САДРЖАЈ:1. Увод 1.1.  Природна богатства (ресурси) на Земљи ....................................................................  71.2.  Предмет и значај Техничког и информатичког образовања ....................................... 71.3.  Организација рада у Кабинету за техничко и информатичко образовање ...............  81.4. Радно место ................................................................................................................... 9

2. Графичке комуникације 2.1.  Од идеје до реализације .............................................................................................  2.2.  Основни прибор за техничко цртање .........................................................................2.3.  Врсте линија у техничком цртању ..............................................................................2.4.  Формати папира ...........................................................................................................2.5.  Техничко писмо ............................................................................................................2.6.  Скица и њена примена.................................................................................................2.7.  Означавање мера на техничком цртежу (котирање)..................................................2.8.  Размера (мерило).........................................................................................................2.9.  Приказивање предмета техничким цртањем..............................................................2.10.  Врсте техничких цртежа...............................................................................................2.10.1. Склопни цртеж............................................................................................................2.10.2  Детаљни цртеж ..........................................................................................................2.10.  Модел и макета ..........................................................................................................

3. Информатичке технологије3.1.    Примена рачунара ....................................................................................................... 313.2.    Рачунарски систем ......................................................................................................  323.3.    Повезивање и укључивање рачунара ........................................................................ 443.4.    Коришћење оперативног система рачунара .............................................................  45 3.4.1. Коришћење програма за обраду текста ....................................................................  463.4.2. Коришћење програма за цртање ...............................................................................  48За нас који желомо да знамо више   Историјат развоја рачунара ..............................................................................................  53  Мали курс Интернета ......................................................................................................... 57

4. Од идеје до реализације4.1.  Упознавање елемената конструкторских комплета и начина          њиховог повезивања  у целину .........................................................................4.2.  Израда скице и алгоритма према сопственој идеји и самосталан          рад са конструкторским комплетима ......................................................................      5. Материјали и технологије5.1.   Дрво .............................................................................................................................5.1.1.  Врсте дрвета ...............................................................................................................5.1.2.  Структура дрвета – грађа ..........................................................................................5.1.3.  Хемијски састав дрвета .............................................................................................5.1.4.  Основна својства дрвета ...........................................................................................5.1.5.  Прерада дрвета и дрвне прерађевине .....................................................................5.2.     Папир ..........................................................................................................................5.2.1.  Историјат производње папира ..................................................................................5.2.2.  Основне сировине за добијање папира ...................................................................5.2.3.  Поступак производње папира ...................................................................................

13141416161718222325252728

61

63

67676869707474757677

5.2.4.  Својства, врсте и употреба папира ................................................................................5.3.     Текстил .............................................................................................................................5.3.1.  Природна влакна .............................................................................................................5.3.2.  Синтетичка влакна ..........................................................................................................5.3.3.  Особине природних и вештачких влакана .....................................................................5.4.     Пластичне масе ...............................................................................................................5.4.1.  Врсте пластичних маса ...................................................................................................5.5.     Кожа ..................................................................................................................................5.6.     Технологија обраде материјала .....................................................................................5.7.     Принципи деловања алата за механичку обраду материјала .....................................5.8.     Испитивање материјала ..................................................................................................5.9.     Правилно коришћење алата за ручну обраду материјала ...........................................5.9.1.  Мерење, обележавање и контрола ................................................................................5.9.2.  Резање и сечење .............................................................................................................5.9.3.  Бушење .............................................................................................................................5.9.4.  Дубљење ..........................................................................................................................5.9.5.  Равнање и брушење ........................................................................................................5.9.6.  Спајање ............................................................................................................................5.9.7.  Облагање и површинска заштита ..................................................................................5.10.   Заштита на раду ..............................................................................................................5.11.  Избор материјала, операција и алата и редослед њихове примене ...........................5.12.  Рециклажа материјала и заштита животне средине .....................................................

6. Енергетика6.1.  Појам и значај енергетике ..............................................................................................6.2.  Извори енергије ..............................................................................................................6.3.  Енергија Сунца ...............................................................................................................6.4.  Енергија ветра ................................................................................................................6.5.  Енергија воде ..................................................................................................................6.6.  Претварање енергије .....................................................................................................6.7.  Коришћење и штедња енергије .....................................................................................

7. Конструкторско моделовање – модули7.1.    Обликовање папира ......................................................................................................7.2.    Обликовање текстила, коже и скаја .............................................................................7.3.    Обликовање дрвних прерађевина ................................................................................7.4.    Обликовање пластичних маса ......................................................................................

8.  Саобраћај8.1.    Сувоземни саобраћај .....................................................................................................8.1.1.  Систем друмског саобраћаја .........................................................................................8.1.2.  Систем железничког саобраћаја ...................................................................................8.2.    Водени саобраћај ...........................................................................................................8.3.    Ваздушни саобраћај ......................................................................................................8.4.    Космички саобраћај .......................................................................................................8.5.    Регулисање друмског саобраћаја .................................................................................8.5.1.  Кретање пешака .............................................................................................................8.5.2.  Прелажење преко коловоза ...........................................................................................8.5.3.  Кретање бицилкиста ......................................................................................................8.5.4.  Поступање на раскрсници на којој саобраћај регулише овлашћено лице полицајац .....8.5.5.  Утицај саобраћаја на заштиту животне средини .........................................................

109113115116

77798081818284848585 868787889090919294949597

100101101103104105106

100101101103104105106100100100100100

УВОД

1

1. УВОД  Поштовани ученици, ове школске године се први пут сусрећете са новим наставним предметом  Техничко  и  информатичко  образовање.  Овај  наставни  предмет  има  дугу традицију у школовању. Његово изучавање поприма све више на значају због све већег научно-технолошког развоја и у свету и људске потребе да прати тај развој.  У  петом разреду  учићете  како настаје  производ од идеје до реализације  готовог производа. При  том  учићете о материјалима, њиховим својствима и  начинима обраде, алатима и машинама. Учићете о информатичкој технологији, саобраћајним средствима и регулисању саобраћаја, коришћењу енергије Сунца, ветра и воде, итд.  Због  саме  специфичности  техничког  и  информатичког  образовања  и  његовог теоријско-практичног карактера, поред теоријских стећи ћете и основна практична знања, умења и вештине. Уз све то биће вам омогућено да при практичном раду многе своје идеје сами остварите. Зато сваку вашу нову идеју обавезно пријавите наставнику који ће вам помоћи да је лакше и брже реализујете.   Уџбеник који је пред вама треба да вам помогне у стицању почетних знања и искустава из технике. Наставно градиво у уџбенику распорећено је по поглављима-целинама. Свако поглавље у уџбенику је означено посебном бојом. На крају сваког поглавља имате питања на основу којих можете проверити своја стечена знања.  Уџбеник је испуњен низом фотографија, цртежа, скица и занимљивости које ће вам олакшати  разумевање  одређених  области  које  изучавате.  Важнији  појмови  у  уџбенику одштампани  су масним словима.  У  неким  поглављима  су  вам  дате  интернет  адресе на  којима можете преко рачунара проширити своја  знања из области  које  вас посебно интересују.У неким поглављима садржи нешто више информација , фотографија и цртежа него што је предвиђено наставним планом и програмом за техничко и информатичко образовање. Можда  ће  неко  од  вас  одабрати,  као  свој  животни  позив,  неку  од  информатичких  или техничких занимања, а она су у савременом свету бројна.

Аутор

�

ПИТАЊА

ВЕЖБЕ

САВЕТИ И ПРЕДЛОЗИ

ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ ?

ЗАДАцИ ЗА МАРљИВЕ И нЕСТРПлЈИВЕ

ТРЕбА ЗнАТИ . . . WWW (САЈТОВИ)

! УПОЗОРЕЊЕ

Заштитници  природе  данас  покушавају  да  нађу  равнотежу  између  потреба човечанства и бриге о околини. На нашој планети живи преко 5 милијарди људи и свима  је потребан простор на  којем ће живети,  храна  коју ће  јести и  гориво за  производњу  енергије.  Без  одговарајуће  бриге  људска  станишта  могу  бити уништена, ресурси искоришћени, а Земља оштећена.

Треба знати . . .

1.2 ПРЕДМЕТ И ЗнАЧАЈ ТЕХнИЧКОГ И ИнФОРМАТИЧКОГ ОбРАЗОВАЊА

  Техника је носилац развоја сваке земље, па и наше. Бављење техником свакодневна је потреба савременог човека, који је окружен различитим техничким средствима. Интензиван развој  науке,  технике  и  производње  у  свету,  олакшава  људима  рад,  повећава  животни стандард  и  унапређује  целокупан  нач    ин  живота.  Савремене  технологије,  аутоматизација производње, информатичке технологије, роботика, коришћење нових извора енергије, развитак телекомуникација, итд, из основа мењају структуру друштва и начин живота људи.  Техничка култура обухвата основна знања, умења, вештине и навике из широког подручја савремене технике и технологије. Она представља и стваралачке техничке способности, као и управљање савременим техничким апаратима и уређајима. Техничка  култура  подразумева  и  тзв.  техничку  и  информатичку  писменост,  која  између осталог обухватају: израду и читање техничких цртежа, скица, прорачуна, познавање и рад на рачунарима, мерним инструментима, итд. 

�

1.1. ПРИРОДнА бОГАТСТВА (РЕСУРСИ) нА ЗЕМљИ

    Природна  богатства  (ресурси)  којима  располаже  Земља  су:  материја,  енергија, простор и време.    Да бисмо припремили оброк, потребна нам је храна, вода, посуђе, прибор, штедњак и гориво за топлоту. Храна и вода, метали од којих су начињени посуђе и штедњак, као и гориво су ресурси. Они се називају природна богатства јер се добијају из Земље.    Један од најзначајних ресурса је енергија. Енергија нам је потребна да грејемо домове, покрећемо фабрике и возила, осветљавамо улице и домове, итд. Већина ове енергије долази од сагоревања горива као што су угаљ, нафта и гас који су на Земљи присутни у ограниченим количинама.    Веома је важно очување и пажљиво коришћење природних ресурса (богатстава) Неке  производе  од  папира,  пластике  и  метала  можемо  поново  прерађивати.  Тај процес се назива рециклажом, а на тај начин у знатној мери доприносимо очувању природних ресурса.

1.3 ОРГАнИЗАцИЈА РАДА У КАбИнЕТУ ЗА ТЕХнИЧКО И ИнФОРМАТИЧКО ОбРАЗОВАЊЕ

  Све што се ради, много се успешније, лакше, брже и економичније уради ако се унапред добро испланира и организује. Тако и рад у кабинету за техничко и информатичко образовање, због специфичности практичног рада са алатима, машинама и рачунарима треба добро организовати.   Кабинет  за  Техничко  и  информатичко  образовање  служи  да  ученици  у  њему припремају техничку документацију на основу које израђују или склапају разне предмете, моделе, макете, струјна кола, раде на рачунару, и слично. Да би све то успешно реализовали кабинет мора да испуњава одређене услове : да има довољно радних места и алата за све ученике, да је алат лако приступачан ученицима или на дохват руке како би га лакше узимали и враћали, да има исправну електричну и водоводно-канализациону инсталацију, да је простран и добро осветљен, да испуњава услове хигијенско-техничке заштите.  Рад  у  Кабинету  за  техничко  и  информатичко  образовање  организује  наставник. Зато је веома важно да радите само оно што вам наставник каже, уз поштовање реда, правила о раду и заштите на раду о којој ће бити више речи пре почетка практичног рада, у поглављу пет.  У неким школама, где то просторне могућности дозвољавају, у оквиру Кабинета за техничко и информатичко образовање постоје специјализовани простори или просторије за информатику и техничко цртање, обраду неметала и обраду метала (Сл.1.1).

Сл.1.1 Изглед дела кабинета за техничко и информатичко образованје

�

�

  Пре  почетка  сваког  рада  ученици  су  обавезни  да  уреде  своје  радно  место.  На радну површину стола треба да распореде потребан лични прибор који доносе са собом ( уџбеник, свеска, оловка, гумица, троуглови, лењир, шестар...) тако да могу лако да га користе у току рада. Прибор и алат за обраду материјала треба распоредити тако да им је у току рада стално на дохват руке (Сл.1.4).    По завршетку рада, ученици чисте алат и враћају га на одговарајуће место. Затим, чисте радно место при чему отпадни материјал одлажу у корпу за смеће.

1.4. РАДнО МЕСТО

  Радно  место  ученика  у  кабинету  за  техничко  и  информатичко  образовање подразумева одређену површину радног стола и одговарајућу столицу. Сваки ученик мора да има своје радно место (Сл.1.3).

Сл.1.4. Лични прибор

Сл.1.3. Радно место

ГРАФИЧКЕ КОМУнИКАцИЈЕ

Проучи правилник о понашању у твом Кабинету за техничко и информатичко образовање.

Вежба

Упознајте се, уз помоћ наставника, са алатом, машинама и рачунарима који се налазе у вашем Кабинету за техничко и информатичко образовање, њиховом називу и примени.

1.  Који је значај изучавања техничког и информатичког образовања?2.  За шта служи кабинет за техничко и информатичко образовање?3.  Које услове треба да испуњава савремени кабинет  за техничк  и информатичко образовање?                        4.  Ко организује рад у кабинету за техничко и информатичко образовање?5.  Како треба да се понашају ученици у кабинету за техничко и                  информатичко образовање 6.  Опиши како је уређено твоје радно место ученика у кабинету за техничко и информатичко образовање?

10

Питања:

ГРАФИЧКЕ КОМУнИКАцИЈЕ

2

-  Понови део градива из математике: права, дуж, угао, површина, обим, геометријско тело, прибор за цртање и појам паралелних линија.-  Понови из природе и друштва : приказивање тела у природној, увећаној и умањеној величини.

Задаци за марљиве и нестрплјиве

2. ГРАФИЧКЕ КОМУнИКАцИЈЕ

  За  лакше  међусобно  споразумевање  у  техници  и  производњи  људи  графички комуницирају тј. служе се техничком документацијом. Она се састоји од различитих врста техничких цртежа, скица, шема и сличних докумената. За сваки предмет који се производи прво се изради технички цртеж.  Технички цртежи садрже све неопходне податке за израду једног предмета, као што су изглед и димензије предмета и његових делова, од ког материјала ће бити направљен, начин његовог састављања и друго.  Технички  цртежи морају  бити  разумљиви,  прегледни  и  прецизно  урађени.  Да  би технички  цртежи  били  разумљиви  у  целом  свету  они  се  израђују  на  исти,  договорени тј.  стандардизовани  начин.  Стандардима  за  техничко  цртање  одређени  су  :  формати, размере, дебљине и врсте линија, величине слова и бројева, начини приказивања, итд.

нАУЧИЋЕШ, САЗнАЋЕШ, УПОЗнАЋЕШ :

-  Како настаје један производ од идеје до реализације.-  Упознаћеш прибор за техничко цртање и развити вештину његовог коришћења.-  Научићеш како да прикажеш своју идеју помоћуједноставних техничких цртежа.

12

ГРАФИЧКЕ КОМУнИКАцИЈЕ

2.1. ОД ИДЕЈЕ ДО РЕАлИЗАцИЈЕ

  Када жели нешто да направи, човек прво размишља, и тако у својој глави створи идеју.Вероватно сте и сами размишљали како бисте направили неки нови предмет или нешто већ виђено али по вама лепше, практичније или оригиналније.  Идеја представља основну замисао о изгледу и функционисању неког предмета, уређаја или машине.Да бисмо лакше реализовали идеју потребно је урадити шематски приказ реализације те наше идеје.  Алгоритам представља шематски приказано, поступно решавање неког проблема, тока неког процеса или израде неког предмета (Сл.2.1).Алгоритмом се представља потпуна израда неког предмета од идеје до реализације и то : рађање идеје, израда скице, израда техничких цртежа и израда предмета.

Сл.2.1 Алгоритам настајања производа

Вежба

Представите алгоритмом неку своју идеју. То може бити израда неког новог предмета или надградња постојећег.

13

2.2. ОСнОВнИ ПРИбОР ЗА ТЕХнИЧКО цРТАЊЕ

  Оловке могу имати ‘’ мине ‘’ различитих тврдоћа. Тврде  оловке  носе  ознаку  ‘’Н’’,  а  меке  ознаку  ‘’В’’. Степен  тврдоће  или  мекоће  мине  означен  је  бројем испред ознаке,  нпр. 2Н, 3Н, 2В, 3В, итд. Седње тврде оловке  означене  су  са  ознаком  ‘’НВ’’  или  ‘’F’’.  Поред обичних,  дрвених  оловака  данас  се  све  више  користе и тзв. ‘’патент’’ или ‘’техничке’’ оловке у које се ставља графитна  ‘’мина’’ која може бити различитих тврдоћа и дебљина. Оловка мора бити увек правилно заоштрена да бисмо њом, када је то потребно, могли да извлачимо различите дебљине линија.

  Да  би  технички  цртежи  били  разумљиви  и прецизнији  израђују  се  одговарајућим  прибором  за техничко цртање. У тај прибор спадају : папир за цртање, оловке, резач, гумица за брисање, лењири, троуглови, угломер, шестар, кривуљари, шаблони и друго (Сл.2.2).  

  Резач служи за оштрење оловака.  Гумица за брисање служи за брисање оловком исписаних линија. Она треба да    буде  мека и увек чиста да не би оштетила папир и остављала трагове на њему.  лењири и троуглови служе за повлачње правих, паралелних и нормалних линија 

Сл. 2.2 Основни прибор за техничко цртање

2.3. ВРСТЕ лИнИЈА У ТЕХнИЧКОМ цРТАЊУ

  Да  би  технички  цртежи  били  јасни,  прегледни  и  разумљиви  израђују  се  линијама различитих дебљина које имају своје посебно значење.  У техничком цртању имамо следеће врсте линија : пуна дебела, пуна танка, испрекидана, дебела црта-тачка-црта, танка црта-тачка-црта, линија извучена слободном руком (Сл.2.3).

14

Присети  се  који  си прибор  за  цртање    до сада користио и која му је намена.

на цртежима и материјалима. Најчешће се користе обичан (раван) лењир и троуглови који могу имати различите углове од 90°, 30° и 45°. Они имају милиметарску поделу на једној од ивица, па се њима и мере дужине.  Шестар служи за цртање кружних линија и преношење мера  са  цртежа  на  материјал.  Шестар  мора  да  је  увек исправан што подразумева да је добро притегнут и да му је мина добро зарезана.  Угломер  служи  за  мерење  углова  при  изради техничких цртежа.Поред  набројаног  ручног  прибора,  данас  се  за  техничко цртање све више користе рачунари.

Пуна дебела линија служи за означавање видљивих ивица (контура) предмета.Пуна танка линија се користи за исписивање помоћних котних линија, котних линија и шрафура.Испрекиданом линијом приказују се невидљиве ивице предмета.Дебелом црта-тачка-цртом приказују се места пресека или скраћења.Танком црта-тачка-цртом приказују се осе или симетрале.линија извучена слободном руком служи за означавање прекида, прелома или пресека нацртаних предмета, као и за цртање скица (Сл.2.4).

Сл.  2.4    Врсте  линија  у  техничком цртању :1.  Пуна  дебела    2.  Пуна  танка    3. Испрекидана    4.  Танка  црта  тачка црта 5. Дебела црта  тачка црта   6. Линија извучена слободном руком

Сл 2.3. Врсте линија

15

Вежба

Представите алгоритмом неку своју идеју. То може бити израда неког новог предмета или надградња постојећег.

2.4. ФОРМАТИ ПАПИРА

  Сви  технички  цртежи  раде  се  на  одређеним  форматима  (величинама)  папира. Основни формат у техничком цртању је формат А0 (А нула). Овај формат је величине 841 Х 1189 mm. Мањи формати се добијају половљењем овог формата (Сл.2.5).

Сл. 2.5  Формати папира за техничке цртежа

2.5. ТЕХнИЧКО ПИСМО    Речи,  бројеви  и  сличне  ознаке  на техничким  цртежима  исписују  се  техничким писмом у складу са одређеним стандардима који  прописују  њихов  изглед,  величину, размак, однос између великих и малих слова и друго (Сл.2.6). Сви  елементи  техничког  писма  морају  бити јасни и читљиви.

Формат ваше свеске за Техничко и информатичко образовање је А4 и износи 210 Х  297 mm. Ако се цртежи уоквирују, оквир се уцртава 5 mm од ивице  цртежа.  Код  формата  А3,  А4,  А5  и  А6 оквир  је  удаљен  од  леве  ивице  20  mm    због коричења.

Треба знати . . .

1� Сл.2.6 Техничко писмо - латиница

Сл.2.6 Техничко писмо - ћирилица

Ученици петог разреда треба да науче како се исписује усправно техничко писмо јер је оно лакше за исписивање.

1�

На првој страни у свесци, коју сте оставили празну,  испишите  техничким  словима  : назив  школе,  техничко  и  информатичко образовање, ваше име и презиме, разред и одељење, школску годину.

2.6. СКИцА И ЊЕнА ПРИМЕнА

Скица је цртеж који се црта слободном руком (Сл.2.7.).  Због  једноставности  при  цртању,  скица се црта пре техничког цртежа. Сврха јој је да се на 

    У  техничком  цртању  имамо  две  врсте  техничких писама : - усправно техничко писмо које се исписује под углом од 90° и користи се у грађевинарству и архитектури.- косо техничко писмо које се исписује под углом под 75° и користи се у машинству. 

једноставан и упрошћен начин брзо забележе одређене замисли, које се касније разрађују техничким цртежима. Црта се, дакле, само оно што је значајно за приказ изгледа и величине предмета.

Сл.2.7  Скица кухињске даске за резање

Вежба

25

300

380

30

60

10

7

  Скица се од техничког цртежа разликује само по томе што јој линије нису потпуно праве и не морају бити нацртане у одређеној размери, што значи да за израду скице важе основна правила техничког цртања.  Све линије скице цртају се тако што се оловка вуче слева надесно (хоризонталне линије) и одозго надоле (вертикалне линије). Све се црта танким линијама да би се на крају контурне линије подебљале и котирале.

Вежба

Скицирај у свесци кутију шибица или неки предмет по сопственом избору. 

2.7. ОЗнАЧАВАЊЕ МЕРА нА ТЕХнИЧКОМ цРТЕЖУ (КОТИРАЊЕ)

  Да  бисмо  неки  предмет  могли  да  направимо  и  боље  сагледамо  морамо  на техничком  цртежу  имати  његове  димензије  (дужину,  ширину,  висину  тј.  дебљину, пречнике рупа и отвора, итд.). Котирање  представља  уписивање  стварних  (природних)  мера  (димензија) нацртаног предмета на техничком цртежу.Мере на техничком цртежу означавају се помоћу елемената за котирање. Ти елементи су : помоћне котне линије, котне линије, котне стрелице и котни број (Сл.2.8).

Котирање се врши пуним танким линијама.  Помоћне котне линије  су продужеци нацртаних ивица предмета између којих се врши котирање. Помоћне котне линије од врха стрелице обавезно прелазе 1 до 2mm.  Котна линија дугачка је колико износи растојање које се котира. На крајевима котне линије налазе се котне стрелице које додирују помоћне котне линије.   Котне стрелице  се цртају на крајевима котне линије и својим врховима додирују помоћне котне линије. Цртају се у правцу котне линије и супротног су смера. Крајеви котних стрелица се цртају уз котну линију. 

Сл.2.8 Елементи кота

1�

1�

Сл.2.9 Котирање : а) исправно, б) неисправно

  Ако између котних стрелица има мало места за уписивање котног броја он се ставља споља , на продужетку котне линије (Сл.2.10а).

а)

б)

Сл.2.10 Начини котирања : а) малих одстојања, б) полупречника

а) б)

20

Уместо котних стрелица могу се уписивати тачке и косе цртице (Сл.2.11).

Сл.2.11 Котирање цртицама и тачкама

Сл.2.12 Котирање кругова

  Котни бројеви на техничким цртежима означавају  мере  означене  у  милиметрима. Ради боље прегледности  ознака  ‘’mm’’  се  не уписује поред бројева. Котни бројеви исписују се  изнад  котне  линије,  на  средини  линије. Величина  котних  бројева  у  оквиру  једног цртежа треба да је иста. Котни бројеви зависно од  правца  котних  линија,  морају  бити  тако исписани да се читају слева надесно и одоздо навише (Сл.2.13).

Сл.2.13 Начин уписивања котних бројева

  Код малих растојања и на полупречницима кругова котни бројеви се уписују на продужецима котне  линије  и  полупречника  где  се  испред броја  уписује  латинично  слово  R  (Сл.2.10б). за котирање пречника ваљкастих тела, испред котног броја ставља се знак за пречник (ф), који се чита ‘’фи’’ (Сл.2.14).

21

Сл.2.14 Котирање ваљкастих предмета

Сл. 2.15 Начини котирања : а) редно, б) паралелно, в) комбиновано

Котирање величина се врши на три начина : редно, паралелно и комбиновано (Сл.2.15).

а)

б)

в)

Исправно  котирање  са прегледним ознакама и тачно унетим бројевима, најважније је  у  техничком  цртању  јер од  тога  зависи  тачна  израда предмета.

Треба знати . . .

Вежба

Прибором  за  цртање  нацртај и  котирај  предмет  који  си претходно скицирао. 

22

2.8. РАЗМЕРА ( МЕРИлО )

  Многи предмети које треба нацртати често су толико велики или исувише мали да их је тешко нацртати на техничком цртежу у природној величини (зграде, мостови, машине, возила,  делови  часовника  или  неког механизма,  итд.).  због  тога  се  велики  предмети  у природи на техничким цртежима морају умањити а мали увећати.  Размера или мерило је однос димензија предмета приказаног на цртежу и димензија које предмет има у природној величини.Предмети могу бити нацртани на техничком цртежу :-  у природној величини, и то означавамо са R 1:1-  увећани : R 2:1, 5:1, 10:1, итд.               -  умањени : R 1:2, 1:5, 1:10, итд. (Сл.2.16).

Сл.2.16 Део предмета нацртан у размери 1:1, 1:2 и 2:1

  Треба запамтити да први број код размере увек означава димензије предмета на цртежу, а други у природи. На пример : ако дужину од 30 mm у природи, цртамо на цртежу у размери 1:2 она ће износити два пута мање, тј.15 mm.Веома је важно напоменути да без обзира у којој размери (мерилу) израђујемо цртеж, на њему увек уписујемо природне димензије (мере).

Вежба

Нацртај кутију шибица или неки други предмет по сопственом избору у размери 1:1, 1:2 и 2:1. 

