29 VREME ▸ 27-X-2011

Stariji muškarci i sve više stranciIzvori iz banaka tvrde da poslednjih godina “na

štednju” dolazi sve više novca iz regiona, ali i

Evrope. Uglavnom su to poslovni ljudi koji su sa

Srbijom povezani biznis vezama ili gastarbajteri koji

oročavaju godišnje između 10.000 i 30.000 evra

ŠTEDIŠE U SRBIJI

▸▸

30 VREME ▸ 27-X-2011

Svetski dan štednje, 31. oktobar, go-dinama unazad u Srbiji pretvarao se u pravi mali rat među bankama, dok su svi koji žive od reklame tr-

ljali ruke. Zadovoljstvo nisu krili ni oni koji su imali veće svote novca da polože u pe-riodu kada se Nedelja štednje pretvarala u mesec kampanje za atraktivne kamatne stope i do 9,5 odsto za oročenja do godinu dana. Dok ovaj broj odlazi u štampu, ban-kari još većaju, ali još nije sigurno da li će većina banaka poštovati apel guvernera ili će preskočiti pet odsto (što je i prosečna vi-sina kamata na štednju u zemlji), iako se većina vodećih bankara složila da su viso-ke kamate poskupljivale kredite i da bi pro-longiranje te prakse bilo sistemski rizik po ekonomiju. U Srbiji se ispostavilo kao za-konitost da jače banke (po kapitalu) daju razumnije kamate, jer ne vape za svežim novcem, dok su slabije banke nudile više da privuku kapital.

U poslednjih par godina tokom Nedelja štednje oročeno je preko milijardu evra, a od 29. oktobra do 18. novembra 2009. go-dine (koja se smatra blagoslovenom u srp-skoj štednji) – 382,6 miliona evra nove devizne štednje. Inače, tokom cele te “zlat-ne godine” štednja je dnevno povećavana

u prvoj polovini u proseku za 2,8 miliona evra, u drugoj za 5 miliona, dok je ukupan rast u odnosu na 2008. iznosio 1,3 milijar-de. Bankari su zadovoljno izjavljivali kako je nakon kraće panike od ekonomske kri-ze u septembru 2008. (kada je došlo do na-glog povlačenja depozita od oko milijardu evra), poverenje stanovništva u bankarski sistem vraćeno. To se može zaključiti i po o rastu štednje po godinama (vidi tabelu). Prema podacima NBS-a, broj štednih ulo-ga (partija) u 2010. iznosio je 5.352.748 mi-liona, što je skoro duplo više nego 2005, kada ih je bilo 2.651.636. Krajem septem-bra ove godine taj broj nešto je viši i izno-si 5.539.630 miliona, a prosečna vrednost štednog uloga 1.362 evra, dok je u 2005. bila 844 evra.

PROFIL ŠTEDIŠE: Da građani sve više štede mogao bi da ukaže i podatak NBS-a da je do 30. septembra ove godine ukupna šted-nja u srpskim bankama iznosila 7,5 mili-jardi evra, od čega 98 odsto devizna, a dva odsto dinarska. Da bi se otkrilo koliko gra-đani Srbije godišnje prosečno uštede logič-no bi bilo podeliti to sa brojem građana, pa se dobije broj od oko 1000 evra po gla-vi stanovnika. Jeste da je skoro 60 puta manje nego u Nemačkoj (59.000 evra po

stanovniku), ali svi znamo gde živimo i da je procena nerealna. Kao što su za “Vreme” u Udruženju banaka Srbije i NBS-u potvr-dili, profil i broj štediša nije lako otkriti, jer ne postoji telo slično Kreditnom birou u kome se beleži i “broj cipela” klijenta. Ne-maju svi građani štedne knjižice, dok ih neki imaju i više kod različitih banaka i če-sto štede u više valuta. Takođe, mnogi nisu ni srpski državljani.

Poslednje istraživanje koje bi moglo da po-mogne u otkrivanju specifičnih karakteri-stika srpskih štediša sproveo je 2009. nakon Nedelje štednje portal Krediti.rs, a tamo su potvrdili da su na osnovu klijenata koji im se redovno javljaju zaključili da se ota-da stanje nije mnogo promenilo. Naime, u tom istraživanju učestvovalo je sedam ba-naka (Erste banka, Metals, UniCredit, Mo-skovska, Societe Generale, AIK i KBC), a korišćeni su i podaci NBS-a. Tada su otkrili da su 54,6 odsto slučajeva vlasnici štednih knjižica zaposleni i oženjeni muškarci koji u proseku imaju 52,3 godine i štede kako bi “na stranu” ostavili novac koji će trošiti u penziji. Među štedišama je najviše starijih od 55 godina (više od 40 odsto), a najma-nje štede mladi do 30 godina (pet odsto).

