ZORAN \IN\I]SRBIJA NOVI PO^ETAKIzdava~iFond Dr Zoran \in|i} Demokratska stranka / Istra`iva~ko-izdava~ki centarBeograd, Nu{i}eva 6(011)3244 511iic@ds.org.yuwww.izdavackicentar.ds.org.yuISBN 86-7856-052-5ISBN 978-86-7856-052-1Glavni i odgovorni urednici:Zamenik glavnog urednika: Urednik edicije: Priredio: Redakcija: Tehni~ki urednik:Lektor:[tampa:Tira`: Ru`ica Pavlovi}-\in|i}Slobodan Gavrilovi}Dragan Beli}prof. dr Gojko Te{i}Gojko Te{i}Sawa Jovi~i}Tawa Milisavqevi} mr Du{an Obradovi}Jasmina @ivkovi}G. Te{i}Evro Guintu, Beograd 1.000Zoran \in|i}SRBIJANOVIPO^ETAK PriredioGOJKO TE[I]DEMOKRATSKA STRANKAFOND DR ZORAN \IN\I]ISTRA@IVA^KO-IZDAVA^KI CENTARBeograd 2007.Ova publikacija u celini ili u delovima ne sme se umno`avati,pre{tampavatiiliprenositiubilokojojformiilibilokojimsredstvombezdozvoleautorailiizdava~a,nitimo`ebiti na bilo koji drugi na~in ili bilo kojim drugim sredstvomdistribuiranailiumno`avanabezodobrewaizdava~a.Svapravazaobjavqivaweovekwigezadr`avajuautoriizdava~,prema odredbama Zakona o autorskim pravima.DR ZORAN \IN\I] (19522003)Ro|en je 1. avgusta 1952. u Bosanskom [amcu.Datum ro|ewa predsednika Demokratske stran-ke bio je, kako je voleo da ka`e, dovoqno kasnoda ne upadne pod iluziju titoizma. Gimnazijujezavr{iouBeogradu1970.godi-ne.Studiraojefilozofiju,1974.diplomiraojenaFilozofskomfakultetuuBeogradu,a1979. doktorirao na Univerzitetu u Konstanci.Govoriojedajestudiraofilozofiju20satidnevnoidajeistovremenopoha|aostudijeistorijeumetnosti,sociologijeiekonomije.Naprvom~asunaFilozofskomfakultetusu-kobio se s komunistima jer je tvrdio da velikiMarks ne da nije najve}i, ve} uop{te nije filo-zof. Drugi veliki i zna~ajniji sukob imao je spolicijomzbogorganizovawailegalnihak-tivnosti u studentskoj organizaciji protiv ko-munista, zbog ~ega je sam putovao po celoj Jugo-slaviji.Zbogtihaktivnostibiojeiosu|en,~akseiViliBrant,nema~kikancelar,zauzi-mao za wega pa se, umesto u zatvoru, na{ao u Ne-ma~koj.DoktoriraojenateziProblemiute-meqewa kriti~ke teorije dru{tva kod JirgenaHabermasa. Bio je vi{i nau~ni saradnik u Centru za fi-lozofijuidru{tvenuteorijuuBeogradu,po-slanik u sva tri vi{estrana~ka saziva Narodneskup{tine Republike Srbije i Ve}u republika5Skup{tine SRJ. Bio je profesor na Filozof-skom fakultetu u Novom Sadu. Napisaojeslede}adela:Subjektivnostiinasiqe,Jesendijalektike,Jugoslavijakaone-dovr{ena dr`ava i Srbija ni na Istoku ni naZapadu. Preveo je mnoga filozofska dela i au-tor je velikog broja novinskih prikaza. Nikadnijebio~lanSavezakomunista.Ipak,politikomsebaviosvevreme,aktivnood 1989. kada je sa jo{ dvanaest intelektualacainicirao obnavqaweDemokratskestranke,anaSkup{tiniStranke1990. bio jejedanodosniva~a. Septembra1990.jeizabranzapred-sednika Izvr{nog odbora, a onda, januara 1994.postaje predsednik Demokratske stranke. Za Demokratsku stranku je govorio da je kaopreduze}e,nikakomestozadru`ewe,poja{wa-vaju}i da svako u stranci mora da ima proizvod,atomogubitiplakat,poruka,kritika,na-stup... i mora se znati ko taj proizvod koristi,da li je wime zadovoqan. Obja{wavao je ko mo-`edabudepoliti~ar:^ovek,dabisebaviopolitikom,moradaimajaki~vrstkarakter,autoritet, da ume da prese~e, da se zameri, ka`eneidagamrze,jerjetoprirodapolitike.Nekokoisuvi{eidena{irewesimpatija,udvarawaiizbegavawasukobamorajo{mnogoda nau~i da bi vodio jednu ozbiqnu stranku. Zagradona~elnikaBeogradaizabranje21.februara 1997. godine, ispred koalicije Zajed-nokojajenalokalnimizborima1996.odnelapobedu u vi{e gradova u Srbiji. UsudskomsporusapredsednikomVladere-publike Srbije Mirkom Marjanovi}em, 20. sep-tembra1996.osu|enjena4mesecazatvora,uslovno na dve godine. Vrhovni sud Srbije 9. ju-la1998.preina~iojepresuduiizrekaonovuu6kojoj je osu|en na 7 meseci zatvora, uslovno na 3godine. Ameri~kinedeqnikTajmuseptembru1999.godineuvrstiogajeme|u14vode}ihevropskih politi~ara tre}eg milenijuma. U junu 2000. \in|i} je pruzeo funkciju koor-dinatorauSZP,apotompostaoi{efcen-tralnog izbornog {taba i koordinator promo-tivne kampawe DOS-a za izbore koji su odr`a-ni24.septembra2000.Natimizborima\in-|i}jeizabranzaposlanikauVe}urepublikaSkup{tine SRJ. Dobitnikjeuglednenema~kenagradeBam-bi za 2000. godinu u oblasti politike. ZapremijeraSrbijeizabranje25.januara2001. nakon pobede DOS-a na republi~kim par-lamentarnim izborima u decembru 2000. \in|i}jeavgustu2002.godineuPragupri-mionagraduFondacijePolakzadoprinosrazvoju demokratije u Srbiji. Nagrada se dode-qujesvakegodinezadoprinossprovo|ewude-mokratskihiekonomskihreformiuCentral-noj i Isto~noj Evropi. Voleo je takmi~ewa i provere. Bio je veomastrpqiv,obrazovanipragmati~an.Trudioseda se ne ponavqa, birao bi jednu sliku, poruku,re~enicuiokotogagradiopri~u.Priznavaoje da nema pretenzija da ka`e ne{to epohalno,ali je smatrao da }e ostati upam}en po velikimstvarima. @ivot nije mogao da zamisli bez qu-di jer qudska komunikacija mu je bila potreb-nakaouslovzaproveruidejaisposobnosti.Kod sebe je cenio spremnost da u~i i priznajegre{ke, kao i spremnost da ih ispravqa, a koddrugih je cenio pouzdanost. Govorio je da nemaporoka. 7Dr Zoran \in|i} je ubijen 12. marta 2003. go-dine ispred zgrade Vlade republike Srbije, za-to {to je poku{ao da Srbiju oslobodi pro{lo-sti i odvede je u budu}nost. \in|i}jeizasebeostaviosupruguRu`icu,k}erku Jovanu i sina Luku.