Zvezda u usponu · dok je Marko Vlahović skočio 15m i osvojio bronzu. Tamara Milutinović osvojila je srebrnu medalju na 200m rezultatom 24.78s. Marina Živković zauzela je drugo

BROJ 2 // SEPTEMBAR 2019 // SRBIJA

Serbia Marathon Series Serbia marathonu 5 zvezdica za kvalitet

ČASOPIS ATLETSKOG SAVEZA SRBIJE

Garadašević i Bibić do evropske bronze

Međunarodna takmičenja

Zvezda uusponuMiloš Malešević Ivana

Španović do Olimpijske

norme

002

MEĐUNARODNE VESTI 06. Atletski miting u Temišvaru

06. Prvenstvo Balkana u planinskom trčanju

07. Teodora Simović prva na Balkanu

10. Stariji juniori osvojili 17 medalja na Balkanijadi

11. Osam medalja za Srbiju na juniorskoj Balkanijadi

11. Malešević do srebra na EP U20

14. Kolašinac do norme za SP

Domaća takmičenja i aktivnosti 16. Održana sedma Vršačka trka uz

stepenište

17. Memorial “Dragutin Tomašević”

18. Održano PS u ultramaratonu

18. Crveno-beli odbranili titulu

19. BEL MEDIC novi partner Atletskog Saveza Srbije

20. U prisustvu visokih atletskih zvaničnika svečano otvoren treći džamp kamp

20. Potpisan sporazum o saradnji izmedju SSAB i ASS

>>>

>>>

MLADA ATLETIČARKA IZ SENTE BACILA JE KOPLJE TEŽINE 500GR DO 62.79 METARA I OSVOJILA ZLATNU MEDALJU.

08Gardašević i Bibić do evropske bronze

Kolašinac do norme za SP

Adriana Vilagoš

14

IVANA JE SKOČILA 6.85M I TAKO OBEZBEDILA SEBI MESTO NA ZAVRŠNOM MITINGU I POTVRDILA NORMU ZA OLIMPIJSKE IGRE KOJA JE 6.82M.

Ivana Španović do Olimpijske norme

05

21 Noćni spektakl – Prvenstvo države za seniore/ke

22 Tradicionalni kamp ASS u Kragujevcu

22 Armin Sinančević u timu za SP

Serbian Marathon Series

26 Serbia marathonu 5 zvezdica za kvalitet

IAAF/EA vesti

28 Ešton Iton i Briana Theisen-Iton ambasadori SP 2019

Edukativni programi

30 Brzinsko-snažne sposobnosti u atletici – senzitivni periodi i periodizacija treninga

Zdravlje

33 Povrede zadnje lože u atletici

Sećanje na bivše šampione

36 Atletska legenda Snežana Pajkić Jolović

26

PRVENSTVO EVROPE U23 ODRŽALO SE U ŠVEDSKOM GRADU, JEVLE OD 11. DO 14.JULA.

Serbia marathonu 5 zvezdica za kvalitet

MILOŠ MALEŠEVIĆ JE OVE GODINE

OSVOJIO SREBRO NA PRVENSTVU

BALKANA , A ZATIM OSVOJIO SREBRA NA EVROPSKOM

PRVENSTVU ZA JUNIORE U

BORASU.

Zvezda u usponu

1218

ATLETIKA // IMPRESUM

Urednik: KATARINA BRANKOVIĆe-mail: [email protected]

Izdavač: ATLETSKI SAVEZ SRBIJE11000 Beograd, Strahinjića Bana 73-atelefoni: +381 11 262.50.88; 262.68.76fax: +381 11 262.73.71e-mail: [email protected]

BROJ 2 // SEPTEMBAR 2019 // SRBIJA

ČASOPIS ATLETSKOG SAVEZA SRBIJE

srbatl

Atletski-savez-Srbije-136279679756982

atletskisavezsrbije

PRATITE NAS >>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>

www.ass.org.rs

Atletika

MEĐUNARODNA TAKMIČENJA I AKTIVNOSTI \\ ATLETIKA

05

>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>

međunarodna>>>

takmičenjai aktivnosti

U Splitu, Hrvatskoj se od 13. do 19.maja održalo 23. Svetsko školsko prvenstvo, na kojem je takmičili naša atletičarka Adriana Vilagoš.

Mlada atletičarka iz Sente bacila je koplje težine 500gr do 62.79 metara I osvojila zlatnu medalju I prvo mesto na ovom takmičenju. Njen najbolji rezultat je 64.73m, koji je ujedno I svetski rekord u njenoj kategoriji.

Na takmičenju je učestvovalo 33 dečaka I 30 devojčica iz 35 zemalja.

Adriana Vilagoš svetska školska atletska šampionka

>>>

ATLETIKA // MEĐUNARODNA TAKMIČENJA I AKTIVNOSTI

06

Atletski miting u Temišvaru

PRVENSTVO BALKANA U PLANINSKOM TRČANJU

Atletski klub “Atina” iz Vršca je dobio specijalan poziv u okviru međugranične saradnje,koji je prosle-dio svim klubovima koji su učesnici sportske mani-festacije pod nazivom Atinske igre. Na takmičenju u Rumuniji su nastupili još i Ak Dinamo iz Pančeva,Ak Tamiš iz Pančeva,AK Panonija iz Pančeva i AK Prole-ter iz Zrenjanina.

Treba istaći sjajno gostoprimstvo, vrhuhunsku orga-nizaciju i uslužnost domaćina. Učestvovalo je još 9 klubova iz Rumunije,1 klub iz Mađarske, i 4 osnovne škole. Takmičenje je posetio i dao podršku organi-zatorima i predsednik Rumunske atletske federacije G.Florin Florea.

Ono što je važno istaći je da će saradnja biti nastav-ljena na nivou klubova,gradova,regije Banata,kao i na nivou Atletskih saveza Srbije i Rumunije. U raz-govoru sa predsednikom Rumunske atletske fede-racije g. FLorinom Floreom,se vidi da daju snažnu podršku razvojnim mitinzima, koje organizuju uspešno klubovi uz pomoć sponzora, lokalne samo-uprave, podršku saveza i roditelja, volontera. Tako ujedinjeni, daju primer da je sve moguće kada se složno i organizovano radi. Na Olimpijskim igrama u Tokiju očekuju oko 15-16 normi, koje treba da potvrde.

ŠESTO MESTO NEVENE JOVANOVIĆ, IGOR MARKOVIĆ SEDMOPLASIRANI

Atletska reprezentacija Srbije, nastupila je na Prvenstvu Balkana u planinskom trčanju, koje Je održano 18.maja u mestu Kampulung Moldovenesk (Rumunija).

Na izuzetno zahtevnoj stazi koja je bila vlažna i blatovita celom svojom dužinom, koja je iziskivala velike napore za njeno savlađivanje naši atletičari su dali svoje maksimume i ostvarili sasvim solidne rezultate.

Reprezentativci Turske izdominirali su osvojivši 13 medalja. U reprezenta-ciji Srbije najuspešniji su bili, seniorka Nevena Jovanović, koja je zauzela 6. mesto i stariji junior Igor Marković koji je osvojio 7. mesto. U ekipnom plasmanu starije juniorke, stariji juniori i seniorke osvojili su četvrta mesta. Seniorke su bile najbliže osvajanju bronzanog odličja.

U Temišvaru, Rumuniji 28.maja održan je atletski miting pod nazivom ”Junior invantation meeting 2019”, na koJEM je učestvovalo 5 klubova iz Srbije.

>>>


07

TEODORA SIMOVIĆ PRVA NA BALKANUPrvenstvo Balkana na 10km, održano je 22.juna u Brčkom, Bosni I Hercegovini. Ovo takmi-čenje novo je u programu Balkanske atletske federacije I održano je po prvi put. Našu reprezentaciju činili su Teodora Simović, Nevena Jovanović I Milan Mitrović.

Teodora je uspela da osvoji zlatnu medalju I deonicu od 10km pretrči za 34 minuta I 44 sekunde.

“Ova trka je u programu Svetske atletske federacije, te je konkurencija bila izuzetno velika. Trka je od samog starta bila jaka. Ja sam pokušavala da pratim tempo prvoplasirane I dru-goplasirane takmičarke, a nakon 4km kada sam ubrzala prestigla me je beloruskinja. Išla sam uz nju I do kraja trke uspela da prestignem sve tri. Osvojila sam prvo mesto I zaista sam presrećna”, rekla je Teodora.

Nevena Jovanović zauzela je sedmo mesto rezultatom 36:59,7, dok su u ekipnom pla-smanu naše devojke bile druge.

>>>


08

Gardašević i Bibić do evropske bronze

„Nisam zadovoljan bronzom, mislim da sam

zaslužio i bio spreman za zlato. Trka je na početku

bila dosta spora, dva kruga pred kraj ja sam

ubrzao i promenio ritam koji me je doveo do ovog odličja”, rekao je Bibić.


09

Evropsko prvenstvo za mladje seniore/ke je takmičenje u kom pravo učešća imaju atletičari i atletičarke do 23.godine. Naša zemlja je na pomenutom takmičenju imala 11 predstavnika, šest u ženskoj konkurenciji i pet u muškoj. Milica Gardašević i Sara Lukić skakale su u dalj, Anja Lukić i Milica Emini trčale 100m prepone, Marija Stojadinović skakala je troskok i Zorana Grujić je trčala 3000m stipl. Elzan Bibić trčao je na 1500m i 5000m, Jasmin Halili skakao je u vis, Bogdan Zdravković i Veljko Nedeljković bacali su kuglu i Aleksa Kijanović je trčao 100m.

Prvenstvo Evrope U23 održano je u Švedskom gradu, Jevle od 11. do 14.jula, a prijavljeno je 1105 učesnika, 597 u muškoj i 508 u ženskoj konkurenciji iz 50 zemalja starog kontinentna.