Природна величина R 1:1 Умањена величина R 1:2 Увећана величина R 2:1

23

2.9. ПРИКАЗИВАЊЕ ПРЕДМЕТА ТЕХнИЧКИМ цРТАЊЕМ

   Предмети имају три димензије и да би се што верније приказали на дводимензионалном листу папира, користи се неколико начина приказивања или пројектовања.  Постоје више начина за приказивање предмета техничким цртањем. Најчешће се користе два : приказивање помоћу погледа (правоугаоно или ортогонално пројектовање) и просторно приказивање (аксонометријско пројектовање). Правоугаона (ортогонална) пројекција приказује се помоћу више погледа, тако што  се  предмет  посматра  под  углом од 90°. Сваки  предмет можемо приказати  помоћу шест погледа : поглед спреда, отпозади, слева, сдесна, одозго и одоздо, међутим обично се приказује три основна погледа : поглед спреда, са стране и одозго. (Сл.2.17 и 2.18).

Сл.2.17а.  Поступак приказивања правоугаоне пројекције у три погледа :1. Поглед спреда,2. Поглед са стране, 3. Поглед одозго

Сл.2.18. Правоугаона (ортогонална) пројекција

Сл.2.17b. Пример правоугаоне пројекције ваљка

24

  Овакав начин приказивања предмета један је од начина који се највише користи у техничком цртању.Пројекције (погледи) се котирају по правилима техничког цртања.  Просторно приказивање предмета (аксонометријско пројектовање) се приказује помоћу  више  пројекција  :  коса,  изометријска,  диметријска  пројекција  и  централна перспектива.Цртежи  рађени  оваквим  поступком  цртају  се  тродимензионално  па  самим  тим  дају најприроднији изглед предмета.  Коса пројекција има нагиб бочних ивица од 45° или 60°. При томе се оне скраћују за ½ или1/3 стварне дужине, односно одговарајуће размере. Предња страна тј. висина и  ширина  се  цртају  у  стварној  (природној)  величини.  Користи  се  доста  за  скицирање предмета (Сл.2.19).

  Изометријска пројекција  има  исти  нагиб  предње  и  бочне  ивице  од  30°,  а  све димензије се цртају без скраћивања, у стварној величини, односно одговарајућој размери.. због тога је веома погодна за приказивање димензија предмета (Сл.2.20)

Сл.2.19 Коса пројекција

4545

  Диметријска пројекција се црта тако што се бочне ивице предмета цртају под углом од 42°, док су предње ивице заокренуте за 7°. Бочне ивице се умањују за 1/2 (Сл.2.21).

Сл.2.20 Изометријска пројекција

25

7

42

  цртеж у перспективи  карактерише  то  да  му  хоризонталне  паралелне  ивице предмета нису паралелне на цртежу, већ ако их продужимо у недоглед, теже да се споје у једној тачки. Најчешће се користе за приказивање грађевинских објеката (Сл.2.22).

Сл.2.21. Диметријска пројекција

Сл.2.22. Перспектива

Вежба

Нацртај кутију шибица или неки други предмет по задатку наставника или по сопственом избору у претходно приказаним пројекцијама.

2.10. ВРСТЕ ТЕХнИЧКИХ цРТЕЖА

Технички цртежи се разликују према садржају и према намени.Према садржају цртежи могу бити : склопни и детаљни.Према намени технички цртежи могу бити : радионички, монтажни, шематски, патентни, поруџбени, итд. 

2.10.1. СКлОПнИ цРТЕЖ

Склопни цртеж приказује како изгледа неки предмет када је склопљен (састављен) од својих саставних делова (Сл.2.23).

321

Сл. 2.23 Склопни цртеж

  По правилу склопни цртежи се не котирају, већ се на њих исписују само позициони бројеви, којима се означавају поједини делови предмета – позиција (детаљи) од којих је он састављен. Ови бројеви увек су крупнији и тамнији од котних бројева и подвлаче се дебелом цртом. Да  би  се  показало  којим деловима    припадају  црте  испод  позиционих бројева показним линијама везују се са одговарајућим деловима нацртаног предмета.  Склопни цртежи при дну оквира имају заглавље и саставницу. То су табеле које служе за уписивање података потребних за лакше коришћење цртежа (Сл.2.24).

2�

2

1

Сл. 2.24.  Заглавље (1) и саставница (2) на склопном цртежу

321

2�

21

Заглавље склопног цртежа  (1)  садржи  податке  о  размери  (мерилу),  називу нацртаног предмета и редни број цртежа тог предмета. Изнад тога могу се налазити подаци о називу предузећа и имена лица која су учествовала у конструкцији (пројектовању), цртању и контроли цртежа. (Сл.2.25).

Сл.2.25. Школско заглавље (1) са саставницом (2).

Саставница (2) се налази изнад заглавља и чини његов саставни део. Садржи попис делова (позиција), број комада истог дела и материјал од кога је део израђен. Позициони бројеви се по правилу уписују у саставници по редоследу одоздо нагоре.

Данас  се  сложени  технички цртежи  као  што  су  цртежи :  грађевинских  објеката, аутомобила,  авиона,  итд. израђују  помоћу  рачунара. За  то  се  користе  посебни рачунарски  програми  као што су  : Auto Cad, 3D Houm, Corel Draw, Visio, itd.

Треба знати . . .

Сл.2.26 Детаљни цртеж

  По правилу за сваки део предмета црта се посебан детаљни цртеж, што није случај код школских и једноставних цртежа.  Детаљни  цртеж  такође  има  своје  заглавље  које  садржи  :  податак  о  размери, позициони број, назив дела, назив предмета коме део припада, податке о материјалу од кога се део израђује и број комада тога дела потребних за израду предмета.  Монтажни цртеж  показује  како  се  неки  предмет  или  технички  уређај  склапа (монтира) од својих саставних делова.      

СаветИдеју коју си приказао скицом, сада прикажи склопним и детаљним техничким цртежом.

21

2.10.2. ДЕТАљнИ цРТЕЖ

Детаљни цртеж  приказује  само  један  део  предмета (један детаљ, позицију) са свим неопходним димензијама за израду тог детаља, што значи да се котира (Сл.2.26).

ИнФОРМАТИЧКЕ ТЕХнОлОГИЈЕ

2�

2.11. МОДЕл И МАКЕТА

  Пре  израде  неког  новог  производа  нпр.  машине,  уређаја,  аутомобила,  авиона, грађевинског објекта (тржног центра, моста ...) итд, неопходно је прво израдити модел или макету истог (Сл.2.27).   Модел  представља  умањено  израђен  производ  са  свим карактеристикама правог. Он служи да се на њему провери замисао конструктора.  На  моделу  се  поред  визуелног  изгледа  сагледава  и његова  намена, функционалност,  издржљивост,  квалитет материјала од којих је направљен, итд.  Израда модела је најважнија за инвеститора, тј. оног ко улаже свој  новац  у  израду  тог    новог  производа,  који  пре  почетка  серијске производње мора бити сигуран у исплативост истог.  Први  израђени  модел  није  и  коначан,  већ  се  он  усавршава и  надограђује  после  одређених  испитивања  и  стручних  анализа  и консултација.  Макета  је  врста  модела,  и  то  најчешће  неког  грађевинског 

Пронађи и донеси цртеж, слику или фотографију модела или макете коју би желео израдити. 

1.  Шта све садржи технички цртеж ?2.  Шта је алгоритам и чему служи ?3.  Наброј основни прибор за техничко цртање ?4.  Које врсте линија имамо у техничком цртању ?5.  Шта су то формати папира и који формати постоје ?6.  Које врсте техничких писама имамо ?7.  Шта је скица ?8.  Шта је котирање и који су то елементи кота ?9.  Шта је мерило (размера) ?10.  Објасни правоугаону (ортогоналну) пројекцију .11.  Објасни косу пројекцију .12.  Објасни изометријску пројекцију .13.  Објасни диметријску пројекцију .14.  Објасни цртеж у перспективи .15.  Која је разлика између склопног и детаљног техничког цртежа ?16.  Шта се пише у заглављу а шта у саставници техничког цртежа ?17.  Шта је модел а шта макета ?

Питања:

објекта  или  насеља  (тржни  центар,  кућа, мост, солитер, хотел, црква, итд.).  Ви  ћете  у  почетку  израђивати моделе  и  макете  већ  виђених  производа, док  ћете  касније  реализовати  сопствене идеје и замисли. При томе морате водити рачуна  да модел  који  ћете  израдити  буде функционалан,  препознатљив,  естетски леп и употребљив при евентуалној правој изради.

ИнФОРМАТИЧКЕ ТЕХнОлОГИЈЕ

3

-  Понови информатичко градиво ако си похађао изборну наставу ‘’ Од игре до рачунара ‘’.-  Ако код куће имаш рачунар, откри и укратко опиши његове најважније  техничке  карактеристике.  Важни  су  подаци  : радна фреквенција микропроцесора (MHz,GHz), капацитет радне меморије (MB), капацитет хард диска (GB)... Такође запиши који оперативни систем имаш и које програме на њему најчешће користиш.

за марљиве и нестрпљиве

нАУЧИЋЕШ, САЗнАЋЕШ, УПОЗнАЋЕШ :

-  Сазнаћеш називе и функцију основних и допунских уређаја рачунара-  Научићеш да укључиш рачунар и користиш тастатуру, миш и неке допуске уређаје.-    Научићеш  да  користиш  рачунар  за  исписивање  текста  и  цртање  једноставних техничких цртежа.

ИнФОРМАТИЧКЕ ТЕХнОлОГИЈЕ

3. ИнФОРМАТИЧКЕ ТЕХнОлОГИЈЕ  Време  у  коме  живимо  обележено  је  информатичком  и  комуникационом технологијом.Када кажемо информатика и рачунарство ту се пре свега мисли на употребу рачунара (компјутера) у свим сферама живота. Савремени живот просто не би могао да се замисли без употребе рачунара.   Термин информатика потиче од речи информација (information).Савремени  рачунари  великом  брзином  обрађују  огромне  количине  информација  на различите начине. Њихов настанак везан је за вековну човекову тежњу да процес рачунања олакша, убрза га и учини тачнијим. Касније се тај опсег коришћења рачунара проширио на све поре људског деловања.  Масовна примена рачунара довела  је до тога да се они који не умеју да користе рачунар сматрају неписменим.

30

3.1. ПРИМЕнА РАЧУнАРА

  Рачунари имају веома велику примену и то : у обради текста, цртању и обради цртежа, обради слика, обради звука, комуникацији, изради табела и  прорачуна,  бази  података,  мултимедијалној примени, обради видео записа, анимацији, забави и разоноди, итд.  Скоро  сва  ова  подручја  су  међусобно повезана.  Да би постављени задатак био реализован потребно  је  имати  физичке  компоненте  које сачињавају  рачунар  –  хардвер  –  (Hardware) и  неки  од  програма  –  софтвер  (Software). Сви  рачунари  данас  раде  у  тзв.  Windows окружењу,  користећи  најчешће  Windows  XP, Windows 98…  Данашњи  рачунари  се  највише  користе  за обраду  разних  писаних докумената  у  којима  текст можемо комбиновати са сликама, дијаграмима или табелама.  Тада  се  користе  програми  за  обраду текста од којих је најкоришћенији Word, и за израду табела са одређеним прорачунима где се најчешће користи Exel.  Програми за цртање на рачунару омогућавају тродимензионално  цртање  веома  сложених предмета, машина, склопова, итд. као и за израду пројектне  документације.  Израђени  цртежи  се могу  штампати  штампачима  или  специјалним техничким  цртачима  –  плотерим.Обрада  слика и  фотографија  урађених  дигиталним  апаратом, на  рачунару  омогућавају  за  то  специјално направљени програми.  Рачунари имају велику примену и у међусобној комуникацији  њихових  корисника.  Два  или  више рачунара  могу  мећусобно  размењивати  податке ако су повезани у рачунарску мрежу. Таква мрежа може бити локална, нпр. повезивање свих рачунара у  Кабинету  за  информатику,  и  она  се  повезује мрежним картицама, или је шире распрострањена (на  цео  континент)  те  се  повезује модемом преко телефонске линије (интернет веза).

Опиши укратко најважније техничке карактеристике твог кућног рачунара ( радна фреквенција микропроцесора, капацитет радне меморије, капацитет хард диска ...) које си писмено припремио, по налогу, пре почетка ове области.

Наведи који оперативни систем се налази у твом кућном рачунару и које програме најчешће користиш.

  Рачунари  имају  и  широку  мултимедијалну  примену,  нпр.  у  графичком  дизајну, презентацији разних производа, филмском и музичком стваралаштву, итд.  Данашња савремена индустрија не би могла да се замисли без рачунара. Читави процеси производње су комјутеризовани и самим тим обављају се аутоматски, без учешћа људске руке. Рачунари управљају и роботима који, за разлику од човека, веома прецизно и без умора непрекидно понављају исту радњу (Сл.3.1).

31

32

  Рачунари имају веома велику примену у чувању разних података и информација у тзв. базама података. Некада  је за то било потребно веома много  папира,  простора  за чување,  као и времена да се до одређеног податка дође.  Рачунари се користе и за разоноду и игре. Велком избору игара , на тржишту, које имају велику интерактивност, квалитетан звук и  тродимензионалну  анимирану  графику, тешко је одолети.  Примена рачунара и информатике, коју смо набројали, само је један делић онога где се она може користити : од школе, факултета, библиотеке,  индустрије,  медицине,  у  војне сврхе, саобраћају, до космоса.

Сл.3.1 ‘’Асимо’’- први јапански робот дипломата      Сл.3.2 Електролуксов робот усисивач  

Сл.3.3 Сонијев ‘’Аибо’’ роботски пас

3.2. РАЧУнАРСКИ СИСТЕМ

  Рачунарски  систем,  односно  рачунари,  су  електронске  машине  које  обрађују улазне информације  (податке или наредбе)  и  од њих производе излазне информације (резултате).

Донеси и представи на школском рачунару твоју омиљену игрицу која је на тебе оставила посебно снажан утисак.

Рачунарски систем сачињавају :-  машински део рачунара (хардвер)-  програмски пакети (софтвер)-  прикључни уређаји.

Рачунарски систем ради у четири фазе и то :-  улаз података-  обрада података-  чување података и-  излаз информација.

Структура рачунарског система је приказана на слици 3.4.

33

Сл.3.4 Структура рачунарског система

Аритметичко логичка јединица извршава рачунске и логичке операције (сабирање, одузимање, дељење, множење, поређења, померање бројки улево и удесно). Меморијска јединица  представља  интегралну  компоненту  рачунара  и  служи  за меморисање података и инструкција од којих се састоји програм. Управљачка јединица управља свим појединачним операцијама у процесу обраде података. Улазно – излазна јединица – користи се за размену података између рачунара и спољног света.  Већ смо казали да софтвер рачунара сачињавају програми по којима рачунар ради, док хардвер чини његове физичке целине (делове).

Поред хардверског система  и уређаја, рачунарски систем има и свој основни програм који управља радом рачунара. Овај део рачунарског система зове се оперативни систем.  У рачунарском систему има и других програма који имају различите намене и зову се апликациони програми.  Са становишта хардвера, персонални рачунар, чини три основне целине ;-  централна јединица (кућиште рачунара)-  монитор-  тастатура са мишем.

Сл.3.4.  Савремени  рачунар  са додатном опремом : 1. Кућиште, 2.  Монитор,  3.  Тастатура,  4. Миш, 5. Штампач, 6. Звучници, 7. Модем, 8. Џојстик, 9. DVD-ROM уређај,  10.  CD-RW  уређај,  11. Оптички дискови,  12. Дискетна јединица,  13.  Видео  камера, 14.  Дигитални  фотоапарат,  15. Слушалице с микрофоном, 16. Скенер.

Централна јединица рачунара састоји се од кућишта у коме се налазе :-  основна (матична) плоча-  контролери-  портови-  диск (Хард диск)-  дискетна јединица-  графичка и звучна картица-  извор напајања, итд. (Сл.3.5).

Сл.3.5. Унутрашњост рачунара 

Кућиште  је  заштитна  метална  кутија  у  којој се  налазе  сви  важни  делови  рачунара  који  су међусобно повезани.Постоје три типа кућишта : десктоп, мини (миди) тауер  и  тауер  (tower),  (Сл.3.6  и  3.7).  Десктоп је  кућиште  на  коме  стоји  монитор  рачунара  и ређе  се  користи.  Кућишта мини  тауер  и  тауер обично стоје у столу или испод стола а монитор на  столу. За  кућне потребе обично се  користи мини тауер.

34

Сл.3.6 Кућиште рачунара-десктоп           

►            Извор напајања је саставни део  кућишта  рачунара.  Он  обезбеђује напајање  електричном  енергијом  свих делова  рачунара.  На њему  се  налази вентилатор  који  струјањем  ваздуха хлади делове у кућишту рачунара.Изненадним нестанком струје рачунар престаје  да  ради  па  може  доћи  до оштећења  његових  делова,  података на  диску  или  угрожавања  неког важног  процеса рада  (нпр.  у  болници, банци,  пошти,  фабрици,  итд.).  Да  би се  то  спречило,  користе  се  уређаји за  непрекидно  напајање  (УПС)  који омогућују  да  у  случају  изненадног нестанка  струје  рачунари  наставе  са радом неко извесно време.

Сл.3.7 Кућиште рачунара-мидитауер

35

►                       Основна (матична) плоча је  танка,  правоугаона  штампана  плоча која  држи  и  повезује  електронске  делове рачунара  (Сл.3.8).  На  њој  се  налазе :  процесор,  меморија,  кеш  меморија, магистрале, скуп чипова који контролише рад  рачунара,  прикључци  (слотови)  за додатне  картице,  контролери  за  дискове и  дискетне  јединице  и  прикључци  за повезивање рачунара с другим уређајима (портови). Сл.3.8 Основна (матична) плоча

►        Процесор (микропроцесор – CPU) је најважнији део микрорачунара (Сл.3.9). У њему се извршавају све рачунске и логичке операције и команде које су задате програмом. Он  обавља  основну  обраду  података  и управља  радом  свих  делова  рачунара. Најважнија  карактеристика  процесора  је његова брзина и изражава се у MHz и GHz (мегахерцима  и  гигахерцима).  Данашњи рачунари  имају  брзину  од  1.4  ...  5  GHz... Најпознатији  произвођачи  микропроцесора су  INTEL,  AMD,  CYRIX,  MOTOROLA,  итд. микропроцесор на себи има вентилатор који га хлади.

Сл.3.9 Процесор

► Меморија је део рачунара који се користи за меморисање (памћење) унетих података и инструкција, њихову даљу обраду и издавање (Сл.3.10).  Постоје  три  типа  меморије  : RAM, ROM и KEŠ (cashe). RAM је врста привремене меморије јер ако не снимимо податке унете у њу   искључивањем рачунара они се  губе. У  RAM  меморију  корисник  може  да  уписује  и мења садржај и да га чита. Данашњи рачунари имају RAM меморију  од  250 MB  (мегабајта), 512 MB, 1 GB... ROM меморија се користи за ускладиштење  програма  и  података  док  је рачунар искључен. То су пре свега фабрички програми за пуштање рачунара  у рад и рад самог  система. KEŠ меморија  је  супербрза  меморија.  Она  се  користи  за  приступ  често коришћеним подацима у рачунару. Величина ове меморије данас је  512 KB (килобајта) па на више...► Магистрала (BUS) је комуникациони пут помоћу кога се размењују информације међу компонентама рачунара.►  Контролери су уређаји за повезивање и прикључивање било ког уређаја на рачунар. Они  управљају  функцијама  прикљученог уређаја тако да не мењају значење података који пролазе кроз њега.► Пркључци (слотови)  представљају стандардизована  прикључна  места  која служе  за  прикључивање  додатних  уређаја, званих  картица.  Постојање  картица  у рачунару омогућује врло једноставну замену и  надоградњу  рачунара.  У  рачунару  је уграђено више картица : графичка, звучна, мрежна, FM и FMV картица. ► Графичка картица  омогућава припрему  и  пренос  слике  на  монитор (Сл.3.12).  То  је  уређај  који  дигиталне сигнале у рачунару претвара у аналогне којима  се  слика  исцртава  на  екрану монитора. ►  Звучна картица  има задатак да  звук снимљен  у  дигиталном  облику  у  рачунару претвори  у  аналогни  облик  тако  да  може да  се  репродукује  у  звучницима  (Сл.3.13). Она  омогућује  репродукцију  аудио  CD дискова са рачунара. На звучној картици се обично налазе прикључци за џојстик палицу, микрофон и звучник.

Сл.3.10 Меморија  

Сл.3.11 Флеш меморија

Сл.3.12 Графичка картица

Сл.3.13 Звучна картица

3�

3�

► Мрежна картица (мрежни адаптер) омогућава повезивање рачунара на локалну рачунарску  мрежу  (Сл.3.14).  Рачунари се  повезују  посебним  кабловима  који  се спајају на одговарајуће прикључке мрежних картица. Данас се користе мрежне картице са UTP прикључком.

►  FM картица  је  радио пријемник  који омогућује пријем радио програма за време рада рачунара (Сл.3.15).

► TV картица  омогућава  пријем телевизијског програма помоћу рачунара и коришћење видео рекордера.►  FMV картица (факс модем) омогућава  повезивање  два  или  више рачунара телефонским линијама, на велике даљине. Најчешће се користи за повезивање рачунара  на  интернет,  слање  и  примање електронске  поште,  као  телефонска секретарица, итд.►  Портови (прикључци)  су  посебна прикључна места која служе за повезивање других  (спољних)  уређаја  који  имају стандардне  прикључке  на  рачунару (тастатура,  миш,  штампач,  и  др.).  Постоје две  врсте  портова:  серијски  и  паралелни. Сваки рачунар мора да има бар два серијска и један паралелни порт. Портови се обично налазе са задње стране рачунара

► Диск (Hard Disk)  је главни уређај за чување  података  и  програма  у  рачунару (Сл.3.16). Састоји се од више танких кружних плоча на чијим је површинама нанет танак слој феромагнетног праха. Плоче се окрећу веома  великом  брзином  између  уписно-читајућих  глава  које  својим  магнетним пољем  померају  феро  магнетни  прах  и тако праве или читају запис. Данашњи хард дискови имају капацитете  50 GB ... 250 GB ...

►  Дискетна јединица (Floppy Disk drive)  је  уграђена  са  предње  стране кућишта  рачунара  и  има  отвор  у  који  се убацује дискета (Сл.3. 17). Дискета (Floppy Disk) спада у спољну меморију и служи за 

Сл.3.14 Мрежна картица

Сл.3.15 TV-FM Картица

Сл.3.17 Floppy disk drive

Сл.3.16 Харддиск

3�

чување  података  мањег  обима.  Данас се  користе  дискете  од  3.5’’  (‘’  –  инча  ), капацитета од 1.44 MB. Дискета је танка кружна намагнетисана плоча смештена у пластични омотач. Подаци се на дискети могу записивати и брисати.

►  Уређаји за употребу оптичких дискова: CD-ROM и CD-RW- читач и резач дискова DVD-ROM и DVD-RW –  читач  и резач DVD – иа.  Користе  се  технологијом записивања  (резања)  и  /  или  читања података ласерским зраком на оптичком диску  у  облику  пластичне  кружне плочице  (Сл.3.18  и  3.19).  Веома  много се примењују због великог мемеоријског капацитета,  ниске  цене,  велике  брзине снимања  и  коришћења  података. Капацитет једног оптичког диска износи од 650 MB ... 800 MB ..., а брзина читања података износи око 10 MB ... у секунди. 

► Монитор је најважнији излазни уређај рачунара (Сл. 3.20 и 3.21). Преко њега се обавља комуникација између корисника и рачунара. Данас постоје две врсте монитора: монитори с  катодном цеви – CRT монитори  и монитори  са равним екраном – LCD – монитори. Монитори могу бити различити и по величини екрана. Данас се најчешће користе монитори од 15’’, 17’’, 19’’, 21’’. Графичка картица и монитор треба да обезбеде добру резолуцију за рад. Резолуција представља размак између две суседне тачке на екрану монитора. Једна од резолуција која се данас користи код монитора је 1280* 1024 пиксела

Сл.3.18 CD-ROM

Сл.3.19 DVD

Сл.3.20 DTK монитор Сл.3.21 Монитор LCD Hercules

3�

ТАСТАТУРА

►  Тастатура  је  најважнији  и  најкоришћенији  улазни  уређај  рачунара  (Сл.  3.22). Смештена је у кућишту од тврде пластике. На  тастатури  разликујемо  групе  тастера  и  то:  алфанумеричке тастере, функцијске тастере, нумеричке тастере, контролнe тастерe и тастере са специјалним знацима.

 У централном делу тастатуре се налази алфанумерички део који чине тастери за унос текса, бројева и интерпукцијских знакова ( запета, тачка, знак питања, наводници, итд.). На овом делу тастатуре се налазе и тастери:   Tab – служи за увлачење текста  Caps Lock - тастер за писање великих слова  Shift – се држи притиснут да би куцали велика слова или интерпукцијске знакове  Space – служи да се направи размак измећу речи  Alt, Ctrl – ови тастери када се користе у комбинацији са другим тастерима добијају посебно (друго) значење  Enter – код уноса текста служи за прелазак у нови ред, или за потврђивање унете команде   Baskspace - брише по један написани знак уназад. 

  У горњем делу тастатуре налази се 12 функцијских тастера (F1, F2, F3, ... F12) који најчешће служе за скраћено активирање одређених команди и тиме олакшава рад са програмом. У овом делу тастатуре (крајње лево) налази се тастер Esc који служи за излазак из многих програма или за затварање менија који је отворен.              

Esc

Tab

Caps Lock

Shift

F1-F12

Enter

Alt

Ctrl

Print Screen / SysRqSroll Lock

Pause / Break

Insert-Home-Page

UpDelete-End-Page

down

  У десном делу делу тастатуре налази се нумерички део. Овај део тастатуре се користи за унос бројева и основних рачунских операција ( +,-,*,/). Овом сету знакова додат је и тастер    Num Lock који служи за укључивање и искључување нумеричке тастатуре. Када  је  искључен  овај  тастер,  тастери  на  нумеричком  делу  попримају  друге функције. Те функције  су означене  (  исписане) на  самим тастерима. На пример,  када нумеричка тастатура није укључена :  тастер са бројем 7 – има функцију Home – најчешће враћа курсор на почетак реда    (курсор је показивач на екрану – вертикална цртица која блинка)  број 1 – End – враћа курсор на крај реда  број 9 – Pg Up – омогућава померање курсора за висину једног екрана навише  број 3 – Pg Dn -  омогућава померање курсора за висину једног екрана наниже   У овом делу тастатуре налази се још један Enter тастер. 

  Између словног и нумеричког дела тастатуре , налазе се контролни тастери. Ту се   налазе тастери за померање курсора кроз текст :   горе    (Up)   лево   (Left)   десно (Right)   доле   (Down).

Изнад ових тастера налазе се тастери са специјалним знацима као што су : Insert – користи се за уметање текста при чему се постојећи текст размиче да би    направио места новом тексту, или када се новоуписани текст преписује преко старог текста.Delete – брише симбол испред кога се налази курсор или свега онога што је означеноHome, Page Up, End, Page Down (већ објашњено).