** Biografija je preuzeta sa sajta Demokrat-ske stranke: www.ds.org.yu.8DR@AVA I DEMOKRATIJALESTVICA NA[EG PROPADAWASrpskom re`imu po{lo je za rukom da nizomdobroplasiranihpogre{nihpotezastvorikonstelacijudvostrukemi{olovke.Ha{kakonferencijajesamojedan,neinajzna~ajniji,izrazovekonstelacije.Pokaja}e{seakouzme{, pokaja}e{ se ako ne uzme{. ^ak ni odla-gawe nije preporu~qivo, jer kasnije }e{ se jo{vi{e pokajati, bilo {ta da uradi{.Negativna dilema je globalna i ti~e se poli-ti~ke strategije srpskog politi~kog vrha u po-sledwe dve-tri godine. Ovom strategijom nabu-sitogiosionogpona{awado{lojedou~vr-{}ivawane~eg{tonovinarizovunegativnimimixom Srbije, a {to je u stvari mnogo vi{e odtoga. Ne radi se samo o imixu, nego i o simbo-li~kojpozicijiSrbijeusvetskomsimboli~-kom poretku. To mesto je takvo da, simboli~kiposmatrano, svaka pa i najmawa pobeda Srbije ujugoslovenskomkonfliktu(pa~akisveono{tobimoglodali~inapobedu)automatskipredstavqa poraz celog Zapada. Srpski re`imjepolupaoprevi{eporcelanadabimogaora-~unati na nezainteresovanu i ravnodu{nu oko-linu.Nijere~prete`noofakti~kim,negouprvojlinijiosimboli~kimodnosima.Svojomnezgrapnompolitikomzvani~nipredstavniciSrbijeiritiralisusluh,ukusiose}ajmere.Radise,dakle,opoliti~ko-estetskim~ulima.11O tome da je u savremenoj politi~koj civiliza-cijiva`noikakosene{toradi,anesamodali se radi. Ujedinismo EvropuBilokakobilo,rezultatnadmenogautizmasrpskog re`ima sastoji se u tome da je na Zapa-dupostalopitawepoliti~kogmoralabitiprotivSrbije.Takvojedinstvonijepostojalo~akniuslu~ajuintervencijeuIraku.Srbijaje, makar za trenutak, ujedinila konzervativce,liberale,socijaldemokratebrojnihzemaqaiparlamenata.Qubiteqiteorijezavereima}ete{ko}e da objasne kako su se na antisrpskoj go-milijednomna{lisiroma{niibogati,kato-lici,protestantiipravoslavci,neposrednisusedi kao i zemqe na drugim kontinentima.Ovo je samo jedna strana pomenute negativnedileme. Srbija ne mo`e da pobedi, jer bi svakiustupaksrpskomre`imubiousvetskojpoli-ti~koj javnosti protuma~en kao izraz osetqivei opasne slabosti Zapada.Jo{ve}ina{problemsadr`anjeudrugomdelu dileme. On glasi: svaki poraz srpskog re-`ima identi~an je sa porazom Srbije kao repu-blike,amo`daisaporazomcelogsrpskogna-roda u okvirima sada{we Jugoslavije. Kod ter-minaporazovdenemislimnamoralnudimen-ziju,negonafakti~keodnose,nasocijalnu,privrednu i civilizacijsku katastrofu koja bipogodila sve gra|ane Srbije u slu~aju da se rat-no-politi~kikonfliktuJugoslavijizavr{izvani~nimporazomonog{tosezovesrpskakoncepcija.12Dalipostojiputizme|upobedeiporaza?Jer, o pobedi ne treba ni sawati, a `eleti poraz,samo zato da bi uz sve nas gubitnik bio i Milo-{evi}, izraz je politi~ke neodgovornosti.Putizme|upobedeiporazanenalaziseuodlagawu, jer vreme samo po sebi nije saveznik,a u slu~aju Srbije ono je pre protivnik. Re{e-wejeuizbegavawudvostrukemi{olovke.Po-trebnojedetaqnoanaliziratisvenajgrubqegre{ke koje je srpski re`im po~inio, a koje sudovele do toga da merodavni svetsko-politi~kikrugovi vide u Srbiji nekog ko se ne pridr`avaelementarnihpravilaigreikogatrebadis-kvalifikovati.Gore od porazaNeophodno je sa~initi detaqan plan povrat-ka Srbije u simboli~ki poredak Zapada. Deta-qan, u smislu da obuhvata kako politi~ko delo-vawe, tako i wegovo verbalno i simboli~ko is-poqavawe. Dakle, i politi~ke odluke, ali i na-~indavawaizjavaipona{awauparlamentu.Srpskire`immo`edasmatraparlamentneo-baveznom i neodgovornom brbqaonicom. Me|u-tim,kadaseise~ciagresivnihi{ovinisti~-kih beseda emituju u nekoj dalekoj zemqi, weniTV gledaoci }e na osnovu tih izve{taja donosi-ti neposredne zakqu~ke o Srbiji.Jednostavno re~eno, jugoslovenska kriza sveje bli`a trenutku u kome }e se sklapati ugovo-ri,privremeniilitrajni.Nesamougovoriomiru, nego i oni koji }e se ticati budu}eg ure-|ewa ovog dela Balkana. Kako sada stvari sto-je,Srbijaimasasvimsumwivkredibilitet.Kao ugovorna strana, ona }e zbog umawenog kre-13dibiliteta biti optere}ena mnogo te`im uslo-vima nego {to je to nu`no i normalno.Ukoliko srpski re`im i nije iskqu~ivi kri-vaczajugoslovenskudr`avnuime|unacional-nukrizu,mo`emogasmatratiiskqu~ivoodgo-vornim za politi~ki kredibilitet Srbije. Neu~inililipodhitnoodlu~nekorakeupravcupove}awa svog kredibiliteta, lako mu se mo`edesitidabudeprogla{enugovornonesposob-nim. A to je za jednu stepenicu ispod poraza. Akadanasnawuspuste,mo`da}emootkritidalestvica na{eg propadawa se`e jo{ dubqe?14FUNKCIONALNOST DIKTATURETema na{eg dana{weg razgovora je politi~-ki sistem, a ona je sme{tena u okvir generalnetemeovogskupa,kojaseti~eaktuelnekrizeuJugoslaviji. Dakle, imali bismo da raspravqa-mo o jednom va`nom aspektu jugoslovenske kri-ze,onomaspektukojiseti~estatusapoliti~-kog sistema u tom zbivawu. Ali, ve} ovde po~i-wu nedoumice. One nisu samo formalne prira-de, tj. ne odnose se samo na pitawe adekvatnostiili neadekvatnosti na{e teme. Jednostavno re-~eno, mislim da je na{a tema na jedan nostalgi-~anna~innepreciznaineta~na.Kadabionabila adekvatna, kada bi zaista bila re~ o kri-zipoliti~kogsistemaunutarglobalnogdoga-|awajugoslovenskekrize,na{teorijskizada-tak bio bi znatno lak{i nego {to jeste, a da inegovorimoolak{awukojebiuslediloustvarnom `ivotu.Naslu}ujete da problem proisti~e otud {tonemamo posla sa jugoslovenskim dru{tvom negosa jugoslovenskim dru{tvima, i prema tome, neradi se o politi~kom sistemu, nego o politi~-kimsistemima.Naravno,izprethodnognaslo-va moramo zadr`ati konstataciju o krizi pred-meta koji smo na ovaj na~in preimenovali. Ali,ovimpreimenovawemdobilismojedanpoli-valentan odnos, ~ime je stvar znatno kompliko-vana. Ako `elimo da dosko~imo ovoj kompliko-15vanosti, moramo se jo{ koji trenutak zadr`atikod teme na{eg razgovora. Kada sam rekao da jeona nostalgi~na, jer o jugoslovenskom dru{tvuipoliti~komsistemugovoriujednini,timenisam mislio na neko proizvoqno idealizova-weiliprojekcijuneke`eqeudimenzijupro-{losti. Na{a tema je do pre izvesnog vremenazaistaodgovaralasvompredmetu,madatuade-kvacijunebitrebaloidealizovati.Jedinstvoo kome se