Osnovni razlog štednje starijih od 60 ▸▸

Foto na prethodnoj

strani: A. Anđić

Foto: Reuters

31 VREME ▸ 27-X-2011

▸

32 VREME ▸ 27-X-2011

godina jeste obezbeđivanje novca unucima za buduće školovanje, dok srednja gene-racija štedi za putovanja ili uređenje sta-nova i kuća. Mnogo je i onih koji nemaju ideju u šta da ulože, pa čuvaju “beli novac” da bi izbegli bespotrebnu potrošnju. Ipak,

najznačajniji je podatak da prosečan štedi-ša u Srbiji oročava oko 8000 evra na godi-nu dana. Dakle, impresivno ako uzmemo u obzir prosečnu srpsku platu, minuse na te-kućim računima, pozajmice rodbini i opštu nemaštinu.

Kako novac ne poznaje granice, pogotovo kada može da se “oplodi”, nesumnjivo je da su rastu srpske štednje doprineli i stra-ni državljani, o čemu su početkom godine govorili za dnevne listove bankari, ali veći-nom anonimno. U Raiffeisen banci su nam

SRBIJA I DALJE KONKURENTNAMiroslav Rebić, član Izvrsnog odbora

Societe Generale Srbija

“Kao i uvek, Societe Generale banka uvažava

preporuke centralne banke, pri čemu ostaje

verna svojim principima, baziranim na pouz-

danosti, proaktivnosti i zadovoljstvu klijena-

ta, što je rezultiralo povećanjem depozita u

našoj banci od oko 30 odsto u proteklih go-

dinu dana. Očekujem da će se takav trend u

našoj banci nastaviti. Razlog je u tome što

su uslovi štednje u našoj zemlji i dalje veo-

ma konkurentni, što dokazuje i činjenica da

jedan deo štednje čine i ulozi nerezidena-

ta. Porast se očekuje i kod manjih uloga jer

smo omogućili štednju i građanima sa nižim primanjima. Oni mogu da mesečnim izdva-

janjem malih iznosa prikupe sredstva koja će zatim položiti na štednju ili iskoristiti u dru-

ge svrhe. Takav vid štednje je izuzetno rasprostranjen u razvijenim bankarskim sistemima,

pa će u narednim godinama sigurno i kod nas zauzeti značajno mesto u ukupnoj struktu-

ri štednje. U našoj banci, muškarci štede češće nego žene, a najviše štede građani stariji od

50 godina.”

UKUPNA ŠTEDNJA GRAĐANA KOD POSLOVNIHBANAKA U SRBIJIU milionima evra

2001. godina 348

2002. 759

2003. 1,0

2004. 1,4

2005. 2,02

2006 3,3

2007. 5,1

2008. 4,7

2009. 6,0

2010. 6,945

2011. (do 30.9) 7,5

Izvor: Kamatica.rs

33 VREME ▸ 27-X-2011

potvrdili da su u 2010. oročeni depoziti stranih fizičkih lica uvećani za oko 20 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

SRPSKE POGODNOSTI: Izvori iz banaka tvrde da poslednjih godina “na štednju” dolazi sve više novca iz regiona (bivših re-publika Jugoslavije), ali i Evrope, i to uglav-nom Nemačke, Engleske i Holandije, i očekuju da će se tako i nastaviti. Procedura za dobijanje štedne knjižice je jednostavna, a stranim klijentima je potreban samo pa-soš. Uglavnom su to poslovni ljudi koji su sa Srbijom povezani biznis vezama ili ga-starbajteri koji oročavaju godišnje između 10.000 i 30.000 evra, uglavnom u vodećim bankama. Ovakva ulaganja i pored rizika

zemlje ne deluju im nesigurno jer su ban-ke pokazale visoku kapitalizovanost, a po-red toga i država garantuje za štednju do 50.000 evra u slučaju da banka bankrotira.

Ako pogledamo druge pogodnosti koje dr-žava nudi, ne deluje da bi strancima pet odsto kamate godišnje bilo malo. I ove sto-pe će više nego duplo premašivati one u

evrozoni gde su u proseku oko 1,8 odsto na godišnjem nivou, a u susedstvu su trenut-no prosečne kamate više samo u Crnoj Gori (oko 6 odsto).