  Изнад ових тастера налази се три тастера :   Print  Screen  –  код  неких  програма  преноси  садржај  екрана  на  штампач,  или  у комбинацији   са наредбом Paste служи за сликање тренутног изгледа екранаScroll Lock – има различите функције у различитим програмимаPause или Break  –  Привремено  зауставља  извођење  појединих  команди  програма  с могућношћу поновног наставка.

40

Сл.3.22 Тастатура рачунара

►  Миш (Mouse)  је улазни уређај и служи за показивање и избор објекта на рачунару (Сл.3.23). Састоји се од пластичног кућишта прилагођеног облику  држања  у  шаци,  куглице  која  прати померање  миша  по  равној  подлози  и  дотиче два  унутрашња  ваљка  за  померање  стрелице вертикално и хоризонтално, и два до три тастера  на горњој страни. Покретањем миша по подлози, покреће  се  и  стрелица  (показивач)  по  екрану монитора.  Када  стрелица  покаже  на    одређену икону (сличицу), мени или прозор, ми тада брзо притиснемо и отпустимо (кликнемо) леви тастер миша. Тиме се икона, мени или прозор активира (отвори),  исто  као  да  смо  прстом  притиснули одређени  тастер.  Постоје  две  врсте  мишева  : механички и оптички. За разлику од механичког, који смо већ објаснили, оптички миш се користи уз  помоћ  специјалне  подлоге.  Мишем  је  веома једноставно руковати.  Левим  тастером миша  задају  се  команде на три начина : -  Показивач миша поставимо на жељену команду и  кратко  притиснемо  тастер  миша  (кликнемо), при чему се жељена команда извршава.-  Двоструки притисак на тастер миша (двоклик) користи  се  када  хоћемо  да  отворимо  жељену опцију.-   Држањем тастера миша, док се миш помера, вршимо померање икона, делова текста, табела и слика на екрану.  Десни тастер миша се мање користи. Овим тастером се обично отвара скривени мени, када кликнемо на празну површину екрана.

41

Сл.3.23 Миш

► Штампач (Printer)  је  излазни  уређај  који нам омогућава да резултате обраде на рачунару (текст, бројеве, табеле,  графике, слике, цртеже, итд.)  прикажемо  на  папиру,  графофолији  или некој другој врсти подлоге. Главне карактеристике штампача  су  :  брзина  штампања  и  квалитет отиска. Постоје три врсте штампача који се данас користе  :  ласерски,  матрични  и  штампачи  са млазницом.► ласерски штампачи имају извор ласерских зрака  који  се  укључује  и  искључује  (Сл.3.24). Ласерски  зрак  се  одбија  од  обртног  огледала  и осветљава фотосензитивни ваљак који је пресвучен фотоосетљивим  слојем.  Када  је  ваљак  изложен ласерском зраку, фотоосетљиви слој се мења, што делује на тонер. Тонер се преноси на папир и тако настаје слика.

Сл.3.24 Ласерски штампач

Сл. Сл.3.25 Штампач Ink-Jet

42

► Џојстик (Joystick)  служи  за  забаву  тј. играње  игрица  на  рачунару  са  симулацијом (вожња аутомобила, авиона, и сл.), (Сл.3.29).

► Плотери  су  специјални  излазни  уређаји за  висококвалитетно  цртање  цртежа  већих димензија  на  рачунару  (Сл.3.28).  Плотери могу прецизно  и  брзо  да  прикажу  веома  сложене цртеже, графике, илустрације и др. Према начину рада  плотери  се могу  поделити  на  : векторске и растерске.  Векторски  плотери  су  плотери  са перима, док су растерски плотери фотоплотери, електростатички и терминални.

► Скенери  су  уређаји  који  служе  за преношење слика или текста на папир (из књиге, са  фотографија,  и  сл.)  или  слајда  у  рачунар или  на штампач  (Сл.3.27). Скенери могу  бити  : ручни, аутоматски  или  као  скенерске главе које  се  монтирају  на  плотере  (цртаче).  Скенер прелази  постепено  преко  слике  или  текста  који су  постављени  у  њему.  Из  светлосног  извора емитује  светлост  која  се  рефлектује  од  слике и  прима  оптичком  делу  уређаја  који  региструје интезитет  и  боју  на  слици,  и  тако  је  преноси  у рачунар.  Тако  пренети  текст  и  слика  у  рачунар могу да се  додатно обрађују уз помоћ посебних програма.

►  Штампачи са млазницом (Ink Jet)  раде слично  матричним,  само  што  немају  траку,  а уместо  главе  за  штампање  имају  цевчице  кроз које се под притиском избацује мастило које се брзо  суши  (Сл.3.25).  Број  млазница  одређује квалитет отиска. Типичан штампач ове врсте има 48 млазница.

►  Матрични штампачи  раде  на  истом принципу  као  и  писаће  машине  (Сл.3.26). Глава штампача  удара  преко  траке  (Ribbon)  по папиру  и  оставља  траг  на месту  ударца.  Глава штампача  састоји  се  од  ударних  иглица  (Pin), које су тако сложене да могу нацртати било који знак померањем главе лево и десно. Постоје три врсте главе за матричне штампаче : са 9,18 и 24 иглице.

Сл.3.27 Скенер

Сл.3.28 Плотер

Сл.3.29 Џојстик

Сл.3.26 Матрични штампач

43

► Дигитални фотоапарат  служи  за снимање  дигиталних  фотографија  и  мањих видео  записа  који  се  могу  пренети  и  даље обрађивати у рачунару, посебним програмима (Сл.3.30).  Ови  апарати  уместо  филма  имају меморију. Слике из дигиталних апарата могу се приказати на телевизору, пренети у рачунар или одштампати на специјалном папиру

Питања:

1.  Који је циљ изучавања информатике и рачунарства ?2.  Како се зове уређај који представља претечу данашњих калкулатора конструисан око  4500 година пре нове ере ?3. За које генерације рачунара се везује примена транзистора, интегрисаних кола и микропроцесора ?4.  Наведи нека од подручја примене рачунара и информатике .5.  Шта чини рачунарски систем ?6.  Шта је Хардвер а шта Софтвер рачунара ?7.  Шта чини Хардвер рачунара ?8.    Објасни  један  Хардверски  део  рачунара  у  коме  нисмо  чули  у  досадашњим одговорима 9.  За шта нам служи тастатура и који су њени елементи ?10. Које врсте мишева за рад на рачунару познајеш, објасни њихов начин рада ?11. Шта је штампач и чему служи ?

Сл.3.30 Дигитални фото-апара               

Сл.3.31 Слушалице са и без микрофоном

Сл.3.32 Звучници

44

    Прикључна места су различитог облика и боје, тако да је тешко погрешити при прикључивању јер боја прикључка одговара  боји  утикача.  Након  укључивања  напајања, рачунар  сам  изводи  низ  тестова  којима  утврђује  стање својих  електронских  склопова,  а  затим почиње учитавање оперативног система (Windows) који ће кориснику омогућити наставак  рада.  Све  ове  радње  се  приказују  на  екрану монитора

3.3. ПОВЕЗИВАЊЕ И УКљУЧИВАЊЕ РАЧУнАРА

  Рачунар се прикључује преко напонског кабла у струјну прикључницу напона 220V.  Пре  укључивања  рачунара  треба  са  кућиштем  повезати  све  спољне  уређаје (монитор,  тастатура, миш, штампач  .  .  .). Повезивање ових  уређаја  се  врши на  задњој страни кућишта преко прикључака који се зову конектори (Сл.3.33).

Сл.3.33  Задња страна рачунара : 1. Дугме за укључивање и искључивање, 2. Тастатура,     3. Миш, 4. Серијски порт, 5. Штампач (паралелни порт), 6. Звучник, 7. USB- прикључци, 8. VGA-монитор, 9. Прикључак за напонски кабал

Вежба

Уз  помоћ  наставника  на  посебно припремљеном  кућишту,  које  није под  струјним  напоном,  увежбати спајање  периферних  уређаја  са кућиштем рачунара

    Након  укључивања  напајања,  рачунар  сам  изводи  низ тестова којима утврђује стање својих електронских склопова, а затим почиње учитавање оперативног система (Windows) који ће кориснику омогућити наставак рада. Све ове радње се приказују на екрану монитора

Сл.3.34 Предња страна рачунара : 1. CD-ROM, 2. Контролна лампица, 3. Дугме за   укључивање кућишта, 4. Дискетна јединица, 5. Ресет дугме, 6. USB прикључница.

45

3.4. КОРИШЋЕЊЕ ОПЕРАТИВнОГ СИСТЕМА РАЧУнАРА

  Када се заврши учитавање оперативног система, на екрану монитора ћемо угледати радну површину (Desktop) у оквиру које се одвија целокупан рад у Windows окружењу (Сл.3.35).   На радној површини уочавамо разне сличице  које  називамо  иконама (Icon). Иконе  представљају  програм,  команду  или датотеку  (скуп  сачуваних  информација). Свака икона је означена именом. Активна је она икона која нешто више светли на екрану од осталих.  На  радној  површини  уочавамо  и стрелицу која представља показивач миша. Померањем миша по равној површини стола стрелица се креће по екрану и тако можемо означити  икону  на  коју  желимо  деловати притискањем  на  тастере  миша..  Уколико се после издате наредбе у једном тренутку стрелица претвори у пешчани сат, то значи да рачунар обавља одрећене радње па пре наставка рада треба  мало причекати док се поново на екрану не појави стрелица.   По  читавој  дужини  доње  ивице  радне  површине  протеже  се  сива  трака, палета послова (Taskbar),  која  садржи  дугме  за  старт,  иконе  отворених  програма,  дугме  за бирање језика на коме ћемо писати, дугме за сат и датум, итд.   Прозор (Window) је основни и најважнији појам у Windows окружењу (Сл.3.36). Прозор  је,  најкраће  речено,  правоугаона  уоквирена  област  на  екрану монитора.  Читав програмски пакет Windows добио је назив по овом свом елементу. Целокупан рад у овом окружењу одвија се унутар разних прозора. Могуће је у једном тренутку имати неколико 

Сл.3.35

Треба знати . . .Прво укључујемо напајање монитора и других спољних уређаја (штампач, звучници и др.) а затим напајање самог рачунара преко дугмета за укључивање (Power) које се  налази  на  предњој  страни  кућишта  (Сл.3.56).  Задња  страна  кућишта мора бити слободна у столу и одмакнута од зида због правилног хлађења вентилатором у кућишту и струјањем спољног ваздуха.Утикаче на кућишту , улазним и излазним уређајима не смемо укључивати и искљ учивати током рада рачунара.Рачунар не требамо држати у влажној просторији или близу неког извора топлоте.Рачунар мора бити постављен на стабилном столу.У случају невремена и грмљавине рачунар искључити из струјног напајања.Све хардверске  или софтверске неисправности на рачунару не отклањајте сами већ их пријавите наставнику (школски рачунар) или родитељу (кућни рачунар).

4�

прозора на екрану. Сваки прозор има своје име написано у заглављу које се налази уз горњу ивицу прозора (Tittlebar). Активан је онај прозор у коме се тренутно ради и он се уочава по инверзно исписаном наслову. Сваком програму по правилу одговара по један  прозор.  Величина  прозора  се  може подесити  по  жељи  корисника  а  може бити  максимална  (Maksimize),  средња  и минимална  (Minimize).  За  избор  једне  од наведених  величина  прозора  користе  се екрански тастери који се налазе у горњем десном  углу  сваког  прозора.  Кликом мишем на један од ових тастера постижемо различите величине прозора. У овом делу 

Сл.3.36

се налази и дугме за затварање прозора  (Close buton - X). Величину прозора можемо мењати постављањем стрелице миша на угао оквира прозора , кликнемо и тако држећи тастер  померамо  миш  по  подлози.  Промена  положаја  прозора  на  екрану  постиже  се тако што се прозор ‘’ухвати’’ стрелицом миша за насловну траку и тако држећи тастер превуче на жељено место.

3.4.1. КОРИШЋЕЊЕ ПРОГРАМА ЗА ОбРАДУ ТЕКСТА

  Међу  насловима  у  оквиру  менија  Start  потражимо  подмени  Programs  и наведемо  стрелицу миша на њега,  после чега ће се отворити поље са апликацијама свих програма  у  рачунару  (подменијима), (Сл.3.38).

  У  оквиру  Windows  програме  ћемо најједноставније  покретати  помоћу  опције тј.  менија  Start  која  се  налази  у  доњем левом  углу  палете  послова.  Стрелицу миша поставимо на Start и кликнемо левим тастером како бисмо га отворили. Start се подиже и у њему опажамо разне наслове (Сл.3.37).

Сл.3.37

Сл.3.38

4�

  Померањем  показивача  миша дођемо на програм Microsoft Word, који кликом отварамо (Сл.3.39).► Word  је  најпознатији  и најкоришћенији програм за унос и обраду текста (текст процесор). Како је то доста обиман  програм,  ви  ћете  за  почетак научити само основне радње за уношење и обраду текста. У  каснијем школовању много више тога ћете научити о Wordu.  Иако  смо  претходно  већ  учили о  елементима  тастатуре,  пре  почетка уношења унапред припремљеног краћег текста,  нешто  ћемо  рећи  о  основном принципу рада тастатуре.  На  екрану монитора  се  овог  пута поред показивача миша појављује и танка усправна  црта  (курсор)  која  показује место где ће бити откуцан следећи знак  Одређено  велико  слово  или  знак који се налази на тастатури изнад бројева куцамо  када  се  истовремено  притисну тастер Shift  и жељено  слово-  знак. Ако желимо  да  уносимо  сва  велика  слова, тада  прво  притиснемо  тастер  Caps Lock.  У  дну  тастатуре  налази  се  један издужени тастер  (Space bar) који служи да се направи размак измећу слова или речи. Притиском на тастер Enter прелази се  у  нови  ред.  У  другим  случајевима овај  тастер  има  улогу  прихватања уноса,  потврде  избора  или  активирања апликације.  На тастатури постоје тастери који имају два исписана знака. Доњи знак се добија простим притиском на тастер  , а горњи  истовременим  држањем  тастера Shift и  притиском  жељеног  тастера. Тастером Backspace (нацртана стрелица улево)  брише  се  последњи  откуцани знак.  На  нумеричкој  тастатури  уносите потребне  бројеве.  Обратите  пажњу  на тастер  Num Lock.  Када  је  овај  тастер укључен  (упаљена  контролна  лампица) куцају се бројеви, када је искључен сваки од ових тастера има другу функцију.  Почните  са  куцањем  текста. (Сл.3.40).

Сл.3.39

Сл.3.40

Сл.3.41

  Када дођете до краја реда на екрану, програм ће сам пребацити текстуални курсор у следећи ред. Ако сами желите да пређете у следећи ред, притисните тастер Enter.  Откуцајте  цео  текст  и  запамтите,  програм  је  тако  направљен  да  све  што  сте погрешили накнадно може да се исправи, пре штампања.  Када  смо  проверили  и  исправили  откуцани  текст,  проверимо  да  ли  је  укључен штампач и да ли у њему има папира. Стрелицом миша идемо горе – лево на опцију File а  затим на  наредбу Print  (Сл.3.41). Притиском на OK у  оквира дијалога Print  почиње штампање нашег текста.

По  завршетку  штампања  затварамо програм  Word  тако  што  стрелицом  миша дођемо на дугме за затварање прозора (Х-горе десно)и кликнемо мишем.  Рачунар  нам  на  екрану  избацује прозор  који  нас  упозорава  и  пита  да ли  желимо  да  сачувамо  (меморишемо) документ  који  смо  куцали  (Сл.3.42).  Ако желимо  да  сачувамо  откуцани  текст кликнемо на опцију Yes, мећутим пошто је ово  само вежба  кликнућемо на опцију No после чега програм Word нестаје са екрана (затвара се).

  По завршетку рада треба искључити рачунар.  Кликнемо  мишем  на  мени  Start а  затим  на  команду  Turn Off Computer ….  Када  на  екрану  добијемо  прозор  за дијалог кликнемо мишем на дугме Turn Off, (Сл.3.43).  После извесног времена рачунар ће се сам угасити. Нама преостаје да угасимо монитор  и  остале  спољне  уређаје.  Неки рачунари се искључују другачије, тако што се мишем кликће по следећем редоследу : Start, Shut Down, OK.

Сл.3.42

Сл.3.433.4.2. КОРИШЋЕЊЕ ПРОГРАМА ЗА цРТАЊЕ

  Када смо говорили о примени рачунара казали смо да између осталог он служи и за цртање. Постоји велики број програма за рачунарско цртање, као што су : Paint, Sketch Up, ciciCAD, Corel Draw, Auto Cad, Adobe Fotoshop, Adobe Ilustration, 3D Studio, Visio, итд. Сваки од наведених програма има своју намену.► Paint и Sketch Up су најједноставнији програми за цртање и они ће у даљем тексту бити детаљније описани. Остали наведени програми су доста сложенији за употребу. Corel Draw обично користе дизајнери, Auto Cad се користи за сложеније машинске цртеже, 3D Studio се користи за тродимензионалну графику, Adobe Fotoshop и Ilustration се користе за обраду слика.

4�

4�

  Програм  Paint  ћемо отворити  тако  што  кликнемо на дугме Start, а потом на Pro-grams (Accessories), и коначно на натпис Paint (Сл.3.44).

Када  се  кликне  на  натпис Paint, добија се прозор као на Сл.3.45

На  екрану  приказаном  на  Сл.3.45 испод  плаве  траке  на  којој  је написан назив документа тј. слике коју  цртамо,  налази  се  линија менија.  Овај  програм  има  шест основних  менија,  и  то  : File, Edit, Image, Colors и Help.

Са леве стране радне површине налази се кутија са алатима за цртање.  Сваки од алата у кутији има своју намену :

Сл.3.44

Сл.3.45

► Алатка  која  се  користи  за слободоручно исецање површина по жељи корисника.  Помоћу ње се може део  слике  исећи  и  преместити  на друго место или обрисати

► Алатка која служи за исецање или брисање правоугаоних површина.

► Гумица која се користи за брисање.

► Алатка  која  служи  за  бојење затворених површина.

► Лупа служи за увећање цртежа

► Оловка за слободоручно цртање

► Четка  за  извлачење  дебелих линија

► Спреј за распршивање боје

► Алатка за исписивање слова

► Алатка која се користи за цртање правих  дужи.  Леви  тастер  миша мора  да  буде  притиснут  током цртања  једне дужи. При отпуштања левог  тастера  цртање  те  дужи  је    завршено.

50

► Алатка која се користи за цртање кривих линија. Најпре се црта дуж док је тастер миша притиснут. Када се тастер отпусти, курсор поставимо изван дужи, а потом поново притиснемо леви тастер миша и држећи га притиснутог повлачимо курсор у жељеном правцу. Дуж ће се тако претворити у криву линију.

► Овим алатом цртамо правоугаоник тако што се притисне леви тастер миша и миш се повлачи од  једног  угла до дијагонално  супротног  угла. Ако  хоћемо да нацртамо  квадрат,  поступак  је  исти,  само што  треба  уз  повлачење миша, држати притиснут и тастер Shift.

► Овом алатком цртамо неправилан многоугао

► Овим алатом цртамо елипсу тако што се притисне леви тастер миша и миш се повлачи. Круг цртамо на исти начин, само што треба, уз повлачење миша држати притиснут и тастер Shift.

► Алат  који  служи  за  цртање  правоугаоника  и  квадрата  са  заобљеним ивицама, на исти начин као и у претходном објашњењу.

► Слика  која  се  јавља када  се  користе  алати  за исецање.  Горња  сличица, омогућује  исецање  и померање  оивичене површине.  Доња  ивица омогућује  исецање  и померање  ових  површина ван осенчене површине

► Иконица  која  се  јавља приликом коришћења гумице за  брисање.  Могуће  је изабрати  четири  различите дебљине гумица

► Помоћни алат који се појављује када се користи четка.  Постоје  укупно дванаест  различитих могућности

► Помоћни  алат  који се јавља када се користи лупа  која  служи  за увећање  цртежа.  Слику је  могуће  увећати  два, шест и осам пута

► Иконица  која  се  јавља  када  се  користи  алат  за цртање  линија.  Могуће  је  одабрати  пет  различитих дебљина линија

51

Сличица  која  се  јавља  приликом  цртања  затворених  површина  – правоугаоне,  квадратне,  кружне  и  елипсасте.  Постоје  три  могућности избора. Са овим помоћним алатом имамо могућност цртања затворених површина  чија  је  унутрашњост  обојена  изабраном  бојом  из  понуђене палете боја које се налазе у доњем левом углу екрана. У кутији са бојама дато је двадесетосам боја. Боје бирамо и користимо тако што на једну од њих кликнемо мишем. У том случају све будуће линије извлачимо са том изабраном бојом. Ако желимо да обојимо неку затворену површину прво кликнемо на основну икону – кантицу са бојом, затим на изабрану боју у палети боја и на крају кликнемо на површину коју желимо да обојимо.

Пример нацртаног семафора у програму Paint

Вежба

Нацртајте  самостално једноставан  цртеж  по сопственом  избору  у програму Paint уз помоћ објашњених алата.

  Програм Sketch Up такође можете да користите за израду техничке документације (цртежа) . Овај програм је једноставан за употребу.  Sketch Up је намењен за тродимензионално (3D) моделовање тј. цртање. Програм користи 3D координатни систем са осама X,Y,Z.   Цртање у  се врши помоћу алата који бирамо из понуђене линије алата. (Сл.3.46).

Колико је програм једноставан за коришћење показаћемо на следећем примеру.  Из  линије  алата  за  цртање  готових облика  одаберите  правоугаоник,  круг или  вишеугао.  Изабрани  облик  (нпр.  Po-ligon)  пренесите  у  центар  координатног система и развуците, држећи леви тастере миша  притиснут,  до  жељене  величине. Отпуштањем левог тастера миша изабрани облик  задржава  изабрану  величину.Тако урадите  још  два  пута,  тако  што  ће  вам следећа  два  вишеугла  бити  равномерно већа (Сл.3.47).

Сл.3.46

52

Кликом  миша  активирати  алат Push/Pull. Показивачем  поменутог  алата  дођите на  површину  првог  (великог)  вишеугла. Кликните мишем и тако држећи извлачите увис  како  би  сте  добили  трећу  димензију (висину).  То  исто  урадите  са  површином другог вишеугла. (Сл.3.70).

Сл.3.47

Сл.3.48

Сл.3.49

Кликом  миша  активирајте  алат  Orbit. Показивачем  алата  дођите  на  нацртани предмет.  Кликните  мишем  и  тако  држећи ротирајте предмет по жељи док не добијете жељени угао. (Сл.3.48).

За  даљи  рад  вам  је  на  располагању читава  палета  алата  за  :  бојење, брисање,  гурање,  повлачење,  извлачење, премештање,  окретање,  копирање, мерење, котирање,цртање линија и  лукова, зумирање,  приказ  камером,  уметање готових апликација, итд.Ако  наиђете  на  проблем,  обавезно погледајте  одлично  ураћену  помоћ  (Help) коју вам програм нуди.  Следи  неколико  примера  који  су урађени у програму Sketch Up.

Проучи и испробај понуђене алате у програму Sketch Up.Нацртај самостално једноставан цртеж по сопственом избору у програму Sketch Up.

53

ЗА нАС КОЈИ ЖЕлИМО ДА ЗнАМО ВИШЕ

ИСТОРИЈАТ РАЗВОЈА РАЧУнАРА

  Човекова потреба за бројањем, рачунањем и  мерењем,  потиче  из  самих  почетака  наше цивилизације. У почетку људи су се при бројању служили  разним  помагалима.  Прва  помагала датирају још од пре 5 000 година пре наше ере, а писани трагови пронађени су у Месопотамији. Прва помоћна средства за бројање били су прсти руку, и разни предмети из природе (каменчићи и др.). Међутим , прсти нису били довољни за веће бројеве , па су се користили разни предмети из природе. Претпоставља се да је најстарији начин записивања  бројева  био  урезивање  зареза  на животињским  костима  и  дрвеним  штаповима. Древни народи су за памћење бројева користили канап са чворовима. Такво помагало називало се кипу  (Quipu),  и  коришћено  је широм  тадашњег света (Сл.1).

Сл. 2 Quipu (Кипу)

  Прва  алатка  направљена  као  помоћно  средство  при рачунању била је Абакус (Сл.3.3).Настао  је  негде око 4 500  година пре нове ере на  тлу Азије. Користио  се  јако  дуго  у  старој  Кини  и  Египту.  У  потпуности је  направљен  од  дрвета  и  представља  претечу  данашњих калкулатора. Абакус је сличан данашњој рачунаљки. У горњем делу су се налазиле по две куглице на свакој основи, а у доњој по пет куглица које су се помицале на штапићима. Њиме су се могле изводити четири основне рачунске операције и рачунати с разломцима.  Развој  рачунарских  помагала  употпунио  је  изум логаритмара  (шибера)  код  кога  су  рачунарске  операције извођене померањем лењира (Сл.3.4). Њега је изумео енглески математичар William Oughtreed, 1622.год.

Сл. 3 Абакус

Сл. 4 Логаритмар

54

  Творцем  прве  рачунарске  машине која  је  могла  да  сабира  и  одузима  унете бројеве сматра се Блез Паскал ( Blaise Pas-cal).  Овај  познати  математичар,научник  и теолог,у детињству је помагао свом оцу који је био порезник, у рачунању такси. Машина за  рачунање  коју  је  измислио  заснивала  се на раду зупчаника, била је гломазна и тешка за  руковање.  Ова  машина  добила  је  назив Паскалина (Сл. 5).

Сл. 5 Паскалина

  Први  механички  калкулатор  који  је  могао да  сабира,одузима,множи  и  дели  направио  је 1820. године, Чарлс Хавијер Томас ( Charles Havi-er Thomas).  Велики корак у развоју рачунарске технике био  је  проналазак  бушене  картице,  на  којој  се смештају подаци на основу којих се контролише обрада података (Сл. 6). Сл. 6 Бушена картица

  Темеље  савремених  рачунара  поставио је  енглески  научник  и  математичар  Чарлс  Бејбиџ (Charles  Bibbage)  својом  аналитичком машином (1835.год.)  (Сл.  7). Ова машина  је  имала меморију за  чување  података,  јединицу  за  обраду  података и  први  пут  у  историју  могућност  програмирања (аутоматске  обраде  података).  Програмирање  је извођено уношењем бушених картица.

Сл. 7 Аналитичка машина

  Применом  електричне  струје  за  погон механичких  рачунара  започео  је  развој електромеханичких рачунара.  Најпознатији  међу њима је била серија рачунара под називом Hardvard Mark 1, 2 и 3, које је конструисао и усавршио од 1937. до 1944. године Хаурд Х Ајкен (Howard H Aiken).

