- 1. Energetika-Energetika je grana teske industrije i odvelikog
je znacaja za svaku zemlju.
2. Savremeni zivot se tesko moze zamisliti bezELEKTRICNE
ENERGIJE.Najveci potrosaci elektricne energije sudomacinstva i
industrija.U nasoj zemlji najveci deo elektricne energijese
proizvede u termoelektranama (TE), zatimu hidroelektranama (HE), a
najmanji deo ukombinovanim termoelektranama-toplanama(TE-TO). 3.
proizvodnja elekticne energije (2007) 4. Potrosnja elektricne
energije (2007) 5. Hidroenergija je cist, obnovljiv i
neiscrpanizvor energije.Prema istrazivanjima, koja je izvrsio
institutJaroslav Cerni, ukupan hidroenergetskipotencijal reka u
Srbiji je veliki.Od ukupnog hidroenergetskog potencijala,tehnicki
je koristivo 73%, a od toga je veciskorisceno 52% 6. Prva
hidroelektrana u Srbiji izgradjena je uUzicu, na reci Djetinji,
1900. godine.Izgradjena je samo 4 godine posle prvehodroelektrane u
svetu (na reci Nijagari),sa Teslinim sistemom visefaznih
struja.Prestala je sa radom 1970, ali je nastogodisnjicu izdradnje
ponovo pokrenutaI radi i danas. 7. Hidroelektrana na reci Djetinji
8. Veci broj hidroenergetskih objekata starijije od 40 godina, zbog
cega je u planunjihova rekonstrukcija, modernizacija ipovecanje
postojecih kapactiteta.Pored toga, planira se i izgradnja
josdesetak novih velikih hidroelektrana.U Srbiji je utvrdjeno i 856
mesta zamogucu izgradnju malih hidroelektrana. 9. Male
hidroelektrane spadaju u kategorijupovlascenih proizvodjaca
energije, adozvole za njihovu izgradnju izdajeMinistarstvo
rudarstva i energetike.Dosad je ovo ministarstvo izdalo dozvoleza
izgradnju 14 mini-hidroelektrana. 10. Potpisivanjem Ugovora o
osnivanjuenergetske zajednice, Srbija je preuzelaobavezu da
promovise i podstakneproizvodnju elektricne energijekoriscenjem i
drugih obnovljivih izvoraenergije osim mini-hidroelektrana.To su
energije vetra, solarna energija,geotermalna energija i
energijabiomase.U tom cilju izdata je dozvola zaizgradnju
vetroelektrane na podrucjuopstine Vrsac. 11. Od 26. janura 2009.
godine, RepublikaSrbija je postala clan i jedan od
osnivacaMedjunarodne agencije za obnovljivuenergiju (IRENA). 12.
TESKA INDUSTRIJA 13. Teska industrija obuhvata
eksploatacijumineralnih sirovina , proizvodnju energije ,kao i
proizvodnju sredstava i materijala(sirovina) koji se koriste u
daljoj proizvodnji. Osim rudarstva i energetike , ostale graneteske
industrije su metalurgija , metalskaindustrija i teska hemijska
industrija. 14. Metalurgija je grana teske industrije kojase bavi
dobijanjem i preradom metala izruda. Najcesce se deli na crnu i
obojenumetalurgiju.Crna metalurgija obuhvata topljenjegvozdene rude
i proizvodnju sirovoggvozdja i celika, kao i metala koji sekoriste
za oplemenjivanje celika ( niklhrom,molibden,kobalt,volfram I dr.)
15. Obojena metalurgija se zasniva napreradi teskih ruda obojenih
metala(bakar , olovo , cink ,antimon) , lakih rudaobojenih metala
(aluminijum, magnezijum)i plemenitih metala. 16. Proces proizvodnje
u zelezari 17. Jedina fabrika za preradu rude gvozdja iproizvodnju
celika u Srbiji je zelezara uSmederevu.Sirovine potrebne
zaproizvodnju celika se uvoze. 18. Centri obojene metalurgije u
kojima sevrsi primarna prerada nalaze se uneposrednoj blizini
velikih rudnika.Rudabakra se preradjuje u Boru , topionicaolova i
cinka nalazi se u Zvecanu , atopionica antimona u Zajaci. U Sapcu
se nalazi topionica cinka i fabrikaza izradu belih limova , a u
Sevojnuvaljaonica bakra i aluminijuma. 19. Valjaonica bakra u
Sevojnu 20. Plemeniti metali nalaze se u prirodi uelementarnom
stanju u obliku zica , listicai grumenja i u nekim rudama
najcesceolovo cinkanim i bakarnim. Dobijaju sekao sporedni
proizvodi pri proizvodnjiolova , cinka i bakra u Zvecanu u Boru.
21. Metalska industrija se direktnonadoveziju na metalurgiju i
obuhvatapreradu metala u polufabrikate ili gotoveproizvode.Prema
vrsti proizvoda deli se nametalopreradjivacku industriju ,
masinkuindustriju , elektroindustriju i brodogradnju.
Metalopreradjivacka industrija proizvodiraznovrstan alat , celicne
konstrukcije ,zeleznicke sine , ploce za stednjake ,ramove za
bicikle i drugo. 22. Masinska industrija obuhvataproizvodnju
prevoznih sredstava (sinska ,privredna i putnicka vozila),
proizvodnjupoljoprivrednih masina , kao i uredjaja kojise koriste u
domacinstvu. Podela masinske industrije izvrsena jeprema vrsti
proizvoda.Centri masinskeindustrije su sirom Srbije , a takoreci
svaveca naselja , posebno gradska , centri sumasinske industrije.
23. Proizvodnja u fabrici Ikarbus 24. Elektroindustrija proizvodi
razne masinei uredjaje za proizvodnju, prenos ipotrosnju elektricne
energije.To sugeneratori , transformatori , kontrolni isignalni
uredjaji , rendgenski aparati ,kablovi , elektricni aparati za
domacinstvo,motori za liftove , radio i TV aparati ,oprema za
automatizaciju i elektronika. 25. Uredjaji za prenos elektricne
energije 26. Teska hemijska industrija razvija se kaoprateca grana
industrije uz crnu i obojenumetalurgiju. Njene sirovine su biljnog
,mineralnog i zivotinjskog porekla. 27. Petrohemija pored prerade
nafteobuhvata i proizvodnju njenih derivata. U sastavu Naftne
industrije Srbije nalazese dve rafinerije , u Pancevu i NovomSadu.
Petrohemija se jos bavi dobijanjem ,proizvodnjom i preradom
organskih ineorganskih hemijskih proizvoda , koji sekoriste u
daljoj proizvodnji. 28. Najvazniji proizvodi teske
hemijskeindustrije su sumporna kiselina , vestackadjubriva ,
plasticne mase i deterdzenti. Sumporna kiselina dobija se kao
prateciproizvod pri preradi ruda bakra , olova icinka. 29.
KRAJTanja Marjanovic i AleksandraDjurdjevic , VIII-1
