Je n'ais plus d'idées - Irena Čurik

Irena Čurik: 'Je n'ais plus d'idées'

LICA

Dječak Irena Čurik / Zli izvođač

Ispis, tipkovnica i projekcija

Na pozornici su Dječak Irena Čurik i Projekcija. Pojavljivanje Ispisa prati

zvuk tipkovnice koja direktno ispisuje svoja opažanja.

Dramski tekst je grafički oblikovan s tri stupca. Prvi stupac predstavlja

Ispis, odnosno ono što se vidi na projekciji, drugi izvođačev iskaz, a treći

didaskaliju.

Korišteni su odlomci pjesama popularne glazbe koji su naznačeni

kurzivom, izuzetak Apollinaire; to su redom: Azra, Partibrejkersi, Frankie

Goes To Hollywood, A-Ha, Soft Cell, Frank Zappa, Joy Division, Neil Young,

Rammstein, The Who, RATM, Disciplina Kitschme, Yeah Yeah Yeahs, The

Beatles, Zabranjeno pušenje, Talking Heads, Bodycount, Johnathan

Richman, DLM, Boye, David Bowie, Šarlo Akrobata, Elvis J. Kurtovich, The

Stooges, Kiss, Dexy's Midnight Runners, Right Said Fred, Beach Boys, The

Pretenders, Bajaga i Sonja Savić, Womack & Womack, White Stripes,

Dead Kennedys, Billy Ray Cyrus, Human League, Culture Club.

Napomena: Dječak Irena Čurik/Zli izvođač kad igra na publiku uvijek igra

na jednog te istog odabranog gledatelja – to je njegov idealni gledatelj.

1

PROJEKCIJA GLUMAC DIDASKALIJA

Ispričat ću vam priču. Priča je kratka i nije poučna, ali bit će ispričana zato što mi trenutno ništa drugo ne pada na pamet. Počinjem. Čovjek je dobio zadatak ispuniti prostor. Mogao ga je ispuniti kako god želi, kojim god načinom izabere. Na raspolaganju je imao sve tehnike i sve alate ovog svijeta salate. Samo je trebao izabrati, bilo da uzme renesansnu perspektivu, barokni potez kistom ili kinesku ornamentiku. Nije čak trebao ni misliti iz polja slikarstva, mogao je koristiti riječi, sve riječi ikad zapisane i izgovorene, mogao je snimiti film i razapeti platno preko cijelog prostora, mogao je naći pedeset balerina, napraviti im koreografiju i natrpati ih unutra. Mogao je jednostavno smion staviti ogroman kamion. Što god izabrao, bilo bi ispravno. Jasno vam je da u neiscrpnom polju

Potpuni mrak. Prazna pozornica. Pali se projekcija. Tišina. Power point i digitalni zvuk tipkanja. Tekst se brzo ispisuje.

2

mogućnosti nije mogao izabrati, ali to nas neće ovdje zanimati. I tako se on premišljao i premišljao, prolazili su tjedni, mjeseci, došlo je proljeće, potom i ljeto, pa još jedno ljeto, pa treća zima i deseta jesen. Nije ostario, ako ste to pomislili. Nije se nimalo promijenio, ali prostor jest… postajao je sve veći. Trajanje je prostoru činilo dobro. I još uvijek mu čini. Što se čovjek više premišljao, više je vremena prošlo, više je prostora došlo. I onda je zaspao, jerbo se od silnog razmišljanja jadan umorio. Nije puno spavao, ali kad se probudiše, iznenađenje čekaše. Prostor se bio toliko uvećao, da ga više nije mogao obuhvatiti okom, nije mu vidio kraja. To ga je uznemirilo, nije očekivao da će izgubiti perspektivu nad prostorom. Nije očekivao da će veličina postati kategorija kontrole. Nije zapravo uopće ikad doživio kontrolu kao kategoriju, ah! Užurbano je hodao gore-dole, lijevo-desno, horizontalno, nije znao kojim putem krenuti, jer nije upratio po kojem se modelu stvar širila. Trebala mu je neka konstanta, neki beskonačni broj pi 3.14159265358979323

3

8462643383279502884197169399375105820974944592307816406286208998628034825342117067982148086513282306647093844609550582231725359408128481117450284102701938521105559644622948954930381964428810975665933446128475648233786783165271201909145648566923460348610454326648213393607260249141273724587006606315588174881520920962829254091715364367892590360011330530548820466521384146951941511609433057270365759591953092186117381932611793105118548074462379962749567351885752724891227938183011949129833673362440656643086021394946395224737190702179860943702770539217176293176752384674818467669405132000568127145263560827785771342757789609173637178721468440901224953430146549585371050792279689258923542019956112129021960864034418159813629774771309960518707211349999998372978049951059731732816096318595024459455346908302642522308253344685035261931188171010003137838752886587533208381420617177669147303598253490428755468731159562863882353787593751957

4

781857780532171226806613001927876611195909216420199 čija nepravilnost ponavljanja bi pokazala postojanost istog. Sve se svodi na fiziku, pomislio je. Zatim se nasmijao kako mu je, u ovoj životno ključnoj situaciji, prva na pamet pala konstanta iz formule u spasenju kao putu prema rješenju. Pomislio je što bi narodna psihologija rekla o toj asocijaciji. Potom je prestao razmišljati o sebi i vratio se onoj konstanti. Sjetio se svog profesora koji je nekako svečano objašnjavao da svaka pojava u prirodi ima neku svoju konstantu zbivanja i kako ta dojava ukazuje na krajnju nemogućnost bilo koje znanosti da temeljno objasni bilo koji fenomen. Konstanta za fiziku znači veliku, bitnu sumnju u znanost uopće. Fiziku čini upravo konstanta, a fizika je u nemogućnosti objasniti njeno postojanje. Neki su stari znanstvenici to čak nazivali fatalnim prokletstvom konstante. Zbog toga su se mnogi okretali omiljenoj ljudskoj utjesi bogu – to je ona Newtonova priča da je Bog stvorio svemir koji

Kad se cijeli tekst ispiše, dolazi Dječak Irena Čurik. Mrmlja nešto, gunđa u bradu, prostači, spotiče se, zapinje o nešto (s

5

mi sad, svojim ograničenim resursima, moramo spoznati, doznati. Koja glupost, reče moj čovjek i ode. Kako izustiše fantomsku rečenicu, prostor se svjetlosnom brzinom smanjiše, prvo na onu početnu veličinu koja je bila zadana da se ispuni, potom još više, dok nije dostigao dimenzije koje konkretno tijelo zauzima. Čovjek se okrenuo, ugledao prostor pod svojim nogama i pobjedonosno uzviknuo 'Ispunio sam prostor!'. Zatim je otišao noseći ispunjeni prostor sa sobom kao dar. I tako smo na početku priče imali čovjeka i kvar, a sad imamo čovjeka i dar.

obzirom da je potpuni mrak, ovaj stvarno ništa ne vidi), uglavnom uz svaku akciju udaranja o nešto, prostači – žustro i odrješito, ali kratko, zapravo simulira narativ. On će se dovući do kraja pozornice gdje se pali radno svjetlo. Upali ga i mahinalno odmah ugasi, jer mu se ne da biti ovdje. Progunđa i opet upali svjetlo. Prva pozicija – bezvoljnost i nevoljkost (kolutanje očima, opuštenost kukova i tijela, uzdisanje, kenjkavost). Prelazi pogledom po publici, ne sviđa mu se, nervozan je. Pogleda prema projekciji, no na njoj nema ništa (samo blinka kursor). Nastavi s očajem i s kenjkavošću. Ode s pozornice šepajući. Zalupi vratima.