Сл. 8 Eniac

Eniac  је  први успешни електронски рачунар опште намене (Сл. 8). Бушене картице су коришћене за улазне и излазне податке. Овај амерички рачунар је  имао  димензије  10 Х  20 метара,  тежину  око  30 тона, 17468 уграђених електронских цеви, а коштао је  више  од  5  милиона  долара.  Овај  рачунар  се користио  до  1955.  године,  првенствено  у  војне сврхе.

55

  Нешто  касније  започет  је  рад на другим  електронским  електронским рачунарима  под  називом Edvac и Uni-vac  (Сл.  9)  који  су  заснивани  на  истој технологији и истом принципу рада.

Сл. 9 Univak-2

Сл. 10 Електронска цев

  Претходна три рачунара карактерише коришћење вакумских цеви и сврставају се у прву генерацију  електронских рачунара (Сл.10).

Друга генерација  обухвата рачунаре  произведене  крајем  педесетих и  у  првој  половини  шездесетих  година. Ова генерација заснивала је свој рад на транзисторима (Сл. 11).

Сл.. 11 Транзистор

Трећу генерацију  рачунара  омогућио  је проналазак интегрисаних  кола  (1959.  год.). То  је сложени  електронски  склоп  познат  под  називом чип (chip), (Сл.3.12). Они садрже све проводнике и  транзисторе  на  површини  комада  силицијума. Применом интегрисаних кола рачунари су постали још мањи, бржи и јефтинији.

Четврта  генерација  рачунара започиње  да  се  производи  од  1971. године  проналаском  микропроцесора  који представља  основу  данашњих  рачунара. Микропроцесор  у  рачунару  обавља најважније  функције  :  обраду  података  и управља  радом  свих  саставних  уређаја  рачунара. Најпознатији рачунар у то време (1977. год.) који се доста дуго користио био је Апле-2 (Сл. 13).

Сл. 12 Чип

Сл. 13 Апле-2

5�

Пета генерација савремених електронских рачунара започиње осамдесетих година 20. века мада је многи сматрају  само надградњом четврте генерације. Њу карактерише све  већа  густина  интегрисаних  кола.  Тако  се  у  једно  интегрисано  коло може  сместити чак неколико стотина хиљада различитих електронских елемената. Захваљујући  таквој технологији данашњи рачунари су све мањи по величини, али све бржи и моћнији. Рачунаре ове  генерације,  а  и  данашње,  називамо  личним  или  персоналним  (PC)  рачунарима (Personal  Computer).  Поред  њих  постоје  и  тзв.  суперрачунари намењени  за  научно-техничке прорачуне са огромним бројем рачунских операција (Сл. 14), notebook (laptop) – преносиви рачунари (Сл. 15), handheid (palm) – рачунари који се држе у руци (Сл. 16).

Сл. 14 Суперрачунар

Сл. 15 Laptop (Notebook)

Сл. 16 Palm-Handheld

Сл. 18 Tablet PC-2 Сл. 17 Geoxh-Handheld

Сл. 20 PDA-2 Сл.19 Tablet-grafic

5�

МАлИ КУРС ИнТЕРнЕТА

  Иако ћете о интернету учити детаљније у вишим разредима, у овом уџбенику вам дајемо основна  упутства  за  коришћење интернет мреже,  баш  зато што  у  овом истом уџбенику на крају скоро сваког поглавља имате дате интернет адресе на којима можете проширити своја знања из области које вас посебно интересују.  Интернет (International-network) и мултимедијални Web (World-Wide, WWW.) као његов најпопуларнији сервис данас користе милиони људи у свету пре свега као извор информација. Данас је на интернету расположива толика количина информација да се баш за свакога од нас може пронаћи по нешто. Свако ко иоле зна да користи рачунар и познаје неки од великих светских језика, а под условом да се нађе за рачунаром повезаним са интернетом – релативно брзо на њему може пронаћи оно што му треба.   Већина  нас  данас  користи  интернет  у  доколици,  за  бесциљно  ‘’  крстарење  ‘’ непрегледним  Web  пространствима,  најчешће  због  забаве  и  разоноде.  Међутим, интернет се данас користи да би Email сервисом послали експресно писмо без плаћања поштанских трошкова, студирали на даљину, завршавали многе послове од куће у оквиру свог бизниса, наручивања разних производа, плаћања, итд.   Да  бисмо  се  укључили  на  интернет,  потребни  су  нам  рачунар  са  модемом  и софтвером, телефонски прикључак и пружаоц услуга интернет провајдер.  Код интернет провајдера добијемо корисничко име (username), лозинку (password) и електронску адресу за пошту (E-mail). Помоћу корисничког имена се индетификујемо на мрежи, а лозинка обезбеђује да само власник може користити корисничко име. 

КАКО УСПОСТАВИТИ ИнТЕРнЕТ ВЕЗУ ?

  Интернет везу ћемо успоставити тако што кликнемо два пута на сличицу (иконица) провајдера која се налази на основној масци Windowsa. Тада се отвара прозор за дијалог Connect to (Сл.3.72).  

  Затим у поље Password унесемо лозинку па активирамо дугме Connect, после чега се појављује прозор који нас обавештава да је у току бирање жељеног телефонског броја, односно успостављање везе са сервером интернет провајдера. (Сл.3.73).

ОД ИДЕЈЕ ДО РЕАлИЗАцИЈЕ

  По успостављању везе са сервером интернет провајдера активирамо програм Internet Explorer ,чија се иконица налази на основној масци. Тада се отвара прозор као  на  сл.3.74.  У  поље Addrees  укуцамо Web  адресу  коју  желимо  да  посетимо  и притиснемо Enter.

Да  би  раскинули  везу,  кликнемо  у Toolbar-у  на  сличицу  два  телефона,  која  се  налази на  доњем  крају  екрана.  На  екрану  ће  се  појавити  прозор  за  раскидање  везе  на  коме активирамо дирку Disconnect.

www.itsvet.comwww.elitesecurity.orgwww.zvrk.co.yuwww.informatika.co.yuwww.pcpress.co.yuwww.pctv.co.yuwww.yahooligans.comwww.kidsclick.orgwww.ajkids.comwww.cnti.co.yu/download/sketchup

www (сајтови)

5�

ОД ИДЕЈЕ ДО РЕАлИЗАцИЈЕ

4

�0

-  Уколико код кући чуваш свој омиљени модел или макету коју си саставио од лего коцки, конструктора, киндер  јаја или било чега другог, донеси је, биће нам задовољство да је заједно погледамо.-   Понови из поглавља  ‘’Графичке комуникације’’  како се црта скица.

Задаци за марљиве и нестрплјиве

ОД ИДЕЈЕ ДО РЕАлИЗАцИЈЕ

нАУЧИЋЕШ, САЗнАЋЕШ, УПОЗнАЋЕШ :

-  Применићеш раније стечена знања о изради скице.-  Научићеш да реализујеш своју идеју уз примену конструкторских комплета.-  Упознаћеш начине спајања конструкторских елемената у једну целину.-  Демонстрацијом модела испитаћеш њихову функционалност и намену.

4. ОД ИДЕЈЕ ДО РЕАлИЗАцИЈЕ

  Сећате  се  вероватно  и  ваше  велике радости после успешно склопљене макете или модела.У  петом  разреду  ћете  поново  имати прилике  да  покажете  своје  конструкторске способности,  склапајући  разне  моделе  и макете из конструкторских кутија (Сл. 4.2 ).

Сл.4.1 Конструкторска слагалица

Сл.4.2 Конструкторска кутија-1

  Још  као  мали  сте  вероватно  имали прилике да слажете разне врсте слагалица, од пузли, фигурица из киндер-јаја, лего-коцки до макета авиона и бродова (Сл. 4.1 ). 

4.1. УПОЗнАВАЊЕ ЕлЕМЕнАТА КОнСТРУКТОРСКИХ КОМПлЕТА И нАЧИнА ЊИХОВОГ ПОВЕЗИВАЊА У цЕлИнУ

Сл.4.3 Конструкторска кутија-2

  Најбољи  начин  да  упознате  принципе рада  појединих  техничких  уређаја    ,  остварићете састављањем њихових модела.   Модели  су  узорци  предмета  и  уређаја израђени у смањеном облику. Они раде на истим принципима  као  прави  уређаји,  а  облици  су  им слични (Сл. 4.4 ).

Сл.4.4 Модел механичког чекића

  Основна  карактеристика  конструкторских елемената  за  склапање,  који  се налазе сложени у  конструкторским  кутијама,  је  у  томе  што  се поједини  њихови  делови  могу  користити  за састављање  различитих  механизама,  модела  и уређаја. Да бисмо саставили нови модел морамо прво раставити стари.

  Конструкторски елементи могу бити израђени од различитих материјала : пластике,метала,дрвета и  гуме.Они  су  смештени  у  конструкторске  кутије на тачно одређеним местима (Сл. 4.5 ). У кутијама се још налази алат за склапање, упутство за рад, цртежи  и  шеме  које  треба  добро  проучити  пре почетка рада.

Конструкторски материјали  представљају индустријски  произведене  делове  ,  који  се употребљавају за брзо и лако састављање макета и модела техничких уређаја (Сл. 4.3 ).

Сл.4.5 Конструктор

У зависности од модела конструкторских кутија састављање делова се обавља помоћу завртња и навртки, жлебова и чепова.(Сл.4.6 и 4.7).

Сл.4.6 Спајање завртњима и навртком Сл.4.7 Спајање жлебовима

�1

�2

Погон модела састављених од делова из конструкторских комплета може бити механички и електрични.  Механичким погоном, најчешће руком, покреће се велики број модела ( окретање ручице, гурањем или вучом ) (Сл. 4.8 и 4.9 ). 

Сл.4.8 Модел булдожер

Сл.4.9 Модел дизалице

Сл.4.10 Конструкторски модели одмагнетних куглица и металних полуга

Сл.4.11 Конструкторски модели од метала

Сл.4.12 Модел трактора од лего коцки

�3

  Електричним погоном (батеријским) покрећу се модели сложенијих техничких уређаја, као што су разне машине , апарати, саобраћајна средства, итд. Покретање ових модела остварује се помоћу малих електромотора који се налазе у конструкторским комплетима.  Постоје  и  комплети  конструкторских  елемената    од  којих  се може  склопити  само један уређај или модел. Овако склопљени модели имају специјални намену  , и  када се склопе обично се више не растављају. То су модели из електронике и електротехнике  , модели бродова , авиона, аутомобила, ракета, макете грађевинских објекта, итд .(Сл. 4.13 -  4.16 ).

Сл.4.14 Макета бродаСл.4.13 Лего робот

Сл.4.15 Макета авионаСл.4.16 Макета кочија

4.2. ИЗРАДА СКИцЕ И АлГОРИТМА ПРЕМА СОПСТВЕнОЈ ИДЕЈИ И САМОСТАлАн РАД СА КОнСТРУКТОРСКИМ КОМПлЕТИМА

  Пре почетка рада обавезно прегледати да ли се сви делови налазе у одговарајућим преградама .  На основу анализе цртежа датих у упутству, у глави створити идеју о моделу или макети коју ћете саставити.  Израдити скицу модела (макете) и алгоритам израде на основу створене идеје уз консултације са наставником.

МАТЕРИЈАлИ И ТЕХнОлОГИЈЕ

�4

Сл.4.17. алгоритам рада са конструкторским комплетима

  Модел се саставља према скици и алгоритму израде. Пре састављања, издвајају се прво сви потребни делови које садржи модел. При издвајању делова треба упамтити где се који део налазио, како би се после коришћења вратио на одговарајуће место у кутији.  Приликом  састављања  модела  (макете)  треба  се  придржавати  предвиђеног редоследа из алгоритма израде.  Ништа  не  треба  радити  ‘’на  силу’’  јер  тако  можемо  оштетити  или  поломити конструкторске елементе.  У комплетима чији делови се састављају помоћу завртња и навртке, постоји помоћни алат за њихово притезање (кључ и одвртач ).  Када  је  модел  састављен  треба  испробати  његову  функционалност  помоћу електромотора и батерија или ручно.  Модел  се  раставља  обрнутим  редом  од  оног  којим  је  састављен.  Растављене делове треба вратити на одговарајуће место у конструкторској кутији.  На Сл. 4.17.  дат вам је алгоритам рада са конструкторским комплетима.

Заједно  са  својим  паром  из клупе  проучи  конструкторски комплет  који  сте  добили  од наставника.

Савет

Провери да ли се сви делови конструктора  налазе  у  за то  предвиђеним  местима  у кутији.

Савет

Вежба

Од елемената из конструкторског комплета склопи  модел  по  сопственој  конструкцији или по задатку наставника. Пре састављања модела  извршити  неопходне  припреме  и алгоритам израде.

МАТЕРИЈАлИ И ТЕХнОлОГИЈЕ

5

��

-    Понови  из  природе  и  друштва  :  материјали  и њихови производи, својства материјала.-  Док седиш у својој соби погледај око себе  и размисли од  којих  материјала  су  направљени  предмети  који  те окружују.

Задаци за марљиве и нестрплјиве

нАУЧИЋЕШ, САЗнАЋЕШ, УПОЗнАЋЕШ :

-  Упознаћеш врсте и карактеристична својства лако обрадивих материјала : дрво, папир, текстил, кожа, пластичне масе.-  Упознаћеш се са приборм и алатом за механичку обраду материјала и њиховој правилној употреби.-   Научићеш самостално да израдиђујеш  једноставне предмете по својој идеји од лако обрадивих материјала.

МАТЕРИЈАлИ И ТЕХнОлОГИЈЕ

5. МАТЕРИЈАлИ И ТЕХнОлОГИЈА  У  данашње  време  постоји  велики  број  различитих  материјала.  Пошто  је  много материјала  то  је  и  много  технологија  које  говоре  о  начину  њиховог  добијања  и  њихове обраде.  Технологија  изучава  како  се  добијају  и  прерађују  технички материјали. Имамо две врсте технологија : -  Технологију добијања материјала -  Технологију обраде материјалаТехнологија добијања материјала се бави изучавањем начина и поступака добијања техничких 

Посматрај и препознај, у свом стану  (кући),  материјале  од којих су направљени предмети које те окружују.

Савет

материјала из сировина.Технологија  обраде материјала изучава  како  и  на  који начин  се  најлакше  и  најбезбедније  могу  обрађивати технички материјали.У  оквиру  Техничког  и  информатичког  образовања    у наредне  четири  године  упознаћете  многе  материјале, начине њиховог добијања и обраде.Према  пореклу  материјале  делимо  на  :  природне  и вештачке .Природни материјали су материјали којима се приликом прераде  не  мења  структура  (дрво,  вуна,  свила,  памук ...).Вештачки материјали се добијају вештачким, најчешће хемијским путем (пластични материјали, гума, стакло ...) 

��

5.1. ДРВО

Дрво  је  велика  усправна,  биљка  са  једним,  дрвенастим главним стаблом. Дрво има три главна дела  : корен, стабло и крошњу (гране и листове ). Корен упија воду и хранљиве материје из тла. Стабло је ослонац дрвета и преноси воду и хранљиве материје до листова и назад до осталих делова дрвета (Сл. 5.1.).Дрво  је одувек било изузетно цењен и племенит технички материјал.Данас  дрво  има  веома  широку  примену.  Користи  се  као грађевински  материјал,  као  гориво,  као  сировина  за добијање  хартије  и  влакна,  у  индустрији  намештаја,  за добијање разних дрвених прерађевина о којима ће касније бити речи, итд

Сл.5.1 Дрво5.1.1. ВРСТЕ ДРВЕТА

У  природи  расте  много  различитих врста  дрвећа  и  она  се  сврставају у  две  основне  групе  :  четинаре и лишћаре.  Четинаре  називамо  и  зимзелено дрвеће,  јер  већина  задржава  своје танке, игличасте листове током целе године. Круте иглице четинара  губе знатно мање воде од листова осталог дрвећа.  Обично  расту  у  хладним крајевима и на високим планинама. Четинари  спадају  у  високо  дрвеће купастог  изгледа  и  плитког  корена. Најпознатије  врсте  четинара  су  : јела, бор, смрча, тиса, туја, кедар, секвоја и ариш. лишћари могу бити листопадно или зимзелено дрвеће. листопадно дрвеће  је широколисно, са широком, разгранатом круном и корењем које је у потрази за водом, сеже дубоко у тло. Ово дрвеће цвета у пролеће. Из цветова се развијају плодови. У јесен, дрвеће губи лишће и гране остају голе. Зими лишће опада јер током зимских дана нема довољно светлости за успешно одвијање процеса фотосинтезе. Листопадни лишћари расту  претежно  у  крајевима  са  континенталном  климом и  то  су  : храст, буква, јасен, топола, врба, липа, багрем и други. Зимзелени лишћари расту у тропским или суптропским крајевима и то су : палме, махагони, абонас, палисандер, маслина и други.По особинама дрво се дели на тврдо, меко и полутврдо. У тврдо дрвеће спадају : храст, јасен, буква, јавор, тиса, крушка, јабука, шљива, орах, бреста, у мекане : јела, бор, врба, топола, липа, а у полутврде : кестен, бреза, јова, итд.

Да ли сте знали ?

Дрво је природан материјал који су људи поред  камена  прво  почели  да  користе. Оно им је прво служило као оруђе за рад и  одбрану.  Касније  су  се њиме  грејали и од  њега  правили  колибе  за  становање, сплавове  и  чамце  за  пловидбу  рекама, алате за обрађивање земљишта и друго

��

5.1.2. СТРУКТУРА ДРВЕТА – ГРАЂА

Да би се добила јасна слика о структури дрвета, врши се попречно ( чеоно ) и уздужно пресецање стабла. Ако  посматрамо  чеони  пресек  стабла  можемо јасно    да  видимо слојеве  структуре дрвета и  то :  спољну  кору, лику, камбијум, дрвену масу и срж ( Сл.5.6 ).

Сл.5.6 Чеони пресек дрвета

Треба знати . . .

Сваке године дрво добија нови год – прстен раста : број годова означава  старост  дрвета. Формирање  нових  ћелија  од камбијума  почиње  од  маја месеца  и  траје  до  престанка вегетације у јесен.

Сл.5.2 Буква Сл.5.3 Храст Сл.5.4 Граб Сл.5.5 Смрека

Срж је централни танак слој стабла и може да буде у пречнику до 15 mm. Око сржи ( срца ) образују се годишњи прстенови ( годови ) састављени од камбијума ( меким ткивом са спроводним судовима ). Уколико су годови ближи један другом и правилног облика,  утолико  је дрво у  техничком погледу вредније. Уздужним пресеком стабла видимо шару или текстуру дрвета. Свако дрво има  своју специфичну шару ( текстуру ) и боју ( Сл. 5.7 ).

Сл.5.7 Текстура дрвета

��

5.1.3. ОСнОВнА СВОЈСТВА ДРВЕТА

    За дрво кажу да је племенит материјал ( има душу, топлину ) и лако се обрађује. Оно може бити еластично, чврсто, лепог  је изгледа и мале тежине. Недостаци дрвета су у томе што лако упија и испушта воду, на влази се криви и витопери, трули и брзо пропада и лако је запаљиво запаљиво је.     Својства дрвета одређују и његову примену. У најважнија својства ( особине ) дрвета убрајају се механичке и хемијске особине дрвета и естетски изглед. Механичке особине дрвета омогућавају да се оно може прерађивати механичким поступцима. У механичке особине спадају : чврстоћа, еластичност, тврдоћа, жилавост, цепљивост, итд.  Чврстоћа дрвета. Под овим  појмом уопште подразумева се чврстоћа којом се дрво супротставља спољним силама приликом раздвајања његових делова. Еластичност дрвета.  Под  еластичношћу  се  подразумева  својство  дрвета  да  се под дејством спољних  сила може  савити,  а  по  престанку дејства  тих  сила враћа  се  у првобитно стање. Тврдоћа је отпор који дрво пружа при обради, тј.продирања другог тела у њега. Жилавост  је  отпор  који  дрво  пружа  при  кидању. Жилавост  се  процењује  по  томе колико су влакна дрвета чврсто повезана.  цепљивост  је  отпорност  дрвета  на  цепање дуж  својих  влакана  неким  клинастим сечивом.  Увијено  рашћење,  чворови,  корени  грана,  смањују  цепљивост  дрвета,  док правилан  раст,  фина  влакнаста  структура  и  богатство  у  сржним  зрацима  повећавају цепљивост.  Хемијске особине  дрвета  и његов  хемијски  састав  омогућавају  да  се  оно  веома много користи као сировина у хемијској индустрији. Најважнија хемијска особина дрвета је да оно садржи велики проценат целулозе ( око 50 % ). Она се из њега издваја посебним хемијским поступцима и касније користи за добијање многих производа као што је хартија, вештачка влакна, вештачке масе, итд. Естетски изглед дрвета је веома важна картактеристика дрвета и обухвата његову боју и текстуру. Ова карактеристика је веома значајна код избора дрвета у индустрији намештаја, јер свако дрво има своју специфичну боју и шару ( текстуру ).

Да ли сте знали ?

Скоро  све  врсте  дрвета  класификују  се  се  по  свом  елементарном саставу, па се може рећи да просечно дрво садржи :  50 % угљеника , 6 % водоника , 43 % кисеоника а остатак сачињавају азот и минерални састојци.  Садржај  пепела  варира  и  зависи  од  места  раста  дрвета.  Главну масу дрвета још сачињавају : целулоза, смола, маст и восак.

�0

    Дрво као технички материјал сече се тј. обара у свако годишње доба, а најчешће у позну јесен или зиму, јер тада мирује – не расте и у себи има најмање воде.  Сечење стабла се најчешће врши моторном тестером (  Сл.  5.9  ).  По  правилу  одмах  потом  се  стабла  чисте  од грана, секу на одређене дужине, а затим сортирају према техничкој употребљивости.

5.1.4. ПРЕРАДА ДРВЕТА И ДРВнЕ ПРЕРАЂЕВИнЕ

Сл.5.8 Сеча секиром Сл.5.9 Моторна тестера

Сл.5.10 сеча моторном тестером

    После  сече,  дрво  се  мора  отпремити  са  места обарања. Транспорт до пута по коме се може кретати теретно  возило  (  камион  )  зове  се  вуча.  Вуча  се може  вршити  на  више  начина  :  коњском  запрегом, тракторима,  специјалним  возилима,  жичаром,  котурачима, саоницама, итд.    На шумском путу дрво се према врсти, квалитету, дебљини  и  предвиђеној  намени  раздваја  и сортира и  потом  складишти  док  не  буде  транспортовано  на прераду.  Транспорт дрвених стабала до стругара врши се камионима  ( шлеперима  ), железницом или воденим токовима ( сплаварењем ) ( Сл. 5.11 )

Сл.5.11 Транспорт камионом

    У  стругарама  дрвена  стабла  (  трупци  –  балвани  )  се складиште, скида им се кора у специјалним машинама, суше природним  путем  и  касније  прерађују.  Стругаре  се  обично подижу  поред  шума,  великих  река  или  главних  путева,  да би  транспорт  трупаца  и  дрвене  грађе  било  лакши,  бржи  и јефтинији.     Механичком  прерадом  дрвених  трупаца  добијају  се следећи  полупроизводи од дрвета  :  стругана  (  резана) грађа , фурнири, шперплоче, панел плоче, иверице и лесонит плоче. Резана грађа се добија на машинама за резање трупаца које  најчешће  покреће  електрична  енергија,  и  називају  се гатери ( Сл. 5.12 ). Гатер је специјална машина са челичним рамом у коме су затегнути листови тестера којих  има више. Према  положају  тестера,  разликују  се  хоризонтални  и вертикални гатери.  Сл.5.12 Гатер

�1

Оваквим начином прераде техничког дрвета добијају се греде, даске и летве ( Сл. 5.13 ).

Сл.5.13 Резана грађа Сл.5.14 Грађа

    Изрезани полупроизводи се слажу тако да између њих може да струји ваздух и тако се суше природним путем. Сложена грађа се покрива да би се заштитила од падавина и јаког сунца.    Поред  природног  сушења  грађе  –  струјањем ваздуха  на  отвореном  простору,  сушење  се  обавља и у затвореним просторијама – сушарама. У сушаре се доводи сув, топао ваздух, а одводи влажан. На тај начин сушење се убрзава ( Сл. 5.15 ).

Сл.5.15 Сушење дрвета у сушарам

    Резана  грађа  има  широку  примену  у  грађевинарству и индустрији намештаја, а користи се и за даљу прераду. Фурнири  су  танки  слојеви  дрвета  (  дебљине  од 0,1  до  3,5mm  ).  Добијају  се  љуштењем,  сечењем  и резањем.  љуштени фурнир  се  добија  тзв.  кружним одмотавањем  танких  слојева  дрвета  који  се  помоћу специјалних машина секу оштрим ножевима. Сечени фурнир  се  добија  уздужним  скидањем танких слојева дрвета такође  на специјалним машинам са изузетно оштрим ножевима. Резани фурнир је фурнир најлошијег квалитета и  добија  се  уздужним  скидањем  танких  слојева дрвета ( Сл. 5.16 ).

Сл.5.16  Мини  гатер  за производњу резаног фурнира

�2

    Сви фурнири се касније пресују и суше.    Фурнири се користе за пресвлачење мање квалитетног дрвета у индустрији намештаја и за производњу шперплоча.    Најпознатији фурнири су махагони и палисандер. Шперплоча се добија унакрсним лепљењем више слојева фурнира (Сл. 5.17). После лепљења фурнири  се  стављају  у  топле  пресе  где  се  пресују  и  суше.  Број фурнира  је обично непаран ( 3,5,7, итд ). Унакрсним лепљењем се добија већа чврстоћа и тврдоћа шперплоче. Шперплоча не прска, не витопери се и не скупља се. Производи се у знатно већим  димензијама  (  таблама  )  него  ма  која  изрезана  дрвена  даска  што  се  сматра њеном великом предношћу. Шперплоча се највише користи за производњу намештаја и столарије

Сл.5.17 Шперплоча

лесонит – плоча се добија од најситнијих дрвених отпадака ( пиљевине ). Таква дрвена маса се меша са синтетичким  смолама  и  лепком.  Касније  се  обликује, пресује и суши. Производи се у облику плоча различитих дебљина од 3 до 6 mm ( Сл. 5.18 ).    Лесонит – плоче се одликују великом тврдоћом, лако се ломе и доста су неотпорне на воду и влагу. Користе се  за  облагање  задњих  површина  намештаја  које  се обично не виде

Иверица се добија од уситњеног дрвета ( иверја ) које се помеша са синтетичким смолама  и лепилом (Сл.  5.19).   Измешана  кашаста  маса  се  врућим пресовањем  обликује,  пресује  се  и  суши  у  плоче различитих  димензија.  Површина  им  се  по  потреби може обложити фурниром или пластифицирати тако да постају водоотпорне. Таква иверица се зове оплемењена иверица.  Недостатак  им  је  зато  што  су  доста  тешке. Користе се у дрвопрерађивачкој индустрији, за израду намештаја, преградних зидова, итд.

