INFORMATIKA

NASTANAK INTERNETA

Učenik: Mijat Pavličić IV-4

2

NASTANAK INTERNETA

Internet se uvek piše velikim slovom I jer je ime dela svetske digitalne mreže.

Analogna mreža se sastoji od kontinuiranih, merljivih elemenata koji poseduju fizičke osobine kao što su dužina širina, pritisak i sl.

3

INTERNET DIGITALNA MREŽA

Internet je digitalna mreža.

Fizičke veličine u njoj su “opisane” simbolima sastavljenim od {0,1}.

Digitalne veličine se iskazuju ciframa (DIGIT).

4

NASTANAK INTERNETA

Internet nije konzistentan sistem niti je namerno nastao.

Internet nema jedinstvenu ni konačnu strukturu.

Internet je proizvod niza slučajnih akcija, velikog broja parcijalnih mreža, akumuliranih potreba i tehnoloških inovacija.

5

NASTANAK INTERNETANastanak Interneta nije bio motivisan stvaranjem boljeg, bržeg i jeftinijeg sistema prenosa podataka, već bezbednosnim razlozima.

Internet je nastao i egzistira kao umrežavanje mreža.

Niko nije vlasnik Interneta niti ga finansira. Internet nije pod kontrolom nijedne vlade niti je komercijalna organizacija.

6

ODREĐENJE INTERNETA

Skup računara (nodova), servera i veza kojima se omogućava prenos podataka bez ograničavanja daljine u realnom vremenu i virtuelnim uslovima.

Internet predstavlja široko rasprostranjenu svetsku računarsku mrežu pristupačnu javnosti – opšti naziv za međusobno povezane računare koji rade u međusobno povezanom sistemu.

Internet predstavlja javni svetski sistem povezanih računarskih mreža kojima se uz primernu asinhronih paketa prenose podaci uz upotrebu standardizovanog Internet protokola.

7

SOCIJALNI USLOVI NASTANKA INTERNETA

Vanevar Buš, Norbert Viner i J.C.R. Liklajder su verovali da se stvaranjem mašina može doprineti povećanju i proširenju ljudskog znanja.

Liklajder (otac interaktivnog komuniciranja računara) i Klark su (1962) uspostavili nekoliko principa koji se mogu iskazati i kao stav da je potrebno stvoriti uslove u kojima “ljudi misle a računari obavljaju fizički deo posla”.

8

SOCIJALNI USLOVI NASTANKA INTERNETA

Pol Baran je, tragajući za bezbednošću, pronašao način da se prenos podataka vrši tako da prenošenje poprima karakteristike poluinteligentnih reakcija – “packet switching” a neposredne posledice tog pronalaska su:

nastanak mreže za prenos podataka koja nije hijerarhijska, već je horizontalno struktuirana,

nastala je mreža koja omogućava da međusobno razgovaraju ne samo ljudi već i mašine – računari, i

nastao je koncept i pojava paketa koji sami biraju svoj put od pošiljioca do primaoca.

9

Socijalni uslovi nastanka Interneta

U društvenim uslovima u kojima je postojalo nadmetanje u domenu naoružanja nastala su revolucionarna rešenja koja su dovela do suštinskih promena u savremenom društvu.Potreba da se umreže računari koji su bili sposobni da brzo obrade podatke

10

INOVATIVNA I TEHNIČKA PITANJA USPOSTAVLJANJA MREŽE

Umetanje malog računara između dva velika Na omogućavanju komunikacije računara radili su Liklajder, Bob Tejlor i Lari Roberts.Na ideju da se između dva velika računara umetne jedan mali računar čiji bi zadatak bio da komunicira i prosleđuje podatke došao je Vesli Klark, saradnik Linkoln Lab.

“Packet switching”Donald Dejvis (Velika Britanija) je radeći na prenosu podataka došao do sličnih rezultata kao i Pol Baran, koji je želeo da stvori “neuništivu” mrežu.Dejvis je povezao ideju prenosa paketa sa praksom tajm-šeringa a svaka poruka razbijena na pakete dobijala je određene karakteristike.

11

ProtokoliProtokoli prenosa

Inernet protokol (IP) predstavlja opšte razumljiv jezik računarske komunikacije.Protokol za transfer podataka (TCP) ima za zadatak da omogući slanje i primanje paketa podataka putem mreže.

Kompanija BBN je uz finansijsku pomoć ARPA napravila “mali” računar- ruter koji je poslužio za uspostavljanje ARPANET-a.