Srpski atletičar Elzan Bibić, osvojio je bronzanu medalju na Evropskom prvenstvu za mladje seniore/ke u Švedskoj. On je deonicu od 1500m istrčao za 3:50,90 minuta i trku završio kao trećeplasirani.

Bibić je tokom cele trke bio među prva tri takmičara, da bi se dva kruga pred kraj odvojio i prešao na vodeću poziciju. Neko-liko metara pred cilj njega je uspeo da pretekne Ignacio Fontes, španski atletičar koji je zauzeo prvo mesto rezultatom 3:50,38, dok je o drugom i trećem mestu odlučio finiš. Drugo mesto zauzeo je takmičar iz Velike Britanije, Piers Copeland koji je za samo jednu stotinku osvojio srebro rezultatom 3:50,89.

„Nisam zadovoljan bronzom, mislim da sam zaslužio i bio spre-man za zlato. Trka je na početku bila dosta spora, dva kruga pred kraj ja sam ubrzao i promenio ritam koji me je doveo do ovog odličja”, rekao je Bibić.

Bronzanu medalju osvojila je I Milica Gardašević. Ona je u finalu skočila 6.43m i zauzela treće mesto. Zlatnu medalju osvojila Hilary Kpatcha iz Francuske rezultatom 6.73m, dok je druga bila takmičarka iz Mađarske, Beata Petra Farkas rezultatom 6.55m.

Milica je u prve dve serije napravila prestup, dok je treći skok morao da bude siguran kako bi dobila još tri pokušaja. Ona je u trećoj seriji skočila 6.21m, u četvrtoj 6.39m, u petoj je ostvarila najdalji skok od 6.43m.

„Nadala sam se ličnom rekordu, ali s obzirom da sam imala malih problema sa bolom u zglobu, zadovoljna sam plasma-nom. Još jedna bronzana medalja za našu zemlju na ovom takmičenju. Hvala svima na podršci“, rekla je Milica.

Aleksa Kijanović završio je svoje učešće na ovom šampionatu, povredom u polufinalnoj trci na 100m. Iako je krenulo sve jako dobro, i činilo se da će Aleksa uspeti da bude među prva tri

takmičara u svojoj grupi, on je 10m pred kraj morao da odu-stane zbog jakog bola u nozi.

Zorana Grujić zauzela je 18.mesto na 3000m stipl rezultatom 10:29,12.

Marija Stojadinović bila je 16-ta u troskoku, a njen najdalji skok je 12.53m.

Milica Emini trčala je u drugoj polufinalnoj trci na 100m prepone koju je završila na osmom mestu u grupi, a kao 20-ta u ukupnom plasmanu, rezultatom 14.07s. Anja Lukić nije uspela da završi trku do kraja, jer je izgubila korak i udarila preponu.

Sara Lukić takođe je učestvovala u finalu EP U23 i zauzela deseto mesto rezultatom 6.04m.

Jasmin Halili skočio je novi lični rekord u skoku u vis – 2.20m I zauzeo peto mesto na Prvenstvu Evrope za mladje seniore/ke.

Veljko Nedeljković bacio je kuglu 17.18m i zauzeo 17.mesto u ukupnom plasmanu u kvalifikacijama. Nažalost to nije bilo dovoljno za prolazak u finale.

Bogdan Zdravković završio je svoje takmičenje u kvalifikaci-jama bacanja kugle na 19.mesto rezultatom 17.13m.

„Nadala sam se ličnom rekordu, ali obzirom da sam imala malih

problema sa bolom u zglobu, zadovoljna

sam plasmanom. Još jedna bronzana

medalja za našu zemlju na ovom takmičenju.

Hvala svima na podršci“, rekla je

Milica.


10

Prvog dana takmičenja, na borilište je izašlo njih 14 plus dve štafete 4*100m, a naša zemlja osvojila je ukupno 10 medalja: četiri zlata, dva srebra i četiri bronze.

Prvu zlatnu medalju osvojio je Boško Kijanović, koji je trku na 400m završio novim ličnim rekordom 47.32s. Na pobedničko postolje popeo se i Tihomir Đorđević koji je pobedio u trci na 400m prepone rezultatom 52.10s.

Slavko Stević skočio je u vis 2.12m i zauzeo prvo mesto sa ovom visinom. Ženska štafeta na 4*100m u sastavu: Kiš, Vuletić, Milutinović, Lončarević pobedila je rezultatom 47.39s. Srebrnu medalju

osvojila je Ivana Djurić u bacanju koplja rezultatom 50.51m.

Sara Kiš postala je vicešampionka Balkana na 100m rezultatom 12.20s, dok je u muškoj konkurenciji Stefan Mihajlov zauzeo sedmo mesto sa 10.98s. Valentina Slović osvojila je bronzanu medalju u skoku s motkom sa prekočenih 2.70m. Treće mesto zauzeo je Tomislav Isailović u skoku u dalj rezul-tatom 7.17m. Tamara Milutinović je trku na 400m istrčala za 56.65s i uspela da dodje do bronzanog odličja.

Muška štafeta 4*100m u sastavu: Mihajlov, Jorgić, Kijanović i Čanak zauzela je treće mesto rezultatom 41.99s.

Do druge zlatne medalje na ovom takmičenju dos-peo je Boško Kijanović u trci na 200m, rezultatom 21.36s. Na pobedničko postolje popeo se i Dimi-trije Novaković u troskoku rezultatom 15.38m, dok je Marko Vlahović skočio 15m i osvojio bronzu. Tamara Milutinović osvojila je srebrnu medalju na 200m rezultatom 24.78s. Marina Živković zauzela je

drugo mesto u sedmoboju, dok je Djordje Jovanović bio četvrti u desetoboju. Damir Klempić trčao je do bronzane medalje na 800m rezultatom 1:54,47. Žen-ska štafeta 4*400m u sastavu: Milutinović, Sekulić, Maletić, Djokić zauzela je treće mesto rezultatom 3:51,53.

Ostali rezultati:

Mirko Mauna 5000m – četvrto mesto – 15:29,42.

Damir Klempić 1500m – četvrto mesto – 3:58,72.

Iva Maletić 800m – četvrto mesto – 2:12,27.

Lidija Dokić 400m prepone – peto mesto – 1:04,12.

Dino Tumbul bacanje kugle – sedmo mesto – 15.74m.

Lena Lončarević 100m prepone – šesto mesto – 14.68s.

Jovana Delić skok u vis – šesto mesto – 1.65cm.

Katarina Milosavljević 1500m – šesto mesto – 4:49,00.

Jovan Čanak 110m prepone – osmo mesto – 15.40s.

Prvenstvo Balkana za juniore/ke, održaNo Je u Rumuniji 02/03.jula. Našu reprezentaciju činilo je ukupno 25 atletičara, 12 juniorki i 13 juniora.

Stariji juniori osvojili 17 medalja na Balkanijadi


11

Osam medalja za Srbiju na juniorskoj Balkanijadi

Prvenstvo Balkana za mladje juniore/ke održano je 14.jula u Istanbulu. Našu repre-zentaciju činilo je ukupno 25 takmičara, od čega je bilo 10 atletičara i 15 atletičarki. Osvojeno je ukupno pet zlatnih medalja, jedno srebro i dve bronze.

Zlatne medalje osvojili su: Ivana Ilić na 100m rezultatom 12.16s, Iva Maletić na 800m rezultatom 2:14,34, Petar Čanak u troskoku rezultatom 14.67m, Aleksa Mila-nović u trci na 3000m rezultatom 9:05,86 i ženska štafeta 4*100m u sastavu: Vasić, Ilić, Jurić, Japundžić.

Tijana Japundžić zauzela je drugo mesto u trci na 400m rezultatom 56.39s. Bronzu je

osvojila Ivona Jurić na 100m prepone vre-menom 14.54s, kao i Tomislav Isailović u skoku u dalj rezultatom 6.98m.

MALEŠEVIĆ DO SREBRA NA EP U20Prvenstvo Evrope za starije juniore/ke održano je u švedskom gradu Boros od 18. do 21. jula. Našu repre-zentaciju na ovom putu činilo je šest atletičara i jedna atletičarka: Ivana Đurić (bacanje koplja), Boško Kijano-vić (400 m), Mihajlo Mandić (200 m), Miloš Malešević (3000 m), Slavko Stević (skok uvis), Dimitrije Novako-vić (troskok) i Tihomir Đorđević (400 m prepone).

Takmičenje se je bilo na stadionu „Ryavallen“ koji postoji još od 1941.godine. Stadion može da primi preko 20.000 gledalaca.

Nakon osvojenih bronzanih medalja na EP U23, Milice Gardašević i Elzana Bibića, srebrnom medaljom nas je obradovao i Miloš Malešević.

On je postao vicešampion Evrope u konkurenciji sta-rijih juniora/ka u trci na 3000m. Miloš je ovu deonicu prešao za 8:16,68, što mu je ujedno i novi lični rekord.

„Veoma sam zadovoljan i srećan. Trku sam od početka kontrolisao i držao sve pod kontrolom. Nadao sam se zlatu, ali za dlaku mi je izmaklo“, rekao je Malešević.

Na ovom takmičenju oboren je i državni juniorski rekord na 400m koji je sada u vlasništvu Boška Kijano-vića i iznosi 46.50S.

Andriana Vilagoš je prvi put takmičila sa

juniorkama i po rezultatu odnela ubedljivu pobedu

sa daljinom od 62.31m, ali zbog njenog godišta njen nastup je bio van

konkurencije.


12

Najbolja srpska atletičarka Ivana Španović 18.avgusta takmičila je na Mitingu Dijamant-ske lige u Birmingemu, posle povrede pete zbog koje je pauzirala od jula.