Сл.5.18 Лесонит-плоча

Сл.5.19 Иверица

�3

Панел – плоча се добија ређањем дрвених летвица исте дебљине које се са горње и доње стране облажу фурниром. Све се иначе спаја лепком, а касније пресује и суши ( Сл 5.20 ).Панел  –  плоча  има  велику  чврстоћу,  не  прска  и  не  витопери  се. Производи се у већим плочама дебљине од 14 до 24 mm и веома  је заступљена у индустрији намештаја као замена за дрво.

Сл.5.20 Панелплоча

    Поред наведених дрвних прерађевина од дрвета се још производе ламперија ( Сл. 5.21 ) бродски под, паркет ( Сл. 5.22 ), столарија ( врата и прозори ), намештај, итд. 

Питања:

1. Наброј најпознатије врсте четинарског и лишћарског дрвећа.2. Које делове дрвета препознајеш ако посматраш чеони пресек стабла ?3. Која су најважнија својства дрвета ?4. Који се полупроизводи добијају механичком прерадом дрвених трупаца ?5. Наброј врсте фурнира и објасни како се добијају.6. Како се добијају : шперплоча, панел – плоча, лесонит- плоча и иверица ? 

Сл.5.21 Ламперија

Сл.5.22 Паркет

�4

5.2. ПАПИР ( ХАРТИЈА )

    Папир ( грчки papyrus ; биљка papyrus ) је материјал који се употребљава за писање, цртање, штампање, паковање, итд.    Хартија ( папир ) је данас нашла такву примену да је тешко без ње замислити неке делатности, пре свега културу и образовање.

5.2.1. ИСТОРИЈАТ ПРОИЗВОДЊЕ ПАПИРА

    Пре  проналаска  папира људи  су,  да  би  нешто  записали  или  нацртали,  користили камен,  дрвене или глинене плоче, затим плочице премазане воском, животињску кожу и друго ( Сл. 5.23-5.25 ). 

Сл.5.23 Писање на глини Сл.5.24 Глинене плоче Сл.5.25 Писање на кожи

    Ови материјали били су непрактични и на њима  је било тешко да се црта и пише. Људи су вековима тражили погодније материјале, на којима би могли лакше и боље да записују и саопштавају своје мисли и сазнања. Због тога су неки народи почели да од сржи  папирусове  стабљике,  пресовањем  и  слепљивањем,  израђују  плоче  и  табле  за писање ( Сл. 5 26 ).

Сл.5.26 Папирус

�5

Да ли сте знали ?

Људи већ више од 2000 година знају да праве  папир.  Најстарији  произвођачи папира живели су у древној Кини. Они су дуго  били  једини  његови  произвођачи, јер  су  начин  израде  чували  као  велику тајну ( Сл. 5.27 ).Хартију су израђивали ручно од бамбусове трске,  памучне  сламе,  конопље,  лишћа, старих  рибарских  мрежа,  памучних, ланених  и  свилених  крпа,  и  од  других сировина које имају влакнасту структуру. Набројане  материјале  су  сецкали, потапали  у  воду,  гњечили,  додавали лепак,  цедили,  пресовали  и  сушили  на сунцу. После Кинеза папир су почели да производе  Јапанци,  а  нешто  касније  и Арапи.  У  Европи  производња  папира  је почела  тек  око  1100  –  тих  година.  1440. године  започиње  ера  штампања  па  је потреба  за  папиром  све  више  расла.  У то  време  папир  се  још  увек  производио од  памука,  лана,  конопље  и  крпа.  Тек 1779.  године  увођењем  парне  машине  у производњу бесконачне папирне траке, као главна сировина уводе се дрвена влакна (  дрвењача  )  која  се  и  данас  користи  за израду новинских папира. 

Сл.5.27 Прва производња папира почела је у Кини

5.2.2. ОСнОВнЕ СИРОВИнЕ ЗА ДОбИЈАЊЕ ПАПИРА

  Главна сиривина за производњу хартија је дрво ( дрвењача и целулоза ). Дрвењача се добија механичком прерадом дрвета. Облици дрвета се мељу уз присуство воде  у  нарочитим млиновима. При  томе  долази  до  претварања  дрвене масе  у  влакна (развлакњивање) . Овако добијена влакнаста маса-дрвењача, сортира се, суши, пресује и даље прерађује. целулоза је главни састојак свих биљака. Поред дрвета има је и у биљкама од којих се производе текстилна влакна ( памук, конопља, лан и др.). Производња целулозе почиње сецкањем дрвених трупаца специјалним машинама. Исецкани комадићи дрвета се кувају са  водом  уз  додатак  одговарајућих  хемикалија.  Тако  се  добија  небељена  целулоза. После тога се она пере, бели, суши и касније користи као главна сировина за производњу хартије.

��

У  папирној  индустрији  данас  се  углавном  прерађују  вишегодишње  биљке  четинара  и лишћара.  Грађа  тих биљака  је  изразито  влакнаста, што  је  заправо резултат  влакнасте структуре молекула целулозе. За израду папира односно целулозе и дрвењаче користи се дрво и то : Четинари : смрека, бор, јела;  Лишћари : буква, бреза, топола.

Треба знати . . .

Сакупљени стари папир такође прерадом  служи  као  сировина за  добијање  хартије  лошијег квалитета  која  се  користи  за новине,  амбалажу,  тоалет папир и др.

Да ли сте знали ?

Најквалитетнији папир ( нпр. за израду новчаница и писање ) производи се из биљних влакана добијених из памукаw

5.2.3. ПОСТУПАК ПРОИЗВОДЊЕ ПАПИРА

У зависности од тога која сировина се користи за добијање папира различити су поступци припреме влакнасте масе ( Сл. 5.28 ).Са  дрвеног  стабла  уклања  се  кора, а  затим  се  сецка  на  иверје.  У  тзв.централу за дозирање ( велики казан за кување ) убацују се иверје,  вода,  пунила  (  бела  глина  – каолин ), лепила, боје и евентуално смеса од рециклиране хартије. После кувања  смеса  се  дроби,  а  затим чисти и избељује да би добила белу боју. Готова смеса се размаже и суши на  покретној  мрежастој  траци.  Још увек  свежа  хартија  прелази  преко више  угрејаних  глатких  ваљака  који је додатно суше и глачају. На крају се готова хартија намотава у ролне или сече на комаде.Картон се добија на исти начин  као и  папир.  Разлика  је  само  у  већем размаку  између  ваљка  на  машини за  регулацију  дебљине  траке  од папирне масе

Сл.28 Процес производње папира

��

5.2.4. СВОЈСТВА, ВРСТА И УПОТРЕбА ПАПИРА

 У савременој индустрији производи се велики број различитих врста папирних производа ( Сл.  5.32  ). Њихова  заједничка  својства  су  : мала отпорност на  влагу,  запаљиви  су, добри су електрични и топлотни изолатори, добра механичка отпорност ( теже се хабају, кидају, итд).

Сл.5.29 Машина за производњу папира Сл.5.31 Ролне готовог папира

Сл.5.30 Машина за производњу тоалет папира 

Сл.5.32 Производи од папира

    Да би се оценила применљивост једне врсте хартије  за  даљу  сврху,  постоје  многобројне методе и испитивања. То је пре свега испитивање физичких особина хартије, као што је постојаност (  чврстина  ),  која  је  од  великог  практичног значаја.    Квалитет  папирних  производа  зависи  од сировина  употребљених  за  њихову  израду. Од  папирне  масе,  која  се  састоји  претежно  од целулозе и која не садржи дрвењачу производи се фини, квалитетни папир. Од папирне масе, са једнаким количинама дрвењаче и старог папира и  са малим  количином целулозе,  производе  се средње фини папири и финије врсте картона. Од масе сасављене само од дрвењаче, производи се груби ( амбалажни ) папири, картони и лепенке.

Сл.5.33 Папир у боји Сл.5.34 Оригами папир

Картони су, у ствари, дебљи папири ( Сл. 5.35 ). Тежина им се креће између 150 и 250 gr/m2. Разликују се две врсте картона : сиви и бели. Сиви картон је еластичан, погодан је за обликовање савијањем јер не пуца и не ломи се, жилав је. Бели картон је крут, лако се ломи при савијању.

Сл.5.35 Картонска амбалажа Сл.5.36 декоративни картон

Сл.5.37 Креативни картон Сл.5.38 Прегован картон

    Од дебљине, односно од тежине и квалитета папирних производа, зависи припадност појединим врстама, а истовремено и њихова употреба.  Папири су производи мале дебљине. Тежина им износи 30 – 150 gr/m2. У зависности од квалитета има их више врста и то : -  екстра фини папири ( за новац ,вредносни папир, документа, итд.),-  фини бездрвни папири ( за писање, куцање и цртање ), -  средње фини папири ( за писање и куцање ),-  папир за штампу ( офсет – папир, хромопапир, новински рото-папир и други ), -  амбалажни  папир  (  обичан  омотни  папир,  натрон  –  папир,  целофан  –  папир,  импрегнирани папир и други), -  папири у боји  (  колаж – папир,  креп – папир,  кулер – папир, тапетни папир и други) (Сл.5.33 ).

��

    Због  могућности  доброг  савијања  и  штампања  картона, одговарајућих дебљина употребљавају се за корице на свескама и  књигама,  за  канцеларијске фасцикле,  за амбалажне кутије мањих димензија ( у фармацеутској, дуванској, прехрамбеној индустрији, итд. ) и за друге потребе. лепенке су вишеслојни картони. Тежина им се креће од 250 до 350gr/m2. Производе се претежно од папира добијених од дрвењаче. Недостатак им је што се лако ломе при савијању.Најквалитетније врсте лепенки производе се од смеђе дрвењаче-сиве лепенке. Лепенке израђене од папира бељене дрвењаче – беле лепенке – лепше су, али су лошијег квалитета. Поред ових врста лепенки производе се још : таласасте, једнослојне, двослојне  и  трослојне  лепенке.  Лепенке  се  могу  облагати другим  материјалима  :  папирима,  тканинама,  пластичним фолијама, итд ( Сл. 5.39 ).

Сл.5.39 Лепенка саотивом звезде

Сл.5.40 Старински разбој

Питања:

1. Објасни историјат настанка папира.2. Које су основне сировине за добијање папира ?3. Објасни поступак производње папира.4. Која су заједничка својства папира ?5. Наброј које врсте папира имамо.6. Шта су то картони и које врсте картона имамо ?7. Шта је то лепенка и које врсте лепенки имамо ?

Текстилна  индустрија  представља једну  од  најстаријих  индустријских грана  која  је  потпуно  механизована. Она је почела да се развија ( из кућне и занатске радионице ) тек крајем XVIII века. Скоро до краја XIX века Енглеска је  једина имала текстилну индустрију засновану  на  производњи  памучног текстила.  Прве  индустријске  машине за  испредање  и  ткање  покретали су  водени  точкови  ,  1785-е  ту  улогу преузима водена пара.

5.3. ТЕКСТИл

    Реч текстил значи ‘’ ткање ‘’. Први текстил је био ткан, одатле други израз ‘’ тканина ‘’. Први  текстил  се  производио  упредањем природних  влакана  у  конце  а њихово  ткање  се изводило на направи од дрвета званој разбој ( Сл. 5.40 ).

��

�0

    Данашња текстилна индустрија је у потпуности аутоматизована и компјутеризована. Основне сировине за добијање текстила су влакна. Она могу бити природна и синтетичка. Од њих се добијају предива и тканине ( Сл. 5.41 – 5.43 ) . Предива се израђују предењем текстилних  влакана  специјалним  машинама.  Тканине  се  израђују  ткањем  предива  на разбојима

Сл.5.41 Предива Сл.5.42 Производња тканина Сл.5.43 Тканине

5.3.1. ПРИРОДнА ВлАКнА

    Природна влакна су добијена од биљака и животиња ( Сл. 5.44 ). То су вуна, памук, свила, лан, јута, конопља и агава. Сва влакна се могу упрести да би се направила пређа која се може ткати на разбоју и правити тканина.

Вуна потиче најчешће од оваца, коза, мада може да се користи и од лама. Квалитет вуне зависи од врсте овце. Свилу прави врста гусенице која се назива свилена буба, која преде чауру да би се припремила  за преображај  у лептира. На фармама  за  производњу  свиле  скупљају  се дугачка  влакна  пре него сто се направи чаура.Многа природна влакна се добијају из биљака ( Сл. 5.45 ).

Сл.5.44 Природнавлакна

Да ли сте знали ?

  Свила  је  прво  почела  да се  производи  у  древној  Кини, памук се гајио још у време старог Египта и Индије, док јута најбоље успева у Индији и Бангладешу.

Сл.5.45 Биљке од којих се добијају природна влана

�1

Памук  потиче  из  грудвице  влакна  које  се  граде  око главице  биљке.  Данас  у  многим  земљама  постоје  читаве плантаже памука који се користи за индустријску производњу. Памук је најквалитетнији и најздравији природни материјал па се од њега првенствено производи доње рубље и остала одећа. ланено платно се прави од стабљике биљке лана. Користи се за производњу кошуља, чаршава, стољњака, итд. Јута, конопља и агава   су  јака биљна влакна која се користе за прављење ужади, платна, врећа, асура, итд. 

5.3.2. СИнТЕТИЧКА ВлАКнА

Прва  синтетичка  влакна  су  направљена  од целулозе  почетком  XX  века.  Рајон  се  прави од  целулозе  растварањем  дрвене  каше  у алкалијама. Ова смеша се третира хемикалијама које  је  претварају  у  лепљиву  течност  названу вискоза. Раствор вискозе се прска кроз мале рупе у  купатилу  са  сумпорном  киселином.  Киселина омогућава да  раствор  вискозе  очврсне  и  гради влакна  која  подсећају  на  свилу.  Ова  влакна  се могу упрести да би се направила пређа која се тка на разбоју и прави свиленкаста тканина.

Сл.5.46 Производи од природних влакана

Да ли сте знали ?

Специјално  влакно,  кевлар,  јаче је  од  челика,  а  врло  је  лако  и користи се у бродоградњи

Влакна као што су : најлон, полиестер и акрилне тканине производе се хемијским процесом из нафте. Она су слична пластици. Синтетичка влакна су често јача од природних, не гужвају се, лако се одржавају и нису скупа. Она се могу ткати и бојити. Користе се за прављење одеће и чарапа ( растегљиви најлон – ликра ), кабаница, тепиха, ужади, планинарске и камперске опреме, итд.

5.33. ОСОБИНЕ ПРИРОДНИХ И ВЕШТАЧКИХ ВЛАКАНА

    Потрошња, употреба и цена природних и вештачких влакана су у уској вези са њиховим квалитетом. Од свих споменутих највише је на цени целулоза са својим квалитетним одликама,  као  што  су  дужина  влакана,  подједнака  величина,  финоћа  и  постојаност. Вуна се одликује по доброј финоћи једнаким дужинама влакана, издржљивости.    Најважније  механичке  особине  влакана  су  чврстина  и  отпорност  на  кидање и  истезање.  Природна  влакна  имају  висок  степен  примања  воде  и  спорије  се  суше, а  вештачка  влакна мање  упијају  воду  и  брже  се  суше. Од  осталих  особина  влакана издвајамо:  отпорност  према  светлости  и  топлоти,  својство  примања  боја  и  њихова постојаност, лакоћа одржавања, проценат скупљања при прању, итд.    Бојење  је  веома  важан  поступак  завршне  обраде  текстила.  Данас  на  тржишту имамо  веома  квалитетне  боје  и  савремене  начине  бојења.  Боја  се  мора  пажљиво изабрати што се тиче њене постојаности у односу на употребљену врсту  текстила и његов квалитет. Када су у питању боје и бојење текстила веома важне особине су и постојаност на светлист и нерастворљивост боје. Исто тако је значајна постојаност боје према механичким оптерећењима и зноју.

�2

    У данашње време све више се користи и поступак штампања тканина различитим бојама. Тканина прелази преко  једног бубња према коме се појединачно изгравирани ваљци, различитим бојама, пресују и преносе бојени узорак на јако затегнут  материјал. После поступка штампања тканина се суши. Постоје и други начини штампања тканина ( шаблонима, филмовима  ...). данас се за штампање тканина највише употребљавају тзв. пигментне боје.  

Питања:

1. Од чега се добијају предива и тканине ?2. Наброј која су то природна влакна .3. Наброј која су то вештачка влакна .4. Које су особине природних и вештачких влакана ?

5.4. ПлАСТИЧнЕ МАСЕ

    Пластичне  масе  су  материјали који се могу лако извлачити или лити у жељеном облику. То су производи хемијске индустрије (Сл.5.47).

    Израз пластичан значи погодан за моделовање и обликовање. Под тим се подразумева особина неког материјала  да  се  може  савијати, истезати  или  преиначити  на одређени начин без ломљења.    Пластичне  масе  су  вештачки материјали који се састоје од дугих ланаца молекула званих полимери. Урећивањем ових ланаца пластици се дају различите особине. Прве пластике као што је целулоид, прављене су од полимера целулозе који се налазе у природи.    Некада  давно  су  се  користиле  одређене  природне материје  као  пластичне масе  : разне смоле, битумен, каучук, шелак, ћилибар и друге.    Брзи  развој  технике  омогућио  је  да  се  пронаћу  вештачки  пластични  материјали различитих  врста  и  својстава.  Има  их  више  стотина  врста  ,  а  добијају  се  прерадом природних материјала ( нафта, целулоза ), вештачких смола, идр.    Прва пластика добијена чисто хемијским путем био је материјал бакелит, пронађен 

Сл.5.47 Принцип добијања пластике

1909.  године.  Од  тада  је  направљено  веома много различитих пластичних маса. Скоро све се праве  користећи  хемикалије  из  нафте.  Ми  ћемо споменути  само  оне  које  су  најпознатије  међу њима : полиестер, целулоид, целофан, плексиглас, најлон,  перлон,  бакелит,  текстолит,  пертинакс, стиропор и друге (Сл.5.48).    Заједничке особине већине пластичних маса су  :  мала  тежина,  велика  трајност,  отпорност  на влагу,  добри  су  изолатори  електричне  струје  и топлоте, лако се обрађују загревањем и механички, могу бити веома чврсте, жилаве или савитљиве, отпорне су на деловање хемикалија, имају добру пропустљивост светлости.    По својим својствима пластичне масе добро замењују  многе  природне  материјале,  као што  су  :  дрво,  метал,  порцелан,  стакло,  кожа, свила,  вуна,  памук  и  друго,  па  чак  их  у  неким карактеристикама надмашују.    Због  својих  квалитета  пластичне  масе нашле су примену у свим гранама индустрије : текстилној, аутомобилској, авионској, индустрији намештаја,  боја,  грађевинској  у  бродоградњи, у  занатству,  домађинству,  електротехници  и електроници, медицини, спорту и разоноди, итд.  Од пластичних маса израђују се најразноврснији предмети као што су : разне тканине, поједини делови  за машине  и  електро  и  аудио  уређаје, сочива за оптичке апарате и наочаре, прибор за ученике,  играчке,  водоводне  и  канализационе цеви,  делови  за  аутомобилску  индустрију, изолациони  материјали,  амбалажа,  делови намештаја,  лепкови,  боје  и  лакови,  обућа, одећа,  посуђе,  дугмад  и  много  тога,  све  до замене неких делова љутског  тела  (  вештачке вилице,  протезе  ноге  и  руке,  срчани  залисци, итд. ), (Сл.5.49 – 5.50).

Да ли сте знали ?

Постоји пластична маса која има чврстоћу  челика,  а  лакша  је  од њега и не рђа. Од такве пластике (  ебонит  пластика  )  израђују  се делови који су раније израђивани искључиво од челика ( зупчаници и  други  покретни  делови  код машина,  аутомобила,  авиона, итд.  ).  Такође  имамо  специјалну пластику која је отпорна на веома високе  температуре  и  користи се  између  осталог  за  облагање космичких летилица.

Сл.5.48 Врсте пластичних маса и њихова употреба

Сл.5.49 Производи од пластике

Сл.5.50 Одводна инсталација од пластике

�3

�4

4.1. ВРСТЕ ПлАСТИЧнИХ МАСА

    За примену и обраду пластичних маса веома је важно како се оне понашају приликом загревања. Према отпорности на загревање деле се на две групе  : термопластичне и термостабилне.    Термопластичне масе омекшавају приликом загревања. Тада се могу лако обликовати пресовањем, ливењем, истискивањем или на неки други начин. Чим се охладе, предмети задржавају  облик  који  им  је  дат. Међутим  ови  се материјали могу  поново  претопити  и обликовати. У термопластичне масе спадају : полиетилен, пливинил-хлорид, плексиглас, стиропор и др. Термостабилне  пластичне  масе  се  приликом  загревања  топе  или  омекшавају,  и тада им се ливењем,  пресовањем, истискивањем или на неки други начин даје  облик. Ови материјали задржавају облик који им је једном дат и не могу се поново обрађивати нити прерађивати путем загревања. Најпознатији термостабилни материјали су : бакелит, текстолит, пертинакс и др

Питања:

1.  Шта су пластиче масе?2.  Које су основне сировине за добијање пластичних маса?3.  Које су заједничке особине пластичних маса?4.  Где се примењују пластичне масе?5.  Наброј врсте пластичних маса. 

5.5. КОЖА

    Још у давно време човек је почео да употребљава кожу разних животиња. Осушена кожа служила му је за обућу, одећу и друге потребе. Овако сирова кожа није се могла дуго одржати, јер се брзо распадала. Ради заштите од труљења, она је сољена или штављена у раствору храстове коре или кестена. Длаке са коже скидане су помоћу нарочитих скидача – ножева.    Данас  се  у  кожарској  индустрији  штављање  и  прерада  коже  изводи  хемијским средствима и савременим машинама. Штављењем кожа добија карактеристичне особине, као што су неосетљивист на воду, топлоту и труљење.    Као материјал, кожа има велики значај у индустрији. Од коже се прави обућа, одећа, рукавице, ташне, ситна галантерија, облаже се намештај, књиге и друго.    Фабрички може да се добије вештачка кожа, која замењује праву – природну кожу. Вештачка кожа ( скај, еко-кожа ) има скоро све особине природне коже, израђује се у више боја и доста је јефтинија од природне.

�5

Питања:

1.  Како се зове основни поступак прераде коже?2.  Који су то производи кожарске индустрије?3.  Шта знаш о вештачкој кожи?

www.studioputnik.co.yu/odrvetu.htmwww.wikipedia.org/wiki/papirwww.ro.zrsss.si/~punicer/tehnika.htm

www (сајтови)

5.6. ТЕХнОлОГИЈА ОбРАДЕ МАТЕРИЈАлА

Већ смо у претходној области казали да Технологија обраде материјала изучава како и на који начин се најлакше и најбезбедније могу обрађивати технички материјали.У петом разреду упознаћете технологију обраде појединих неметала пре свега дрвета, а потом и папира, пластичних маса, текстила и коже.Обрада материјала може бити ручна или машинска. Обликовање  помоћу  машина  лакше  је  и  брже,  али  захтева  више  знања  и  искуства. Машинска обрада се користи у индустрији.За обликовање материјала у настави Техничког и информатичког образовања претежно се користе ручни алати, уз повремену употребу једноставних машина ( бушилице, брусилице, комбиноване машине, и др.).

У п о т р е б а електричних машина !у школској радионици је могућа само уз дозволу и присуство наставника.

5.7. ПРИнцИПИ ДЕлОВАЊА АлАТА ЗА МЕХАнИЧКУ ОбРАДУМАТЕРИЈАлА    Алати  приликом  обраде  материјала  делују различито. Обраду материјала делимо на :- Обраду материјала скидањем струготине- Обраду материјала без скидања струготине. Обраду материјала скидањем струготине чини  резање  материјала  клинастим сечивом различитих облика при чему се због силе продирања одвајају  честице  материјала,  стварајући  на  тај начин  струготину.  Ту  спада  обрада  материјала тестером,  турпијом, длетом,  рендом, бушилицом, 

��

брусним папиром, итд.Обрада материјала  без  скидања  струготине  подразумева  обраду материјала  при  чему нема отпадака у виду ситних честица тј. струготине. Ту спадају : сечење секиром, савијање, спајање, итд.

5.8. ИСПИТИВАЊЕ МАТЕРИЈАлА

    У претходном поглављу сте научили које су то особине дрвета, као и то да свака врста дрвета има своја специфична својства.    Да би се максимално искористило ( применило ) неко дрво морају се познавати његова техничка и технолошка својства.    Ви ћете, кроз одређене вежбе, открити механичка својства неких врста дрвета које имате у школском кабинету или их донесете од куће. То се односи на чврстоћу и тврдоћу.    Чврстоћа је отпорност материјала на савијање, увијање, извијање и притисак.    Тврдоћа је отпорност материјала на пробијање.

Вежба

Чврстоћу ћете испитати тако што ћете узети летвице од различитих дрвета истих димензија. Ослоните их крајевима на нека два чврста предмета ( две клупе ) па одозго на средини наизменично спуштајте неки мањи тежи предмет (мањи тег ). У зависности која летвица ће се мање или више савити одредићемо и чврстоћу појединих врста дрвета (Сл.5.51).

ВЕЖБА  : Тврдоћу ћете испитати  тако што ћете узети исте оне  претходне  летвице  од  различитих  врста  дрвета  па  их ставити  у  стегу  тако  да  између  њих  буде  неки  метални округли  предмет  (  кликер  )    и  стежите.  После  извесног стезања,  одвојите  стегу,  извадите  дрвене  летвице  и  на основу величине удубљења на њима процените које је дрво тврђе, а које мекше (Сл.5.52).

Вежба

��

5.9. ПРАВИлнО КОРИШЋЕЊЕ АлАТА ЗА РУЧнУ ОбРАДУМАТЕРИЈАлА

Приликом  обраде  материјала  веома  је  важно  правилно  изабрати  и  користити  алат  и прибор.Обликовање  материјала  одвија  се  одређеним  редоследом  радних  операција,  као  што су  мерење,  обележавање,  контрола,  резање,  сечење,  савијање,  бушење,  равнање  ( турпијање ), брушење ( глачање ), спајање, облагање и површинска заштита.

5.9.1. МЕРЕЊЕ, ОбЕлЕЖАВАЊЕ И КОнТРОлА

    Изради  неког  предмета  може  се  приступити  само  ако  постоји  технички  цртеж  или скица предмета.    Прво  што  се  ради  то  је  преношење  мера  са  техничког  цртежа  на  припремљени материјал. Ово је веома важна радна операција, јер од тачности преношења мера зависи успешност његове израде.    Важно је водити рачуна и о економичности израде предмета тј. уштеде материјала. Зато при обележавању на материјалу линије треба повлачити ближе једну другој. 