radilo kao jedinstvo jugoslovenskogdru{tvaikaojedinstvopoliti~kogsistemabilo je represivno. Wegova kriza, dodu{e, nijebila manifestna, ali je bila sadr`ana u wemukao virus bolesti kome treba izvesno vreme in-kubacije da bi se nezadr`ivo manifestovao.Predmetokomemidanasrazgovaramokon-stitui{e se na prelazu iz stawa jednine u sta-wemno`ine.Karakterovogprelazaumnogomedefini{e karakter krize u kojoj danas `ivimo.Represivnojedinstvojugoslovenskogdru-{tva raspalo se na na~in koji je utemeqio kri-zu onog {to je iz raspada proiza{lo. Kako i za-{to se to desilo?Sviznamodaseraspadrepresivnogjedin-stva na{eg politi~kog sistema odvijao pod slo-ganom pluralizavawa. Ovaj slogan je sugerisaoda se pomenuti raspad mo`e tuma~iti kao demo-kratizacija.Me|utim,ovasugestijanijeodgo-varalaistini.Jedinstvenipoliti~kisistemkonsekventnoiverovatnoireverzibilnoras-pao se na vi{e samostalnih politi~kih siste-ma, a da taj novonastali pluralizam nije zaslu-`iodabudeokarakterisankaodemokratski.Naprotiv. Umesto jednog represivnog jedinstvadobilismorepresivnipluralizam,sastavqenod nekoliko elemenata koji su unutar sebe bilihomogenizovanigotovonaidenti~anna~inna16kojijestarijedinstvenisistembiohomogen.Strukturnasvojstvaostalasunepromewena,iako je sadr`aj promewen. Ideja oko koje se sa-da homogenizovalo magnetno poqe je etni~kaemancipacijaietni~kisuverenitet.Ali,strukturatogmagnetnogpoqaostalajene-promewena. Ili, kako se to obi~no ka`e, nakonvi{estrana~kih izbora u jugoslovenskim repu-blikama,promewenajevlastalinijeprome-wen sistem. A taj sistem je represivan, nezavi-sno od toga da li se pojavquje unutar homogeni-zovanogjugoslovenskogdru{tvailikrozpluralizam jugoslovenskih dru{tava.Represivnipluralizam,kojijezameniore-presivnojedinstvo,latentnukrizuprevodiumanifestnu. Ono {to je bilo prikriveno, sadaje javno. Tj. ni{ta posebno novo nam se ne de{a-va, nikakvo novo krizno `ari{te nije u posled-we vreme proizvedeno, samo je ono {to je dece-nijama bilo potisnuto izbilo na povr{inu.Time`elimdaformuli{emhipotezuosu-{tinskojvezikojapostojiizme|uprethodnogrepresivnogjedinstvairepresivnogplurali-zmakojijeizweganastao.Ovahipotezanijetrivijalna,po{tonamomogu}avaformulisa-we daqih analiti~kih pitawa. Npr. da li je po-liti~kadiktatura,kojatakore}ipredstavqaprirodnostawejugoslovenskogdru{tva(po-{tosuodnastankaJugoslavijedugeperiodediktature samo katkad prekidali kratki peri-odi demokratije) rezultat samo eksterne prisi-le,ilisemo`eobjasnitinesposobno{}utogdru{tvadasesamoorganizujenanerepresivanna~in,~imeseondaprizivaifunkcionalnoopravdava diktatura? Da li je jedinstvo siste-ma bilo mogu}e samo po cenu diktature? Po{toelementi tog politi~kog sistema nisu razvili17mehanizme miroqubivog re{avawa me|usobnihkonflikata, neprekidno su proizvodili potre-bu za politi~kim arbitrom koji to umesto wih~ini, a taj politi~ki arbitar samo je drugo imeza diktaturu.Naravno, neko }e ovde re}i da to jedinstvo inije trebalo da nastane, tj. da su elementi jugo-slovenskogdru{tvaijugoslovenskogpoli-ti~kog sistema tako me|usobno razli~iti da jewihova miroqubiva koegzistencija iskqu~ena.U ovoj interpretaciji bi diktatura bila iden-ti~naspoqa{wojprisili,anebibilafunk-cionalnoutemeqenaukarakterupluralizma.Me|utiim,na~innakojiseposledwihgodinaraspadaovorepresivnojedinstvonadovoqnouverqiv na~in pokazuje da wegovi elementi ni-su neke nedu`ne ov~ice saterane u tor, nego prepodse}ajunavukovekojiseborezasvojalovi-{ta.Pluralizavawejugoslovenskogpoliti~-kog sistema, koje po formalnim svojstvima po-seduje neke zna~ajne karakteristike demokrati-zacije,timepoprimainekezna~ajnekarakte-ristikeprirodnogstawa,ukomeje,kao{toje poznato, ~ovek ~oveku vuk.Dasuelementijugoslovenskogpoliti~kogsistema bili druga~iji, i raspad tog represiv-nogjedinstvaproticaobidruga~ije.Jedno-stavno re~eno, on bi imao jasno svojstvo demo-kratizacije.Demokratskopluralizovawemo-glo bi da dovede do formirawa nerepresivnogjedinstva,ilidomiroqubivograzlaza.Tosene de{ava. Na~in na koji me|usobno komunici-rajuelementinovonastalogrepresivnogplu-ralizma takav je da neposredno priziva dikta-turu,kaointervencijukoja}epacifikovatisukob po cenu homogene represije nad svim ele-mentima.18Iz kratke analize prelaska na{eg represiv-nogjedinstvaurepresivnipluralizamproiz-lazi uvid da elementi tog jedinstva, bilo da sutonarodi,vere,regije,republike,socijalnegrupe, ili {ta se ve} pojavquje kao kolektivnisubjektnakonpluralizovawa,datielementi,dakle,nisubilisposobnidaume|usobnojko-munikacijiutvrdemodusesvogopstankailirazlaza, pa su time provocirali uvo|ewe teh-ni~kog sredstva komunikacije, tj. diktature.Zbog ~ega se sve to de{ava i da li je mogu}ezamisliti re{ewe problema? Odgovor na prvopitawe morao bi biti istoriografski, socio-kulturni, morao bi ispitati na~in konstituci-je svih relevantnih kolektiva koji su sme{tenipod zajedni~ki ki{obran koji jo{ uvek figuri-ra kao zajedni~ka dr`ava. Prvi korak ove mogu-}eanalizesastojaobiseuistra`ivawukomu-nikacijskih{umovaizme|upomenutihkolek-tiva.Tubibilinabrojanisviresantimaniipredrasudekojidecenijamaivekovimabloki-rajurazmenuiskustavaizme|unarodaigrupakoji `ive kao susedi na istom prostoru. Ne bibilo te{ko otkriti sistematske izvore {umo-va, i locirati ih u religijama, kulturama, tra-dicijama. Za ovakvo istra`ivawe ima dovoqnomaterijala, i dovoqno predradwi.Me|utim, znatno zanimqiviji je drugi korakanalize.Sviznamodasukolektivikojinase-qavajuBalkannevoqniinesposobnizame|u-sobnukomunikaciju.Ali,komunicirajulitikolektiviunutarsamihsebe?Dalijenemu-{tost samo oznaka wihove spoqne komunika-tivnepolitike,ilijetaspoqnapolitikazapravo logi~ni produ`etak neizgra|enih