Vraća se s kazetofonom. Kad uđe i zatvori vrata počinje instrumentalni uvod Talking Headsa 'Take me to the river'. On se penje stepenicama plešući u ritmu, hoda ispred publike, čaga, miga, raspoložen je...traži poziciju, spusti

6

_

Dječak Irena Čurik ne zna što da radi sa sobom

Daaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaj seeeeeeeeeee

Naaaaaaaaaaaaaadaaa

kazetofon, pa ga digne i nastavi dalje plešući i praveći se važan pred publikom. Kad pjesma završi stane.

Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji.

7

aaaaaaaj seeeeeeeeeeeIskaaaaaaaaaaaaaažiiiiiiiiii seeeeeeeeeeeee

Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. . Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji.

8

Dječaj Irena Čurik šuti. Dječak Irena Čurik stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji.

Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji.

9

Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. . Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji Šuti. Stoji.

Ispod mosta Mirabeau teče SeineTu ljubav namProšla je kao pjenaRadost stizaše bol bje sjena njenaDođi noći kucaj sateProlaze dani čekam na te

S rukom u ruci s licem o lice smo staliA dotle podMostom naših ruku maliVječnih pogleda umorni hrle valiDođi noći kucaj sateProlaze dani čekam na te

Odlazi ljubav ko ova voda duboka

Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji.

10

Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji.

I ljubav namŠto život je spora tokaA kako je nada žestokaDođi noći kucaj sateProlaze dani čekam na te

Proći će dani i tjedni poput trenaI prošli časI ljubav sve je ko pjenaIspod mosta Mirabeau teče SeineDođi noći kucaj sateProlaze daniČekam na te

Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti.

Počinje se kretati, svjestan svoje primjetnosti, ravnodušno tugaljiv prema istoj. Dopadno isključiv prema efektu ponovljeno iste. Bokovi, ramena, ruke, glava, stopala, otvara usta, odlazi iza zastora gdje se nalazi klavir koji publika ne vidi, kao što ni njega neće vidjeti — pjeva Appolinaireovu pjesmu na matricu Johnnyjeve pjesme 'Ako znaš bilo što' koju svira na klaviru.

11

Šuti. Stoji Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji.

Izađe iza zastora. To je to. I tako. Zatvori usta. Umiri se, ne potpuno, tijelo pamti i tijelo ponavlja. Gledatelj ne zna što slijedi.

Ima ne znati do u bescjenje.

Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji.

12

Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti.

Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji.

13

Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti.


14

Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti.


15

Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji.


16


Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda.Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti.

17


Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda.Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda.Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja.

Pjesma s razglasa i nagla promjena svjetla (Justin Timberlake ili sl). On ne reagira.

Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja.

18


Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja.

Sjedne na nekog gledatelja i počne proizvoditi zvukove ispuštanja vjetrova. Ode.

Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji.

19


Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti.

20

Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda.

I want you to want me…

Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja.

21

Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda.Razmišlja. Šuti. Stoji.

Ne znam što da radim sa sobom, na što misli da bacim… Nema više priča punih detalja i kiča, nema više ni mene raspoloženog, prije u ideji

Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda.

22


odloženog, ili zapravo hoću reći idejno neraspoloživog. Gledam tvoje tijelo, ludujem za njim… Pogledaj mene, što nisam pravo kako treba. Taman tako. Skoro pa skroz. Još samo da zaplešem, još samo da zasviram. Pjevati više neću. Možda ipak samo malo. Bar ponekad. Onako katkad. Čisto tako nekako sam ja to sebi zamislio. Ako znaš bilo što. Tko zna zna, tko ne zna, ne znam, njemu dva. Ili zdravo doviđenja. Zdravo doviđenja dva puta. Zdravo doviđenja. Zdravo doviđenja. Idem i ja zdravo doviđenja. Ali priče se u stvari uvijek mogu pričati. I neke pjesme mogu biti ispričane. Ma, sve se može zapričati i napričati. I kad ne treba. Da pričam o slobodi, da se glupiram. I tako sam ja nekad govorio. Dok mi se dalo govoriti i dok sam imao što govoriti. Kad bi misao presahnula, zapjevao bih. Ah, što sam volio pjevati. Iz fore, iz dosade. Poljubi me, bejbe, poljubi me, bejbe! Sav se moj put putio dosadom, što ne mora uopće biti loše pućenje. Dosada je ionako podcijenjena kvaliteta stanja uma. Skoro onoliko koliko je ideja precijenjena. Biti spreman, biti pametan, biti brz, biti uhodan. Relax, don't do it! Jao, što ja volim ta osjećanja progresivne depresije. Take on me, take it on me!Volim kako nadire, volim što je brza i neustrašiva. Takvo bi sve trebalo biti i svi bi takvi trebali biti. Baš super. Zamisli samo, pogledaj me i zamisli. Zamisli mene. Now I know I've got to run away! Hoću sintizajzer!!! Sometimes I feel I've got to run away. A kad doista više ne znah što raditi, gdje ići i zašto išta

Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti.

Stavi mp3 player na uši i upali ga. Upali kazetofon na kojem će biti sample s urlikom publike na koncertu. Otpjeva nekome iz publike 'I want you to want me' (Cheap Trick) – emocionalno i tužno.

Kad završi, opet ne zna što će, stoji, dosađuje

23

Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja.

uopće tako i takvo da bude, e onda, onda to rekoh…Jer, sve treba izgovoriti i sve mora moći biti izgovorljivo, jer ako nije, onda zdravo doviđenja! Onda meni više ništa nije jasno, onda ja ne znam kako se ponašati. A što misliš, zašto ja koji sam taj isti ja o kojem sad tebi pričam, govorim o sebi u trećem licu, kao da govorim o nekom drugom? Paaa, iz fooore!!! Zašto vi koji ste ti meni koji sam vi govorite ti, kad ja koji sam vi vama koji ste govorim vi? Još kao malo dijete, spoznao sam veliku, možda najveću istinu – nema do dobre fore. Ništa se ne može usporediti s dosjetljivošću dobre fore i s reakcijom mene na moju dobru foru. Give me your dirty love! Kad izvalim dobru foru, e onda sam si baš super. I zato ću uvijek biti u potrazi za njima. Hoću, doista. Bar dok ne nađem nešto što u meni iste osjećaje budi, a ne zahtijeva više ulaganja od prosječnog forovanja fore. Ne znam što da radim sa sobom. A kad potpuno presahnem, kad mi više ni dosada, ni depresija nisu inspiracija, onda, e onda se ukipim ja. Ali doslovno ukipim. I ne mičem. Ja vam se mogu ne micati k'o nitko prije i nitko poslije mene. A slušaj, talent je talenat.

se.Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti.

24

Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda.

Mais, que vouley-vous, je n'ais plus d'idées!!!!!Mais, que vouley-vous, je n'ais plus d'idées!!!!!!!!!!!!!!Mais, que vouley-vous, je n'ais plus d'idées!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!Mais, que vouley-vous, je n'ais plus d'idées!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja.