ASCI kod predstavlja standardizovan skup znakova koji su zasnovani na binarnim ciframa.

12

FAZE U RAZVOJU INTERNETA1) Potreba vojske SAD da omogući komunikaciju između različitih

istraživačkih centara dovela je do umrežavanja računara i stvorena je prva mreža u kojoj se vršila komunikacija za vojne potrebe.

2) Uključivanjem univerziteta i naučnih radnika ta inicijalna mreža je proširena i dobila je polujavne oblike delovanja.

3) Povezivanje super računara, istraživačkih institucija i škola koje su bile u blizini.

4) Donošenje zakona u SAD 1991. godine kojim se u mrežu uključuju sve istraživačke institucije i srednje škole i univerziteti.

5) Mreža se počela komercijalizovati i pored univerzitetskih, naučnih i pojedinačnih korisnika u mrežu su počele da se uključuju i komercijalne institucije.

13

ARPANETFormiran je u okviru Ministrarstva za odbranu SAD da bi pripadnici vojnih i odbramenih snaga komunicirali preko sistema povezanih računara.

Deceniju kasnije sistem je otvoren i za istraživače, državne službenike i kompjutersku industriju.

Upotrebom ARPANET-a korisnici su mogli međusobno da komuniciraju na taj način što su organizovane neformalne rasprave.

Vremenom u ARPANET su se uključili i drugi korisnici a nastajao je i veliki broj posebnih mreža.

14

NSFNET – NREN - INTERNETTokom 1986. godine Nacionalna naučna fondacije (NSF) je stvorila NSFNET da bi se uspostavila veza između super računara na teritoriji SAD i do kraja 1988. godine NSFNET je u potpunosti zamenio ARPANET.

Zakonom iz 1991. godine omogućeno je uključivanje gimnazija, viših škola i dvogodišnjih univerziteta a NSFNET je postao NREN (Nacionalna istraživačka i obrazovna mreža).

Iz NREN-a je nastao Internet, kada su se u rad NREN-a uključile i komercijalne mreže.

Novi korisnički servisi: e-mail, WELL, BIX,...

15

KORISNIČKI SERVISI WELL, BIX, CompuServeWELL i BIX su nastala kao posledica direktnog prustupa mreži (on-line). WELL je bio deo kompanije Whole Earth Catalog a BIX je stvorena od strane časopisa Byte Magazine.

Oba servisa su poštovala sledeće principe:organizovati rasprave samo na određene teme,smanjivati broj “nepoznatih učesnika” ili adresa na minimum,isključivati u maksimalnoj meri poruke koje se nisu odnosile na zadatu temu, ionemogućavati “verbalne ratove”, isključivati poruke koje imaju za cilj vređanje ili im sadržaj nije prihvatljiv sa stanovišta dobrog ukusa.

CompuServ je nametnuo dva principa koje su poštovali i drugi:značajna kontrola nad raspravama koje se vode u okviru mreže, ikorišćenje korisničke mreže se naplaćuje.

16

INOVACIJE KOJE SU BITNO OLAKŠALE PRISTUP INTERNETU:

GRAPHICAL INTERNET VIEWER I WWW

Tokom osamdesetih u upotrebu su ušli Internetov grafički prikazivač i Svetska mreža (WWW). Obe nove tehnologije omogućile su lakšu dostupnost Internetu.

WWW je stvoren 1989. godine u Evropskoj laboratoriji za fiziku mikročestica (CERN) u Ženevi.

Web je stvoren da bi se informacije mogle predstaviti kompjuterskim putem uz korišćenje Standardnog opšteg makrap jezika (SGML).

17

INOVACIJE KOJE POGODUJU DALJEM ŠIRENJU INTERNETA

HTML, mozaik, “ugrađivanje”...

Mašine za pretraživanje.

Razvoj e-maila.

Minijaturizacija računara.

Razvoj mobilne telefonije – I, II i III generacija mobilnih telefona.

18

HTML i MOSAIC

Nova verzija SGML pod nazivom Hypertext Markup Language (HTML) omogućava da se dokument napiše tekstualno ali da u prezentaciji dobije oblik slike.

HTML je omogućio i “ugrađivanje”, tj. mogućnost da se na određenoj Internet stranici ugradi veza sa drugom Internet stranicom ili drugim izvorom podataka.

Paralelno sa HTML nastala je i Mosaic tehnologija koja je omogućavala da se HTML prezentacije vide na ekranu računara.

HTML i Mosaic su omogućili da se na ekranima ne vidi samo tekst koji neko negde kuca već slika koja se prezentuje uz korišćenje velikog broja boja, oblika, zvuka i sadržaja.