unu-tra{wihkomunikativnihstruktura?Sklonsamdanaovopitawedampesimisti~kiodgo-19vor.Te{ko}ajugoslovenskekrizeproizilaziotud {to elementi sada{weg represivnog plu-ralizma nisu represivni samo prema spoqa, ne-go i prema unutra, tj. {to imaju te{ko}e kako ukomunicirawu sa drugima, tako i u komunicira-wu unutar samih sebe. Ovaj odgovor zahteva em-pirijsku dokumentaciju koju ovde nisam u stawuda ponudim. Ova dokumentacija imala bi da po-nudiinventarkomunikativnihsredstavakoji-maraspola`uikojakoristekompaktnijugo-slovenski kolektivi (narodi, vere), i da izdvo-jionasredstvakomunikacijekojasemoguuop-{titi ili univerzalizovati, tj. koja su pogodnaza komunikaciju sa spoqnim svetom. Na osnovuovoginventaravidelibismokakvesu{ansena{ihkolektivadarazmewujuiskustvasako-lektivima iz svoje okoline. Pretpostavqam dasu te {anse veoma male, ne samo zbog subjektiv-nenespremnosti,negozbogsistemskeoskudno-sti komunikacijskih kapaciteta, izazvane raz-li~itimuzrocima(tradicionalizmom,nedo-voqnom kompleksno{}u dru{tva itd.).Ako bismo `eleli da formuli{emo neki za-kqu~ak,onbiotprilikeglasio:neophodnojekonstruisatizajedni~ki,makakove{ta~kiimakakoprivremenijezik,zaelementarnuko-munikacijume|uelementimanovonastalogju-goslovenskogpluralizma.Ovakomunikacijanu`najezbogpostizawasaglasnostiodaqimmodalitetima zajedni~kog ili odvojenog `ivo-ta.Me|utim,po{tokomunikacijapretposta-vqa da svaki od u~esnika u woj poseduje komuni-kativnu kompetenciju (tj. da su ti kolektivi iz-nutra pro`eti komunikacijskom mre`om), o~i-glednodajepreuspe{neme|usobnekomunika-cijeneophodnoispunitiprethodniuslov,in-ternukomunikacijuu~initiprevodivomna20drugejezike.Tosemo`eposti}isamojasniminstitucionalnim pro`imawem dru{tava kojasenalazeunutargranicaJugoslavije.Jer,in-stitucijesuonaop{tostkojaomogu}avauni-verzalizovaweiuniverzalnuprevodivostnadruge jezike. Ovonezna~ini{tadrugonegodabezdemo-kratizovawarepublikanijemogu}pomakuju-goslovenskojkrizi.Mojeizlagawetrebalojeda poka`e da jednostavni raspad nije mogu}, po-{to }e na wegovoj krajwoj granici da se pojavidiktaturakoja}egaspre~iti,pri~emuovospre~avawe ne}e biti ~ista proizvoqnost, ne-go}ebitifunkcionalnoopravdano.Ovajvi-{ak represije ne mo`e da bude iskqu~en na re-presivanna~in.Onmo`edabudesamorazgra-|en. A to je vi{estruko te`e. Lak{e bi bilo dasujugoslovenskikolektivizaokru`enemona-de,idajewihovospajaweirazdvajawemeha-ni~ki proces. Po{to oni nisu monade, nego po-vr{inekojesepreklapaju(zbogetni~keizme-{anostiuva`nimregijama),razgrani~ewesemo`eobavitisamoputemkomunikacije.Ako-munikacija je izuzetno osetqiv i komplikovanmehanizam. Ona podrazumeva relativno stabil-nupredstavuosamomsebi,podrazumevaodgo-vornost prema onom {to je utvr|eno, i pretpo-stavqapridr`avaweizvesnihkonvencija.Sveto je vrlo deficitarno na na{oj trenutnoj po-liti~kojsceni.Predstojinamvremeu~ewaiuve`bavawa onog {to je nau~eno. Jer, za razli-ku od diktatorske arbitra`e, komunikacija ni-jeprirodniresurs,negoeminentnirezultatsocijalnog u~ewa.21DEMOKRATSKE TRADICIJE I SAVREMENOSTNajnovije promene i Isto~noj Evropi su po-tvrdile izuzetan zna~aj tradicije. Gotovo da sesanau~nomprecizno{}umoglopredvidetika-ko}euzemqamasarazli~itomtradicijomtetransformacijeproticati.U^ehoslova~koj,gdeseodvijane`narevolucija,uMa|arskojiliBugarskoj,kaome{ovitimpredmoderno-modernim zemqama, i kona~no, na drugom polu,u Rumuniji i azijskom delu Sovjetskog Saveza.Te`ejeovoop{tesaznawekonkretizovati,pare}ikakotradicija,akojedemokratska,ostaje `iva, uprkos vi{edecenijskom suspendo-vawudemokratije.Kolikodugoonaostaje`i-va?Polaveka,vek,ilijo{du`e.Kojiwenislojevi? Institucije,socijalo-psiholo{kiobrascipona{awaidelovawa,obi~ajnost?O~ito da institucije nisu presudne, jer uprkoswihovomkonsekventnomukidawu,demokratskatradicija nastavqa svoje dejstvo.Tako|e je malo verovatno da osnovnu ulogu utradirawutradicijeigraempirijskasocija-lizacija. Ogroman broj u~esnika u ~ehoslova~-koj i isto~nonema~koj buni bili su qudi koji suro|eniisocijalizovaniunedemokratskomure|ewu.Dakle,neophodnojetra`itidubqenivoekonstitucijeipreno{ewademokratsketradi-22cije. A za to je neophodno bar pribli`no loci-rati jezgro tog demokratskog, da bismo onda mo-gli istra`ivati wegovo postojawe u nekoj tra-diciji, wegovu rezistentnost na ugro`avawe, ikona~no, puteve i forme wegovog preno{ewa uantidemokratskim vremenima.Predla`em da kao jezgro demokratske tradi-cijeneuzmemo,kao{tojetouobi~ajeno,dr-`avno-politi~kuneizvesnost,parlamentari-zam,pa~akniekonomskiliberalizam.Svetosu oblici u kojima se demokratsko jezgro izra-`ava, ali koji mogu da nastanu i bez wega.Kaojezgroonogdemokratskoguzmimoli~naisubjektivna prava.Odmah}urazjasniti{tapod tim mislim. Ali ve} na po~etku nastaje iz-vesnanedoumica.Zarupojmudemokratijenijemi{qen narod, dok u pojmu subjektivnih pra-va imamo posla sa individualizovanim qudimakoji su postali li~nosti, i utoliko su do{li uodnos tenzije prema kolektivu, pa time i premanarodu? I zaista, novovekovno doga|awe demo-kratije razbija sam taj pojam. Za to doga|aweje mawe va`no da se neke stvari zbivaju, dok jeva`nije ko je wegov nosilac. Lako je ilustrova-tiovutvrdwu.Premaklasi~nompojmudemo-kratijemasovninacional-socijalniplebi-scit, ili iranska revolucija, nosili bi znat-ne demokratske crte. Wihov represivni karak-ter je o~it, ali ni klasi~ne demokratske mani-festacijenisubezrepresivnogu~inkanama-wine koje se ne sla`u sa odlukama ve}ine.Individualizovawe je sredi{wi doga|aj no-vog veka, doga|aj koji daje novo zna~ewe u pojmudemokratije,izvode}itajpojamnapoqeizsa-mog sebe. A proces individualizovawa je vezannanastanaksfereonogprivatnog,li~nog,su-bjektivnog.23@elimdanaglasimrazlikuizme|uintim-nog, pojedina~no-li~nog