Контрола је исто важан чинилац при изради предмета. Пре сваког сечења  треба  преконтролисати нанете  мере  на  материјал  у супротном узалуд ћемо изгубити време и материјал секући нешто што је погрешно нацртано. Зато постоји  народна  изрека  :  ‘’  Два пута мери па једанпут сеци ‘’.

Треба знати . . .

Мерење,  обележавање  и  контрола  обавља  се помоћу  одговарајућег  прибора  који  се  састоји  од :  оловке,  лењира,  троуглова,  метра,  угаоника, шестара, паралелног обележивача и др. ( Сл. 5.53 ).

Сл.5.53 Прибор за мерење и обележавање

��

Оловка  је  дрвена  и  графитна.  Служи  за  обележавање  тј.  извлачење  линија  на материјалу ( по којима се најчешће сече ). Препоручује се оловка средње тврдоће са ознаком ‘’ НВ ‘’.  лењир се користи за повлачење правих линија и за мерење дужина и ширина делова који се обелжавају. Лењир на себи има скалу са милиметарском поделом. Може бити израђен од пластичне масе, дрвета или од метала. Троуглови на себи такође имају утиснуту скалу са милиметарском поделом. Користе се за обележавање и повлачење правих линија на материјалу. Различити углови на крајевима троугла могу се искористити за обележавање истих. Метар служи за премеравање дужих линија или површина. Има утиснуту милиметарску поделу и може бити израђен од метала или дрвета. Угаоник служи за обележавање линија најчешће под углом од 90° ( 45° ), за контролу равнина површина и ивица, као и за проверавање правих углова између ивица. Могу бити израђени од дрвета или метала. Неки од њих имају милиметарску поделу на лењиру тако да могу послужити и за мерење. Шестар служи за цртање кругова и преношење мера са лењира на материјал.   Паралелни обележивач служи за обележавање линија на материјалу које су паралелне са ивицом – страном материјала. Израђен је од тврдог дрвета. Летвица која пролази кроз главу обележивача, покретна је, и учвршћује се помоћу завртња. На крајевима летвица постављен је по један гвоздени шиљак који повлачењем оставља траг на матријалу.

5.9.2. РЕЗАЊЕ И СЕЧЕЊЕ

    Резање дрвних прерађевина изводи се тако што поступком раздвајања настаје струготина ( пиљевина ), док код сечења нема таквог отпада.    Резање се може изводити помоћу ручних и електричних тестера. Електричне тестере секу зупцима који су засечени по ивицама тањих челичних трака или кружних плоча које се окрећу великом брзином. Данас су доста у употреби ручне циркулар тестере ( Сл. 5.54 ), и убодне тестере ( Сл. 5.57 ). 

Ручних тестера има више врста. Највише су у употреби тзв. тестере листарице које на  једном  крају  имају  пластични  или  дрвену  дршку  (  Сл.  5.58  ).  За  резање  дрвета и  дрвних  прерађевина  у  петом  разреду  употребљава  се  резбарски  рам  (  лук  )  са тестерицом ( Сл.5.60 ).

Сл.5.54 Стонициркулар             

Сл.5.55 Електричнигер за дрво

Сл.5.56 Убодна електрична тестера                 

Сл.5.57 Електрична резбарска тестера    

��

Сл.5.58 Ручне тестере-листарице

Сл.5.59 Ручна тестера

Сл.5.60 Резбарски рам и стега

Резбарска тестерица је танка, узана челична трака, назубљена са једне стране. Да би могла да се користи за резање, мора се уложити и затегнути у резбарски рам. Затезање се врши помоћу криластих навртки ( матица ) на раму. Приликом улагања тестерице мора се водити рачуна да је окренута у смеру резања и надоле ( према ручици лука ).При  резању  резбарском  тестерицом  обавезно  се  мора  користити  резбарска  дашчица са  стегом.  Овај  помоћни  алат  служи  за  лакше  резање,  а  уједно  штити  радни  сто  од оштећења.Прилоком  резања  резбарски  рам  се  држи  за  дрвену  ручицу  тако  да  тестерица  стоји вертикално. Рам  се  повлачи  полако  горе  –  доле без  великог  притискања  тестерице  о материјал  који  се  сече. Супротном руком од оне  којом  сечемо држимо материјал  који полако окрећемо у смеру линије по којој сечемо.Сечење дрвних прерађевина, као што је фурнир, обавља се скалпелом или маказама ( Сл. 5.61 ).

Сл.5.61 Маказе и скалпел

Сл.5.62 Ручно шило и сврдло

�0

5.9.3. бУШЕЊЕ

бушење  је  поступак  који  се  користи  за израду рупа.     За бушење дрвних прерађевина користе се ручни и машински алати и машине. Ручни алати  за  бушење  рупа  су  шило, сврдла и ручне бушилице ( лакатна и прсна ). Шило се користи за бушење тање шперплоче тако што се постави на место бушења и одозго удара дрвеним чекићем по ручици. Ручним сврдлима  се  могу  бушити  рупе  различитих  пречника,  па  их  сходно  томе имамо различитих врста  :  пужаста,  змијаста  (  спирална  ),  криласта, итд. Ручна сврдла имају ручицу којом се притиска и окреће при бушењу. Њима се обично буше тањи и мекши дрвени материјали (Сл.5.62).

◄ лакатна и прсна бушилица се  користи  тако  што  се  у њихову стезну главу убаци челично сврдло или бургија, притиском и окретањем ручице буши се рупа (Сл.5.63).

Машинско бушење се  данас много више користи. Оно се изводи електричним бушилицама  које могу  бити  :  стабилне ( стоне ) или  покретне ( ручне ),  (Сл.5.64). Покреће  их  електромотор,  а бушење  се  изводи  челичним бургијама  различитих  пречника које се причвршћују  у  стезну  главу бушилице . Веома је важно,пре било ког  бушења,  добро  причврстити материјал који се буши у стегу.      ►

Сл.5.63 Прсна бушилица

Сл.5.64 Електрична бушилица5.9.4. ДУбљЕЊЕ

Дубљење дрвета је  поступак  који  се  користи  за израду удубљења, отвора, четвороугаоних и троугластих рупа.    Алати  који  се  користе  за  дубљење  су  длета  којих има  различитих  врста  (ширина  и  облика),  (Сл.5.65). Пљосната и шира длета се користе за скидање тањих слојева дрвета. Пунија и ужа длета служе за дубљење мањих или већих, дубљих четвороугаоних рупа.    Длета су израђена од челика. Један крај им је клинасто заоштрен, а други усађен у дрвену ручицу, која је на крају ојачана металним прстеном. Ударањем дрвеним чекићем по врху дршке, оштрица длета продире у материјал и дуби га. У индустријској производњи се користе специјалне машине за вађење жлебова и удубљења.

Сл.5.64 Електрична бушилица

�1

5.9.5. РАВнАЊЕ И бУШЕЊЕ

    Дрво  и  дрвне  прерађевине  се  равнају  и  брусе  ручним алатима и електричним машинама.    За ручно равнање делова дрвних прерађевина користе се ренда и турпије.  Ренде се састоји од дрвеног тела и челичног ножа које се у  труп  причвршћује  специјалним  дрвеним  клином  (Сл.5.66).  У зависности каква површина се рендише користи се и одговарајуће ренде  (  обично,  ренде  равњач, фино  ренде,  ренде  за  израду жлебова, за храпављење површина, моделарско ренде, итд. ), (Сл.5.67).    ►

Турпијање се обавља помоћу различитих врста турпија ( рашпи ). У зависности од облика турпије имамо : равне, округле, полуокругле и троугласте турпије. Турпије се могу разликовати и  по  величини  зубаца  па  имамо  грубе  (  крупнозрне  )  и фине (  ситнозрне  )  турпије.  Турпија  је  састављена  од  челичног назубљеног дела којим се турпија и дрвене ( пластичне ) дршке (Сл.5.68).    ▼

    За  машинско равнање дрвних  прерађевина користе  се  :  рендисаљке, дебљача, (паралелна рендисаљка) , ручно електрично ренде,  итд. (Сл.5.69).    ►

◄ брушење или глачање делова и готових предмета од дрвних прерађевина изводи се ручно помоћу брусног папира и машински помоћу тракасте брусилице, ручне електричне брусилице, итд. (Сл.5.70).

    Брусни  папир  је  направљен  од млевеног  кварца  или  камена.  Постоји  више  врста ,  а  разликују  се  по  величини  зрнаца,  па  се  нумеришу  од  0  до  10.  За  финије  радове употребљава се ситнозрнасти брусни папир.Брусним папиром се врши глачање на крају рада, после састављања делова предмета или у току рада, на сваком делу посебно. Површина се глача низ влакна. Брусни папир се обмотава око дрвене дашчице која служи као ручица за лакши рад.

Сл.5.66 Ренде    

Сл.5.67 Моделарско ренде

Сл.5.69 Ручно моделарско ренде

Сл.5.70 Тракаста брусилица

Сл.5.68 Турпије

�2

5.9.6. СПАЈАЊЕ

Спајање дрвета и дрвних прерађевина врши се на више начина, што зависи од величине комада који се спајају и намене предмета који  се  израђује. Дрво  се може  спојити  : ексерима, завртњима, лепљењем, чеповима и зупчасто.  Често  се  комбинује  више поступака да би се остварио чвршћи спој. Спајање ексерима ( укивање ) се користи најчешће за спајање летви, дасака, греда и шперплоче (Сл.5.71).  Ексера има различитих димензија ( дужина и пречника ). Производе се обично од челика. На ексеру се разликује глава, тело и врх.    ► Сл.5.71 Ексери

◄    За  укивање  и  вађење  ексера  користе  се  метални чекић  и  столарска  клешта. Ексер  се  укива  у  дрво  тако што се  прстима  једне  руке  придржава  и  постави  на  обележено место. Металним чекићем који се држи у другој руци удара се по глави ексера који се забада у дрво (Сл.5.72).

Сл.5.72 Чекићи

Уколико се ексер при укивању искриви или неправилно укује вадимо га помоћу столарских клешта (Сл.5.73).    ▼

Сл.5.73 Столарска клешта 

Спајање завртњима ( вијцима ) за дрво примењује се за спајање дрвних прерађевина ( плочастих материјала ).     Завртњи  за  дрво  се  израђују  од  челика  и  месинга. Могу бити различитих дебљина, дужина и облика главе. На завртњу за дрво разликује се глава и тело. Нешто испод главе, која може бити полуокругла, упуштена и сочиваста, налази се ваљкасто тело које се у доњем делу постепено сужава и на том делу се налази навој који се уврће у материјал ( Сл. 5.76 ).    ►

Сл.5.74 Комбинована клешта Сл.5.75 Сечице

Сл.5.76 Завртњи    При спајању два дела материјала завртњима обично се на првом започне бушење сврдлом или бушилицом.    На  глави  завртња  се  налази  прорез  где  се  смешта 

�3

Сл.5.77. Одвијачи

Сл.5.78. Акумулаторски        одвијач

◄ Спајање лепљењем  – примењује  се  самостално  или у комбинацији са неким другим начином спајања ( Сл. 5.79 ).

Сл.5.79. Спајање лепком

    Пре  лепљења  морају  бити  добро  очишћене  површине које се лепе и да добро належу једна на другу.    Лепљење се обавља тако што се додирне површине које треба спојити премазују лепилом и састављају. Састављени делови се по потреби притежу ручним стегама ( Сл. 5.80 ). Данас на тржишту има више врста лепкова за дрво. Најпознатији од њих су : ‘’дрвофикс’’, ‘’дуфикс’’, ‘’неостик’’, итд.    ▼

Сл.5.80 Ручне стег Сл.5.81. Столарске стеге

Сл.5.82. Хидрауличнастега

◄ Спајање чеповима ( типлима ) се користи најчешће при склапању делова намештаја ( плакара, ормара, столова, елемената  кухиња, итд.  ). Од  готове  (  купљене  )  ваљкасте шипке  се  одсече  тестером  потребна  дужина  чепа  чије  се ивице  ка  крајевима  мало  оборе  турпијом.  Пре  спајања,  у отворе  и  на  чепове  се  нанесе  лепак.  Пола  чепа  се  укуца чекићем  у  једну,  а  пола  у  супротну  рупу  материјала  који се спаја. После спајања сувишан лепак  треба одмах да се обрише.    Зупчасто спајање се користи тамо где су потребне чврсте везе ( Сл. 5.83 ). Оно се може извести на више начина, према потреби : продужно или унакрсно спајање на преклоп, везе на чеп, рупу, виљушку, перо, везе са равним и косим зупцима.Зупчасто спајање се обавезно комбинује са лепљењем.Сл.5.83 Начини 

спајања дрвета

метални  део  одвијача  и окреће притискајући руком    у смеру казаљке на часовнику ( Сл. 5.77 ).    ►

    Већ смо казали да су дрво и дрвне прерађевине веома захвални  материјали  за  обраду.  Међутим,  дрво  због  своје осетљивости на влагу и инсекте мора бити заштићено или обложено како би дуже трајало и лепше изгледало. Облагање дрвених прерађевина се изводи фурниром или ултрапасом. Облагање фурниром обавља  се  првенствено  због естетског  изгледа  предмета,  јер  фурнир  има  лепу  боју  и текстуру ( шару ). Поступак облагања састоји се у премазивању површине  лепком  на  коју  се  постави  претходно  исечено парче фурнира. Преко фурнира се постави дрвена плоча па се све то притегне ручним стегама. После извесног времена сушења, фурнир се ишмиргла и лакира безбојним лаком. Површинска заштита дрвених  површина  обавља  се разним  врстама фирнајза,  лакова  и  боја  којих  на  тржишту има веома много.

5.9.7. ОблАГАЊЕ И ПОВРШИнСКА ЗАШТИТА

Сл.5.84 Лак

Сл.5.85 Сандолин

    Наношење  материјала  за  заштиту  врши  се четкама,  спрејовима или  компресорским пиштољима ( распршивачима ). Четке се  израђују  од  природних  (  животињских  )  и вештачких влакана. Има их различитих величина и облика (Сл. 5.86). После употребе четке треба обавезно опрати одговарајућим разређивачем и обесити да се оцеде.    Премазивање  се  обавља  на  тај  начин  што  се  врх четке мало умочи у боју или лак, а затим се равномерно наноси танки слој на површину предмета. После сушења првог слоја премаза наноси се следећи.

Сл.5.86 Фарбарске четке

�4

5.10. ЗАШТИТА нА РАДУ

    Приликом  обраде  дрвних  прерађевина  мора  се  водити  рачуна  о  личној  заштити, заштити алата и материјала.    Иако је о заштити на раду доста тога већ написано навешћемо неке мере заштите на које посебно треба обратити пажњу : Опште мере заштите : -  кабинети  за  техничко  и  информатичко  образовање  морају  бити  пространи,  добро осветљени и проветрени,-  електрична и водоводна инсталација морају бити исправне,-  машине и алати такође морају бити исправни и сигурни за рад.

личне мере заштите : -  тело и руке никада не смеју бити у близини оштрих алата ,-  приликом резања,  бушења,  турпијања и дубљења материјал  треба да  је  притегнут стегом,-  приликом резања прсти треба да су ван домашаја зубаца тестере,-  чекићи и турпије треба да имају углављене дршке,-  алат се може употребити само у оне сврхе за које је намењен,

Проучи  добро  личне  мере  заштите  у Кабинету  за  техничко  и  информатичко образовање.

5.11. ИЗбОР МАТЕРИЈАлА, ОПЕРАцИЈА И АлАТА И РЕДОСлЕДЊИХОВЕ ПРИМЕнЕ При изради било ког модела или макете неопходно је унапред предвидети све радње које ће допринети успешности рада.Прво треба одредити редослед тј. алгоритам поступака израде предмета. Алгоритмом се шематски тачно предвиђа редослед и начин израде неког предмета од стварања идеје ( замисли) до готовог производа.Израда  техничке  документације  представља  преношење  идеје  из  главе  на  папир.  У техничку  документацију  спадају  израда  скице,  склопног  и  детаљног  техничког  цртежа. Затим треба изабрати неопходан материјал за израду замишљеног модела ( макете ). При избору материјала водити рачуна да то буде лако обрадив материјал о коме сте учили из Техничког и информатичког образовања ( папир, картон, дрво и дрвне прерађевине, кожа, пластичне масе,  итд. ).У зависности од избора материјала који ћете обрађивати треба изабрати и одговарајући алат и прибор за рад.Пре почетка израде предмета требате детаљно разрадити поступак израде истог.

ПРИПРЕМА ЗА ИЗРАДУ МОДЕлА КлИЗАЧА ‘’ цАРИЋ’’

Техничка документација :

1.  Скица2.  Склопни цртеж3.  Детаљни ( радионички ) цртеж

-  обрада се може вршити само исправним и оштрим алатом,-  електричну  бушилицу  и  остале  уређаје не треба користити без дозволе и присуства наставника,-  рад треба обављати у одговарајућем оделу,-  рукави треба да су закопчани или на други начин припојени уз рукав,-  девојчице морају имати повезану косу,-  после  рада  треба  руке  опрати  водом  и сапуном.

�5

Материјал :

1.  Фурнир ( липов )2.  Дрвена летвица3.  Олово4.  Моделарски ( ацетонски ) лепак5.  Брусни папир

Алат и прибор :

1.  Прибор за цртање2.  Скалпел3.  Турпија4.  Клешта

��

ПОСТУПАК ИЗРАДЕ

  Проучи цртеж и упутство за склапање клизача ‘’ Царић ‘’ (Сл.5.87). 

    На  танкој  липовој  плочи  (  фурниру  )  нацртати делове Царића.     Исећи крила скалпелом.    Обрадити исечене ивице брусним папиром.    На  средини  крила  повући  попречну  линију  и  по  њој засећи скалпелом до половине фурнира.    Овај засек заломити пажљиво према горњој страни тако да крило добије V облик а да се не раздвоји.    У  засек  крила  сипати  доста  лепка  па  га  оставити  да се  осуши.  У  калуп  направљен  од  неколико  књига  укупне дебљине око 70 mm. (Сл.5.88).

Сл.5.87  Клизач ‘’ Царић ‘’ : 1. Крило, 2. Труп, 3. Вертикални реп, 4. Карман, 5. Хоризонтални реп  6.Ослонци крила, 7. Баласт (олово). 

    Док  се  крило  суши  исећи  и  обрадити  труп, вертикални и хоризонтални реп и карман.    Залепити за труп вертикални реп и карман.    Пошто се лепак осуши ставити задњи део трупа на хоризонтални реп уз претходно стављање лепка.    Хоризонтални реп треба да вири иза трупа 10 mm и да је под углом под 90° у односу на вертикални реп.    Исећи две летвице  ( 3 Х 3 mm ) од по 50 mm. Закосити стране за 0,5 mm. Залепити ове летвице на место где лежи крило са обе стране трупа (Сл.5.89).

Сл.5.88

Сл.5.89

��

Монтажу крила изводимо тако што труп треба да  стоји  на  равној  површини.  Лежиште  се намаже лепком, па се крило притисне одозго. Претходно  се  обезбеде  подупирачи  крила (  старе  књиге  ),  да  би  стајало  симетрично  у односу на труп, гледајући спреда.  Реглажу  модела  (Сл.5.90)  изводимо тако што узимамо модел у руке и погледамо га спреда. Ако  крило није у  једној линији,  већ  је једна страна подигнута а друга спуштена, треба је  увијањем  у  супротном  правцу  исправити. Затим се савије оловна трака и убаци у прорез на предњем крају трупа. Равнотежа модела се провери  подупирањем  прстима  испод  крила 

5.12. РЕцИКлАЖА МАТЕРИЈАлА И ЗАШТИТА ЖИВОТнЕ СРЕДИнЕ

    Екологија се бави заштитом животне средине.    Нагла индустријализација последњих деценија довела је до испуштања штетних гасова у атмосферу и поремећаја у природи и животној средини. Концентрација великих количина штетних  гасова  у  атмосфери  (  угљен-диоксид,  метан,  итд.  )изазива  оштећење  озонског омотача који штити Земљу од штетних облика зрачења Сунца ( ултраљубичасто зрачење ). Истовремено тај све гушћи оклоп штетних гасова, онемогућава повратак топлоте коју Земља шаље у атмосферу, што изазива опасне климатске поремећаје.    До загађивања и нарушавања животне средине најчешће долази испуштањем штетних гасова из димњака и ауспуха аутомобила,  гомилање разних отпадака,  изливање штетних материја ( нафте, индустријских отпадних вода ) у водене токове, неконтролисано сечење шума, итд.    Нерационална сеча шума утиче на климатске промене, као што су температура и влажност ваздуха и тла, настанак пешчара и пустиња, клизишта, итд.Земља има ограничену количину природних богатстава, као што су ваздух, вода, тло, горива и биљке. Нека од ових богатстава се могу поново користити ако се рециклирају.    Рециклирати  значи  налазити,  сакупити,  прерадити,  продати  и  на  крају  искористити материју, коју би иначе бацили као некорисну.    Смеће се производи у огромним количинама и на свету има све мање места за његово одлагање. Много овог смећа се спаљује, закопава у рупе или баца у океан, што штетно делује на човекову околину.  Сиромашне  земље  најчешће  немају  довољно  уређених  места  за  одлагање  отпада  ни развијен  систем  за  рециклажу што  доводи  до  стварања  тзв.  ‘’  дивљих  депонија  ‘’  које  су најчешће извори разних заразних болести и општег загађења човекове околине.    Рециклажом  се  постижу  два  циља  :  битна  уштеда  природних  материјала  и заштита животне средине.

Сл.5.86 Фарбарске четке

на првој трећини дубине. Ако је модел у равнотежи, све је у реду. Ако модел обара нос напред,  онда  треба  скинути  турпијом мало олова,  све док  се  не  успостави равнотежа. Олово се затим стисне клештима да не би испало.  За стартовање модела треба знати следеће : Модел се ухвати испод задње ивице крила за труп, мало нагне према земљи и замахом се баци. Ако модел крене одмах ка земљи, треба модел јаче бацити. Ако се нагло пропне, замах треба бити слабији.

��

    Рециклажа  канцеларијског  и  другог отпадног папира и картона је један ефикасан начин  за  очување  националних  шумских добара,  за  смањење  потрошње  енергије воде и смањење загађивања ваздуха.    Пластични материјали се већ годинама све  више  употребљавају  за  израду амбалаже, иако представљају проблем са аспекта заштите животне средине. Разлози за све већу примену пластике су све већи, а најчешће ниска цена сировина, мала маса и различите могућности прераде.    Решавање  проблема  пластичног отпадасе  најчешће  завршава  његовим одлагањем  на  депоније  где  заузима велики  простор  јер  остаје  трајно због  неразградивости  под  утицајем атмосферских услова.

Питања:

1. Које две врсте обраде материјала имамо?2. Објасни механичка својства дрвета : чврстоћу и тврдоћу.3. Чиме и како се врши обликовање и обрада дрвних прерађевина : мерење и обележавање, резање и сечење, бушење, дубљење, равњање и спајање ?4. Чиме се изводи облагање и побршинска заштита производа од дрвета?5. Које мере заштите морате предузети при обради дрвних прерађевина?6. Чиме се бави екологија ?7. Шта је то рециклажа? 

Сл.5.91 Сортирање отпада

    Рециклажа пластике је могућа, али није једноставна. Пластични отпаци се могу топити да би се добила нова пластика, али се прво морају раздвојити различите врсте пластике.    Старе стаклене боце и тегле се могу изломити и истопити да би се направили нови стаклени предмети. У већини градова постоје посебни контејнери за стакло, пластику и папир.    Метали се, такође, могу рециклирати претапањем. Најчешће се рециклирају алуминијум и челик.    У будућности треба тежити што већем коришћењу секундарних сировина, чиме ће се спречити нарушавање природних извора сировина и смањити загађење животне средине.

www.consumer.org.yu/saveti/reciklaza/ekons.htmwww.ekoforum.org.yu

www (сајтови)

ЕнЕРГЕТИКА

6ЕнЕРГЕТИКА

100

-  Подсети се градива из природе и друштва о енергији.-  Размисли на путу од куће до школе о којима врстема    енергија си уочио.-  На који начин ти штедиш енергију

Задаци за марљиве и нестрплјиве

нАУЧИЋЕШ, САЗнАЋЕШ, УПОЗнАЋЕШ :

-  Упознаћеш се са значењем, врстама и основним изворима енергије.-  Упознаћеш могућности коришћења енергије Сунца, ветра и воде.-  Схватићеш значај штедње енергије.

ЕнЕРГЕТИКА

6.1. ПОЈАМ И ЗнАЧАЈ ЕнЕРГИЈЕ

Енергија  је  свуда  око  нас.  Ветар  дува,  река  тече,  птице  лете, аутомобили се крећу, деца трче, слушају музику, хране се, све је то везано за неку врсту енергије. Све се дешава због енергије.

Посматрај и закључи, на путу од куће до школе, које си све врсте енергије уочио.

Људи су од давнина искоришћавали енергију како би себи олакшали посао и живот (Сл.6.2).

Сл.6.1 Енергијскициклус

Сл.6.2 Људи су првобитно користили енергију ветра и воде 

101

    У почетку су се највише користили енергија ветра и воде, топлотна енергија, а после механичка,  електрична,  итд.  Прва  направа  која  је  омогућила  искоришћавање  енергије воде био је воденични точак. Он је по својој кружној површини имао лопатице по којима је деловала вода из реке и тако га окретала. Воденични точак је вратилом био прво повезан са кружним каменом који се окретао и тако млео жито у воденицама, а касније и са другим направама  које  су олакшавале човеку рад. Енергија ветра  је први пут искоришћена  за покретање  млинског  камења  код  ветрењача.  Енергија  је  главни  покретач  технолошког развоја. Захваљујући индустријализацији и порасту броја становника потреба за енергијом из године у годину стално расте.    У зависности од тога да ли се енергија креће или мирује она се може поделити у две групе. кинетичка енергија је она која се креће. Енергија која мирује зове се потенцијална енергија.     Живот се у данашње време не би могао замислити без искоришћавања различитих облика енергије. Навешћемо неке од њих : топлотна, електрична, механичка, хемијска, звучна, светлосна, нуклеарна, хидрогенска, геотермална, електромагнетна, енергија Сунца, ветра и воде, енергија плиме и осеке, енергија таласа, енергија биомасе, итд.

6.2. ИЗВОРИ ЕнЕРГИЈЕ

    Основни извори енергије који се користе, изузев нуклеарне, потичу од Сунца које представља трајан извор енергије. Енергија која се налази у нафти, угљу, енергија ветра и воде, све то потиче од енергије Сунца. У природи имамо следеће изворе енергије : 

Распитај  се  коју  енергију користиш за загревање куће или стана у коме живиш

- необновљиви извори енергије : угљени фосили ( угаљ, нафта и гас ), и минерали (уранове руде) .- обновљиви извори енергије : енергија воде, ветра, таласа, плиме и осеке ...- алтернативни извори енергије : Сунчева (соларна)  енергија,  хидрогена  (енергија воде), геотермална, енергија биомасе ...