Ivanin skok od 6.85M omogućio joj je mesto na završnom mitingu Dijamantske lige, a ujedno je i potvrda olimpijske norme.

Ova daljina njoj je bila dovoljna za drugo mesto na mitingu u Birmingemu, iza Belgijanke Tijam, što joj je u ukupnom plasmanu donelo 10 poena i prolaz među osam najboljih za završni miting sezone.

"Zadovoljna sam kvalitetom samog takmičenja, kako svog ličnog nastupa tako i ostalih takmičarki. Srećna sam što sam obezbedila mesto u finalu iako sam propustila dosta u ovoj sezoni. Važno je da su sve serije bile dobre, zbog bojazni od prestupa i mogućnosti obnavljanja povrede nisam bila opuštena, ali ipak sam uspela da ostvarim dobar rezultat. Ovih dana ćemo znati gde ću nastupati dalje", rekla je Ivana.

Španovićeva je ključni skok izvela u trećoj seriji, centimetar kraći od pobedničkog Tijam, koja se do kraja održala u vođstvu za trijumf u Birmingemu i takođe izborila plasman na završni miting iako su joj ovo bili tek prvi bodovi ove sezone (osam ukupno).

Ivana je skočila 6.85m I tako obezbedila sebi mesto na završnom mitingu I potvrdila normu za Olimpijske igre koja je 6.82m.

>>> Ivana do olimpijske norme


13


14

EYOF – Bronzani Tomislav IsailovićDomaćin EYOFa ove godine bio je Baku, Azerbejdžan (22-28.Jul 2019).

Od naših predstavnika nastupali su: Ilić Ivana / 100m ; 200m i štafeta ( 100-2000-300-400 ), Kiš Sara / štafeta, Japundžić Tijana / 400m i štafeta, Maletić Iva / 800m i štafeta, Stanić Zorica / bacanje kugle, Opanković Ksenija / bacanje koplja, Kaljuš Stefan / 100m, 200m, Milanović Aleksa / 3000m, Čanak Jovan / troskok, Isailović Tomislav / skok uvis , skok udalj.

Srpski atletičar Tomislav Isailović osvojio je bronzanu medalju u skoku u dalj rezultatom 7.26m.

Srpski atletičar, Asmir Kolašinac, treći je takmičar koji će predstavljati našu zemlju na Svetskom prvenstvu koje će biti održano u Dohi od 27.septembra do 06.oktobra.

Asmir je na Mitingu u Zenici bacio kuglu 20.88m i time prebacio preko norme koja je 20.70m.

„Zadovoljan sam i srećan što sam ispunio normu za moje peto Prvenstvo sveta. Treninzi su mi išli perfek-

tno, ali nisam uspevao da to realizujem na takmiče-nju. Takmičio sam skoro svaki vikend kako bi uspeo da izvedem idealan hitac. Imao sam mali prestup na 21.41m, što mnogo znači mom samopouzdanju. Sada se vraćam u bazu i fokus će mi biti isključivo na finalu SP u Dohi“, rekao je Kolašinac.

KOLAŠINAC DOBACIO NORMU ZA SP>>>

Elzan Bibić rekordom došao do petog mesta na mitingu u GeteborguReprezentativac Srbije u atletici, Elzan Bibić postavio je u Geteborgu državni rekord za mlađe seniore u disciplini 1.500 metara, u trci koju je završio kao peti.

Dvadesetogodišnji Bibić je na atletskom mitingu u tom švedskom gradu ostvario rezultat od tri minuta i 37,66 sekundi, čime je za 13 stotinki popravio lični i rekord Srbije za mlađe seniore.

Pobedio je Kale Berglund iz Švedske sa tri minuta i 34,89 sekundi, ispred 81 stotinku sporijeg Marokanca Hišama Ouladhe, dok je treći bio Australijanac Metju Ramzden sa tri minuta i 37,19 sekundi.

>>>

15

DOMAĆA TAKMIČENJA I AKTIVNOSTI \\ ATLETIKA

domaća>>>

takmičenjai aktivnosti

ò Ekipno prvenstvo Srbije za ml juniore/ke

ò I kolo KUP-a za seniore/ke

ò Kvalifikacije KUP-a Srbije za starije juniore/ke

ò Prvenstvo Srbije u polumaratonu

ò Prvenstvo Srbije u visebojima za sve kategorije

ò Prvenstvo Srbije na 10000 m na stazi

ò Prvenstvo Srbije za starije pionire/ke

ò Prvenstvo Srbije ultramaraton 24 h, 50 km, 100 km

ò II kolo KUP-a Srbije za seniore/ke

ò Finale KUP-a Srbije za starije juniore/ke

ò Prvenstvo Srbije za mladje juniore/ke

ò Ekipno prvenstvo Srbije za starije pionire/ke

ò Ekipno prvenstvo Srbije za seniore/ke

ò III kolo KUP-a Srbije za seniore/ke

ò Finale KUP-a Srbije za seniore/ke

ò Prvenstvo Srbije za starije juniore/ke

ò Kvalifikacije KUP-a Srbije za mladje juniore/ke

ò Prvenstvo Srbije za seniore/ke i mladje seniore/ke

ò Kvalifikacije KUP-a Srbije za starije pionire/ke

U toku letnje atletske sezone maj-septembar 2019 održano je ukupno 11 Prvenstva države i sedam Kup-a Srbije I to:

16

ATLETIKA // DOMAĆA TAKMIČENJA I AKTIVNOSTI

U nedelju 26.maja 2019. godine, u Vršcu je održana tradicionalna 7. Vršačka trka uz stepenište, koja se nalazi po prvi put u kalendaru ASS za atletske manifestacije izvan stadiona, čiji je tehnički organizator bio „Vršački atletski klub 1926“, a kome je podršku pružio Grad Vršac i Hemo-farm fond. Na ovogodišnjem izdanju ove nesvakidašnje trke, okupio se rekordan broj takmičara i takmičarki. Kroz ciljnu liniju u glavnoj muškoj i ženskoj trci je prešlo ukupno 170 (121 muškarac i 49 žena). Pored ove dve

trke u zvaničnom programu, održana je i revijalna šetnja na istoj stazi u kojoj je nastupilo oko 150 učesnika.

Titulu šampiona u muškoj konurenciji zasluženo je osvojio Kristijan Sto-šić, član Atletskog kluba Vranjski maratonci, koji je ovu ekstremnu stazu istrčao za 4 minuta, 18 sekundi i 52 stotinke. Pobedničku titulu u ženskoj konkurenciji odbranila je Nevena Jovanović, članica AK Crvena Zvezda rezultatom 5 minuta 20 sekundi 71 stotinka.

Održana sedma Vršačka trka uz stepenište

17


U organizaciji Sportskog saveza Petrovac na Mlavi, u petak 24. maja 2019. godine, održana je sjajna sportska manifestacija, atletska trka 15. Memori-jal „Dragutin Tomašević“ na 10 kilometara, koja se nalazi u kalendaru Atletskog saveza Srbije za trke izvan stadiona.

Na sertifikovanoj stazi od strane oficijelnog meri-oca AIMS i IAAF, sa startom u selu Bistrica i ciljem

u centru Petrovca na Mlavi, nastupilo je 360 takmi-čara iz, Kenije, Rumunije, Hrvatske, Bosne i Herce-govine, Srbije.

U muškoj trci u odličnoj konkurenciji slavio je Elzan Bibić iz AK Novi Pazar rezultatom 29 minuta i 59 sekundi, ispred Kenijca Stenlija Kipruta koji je istrčao 30 minuta i 18 sekundi i predstavnika Bosne i Hercegovine, Osmana Junuzovića, treće-

plasiranog takmičara sa rezultatom 30 minuta i 48 sekundi.

Kod devojaka pobedila je Teodora Simović iz Novog Pazara rezultatom 34 minuta 23 sekunde, ispred drugoplasirane Nevene Jovanović AK Crvena Zvezda koja je istrčala 36 minuta i 05 sekundi, treće mesto i bronzanu medalju osvojila je Marija Ljiljana iz Rumunije sa rezultatom 36 minuta i 26 sekundi.

Pobede Elzana Bibića i Teodore Simović

Memorial “Dragutin Tomašević”>>>

18


ODRŽANO PS U ULTRAMARATONU

CRVENO-BELI ODBRANILI TITULUEkipno prvenstvo Srbije za seniore/ke održano je 29.juna u Sremskoj Mitrovici. Crvena zvezda odbranila je titulu u obe konkurencije, na drugom mestu bio je AK „Partizan 1945“, dok je treće mesto zauzela AK Vojvodina Novi Sad.

U muškoj konkurenciji takmičilo se sedam ekipa, a u ženskoj šest.

Najviše bodova muškoj ekipi doneo je Veljko Nedeljković koji je bacio kuglu 17.29 metara, dok je kod devojaka to bila Ivana Petković na 100m prepone rezultatom 13.89s.

Najvredniji rezultat celog takmičenja ostvarila je Milica Gardašević, koja je skočila u dalj 6.40m, i tako svom klubu AK Vojvodina obezbe-dila 1086 bodova.

Na Paliću je održano Prvenstvo Srbije u ultramaratonu na 50 kilometara i 24 sata, za koje je svoje takmičare prijavilo 15 atletskih klubova sa teritorije Republike Srbije.

Velika borba od samog starta vodila se za vodeće pozicije u trci na 24 sata. Na kraju ubedljivu pobedu odneo je Saša Gacik iz AK Radnički 2016 Niš sa 208 kilometara i 940 metara. U ženskoj konurenciji na 24 časa članica AK Radnički 2016 Niš, Valentina Nejković osvojila je prvo mesto i novi državni rekord 197 kilometara 140 metara.