nivoa konstitucije in-dividualnosti,iwenihrazli~itihformiis-poqavawa,kakoucivilnompravu takoiuustavnom pravu. Ovo je za istra`iva~a jako va-`no,jerodlu~ujegde}eontra`ititemeqde-mokratskekulture.Uekonomskimpravimain-dividuuma, wegovom pravu da sklapa ugovore, dabudeodgovoranzasvojeposlovawe,upoliti~-koj sferi, u wegovom pravu da bira i da bude bi-ran,tj.upravunapoliti~koreprezentovaweili, kona~no, u ustavnom garantovawu ovih pra-va. Pitawe je va`no, jer postoje tradicije u ko-jima su prisutni samo neki od ovih elemenata.Istorija nam mo`e pomo}i, utoliko {to po-kazujedaseovdezaistaradiorazli~itimli-nijama tradicije. One se dodiruju i povremenostapaju,aliseipakmoguposmatratiodvojeno.Jedna ide preko razvoja privrednih sloboda, tj.materijalneautonomije.Me|utim,iporedra-{irenoguverewaoprimatumaterijalneauto-nomije, va`no je primetiti da su ugovorna pra-va individuuma (kao osnova ekonomskih subjek-tivnihprava,izme|uostalogipravanapri-vatnu svojinu) koja su nastala u 16. veku u Zapad-noj Evropi, po~ivala na specifi~noj argumen-taciji. Ta figura ugovorne autonomije obuhva-tasamojednudimenzijusubjektivnogprava.Druga dimenzija je pravo na dostojanstvo li~-nosti.Onose,ponekad,pravnoobrazla`epoanalogiji sa ekonomskim pravima, npr. prvo navlastito ime ili sliku, ali se o~igledno ne mo-`e zasnovati na wima.Uz ugovorni model autonomije nu`no je bilouvesti i politi~ki. On se izra`ava u pravu napoliti~koreprezentovawekojeprofesorski,tj.filozofskiutemequjenema~koprirodno24pravo,asocijalno-teorijskiengleskateorija17. i 18. veka.Me|utim,nijete{koprimetitidajejezgrosubjektivnogprava,tj.pravonadostojanstvoli~nosti, zapravo nepoliti~ko. Za wegovo re-alizovaweneophodanjeodre|enipoliti~kiporedak,alisetopravoneiscrpqujeuwemu.Drugimre~ima,pravonadostojanstvojesamoposredno politi~ko pravo.Dakle,institucijeugovorneslobodeieko-nomske nezavisnosti, politi~kih sloboda i po-liti~kogreprezentovawa,kona~no,wihovoustavnoutemeqewe,svetopredstavqametodrealizacijepravanadostojanstvoli~nostikao jezgra subjektivnih prava, ali ni{ta vi{e.Mogu}e je zamisliti dru{tvo koje poseduje svenabrojane institucije, a koje ipak nije stabil-no demokratsko dru{tvo.Timesmodo{lidoproblemana{edemo-kratsketradicije.Wuposmatramupravokaomaweilivi{eprotivre~nukombinacijuna-brojanih institucija, uz istovremenu izrazitudeficitarnost na ovoj ravni socijalne konsti-tucije na kojoj se formira individualnost. Na-manedostajuvelikaistra`ivawasocijalnogstatusaprivatnosti,intimnosti,indivi-dualnosti u Srbiji pre Prvog svetskog rata.Me|utim,dokumentipoliti~keistorijeuver-qivopokazujudajetopoqeprepunolomovaitenzija. Na temeqima ruralne i patrijarhalnekulturenastajuinstitucijeindividualizova-nog dru{tva. Nestabilnost tih institucija mo-`e se objasniti nestabilno{}u wihove osnove,jer wihova prirodna osnova jeste jedno indivi-dualizovano dru{tvo, kojeg kod nas nema.Evolucionojeneverovatnoizaistaizuzet-no{tonatakonepovoqnojsocijalnojosnovi25nastajetakvapoliti~kakonstitucija.Me|u-tim,akodanaspoku{avamodaobjasnimona{esavremene probleme, moramo se vratiti toj iz-vornoj protivre~nosti.26DEMOKRATIJA I AUTORITARNI SISTEMProblem istra`ivawa i osnovne pretpostavkeOvatemaimaeksplicitnurelevantnostzaispitivaweindividualnihikolektivnihidentiteta u postkomunizmu. Demokratija kon-stitui{e kolektivni identitet na pretpostav-kamaotvorenesocijalnekomunikacije~ijesuupori{neta~kedinamikagra|anskogdru{tva(delovaweautonomnihdru{tvenihgrupa),su-bjektivnapravaisisteminstitucijakojista-bilizujeproceseproizvodweidentiteta.Dru-{tveno proizvo|ewe komunikacije je samo dru-gastranadru{tvenogproizvo|ewasmisla,acelina tog procesa se u dru{tvenoj teoriji na-zivaidentitetom.Sana{egstanovi{ta,ovapolaznapretpostavkazna~idaseporeme}ajidru{tvenog identiteta mogu strukturno anali-ziratikaoporeme}ajiuprocesudru{tvenogproizvo|ewa komunikacije.Autoritarni sistemi svoje utemeqewe nala-zeuonemogu}avawukomunikacijesocijalnihaktera, tj. u onemogu}avawu proizvodwe razli-~itihsocijalnihprojekata,tako{tosuindi-vidue i dru{tvene grupe samo materijal za una-predpretpostavqenusaglasnostotome{tajewihov identitet. Autoritarni sistemi onemo-27gu}avajusamotematizovawedru{tva(kaoemi-nentnogprocesastvarawaidentitetakrozso-cijalno u~ewe i korigovawe). Identitet se nestvarakrozmre`usocijalnekomunikacijene-goseideologizujepripisanimvrednostimaiciqevima(radikalnisocijalizam)ilikliza-wem u organske slike sveta koje problem iden-titetare{avajuoslawawemnaprirodne,pred-socijalne mehanizme integracije kao {tosu etni~ka ili verska pripadnost.Glavni problem svih dru{tava kojima se una-predpripisujeidentitet,atakvasubilasvadru{tvaradikalnogsocijalizma,ogledaseuniskimintegrativnimkapacitetimakoji,po-nekad, takva dru{tva dovode u blizinu raspadaisamogopstanka.Unapredselekcioniraniidentitetspre~avaoptimalnukompleksnost(fleksibilnost) dru{tva da odgovori na izazo-ve okoline, kako bi ono stabilizovalo svoju re-lativnunezavisnostuodnosunawu.Zabranakomunikacije(kaoproizvodwesmislaisoci-jalnekompleksnosti)istoje{toizabranastvarawasamogidentitetadru{tva.Dru{tvosebe ne poznaje, ono ne zna {ta su wegovi pro-blemii{tasuwegovemogu}nostiupogledumobilisawa resursa za re{avawe problema.Osnovnopitawenakojeovajprojekattrebada odgovori odnosi se na izvore autoritarnostiupostkomunizmu,iposebno,una{emdru{tvu.Nakon dramati~nog sloma komunisti~kog siste-ma u Isto~noj Evropi, postavqa se pitawe oda-kleproizilazenovimehanizmizauspostavqa-weautoritarnihsistema.Dosada{weiskustvouzemqamaIsto~neEvropepokazujedasunekeod tih zemaqa uspele da izgrade demokratski si-stemsocijalneintegracijeidapove}ajusvojukompleksnost,tj.funkcionalnudiferencija-28ciju(naro~itorazdvajawemekonomskeipoli-ti~ke