Mukarci kao rtve nasilja u porodici
Mukarci kao rtve nasilja u porodici
Kada priamo o nasilju u porodici esto u glavi imamo slike, ena u
mesnicama, pretuene dece, ali retko se setimo naeg roaka ili
prijatelja koji verovatno svakodnevno preivljava nasilje od svoje
partnerke ili bliske enske osobe.
Stereotip o nasilnim mukarcima i pasivnim enama onemoguio je
mnogim mukarcima put do pomoi i podrke u svojoj okolini. Kako svi
mi tako i mukarci preivljavaju nasilje u porodinom okruenju, teko
opaaju sebe kao rtve i zato ostaju uskraeni za pomo.
Kao i kod svih drugih vrstanasiljarazlikuju se psiholoko, fiziko
u koje spada i seksualno. esto se kodfizikog nasiljapravi razlika
izmeu dva tipa: benignog i tekog. U benigno nasilje se ubrajaju
postupci poput gurkanja, amaranja, upkanja i slinih postupaka koje
verovatno nee prouzrokovati ozbiljniji fiziki bol ili neku povredu.
Teko nasilje za posledicu uvek ima ozbiljnije pfizike posledice,
ali se u teko nasilje ubraja upotreba oruja (pitolji, noevi i
slino) i jedan i drugi tip nasilja podleu sudskim
kaznama.Emocionalno odnosno psihiko nasiljeini ponaanje koje ima
nameru da posrami, unizi, zastrai ili ponizidrugu osobu. Primeri se
kreu od vikanja do uvreda ali i ograniavanja kontakta sa drugim
ljudima (porodicom i prijateljima). Ovakva vrsta nasilja esto je
praena fizikim nasiljem.
ta statistika kae, ko su mukarci rtve nasilja:- Mlai
mukarci,
- Vanbrani partneri,
- Mukarci koji su u estom konfliktu i u drugim segmentima ivota
(posao, prevoz),
- Oni koji su u procesu promene (smanjenje prihoda, gubljenje
posla, prekovremeni rad i slino).
-Sa razliitim potekoama (razliiti stepeni i oblici invalidnosti
ihendikep-a)
Vano je napomenuti da stepen obrazovanja i visina prihoda nisu u
neposrednoj vezi sa mogunou trpljenja nasilja. Pa tako i direktori
mogu biti rtve nasilja od stane ena koliko i njihov zaposleni. Ono
to je pak utvreno je da i rtve i nasilnici imaju zabeleennii
nivosamopotovanja.
Vano je znati:- Nesuglasice su sastavni deo svake bliske veze
ipak sa besom, ljutnjom i krivicom morate se suoavati na vreme kako
nebi dolo do psiholokog i/ili fizikog nasilja.
- Ako posumnjate da je neko Vama blizak trpi nasilje, pruite
podrku. Pokuajte da ne osuujete tu osobu i jasno toj osobi stavite
da znanja da nije sama i da situacija u kojoj se nalazi nije niti
jedinstvena niti bezizlazna.
- Za sebe ili za drugepotraite profesionalnu (psiho-socijalnu)
pomo onu koju obezbeuju psiholozi, porodini terapeuti i socijalni
radnici (pozovite VaCentar za socijalni radi raspitajte se da li
nude uslugu porodine terapije).
Gde mukarac koji trpi nasilje moe nai pomo:- Policija prijavite
svaku vrstu nasilja (ukoliko I ne bude dolo a zatvorske kazne nakon
prvog sukoba, vano je da svaka povreda, bilo psihika bilo fizika
ostane registrovana u policijskim dosijeima);
- Centar za Socijalni Rad (slobodno potraite podrku strunjaka,
oni su duni da Vam pomognu).
- Prijatelji i rodbina (ne oklevajte da se poverite svojim
prijateljima, iako ste mukarac, Vaa okolina sigurno sumnja kroz ta
prolazite i verovatno Vam mogu i pomoi).
- Organizacije civilnog drutva(profesionalnu ali i svaku drugu
vrstu pomoi mogu Vam pruiti i neponati poput svetenika lokanle
crkve, humanitarnog radnika nekeorganizacijeI slino).