6.3. ЕнЕРГИЈА СУнцА

    Сунце је наш основни извор енергије.    Без Сунца не би било живота на Земљи. Оно омогућава  живот  биљака  и  животиња,  настанак угља, нафте и гаса, кружење воде на Земљи, зрачи топлоту и светлост.    Топлотни зраци Сунца се користе за загревање воде  и  грејање  у  становима.  Овако  искоришћена енергија  Сунца  зове  се  соларна енергија.  Она је  еколошки  чиста  енергија.  Пријемници  Сунчеве енергије  су  системи  који  су  изложени  Сунцу  и примају део дозрачене енергије коју трансформишу у  друге  облике  енергије,  првенствено  топлотну  и електричну.

Сунце  је  звезда  најближа Земљи. То  је  лопта  врелог  гаса, углавном  водоника,  која  лежи  у центру нашег Сунчевог  система. Сунце  је  настало  пре  око  5 милијарди година од облака гаса и прашине. 

Треба знати . . .

102

    Соларни колектори  (Сл.6.3) су уствари стаклене плоче обојене у црно ради бољег упијања сунчевих зрака, у којима су смештене цеви са водом која се загрева. Тако загрејана вода одводи се до радијатора и чесми у стану. Тиме се уједно штеди енергија из других извора (Сл.6.4).

Сл.6.3 Соларни колектор (пресек) Сл.6.6 Соларне ћелије

Сл.6.4 Схема коришћења соларне енергијеза загревање воде

Сл.6.5 Систем соларног загревања воде

    Соларне ћелије ( фотоћелије ) су направљене од силицијумских слојева. Када на њих падне Сунчева светлост оне производе струју (Сл.6.7). Користе се код свемирских сателита, соларних аутомобила, сатова, калкулатора, мобилних телефона, уличног осветљења, кућне електричне инсталације,  итд. (Сл.6.8 ).

Сл.6.7 Претварање соларнеу електричну енергију            Сл.6.8 Примена соларне енергије

103

6.4. ЕнЕРГИЈА ВЕТРА

    Енергија  ветра  је  трансформисани  облик  сунчеве енергије.  Сунце  неравномерно  загрева  различите  делове Земље и то резултује различитим притисцима ваздуха, због чега долази   до настанка ветра. Ветар има своју брзину, тј. јачину и правац. Постоје ветрови мале брзине – лахор или поветарац, умерене – кошава и снажни и разорни – оркани и торнада.    Постоје делови Земље на којима дувају стални ветрови и  на  тим  подручјима  је  искоришћавање  енергије  ветра најисплативије. Добре локације су обале океана, пучине мора и непрегледне равнице (Сл.6.9).

Сл.6.9 Турбине на ветар на пучини мора

    Енегија ветра се већ неколико хиљада година користи као природни извор енергије. Људи су енергију ветра прво користили за покретање бродова на једра (Сл.6.10) затим за  исушивање  земљишта  и  наводњавање  и  покретање млинова за млевење кукуруза и пшенице.

    Данашње савремене ветрењаче, зване турбине за ветар, користе окретање лопатица да би покретале турбине које дају електричну струју (Сл.6.11).    Постоје турбине на ветар са вертикалном осом и хоризонталне турбине са пропелерима. Турбине на ветар могу се окретати око хоризонталне или вертикалне осе. Оне које се окрећу око хоризонталне осе, слично ветрењачама, имају механизам који их усмерава према ветру ако се правац ветра промени. Турбине са вертикалном осом  ‘’ хватају  ‘’ ветар из било ког правца.

Сл.6.10 Једрењак за покретање користи енергију ветра

Сл.6.11 Турбине на ветар

Да ли сте знали ?

Савремене  ветрењаче  имају два  до  три  крила  (  пропелера )дужине до 50 метара, који покрећу генераторе који стоје на торњевима висине и преко 100 метара. Мотори контролисани  рачунарима  мењају нагиб  крила  и  правац  у  којем  су окренута  да  би  пратила  брзину  и правац ветра.

104

    Проблем са енергијом ветра је што ветрови не дувају све време. Овај проблем углавном се решава изградњом и  повезивањем  више  ветрењача  на  једном  простору  у тзв. ‘’ фарме за ветар’’ (Сл.6.12).

Сл.6.12 Фарме за ветар

6.5. ЕнЕРГИЈА ВОДЕ

    Енергија воде ( хидроенергија ) је најзначајнији обновљиви, незагађујући извор енергије.    Водена енергија се користила за покретање точкова на воденицама за млевење жита још у доба старих Грка. Сличне воденице се и данас понегде користе. У средњем веку су воденични точкови коришћени за покретање ковачких чекића. Они су штедели време и рад.    Постоје три облика коришћења енергије воде : 1.  Енергија речних токова ( хидроелектране )2.  Енергија плиме и осеке 3.  Енергија таласа

Обновите  своје  знање,  које  сте  стекли раније, о кружењу воде у природи и примени енергије воде.

  Енергија воде се највише користи за производњу електричне енергије  у  хидроелектранам  (  Сл.  6.13  ).  Хидроелектране користе потенцијалну енергију воде у акумулацији која истиче 

кроз  брану,  покреће  водне  турбине  које  у генертору производе електричну струју.

Сл.6.13 Хидроелектрана

бране просторно  заузимају  највећи  део хидроелектране. Направљене су од армираног бетона.    У зависности од висине воде постоје три врсте водних ( хидрауличних ) турбина :1.  Капланова ( за мале падове и велике протоке )2.  Франсисова ( за средње падове )3.  Пелтонова ( за веће падове ).  Генератор је уређај за производњу електричне енергије. Он се састоји из два дела. Део који се окреће зове се ротор и део који мирује зове се статор ( Сл. 6.14 )

     Сл.6.14 Турбина и генератор

6.6. ПРЕТВАРАЊЕ ЕнЕРГИЈЕ

Енергија представља способност да се изврши рад.Обављањем рада енергија се троши. Међутим, тим радом енергија није изгубљена већ се претвара у неку другу енергију, потребну за неки следећи рад. И тако то иде ланчано, из енергије у енергију.    На  пример,  код  хидроелектрана,  које  производе  електричну  струју  на  рекама, потенцијалан енергија воде претвара се у кинетичку енергију воденог пада, а она се претвара у механичку енергију на лопатицама водне турбине. Турбина покреће генертаор где  се  ствара електрична енергија,  која  се  у  домаћинству  или  индустрији  претвара  у светлосну енергију  (  коришћењем  сијалица  )  или  топлотну енергију  (  електрични штедњак, грејалица ), или у неки други рад или енергију.    На основу овог примера можемо закључити да се енергија не може створити или

105

Присети  се и испричај  нам да ли  си на неким својим  путовањима  видео  неки  од  начина искоришћавања  енергије Сунца, ветра и воде. 

Сл.6.16 Енергија таласа, плиме и осеке

централе на плиму и осеку граде се у заливима мора и океана. Користе енергију воде док она утиче и истиче из разуђеног ушћа реке. Доласком плиме, воде се подиже и тече у једном смеру кроз водну турбину при чему покреће генератор. Вода се са друге стране потом улива у велики базен. За време осеке вода се из базен враћа у море и тече у другом смеру при чему поново покреће генератор помоћу водне турбине и производи стрију ( Сл. 6.16 ).  Уређаји за коришћење енергије таласа користе кретање таласа горе-доле за  погон  електричних  генератора  који производе струју.

Наведи   не к и   од   примера претварања енергије у енергију са којима се свакодневно сусрећеш.

уништити, већ се може променити у другу врсту тј. облик.    Навешћемо  још  неке  примере  претварања енергије у енергију : •  Сат на батерије ради тако што се хемијска енергија у батерији претвара у електричну која покреће сат. Кад звони електрична енергија прелази у звучну.•  Код  аутомобила  се  хемијска  енергија  горива претвара у кинетичку.  

КОнСТРУКТОРСКО МОДЕлОВАЊЕ -

МОДУлИ

10�

6.7. КОРИШЋЕЊЕ И ШТЕДЊА ЕнЕРГИЈЕ

    Како смо већ истакли да је енергија радна способност, можемо рећи и то да се она користила још у давној прошлости, када се човек при раду служио само енергијом својих мишића. Усавршавањем људског ума и разним проналасцима стварају се сви остали, већ набројани, облици енергије.    Енергија мора да се црпи из природних складишта јер се енергија не може створити ни из чега. Процес стварања природних енергената ( угаљ, нафта, руде урана ) је веома дуг а њихово трошење развојем људског друштва, је све веће и веће. Тако постоји реална могућност угрожености развитка и опстанка човечанства због недостатка енергије. Зато је  потребно да  се што  је могуће  више  користе  тзв.  обновљиви и алтернативни извори енергије ( сунчева енергија, енергија воде и ветра, итд.).    Међутим, енергија се мора штедети  свуда  и  на  сваком месту. И  ви можете  дати скроман допринос уштеди топлотне и елктричне енергије у кући.  

Питања:

1.  Које врсте енергија данас постоје?2.  Који извори енергије постоје?3.  Где се користи соларна енергија?4.  Шта су то соларни колектори?5.  Наведи примере коришћења енергије ветра.6.  Наброј три облика коришћења енергије воде.7.  Који су главни делови хидроелектране?8.  Наведи неки пример претварања енергије.9.  Наведи неки од примера како се троши а како штеди енергија у стану или кући

www.izvorienergije.comwww.zdravlje.org.yu/ekoatlas/www.ro.zrsss.si/projekti/energetika/www.kwdr.net/2/solar-energywww.sourceguides.comwww.asu.eduwww.ngkids.comwww.wikipedia.org/sr.www.well.org.yu/energija/www.pregled.com/energija i ekologija/www.ekoforum.org.yuwww.zivotinsko-carstvo.com/alternativniizvorienergije/

www (сајтови)

Наведи примере како ти штедиш енергију у свом стану или кући.

КОнСТРУКТОРСКО МОДЕлОВАЊЕ -

МОДУлИ

7

10�

-  Скицирај  свој  модел  који  желич  израдити.  Изабери материјал који се лако обрађује.- Пронађи неисправне играчке од којих можеш да искористиш делове за реализацију своје идеје.

Задаци за марљиве и нестрплјиве

нАУЧИЋЕШ, САЗнАЋЕШ, УПОЗнАЋЕШ :

- Научићеш да реализујеш свој пројекат који је настао досадашњим проласком кроз све етапе од идеје до реализације.- Осетићеш задовољство практичног стварања уз стицање радних навика, креативности и оригиналности.- Испробаћеш своје информатичко знање при изради техничке документације на рачунару.

КОнСТРУКТОРСКО МОДЕлОВАЊЕ - МОДУлИ

Пронађите  код  куће  елементе  од старих  дечјих  играчака  и  донесите их јер ће вам бити од корист и при реализацији ваше идеје

7. КОнСТРУКТОРСКО МОДЕлОВАЊЕ - МОДУлИ    На основу стеченог знања у току ове школске  године моћи ћете да реализујете своје пројекте  кроз  практичан  рад  у  овом  поглављу.  За  израду  модела  предвидите  само  оне материјале о којима сте учили до сада. Поред делова које ћете сами израдити од материјала из комплета за техничко и информатичко образовање, моћи ћете да користите и конструкторске кутије, готове елементе од старих дечијих играчака, идр. Девојчице ће се определити за неке, њима блиске материјале, док ће се неки ученици одлучити за рад на рачунару.

Ради  лакшег  стварања  идеје,  можете користити примере дате у  уџбенику и радној свесци.

10�

Сл.7.1. Алгоритам израде

    Као што видите могућности за стваралачки рад су велике, уз мало више креативности сигурно ћете успети да реализујете вашу идеју.    Када се определите за одређени рад, поступите по алгоритму на слици 7.1, израдите пројекат и почните са практичним радом.

  Уколико  се  боље  сналазиш  са рачунаром  него  са  алатом,  понуди својој  другарици  или  другу  да  им урадиш техничку докуметацију у неком од програма ( Paint, Skech Up).

7.1. ОблИКОВАЊЕ ПАПИРА

    Обликовање папира врши се индустријским путем ( машинама ) а мање ручно.    Постоји  много  графичких  радних  организација  или  штампарија  које  модерним компјутерским машинама врше обликовање и штампање папира.    Ручно  обликовање  папира  врши  се  по  одређеном  редоследу  радних  операција  : обележавање, сечење, бушење, савијање, спајање и украшавање .    При  томе  се  користи  следећи  прибор  и  алат  :  прибор  за  цртање  и  обележавање, маказе, скалпел, зумбе, чекић, шило, лепак, четкица, боје, фломастери, украсни папир, итд. (Сл.7.2 – 7.5).

будите пажљиви приликом употребе скалпела да се не би сте повредили.

!

110

Сл. 7.4 Алат за бушење папира

Сл.7.5 Прављење отвора на папиру                 металном зумбом

Сл.7.7 Разне украсне кутије

Сл.7.6  Држач  прибора  од украсне лепенке 

Сл.7.1. Алгоритам израдеСл.7.1. Алгоритам израде

111

Припреме за израду рама за слику

Потребан алат и прибор :

1. Прибор за цртање2. Маказе3. Скалпел

Редослед и поступак израде :

1.   Преношење мера са цртежа на картон2.   Исецање картона са маказама или скалпелом3.    Засецање и савијање подупирача4. Лепљење платна преко савијеног дела подупирача (ојачавање)5. Спајање лепком предњег и задњег дела, тако да се горња површина не лепи да би   могли да уметнемо слику6. Спајање лепком подупирача и задњег дела7. Уметање слике

►

Сл.7.10 Модел ваљкаСл.7.9 Разни модели

Сл.7.8 Слика од таласасте лепенке

112

34

21 1

111

113

7.2. ОблИКОВАЊЕ ТЕКСТИлА, КОЖЕ И СКАЈА     Текстил, кожа и скај, обликују се индустријски и ручно.    Предива и тканине као текстилни производи обликују се претежно ткањем, плетењем и шивењем савременим аутоматским и компјутеризованим машинама.    Ручно обликовање предива се изводи у занатству у кућној радиности и то плетењем и ткањем, а тканина сечењем ( кројењем ) и спајањем ( шивењем ).    Прибор  и  алат  за  ручно  обликовање  предива  и  тканина  састоји  се  од  кројачког метра (пантљике) , креде за обележавање, маказа, игала, рамова, ручних  разбоја, итд. (Сл.7.11).

    За ручно обликовање коже и скаја користи се исти прибор и алат као за текстил уз додатак алата за бушење рупа и скалпела за сечење

Сл.7.10 Модел ваљка

Сл.7.10 Модел ваљка

114

321 1

11

115

34

21 4

2 11

56

11

7.3. ОблИКОВАЊЕ ДРВнИХ ПРЕРАЂЕВИнА

11�

7.4. ОблИКОВАЊЕ ПлАСТИЧнИХ МАСА

    Обликовање предмета од пластичних маса врши се помоћу топлоте ( загревањем ) – термичка обрада, и механички ( слично обради метала и дрвета ) – механичка обрада.Термичка  обрада  се  изводи  :  ливењем,  истискивањем,  пресовањем  ,  убризгавањем, ламирањем, и др.Механичка обрада се изводи : обележавањем, резањем, бушењем, турпијањем, брушењем, савијањем, спајањем, и др.Алат, машине и прибор, који се користе за обраду дрвета и метала, обично се користе и за механичку обраду пластичних маса.Пластичне масе које се лако могу обрађивати у Кабинету за техничко и информатичко образовање  су  :  поливинил-хлорид,  стиропор,  органско  стакло  (  плексиглас  ),  клирит, целулоид,  и др.

Сл.7.10 Модел ваљкаСл.7.10 Модел ваљка

Сл.7.10 Модел ваљка

Сл.7.10 Модел ваљка

11�

34

21 1

311

САОбРАЋАЈ

www.alwayshobbies.com

www (сајтови)

Сл.7.20 Модел трактора са приколицомСл.7.19 Модел камиона

    Уколико сте више заинтересовани за склапање модела из конструкторских кутија или неки други облик моделовања, нудимо вам неке од идеја .

Сл.7.17 Конструкторски модели

11�

Сл.7.18 Модел формуле

8САОбРАЋАЈ

120

8. САОбРАЋАЈ

  Настанком првих људских заједница, човек је у потрази за храном имао потребу да се сели. Преласком са једног места на друго са собом је у почетку носио само храну и оружје за лов. Лакши терет човек је прво носио или вукао снагом својих мишића док је касније за то користио припитомљене животиње. За прелазак преко воде  коришћени су срушени дрвени трупци који су плутали по води. Како се количина терета све више повећавала, човек је смишљао нове начине и средства за пренос терета. Тако је измишљен точак, што се сматра највећим открићем тог времена, и почетком развоја копненог саобраћаја.  Према  месту  одвијања  саобраћаја  саобраћајни  системи  се  могу  поделити  на следећи начин :- сувоземни- водни- ваздушни и - космички саобраћај.

  У зависности од тога шта се превози ( објекта превоза ) разликујемо :- путнички- теретни и- поштански саобраћај.  Саобраћајне системе поред средстава за превоз људи и робе чине и други пратећи објекти без којих саобраћај не би могао безбедно да се одвија.

нАУЧИЋЕШ, САЗнАЋЕШ, УПОЗнАЋЕШ :

-  Сазнаћеш висе о врстама саобраћаја : друмски, железнички, водени и ваздушни.-  Сазнаћеш о начинима регулисања друмског саобраћаја.-  Упознаћеш основна правила и прописе кретања пешака и бициклиста у јавном        саобраћају.-  Упознаћеш хоризонталну, вертикалну и светлосну сигнализацију у саобраћају.

- Присети се шта си учио о саобраћају у млађим    разредима.- Посматрај на путу од куће до школе која саобраћајна средства сусрећеш.- Која саобраћајна средства поседују твоји родитељи, а које ти.

121

8.1. СУВОЗЕМнИ САОбРАЋАЈ

  Сувоземни саобраћај можемо поделити на две групе : друмски и железнички.

Сл 8.1. Историјски развој точка

8.1.1. СИСТЕМ ДРУМСКОГ САОбРАЋАЈА

  Друмски  саобраћај  датира  од  оног  времена  када су људи испод већег терета, вукући га сами или уз помоћ стоке,  подметали  дрвене  облице  које  су  се  окретале  и тако им олакшавале пренос (Сл.8.1). У то време  ( пре око 5000 година ) измишљен  је први точак од дрвета. Он  је допринео  конструкцији  првих  запрежних  возила  која  су вукли  животиње  или  људи.  Како  су  точкови  били  лоше конструкције и брзо пропадали људи су почели да равнају површине по којима су се кретали. Тако су настали први путеви. Точкови су касније све више и више усавршавани тако  што  су  сужавани  и  скраћивани  да  би  били  лакши. Пошто су још увек брзо пропадали на точкове су стављани метални  обручеви.  Данашњи  савремени  точкови  су направљени од челика или алуминијума ( фелне ) на којима се налазе гумени пнеуматици.

  Запрежна возила , пре свега кочије за превоз људи, су дуго били једино средство превоза до појаве бицикла и пре парне машине (Сл.8.2).

Сл.8.2 Кочије, први аутомобил на парни погон и мотор са унутрашњим сагоревањем 

Сл.8.5 Форд Т је био први аутомобил поизведен на покретноју траци

Сл.8.3 Први бицикл-Дрежина Сл.8.4 Бицикл-Кохоут

122

Прва  употребљива  парна  машина    која  је  покретала  аутомобиле измишљена је крајем XVIII века. Крајем XIX века појављују се први аутомобили  са  бензинским  а  касније  и  са  дизел  моторима.  Тиме почиње нагли развој аутомобилске индустрије. За разлику од првих аутомобила  који  су  се  кретали  доста  споро  (  30  km/h  )  данашњи савремени аутомобили развијају брзину и преко 200 km/h. (Сл.8.6).

Закон  о  црвеној  застави обавезивао  је  власнике аутомобила да испред њих трчи пешак са црвеном заставицом  како  би  упозорио пешаке  на  долазак  ‘’опасности’’ аутомобила.

Сл.8.6 Аутомобил Bugatti Veyron Сл.8.7 Најбржи  аутомобил на свету-Thrust SSC

Каснијим развојем аутомобилске индустрије настала су и друга возила друмског саобраћаја као  што  су  : мотори, камиони, аутобуси, радне машине, пољопривредна возила, специјална возила, итд.

123

Сл.8.8 Мотор Harley Davidson Сл.8.9 Камион

Сл.8.10 Аутобус Сл.8.11 Багер

Сл.8.12 Трактор

124

Посматрај  на путу од  куће до школе  која саобраћајна средства сусрећеш.

Која  саобраћајна  средства  поседују  твоји родитељи, а које ти ?

Према намени разликујемо следећа саобраћајна средства друмског саобраћаја :- путничка- теретна- радна- пољопривредна и- специјална.

Друмски саобраћај служи најчешће за превоз људи и терета и он се одвија на површинама које су специјално за то направљене од камена, бетона или асфалта. Такве путне површине називају се путеви ( друмови ) и улице.

8.1.2.  СИСТЕМ ЖЕЛЕЗНИЧКОГ САОБРАЋАЈА

  Железнички саобраћај спада у посебну групу сувоземног саобраћаја. Он је знатно јефтинији од друмског саобраћаја јер се њиме истовремено превози велики број путника и велика количина терета. Недостатак му је што је просторно ограничен кретањем само тамо где постоје шине.

Сл.8.13 Парна локомотива 

125

Возови  су  се  развили  током  индустријске револуције  у  XVIII  веку.  У  почетку  су  коњи  вукли  тешко натоварена  кола  дуж  једноставних  шина  у  рудницима  и фабрикама.  Нешто  касније  повезивањем  више  вагона настају први возови који су служили и за превоз путника. Године  1802.  британски  инжењер  Ричард  Тревезик  је патентирао  парну  машину  са  високим  притиском  чији  су точкови постављени на шине (Сл.8.13). Нешто касније гради се пруга између Стоктона и Далингтона у Енглеској, за први путнички воз који је превозио око 450 путника брзином 25 km/h. Након парних 1912. године прорадиле су прве дизел локомотиве покретане дизел моторима (Сл.8.14).

Сл.8.14 Дизел локомотива 

Сл.8.17 Маглев воз

Сл.8.16 Француски брзи воз TGV

  Данас су највише у употреби електричнa-дизел локомотиве тј. електрични возови. Они развијају велике брзине као нпр. француски ‘’ ТЕ – ЖЕ – Ви ‘’ који се креће просечном брзином од 212 km/h. (Сл.8.16).

    Најсавременији возови имају електромагнетни ( линеарни ) погон. Због велике брзине они лебде на ваздушном јастуку изнад посебно грађених пруга. Под  утицајем  јаког  магнетног  деловања  крећу  се брзином већом од 500 km/h. Овај систем ‘’ магнетне левитације ‘’ највише је развијен у Немачкој и Јапану, а такви возови се зову ‘’ маглев ‘’ возови (Сл.8.17).

12�

  Осим возова железнички саобраћај  чине и остала средства без  којих исти не би могао да функционише, ато су : железничке станице, ранжирне станице, пруге, систем за регулисање безбедног протока саобраћаја, итд. 

Сл.8.18 Метро 

  Вагони су шинска возила које вуку локомотиве. У зависности од намене разликују се  :  путнички, теретни, поштански, службени, специјални теретни вагони, вагон ресторан, кола за спавање, итд. Савремени путнички возови данас имају модерне вагоне са клима уређајима, топлом и хланом водом, тв пријемницима, телефонима, интернетом ...

8.2. ВОДЕнИ САОбРАЋАЈ

  Водени саобраћај  служи за превоз робе и путника, океанима, морима,  језерима, пловним рекама и каналима. Водени саобраћај спада у најјефтинији саобраћај. Зато се њиме  првенствено  превозе  огромне  количине  робе  и  то  најчешће  на  велике  даљине. Недостатак ове врсте превоза је спорост.  Првим зачецима саобраћаја на води сматра се човеков прелазак са обале на обалу помоћу дрвеног стабла које је плутало по води. Због нестабилности овакве врсте превоза људи су дубећи дебла направили прве чамце – кануе (Сл.8.19), или спајали дебла конопцем и тако добили сплавове. Неки чамци у то време направњени су од животињских кожа или снопова трске (Сл.8.20 и 8.21). Чамци су покретани људском снагом веслима или дрвеним моткама којима се упирало у дно реке.

Сл.8.19 Први прелазак преко воде помоћу дрвеног дебла и чамца-кануа

12�

Сл.8.20 Чамац од животињске коже Сл.8.21 Чамац од снопова трске

Сл.8.22 Кинески чамац Џунка

Сл.8.23 Стари једрењак од дрветаСл.8.24 Савремени једрењак

  Људи су брзо уочили да чамце и сплавове могу покретати и помоћу ветра па су разапели  једра  од  коже  животиња,  касније  платна.  Тако  су  настали  први  једрењаци, који су касније усавршавани и постали главно средство водног саобраћаја. Са њима су прелажена велика растојања и трговало на више континената. Проналаском савременог кормила за управљање познати једрењаци клипери су днево прелазили и више од 800 км. (Сл.8.24).

12�

  Проналаском  парних  мотора  настају  први  пароброди  који  су  до  проналаска пропелера (елиса)  покретани великим бочним точковима с лопатицама (Сл.8.25).

Сл.8.25 Пароброд

Сл.8.26 Највећа крстарица на свету ‘’Квин Мери’’

У  20  веку  пароброде  су  заменили  бродови покретани дизел моторима  који  се  данас највише користе.  Бродови су пловила која теже више од 1000 тона. Користе се за превоз путника и терета, или за лов рибе.  Неки бродови данас се покрећу на нуклеарни погон или помоћу гасних турбина. Нуклеарна енергија је компликована за одржавање па се користи код бродова специјалне намене као што су подморнице, ледоломци и ратни бродови.  Савремени бродови се могу поделити на :-  путничке- теретне- ратне и - специјалне.  Луксузни путнички бродови данас се користе најчешће за крстарење по морима и океанима. Возе људе који су на одмору, омогућавају им да уживају у луксузном животу на броду и посете различите луке и крајеве. Савремени путнички бродови подсећају на луксузне хотеле  јер имају  : базене за купање, сауне, банкет сале, дискотеке, биоскопе, ТВ сале, апартмане, коцкарнице, и просторије за забаву, ресторане, продавнице, дечја обданишта, итд. (Сл.8.26).