mo}i). Postavqa se pitawe, da li ona dru-{tva koja u tome nisu uspela, a u takva dru{tvaspada i SR Jugoslavija, mo`emo shvatiti kao po-sledicu nu`nog zaostajawa, ili pre`ivqava-we starog sistema zato {to radikalni socija-lizam za takva dru{tva jo{ uvek ima smisla izatosenemo`eeliminisati~iwenicomdajetajsistemdo`iveosvojepohalnislom.Drugitok razmi{qawa mogao bi nas voditi na pomi-saodatadru{tvauzaostajawupredstavqajuneke nove forme autoritarnosti, {to bi pod-razumevalo i postojawe novih obrazaca wihovelegitimacije. S obzirom da ova subjektivna di-menzijanedostaje,namajebli`apretpostavkada pojedina dru{tva isto~ne Evrope zaostaju(~uvaju stare obrasce legitimacije) zato {to supreoptere}enadodatnimproblemimakojeneuspevaju da re{e. Zbog dodatnog optere}ewa ko-jeseodnosinastvarawedr`ava,onasvojupo-tencijalnu kompleksnost redukuju na odbranuod realne (ili izmi{qene) opasnosti od total-nog raspada.Brani}emo tezu o preoptere}enosti nekih ze-maqa biv{eg socijalizma problemom koji se naj-kra}emo`edefinisatikaouspostavqawena-cionalne dr`ave. Naime, tamo gde krah sistemarealnog socijalizma nije doveo u pitawe opsta-nakdr`aveiwenteritorijalniintegritet,{anse za obnovu autoritarnog sistema su gotovonikakve.Iuonimdr`avamakojesuseraspalezajednozapropa{}uradikalnogsocijalizma(SSSRi^ehoslova~ka),gdesenijepostavilopitawe dr`avnih granica bilo zato {to su et-ni~kelinijerazgrani~ewajasne,kaouslu~aju^e{keiSlova~ke,ilizato{tojeprihva}enstatus quo ve} formiranih nacionalnih dr`ava u29okviru lewinisti~ke koncepcije etni~kog fe-deralizma (slu~aj SSSR-a) procesi debloka-de dru{tava i transformacija ka demokratskomsistemu su u toku, sa vi{e ili mawe uspeha, {tozavisi od brojnih empirijskih faktora.Najve}e probleme u uspostavqawu demokrat-skog sistema imaju zemqe ispresecane velikimzonamaetni~kihme{avinakojeonemogu}avajuda se politi~ke granice povuku tako da pribli-`no korespondiraju etnokulturnim granicama.Drugimre~ima,tamogdesepercipiranepo-mirqivostizme|uteritorijalno-politi~kogi etnokulturnog modela nacije otvara se mogu}-nostfundamentalisti~kogotporapromeni.Tojeslu~ajbiv{eJugoslavije,zatimipojedi-nih novih dr`ava koje su nastale na wenom tlu.U svim tim slu~ajevima radikalni socijalizamjeste bio garant opstanka takvih dr`ava i zatoseoneweganeodri~uakosuimintegrativniproblemiostaliisti.Inovedr`ave,kaonaprimerSRJugoslavija,imajuisteproblemekaoiSFRJ.Onanijeuspeladarazre{ipro-blemsvojeintegracijeulikunacionalneigra|anskedr`ave,pasestarimehanizmiiz-gradwe ideolo{kog identiteta prikazuju kaonu`niintegrativniokvirzadr`avuukojoj`ive jugoslovenski narodi. Taj neuspeh mo`edaseposmatraiuobrnutojperspektivi:pro-blemstvarawa(srpske)demokratskedr`aveostao je nere{en zbog stvarawa novih granica,odnosno nu`nog oslonca na vojne strukture kao~uvara stare ideologije. Odnos izme|u ideolo-{kogidentiteta(tj.blokadedemokratskihprocesa) i stvarawa srpske dr`ave, odnosno SRJugoslavije, tek treba ispitati istra`ivawem.RaspadJugoslavijejepokazaodajeideolo-{ka integracija predstavqala funkcionalni30uslov opstanka dr`ave kakva je bila biv{a Ju-goslavija.^imjelegitimacijskaosnovaradi-kalnogsocijalizmabilauzdrmana,dr`avniokvir se rasklimatao do raspada. Ne radi se tuo otporu zapadnom (pobedni~kom) modelu, kaonekakvom zadatom modelu, koji se odbijao u imeo~uvawasopstvenogidentiteta(srpskog,hr-vatskog, slovena~kog, itd.) i straha da se on iz-gubi, nego o strukturnoj nemogu}nosti da se ju-goslovenski identitet uop{te uspostavi. No, iposleraspadaSFRJ,izostalajedemokratskaproizvodwasocijalnogidentitetauve}ininovih dr`ava, {to se u potpunosti odnosi i naSR Jugoslaviju. Tek istra`ivawe mo`e da odgo-vori na pitawe za{to se i u tim novim dr`ava-ma, ba{ kao i u biv{oj Jugoslaviji, autoritar-nostproizvodiklasi~nimblokirawemsoci-jalnekomunikacijekojakonstitui{esamore-fleksivnost dru{tva, te sposobnost re{avawaproblema.Mo`emopretpostavitidajepre`ivqava-weovefundamentalneblokadeproizvedenooslawawem na organsku sliku sveta koja se neodlikujesamonormativnimapsolutizmom,tj.blokadomotvorenekomunikacije,negoona,ukrajwoj konsekvenci, ru{i ideju dr`ave i samepretpostavkeuspostavqawasocijalnogpo-retka. Organskaslikanaroda,svojiminhe-rentnimrelativizovawemdr`avnogidentite-ta,suzilajeidentitetzajednicenagolifak-ticitetjedneotka~enestrukturemo}ikojatra`isvojudr`avu.Takootka~enamo}seutemequjeekranizacijomneograni~enogbrojasopstvenihslika,~ijaproizvodwamo`ebitiobustavqena jedino jasnim konstituisawem dr-`avnog okvira u kome tek mo`e da otpo~ne pro-ces vi{eslojne socijalne komunikacije.31Struktura radaMonografija }e biti podeqena u dva dela. Uprvomdelubi}eanaliziran{irokkrugpret-postavki za demokratiju, polaze}i od shvatawadademokratijapredstavqatipsocijalnekon-stitucije smisla, a ne samo na~in dono{ewa od-lukazanekipoliti~kiciq.Demokratskasuona dru{tva koja omogu}avaju da se parcijalniinteresi oblikuju kao normativni projekti, naosnovu kojih se, u procesu racionalne selekci-je, formira vladaju}i poredak. No, najvi{e pa-`we}ebitidatopretpostavkamazademokra-tiju, u koje ubrajamo: 1) gra|ansko dru{tvo kaodelovaweautonomnijihdru{tvenihgrupa(zarazliku od kolektiva koji svoje delovawe usme-ravajupremaapsolutnimvrednostima),2)su-bjektivna prava, 3) ustavno-pravni poredak, podkojimpodrazumevamointerpretacijusocijal-nog poretka a ne spisak vrednosti i normi i 4)politi~ke forme organizacije zajednice, s po-sebnim osvrtom na federalizam i wegove zlou-potrebe koje su se kod nas odoma}ile kao na~inre{avawa etni~kih sukoba.Sobziromdaosnovnapravapredstavqajuidealno mesto u kome se dru{tvo i dr`ava kon-stitui{ukaorazdvojenesfere,projekat}erazviti