Razlog zašto je tako, ekonomisti objašnja-vaju rizikom zemlje i nemogućnosti banaka koje ovde posluju da se značajnije zadužu-ju u inostranstvu, što je manji problem za

NE OČEKUJEMO PAD NOVIH ULOGAPetar Jovanović, član IO Raiffeisen banke

“Ukupna vrednost depozita u Raiffeisen banci

tokom protekle godine, kada su u pitanju fi-

zička lica, je oko 600 miliona evra. Što se tiče

prosečne visine oročenog uloga, ona je okvir-

no 10.000 evra, a najviše depozita je bilo

oročeno na 6 i 12 meseci. U toku protekle go-

dine volumeni štednje su bili stabilni, bez ve-

ćih oscilacija.

Raiffeisen banka je i do sada vodila politi-

ku umerenih kamatnih stopa na štedne ulo-

ge, ističući pre svega aspekt sigurnosti koja je

podržana visokom kapitalnom adekvatnošću.

Imajući u vidu dosadašnju poslovnu politiku i

iskustva iz ranijih perioda Nedelje štednje, ne

očekujemo da će se preporuka NBS-a nega-

tivno odraziti na nivo novih uloga.”

▸▸

34 VREME ▸ 27-X-2011

banke iz Hrvatske i Slovenije. Ali pored vi-ših kamata za štediše je značajna i znatno niža poreska stopa. Naime, prošle godine porez na kamate smanjen je sa 20 na 10 odsto, što je znatno povoljnije nego u ne-kim zemljama u kojima ovaj namet pro-guta i četvrtinu zarade od kamata. Tako je porez u Nemačkoj 25 odsto, Italiji 27,

Engleskoj 20, Francuskoj 18, a u Belgiji i Češkoj 15 odsto.

Takođe, u Upravi carina su za naš list po-tvrdili da se u Srbiju novac može uneti bez ograničenja i bez potvrde o poreklu, ali se mora prijaviti na Carini. Sa druge strane, prilikom iznosa novca Carini je potrebno prijaviti sve preko 10.000 evra u dinarima

NEDELJA ŠTEDNJE OSTAJE ATRAKTIVNAMirko Španović, član IO

Hypo Alpe Adria Bank

“Dosadašnji pokazatelji govore da se po-

verenje građana u štednju u bankama zna-

čajno poboljšalo u odnosu na period od

pre nekoliko godina. Takođe, klijenti već

imaju neku vrstu navike da odluku o šted-

nji u banci donose oko 31. oktobra, kada

u Nedelji štednje mogu dobiti povoljni-

je uslove. Međutim, bez obzira na to, šted-

ne proizvode tokom cele godine kreiramo

prema različitim potrebama klijenata i ve-

rujemo da ćemo njihovo poverenje zadr-

žati i nadalje. Prosečna visina oročenog

uloga u toku meseca štednje prošle godi-

ne je bila oko 14.000 evra, a 70 odsto kli-

jenata se opredelilo za period oročenja od

12 meseci. Prošlogodišnje kamate na devi-

zne štedne uloge, oročene na godinu dana

u Nedelji štednje, bile su do 6,5 odsto. Na

dinarske uloge kamata se kretala do 10,5

odsto. Tokom ovogodišnje Nedelje štednje

kao i svih prethodnih godina pripremiće-

mo atraktivnu ponudu za naše štediše.”

VREME JE ZA PRILAGOĐAVANJA Jasna Terzić, član IO Erste Bank a.d. Novi Sad

“Erste Banka je već prošle godine svoju ponu-

du u periodu oko štednje približila standardnim

kamatnim stopama koje važe tokom ostatka go-

dine. Čak i standardne kamatne stope na šted-

nju u Srbiji su znatno više nego u EU pa se i bez

povećavanja uoči Nedelje štednje mogu sma-

trati veoma atraktivnim. Ranijih godina, speci-

jalne ponude banaka uoči ovog dana imale su

važnu funkciju u privlačenju ušteđevine koja je

još uvek bila van finansijskih tokova. Privlačenje

ušteđevine iz ‘slamarica’ u finansijske tokove,

uz istovremenu veliku konkurenciju u bankar-

skom sektoru, dovelo je do znatno viših kamat-

nih stopa na štednju. Imajući u vidu da je ovaj,

za ekonomiju zemlje važan proces dostigao određeni nivo, vreme je da se uspostavi trend

približavanja kamatnih stopa onima u okruženju.”