Trka na 50 kilometara koja je startovala u nedelju 03. juna okupila je sjajne trkače. Ubedljiivu pobedu u muškoj konkurenciji odneo je Nikša Papić (AK Vojvodina Novi Sad) sjajnim solo trčanjem od samog početka do kraja odličnim rezultatom od 3 sata 18 minuta i 11 sekundi. U konku-renciji žena od sudijskog pucnja na startu se izdvojila Katarina Pohlod (ARK Fruška gora Novi Sad) koja je izbila na čelo trke i rezultatom od 3 sata 38 minuta i 20 sekundi osvojila ubedljivo prvenstvo i obo-rila državni rekord (koji je držala od 2017. godine Nora Trklja).

>>>

FOTO: AK Crvena Zvezda

19


U želji da svi takmičari odu na detaljan zdravstveni pregled I uvere se u svoje zdravstveno stanje pre izlaska na atletsku stazu, Atletski savez Srbije pot-pisao je ugovor sa opštom bolnicom Bel Medic I na taj način omogućio svima koji imaju takmičarsku legitimaciju popust na njihove usluge.

Opšta bolnica BEL MEDIC prva privatna bolnica u Srbiji akreditovana prema najvišim evropskim stan-dardima kvaliteta, ove godine obeležava 24. godinu

postojanja. U Bel Medicu zdravstvenom sistemu angažovano je više od 400 stalno zaposlenih i preko 400 eminentnih lekara saradnika, među kojima su brojni univerzitetski profesori i akademici, kao i gostujući lekari iz Sjedinjenih Američkih Država i Evrope. Za 24 godine postojanja, preko 300.000 pacijenata ukazalo im je poverenje.

Na pet lokacija, povezanih jedinstvenim kol-cen-trom i integralnom kompjuterskom mrežom, Bel

Medic pruža pouzdane i kvalitetne medicinske usluge – preglede, najsavremeniju dijagnostiku, hirurško lečenje (operacije), bolničko lečenje u luk-suznim apartmanima, stomatološke usluge, siste-matske preglede, usluge laboratorije, kućne posete i transport bolesnika od 0 do 24 časa, kao i mnoge druge medicinske usluge.

BEL MEDIC novi partner Atletskog Saveza Srbije

20


U prisustvu visokih atletskih zvaničnika

svečano otvoren treći džamp kamp

POTPISAN SPORAZUM O SARADNJI IZMEDJU SSAB I ASS

U nedelju, 30.juna je u u edukativno-obrazovnom centru Dimitrovgrada zvanično otvoren treći “Džamp kamp”. Otvaranju su prisustvovali prvi potpredsednik Evropske federacije i predsednik Balkanske atletske federacije, Dobromir Karamarinov, potpredsednik ABAF-a i direktor Atlet-skog saveza Srbije, Slobodan Branković i predsednik Skupštine Opštine Dimitrovgrada, Zoran Djurov.

Promoter i trećeg „džamp – kampa“ u Dimitrovgradu bio je Dragutin Topić aktuelni državni i svetski juniorski rekorder u skoku uvis. Topić je ove godine bio i glavni oganizator atletskog događaja koji je okupio 70 učesnika. Kamp je održan od 30.juna do 7.jula.

U prostorijama SSAB potpisan je Sporazum o saradnji između Sportskog saveza Beograda i Atletskog saveza Srbije.

Predsednik SSAB Dragan Tomašević i direktor ASS Slobodan Branković, u ime institucija koje predstavljaju, sporazumom su se obavezali na saradnju u vezi organizacije velikih međunarodnih takmičenja iz oblasti atletike od značaja za Grad Beograd i državu Srbiju, kao i da će zajedničkim snagama raditi na podizanju svesti o atletici kao sportu, i važnosti bavljenja atletikom kao bazičnim sportom.

>>>

21


Ispred rezultata koji su postignuti u ova dva dana, važno je pomenuti da je takmičenje održano pred prepunim tribinama na jednom od najlepših stadi-ona za atletiku u regionu.

Prvog dana na stazi bili su dominantni sprinteri Milana Tirnanić koja je pobedila u trci na 100m rezul-tatom 11.79s, kao i Aleksa Kijanović rezultatom 10.72s. Anja Lukić bila je prva u trci na 100m pre-pone rezultatom 13.72s. Marija Stojadinović pobe-dila je u troskoku daljinom od 12.63m.

Olivera Jevtić trčala je na 3000m i pobedila rezul-tatom 10:06,76. Dragana Tomašević bacila je disk 61.56m i odnela ubedljivo prvo mesto.

U muškoj konkurenciji ubedljivo prvo mesto na 1500m zauzeo je Elzan Bibić sa 3:45,63. Lazar Anić

pobedio je u skoku u dalj daljinom od 7.68m, dok je Strahinja Jovančević bio drugi sa 7.62m.

Asmir Kolašinac bacio je kuglu 19.80m i odbranio titulu prvaka države, dok je Armin Sinančević bio vicešampion sa 19.51m.

Publika je uživala, a što se tiče rezultata drugog dana, vredi reći da se Ivana Španović posle dugo godina pojavila na zaletištu u borbi za državni trofej, najveću konkurenciju je imala u Milici Gardašević i Sari Lukić, a na kraju je odnela pobedu skokom od 6.76 metara. Druga je bila Gardaševićeva sa dalji-nom 6,43m, a treća Lukićeva sa 6,01m.

Noćni spektakl – Prvenstvo države za seniore/ke

Pod reflektorima stadiona „Radomir Mićić Miče“ u Kruševcu, 24/25.avgust održano je Prvenstvo Srbije za seniore/ke i mladje seniore/ke koje je okupilo 234 takmičara iz 65 klubova.

22


Tradicija je nastavljena i ove godine, kamp Atletskog saveza Srbije, pod pokroviteljstvom Ministar-stva omladine i sporta, sproveden je u tradicionalnoj bazi, kragujevačkom hotelu „Šumarice“. Na okupu su bili najperspektivniji takmičari u obe konkurencije, rođeni u periodu između 2003. i 2005. godine.

Tokom dana održavala su se dva treninga, u izuzetnoj, zelenoj, oazi Šumarica, odnosno, na stadionu „Čika Dača“. Rukovodilac kampa bio je Ivan Pavlović, dok je na čelu stručnog štaba bio naš proslav-ljeni atletičar Dragutin Topić, a svaka od grupa disciplina imala je trenera koji je bio zadužen za spro-vođenje plana. Taj stručni štab činili su Slavica Momirović, Danijela Čurović, Vladimir Savanović, Milisav Stanojčić, Mirko Zeljković, Slobodan Spasić, Duško Miličić, Dragan Zdravković, Petar Tan-kosić i Dejan Dobrosavljević.

Tradicionalni kamp ASS u Kragujevcu

>>>

23

REPREZENTATIVNE PRIPREME \\ ATLETIKA

Armin Sinančević u timu za SPNa Međunarodnom mitingu koji je održan 20.avgusta u Pljevljima, kuglaš Armin Sinančević ostvario je hitac od 20.74m što je rezultat vredan norme za Svetsko prvenstvo u Dohi.

On je postao četvrti član srpskog tima za predstojeći šam-pionat. Pored njega norme imaju: Ivana Španović (skok u dalj), Dragana Tomašević (bacanje diska) I Asmir Kolašinac (bacanje kugle). Poslednji rok za ostvarenje normi je 07. septembar.

Planetarni šampionat održaće se od 28. septembra do 06. oktobra.

Foto: Andreja Kostadinovic

24

ATLETIKA // DOMAĆA TAKMIČENJA I AKTIVNOSTI ATLETIKA // ZVEZDA U USPONU

24

u usponuzvezdaMiloš Malešević

>>>

ZVEZDA U USPONU \\ ATLETIKA

25

Miloš Malešević rođen je 8. avgusta 2000 godine u Inđiji. Atleti-kom je počeo da se bavi u rodnom gradu u AK Inđija kao pionir,

kod starog trenerskog vuka Mirka Vujaklije koji je iznedrio puno šampiona u trkačkim disciplinama. Osnovnu i srednju školu je završio u Inđiji i sada je brucoš na fakultetu fizičke kulture u Novom Sadu. Prethodnih godina se lagano priključivao trkač-koj eliti u Srbiji, birajući trke i strpljivo je čekao svoju šansu. Ove

godine je osvojio srebro na prvenstvu Balkana u dvorani i najavio dobre rezultate u ovoj godini, koji su krunisani osvajanjem srebra na Evropskom prvenstvu za juniore u Borasu ličnim rekordom 8:16,68 i osvajanjem prvog mesta na ekipnom prvenstvu Evrope na 5000m ličnim rekordom 14:47,05 gde je pokazao da se izuzetno dobro sna-lazi i u taktičkim trkama.

Kako se osećaš nakon velikog uspeha na EP u Borasu?

Osecaj je super, obzirom da je to bilo moje prvo veliko takmičenje gde sam ja pokazao svoj rad i trud i naravno da je to motivacija za dalji rad.

Ko ti je idol u sportu a ko u atletici?

Generalno u sportu moj idol je Kristijano Ronaldo jer je pokazao da nije sve u talentu već je potreb-no mnogo rada I truda da bi se rezultati isplatili. Moj atletski idol je Hicham El Guerrouj.

Kako reaguje okolina i tvoji poznanici nakon osvajanja Evropske medalje i dobrih rezultata za seniorsku reprezentaciju Srbije?

Sa svih strana stižu čestitke na ostvarenom rezul-tatu u Borasu, svi moji prijatelji su prezadovoljni i srećni sto sam uspeo da ostvarim ovakav rezultat

na jednom velikom takmičenju kao sto je Evrop-sko prvenstvo, pogotovo posle trke na 5000m na Evropskom timskom sampionatu gde sam pokazao da mogu da se takmičim sa dosta iskusnijim atle-tičarima.