Dječak Irena Čurik na neki način pokazuje stalno svoja umijeća ili pak citate tuđih, jer sam ne zna što bi.

25

Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji.

Hvala predgrupi! Ja sam zli izvođač, a sve oko mene je sreća. Zato sam i ja izvođačka sreća. Sreća mene zlog izvođača. Sreću oko sebe proizvodim ja. Sam. I to me čini usrećenom srećom, srećo. Sad vam puštam istu pjesmu petnaestak puta. Slobodno me doživite neprijatno.

Sad vam puštam istu pjesmu petnaestak puta!Sad vam puštam istu pjesmu petnaestak puta!!!Sad vam puštam istu pjesmu petnaestak puta!!!!Sad vam puštam istu pjesmu…

Ako vam se pjesma ne sviđa, onda zdravo doviđenja!

Ovo je bio uvod i sad je gotov. Drugo ponavljanje.

Ja baš vjerujem da je ova pjesma dobar izbor. Izbori mogu biti zeznuta stvar. Lako upadneš u zamku vlastite odluke o izborima. A onda moraš objašnjavati da su svaki stav i svaka odluka politični. Kao, ne nisu! Velika istina biva otkrivena kad god se imenuje političnost prividno skrivena. Ja, na primjer, nemam takvih problema. Ja i

Šuti. Stoji. Razmišlja. Pa se prošeta pozornicom, i dalje svjestan besmislene izuzetnosti činjenja promatranog. Kad je tako, pomisli,

26


primjerice uopće nemam životnih dilema. Meni je sve super. Recimo, ova pjesma. Da, ovo je baš dobra pjesma. Kako dobra pjesma! Dobro sam ja to izabrao. Svaka mi čast. A nije to uvijek tako. Evo jednom prilikom bijah svjedok prvo lošeg izbora, a onda i učinaka istog. Kažem, svjedok, jer sam bio i akter. A ako sam akter, onda sam i svjedok. Kad kažem akter, mislim na arbitrarni karakter koji je, prirodom svoje arbitrarnosti, uzrokovao sve što ću vam sad pričati. Koja dobra pjesma! Dakle, ja svjedok, ja akter, ja karakter. Tri u jedan. Prvi dan proljeće. Odvratan, ružan, niskotlakaški dan. Nisam se maknuo iz kuće uopće. Dok, kako to obično biva, jednim tajanstvenim pozivom u nesretnim okolnostima, frivolan kakav jesam, nisam bio primoran. I tako se, dakako, uvodom sretno okončanim, pripovijest pripočinje. Provjerim plin, dignem rolete, zaključam dva puta i krenem. Ubrzo nakon što krenuh, stigoh. A tamo ona. Uhvati me za ruku i kaže I've lost control, again. A ja se izmakoh i ponovim za sebe She's lost control, again. Pođemo. Koja dobra pjesma! Koja dobra pjesma!!! Hodamo, kriomice i razgledavamo, jerbo dugo hodamo. A ona samo ponavlja I've lost control, again. Ja se izmičem She's lost control, again. A kiša počne padati. I niski tlak, i još kiša, a ona me ne pušta. Moram za njom. Što ću? A ne da mi se. Najradije ne bih. A kad moram. Što ću? Mislim, meni je stvarno do-re-mi-fa-so-la-ti-dosadno u životu. Aaaa, koja dobra pjesma! Luđakinja!

hodat ću, i šetat ću, svašta ću, gore, dole, uzduž i poprijeko. Tako i bude. Gore, dole, uzduž i poprijeko. Gore, dole, uzduž i poprijeko. Gore, dole, uzduž i poprijeko. Gore, dole, uzduž i poprijeko. Gore, dole, uzduž i poprijeko. Gore, dole, uzduž i poprijeko. Tako i bude. Gore, dole, uzduž i poprijeko. Gore, dole, uzduž i poprijeko. Gore, dole, uzduž i poprijeko. Gore, dole, uzduž i poprijeko. Gore, dole, uzduž i poprijeko. Gore, dole, uzduž i poprijeko. Opet. Opet. I opet. Zašto ne i opet. Ma, ne valjda opet. Rasplače se. Zaustavi i rasplače. Jako, jače, tužno i iskreno. Ne pretjerano. Potom raširi ruke u očajnu gestu.

Zatim pogleda prema projekciji na kojoj se i dalje copy-paste tehnikom bjesomučno ispisuje 'šuti, stoji' te se furiozno zaleti i ugasi projekciju. Ode.

Vraća se na scenu noseći klavijature. Spusti ih i skine košulju

27

Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja. Šuti. Stoji. Gleda. Razmišlja.

Izgnjavila me, ishodala me! A što smo našli? Gdje smo došli? Ništa i nigdje! Koja glupost! Koje moronstvo! Pa što me onda prohodala? Pa što ja znam? Pa ne znam. Pa što se pjenim? Ostavila me u nedođiji, gdje ni autobusi ne voze, ispred neke tvornice, i otišla. Rekla da mora ići piš-piš i pus-pus nestala. Nije se vratila, naravno da se nije vratila. Što bi? Ne'š ti mene. Ma ja uopće ne mogu shvatiti gdje je nestala u toj bespredmetnosti puste nedođije. Sve oko nas brda. Brda i doline. Nigdje nikoga. Da, i tvornica. Uzaludna tvornica. Zatvorena, nije radila, što bi radila? I ništa, tako se ja tamo našao, usred ničega. Nema doma, nema puta, nema staze. Sjeo na travu, mrzim travu, zapjevao My, my, hey, hey… Nisam imao harmoniku, pa se rasplakao. Eto. Tuga i jad jedan kroz jedan. Hey, hey, my, my… Koja dobra pjesma. Već gotova. Treće ponavljanje.

Što ja volim kad volim! Ja toliko volim kad volim da bolim! Ne obolim, samo bolim, ali stvarno bolim koliko volim. Obole drugi. Neka njih. Neka i mene. Hvala, dobro sam, a vi? Aaaaaa, kako me ova pjesma obuzima! Kako mi je dobra! Je li i vama dobra? Ma, dobra vam je, dobra je! Što ne bi bila? Meni je toliko dobra da bih je mogao stalno slušati. Du, du hasst, du hasst mich!!! Du hast mich gefragt, du hast mich gefragt und ich hab's nicht gesagt!!!! Uuuu, što mi je dobro! Je li i vama dobro? Ma, dobro vam je! Što vam ne bi bilo dobro! Znam ja što je dobro i kad je dobro. Mislim, nije sad da sam

te ostane u plavoj majici na kojoj piše: 'Teorija je čin gledanja'.Pročisti grlo higijenskom tekućinom. Stavi deodorant. Ispuše nos. Namaže ruke kremom. Digne glavu, pogleda publiku. Osmijeh. Sjedne.

Sasvim udobno namješten i vidno raspoložen, da znak toncu za glazbenim pultom da pusti pjesmu.

Ništa se ne događa.

Ništa.

Opet ništa, iznervirano.

Tonac pusti pjesmu ubrzano uslijed zadnjeg ponavljavanja.

Kratka pauza zbog važnosti odrješitog naglašavanja sljedeće replike.

