Embed Size (px)
Citation preview
Теодора Величковић и Мила Банковић VIII₂
Долазак првог воза у НишНишлије су дочекивале воз у три наврата „први воз“ 1884. године: 31. јануара (генерална проба новоизграђене пруге, 7. маја (долазак краљевске породице Обреновића) и 23. августа (званично отварање пруге Београд-Ниш). На сва три дочека хиљаде Нишлија излазило је на станицу уз пругу. Општина градила славолуке, а топови грували са Тврђаве и околних брда. Чудо од брзине – од Београда до Ниша за 8 сати и 15 минута.
Дочек првог воза Пруга
Уговор о изградњи пруге Београд – Ниш, прве редовне железницке линије на територији Краљевине Србије потписан је 3. фебруара 1881. године. Прича о изградњи пруге почела је неколико година раније, на Берлинском конгресу 1878, када је Аустроугарска помогла Србији да добије нова четири округа – Нишки, Пиротски, Врањски и Топлички, али је условила склапањем посебне конвенције, којом је Србија, између осталог, прихватила обавезу да за три године изгради пругу од Београда до Врања и границе с Турском и Бугарском. Овај уговор српска влада је одобрила Законом о проглашењу конвенције, али Србија, исцрпљена економском кризом, након ратова против Турака, није била у стању да одговори обавезама, па је Беч константно ургирао, упозоравао и претио.
У априлу 1880. Србија је била приморана да потпише нову конвенцију која се искључиво односила на изградњу пруге у року од опет три године. Тако је влада крајем године расписала лицитацију на коју се јавило једно француско друштво из Париза – „Генерална унија“ са којим је потписан уговор о изградњи пруге. Почетак радова на изградњи симболично је 3. јула 1881. године, на месту предвиђеном за изградњу железничке станице, обележио сребрним будаком кнез Милан Обреновић. Прва пруга Београд – Ниш, у дужини од 243 километра, завршена је три године касније а пуштена у редовни путнички саобраћај 3. септембра 1884. године. На овој траси у почетку је било неколико возова, а цене карата су биле превисоке за Србе осиромашене у претходним ратовима. Пруга је била солидно изграђена, алокомотиве и вагони су били најмодернији тог доба.
ГЕНЕРАЛНА ПРОБАКада је почетком јануара 1884. године пруга стигла до Топонице испред Ниша, почеле су у Нишу и припреме за дочек првог „железничког влака у Ниш“. Општина је за тај догађај оформила Одбор и издвојила значајна материјална средства. Свечани воз за Ниш кренуо је 30. јануара 1884. године из Смедерева а не из Београда јер су каснили радови на изградњи тунела у Рипњу. У возу су били министар грађевина Јеврем Гудовић, директор железница А. Рихтер, неколико инжењера из железниког одељења при Министарству грађевина, затим представници Француског друштва које је градило пругу. Воз је кренуо из Смедерева око 9 часова и око подне стигао у Параћин, где су гости преноћили. Сутрадан је воз кренуо око 7 часова.
Грађани Ниша су тог преподнева изашли у групама километрима пред воз како би га дочекали. Воз је око 11 часова стигао у Ниш у још недовршену али свечано окићену заставама цвећем и ћилимима Железничку станицу. Први воз службено је сачекао Крста Баљић, први шеф нишке Железничке станице. Воз се зауставио крај „Тријумфалне капије“ коју је за ову свечану прилику изградила нишка општина. Хиљаде окупљених Нишлија клицало је краљу Милану. Нишка певачка дружина отпевала је химну а онда је настало урнебесно народно весеље. Једва да је прошло 7 година од ослобођења од Турака а Србија и Ниш улазе у „Јевропу“ и цивилизацију. Увече у „8 ипо сахати“ била је организована свечана игранка у гостионици „Европа“ која је трајала до 7 сати ујутро. У среду 1. фебруара 1884. године око 8 сати свечани воз је кренуо за Смедерево.
Перонски део Железничке станице Ниш 1885. године
Званично свечано отварање пруге обављено је 23. августа 1884. године. Комплетна организација свечаног отварања Српске државне железнице била је у рукама Француза Паула Амиља, директора експлатације српских железница. Први свечани воз, украшен цвећем и српским тробојкама, из Београда ка Нишу кренуо је 23. августа 1884. године у 8 сати и 30 минута.
Нишки трамвајНишки трамвај или Нишки трамвајски систем је био систем јавног шинског превоза у Нишу средином 20. века. Био је оперативан од 16. новембра 1930. до 10. августа 1958 . До успостављања трамвајског саобраћаја нишлије су се претходних пола века кроз град и до Нишке Бање превозиле прво рабаџијским колима, потом фијакерима, железничким шетним возом, ауто таксијем и једним правцатим аутотрамвајем са 14 седишта.
Трамвај у Вождовој улици 1930. године
Извори
http://starinis.rs/dolazak-prvog-voza-u-nis/
http://starinis.rs/wp-content/uploads/2014/05/stari-nis.png
https://www.youtube.com/watch?v=YrxKTnW7DnA
https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9D%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%B8_%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%B2%D0%B0%D1%98
https://www.youtube.com/watch?v=R7p9sRSN5YU