teoriju osnovnih prava i ustavno-prav-nogporetka.Teorijskainterpretacijaosnov-nih prava odbacuje figuru o qudskoj prirodi izkoje se izvode qudska prava. To drugim re~imazna~i da }e biti izvr{ena kritika klasi~ne in-dividualisti~ko-liberalneteorijeosnovnihprava.Iakotateorijaposedujeprivla~nostuposttotalitarnim dru{tvima, u kojima se prin-cip individualnosti ~ini kao pogodno polazi-{te za dru{tvenu rekonstrukciju, ona nema ka-32paciteteprakti~no-organizacijskoguputa.Za-to}ebitikombinovanfunkcionalisti~kipristupkojipostavqapitaweo funkcijiosnovnihpravaukonstitucijipoliti~keipravne zajednice, sa teorijom komunikacije kaoprocesomvi{eslojnekonstitucijesmisla(odsveta `ivota do simboli~ke ravni u koju se upi-sujesamoreflektivnostdru{tva).Zanassuosnovnapravasinonimzagarancijunesputanesocijalno relevantne komunikacije o tome {tasuunekojkonkretnojsituacijiosnovnaprava.Garantovawe slobode je u tom konceptu garanto-vawe prava da se raspravqa o tome {ta je slobo-da, odnosno na~in da se dru{tvo samotematizuje.Teorija o osnovnim pravima treba da doka`e suosnovna prava u sredi{tu konstitucije indivi-dualno-kolektivnogidentiteta.Onaonemogu-}avajudaseindividualnaikolektivnaper-spektiva poistovete, odnosno da se izbri{u za-mi{qenelinijeizme|udru{tvaidr`ave.Izovihpretpostavkiproizilazidasubjektivnapravaformirajuidentitetnekezajednice,tj.wen odnos prema vrednostima koje reguli{u ko-lektivnodelovawe,wenodnospremavremenu,wenosamozapa`aweisposobnostdasesukobitematiziju i kompromisno re{avaju.U drugom delu monografije bi}e analizira-napostkomunisti~kadru{tvau~ijemcentru}e se na}i problemi wihove integracije, odno-sno rekonstrukcije gra|anskog dru{tva i demo-kratske dr`ave. Najve}a pa`wa bi}e posve}enaproblemimaintegracijeiidentitetana{egdru{tva. Namera mi je da precizno poka`em za-{tojena{edru{tvofiksiranozaformubi-narnog {ematizma, koja je direktna suprotnostfunkcionalnojkompleksnostimodernogdru-{tva. Binarni {ematizam se ispoqava u paro-33vimaistinala`,na{iwihovi,prihvatqi-voneprihvatqivo, odnosno u klasi~nom duali-zmuprijateqneprijateq.Na{politi~kisi-stem, iako formalno promewen, redukovan je nastrukturumo}i,ikaotakav,gurasudbinudru-{tva u osetqivu blizinu definitivnih odluka(usvetu`ivotauskladi{tenajeslikadajevlastizborenaoru`anomborbomisamo}eistimsredstvimabitiprepu{tenanekomdru-gom), gde onda do`ivqava paradoks jasnih odno-sa. Naime, ta jasno}a ne stabilizuje dr`avu, ne-go je i daqe dovodi u pitawe. Jer, jasni odnosinisu u stawu da na promenu uslova odgovore unu-tra{womtransformacijomiosloba|awemkompleksnosti, nego navode na aha do`ivqaj,tj. na uni{tewe binarnog {ematizma. Promenase time stavqa u zonu ratnog sukoba, {to podra-zumevaekstremizovawedru{tvaiblokiraweslo`enekomunikacijskemre`ekojaja~akapa-citete dru{tva da re{ava nove i slo`ene pro-bleme koje name}e wegova dinami~na okolina.Uovomkontekstuposebno}ebitianalizi-ranisocijalniipoliti~kinosiocigra|an-skih,demokratskihiprivrednihinstitucijabez~ijegprofilisawanijemogu}ere{avawecentralnogproblemaskojimsezajednicasuo-~ila:uspostavqawedemokratskenacionalnedr`ave. Pretpostavke za takvu dr`avu vidimo usamojkonstitucijidru{tvakaootvorenogzaproizvodwualternativnihnormativnihproje-kata i racionalnog delovawa dru{tvenih akte-rauprocesuorganizovanogselekcionirawaalternativa.34POBEDNI^KA STRATEGIJA ZA SRBIJUPROMENE SAD!Zemqe u kojima se promene de{avaju sporijenego u wihovom okru`ewu neizbe`no zaostaju urazvoju,anakrajudospevajuukrizu.Ovajstavspada u abecedu dru{tvene nauke, ali i politi-ke.Oneophodnostireformidanasgovoreiopozicioneivladaju}estrankeuFrancuskoj,Nema~koj,Americi.Naravno,re~jeosistem-skim promenama, a ne o politi~koj kozmetici.Samouna{ojzemqiproteklojepolavekabezzna~ajnijihsistemskihpromena.Una~inufunkcionisawa dr`ave i vlasti ni{ta se bit-nije nije promenilo od 1945. Administrativnoupravqawesudbinompojedincaidru{tva,ne-dodirqivi politi~ki vrh, neprikosnovena taj-napolicija,kontrolisanimediji.Kaznajeusledilauvidunazadovawaipropadawa.Petgodinapredkrajmilenijumaiveka,na{aze-mqa nalazi se pred dramati~nom alternativomiliradikalnepromene,ilidefinitivnoskretawe na slepi kolosek istorije.CiqNaravno,usvimzahtevimazapromenemorase jasno isticati ciq promena. Za Demokratskustranku ciq sistemskih promena jeste da na{azemqa postane privla~no mesto za `ivot qudi,37bezbednomestozaposlovaweiinvesticije,uglednadr`avauEvropi,vode}adr`avanaBalkanu.Obuhvatnimreformamaiubrzanimrazvojemmoramodasustignemona{eokru`e-we. A na{e okru`ewe je razvijena Evropa. Akoupravnom,ekonomskomipoliti~kompogledunepostanemokompatibilnisarazvijenomEvropom,ima}emosveweneprobleme,ane}e-mo biti u stawu da koristimo wene recepte zare{avawe tih problema.Nijedan ciq ne posti`e se neposredno, negopomo}u re{avawa zadataka. [to vi{e re{enihzadataka,tobli`eciqu.Na{azemqalomisepod teretom nere{enih zadataka. Tri su najva-`nija zadatka koja vapiju za brzim re{avawem.Prvo,integracijana{egnarodanawegovomukupnometni~komprostoru.Drugo,usposta-vqawe SRJ kao ure|ene dr`ave. Tre}e, koreni-ta promena ekonomskog i politi~kog sistema una{oj zemqi.NacijaUspecifi~nostovihzadatakaspadadasemogure{avatisamoistovremeno,idasusvatri prioritetna. U suprotnom, mogu}e su mani-pulacije.ASPSjemajstorutome.Takosura-dikali,smatraju}inacionalnopitaweapso-lutnimprioritetom,ujednomtrenutkurekliho}emo veliku Srbiju pa makar ruku pod rukusakomunistima.Nakrajusuostalikratkihrukava. Posle toga je u kolo u{ao SPO. Ho}e-momirpamakarpodr`alire`im.Posledweinformacijegovoredaniwihovirukavinisuostali du`i. Pouka zahtevajte sistemske pro-mene kao uslov za bilo kakvu saradwu.38Od trenutka raspada Jugoslavije zadatak na-cionalne