Ista pjesma. Da još jedan znak toncu. Na projekciji se pojavljuje

28

Digitalnii sat (00:35:17)

ja baš takav oduvijek. Hvala, dobro sam, a vi? Nisam se ja takav rodio. Nije nitko. Ja sam to naučio. Puno sam gledao i slušao i promatrao. I znam, ako išta znam, onda znam ocijeniti kad je nešto dobro. Sad baš kad nešto nije dobro, onako, mogu se zeznuti, tu malo slabije plivam. Ali plivam, plivam ja i dođem ja. Gdje god treba. Hvala, dobro sam, a vi? Jednom sam trebao doći užasno daleko i užasno nepoznato. Ali snašao sam se. I to super. Baš super. Svaka mi čast. Lijepo sam, bez imalo srama, što bih se sramio, nemam se ja što sramiti, nisam ja od tih koji se srame, ja vam se nikad ne sramim, meni vam je to totalno strano. Imam ja, naravski, svojih problema, tko ih nema, ali sa sramom, ne. Nimalo. Ni najmanje. Uopće. Hvala, dobro sam, a vi? Bestidan. Do bola. Bestidan. Besraman. Besramno besraman. Koji sam? Eto me, taj sam i tu sam. Bit mene po meni i mene po sebi je bestidnost. Ništa ljudsko nije mi strano. Pa, zašto bi i bilo. Kakva korist od srama? Kakva korist od lažnog srama, od glumljenog srama, kad svi znamo da je sramno strano. I tako sam vam ja lijepo, besramno, nazvao 981 i rekli mi. Bez problema, bez muke, našao, stigao, obavio. Poput Boris the spider. Ma, ja sam mišljenja da sam baš super! Hvala, dobro sam, a vi? A što i ne bih bio? Uostalom?! Uostalom, sve je to i onako bespredmetno, i manje važno. Nije sad da ja baš znam što je važno, ili što bi bilo više važno, ali, onako nekako… Koja dobra pjesma, koja dobra pjesma. Nešto čovjek zna, nešto ne zna. Tko zna zna, tko ne zna,

digitalni sat koji otkucava preostalo vrijeme predstave unazad.

Zauzme pozu Nicholasa Cagea u 'Divlji u srcu'.Stane i sluša.

Sluša opet.

29

ne znam. Ono što znam manje je bitno od onoga što ne znam. I taaaako. Hvala, dobro sam, a vi? Maybe he's scared as me. Mislim, ova pjesma je stvarno dobra. Koliko već kao takva dobra može biti. A može. Može, može. Četvrto ponavljanje.

O, slatkoćo biti moje, o slatkoćo, samo sam se šalio. So, Lou, what do you do for living? Protestu mili, iz protesta rođeni, majke agresije i oca konflikta! Nisu li to najdivniji roditelji? Nisu li te ponositog odgojili? Nisu li ti dostojanstvom šarm uskratili? Ma, nema veze, volimo mi tebe svejedno. Ljubav naša velika je. Zašto je srce moje tako veliko? Ljubav naša prošla je kao pjena, radost stizaše, bol bje sjena njena, dođi noći, kucaj sate, prolaze dani, čekam na te .And now you do what they told ya, And now you do what they told ya, And now you do what they told ya, And now you do what they told ya, And now you do what they told ya, And now you do what they told ya, And now you do what they told ya, And now you do what they told ya, And now you do what they told ya, And now you do what they told ya, And now you do what they told ya, But now you do what they told ya, Well now you do what they told ya… Ipak ljubav naša bijaše kratka vijeka, o protestu ljupki, za tebe je bolje ne biti dijelom ove misli tijeka. Neka velika rijeka teče, mi znamo da tebe peče, ipak ćeš ti za nas uvijek biti smeće, što god uradiš, od nas veće. I've got a date with a night. Hvala, dobro sam, a vi? Koja dobra pjesma,

Pjesma iscuri.

Ista pjesma.

30

koja dobra pjesma. Nego, ptičice, mene nešto zanima, kako to da samo ja ovdje skačem?! Samo se ja derem, pjevam, plešem, urličem i gnjavim! Ma, ne gnjavim, što bih gnjavio? Ne gnjavim ja nikad. Nisam ja nikad nikog ugnjavio. Ozbiljno. Ne lažem. Što bih lagao? Meni bi bilo baš super kad bi još netko ovdje sa mnom skakao. Jedna osoba, ne sad njih pedeset. Što ću s tolikim ljudima? Ne bih se znao ponašati. Ukipio bih se. A i dosadilo bi mi. Da, bilo bi mi ustvari više dosadno, nego što bih se ukipio. But now you do what they told ya, Well now you do what they told ya… O slatkoćo, samo sam se šalio kad sam rekao da te volim. Give me money, that's what I want! I want money, uhuhuhu… Ljubav moja velika je kao more, duboka kao fjord. Hvala, dobro sam, a vi? Slatkoćo, ti znaš da ne bih mogao bez tebe. Peto ponavljanje.

Ajmo! Bravo! Bravo! Hoću pljesak! Pljesak! Pljesak! Pljesak! Bravo, bravo! Hvala, hvala! Da nisam zli izvođač ja, bio bih rock bend ja. Na estradi sve je lažno, na estradi sve je fol. Ma, daj! Ma, daj! Ma, daj me pozdravi!!!! Moooolim te! Zašto me neće pozdraviti, mrzim kad me netko neće pozdraviti. Zaaaaašto?! Ja to ništa ne razumijem. We are vain and we are blind, I hate people when they're not polite. Evo, pozdravilo me. Hvala, dobro sam, a vi? S osmijehom! Hoću s osmijehom! Inače se ne računa! Inače postaje sedamnaest, japanskih sati bez pauze za

Izuje cipelu i pogodi projekciju.

31

toalet broja pi 3.1415926535897932384626433832795028841971693993751058209749445923078164062862089986280348253421170679821480865132823066470938446095505822317253594081284811174502841027019385211055596446229489549303819644288109756659334461284756482337867831652712019091456485669234603486104543266482133936072602491412737245870066063155881748815209209628292540917153643678925903600113305305488204665213841469519415116094330572703657595919530921861173819326117931051185480744623799627495673518857527248912279381830119491298 nos ti posran33673362440656643086021394946395224737190702179860943702770539217176293176752384674818467669405132000568127145263560827785771342757789609173637178721468 nos ti posran44090122495343014654958537105079227968925892354201995611212902196086403441815981362977477130996051870721134999999837297804995105973173281k'o nijedan60963185950244594553469083026425223082533446850352619311881710100031378387528865875332083814206171k'o nijedan776691473035982534904287554687311595628638nos ti posran8nos ti posran235378759375195778185778053217122680661300192787661k'o nijedan1195909216420199. Eto, na što čovjeka natjera muka kad ga netko neće pozdraviti. S osmijehom! Hvala, dobro sam, a

Pjesma iscuri.

Ista pjesma.