35 VREME ▸ 27-X-2011

ili stranoj valuti i pokazati potvrdu o pore-klu novca.

Uoči Nedelje štednje NBS i banke redovno savetuju građane da iz svojih “slamarica” izvade ušteđevinu i povere ih sigurnijim fi-nansijskim institucijama. Međutim, kako se ta famozna cifra od tri milijarde evra (400 evra po stanovniku) koja leži ispod jastuka prosečnog srpskog građana ne menja godi-nama, pokazuje da ni kamata od deset od-sto ne bi bila neki posao kada je to sve što imate. Sigurno ta svota ni ove godine neće biti izvučena iz džepova, što manje ima veze sa nepoverenjem u banke, a više sa neizvesnošću sledeće plate.

Ana Radić

ŠTEDNJA ĆE NASTAVITI DA RASTEGoran Milićević, izvršni direktor za marketing Komercijalne banke

“Štednja u Komercijalnoj banci beleži konstantan rast. Od 13. ja-

nuara 2010. godine, kada je stigla do prve milijarde, do danas, po-

rasla je na preko 1,220 milijardi evra. Preko 85 odsto je uloženo

na rok od godinu dana i duže, a vrednost prosečnog uloga je oko

8000 evra. Ne plašimo se da bi moglo da dođe do pada nivoa šted-

nje ni ukupno ni u našoj banci. Ukupno, zbog toga što je kamata

na štednju, u situaciji veoma usporene privredne aktivnosti, jedini

“siguran biznis”, sa solidnim prinosom, daleko većim od prinosa u

susednim, ali i drugim evropskim zemljama. Stav da banke ne po-

dižu visinu kamate u mesecu i nedelji štednje nama veoma odgo-

vara, pošto nismo planirali da ih podižemo ni u slučaju da druge

banke to učine. Stabilnost i raspoloživost uloga, uz sasvim korek-

tne kamate – formula koja nas godinama drži liderom štednje u

Srbiji – razlog su naše uverenosti da će visina ukupne štednje na-

staviti da raste.”

▸▸

36 VREME ▸ 27-X-2011

Štednja za sve u Societe Generale banciSociete Generale banka akcenat stavlja na “štednju za svakog”. Bez obzira na to da li već ima iznos koji polaže na štednju ili želi da štedi od svojih redovnih primanja, u So-ciete Generale banci će svako naći proizvod koji mu odgovara.

Societe Generale banka posebnu pažnju posvećuje malim štedišama. Pored konku-rentne kamatne stope i na niže uloge, ban-ka nudi proizvode namenjene različitim klijentima, čak i onim koji veruju da nisu u mogućnosti da štede. Takvoj vrsti šted-nje namenjen je Moj bonus, proizvod koji klijentu omogućava da izdvajanjem izno-sa već od 2000 dinara ili 20 evra prikupi sredstva koja zatim može ponovo oročiti ili iskoristiti u druge svrhe. Takav način šted-nje je izuzetno rasprostranjen u razvijenim evropskim zemljama, a sve je popularni-ji i u Srbiji.

Tokom Nedelje štednje banka će dodat-no stimulisati klijente da štede, pa će kod oročenja na 12 meseci odobravati kamatu od 5,5 odsto, bez obzira na visinu depozi-ta, a kamata na dinarsku štednju iznosiće 15 odsto u cilju dalje podrške procesu di-narizacije. Zbog građana koji borave u ze-mljama van evrozone, stimulativne kamate nudimo i klijentima koji štede u drugim valutama.

Atraktivni uslovi štednje u Piraeus banciPiraeus banka će i ovogodišnji Svetski dan štednje obeležiti izuzetno atraktivnim uslo-vima koji su predviđeni za sve tipove oro-čene štednje u evrima. Atraktivna ponuda biće upotpunjena Piraeus banka nagrad-nom igrom koja traje od 31. oktobra do 28. decembra i važi za sva oročenja od 5.000 evra i više. Svako novo oročenje uvećava šansu za nagradu, a sto najsrećnijih štediša dobiće priliku da tokom naredne godine sa izabranim saputnikom otputuju u Atinu!

Klijenti se, pored oročenja sa mesečnom isplatom kamate i standardne štednje sa povoljnim kamatama za uloge u evrima,

švajcarskim francima, američkim dolarima

i britanskim funtama, mogu opredeliti i za

posebne vrste oročenja u evrima sa dodat-

nim pogodnostima.

