БИОДИВЕРЗИТЕТ

Андријана Тривуновић I4Економска школа “Нада Димић”

BIO – живот

DIVERZITET - разноврсност

Биодиверзитет или биолошка разноврсност подразумева свеукупност гена, врста и екосистема на Земљи.

Биолошка разноврсност Земље осим врста тзв. дивље флоре, фауне, гљива, бактерија, вируса као и свих екосистема, обухвата и све многобројне, људском активношћу доместификоване сорте културних биљака и гајених животиња.

Европљани су се суочили са сагледавањем великог диверзитета живих организама озбиљнијe пре око 500 година у време Колумба и Магелана када су бродовима почели да доспевају у најудаљеније делове планете и да се ту сусрећу са великим бројем, за њих до тада непознатих, егзотичних врста биљака и животиња.

Осим тога током 17. и 18. века велики допринос има и проналазак микроскопа и микроскопске технике. Тада биолози почињу да уочавају огромну разноврсност микроорганизама присутних свуда око нас и у нама самима.

Свеукупној разноврсности живе и неживе природе морамо додати и разноврсност људских популација, са свом разноликошћу језичких, културних, духовних, традиционалних и локалних заједница људи у специфичном односу са природом која их окружује.

Биодиверзитет обухвата неколико организацијских нивоа:

1. Генетички биодиверзитет

2. Специјски биодиверзитет

3. Екосистемски биодиверзитет

1. Генетички диверзитет представља разноврсност ДНК структуре између јединки које припадају истој врсти. Свака јединка на планети поседује специфичну комбинацију гена која је јединствена и непоновљива. То су гени која свака индивидуа наслеђује од родитеља и предаје потомству. При том свака јединка укључује само део укупног генетског материјала врсте којој припада. Генетски диверзитет се налази свуда, почевши од боја перја птица, боје љуштуре пужева ,па све до разноврсности боја, укуса и текстуре јабука, без обзира што припадају истој врсти.

2. Специјски диверзитет представља разноврсност и специфичност свих појединачних органских врста. То значи да обухвата укупну разноврсност свих органских врста на Земљи, од самог настанка живота на Планети до данас. Описано је и класификовано око 1.8 милиона огранских врста на Земљи. Инсекти представљају скоро половину описаних врста, око 4.500 врста сисара, 10.000 врста птица, 22.000 врста риба, 70.000 врста гљива, 270.000 врста биљака, 400.000 врста бескичмењака.

3. Екосистемски диверзитет подразумева разноврсност станишта, животних заједница, екосистема и предела. Разликујемо различите екосистеме почивши од језера, фјордова, мочвара, коралних спрудова, савана, шума, пустиња, планинских врхова итд. Неки екосистеми као што су тропске кишне шума и корални спрудови су врло комплексни и обухватају велики број врста. Други екосистеми као што су пустиње и арктички региони имају мању разноврсност врста али су подејднако значајни.

Важна одредница биодиверзитета је међусобна повезаност и условљеност сва три нивоа. Еколошки и биолошки гледано ове нивое је тешко међусобно раздвојити јер су гени садржани у популацијама врста, док су врсте саставни део екосистема, те се, на тај начин, остварује јединство на коме почива живот и његова еволуција на Земљи.

Биодиверзитет нам обезбеђује системе за одржавање живота.Без биодиверзитета нема биогеохемијских циклуса и продукције кисеоника, нема функционисања екосистема, нема фотосинтезе ни разградње органске материје. Очувани биодиверзитет доприноси регулацији климе, умањује ефекат гасова стаклене баште, одржава квалитет ваздуха и воде, јавља се као контролор суша и поплава...

Развој човечанства доводи до прекомерног коришћења природних богатстава, све већег степена деградације природе и животне средине, претеране експлоатације и драстичног смањења необновљивих природних ресурса што нас суочава са последицама. То су нестанак врста, непрекидан број врста које су угрожене и којима прети изумирање, нестанак и фрагментација станишта и екосистема и коначно стални раст стопе опадања биолошке разноврсности на Планети.

Због тога је неопходно рационално коришћење ресурса и очување природе и животне средине. Овакав приступ развоју установљен је и Конвецијом о биодиверзитету, која је усвојена 1992. године у Рио де Жанеиру.

Као опомена сачињена је такозвана Црна књига као списак истребљених врста од стране човека.

Такође постоје и Црвене књиге као списак врста које се налазе пред ишчезавањем. Оне представљају научно – стручне побликације у којима су наведене све врсте организама које подлежу заштити према међународној класификацији степена угрожености.

Изумрле врсте

Угрожене врсте

Заштићена природна добра

ЂердапШар - планина

ТараЗасавица

Биолошка разноврсност је ресурс од којег породице, заједнице, нације и будуће генерације зависе. То је веза између свих организама на планети, спајање екосистема у којем све врсте имају своју улогу. Другим речима, то је мрежа живота.

Човековом делатношћу опстанак на планети Земљи је доведен у питање. Смањење биодиверзитета значи суочавање са будућношћу у којој су залихе хране подложније болестима и штеточинама и где чиста и питка вода неће бити честа појава или је уопште неће ни бити довољно. За људску врсту то је заиста забрињавајућа прогноза.

Поред примене националног законодавства, заштита и очување биодиверзитета обезбеђује се применом међународних конвенција чији је потписник и наша земља:

• Рамсарска конвенција – о мочварним подручјима

• ЦИТЕС конвенција – о међународној трговини угроженим врстама дивље флоре и фауне

• Бернска конвенција – о очувању дивљег биљног и животињског света и природних станишта Европе

• Бонска конвенција – о очувању миграторних врста дивљих животиња

• Стратегија биолошке разноврсности Р Србије за период од 2011 до 2018 године.

Треба водити рачуна о будућности!!

НА СВИМ ЈЕЗИЦИМА СВЕТА ПОРУКА ЈЕ ИСТА!!!

ХВАЛА НА ПАЖЊИ!