32

vi? Inače se ne računa. Inače postaje sedamnaest, japanskih sati bez pauze za toalet broja pi 3.141592653589793238462643383279502884197169399375105820974944592307816406286208998628034825342117067982148086513282306647093844609550582231725359408128481117450284102701938521105559644622948954930381964428810975665933446128475648233786783165271201909145648566923460348610454326648213393607260249141273724587006606315588174881520920962829254091715364367892590360011330530548820466521384146951941511609433057270365759591953092186117381932611793105118548074462379962749567351885752724891227938183011949129833673362440656643086021394946395224737190702179860943702770539217176293176752384674818467669405132000568127145263560827785771342757789609173637178721468440901224953430146549585371050792279689258923542019956112129021960864034418159813629774771309960518707211349999998372978049951059731732816096318595024459455346908302642522308253344685035261931188171010003137838752886587533208381420617177669147303598253490428755468731159562863882353787593751957781857780532171226806613001927876611195909216420199. Da, bio bih rock band ja. Tad bi me svi pozdravljali. S osmijehom oko glave. U krevet i iz kreveta. Svi za mnom. Mmmmm, uživao bih. Užitak i ja bi se tada uistinu spojili. Postali bi jedno. Ja svoj užitak, a svoj užitak ja. No, nema

Iscuri pjesma.

Ista pjesma.

Formacija Stevena Hawkinga.

33

veze, volim ja biti izvođač ja, ipak je ovo jako dobra pjesma. Šesto ponavljanje.

Hodam ja neki dan ulicom. Relaksiram se, šetkam, gledam izloge, sunce, lijepe žene, malo povjetarca, taman koliko treba. Lijepo mi. Opušten, zgodan, dobro izgledam, baš sam si ok. Kad mi pamet stane - ideja, spasonosna, plodonosna. Dobar komad ideje, ono, u pravom trenutku, ono, da bolji nije mogao biti. Late at night evil dick he comes to me, he says don't sleep alone, don't sleep alone! Evil… dick! Slapstick. Ponovim, slapstick! Nije zamka, nije zabluda, doista jest čistokrvni, rasni slapstick. Poviknem. Tu je rješenje! Tu je novac! Kruh i novac! Ma, kome trebaju kruh i novac?! Ideja nam treba! Vlada potpuno stanje mrtvila i bezidejnosti. A mene, kad nemam ideje, uvijek počne tjerati da o sebi razmišljam. A to je nešto što ne želim raditi. Hajde, reagirajte malo! Niste čuli što sam rekao? Slapstick je rješenje za sve naše, i vaše, i moje i tvoje probleme! Kad ne znaš što bi – slapstick! Ne znaš gdje bi i zašto bi? Ne zna ni slapstick. Zvučim kao loš stand-up? Nema veze, imam slapstick u rukavu. I'm a little airplane, mjau, mjau… Ha, koja dobra ideja? Ha? Tko kaže da ne mogu? Ha, tko se to još usuđuje tvrditi? Naravno, kad sam ja jednostavno presuper da bih bio zanemaren. Svatko ima svoju priču, a to je moja priča. Fuck you, I won't do what you tell me! Fuck you, I won't do what you tell me! Fuck

Zauzme pozu Nicka Cavea kad pleše uživljen u svoje pjesme i nastup na rock koncertu.

34

you, I won't do what you tell me! Fuck you, I won't do what you tell me! Što sam dobar! Dovoljno dobar da me usnimiš?! Snimaj, rolaj, rolaj tu kameru, kume. Ne smeta što ruka boli. Neka boli. Mora boliti. Bez boli nema muke. A bez muke nema nauke. Dobro veče i dobar dan. Dobar dan, dobar dan, najlepši je onaj dan kad se budim nasmejan! Zašto sam ovdje, zašto vam ovo sve govorim? A zašto ne, a zašto ne? A zašto ne, a zašto da? Zato da, zato da, zato da. Zašto ja, zašto ja, zašto ja tebe slušam? Kada ti, kada ti, kada ti ništa ne znaš! Ne znaš to, ne znaš to, ne znaš to što mi treba. Zato da, zato da, zato da, a zašto ne? Idemo! Koja dobra pjesma! Zar nije vrhunska?! Nikad nisam čuo bolju pjesmu. Nije ni čudo što je stalno puštam. My-my, you can't say no to the beauty and the beast! Danas se dobro osjećam, danas je moj dan. Sinoć sam razbio šminkera. Danas ću razbiti vas. Jučer sam bacio ručak kroz prozor, rasuo se u hiljadu komadu. Sutra ću baciti sebe u Savu. Razbit ću se sa stilom, kao Charlie Chaplin. Dobar dan, možete me zvati Charlie. Da, da kao Chaplin. Sedmo ponavljanje.

Tko ne misli kako voziti praznom cestom, taj nikad neće znati kako se ponašati u gužvi. Samo toliko, neka se uzme na znanje. Tko nikad nije vozio praznom cestom nepregledne udaljenosti, vidno neraspoloženog okoliša, sa suncem u krivom trenutku i vjetrićem intenziteta potpuno izlišnog, tko nikad nije osjetio nepodnošljivu upornost melankolije žutog pijeska, bez

Iscuri pjesma.

Ista pjesma.Imitira hod. Zauzme pozu JohnTre kad ovaj ulazi u noćni klub (poznat u narodu kao disko) u Groznici subotnje večeri.

35

horizonta, bez izraslina, taj nikad neće znati kako se njegov tetak osjećao okopavajući ružino grmlje na straži, pored Prizrena dok su drugi marširali. Dosta, dosta, dosta, svega mi je dosta. Hvala, dobro sam, a vi? Ponekad bi čovjek trebao misliti o nečemu što nije on, o nečemu što nema nikakve veze s njim, o nečemu što ga ni najmanje ne zanima. O broju pi, na primjer. Broj pi je jedan genijalan broj. Vuhuuu. Jedan potpuno drugačiji broj od svih drugih brojeva. Iracionalan je, istina, ali nije to ono što ga čini zanimljivim, drugačijim, posebnim. Mali čovek želi preko crte. Preko crte želi, ali ne sme. Broj pi je avion. Mjau, mjau. To je takav broj, da ja to vama ne mogu opisati. Trebate ga sami upoznati. Vjerujte mi, nikad ništa slično nećete ni vidjeti, ni čuti. To je takav broj da ga je jedan Japanac izgovarao sedamnaest sati. Sedamnaest sati bez pauze za toalet! Napamet! Koji luđak! Ja znam tisuću znamenki i već tome ne vidim svrhu. Mislim, naravno da ju vidim, ali nije sad to svrha tipa…, tipa…, tipa…, ma ja ustvari i ne znam koja je svrha ičega. Ono, kad stanem, razmislim, malo više i malo bolje razmislim, doista ne nalazim svrhu kao takvu. Koja je svrha? Što je svrha? Nemam pojma, ali sam uvjeren da je precijenjena s obzirom na svoju odsutnost. I što onda? Ništa. Tko će znati za tamo nekog Goethea (institut)? Za Mozarta (kugle)? Izgorila je Aleksandrijska biblioteka (a ja sam gladan). Sve su to gluposti, uvjeravam vas. Kakva svrha, kakvo znati, kakvo išta? Idem dalje, ostavljam sve. Djecu, pijance i luđake bog čuva. Nisam Iscuri pjesma.

36

dijete, ali pijanac, luđak uvijek mogu postati. Hvala, dobro sam, a vi? Bog gleda, bog čuva, bog će dati. Osmo ponavljanje.

