Самоуправни споразум о преузимању целокупне документације Опште болнице Пожаревац склопљен 1985. године

Преузето око 640 м/1, сва одељења, претежно историје болести

Преузимања у више наврата од 1985. до1995. године Хронолошки оквир преузете документације1929-1993. Листа категорија донета 2004. године Није извршено одабирање архивске грађе и излучивање

безвредног регистратурског материјала због некомпетентности архивиста за валоризацију пре свега историја болести

Сређено у архиву по одељењима, разврстана по годинама и месецима

Данас чини око 15% онога што се чува у Архиву; заузима 19 једностраних полица, најобимнији фонд

Стваралац није поштовао своје уговорне обавезе о плаћању уговорних обавеза, уговор није обнављан више година

Документација није могла бити враћена јер нису имали услова за њено чување

Највећи проблем је вредновање историја болести Некомпетентност архивиста за оцену историја

болести према важећим Листама категорија Недовољна прецизност Листа категорија (нпр. трајно

се чувају “историје болести од значаја за научна и медицинска истраживања”

Недостатак воље и сарадње од стране ствараоца (“оправдања” - недостатак простора, недостатак кадрова за архиву, недостатак средстава...)

Успостављање сарадње са руководством Опште болнице Пожаревац; ранији контакти и планови за сарадњу нису уродили плодом (2007. године израђен заједнички пројекат заштите медицинске документације)

2004. донета Листа категорија; У плану је израда нове прецизније Листе

Враћање документарног материјала млађег од 30 година Инсистирање на сређивању, одабирању и излучивању тог

материјала код ствараоца, као и оног који је настао после Ангажовање медицинских радника за одабирање архивске

грађе која је у архиву

Да ли чувати све историје болести (аргументи за и против)

Који су критеријуми за одабир историја болести у случају одабирања? (информација коју садржи, потреба за том врстом документације)

Да ли после 30 година историје болести преузимати у архив или да остану код ствараоца?

Доступност медицинске документације за истраживања(30, 50, 70, 100 година)?

Заштита података о личности

Француска, бивши СССР, Хрватска Искуства наших архива - већина није преузимала, или је преузимала

медицинску документацију у малим количинама - неки архиви нису преузимали историје болести, већ

су остале код ствараоца- Листе категорија по угледу на оријентационе листе М. Петровића, понегде детаљније разрађене

Неусаглашеност Листа категорија у погледу рокова чувања историја болести (негде се чувају трајно све историје болести, а негде само поједине историје болести трајно, друге са ограниченим роком)

Доношење Закона о архивској грађи и архивима Оштрија казнена политика према немарним

ствараоцима архивске грађе Израда јединствених оријентационих Листа категорија

за целу Србију, како за медицинске установе, тако и за све друге области - формирање стручног тела (од стране Архива Србије или Архивистичког друштва) које би се бавило израдом оријентационих Листа категорија

Интензивна сарадња тог тела са Министарством здравља у примени јединствених Листа категорија на нивоу целе државе и адекватној заштити архивске грађе

Инкорпорирати у медицинске законе, али и у друге законе који регулишу све друге области, одредбе које се односе на чување и заштиту архивске грађе

Доследност архива у примени својих прописа

Скренути пажњу на:

Важност постојања адекватног архивског законодавства Важност добро организоване и уређене заштите на

терену Неопходност честих и квалитетних контаката са

регистратурама, сталне едукације како архивиста, тако и архивара по регистратурама

Недоследност архива у примени прописа - политика краткорочних финансијских ефеата могући “камен спотицања” у будућности