АТМОСФЕРА

*АТМОСФЕРА

Земљина атмосфера је слој гасова који

окружују планету Земљу и који задржава

Земљина гравитација. Садржи око четири

петине азота (78%) и једну петину кисеоника

(21%), док су количине осталих гасова

незнатне или у траговима (најважнији угљен-

диоксид, хелијум и сл.) Атмосфера штити

живот на Земљи упијајући ултраљубичасто

сунчево зрачење и смањујући температурне

екстреме између дана и ноћи.

*Атмосфера не завршава нагло. Она полако постаје ређа и постепено нестаје у свемиру. Не постоји коначна граница између атмосфере и спољашњег свемира. Три четвртине масе атмосфере налази се унутар 11 км од површине планете. У САД-у се особа која путује изнад висине од 80 км назива астронаутом. Висина од 120 км означава границу где атмосферски утицаји постају видљиви током уласка свемирске летелице у атмосферу.

*Просечна температура атмосфере на површини Земље је 14 ° C.

*Проучавањем времена баве се две науке, климатологија и метеорологија.

*Климатологија проучава климу на Земљи и њен утицај на живи свет.

*Метеорологија проучава време и стање временских елемената.

*Време је појам који означава тренутно стање атмосфере на неком простору. Просечан годишњи ток времена чини климу.

*

*ИНСОЛАЦИЈА – СУНЧЕВО ЗРАЧЕЊЕ

*Хелиограф

*Изражава се у часовима током године

*ТЕМПЕРАТУРА ВАЗДУХА- степен загрејаности

ваздуха

*Термометри

*Изражава се у C°

*ВАЗДУШНИ ПРИТИСАК

*1013 mb (са повећањем надморске висине

притисак се смањује)

*БАРОМЕТАР

*ВЕТАР -Ветар је појава кретања ваздуха као

последица различитих атмосферских

притисака између две локације.

*Вилдов ветроказ - брзина и правац ветра

*Анемометар-прецизна брзина ветра

*

*СТАЛНИ ВЕТРОВИ – На Земљи постоје

ветрови који дувају током целе године и то у

областима стално високог притиска према

областима ниског притиска. У хладним

појасевима су то источни ветрови, у

умереним западни ветрови, а у жарком су

то ПАСАТИ.

*Периодични ветрови

*Сезонске промене атмотсферског притиска у једном истом месту проузрокују струјање ваздуха у току извесног временског периода у једном правцу, а у току следећег периода у другом правцу. Ту спадају монсуни.

*Монсуни се деле на:

*1. Зимске (дувају са копна ка мору) и

*2. Летње (дувају са мора ка копну).

* Летњи монсуни су влажни ветрови и они доносе обимне падавине јер дувају са мора (виши ваздушни притисак) ка копну (нижи ваздушни притисак). Дувају у периоду од јуна до септембра.

* Зимски монсуни су веома суви ветрови и дувају са копна (виши ваздушни притисак) ка мору (нижи ваздушни притисак). Они дувају у периоду од септембра до марта.

* Периодичне ветрове чине и Дневни ветрови. У њих спадају: даник, ноћник, долински ветар и горски ветар. Дневни ветрови су најизразитији у тропским пределима где је велико дневно колебање температуре ваздуха. У умереним ширинама образују се у току лета при ведром времену.

*Локални ветрови су карактеристични за одређене области на земљи. Настају под утицајем локалних природних услова, имају увек исти правац и подржавају исте временске прилике. Најпознатији ветрови ове врсте су: кошава,бура, југо, фен, торнадо, маестрал.

*Кошава дува у североисточним деловима Србије. То је југоисточни и источни ветар који настаје када је висок ваздушни притисак над Украјином и Румунијом, а низак изнад Јадранског мора и западног Средоземља. Дува на ударе чија је брзина 100 кm/h. Најчешће се јавља у јесен и зиму. Она је сув ветар који доноси ведро време.

*Фен је јак и слаповит планински ветар који

долази топлији него што је био ваздух пре

дувања фена. Доноси ведро и топло време. У

зимском периоду изазива лавине и нагло

топљење снега. Лети ако дуго дува може да

осуши ваздух и да се шумски пожари брзо и

лако шире.

*Торнадо је врло снажан ваздушни вртлог у облику левка, који се спушта испод олујних облака и састоји се од капљица воде, песка, прашине и разних предмета које јак ветар подиже са тла. Јавља се у САД и Мексику. Креће се брзином до 50 km/h. У самом вртлогу ваздух ротира брзином од 160 km/h до 800 km/h. Торнадо наноси велике штете и оставља пустош иза себе. Уколико настане на мору, онда се назива морска пијавица или тромба. Морске пијавице се јављају и на Jадранском мору и трају од неколико минута до једног часа.

*

*Водена пара доспева у атмосферу

испаравањем воде са водених површина,

копна и биљног покривача.

*Хигрометар

*Изражава се у %

*Снижавањем температуре и хлађењем

ваздуха, влажност ваздуха се повећава.

*Облак је хидрометеор састављен од скупа

сићушних честица воде или леда или и

једних и других, које лебде у ваздуху и

обично не додирују земљу. Облак може да

садржи и крупније честице течне воде или

леда, као и течне или чврсте честице које

нису воденог састава, као што су на пример

честице дима, смога или прашине.

*По свом физичком саставу, облак и магла су

сличне појаве. Разлика је само у висини

постанка и величини капљица Облаци се

јављају на висинама, а магла у приземним

слојевими атмосфере.

*Посматрањем је установљено да се облаци

углавном налазе на висинама до 181 км у

тропским ширинама, до 13 км у умереним

ширинама и до 8км у поларним ширинама

*На основу висине на којој се појављују облаци су сврстани у четири групе:

*Високи облаци - цирус, цирокумулус, циростратус - јављају се на висинама изнад 6000м,

*Средњи облаци - алтостратус, алтокумулус, нимбостратус - јављају се на висинама од 2.000 до 6.000м,

*Ниски облаци - стратокумулус, стратус - јављају се од Земље до 2.000м,

*Облаци вертикалног развоја - кумулус, кумулонимбус - јављају се на висинама од 500м, а могу имати висину до 15.000м.

*

*Сви облици кондензоване или сублимиране

водене паре који из ваздуха доспевају на

земљу.

*Кишомер

*Изражавају се у mm

*

*

КЛИМАТСКИ ЕЛЕМЕНТИ КЛИМАТСКИ ФАКТОРИ

ТЕМПЕРАТУРЕ ГЕОГРАФСКА ШИРИНА

ПАДАВИНЕ ВЕТАР

ОБЛАЧНОСТ РЕЉЕФ

ИНСОЛАЦИЈА БЛИЗИНА ИЛИ УДАЉЕНОСТ

ОД МОРА

ВАЗДУШНИ ПРИТИСАК МОРСКЕ СТРУЈЕ

ВЛАЖНОСТ ВАЗДУХА БИЉНИ ПОКРИВАЧ

ОБЛАЧНОСТ ВЕТАР

*