Bio sam jednom u vlaku za Berlin, kad upoznah Marlyn. Sjedi ona preko puta, lista neki časopis, vrti kosu. Bok, dušo! Mmm gustu, zapetljanu, kovrčavu kosu. Vrti li ga, vrti. Uhvatila kovrču i ne pušta. I sve nešto pogledava prema meni. Ako si dovoljno luda, ako si dovoljno hrabra, ako zaista postojiš, poljubi me, bejbe, poljubi me, bejbe. Onako fino, diskretno, kao nisam ja, ali mogla bih, ali nisam. Igram i ja. Baš mi se sviđa, sve ono nešto neću, a hoću. I vrti tu kosu, jooooj što je vrti. Gleda me, neka gleda, samo neka gleda, gledat ću i ja nju. Nema ništa loše u gledanju. I gledamo se. Gledali se mi dobru kilometražu puta, do granice. Hoću sad i hoću sve, znaj. Ona s jedne strane, prešla već na peti časopis, ja s druge strane, gledam kroz prozor k'o da mi je zadnji u životu. A slušaaaj, romantičan sam, tajnovit i pomalo sanjar. Dakako, untouchable… Upadnemo u priču. Dobro sam, hvala, a ti? Come on, come on… Strankinja s plavi eyes. Gledam ju direktno u oči, pričam, ne dam se smesti, skreće pogled, malo joj neugodno. Pa, nema joj što biti neugodno, ne radim ništa. Samo držim fokus. Volim kako fokus izbezumi čovjeka. Ne sve, naravno, ali lijepu većinu. Sve mi se nešto smješka, smješkam se i ja. Malo je dosadna, ali ne smeta. Uz takvo lice, mmm ništa mi više

Ista pjesma.Ovo cijelo ponavljanje traži pozu Roadrunnera.

Povremeno pogledava prema projekciji i smije se sebi u bradu.

37

ne treba. Radi u nekom poduzeću k'o tajnica. Kolege je ne vole, jer je lijepa, šef ju voli, i spava s njom, jer je lijepa. On njoj nije lijep, ali zaljubljena je. Znaš kako je to. Naravno da znam, znam ja svašta, pa tako i to. Htjela bi dati otkaz, ili da ju on oženi. U dilemi je što dalje. Doista je dosadna. Ali super izgleda. Mislim da joj se ipak ne sviđam, previše mi se nešto povjerava. Samo me želi iskoristiti, spavati sa mnom, malo se utješiti i aj bok. Eto, to je moj domet. Ja sada idem iz ovih stopa, da se bacim ravno u Savu! A ne, nisam ja takav tip. Sjela je kraj mene. Dodiruje me. Dobro miriše. Lou what do you do for living?. Deveto ponavljanje.

Stojim, sjedim, nije bitno. Miran, normalan, nešto radim, ili ne radim, svejedno. Cool sam. Kao. Najnormalnija osoba najnormalnijeg ponašanja i izgleda, i onda odjednom poludim. Ali ono podivljam, skroz. I svi se iznenade. A? Trebao bih to napraviti. Mala glupača je nervozna, ona nema, ona nema frajera. Samo odjednom, iz čista mira, poludim! Počnem razbijati, udarati, derati se. Lud! Totalno lud! Iz čista mira, samo se dignem i poubijam sve. Kakvo crno razbijanje? Kalašnjikov! Kao onaj što je poludio čekajući u Elektri. Tako ću i ja! Kalašnjikov na rame i opa! Dugo te nije bilo, Šeki…A? Svi bi se, ja mislim, prepali, bi garant. I neka, tako i treba. Nek' me se svi boje. A bojali bi me se da upadnem s kalašnjikovim, ono cool sam, nećeš me pozdraviti?

Pjesma iscuri.

Ista pjesma.

38

Ma, ne moraš, neću ni ja tebe. Nemoj da bacaš betonske table sa vrha svoje zgrade, polomit ćeš auto, a možda i ljude. Treba bombe bacati, na sve i na svakoga! Netko vam se ne sviđa, bomba, isti tren, bez razmišljanja. Imaš problem? Nema problema, riješit ćemo ga. Sve se da riješiti. Taj ti je problem, bejbe, najmanji problem koji imaš. No fun my babe, no fun , no fun my babe, no fun, no fun to hang around, feeling that same old way… Ne valja, ne valja?! Ma, nabijem te, što ne valja?! I bomba, odmah. Čemu trošiti vrijeme, niste ga dobili na lutriji. Iskreno, i u povjerenju, jedina stvar koja me sprečava da upravo izloženo i učinim jest odgoj. Ne odgoj, krivo sam se izrazio, socijalizacija. Ona mi je ubila sve instinkte. Ona me ostavila spuštenog… nazora. Ona me učinila tolerantnim, razumljivim, učtivim. Možeš si misliti! Ne, ne ljutim se, što bih se ljutio, nema problema, neću više tako pričati, bio sam pregrub, znam. Ma, to sam ja malo temperamentan. U pravu si, ne smijem se tako ponašati, nikoga nije briga za moj temperament, bolje da gutam. Da, da. Ma što?!!!!! Nabijem te!!!! Gutaj ti!!!! Derat ću se, ako mi se dere!!!! Ne sviđa ti se što slušam?! Ne sviđa ti se kako pričam?!A ti, a ti, a ti, a ti šokiraš me, majke mi! Hvala, dobro sam, a vi? Lijepo, neka smo mi svi dobro, to je najvažnije. Deseto ponavljanje.

Sad šutim. Sad stojim. Šutim. Stojim. Šutim. Stojim. Gledam. Sad gledam. Šutim. Stojim.

Pjesma iscuri.

Ista pjesma. Zauzme pozu Lou Reeda u filmu 'Dim u lice'.

39

Gledam. Šutim. Stojim. Gledam. Šutim. Stojim. Gledam. Razmišljam. Sad razmišljam. Razmišljam. Šutim. Stojim. Gledam. Razmišljam. Razmišljam. Razmišljam. Jako razmišljam. Lud sam od razmišljanja. Evo, opet razmišljam. I stojim. I šutim. I gledam. Sad šutim. Sad stojim. Šutim. Stojim. Šutim. Stojim. Gledam. Sad gledam. Šutim. Stojim. Gledam. Šutim. Stojim. Gledam. Šutim. Stojim. Gledam. Razmišljam. Sad razmišljam. Razmišljam. Šutim. Stojim. Gledam. Razmišljam. Razmišljam. Razmišljam. Šutim. Stojim. Šutim. Stojim. Gledam. Sad gledam. Šutim. Stojim. Gledam. Šutim. Stojim. Gledam. Sad gledam. Šutim. Stojim. Gledam. Razmišljam. Sad razmišljam. Razmišljam. Šutim. Stojim. Gledam. Razmišljam. Razmišljam. Razmišljam. Jako razmišljam. Lud sam od razmišljanja. Evo, opet razmišljam. I stojim. I šutim. I gledam. Sad šutim. Sad stojim. Šutim. Stojim. Šutim. Stojim. Gledam. Sad gledam. Šutim. Stojim. Gledam. Šutim. Stojim. Gledam. Šutim. Stojim. Gledam. Razmišljam. Sad razmišljam. Sad šutim. Sad stojim. Šutim. Stojim. Šutim. Stojim. Gledam. Sad gledam. Šutim. Stojim. Gledam. Šutim. Stojim. Gledam. Šutim. Ne stojim. Ne gledam. Razmišljam. Sad razmišljam. Razmišljam. Šutim. Sad stojim. Gledam. Razmišljam. Razmišljam. Razmišljam. Jako razmišljam. Lud sam od razmišljanja. Evo, opet razmišljam. I stojim. I šutim. I gledam. Sad šutim. Sad stojim. Šutim. Stojim. Šutim. Stojim. Gledam. Sad gledam. Šutim.