19

WWWWWW omogućava da se informacije organizovane u posebne celine (stranice) prenose ne samo u pisanom obliku već i u svim drugim oblicima (vizuelno, audio,..).

WWW stranice su u stvari URL adrese pomoću kojih može na mreži da se pronađe željeni skup informacija prezentovan u audio vizuelnim formatima.

Veb se može posmatrati u tri nivoa formata:URL – putem kojeg se određuje svakoj stranici adresa na kojoj se nalazi,HTTP – kojim se određuju načini na koje server i brauser međusobno komuniciraju, iHTML – pomoću kojeg se šifrira poruka tako da može da se prikaže na različitim medijima.

20

E-MAILRej Tomlinson je 1971.godine poslao prvu e-mail poruku radeći na projektu ARPANET.

Tomlinson je:izmislio znak @ koji označava da se poruka šalje, iiskoristio je program CYPNET na kome je radio da bi uspostavio vezu između dva računara povezana ARPANET mrežom.

Dve godine kasnije 75% svih poruka unutar ARPANET-a su prenošene e-mail-om.

E-mail je postao popularan na Internetu jer se sastoji od tehnologija koje omogućavaju da se celina poruke (sa “dodacima”) razbije na male delove (“kvantove”). Svaki takav deo poseduje oznaku adrese na koju se šalje i oznaku koji deo celine poruke on predstavlja i sam nalazi svoj put preko mreže.

Na taj način dobija se brz, efikasan i decentralizovan način prenošenja poruke koji “teorijski” ali i praktično odgovara Internetu kao “ravnoj” i fleksibilnoj mreži.

21

UPOTREBA INTERNETA OD STRANE POJEDINCA - KORISNIKA

Svaki korisnik Interneta mora sam da reši probleme:u vezi izbora informacija,svrsishodnog pretraživanja mreže, iciljnosti u upotrebi Interneta.

Svaki korisnik bira informacije vezane za privatne ili profesionalne potrebe, uključujući i obrazovanje.

U početku svaki korisnik “luta” kroz mrežu a kasnije to radi za određenu svrhu, uz pomoć pretraživača.

Jasnim određenjem cilja Internet postaje koristan. Svrsishodnim i ciljnim pretraživanjem mreže Internet za korisnika dobija smisao i svrhu.

22

KORISNICI INTERNETA

Broj korisnika se u prethodnim godinama eksponencijalno uvećavao.

Digitalna nejednakost (digital divide) je i dalje izražena.

Porast korisnika je uzrokovan:snižavanjem cena računara i pristupa,činjenicom da skoro nema više privatne ili profesionalne aktivnosti za koju nije potreban računar i Internet,time da Internet postaje univerzalno sredstvo komunikacije, ijasnim političkim i strateškim opredeljenjem, pre svega, razvijenih zemalja da se na razvoju Interneta bazira budući ekonomski, socijalni i integracioni razvoj celine zemaljske kugle.

Vojska SAD, naučnici, “hakeri”, visoko obrazovani, deca, stariji...

23

ŠIRENJE INTERNETA U BUDUĆNOSTI- CENE OPREME I PRISTUPA ĆE SE SNIŽAVATI -

IBM je kupilo preduzeće iz Kine što će imati efekte na proizvodnju i širenje upotrebe računara u tom delu sveta.

IT kompanije iz razvijenih zemalja sve više svoje poslove prebacuju u zemlje u razvoju zbog:

nižih troškova rada,opšteg snižavanja troškova komunikacije na velikim daljinama,stručna radna snaga u razvijenim zemljama može da se koristi za produktivnije poslove,troškovi upravljanja, koordinacije, socijalnih troškova u vezi sa radnom snagom prelaze na zemlje u razvoju, ivisokog nivoa obučenosti stručne radne snage u pojedinim zemljama u razvoju i njihovog poznavanja englskog jezika.

Digitalna nejednakost raste i nema ničega što bi ukazivalo na to da će se u budućnosti smanjivati.

Literatura

http://reocities.com/rainforest/andes/3775/internet.htmlhttp://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-istorija-i-razvoj-internetahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Internethttp://sr.wikipedia.org/sr/%D0%98%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B5%D1%82http://sr.wikipedia.org/wiki/ARPANEThttp://poincare.matf.bg.ac.rs/~cvetana/Nastava/Materijal/Internet.pdfhttp://www.sajtmaster.rs/istorija-i-razvoj-interneta/

24