Koje su ti ambicije do kraja sezone i kako vidiš sebe u budućnosti?

Do kraja sezone očekujem nastup na Balkanskom prvenstvu u krosu gde ću pokusati da dodjem do najsjajnijeg odličja, ako sve bude islo po planu na-dam se i nastupu na Evropskom prvenstvu u krosu ove zime.

Koja disciplina ti je omiljena?

Omiljena disciplina mi je 3000m, ali pošto to nije Olimpijska disciplina moraću da se odlučim za neku drugu, vremenom će se pokazati koja discipli-na meni odgovara.

Intervju

Biografija Miloš Malešević

ATLETIKA // SERBIA MARATHON SERIES

26

Pored glavne maratonske trke na 42km, biće održan i polumaraton na 21km, kao I trka na 5km.

Evropska atletska federacija je još jednom prepo-zala kvalitet i Serbia Marathonu dodelila pet zvez-dica za kvalitet manifestacije, a na našem sajtu možete videti skicu trase.

Ovogodišnja manifestacija 1. Serbia Marathon je treća u nizu serije trka u organizaciji Atletskog saveza Srbije pod nazivom Marathon Series. Prva manifestacija u seriji bila je Serbia Run 10k/5k koja je održana u novembru prošle godine, koja je imala sertifikovanu stazu od strane zvaničnog AIMS meri-oca I ispunjavala potrebne standarde od strane EA, na osnovu koje je i ovogodišnja trka dobila 5 zvez-dica od strane EA. Nakon Sava osiguranje porodične trke održane u martu ove godine, treća trka u nizu

biće 1. Serbia Marathon u sklopu kojeg će se odr-žati maratonska, polumaratonska i trka na 5km, uz Prvenstvo Srbije i Balkana u maratonu. Trase svih trka su sertifikovane od strane zvaničnog AIMS merioca i biće uskoro objavljene.

Svaki trkač i svaka trkačica za nas su šampioni. Svaki učesnik trka na Serbia Marathon-u imaće pri-liku da na mestu naših najvećih uspeha, u hramu sporta, oseti isto ono što su osećali i Novak Đoković, Ivana Španović, rukometaši, odbojkaši, vaterpolisti i svi koji su ikada nastupali na borilištu Štark Arene.

Prijave su otvorene i cena za rane prijave je još uvek 1800 dinara.

Sajt: www.serbiamarathon.com

Serbia marathonu 5 zvezdica za kvalitet

Prvi Serbia Marathon u organizaciji Atletskog saveza Srbije biće održan 17. novembra 2019. godine sa spektakularnim finišom u Štark Areni.

SERBIA MARATHON SERIES \\ ATLETIKA

27

Serbiamarathon03. novembar 2019.

DUNAV

SAVA

SAVA

SAVA

TOŠI

N B

UN

AR

MIL

ENTI

JA P

OPO

VIĆA

OM

LADI

NSKI

H BR

IGAD

A

BULEVAR MILUTINA MILANKOVIĆA

PARISKE KOMUNE

GANDIJEVA

ZEMUNSKA

JURIJA GAGARINAEVROPSKA

BULE

VAR

UMET

NOST

I

DR. IVANA RIBARA

ĐORĐA STANOJEVIĆA

DUŠANA

VUKASOVIĆA

ŠPAN

SKIH

BORA

CA

BULEVAR ZORANA ĐINĐIĆA

BULEVAR MIHAILA PUPINA

ŠTARK ARENA

AUTO PUT

AUTO PUT BRANKOV MOST

13.5 KM33.5 KM

8.5 KM28.5 KM

3.5 KM24.5 KM

18 KM38 KM

MOST GAZELA

OKREPNE STANICE

TRASA MARATONA21-42 KM

CILJ

BULEVAR NIKOLE TESLE

START

PETLJA RADNIČKA

MOST NA ADI

CILJ

START

Objašnjenje trase na 21km I 42km:

Maratonska i polumaratonska trka star-tovaće u Bulevaru Zorana Đinđića kod Štark Arene. Trase trka idu Bulevarom Milutina Milankovića, Đorđa Stanoje-vića, preko Mosta na Adi; Zatim trkače, trasa vodi kroz novobeogradske Blo-kove, preko Tošinog bunara, Pariske komune i kružnog toka kod GO Novi Beogad, nazad do Bulevara Zorana Đin-đića; polumaratonci skreću i ulaze u cilj u Štark Areni; maratonci nastavljaju još jedan krug i ulaze u cilj u Štark Areni

Objašnjenje trase na 5km:

Start trke na 5km kreće kod lopte ispred Štark Arene u Bulevaru Zorana Đinđića. Trasa ide Bulevarom umetnosti i Bule-varom Milutina Milankovića; Okret je u ulici Đorđa Stanojevića i ulicom Špan-skih boraca; Cilj je u Štark Areni.

28

ATLETIKA // IAAF/EA VESTI

IAAF/EA vesti

>>>

Višestruki svetski I olimpijski šampion u deseto-boju Ešton Iton I dvoranska svetska šampionka (2016) u petoboju Briana Theisen-Eaton pro-glašeni su za ambasadore Svetskog atletskog prvenstva u Dohi.

Ostalo je još 50 dana do planetarnog šampio-

nata koje će se održati u prestonici Katara, od 27. septembra do 06.oktobra.

Za njih dvoje glavni događaji biće 02. i 03.okto-bra kada će gledati najbolje desetobojce I peto-bojke u akciji, po prvi put rame uz rame, u isto vreme na terenu.

Ovaj šampionski par povukao se iz atletike nakon Olimpijskih igara 2016.godine, kada je Ešton osvojio zlato, a Briana bronzu. Ipak su odlučili da nastave da prate kraljicu sportova u poslednjih nekoliko godina i ističu da im je velika čast što su baš oni izabrani za ambasadore.

EŠTON ITON I BRIANA THEISEN-ITON AMBASADORI SP 2019


29

30

ATLETIKA // EDUKATIVNI PROGRAMI

edukativni>>>programi

Brzinsko-snažne sposobnosti u atletici – senzitivni periodi i periodizacija treningaMotorika čoveka se, pre svega, može sagledati iz dva ugla. Prvi se odnosi na takozvani manifestni motorički prostor u koji spadaju prirodni oblici kretanja (trčanje, hodanje, puzanje...), kao i oni koji se kasnije nauče tokom života (plivanje, vožnja bicikle…). Drugi, skriveni, ili latentni motorički prostor, predstavlja složen kompleks dimenzija, koje utiču na specifične sposobnosti pojedinca (brzina, snaga, koordinacija…).

31

EDUKATIVNI PROGRAMI \\ ATLETIKA

programiBrzina

Prema velikom broju autora, postoje tri osnovne forme ispoljavanja brzine:

ò Brzina pojedinačnog pokreta pri malom otporu;

ò Frekvencija pokreta pri maloj amplitudi pokreta,

ò Latentno vreme motoričke reakcije.

U sportskoj praksi forme brzine se ispoljavaju kom-pleksno, uz izvesnu dominaciju neke od njih. Sve zajedno one određuju tzv. „brzinski potencijal poje-dinca“ u odgovarajućoj motoričkoj aktivnosti. S tim u vezi, osnovna načela u treningu brzine podrazume-vaju sledeće:

ò Korišćenje ponavljajućeg metoda;

ò Vežbe se izvode maksimalnom brzinom;

ò U treningu se koristi mali spoljašnji otpor;

ò Odmor između intervala je aktivan, skoro do potpunog oporavka;

ò Trening za poboljšanje maksimalne brzine ne treba da traje duže od 10 sekundi;

ò Za poboljšanje frekvencije trčanja koriste se olakšani uslovi (trčanje blago nizbrdo, niz vetar...).

Senzitivni periodi za razvoj motoričkih sposobnosti su periodi rasta i razvoja u kojima specifični uticaji na organizam izazivaju pojačanu reakciju i u kojima se kao rezultat te reakcije mogu dobiti optimalni efekti treninga. Onaj deo (faza) senzitivnog perioda u kome mora doći do stimulacije ako hoćemo da postignemo željene razvojne efekte naziva se kri-tični period.

Senzitivni periodi za razvoj brzine razlikuju se u zavisnosti od forme brzine. Naime, brzina reakcije i frekvencija pokreta veoma dinamično se razvi-jaju u periodu od 6. do 8. godine za devojčice i od 7. do 9. godine za dečake. Kada je u pitanju brzina pojedinačnog pokreta, senzitivni period je od 7. do

15. godine, a kritični od 11. do 15. godine. Maksi-malna brzina trčanja se ubrzano razvija od 16. do 18. godine, a kritična faza između 11. i 15. godine. Treba imati u vidu da se do 12. godine ona pove-ćava na račun brzine pokreta, a u uzrastu od 12. do 14. godine na račun rasta tela i eksplozivne snage. U uzrastu od 16. do 18. godine maksimalna brzina trčanja razvija se gotovo isključivo na račun eksplo-zivne snage. S tim u vezi, atletski treneri ne smeju žuriti sa poboljšanjem brzine na račun poveća-

nja snage, kako kasnije ne bi došlo do stagnacije u razvoju brzine.