Iscuri pjesma.

Ista pjesma.

40

Stojim. Gledam. Šutim. Stojim. Gledam. Šutim. Stojim. Gledam. Razmišljam. Sad razmišljam. Razmišljam. Šutim. Stojim. Gledam. Razmišljam. Razmišljam. Razmišljam. Šutim. Stojim. Šutim. Stojim. Gledam. Sad gledam. Šutim. Stojim. Gledam. Ne šutim. Stojim. Gledam. Šutim. Stojim. Ne gledam. Razmišljam. Sad razmišljam. Razmišljam. Šutim. Stojim. Gledam. Razmišljam. Razmišljam. Razmišljam. Jako razmišljam. Lud sam od razmišljanja. Evo, opet razmišljam. I stojim. I šutim. I gledam. Sad šutim. Sad stojim. Šutim. Stojim. Šutim. Stojim. Gledam. Sad gledam. Ne šutim. Stojim. Gledam. Šutim. Stojim. Gledam. Šutim. Stojim. Gledam. Razmišljam. Sad razmišljam. I svašta još nešto. Pih! Što je ovo?! Pih! Kakve su ovo novokomponirane gluposti!!!!! Jedanaesto ponavljanje.

Ajmo! Ajmo!!! Običnim danom ona se pretvara u dio personala bez talenta… A ja ne želim… Ne želim da se blamiram! Koja dobra pjesma! Ovo je totalno dobra pjesma! Kako dobra pjesma! Nikad nisam čuo tako dobru pjesmu! Danas sam tako sretan. Neki je dobar dan. Prikladan dan. Već dugo se nisam toliko prikladno osjećao. A rekli su mi da je statično praktično. Koja glupost, kakva zabluda! Nigdje veze. Ne treba pričati, i ne treba slušati. Ne, treba pričati, ali ne treba slušati. Koga ćeš slušati, to sve gluposti, gdje god se okreneš. Ha, ha, kakva sreća, disciplina sve je veća! Mene slušajte, ja znam što

41

pričam! A i da ne znam. A, morate me slušati! Mislim, ne morate. Ma, što ne morate, morate!!!!!!!!! Koja dobra pjesma. Stvarno je dobra. Treba češće biti raspoložen. Nanosiš mi bol, loše ti je to, nanosiš mi bol dok sviram rock'n'roll. To je, nažalost, jedan danas nepravedno podcijenjen osjećaj. Evo, ja recimo baš volim sebe kad sam raspoložen. Čak se onda volim i više nego inače. Čak sam i sklon vjerovati da su sreća i užitak upravo kapital, iako me nitko nije o tome pital. Al' evo, ja sad vama to kažem, onako iskreno, jer iz srca sve mi frca. Joj, što me to moje srce prca. I was made for loving you, babe, you were made for loving me! Kako je ova dobra pjesma! Odmah se bolje osjećam! Tako sve treba biti dobro. K'o lansiranje rakete u svemir. Uvjerenja sam da nema većeg adrenalina nego biti u lansiranoj raketi. Come on, Eileen! Zamisli samo, pa umro bih. Isti tren. Nije dobra ni prevelika sreća. Uzbuđenje škodi. Ma da, to su gluposti. Škodi onima koji ga nemaju. Dobro je biti raspoložen. Sasvim dobro. A ova pjesma upravo tim načinom utječe na mene. I zato ću je slušati, uvijek, dok sam god živ! Koja dobra pjesma. Kako dobra pjesma. Hvala, dobro sam, a vi? Aaaaa, u stvarno treba češće biti raspoložen. Aaaaaaa, e totalno se dobro osjećam kad sam raspoložen. Aaaaaaa, i onda mogu sve. Onda nemam nikakvih problema, ništa me ne smeta, ništa me ne boli, spavam, jedem. Jedan kroz jedan! Po špagi. Ali, dobroj špagi! I'm to sexy for my shirt, to sexy for my

Iscuri pjesma.

Ista pjesma.

42

shirt, so sexy it hurts. Još jednom! Ajmo! Bravo! Bravo! And I'm to sexy for your party, to sexy for your party, the way I'm disco dancing! I'm a model, you know what I mean, and I do my little turn on the catwalk, yeah, on the catwalk. Dvanaesto ponavljanje.

Dobre vibracije! Niste mi, kako da se izrazim, baš?! Ono, niste mi baš?! Baš mi i niste! Nije vam sad to baš neka fora! Nije vam fora uopće! Good vibrations! I'm thinking of good vibrations! Good, good, good, good vibrations! Ste dobro? Dobro sam, hvala, a vi? Baš mi nekako i niste sad tu, ono, baš! Ja sve nešto se trudim, skačem, pjevam, hoću vas oraspoložiti, a vi ništa. Ništa! Baš ništa!!! Pa zašto?! Što vam se ne sviđam? Kako? Zašto? Mislim, ne razumijem što se sad tu događa? Kako to? Nije moguće da vam se ja ne sviđam?! Baš ja! Od svih jebote ljudi u dvorani, od svih jebote ljudi na planeti, vi ste našli mene da vam se ne sviđam! To naprosto nije moguće! Što vi znate što se vama sviđa i ne sviđa! Nemate vi pojma! Don't know why I love you like I do, all the troubles you put me through, sixteen candles there on my wall, and here am I the biggest fool of them all. Nemam se ja vama što ne sviđati, nego ste vi nikakvi! Samo tu sjedite, šutite, nešto gledate, pa ne gledate, pa koji vam je? Što me gledaš, kad mi ne daš?! Pa pričajte, pa družite se, nisam ja tu da vas zabavljam! Što ste tašti, mrzim tašte ljude! Tašti ljudi mrze mene! Nemate vi

Iscuri pjesma.

Ista pjesma.

43

pooooojma, nemate vi poooojma ni o čemu!! I dobro vam je takvima! Suuuuper! Bolje nego meni! Gonna use my arms, gonna use my legs, gonna use my style, gonna my sidestep, gonna use my fingers, gonna use my, my, my imagination Vidim ja da se s vama neću usrećiti. Ali, nećete ni vi sa mnom. Neka, uopće mi nije žao. Ni najmanje. Ja ne želim ništa (a dala bih sve). Ja ću uvijek ostati… car! Caaare, jesi to ti? Jesam, prijatelju! Di ti je žena, što radi? Eno je doma, mota sarmu. Dobro je, care, dobro je. Ja sam sunca sin, ja ću ti dati sve, ali nikad nemoj reći ne. Ajmo, malo akcije!!!! Što ste se ukipili! Nije vam sad toliko tu udobno sjediti! Znam ja dobro na čemu vi sjedite i kako vi sjedite! Dobro sam, hvala, a vi? Ideeeeemoooooo!!!! Trinaesto ponavljanje.