Piraeus 50 i Piraeus 30 oročena štednja

pružaju mogućnost podizanja do 50 odsto,

odnosno do 30 odsto oročenog uloga bez

razoročenja i to jednokratno ili iz više puta

tako da zbir ne prelazi 50 odsto, odnosno

30 odsto početnog uloga. Ovakav tip šted-

nje je prilagođen klijentima koji žele da im

deo oročenih sredstva bude na raspolaga-

nju i tokom trajanja oročenja.

Piraeus unapred je oročena štednja koja

pruža pogodnost podizanja kamate una-

pred, odnosno u trenutku polaganja

sredstava. Piraeus unapred štednja je na-

menjena klijentima koji žele da raspolažu

kamatom odmah, odnosno pre isteka peri-

oda oročenja.

Detaljne informacije o svim tipovima šted-

nje i Piraeus bank nagradnoj igri klijen-

ti mogu dobiti u najbližoj filijali Piraeus

banke.

Raiff eisen bankaU susret predstojećoj Nedelji štednje,

Raiffeisen banka je pripremila bogatu po-

nudu štednih modela, specijalno kreiranih

tako da prate potrebe i očekivanja štedi-

ša. Mi u Raiffeisen banci posebnu pažnju

posvećujemo štednim ulozima naših kli-

jenata, a svoje znanje baziramo na višede-

cenijskom iskustvu Raiffeisen bankarske

grupacije, milionima zadovoljnih štediša i

njihovih ostvarenih planova i snova.

Štednja u banci je povoljnija i mnogo si-

gurnija od čuvanja novca kod kuće, jer se

sredstva položena na štednju uvećavaju.

Zato Vam preporučujemo da za sve situa-

cije u životu koje iziskuju određene troš-

kove, napravite mudar plan i započnete

štednju na vreme. Razmislite o vrsti šted-

nje koja najviše odgovara Vašim zahtevima

i mogućnostima. Mi smo tu da Vam po-

mognemo u izboru i ponudimo baš onaj

model koji po roku i raspoloživosti sred-

stava najbolje prati Vaše potrebe. Povodom

Nedelje štednje, nudimo atraktivne uslo-

ve za oročenu štednju na 3, 6 i 12 mese-

ci, koja predstavlja najbolje rešenje ukoliko

želite da ostvarite veći prihod na uložena

sredstva. Pored standardne oročene šted-

nje, povoljne uslove za štednju pripremili

smo i za Kombinovanu štednju, koja pred-

stavlja kombinaciju standardne oročene

štednje i ulaganja u otvoreni investicio-

ni fond Raiffeisen WORLD, kojim uprav-

lja Raiffeisen Invest a.d. Beograd DZU IF,

uz garanciju da će po isteku oročenja ini-

cijalno uložena sredstva u potpunosti biti

povraćena.

U Raiffeisen banci Vaš novac je siguran!

Dok on raste, Vi možete mirno da planirate

svoju budućnost.

Alpha bankaSvako ima istovremeno više različitih krite-

rijuma za odabir pravog štednog proizvoda,

jer kamata više nije ni jedini niti obavezno

i najvažniji. Kako onda odabrati pravi šted-

ni proizvod kada skoro svaki koji se nudi

na tržištu najčešće ima samo jednu poseb-

no istaknutu pogodnost?

Izbor će ove godine biti vrlo jednostavan, s

obzirom da je Alpha Bank posebno za Ne-

delju štednje pripremila kompletnu ponu-

du koja u jednom proizvodu kombinuje

sve važne karakteristike štednog proizvoda

– atraktivnost kamatne stope, dostupnost

depozita i dugogodišnju tradiciju u bankar-

skom poslovanju, kao garancija kvalitetnog

ophođenja i prema sredstvima koja se šte-

de i prema klijentima.

37 VREME ▸ 27-X-2011

Sajam poslova za studente i diplomcetehničko-tehnoloških fakulteta

7. i 8. novembarZgrada tehničkih fakulteta, Beogradn

Saja

Zg

www.jobfair.rs

KREIRAJ SVOJU BUDUĆNOST!

Copyright © NP Vreme, Beograd

Upotreba materijala iz ovog fajla u bilo koje svrhe osim za

ličnu arhivu dozvoljena je samo uz pisano odobrenje NP Vreme

PDF izdanje razvili: Saša Marković i Ivan Hrašovec

Obrada: Marjana Hrašovec