Takođe, prvi određivanju senzitivnih perioda kod atletičara, treneri moraju imati u vidu, pre svega, biološki razvoj sportiste, a ne samo hronološki. Biološka starost deteta određuje se na osnovu pol-nih, skeletnih i somatskih indikatora, pri čemu su skeletni indikatori osetljivi tokom celog perioda detinjstva i adolescencije. Biološka starost poje-dinca se može značajno razlikovati od kalendarske (hronološke) starosti. Primera radi, skeletna sta-

rost dece uzrasta od približno 8 godina varira od 6,3 do 9,4 godina. “Akceleranti” iskazuju viši nivo fizičkih sposobnosti i učinka u odnosu na vršnjake sa normalnim (“normotip”) ili zakasnelim razvojem (“retardanti”). Kod retardanata duže traje predpu-bertetski period rasta i razvoja, pa samim tim tre-neri imaju više vremena da rade na nekim motorič-kim sposobnostima nego kod akceleranata. Osim toga, superiornost akceleranata nestaje u uzrastu kada njihovi manje zreli protivnici dostignu punu zrelost - rani skok u rastu znači i raniji prekid rasta i razvoja. U prilog tome ide i podatak da više od 80% šampiona iz uzrasnih kategorija “nestaje” sa sport-skog horizonta pre optimalnog uzrasta za vrhunska postignuća. Dakle, preporučuje se da se selekcija na ranom uzrastu vrši pre svega na osnovu veština i sposobnosti, a ne na osnovu fizičkih karakteristika atletičara.

Jačina i snaga

Veoma često, atletski treneri poistovećuju termin sila (jačina) sa terminom snaga.

Sila/jačina predstavlja sposobnost mišića da rea-lizuje veliku napetost (generiše veliku mišićnu silu) u izometrijskim uslovima ili protiv velikog spoljaš-njeg opterećenja pri malim brzinama skraćena (kvazi-izometrijski uslovi). Snaga, sa druge strane, predstavlja sposobnost mišića da deluje relativno velikim silama protiv manjeg spoljašnjeg otpora ali pri velikim brzinama kontrakcije. Primera radi, dizanje izuzetno teškog tega, veoma sporo, pred-stavlja tipično ispoljavanje jačine. Ispoljavanje snage, na primer, tipično se ispoljava kada se neki lakši rekvizit baca daleko (medicinka, kugla...). Još jedan primer jesu i „strongmeni“ koji vuku kamion ili podižu kamen od 150 kg (dakle ispoljavaju jačinu). Oni, naime, ne mogu da bace kuglu ni kao prosečan bacač (koji tada ispoljava snagu). Sa druge strane, ni vrhunski bacači kugle ne mogu da vuku kamione i podižu kamenje od 150 kg, kao što to rade „stron-gmeni“.

Takođe, prvi određivanju senzitivnih perioda kod

atletičara, treneri moraju imati u

vidu, pre svega, biološki razvoj sportiste, a ne

samo hronološki.

32

ATLETIKA // EDUKATIVNI PROGRAMI

Ako posmatramo i stranu literaturu, mišićna jačina – „strength“ se nepravilno identifikuje sa pojmom “power” što predstavlja proizvod sile i brzine, tj. snagu. U dosadašnjoj stručnoj i naučnoj literaturi, u više navrata je dokazano, da su jačina i snaga dve veoma različite motoričke sposobnosti. Šta više, brzina je „približnija“ snazi, nego što je to jačina - ispoljavanje snage zavisno je od telesnih dimen-zija pojednica, dok je izvođenje maksimalno brzih pokreta nezavisno od telesnih dimenzija.

Senzitivni period razvoja snage počinje već oko osme godine života, ali pre svega na račun neuralne mišićne komponente. Dakle, vrlo je povezana sa razvojem brzine. Taj senzitivni period treba iskori-stiti za usklađivanje i povećanje aktivacije motor-nih jedinica, uz efikasnije izvođenje mišićne kon-trakcije. Kritične faze za razvoj snage traju od 8. do 17. godine, dok je „najkritičnija faza” od 14. do 15. godine za dečake i od 13. do 14. godine za devojčice.

Razvoj jačine teče dugo i uglavnom postepeno. Brojna istraživanja kao senzitivni navode period od 12. do 13 godine pa sve do 18. godine. “Najkritičnija faza” je od 16. do 17. godine starosti za dečake i od 15. do 16. godina za devojčice. Kao i kod brzine, ne treba zaboraviti činjenicu da kod senzitivnih perioda u razvoju jačine i snage treba imati u vidu biološku starost mladog sportiste, a ne samo hronološku.

Periodizacija u disciplinama gde se dominantno ispoljavaju brzinsko-snažne sposobnosti

Cilj periodizacije u brzinsko-snažnim disciplinama najčešće se odvija u tri pravca:

ò Podizanje visokog nivoa mišićne jačine (sile);

ò Brzo dostizanje maksimalne jačine za date uslove;

ò Brzo dostizanje maksimalne jačine u specifičnim zadacima.

Periodizacija u makrociklusu jednog atletičara koji se takmiči u disciplinama gde se dominantno ispo-ljavaju brzinsko-snažne sposobnosti, može se pode-liti na više faza.

I fazaOva faza služi za obnavljanje ranije dostignutih nivoa jačine i snage (pre prelaznog perioda) ili pri-premanje lokomotornog aparata za nasupajuće napore. Ova faza se vezuje za početak pripremnog perioda i najčešće traje od dve do četiri nedelje.

II faza U ovoj fazi, cilj je da se „maksimizuje“ jačina. Dakle, da se dostigne što viši nivo mišićne jačine - ne snage, jačine! Opterećenje u treningu treba pro-gresivno da raste, a akcenat da bude na hipertrofiji mišića, uz poneki trening i „eksplozivnosti“. Ova faza se vezuje za početak i sredinu pripremnog perioda, karakteriše je veliki obim podigunutog tereta i traje od 2 do 4 meseca.

III fazaU ovoj fazi, cilj je da se „maksimizuje“ snaga. Dakle, da se dostigne što viši nivo snage - ne jačine, kao u prethodnoj fazi, nego snage! Vežbe koje se koriste u treningu su brzinsko-snažnog karaktera, podrazu-mevaju dinamička naprezanja uz povećanje broja specifičnih vežbi. Ova faza se vezuje najčešće za kraj pripremnog perioda i traje od 1 do 2 meseca.

IV fazaOva faza podrazumeva smanjenje rada na poveća-nju maksimalne jačine, uz primenu većeg broja spe-cifične i takmičarske aktivnosti (bacanje rekvizita, trkačke vežbe...). Dakle, akcenat je na poboljšanju brzine i specifične snage kroz smanjenje obima tre-ninga, a povećanje intenziteta. Ova faza traje od 1 do

2 meseca i vezuje se najčešće za kraj pripremnog i takmičarski period. Ova faza podrazumeva i uprav-ljanje sportskom formom.

V faza

U ovoj fazi, cilj je da se sportista odmori, „napuni baterije“, ali i da izvrši korekcije slabih tačaka ili deformiteta. Ova faza se vezuje za prelazni period i traje od 2 do 4 nedelje.

Doc. dr Ivan Ćuk

[email protected]

https://www.researchgate.net/profile/Ivan_Cuk2

Periodizacija u makrociklusu jednog atletičara koji se takmiči u disciplinama

gde se dominantno ispoljavaju brzinsko-snažne sposobnosti, može se

podeliti na više faza.

33

ZDRAVLJE \\ ATLETIKA

>>> zdravlje

Povreda zadnje lože je najčešća povreda u sporto-vima koji zahtevaju komponentu brzine. U atletici brzina je jedna od osnovnih komponenti treninga u večini disciplina tako da su povrede zadnje lože česte i predstavljaju veliki problem jer ometaju plani-ranu periodizaciju treninga i što je još vaźnije remete ritam takmičenja jer sportista mora da ih propušta zbog povrede. Ako uzmemo sveukupno vreme koje jedan sportista mora da provede pauzurajući zbog povrede, jedna trećina tog vremena ode na lečenje povreda zadnje lože.

Anatomija:

Ukupno četiri mišića čine grupu zadnje lože:

ò Semitendinozus (ST)

ò Semimembranozus (SM)

ò Buceps Femoris (BF)- duga glava (BF dg) i kratka glava (BF kg)

Kompleks koji čine duga glava bicepsa, semimem-branosus i semitendinius (BF-dg/SM/ST) je bi-arti-kularan i ima funkciju opruzača (ekstenzor) kuka kao i pregibača (fleksor) kolena.

Biceps Femoris – kratka glava je monoartikularni mišić i samo prelazi preko kolena sa funkcijom pregi-bača i kao takav se retko povređuje.

Biceps Femoris je najčeše mesto povrede zadnje lože kod većine sportova, a momenat povrede u većini slučajeva je za vreme kasne faze oporavka, kad noga prelazi u fazu zamaha ili faza kontakta sa podlogom.

Najčešći uzroci povrede zadnje lože su: preoptereće-nje mišića, krutost, slabost, disbalans, kao i starost sportiste i neadekvatno zagrevanje.

Povrede zadnje lože u atletici Dijagnoza, tretman, rehabilitacija/prevencija

Dr Jovan Djurovic

34

ATLETIKA // ZDRAVLJE

Primarni razlozi za povredu su;

ò Loša vremenska intramuskularna koordinacija i loša ekscentricna snaga kratke glave bicepsa femoralisa u prelaznoj fazi između faze oporavka i faze zamaha (Woods’04)

ò Nedostatak krutosti i ekscentrične snage kratke i duge glave bicepsa za vreme faze kontakta sa podlogom (krutost podrazumeva sposobnost mišića da absorbuje udarac o tlo i odbije se od njega, elasticitet) (Bosh&Klomp’05)

ò Prethodne povrede zadnje lože su dobar indikator za potencijalnu povredu u budućnosti (Crosier’04)

Sekundarni uzroci:

Loša mehanika trčanja ― najčešća greška je izbaci-vanje potkolenice jer to preopterećuje zadnju ložu pri prvom kontaktu sa podlogom. Ekscesno njihanje na stranu što uključuje sinergične mišiće, stabilizatore i preopterećuje ih. To povratno preopterećuje zadnju ložu. Sa takvom tehnikom pri trčanju u krivini i/ili pod uglom, još je veće opterećenje zadnje lože.