Mais, que vouley-vous, je n'ais plus d'idées!!!!! Sad svi! Mais, que vouley-vous, je n'ais plus d'idées!!!!!!!!! Ajde, još jednom, hoću čuti nekog drugog da to kaže. Mais, que vouley-vous, je n'ais plus d'idées!!!!!!!!!!!!! Kakva ste vi to publika, kakvi ste vi to ljudi, uopće nemate osjećaja, uopće nemate ideja, ništa, prazno, sve prazno pod razno. Krasno, baš krasno, hoću sad rasno! Mais, que vouley-vous, je n'ais plus d'idées!!!!!!!!!!!!! Hoću još, ne sviđa mi se, nimalo, ni najmanje, uopće. Svi za mnom, hoću svi za mnom… Ajde! Što je, niste mi baš raspoloženi?! Jeste li se vi to umorili? A od čega ste se to, molim volim vas lijepo, umorili? Jeste naporno radili? A što ste to

Iscuri pjesma.

Ista pjesma.

44

naporno radili? Jeste vi to neki težaci, a? Je li vi seljačite? A, je li vi težačite? Ma, niste vi nikakvi težaci, a još manje seljaci. Vi ste samo dosadni, a i meni je dosadno. Što ćeš, tako je to. Baš me briga, hoću svi za mnom! Mais, que vouley-vous, je n'ais plus d'idées!!!!!!!!!!!!! Ajde, molim vas, volim nas, pa, što ste takvi?! Uopće vam nije neka fora s mora. Pa daj! Pa daaaaaaj!!! Molim vas, volim vas, aaaaaaaaaaajdeeeee!!!! Dobro sam, hvala, a vi? A daaaaaaaaaaaj!!!! Što nikad niste ostali bez ideje? I'm special, so special… Glupani jedni tupani! Uopće me ne razumijete. Nitko mene ne razumije, i to mi se ne sviđa. Nekad mi se sviđa, ali sad ne. Sad hooooooooću pusu! Četrnaesto ponavljanje.

Ja mislim da je sve readymade, ali to je nemoguće, pa neću više o tome. Sve su pjesme ljubavne ljigave i gadne. Sve su pjesme ljubavne bezvezne i gadne. Da bi nešto bilo readymade, sve drugo mora biti nešto drugo. Tako i ja. Da bih ja bio Zli izvođač ja, svi drugi moraju biti nešto što nije Zli izvođač ja. Da bih ja imao inspiraciju, svi drugi je moraju ne imati. Manje inspiracije za njih, više za mene. Isto je i s idejama. Volim sebe doživljavati kao glavni kanal za provođenje svih ideja svijeta. Ja sam prva prepreka i prva kontrola. Remindes me, babe, of you. Genetski izbor vršim osobno ja. Ono najbolje pokupim, ostalo proslijedim. Što želim time reći i zašto vam to govorim?

Umiri se, izdahnuo, da si vremena, popije čaj. Nastavi agitirati.

Iscuri pjesma.

Ista pjesma.

45

Povjeravam se, naravski, da biste uvidjeli koliko sam super, jer doista, došao je tren da se pokažem onakvim kakvim me bog stvoriše. A dobro me stvoriše. Neka njega. Neka i mene. Remindes me, babe, of you. Želim reći da kakve god ideje imali, što god briljantno smislili, kojim god zagonetnim putovima svoj um otisnuli, nikad, ali nikad, nećete dospjeti do predjela u kojima sam ja već bio. Ne da sam bio, već jesam, već carujem, kraljujem. Samo toliko, neka se uzme na znanje. Nema te ideje koju ja već nisam promislio. Nema (nema, nema, nema, nema) te ingenioznosti ideje, a da je veća od moje. Samo toliko. Jerbo, neke stvari, prirodom tih svojih stvari, zahtijevaju da budu izrečene. A tko smo mi da im to iskonsko pravo uskratimo? Remindes me, babe, of you. Znate vi što? Što vi znate? Ne znate vi ništa! Ništa ne zna vas! I bolje je tako. Ali reći ću vam svejedno, baš je lako. Nemojte misliti da je do mene. Još uvijek mi se ne sviđate. Nitko se meni ne sviđa. Svi su glupi. I ružni. I nikakvi. Samo me opterećuju. I vi me opterećujte. Remindes me, babe, of you. Tako valjda treba biti. To je takav poredak stvari, takav kakve su same stvari. I ja s tim nemam problema. Come to me, again, in the cold, cold night. Ideje su precijenjene, inspiracija je preopterećena teretom vrednovanja ideje. Dobro sam, hvala, a vi? Kako dobra pjesma! Kako dobra pjesma!!!! Ideeeeeemo!!!! Svi follow me!!!!! Znate da vam se sviđam! Šarm moj neodoljiv jest. Petnaesto ponavljanje.

Iscuri pjesma.

Ista pjesma.

46

Ajme jao, aj bok. You say gooodbye, and I say hello, hello, hello, I don't know why you say goodbye, I say hello, hello, hello Ej bok! Aj bok! Koja dobra pjesma! Mais, que vouley-vous, je n'ais plus d'idées!!!!!!!!!!!!! Totalno sam lud! Totalno sam lud! Dobro se osjećam! Dobro se osjećam! (Ničeg se ne sjećam) I just don't know what to do with myself, I don't know what to do with myself. Dobro je, dobro je, bit će dobro, bit će to super. Suuuuper!!! Nije uvijek sve super, naravno, jer ne može biti sve super, ali ovo će biti i više nego super. Jednom sam izašao na večer, trebalo je biti dobro, ali nije bilo. Upravo suprotno, bilo je jako ružno. Osjećao sam se tužno. Spustilo me, moram priznati. Ne pretjerano, ali dovoljno. A bila je tako obećavajuća večer. Trebali smo se zabaviti. Opustiti, uživati, jesti. Što ja volim jesti. Ali fino jesti. Jesti! Uloviti, zaklati, spremiti, pet dana namakati, pripremati, i onda It's a holiday in Cambodia,it's tough kid, but it's life. Jesti treba, spavati treba, a onda sve ostalo, ako ostane vremena, ako ne, možda još i bolje. Ja mislim da bi svaki čovjek trebao imati nekog drugog čovjeka koji super pleše. Tako ovaj prvi čovjek, kad osjeti dosadu, depresiju, tugu, jad, čemer, lijepo može pozvati drugog čovjeka da ga malo oraspoloži. Don't break my heart, my achy breaky heart… Napravite nekoliko kompilacija, udobno se smjestite i opa,

47

00:00:00

idemo! Svijet je odmah ljepši, vi ste odmah ljepši, a problema svakom pjesmom sve manje. Trebalo bi napraviti neku tvornicu koja bi genetski križala izvrsne plesače s onima koji imaju dobar ukus, pa otvoriti agenciju i, kad se osjeti potreba, fino si iznajmiti jedno malo plesno čedo da popravi učmalu atmosferu. Don't, don't you want me? Ajmo! Koja dobra pjesma! Bravo! Bravo!!! Bravo!!!! Svi na noge, svi plesati! Ne želim vidjeti nikoga tko se ne miče! Mrdni malo! Što se bojiš? Misliš da si precool za nas ili ne znaš plesati?! Do you really want to hurt me? Do you really want to make me cry? Hvala, dobro sam, a vi?

Iscuri pjesma. Sat otkuca, on promrmlja nešto i padne na pod od iscrpljenosti ili isrpljen ode s pozornice i zalupi vrata.. Mrak. Muk. Zastor. Pljesak.

48

49

Education

Je n'ais plus d'idées - Irena Čurik