1

Да се подсетимо...

Највећи број хемијских реакција не одвија се само у једном смеру, нити хемијске реакције иду до краја, већ настали реакциони производи међусобно реагују градећи полазне супстанце

Наведимо један пример...

2

Ако помешамо једнаке запремине угљеник (II)-оксида, СО и азот(IV)-оксида, NO₂ и гасну смешу загрејемо на 200⁰ С, запазићемо да њена мркоцрвена боја (која потиче од NO₂), постепено бледи, пошто СО и NO₂ међусобно реагују градећи безбојне производе реакције – СО₂ и NO

У једеном тренутку светлосмеђа боја гасне смеше престаје да се мења и поред загревања реакционог система.

3

4

v₂

v₁мркоцрвене боје безбојна

гасна смеша је светло смеђе боје

На самом почетку реакције, када је концентрација реактаната највећа, брзина реакције између CO и NO₂ (v₁) је највећа (закон о дејству маса) и смеша има мркоцрвену боју

CO₍g₎ + NO₂₍g₎ CO₂₍g₎ + NO₍g₎ v₁=max

Брзина реакције у супротном смеру (v₂) равна је нули (Зашто?)

Јер нема награђених производа реакције

Напредовањем реакције смањује се концентрација реактаната, а расте концентрација производа, те брзина v₁ опада, а брзина v₂ расте и боја смеше постаје светлија

5

v₁

v₂

мркоцрвена боја безбојна

6

време

брзина

(v)

(t)

v₁

v₂

v₁=v₂

Иако се након успостављања равнотеже концентрације реактаната и производа реакције више не мењају, реакције и даље теку у оба смера.

Међутим, број насталих и разграђених молекула у јединици времена је исти

То значи да се после успостављања равнотеже у систему и даље одвијају процеси на молекулском нивоу, али то не изазива микроскопске промене реакционог система

7

8

Она се може померити удесно или улево променом концентрације компонената.

Повећањем концентрације реактаната равнотежа се помера у правцу производа и обрнуто, све док се не успоставе нове равнотежне концентрације

Пример реакције сагоревања угљеник (II)-оксида и настајање угљеник (IV)-оксида

9

10

На тај начин се смањује укупни питисак гасне смеше, и тако компензује спољашњи утицај

При смањењу укупног притиска гасне смеше, хемијска равнотежа се помера у смеру настајања већег броја молекула

На тај начин се повећава укупни притисак гасне смеше и тако компензује спољашњи утицај

Пример гасовитог равнотежног система:

2NO₂₍g₎ N₂O₄₍g₎

11

мркоцрвене боје безбојан

Повећањем притиска гасне смеше хемијска равнотежа се помера у правцу N₂O₄ (мањи број молекула) што се запажа по светлијој боји гасне смеше:

2NO₂₍g₎ N₂O₄₍g₎

Смањењем притиска гасне смеше, равнотежа се помера у правцу већег броја молекула NO₂ - тамнија боја смеше

12

мркоцрвене боје безбојан

повећање притиска

смањење притиска

13

егзот.

ендот.

Утицај температуре запажа се на следећи начин:

Хлађењем равнотежног система његова боја постаје светлија (равнотежа се помера у правцу безбојног N₂O₄ - егзотермни процес)

2NO₂₍g₎ N₂O₄₍g₎

Док загревањем боја смеше постаје тамнија (фаворизује се ендотермни процес)

14

егзот.

ендот.

мркоцрвене боје безбојан

хлађење система

загревање система

15

Анри Ле Шатеље

16

17

18

наранџаст жут

Потребан прибор и материјал:

1. Чаша од 100 cm³ - 2 комада

2. Пипета од 5 cm³

3. Калијум-дихромат, c(K₂Cr₂O₇)=0,2mol/dm³

4. Хлороводонична киселина, conc HCl

5. Водени раствор натријум-хидроксида, ω(NaOH) = 15 %

6. Дестилована вода

19

Извођење огледа:

1. Сипати у сваку стаклену чашу око 2 cm³ K₂Cr₂O₇

20

2. У првој чаши K₂Cr₂O₇ разблаживати дестилованом водом ( до око половине чаше), све док се боја раствора не промени у жуту. Раствор у другој чаши служи за упоређење са бојом осталих раствора

21

додатак H₂O

3. Жутом раствору, капалицом, додати HCl док се боја раствора не промени поново у наранџасту

22

додатак HCl

23

додатак NaOH

24

25

додатак H₂O

26

наранџаст жут

27

додатак HCl

28

наранџаст жут

29

додатак NaOH

30