Neadekvatno zagrevanje ― zagrevanje treba da bude aktivno, dinamično i specifično za disciplinu zbog pra-vilne pripreme mišića za sile kojima se izlažu. Razgiba-vanje je samo jedan segment zagrevanja.

Neadekvatno trenažno opterećenje ― muskulatura zadnje lože sadrži pretežno brza vlakna (tip 2), koja se brzo umaraju. Zato rad na brzini treba sprovesti u prvom delu treninga, bliže zagrevanju, da bi se izbegao zamor mišića. Brzinska izdržljivost se treba postupno podizati u obimu i intenzitetu zbog adaptacije.

Zamor ― neuralni zamor i lokalni mišićni.

Lumbalna kičma, disfunkcija, anomalije i/ili patolo-gija ― potencijalno može uticati na nercnu disfunkciju, koja za posledicu može imati slabost mišića i poreme-ćaj sinhronizacije sa antagonistima.

Podloga ― klizava podloga doprinosi povećanom opterećenju zbog proklizavanja .

Dijagnoza:

ò Glavni simptom je akutni bol u zadnjoj loži na mestu povrede

ò Trijada bola: bol na dodir, na istezanje i na kontrakciju

ò Pri sumnji na avulziju (otcepljenje sa pripoja) uraditi MRI/US

Gradacija povrede(MRI)

Stepen 0: bez promena / 6 (+- 7) dana

Stepen 1: edem bez rupture / 7 (+-27) dana

Stepen 2: parcijalne rupture / 22 (+-11) dana

Stepen 3: totalna ruptura / 73 (+-60) dana

U slučajevima kada je pored povređene mišićne mase zahvaćena i intra-muskularna tetiva, vreme oporavka se produžava za najmanje nedelju dana, ali u proseku je to više nedelja (72 dana kada je tetiva zahvaćena / 21 dan kad je samo mišićna povreda). Do 60% je povećan rizik od obnavljanja povrede kad je intra-muskularna tetiva zahvaćena.

Posebna kategorija je avulzija (otcepljenje mišića u samom pripoju). Mehanizam takve povrede je forsi-rana fleksija (pregibanje) kuka sa ekstenzijom (opru-žanjem) potkolenice.

Kod takvih povreda je jako bitno ne propustiti dija-gnozu. Karakterističan je jak bol na samoj sedalnoj kosti, potpuni nedostatak snage kao i osećaj da se stvorilo udubljenje na mestu povrede.

Lokacija povrede:

Sprinterski tip povrede: Biceps femoris, duga glava u 94% slučajeva, u pro-seku oko 161mm dužine, i na oko 8cm od tubera sedalne kosti.

Istezajući tip povrede:Semi-membranosus u 76% slučajeva, oko 200mm dužine i u proseku oko 22cm od tubera sedalne kosti.

Kad se postavlja dijagnoza povrede zadnje lože onda se diferencijalno dijagnostički moraju isklju-čiti druge mogućnosti, kao sto su refleksni bol usled povreda lumbalnog dela kičmenog stuba, povrede ishiadičnog nerva, tendinopatija kao i već pomenuta avulzija (otcepljenje od pripoja). Svi ovi drugi uzroci bola u regionu zadnje lože leče se na drugi način.

Tretman:

ò Krio- terapija ( posebno u prvih 36 sati)

ò Enzim- terapija ( Chymoral, Wobenzym, Ananase)

ò Hirudoid, Arnica

ò Fizikalne procedure( Tecar, Magnet)

ò Hiperbarična komora

ò Traumeel, Aktovegin injekcije

ò Stem ćelije

ò Placenta ekstrakt

ò Sanacija zuba

Rekorderka Srbije na 800m i 1500m, Amela Terzić stupila je u brak sa njenim dugogodišnjim partnerom, svojevremeno prvakom države u krosu, Jasminom Ljajićem.

Strahinja Jovančević izašao je u časopisu Men’s Healt koji je najveći brend muškog časopisa na svetu, sa 35 izdanja u 59 zemalja.

Zanimljivosti

>>> >>>

35

ZDRAVLJE \\ ATLETIKA

Izbegavati: Ne-steroidne antireumatske preparate (Brufen, Voltaren i sl.) kao i kortiko-steroidne prepa-rate jer usporavaju proces zarastanja.

PRP injekcije se ne preporučuju jer nemaju efekta, placebo nema efekta na obnavljanje povrede, sma-njuje efekat vežbi.

Hiruška intervencija za intra-muskularnu tetivu se ne preporučuje!

Za avulzione povrede je operacija neophodna i ne treba čekati dugo na nju.

Rehabilitacija:

ò Početi rano

ò Vežbe istezanja

ò Koncentracija na kontrolu kuka i kolena

ò Brzinske vežbe i brzina da budu deo rehabilitacije

ò Individualizovati program

Povratak takmičenju:

Nema validnih kriterijuma.

90% povratnika u normalnu sportsku aktivnost još uvek ima edem na MRI.

Fibroza je prisutna u 30% i nema korelaciju sa obnav-ljanjem povrede.

50% ponovljenih povreda je u prvih 5 nedelja nakon povratka u pun trening/takmičenje.

Rizik od obnavljanja povrede nakon dva meseca je oko 18% za povrede bicepsa, a oko 2% za povrede SM/ST

1. Istezač

2. Ronilac

3. Klizač

ò 3 serije po 6 ponavljanja svaki drugi dan, koleno savijeno 10-15 stepeni, da se oseti napor u loži

ò Samo 3 serije po 4 ponavljanja svaki treći dan, sav pritisak na prednju povređenu nogu

ò 3 serije po 12 ponavljanja, dva puta dnevno sporo i opušteno, 4-5 sec u donjem položaju, stopalo opušteno

L protokol>>>

Naš najbolji bacač kugle, Asmir Kolašinac, može da pojede čak 25 ćevapa po porciji.

Na ekipnom prvenstvu Evrope III lige svi naši atletičari imali su stomačne probleme zbog lose hrane u hotelu. Preporuka doktora je da se sedam dana pred svakog takmičenje, i za vreme, koristi probiotik.

>>> >>>

36

ATLETIKA // SEĆANJE NA BIVŠE ŠAMPIONE

Ona doživljava ovacije za senzacionalan neočeki-van uspeh. Popela se na krov Evrope, iako nije bila ni blizu kruga favorita.

Split je bio vrhunac, nažalost prekratke karijere jednog od najsjajnijih bisera ćuprijske škole profe-sora Aleksandra Petrovića.

– Kao i većina srednjeprugaša, počela sam na škol-skom krosu. Imala sam deset godina – priseća se Snežana prvih atletskih koraka. – Osvojila sam drugo mesto i naš profesor geografije Aleksandar Petrović je, kao i obično, devojčicama koje su se pla-sirale među prvih pet ili deset, poručio „Da vas vidim na stadionu“.

Brzo je pokazala veliki talenat, Petrović ju je uvrstio u stariju grupu trkačica. I posle samo dve godine bavljenja atletikom, 1982. pozvana je u reprezenta-ciju Jugoslavije i učestvovala na Balkanskom krosu u Turskoj.

Vatreno krštenje na velikim takmičenjima imala je 1985, kada je debitovala na Evropskom junior-skom prvenstvu. Godinu dana kasnije stigla je i prva medalja, na Prvom svetskom juniorskom prvenstvu u Atini – bronzana.

Time je počela niska od četiri odličja na velikim takmičenjima u četiri juniorske sezone. Na Evrop-skom prvenstvu u Birmingemu 1987. okitila se zla-

sećanje na bivše>>>šampione

Atletska legenda Snežana Pajkić JolovićSplit, 2. septembar 1990, stadion Poljud. Poslednji dan Evropskog prvenstva, finiš trke na 1.500 metara za dame. Svi na tribinama su na nogama, završnica je izuzetno dramatična. Kroz cilj prva prolazi Snežana Pajkić.

37

SEĆANJE NA BIVŠE ŠAMPIONE \\ ATLETIKA

šampione

tom. Na Svetskom u Sadbariju 1988. srebrom, a uče-stvovala je i na Evropskom seniorskom prvenstvu, oborivši državne juniorske rekorde na 1.500 i 3.000 metara. Juniorsku karijeru krunisala je još jednim evropskim zlatom, u Varaždinu 1989. Sva ta odličja Snežana je osvojila na 1.500 metara.

– Od početka je profesor Petrović video da na 1.500 metara mogu najviše da pružim. Ali uvek sam trčala još neku disciplinu. U zavisnosti od takmičenja, kon-kurencije, profesor je procenjivao da li treba da star-tujem na 800 ili na 3.000 metara. Tako sam na na juni-orskim evropskim i svetskim prvenstvima sam uvek imala pet trka u pet dana, na 800 i 1.500 metara.

Važno odličje ima i na 800 metara. Na Mediteran-skim igrama u Siriji, 1988. bila je druga, iza Slobo-danke Čolović.

Padali su rekordi, nizali se juniorski uspesi i 1990. u prvoj seniorskoj godini najveći izazov bio je šampi-onat Starog kontinenta u Splitu. Desetak dana pred EP u Sarajevu je prvi put postigla seniorski državni rekord – 4:08,21.

– Bilo je to državno prvenstvo, kontrolno takmičenje pred EP. Pravu konkurenciju za prvo mesto na doma-ćoj sceni nisam imala. Trebalo je da istrčim jaku trku, a ne samo da budem prvak, pa sam se borila sa što-pericom. I uspela sam da sprovedem taktiku, oborim rekord, čime sam najavila da sam spremna za Split, da mogu do finala.

Prvi Snežanin start na šampionatu u Splitu bila je trka na 3.000 metara.