12�

Сл.8.27 Трајект

Сл.8.28 Теретни брод

Сл.8.29 Ратна крстарица

Сл.8.30 Подморница

Сл.8.31 Носач авиона

  Посебна врста путничких бродова су трајекти који служе за превоз људи и возила  на  краћа  растојања  преко  мора (Сл.8.27).  Фериботи  служе  за  превоз возова.

Теретни бродови  превозе  разне врсте  терета.  У  зависности  од  врсте терета имамо бродове који превозе нафту –  танкери,  расуте  терете  –  трампери, бродови  за  превоз  металних  контејнера пуних различите робе (Сл.8.28).

Ратни бродови су настали из разлога превласти или заштите државних граница на морима. У ратне бродове данас спшадају : разарачи, крстарице и подморнице који су наоружани топовима, ракетама и торпедима (Сл.8.29 и 8.30 ). Постоје и ратни бродови носачи авиона, који служе као базе авионима, за њихово узлетање и слетање на пучинама мора и океана(Сл.8.31).

130

  Специјални  бродови  су  :  ледоломци,  ватрогасци,  спасилачки,  тегљачи,  багери, бродови фабрике за прераду рибе, бродови за научна истраживања, итд. (Сл.8.32).

              У  систем  водeног  саобраћаја  значајну  улогу заузимају и луке које делимо на : путничке, теретне и ратне.  Служе  за  утовар  и  истовар  робе,  пријем путника и у војне сврхе.

Сл.8.32 Тегљач извлачи веће бродове из луке

Сл.8.33 Путнички авион

Сл.8.35 Ваздушни балон

Сл.8.36 Leonardo Da Vinci конструисао је прву летилицу по узору на птичији лет 

Сл.8.34 Једрилица

8.3. ВАЗДУШнИ САОбРАЋАЈ     Превозно  средство  које  може  да  лети  кроз  ваздух  назива  се  летилица.  Постоје различите  врсте  летилица  :  авиони, хеликоптери, једрилице, ваздушни бродови ( цепелини ) и балони (Сл.8.33 – 8.35).

131

Сл.8.37  Први  балон са  топлим  ваздухом Монглофије

Сл.8.38 Цепелин

  Ваздушни  саобраћај  је  најскупља  али  и  најбржа врста превоза. Њиме се превозе путници и роба.Човек је одувек имао исконску жељу да полети и овлада небом. Прва справа  која  је понела људе у небо био  је балон испуњен топлим  ваздухом. Направила су га браћа Монголфије  у  Паризу,  1783.  године  (Сл.8.37).  Пошто се  балоном  није  могло  управљати  Немац  Фердинанд Цепелин, је конструисао први управљачки балон јајастог облика  који  је  по  њему    добио  надимак  ‘’  цепелин  ‘’. (Сл.8.38).

  Неколико  следећих    година људи  су  правили разне летилице којима су покушавали летети. Сви ти покушаји били су прилично неуспешни до појаве прве летилице са крилима назване авион. Крила одржавају авион  у  ваздуху  током  лета.  Она  имају  закривљену горњу  површину  и  равну  доњу  површину. Ваздух  се око дна креће спорије него око горње површине, чиме се ствара сила навише тзв. узгон.

Први  успешни  лет  авионом,  који  је  трајао  12 секунди  извели  су  браћа  Рајт,  1903.  године.  Авион је  имао  пропелер  спојен  са  бензинским  мотором. Усавршавањем авиона, 1909. године Француз Блернот прелетео  је  канал  Ламанш,  а  Американац  Линдберг (1927.) Атлантски океан, летећи из Њујорка у Париз.

132

  Основни део савременог авиона је труп. Са леве и десне стране трупа се  налазе  дугачка  крила.  У  њему  се налази  посада,  путници,  пртљаг  и опрема. Предњи део садржи пилотску кабину  у  којој  се  налази  пилот,  на задњем  крају  је  реп  који  се  састоји од  вертикалног  крмила  и  два  мала крила. Већина  савремених    великих  авиона данас користе моторе на турбомлазни погон. Они сагоревају гориво и ваздух и  стварају млаз  издувних  гасова  који гура  авион  напред.  Млазни  авиони су  велике  снаге,  али  су  скупи  за одржавање.

Данас  су  највише  у  употреби путнички  авиони.  Најпознатији  је боинг 747  ( Џамбо-џет  ),  (Сл.8.40). Он  може  да  понесе  до  560 путника  на  преко  800  колометара. Француско-енглески авион конкорд је најбржи путнички авион на свету и може да развије брзину до 2500 km/h. (Сл.8.41).

Сл.8.39  AIRBUS-А-380  Највећи путнички авион (840 путника)

Сл.8.40 Боинг 747

Сл.8.41 Конкорд

  Авиони постоје  у много облика и  за више намена. Мањи авиони превозе људе    за пословне, туристичке или здравствене потребе, пошту или робу на краћа растојања. Неки авиони имају пловке или скије за спуштање на воду. Авиони канадери захватају воду у лету а потом њоме гасе пожаре. Војни авиони носе радаре, камере ( шпијунски авиони ) и бомбе (Сл.8.42 ). Спортски авиони служе за извођење акробација. Пољопривредни авиони служе за прскање усева (Сл.8.43).

133

Сл.8.43 Пољопривредни авионСл.8.42 F4Војни авион

Сл.8.44 Хеликоптер

Хеликоптери су посебне врсте летилице које уместо крила имају роторе ( елисе ) који се окрећу  (Сл.8.44). То им омогућује да имају изузетне маневарске способности, полећу и слећу вертикално на малом простору, лебде у месту и лете у свим правцима  :  горе-доле, напред-назад, бочно. Због тих својих особина имају веома широку примену  :  за потрагу и спасавање на неприступачним местима, гашење пожара, полицијско осматрање, ваздушно амбулантно возило, пренос одређеног терета, у војне сврхе, итд.

  Да  би  се  ваздушни  саобраћај  безбедно  одвијао  поред  летилица  неопходни  су  и  други  пратећи  објекти  и  службе  који функционишу  у  оквиру  аеродрома  као што  су  : путнички и теретни терминал, узлетно-слетна писта, радарска контрола лета, хангари за сервисирање и напајање авиона горивом, итд.

134

8.4. КОСМИЧКИ САОбРАЋАЈ

Космички ( свемирски ) саобраћај се развијао последњих неколико деценија.

Прва  ракета  са  течним  горивом  лансирана  је  1926.  године. Пројектовао је и лансирао Амерички ракетни научник Роберт Годард. Његов рад и делатност других ракетних научника довела је половином ХХ века, до лансирања првих васионских ракета.

Највећи напредак ракетног погона остварен је 1944. године у Немачкој ( II светски рат ) када су произведене ракетне бомбе V-2 намењене за бомбардовање Лондона.Руси су први освојили свемир 1957. године лансиравши први вештачки сателит ‘’ Спутњик -1 ‘’. 1959. године. Руси су у свемир послали прво живо биће – пса Лајку. Исте  године њихова се сонда  ‘’ Луна – 2  ‘’  спустила на Месец. Космички брод  ‘’ Аполо XI  ‘’  је 20.VIII 1969.  године одвео прве космонауте  : Армстронга, Олдрина и Колинса до Месеца.       ( Сл. 8.45 и 8.46 ).

  Сл.8.45 Космонаути Армстронг ( на слици), Олдрин и Колинс  су  први  закорачили на тло Месеца

Сл.8.46 Аполо XI

135

Сл.8.47 Спејс шатл

Сл.8.48 Ракета М-5 на лансирној рампи

Сл.8.49 Међународна свемирска станица

  Велики напредак у ракетној техници , 1981. године довео је до појаве свемирског ракетоплана под  називом  ‘’  Спејл  –  шатл  ‘’.  (Сл.8.47).  Он је  представљао  комбинацију  ракете  и  авиона који  узлеће  у  свемир  као  ракета  на  гориво,  а након обављене мисије , на земљу се враћа као једрилица  (авион). За разлику од других ракета, које  се  користе  за  једнократну  употребу,  чија изградња  је  веома  скупа,  васионски шатл  може да се користи више пута.

Данас се велике силе попут Русије, Америке, Кине  и  Јапана,  просто  утркују  у  освајању космоса.

  Истражују се и друге планете попут : Венере, Марса, Јупитера, Сатурна и других. У свемир се највише шаљу вештачки сателити који се користе у истраживачке, шпијунске и метеролошке сврхе. (Сл.8.49).

Свемирски бродови се лансирају у свемир помоћу врло  јаких ракетних мотора. Ракетни мотор је једини мотор довољно снажан да се пробије кроз Земљину гравитацију. Он постиже брзину од 11 километара у секунди. Ракетни мотори раде на сличан начин као и млазни мотори. Крећу се напред избацујући снажан млаз гасова створених сагоревањем горива  керозина. Пошто у свемиру нема кисеоника, а без  кисеоника нема сагоревања, ракете носе његове залихе. Користе течни кисеоник или оксидант, хемикалија која садржи кисеоник за паљење горива. Приликом узлетања гориво и оксидант се мешају и сагоревају. Главна ракета  је  тако пројектована да ради у степенима. Свака од њих има сопствену резерву горива, користи га у етапама, а затим одбацује када се ракета одбаци од земље. (Сл.8.50 и 8.51).

13�

Сл.8.50 Европска ракета Аријана се користи за избациванје сателита у орбиту   Сл.8.51 Лансирање ракете Аријана

Питања:

Како делимо саобраћајне системе према месту одвијања    саобраћаја ?Које откриће је највише допринело развоју друмског саобраћаја ?Како делимо саобраћајна средства друмског саобраћаја према намени ?Које су предности а који недостаци железничког саобраћаја ?Како се кроз историју развијао погон локомотива код возова ?Које модерне вагоне имају данашњи савремени возови ?Чему служи водни саобраћај ?На који погон се крећу данашњи бродови ?Које врсте бродова постоје ?Које врсте летилица постоје ?Које врсте авиона постоје ?Која је улога аеродрома у систему ваздушног саобраћаја ?Како се зову космонаути који су први ступили на тло Месеца ?Зашто се шаљу вештачки сателити у свемир ?

1.2.3.4.5.6.7.8.9.10.11.12.13.14.

13�

8.5. РЕГУлИСАЊЕ ДРУМСКОГ САОбРАЋАЈА

Саобраћајна култура је део опште културе човека, и подразумева познавање и примену прописа о начину регулисања друмског саобраћаја.Ученици су најчешћи учесници у саобраћају као пешаци и бициклисти. Зато је неопходно да се придржавају правила и прописа, којима се саобраћај регулише и допринесу безбедном учешћу у њему.

8.5.1. КРЕТАЊЕ ПЕШАКА

За  своје  кретање  пешак  користи  тротоар,  стазу  за  пешаке  или  другу површину намењену за кретање пешака.

Ако не постоји ни тротоар, нити стаза за пешаке, пешак се креће коловозом и то левом страном уз ивицу коловоза, у сусрет возилима. У том случају пешак јасно види возило које му долази у сусрет и на време може да се склони ако је то потребно.Када се крећу два или више пешака на истом делу пута, крећу се један иза другога.

Сл.8.52

Сл.8.54

Сл.8.53

13�

Забрањено је :

Кретање пешака коловозом ако постоји тротоар или стаза за пешаке.Кретање пешака упоредо ( по двоје или троје ) коловозом.Кретање  пешака  коловозом  када  нема  тротоара  нити  стазе  за  пешаке,  десном страном.Кретање  пешака  ауто-путем  или  путем  резервисаном  за  саобраћај  моторних возила.Кретање путем на коме је саобраћајним знаком забрањено кретање пешака.

•••

•

•

Сл.8.55 Сл.8.56

Савет :У саобраћају се увек трудите да видите друге, али и да други виде вас.

Упознајте саобраћајне знакове, без којих се не можете безбедно укључити у саобраћај.  Саобраћајни  знакови  су  дати  у  прилогу на крају уџбеника. Тако ћете видети да се саобраћајни знакови деле на :            - Знакове опасности            - Знакове изричитих наредби            - Знакове обавештења.

13�

Сл.8.57

Савет :Придржавајте се прописа јер је то у вашем интересу.

КРЕТАЊЕ ПЕШАКА

Пешак је и лице које у саобраћају : гура колица, бицикл или бицикл са мотором, као и лице које се превози у колицима за немоћна лица. Сви они, ако не постоји тротоар  или  стаза  за  пешаке  за  своје кретање користе десну страну коловоза, и  то  крећући  се  уз  ивицу  коловоза  а највише до један метар ширине.

  Ноћу    и  у  условима  смањене видљивости, свака  колона  мора  бити  обележена  једним белим светлом ( батеријска лампа ) са предње леве стране и  једним светлом црвене боје са задње леве стране колоне.

Ако се коловозом креће организована колона пешака, она се креће десном страном коловоза у правцу кретања.  Када се  крећу две или више организоване  колоне, растојање између сваке  колоне мора бити најмање 30 метара.

Сл.8.58

140

2.5.2. ПРЕлАЖЕЊЕ ПРЕКО КОлОВОЗА

Пре  него  што  се  почне  прелажење преко коловоза, пешак мора погледати прво  лево,  а  затим  десно,  пропусти возила  која  су  у  саобраћају,  а  затим започне прелажење најкраћим путем и без задржавања на коловозу.не трчати !  Када је започео прелажење коловоза пешак  има  предност  у  односу  на возила.

Преко  коловоза  пешак  прелази  на  обележеном  пешачком  прелазу  или надземном (подземном)  пешачком пролазу.Пешак може прећи преко коловоза и на месту на коме нема обележеног пешачког прелаза на следећим местима :            - Ако од места где жели  да пређе преко коловоза од њега на леву и десну странунема обележеног пешачког прелаза на растојању ближем од 100 метара.          - На раскрсници на којој не постоји обележени пешачки прелаз.

Сл.8.59

Сл.8.60 Сл.8.61

141

Пешак  може  прећи  преко  коловоза  и  на  раскрсници  на  којој  светлосни саобраћајни знаци  (семафори) регулишу саобраћај. У том случају пешак прелази када је на семафору упаљено зелено светло за пешаке.

Сл.8.63

Сл.8.64

Опасно је :

Започети  прелажење  коловоза између  паркираних  аутомобила, контејнера  или  других  објеката  који се налазе на коловозу, због тога што су  деца  релативно  ниског  раста  па возачи  моторних  возила  не  могу  на време  да  их  уоче  ради  безбедног заустављања.

Претрчавати са друге стране улице да  би  сте  ушли  у  заустављени аутобус на стајалишту.При изласку из аутобуса започети прелажење  коловоза  испред  или иза аутобуса који је још у стајалишту. Пешак је тада неуочљив за возаче возила  који  обилазе  аутобус  или му долазе у сусрет.

Сл.8.62

Играти се поред коловоза којим се крећу возила. Занесени жаром игре несмотрено можете истрчати на коловоз испред возила у покрету а да возач није у стању безбедно да  га  заустави. Осим  за лоптом не  сме се  трчати ни  за  кућним љубимцем  који  се отргне и побегне на коловоз.

ЗАбРАЊЕнО ЈЕ :

Прелазити  преко  коловоза укосо на другу страну.Прелазити  преко  коловоза када  је  упаљено  црвено светло  за  пешаке  на семафору.

•

•

Сл.8.65

Сл.8.66

8.5.3. КРЕТАЊЕ бИцИКлА

Возач бицикла и бицикла са мотором за своје кретање мора да користи бициклистичку стазу или траку ако постоји. Максимлна брзина том приликом је 25 km/h. Када се креће по њој мора користити десну страну за своје кретање.

142

ЗАБРАЊЕНО ЈЕ :

Небезбедно управљати бициклом ( пуштати руке са управљача или ноге са педала,шетати лево десно по коловозу и сл. ).Превоз терета набициклуПревозити  друго  лице  ако  нема  уграђену  корпу  за превоз лица до 7 година старости ида возач бицикла нема 18 година.Возити упоредо бицикл са другим бициклистима.Вући-шлепати бицикл.Управљајући бициклом држати се за друго возило.Кретати се левом страном коловоза.Кретати  се  ауто-путем  или  путем  резервисаним  за саобраћај моторних возила.Учити вожњу бицикла на прометним улицама.

•

•••

••••••

•

Сл.8.67

Сл.8.68

Ако  не  постоји  бициклистичка  стаза  или  трака, бициклиста се може кретати коловозом, крећући се  уз  десну  ивицу  коловоза,  а  највише  један метар од ивице коловоза.Када управља бициклом возач мора управљати безбедно  и  водити  рачуна  да  возаче моторних возила не присиљава да нагло мењају брзину и смер кретања својих возила.Када се крећу два или више возача бицикла, крећу се један иза другог, уз десну ивицу коловоза.

143

144

КРЕТАЊЕ бИцИКлА

Када се возач бицикла укључује у саобраћај претходно мора да уради следеће : 

Погледа пеко левог рамена и увери се да се може безбедно укључити. Ако постоје возила у саобраћају  , пропусти их и тед тада започне укључивање у саобраћај.Одручи леву руку и упозори остале учеснике у саобраћају о својој намери.Укључи се у саобраћај.

••

••

  Приликом  обилажења (препреке,  возила,  пешачког острва  и  сл.),  као  и  приликом претицања,  возач  бицикла мора  прво  да  се  погледом преко  левог  рамена  увери  да то  може  урадити  безбедно. Затим одручи леву руку и тиме обавести  остале  учеснике о  својој  намери  и  тек  тада безбедно  започне  извођење обилажења или претицања.

Када врши скретање на раскрсници десно или лево мора погледом да се претходно увери да радњу може безбедно извести, затим одручи руком лево или десно што зависи на коју страну скреће и тек тада започне скретање.

Сл.8.69

Сл.8.70

145

Уколико  возач  бицикла  мора да  промени  саобраћајну  траку (престроји  се)  из  десне  у  леву или  обрнуто,  дужан  је  да  се  увек претходно  погледом  увери  да скретање може безбедно извршити, одручи  леву  или  десну  руку,  што зависи да ли скреће лево или десно, и тек тада приступи скретању.

Слободан  пролаз  (зелено светло на семафору) за возаче и пешаке који долазе полицајцу  са  бочних  страна,  без  обзира да ли је раширио руке или стоји са рукама низ тело.

Сл.8.71

Сл.8.72

ЗАбРАЊЕнО ЈЕ :

Укључивати се у саобраћај,скретати, обилазити  или претицати,као  и  мењати  саобраћајну траку  ради  престројавања без  претходног  гледања  и упозорења  осталих  учесника у  саобраћају  одручивањем руке  и  правилног  извођења радње.

••••

Савет :не управљај бициклом у саобраћају на јавном путу ако ниси добро савладао теоријско и практично знање за вожњу бицикла.

8.5.4. ПОСТУПАЊЕ нА РАСКРСнИцИ нА КОЈОЈ САОбРАЋАЈ РЕГУлИШЕ ОВлАШЋЕнО лИцЕ – ПОлИцАЈАц

СЛОБОДАН ПРОЛАЗ

14�

ЗАБРАЊЕН ПРОЛАЗ

Сл.8.73

Овај положај полицајца одговара црвеном светлу на семафору и значи забрањен пролаз и за пешаке и за возаче који долазе полицајцу са предње или задње стране.

Овај положај полицајаца са дигнутом руком у вис значи да се и возач а и пешаци зауставе и сачекају да се полицајац окрене и новим положајем да пролаз другим возилима и пешацима. Овакав положај одговара жутом светлу на семафору.

ОБАВЕЗНО ЗАУСТАВЉАЊЕ

Сл.8.74

14�

Сл.8.75 Сл.8.76

Обучавати се у вожњи бицикла, било теоретски , било практично можете у свакој Основној школи. Ту обуку стручно изводе наставници Техничког и информатичког образовања који у току године обучавају своје ученике и припремају их за такмичења на смотрама '' Шта знаш о саобраћају '' које сваке године организује АМС Србије.

8.6. УТИцАЈ САОбРАЋАЈА нА ЗАШТИТУ ЖИВОТнЕ СРЕДИнЕ

Загађеност ваздуха се посматра са  три аспекта  :  заштите  здравља људи,  заштите еко система и заштите материјалних добара. На основу ових аспеката доносе се правилници и закони у којима се одређује колико и које су штетне материје дозвољене у ваздуху.

Колики је утицај на загађење ваздуха ?

  Истраживања  показују  да  је,  у  већини  градова,  утицај  саобраћаја  на  загађење ваздуха  између  40  и  50 %, што  значи  да  је  за  половину  од  укупних  извора  загађења кривац -  саобраћај.  На ниво загађености ваздуха утичу :-  старост, односно квалитет возила-  квалитет горива које се користи-  пропусна моћ улица, начин на који је планиран саобраћај унутар једног града-  начин организовања градског саобраћаја-  положај града, метеоролошке прилике подручја.

14�

Главни загађивачи ваздуха

У  погледу  материја  које  се  испуштају  из  мотора  са  унутрашњим  сагоревањем, најприсутнији су : - угљен моноксид- бензен- азот диоксид- формалдехид- токсични метали, нпр. олово- полициклични ароматични угљоводоници,итд.

    Европски градови су значајно смањили присуство сумпор диоксида, уопште немају чађ,  смањили  су  олово  у  ваздуху. То  су  постигли пре  свега добрим  квалитетом  горива и возила, регулисаним саобраћајем и технолошки чистих процеса у индустрији. Ми, на жалост, не можемо да се похвалимо таквим резултатима. Београд се, према европским директивима,  сматра  метрополом  –  градом  који  има  више  од  милион  становника.  На основу тачно прописаних критеријума за праћење загађености ваздуха и мерења која се тим поводом врше, Београд спада у градове са  загађеним ваздухом. У летњем периоду загађење ваздуха у Београду се региструје голим оком као чађ ( црне микрочестице из непотпуног сагоревања превозних средстава ).

борба против загађења ваздуха

    Здрави стилови живота подразумевају и то да се стамбене зоне налазе ван пословних квартова, што код нас углавном није случај,  јер људи воле да живе у центру, а центар подразумева  већу  фреквенцију  саобраћаја,  присуство  малих  привредних  делатности, итд.  Зато  је  директива  Европске  уније  да  урбанистичко  решење  треба  наменом  и опредељењима да штите и ваздух и људе, посебно децу. Важно је напоменути да контакт са поменутим штетним материјама одређује штетне ефекте. Ако, на пример, радите у центру града, станујете у центру, ту пијете кафу, сок и шетате се, па још у кући имате и пушача, онда имате повећан општи ризик од болести, пре свега респираторног тракта. Највећа загађења од саобраћаја се бележе управо у централним зонама свих великих градова,  што  говори  да  тај  проблем  може  да  се  реши  мерама  рестрикције  улажења колима у централну градску зону, паркирањем ван центра., итд.  Важно је, мада не увек лако, променити навике, а велику улогу ту може да одигра просвећивање становништва у заштити животне средине.  

14�

бицикл : 

управљач,ручица кочнице,светло,рам,кочница,виљушка,предњи точак,предња осовина,педала,средња осовина,ланац,задња осовина,задњи точак,задње крило,корпа,задња кочница,седиште,предње крило

1.2.3.4.5.6.7.8.9.10.11.12.13.14.15.16.17.18.

150

Сл.8.77

151

На саобраћајном полигону у школи вежбајте спретност вожње бицикла.

ВЕЖбА

Питања:

Које су површине намењене за безбедно кретање пешака ?Које забране важе за пешаке као учеснике у саобраћају ?Објасни правилан поступак прелажења пешака преко улице .Које су најчешће грешке преласка деце при преласку улице ?Објасни основна правила бициклиста као учесника у саобраћају .Које забране важе за бициклисте као учеснике у саобраћају ?Како треба поступити на раскрсници на којој саобраћај регулише овлашћено лице – саобраћајни полицајац ?

1.2.3.4.5.6.7.

152

153

154

155

15�

15�

15�

РЕЧнИК МАЊЕ ПОЗнАТИХ РЕЧИ

ААлат – средство за обликовањеАлгоритам  –  графичко  (шематско)  представљање  неког  процеса,решавање  неког проблема, или израда неког предметаАмбалажа – омот, кутија, врећа, сандук и др. што служи за паковање робе

ббалван – дебло дрвета

ВВозило – саобраћајно средство друмског саобраћаја

ГГрафика – цртање линијаГатер – специјална машина са затегнутим челичним тестерама којима сече балван дрвета на даске, греде или летве

ДДетаљ – део целине, појединост, ситницаДелатност – рад

ЕЕкономично – штедљивоЕфикасно – успешноЕкспресни – врло брзиЕкологија – наука о заштити природе

ИИдеја – мисаоИнформација – вестИзометрија – тродимензионално приказивање предметаИнвеститор – онај који улаже свој новац у изградњу или израду нечега

ККотирање – поступак означавања мера на цртежуКонструкторски комплети – комплети који служе за склапање модела и макетаКонтура – спољашне, видљиве ивице телаКота – нека дужина (растојање)Конектор – веза, спојКурсор – показивачКонфигурација – састав

ММакета – умањен приказ неког грађевинског објектаМодел – умањен приказ неког предмета који желимо израдити

Монтажа – састављање, склапање

ООртогоналан – правоугаон, нормаланОквир – рам

ППоступак – начин на који се нешто радиПластичан – способан да лако мења и задржи обликПрибор – помоћно средство за радПројекција – слика или изглед просторних тела приказаних према одреженим правилима      на равни, или на некој површиниПогон – покретачПолупроизвод – сировина прерађена у неки производ који још није готов, тј. урађен до крајаПрограм – низ упутстава за решавање неког проблема помоћу рачунараПерспектива – тродимензионално приказивање предмета у равни онако како га видимо

Р  Ресурси – богатстваРециклажа – поновна прерада већ коришћеног материјалаРегулација – подешавање, регулисање, управљањеРадна операција – једна врста посла приликом израде неког предмета

ССоларна енергија – сунчева енергијаСвојство – особина, одликаСкица – цртеж нацртан слободном рукомСировина – полазни материјал за добијање производаСофтвер – заједнички назив за све врсте програмаСелектовати – одабиратиСтандард – технички пропис (норма) који се издаје ради уједначавања облика, величине, квалитета

ТТермички – топлотниТрансформација – промена облика, стања, особинаТранспорт – пренос или превоз нечега

УУређај – направа, справаУниверзалан – општи

Ш Шаблон – узорак, калуп

лИТЕРАТУРА :

Велика енциклопедија технике - ИТП '' Змај '' - Нови Сад - 2003.Техничко  образовање  за  5  разред  Основне  школе,  Слободан  Попов,  Данило Гачић, Завод за уџбенике и наставна средства - 2002.Техничка култура-Гордан Бартолић, Школска књига - 2003.Рачунарство  и  информатика-уџбеник  за  1  разред  средње  школе  –  Радослав Вуловић – ''Епоха'' – Пожега – 2003.Техничко  образовање  за  5  разред  основне  школе  –  Драгољуб  Јовановић  – Михаило Марковић, Завод за уџбенике и наставна средства – 1985.

1.2.

3.4.

5.