– Učestvovala sam kako se poslednji dani pred start na 1.500 metara ne bi sveli samo na treninge i da bih osetila stazu, atmosferu. Trebalo je da istr-čim dobro, možda napadnem i državni rekord, ali odustala sam. I to u delu staze gde je start za 100 metara, kako bih što pre pobegla u tunel. Nije mi išlo, bilo mi je teško, a i trke na tri kilometra nisam baš volela. Naravno, profesor nije bio zadovoljan, ali brzo sam se povratila, što masažom, što razgovo-rima.

Glavni zadatak, plasman u finale na 1.500 metara ispunila je par dana kasnije.

– Kvalifikacije nisu bile nimalo lake. Ušla sam po pla-smanu i to kao dvanaesta, borila sam se do posled-njeg metra. Kada su mi rekli da sam 12, laknulo mi je, ispunila sam cilj s kojim sam došla u Split.

Zato su finale i Snežana Pajkić i Aleksandar Petrović dočekali rasterećeno.

– Nisam imala nikakvu obavezu. Nismo imali ni posebnu taktiku, dogovorili smo se da trčim u grupi i da izdržim koliko mogu. Imponovalo mi je da već u prvoj seniorskoj godini trčim u finalu sa veličinama kakve su Dojna Melinte, Elen Kisling, Ljudmila Roga-čeva.

Međutim, trka se odvajala baš onako kako je Pajki-ćevoj odgovaralo.

– Sve one su se verovatno čuvale za finiš, a ja sam baš u završnici dobijala trke. I držala sam se u grupi neočekivano dugo. Jer, nikako da se desi da neko pojača tempo, trka je bila baš taktička. Prolazi su za mene bili idealni, kao u Sarajevu. Videla sam da mi nije teško da pratim taj tempo i u pred ulazak u poslednjih 150 metara postala sam svesna da mogu da osvojim medalju. Tada već nije bilo svejedno.

A kad smo ušli u ciljnu ravninu, kad sam videla da mogu da finiširam u svom stilu, nastala je euforija, publika mi je dala još veću snagu i pobedila sam u glamuroznom stilu.

Zasijale su se tada na Snežaninom licu suze rado-snice, u zagrljaj ju je prihvatio Dragutin Topić, koji je malo kasnije takođe osvojio zlato. U takvoj atmos-feri, velikom slavlju državni rekord 4:08,12 ostao je u senci.

Nažalost domete iz Splita Pajkićeva više nije pono-vila. Kockice se nisu sklapale na pravi način i brzo je završila karijeru.

– Učestvovala sam na Svetskom prvenstvu u Tokiju 1991, loše sam istrčala. U Japan smo otišli tri dana pre trke, pokazalo se da je to bilo prekasno, nisam imala dovoljno vremena da se aklimatizujem. I profe-sor je kasnije priznao da je tu napravio grešku. Nede-lju dana po povratku trčala sam na Kupu šampiona, kao pojačanje Crvene zvezde, i postigla rezultat 4:08 – 4:09, čime sam pokazala da sam bila spremna.

A kad smo ušli u ciljnu ravninu, kad sam videla

da mogu da finiširam u svom stilu, nastala je

euforija, publika mi je dala još veću snagu i

pobedila sam u glamuroznom

stilu.

38

ATLETIKA // SEĆANJE NA BIVŠE ŠAMPIONE

Došla je potom 1992, olimpijska godina. Snežana, kao i svi vrhunski sportisti, se nadala da će se poja-viti na najvećoj svetskoj smotri sportista.

– Četiri godine ranije, na Igre u Seulu nisam otišla, jer je naše rukovodstvo ocenilo da sam bila pre-mlada. Tokom 1992. nisam bila u formi kao prethod-nih godina, ali i spremna za solidne rezultate, s tim što mi je bolje išlo na 800 metara. Uoči Igara su mi postavili uslov, da ću ići u Barselonu ako dobro istr-čim trku na Zvezdinom stadionu, ne znam da li je bilo prvenstvo ili Kup. Imala sam i zečeve, ali koordina-cija nije bila dobra, nisam postigla traženi rezultat. A i profesor nije baš bio za to da učestvujem na Igrama ako nisam sto odsto spremna, ako ne mogu da idem na medalju. Ali, ne može se uvek pobeđivati…

I posle 12 godina bavljenja atletikom kod Pajkićeve je došlo do zasićenja.

– Počeli su problemi sa povredama. Zbog sankcija se teško izlazilo van zemlje. Nisam imala motiva da trčim samo na domaćoj sceni, na kojoj sam osvojila sve što sam mogla. A i moja i profesorova razmišlja-nja se nisu podudarala. Rekla sam – bolje da odem sada kada sam prepoznatljiva, a ne da čekam da mi karijera krene nizbrdo. Okrenula sam se drugim stvarima, osnovala porodicu. Ali, sigurno je da na atletskoj stazi nisam dala maksimum.

Snežana se, ipak, vratila Kraljici sportova u jesen 1995. godine, na nagovor Vere Nikolić, tada selek-tora ženske reprezentacije.

– Profesor Petrović i ja smo počeli praktično ponovo od nule i to je neočekivano dobro krenulo. Početkom 1996. učestvovala sam na štafetnom maratonu u Japanu, ostvarila dobar rezultat. Ali, kada je trebalo da počnemo sa treninzima za stazu počeli su pro-blemi sa išijasom, bolovima tokom trčanja… Lečenja nisu davala rezultate. Na kraju su mi lekari u Klinič-kom centru rekli da je reč o sindromu išijasa. Duži period sam se mučila. Sva to je bilo maltretiranje i za mene i za porodicu, dok je ishod bio neizvestan. Nisam želela da se vraćam na stazu, ako nisam spo-sobna za primeran rezultat. I definitivno sam stavila tačku.

Tačka je stavljena, a nije rečeno sve što je Snežana mogla.

NAJDRAŽA JUNIORSKA MEDALjA

Od četiri velike medalje u juniorskoj konkurenciji Snežana izdvaja poslednju.

– Zlato u Varaždinu mi je najdraže zbog toga što je osvojeno na domaćem terenu i zato što sam odbra-nila titulu, što je uvek teže, nego prvi put je osvojiti. Te godine sam imala i maler. Tokom priprema sam dobila boginje, ali na vreme sam se oporavila. Tako da sam u Varaždin otišla samouverena, znala sam da u juniorskoj konkurenciji mogu mnogo.

BORBA PROTIV KARCINOMA

Poslednjih meseci Snežana Pajkić je vodila i borbu sa opakom bolešću, koju na sreću uspešno zavr-šava.

– Na rutinskoj kontroli mi je otkriven karcinom jaj-nika. Na vreme je, hvala bogu, reagovano, otklo-njeno. Posle je uključena preventivno hemoterapija. Do sada su kontrole pokazale da je sve u redu. Ja se dobro osećam.

Borba sa bolešću nije mnogo poremetila Snežanine aktivnosti. Desetak dana posle operacije izašla je iz bolnice i pojavila se na Konvenciji Evropske atletike u Beogradu.

– Ne vidim razloga zašto bi čovek prekidao sa nekim normalnim životom, tako se ophodim ja, porodica, prijatelji. Svakom bih poručila da se ne treba preda-vati, klonuti duhom, medicina je napredovala, nalaze se rešenja… Hvala svima koji su do sada bili uz mene, slali poruke podrške. Hvala i sportu, atletici. Kroz

takmičenja, treninge sam naučila da se borim i nikad se ne predajem. Mislim da mi je sport mnogo pomo-gao i u ovoj borbi, jer sam ostala fizički i duhovno jaka.

TUĐMAN BIO U LOŽI

Prvenstvo Evrope u Splitu, održano je krajem leta 1990, kada se naziralo da će zajednička država teško opstati. U Hrvatskoj je antijugoslovensko raspolo-ženje raslo. Naša reprezentacija je na otvaranju EP imala neprijatnosti. Zviždalo se zastavi.

– Kad je krenulo takmičenje, kako smo počeli da osvajamo medalje, svi su se okrenuli sportskom delu i bodrili našu reprezentaciju.

Poslednjeg takmičarskog dana u svečanoj loži bio je i predsednik Hrvatske Franjo Tuđman, pa je i on aplaudirao Snežaninoj pobedi.

– Tuđman nam je ponudio da se helikopterom vra-timo u Ćupriju, ali profesor nije baš voleo letenje, pa smo se u grad ušetali automobilom, kao on nekad sa Verom Nikolić.

ZDRAKOVIĆEVO ZADIRKIVANjE

U vreme kad je Snežana počinjala evropskom atlet-skom scenom harao je Dragan Zdravković.

– Tada sam ja bila malo popunjena, ne baš debela, ali dovoljno da bi me Dragan, kad me je video zadirkivao „Šta mala, došla si da trčiš da bi posle bolje jela“.

Nekoliko meseci pošto je Pajkićeva ušla u atletske vode Zdravković je, sa Aleksandrom Petrovićem oti-šao na pripreme u Meksiko.

– Tih par meseci dok oni nisu bili tu ja sam uporno trenirala, zagrejala sam se za atletiku. Trčala po putu, po snegu… Kada su se vratili nisu me prepo-znali.

POTPREDSEDNIK

Atletske vode nije napustila, danas je član Upravnog odbora i potpredsednik ASS, član Komisije za žene i sport u Olimpijskom komitetu Srbije. Čest je gost na mnogim trkama, sportskim manifestacijama.

11000 Beograd, Strahinjića Bana 73-a // telefoni: +381 11 262.50.88; 262.68.76 // fax: +381 11 262.73.71e-mail: [email protected] // web: www.ass.org.rs

ATLETSKI SAVEZ SRBIJE

Documents

Zvezda u usponu · dok je Marko Vlahović skočio 15m i osvojio bronzu. Tamara Milutinović osvojila je srebrnu medalju na 200m rezultatom 24.78s. Marina Živković zauzela je drugo