integracije srpskog naroda postavqaseikaodr`avnonacionalnopitawe.Velikidelovi srpskog naroda koji su ostali izvan gra-nica SRJ, bore se za svoje pravo na dr`avno sa-moopredeqewe. U tim legitimnim nastojawimamoraju se uva`iti me|unarodne okolnosti, kaoinastojawadrugihnacija,kojetako|eposleraspadaJugoslavije`elesvojedr`ave.Nemauniverzalnogreceptazare{avaweovogepo-halnog zadatka. Tra`i se konkretna mudrost.Pozicija Demokratske stranke u ovoj stvarijesolidarnostiose}ajzarealnemogu}nosti.Trebase~uvatineodgovornogmaksimalizma,ali i praznog defetizma. Mi smo jedina stran-ka u Srbiji koja istog dana mo`e da bude na vi-sokomnivouprimqenanaPalamaiuBonu.Idanaobamestabezsnishodqivostisaop{tisvoj stav, ~esto razli~it od stava doma}ina. Ida, uz obostrano uva`avawe, nastavi politi~kusaradwu. A to ne{to zna~i!Na`alost, nisu samo na{i sunarodnici pre-ko Drine zabrinuti za svoju dr`avu. Ni mi ov-de, u SRJ, ne mo`emo biti sigurni da nam je dr-`avabezbedna.Najvi{ejeugro`avajuupravooni koji treba da je ~uvaju.Sada{wojjugoslovenskojdr`avineophodnesuozbiqnereforme.Dabimoglafunkcioni-sati kao dobra savezna dr`ava, mora se re{itipitawe wenog dr`avnog ure|ewa.Razli~iti regionalni interesi, a pre svegamnogobrojnerazlikeizme|udvefederalneje-dinice,iziskujuvisokstepenautonomijeisa-mouprave. Me|utim, da bi decentralizacija vo-dila pove}awu op{te efikasnosti, mora da bu-depra}enauspostavqawemjasnehijerarhijenadle`nosti. Ako se decentralizacija sprovo-39dibezjasnihnadle`nosticentralnihorgana,rezultat}ebitidezintegracijasaveznedr`a-ve. A upravo to nam se doga|a.Zbogtogaje,presvakeobuhvatnedecentra-lizacije, neophodno utvrditi glavne nadle`no-sticentralnevlasti,kaoiosiguratimehani-zme za sprovo|ewe tih nadle`nosti. Neka cen-tralna vlast ima i veoma ograni~en broj nadle-`nosti, ali one moraju biti svetiwa.Kona~no,korenitapromenadru{tveno-eko-nomskog ure|ewa je tre}i zadatak koji ne mo`e-mo zaobi}i na pragu 21. veka. U okviru ovog za-datka treba izvr{iti ~etiri reforme. Reformu dr`avne uprave, sa ciqem stvara-wa efikasne, jeftine i nekorumpirane dr-`avne uprave. Reformuprivrede,saciqemuspostavqa-wa slobodnog preduzetni{tva. Reformupenzionogisocijalnogosigura-wa, sa ciqem trajnog re{avawa krize pra-znih fondova iz kojih se zbriwavaju mili-oni gra|ana. Reformuobrazovnogsistema,saciqemsticawanajkvalifikovanijeradnesnagena Balkanu.Svakiodovihkonkretnihprojekatagovorisamzasebe.Politi~ariistru~waciDemo-kratske stranke izradili su detaqne programeza pomenute oblasti. Jedan deo je preto~en u za-konskepredlogeDSurepubli~komisaveznomparlamentu.Dapomenemsamopredlogezakonao privatizaciji, re{avawu devizne {tedwe, de-nacionalizaciji,penzionimfondovima,skup-{tinskojkontrolijavnihpreduze}a,specijal-nomjavnomtu`iocuzasuzbijaweorganizova-nog kriminala itd.40SredstvaBezodgovaraju}egsredstvapostavqeniciqsenemo`eposti}initipomenutizadacire-{iti. A za taj ciq i te zadatke jedino odgovara-ju}e sredstvo jeste vlast. Bez vlasti nema ko-renitih reformi, a bez korenitih reformi na-{a zemqa ne}e postati privla~no mesto za `i-vot, bezbedno mesto za poslovawe i investici-je, ugledna dr`ava u Evropi i vode}a na Balka-nu. Ako ~itaoci `ele ostvarewe na{eg progra-ma, moraju nam pomo}i da steknemo sredstvo zawegovo sprovo|ewe u `ivot.Su{tina sada{we vlasti je monopol. Mono-pol na sva dobra kojima nacija raspola`e. A tadobra su, pre svega, novac, prirodna bogatstva,dr`avniaparat,radnamesta,mediji.[tosuova dobra oskudnija, {to je nacija siroma{ni-ja,tomonopolvi{eimaoblikdiktature.Svemawibrojqudiu~estvujeukori{}ewusveoskudnijih dobara.Svudausvetusocijalistisezala`uzasma-wewe poreza na plate i za pove}awe poreza naprofit.Kodnasjeobrnuto.Kodnassocijali-sti stalno pove}avaju porez na plate, a i ne po-ku{avaju da naplate porez na profit. Razlog jejednostavan.Na{isocijalistisukorisnicitog profita, jer jedino oni aktivno u~estvuju uparadr`avnoj sivoj ekonomiji koju su stvorili.Ta ekonomija, kojoj vi{e prili~i naziv crvenaekonomija, ima za ciq da nacionalno bogatstvo(pre svega drvo, rude, strate{ke sirovine) pre-tvori u devize, koje onda ostaju u inostranstvunali~nimipartijskimtajnimra~unima.Mo-nopol vlasti tako se razotkriva kao mehanizambezo~ne pqa~ke naroda.41O~igledno,ovakvavlastnemo`e~akikadbi htela (a ne}e) da bude motor promena koje iz-iskuje duh vremena. Ovakva vlast je smrtni ne-prijateqsvemu{toremetiwenazijatskina-~in upravqawa.IzboriOdovogtrenutka,padokraja1997.ima}emosveizboresavezne,republi~ke,predsedni~ke,op{tinske... To su zaista godine najve}ih odluka.I do sada je bilo izbora, ali ovi koji dolazesu posebni. Naime, prvi put }e socijalisti iza-}ipredgra|anesajasnimideolo{kimmanda-tom.Dosadasuseskrivaliizanacionalnogmandata. Razvoj krize u biv{oj Jugoslaviji, kaoipompeznapromocijaJUL-a,uklonilisusvenedoumice. Socijalisti svoj zadatak vide u to-me da nas zadr`e u okvirima sistema koji je nana{im prostorima uspostavqen 1945.Demokratska stranka je, vi{e od svih drugihstranaka,pa`wuposvetilakonkretnimpita-wima promene sistema. Neke opozicione stran-ke su bile ubedqivije od nas u nastojawu da pro-mene ekipu na vlasti. Neki drugi su, opet, `e-{}iuosporavawuvlasti.Alinikonijetakodetaqnoiozbiqnoradionaprogramimapro-mene sistema, u svim wegovim elementima.Naosnovuuvidakojeposedujemo,miizDSpru`amo garanciju da }e posle promene vlastiza vrlo kratko vreme dr`ava ponovo po~eti dafunkcioni{e,da}eprivredapo~etidabele-`istvarneaneizmi{qeneuspehe,da}eseuspavanaenergijapokrenuti.Svetojemogu}edobrom organizacijom vlasti, ~ak i uz postoje-}a materijalna ograni~ewa.42Odgra|anatra`imomandatzasprovo|ewepromena.Mandatkojijevrlokonkretan,jasnodefinisan, povezan sa merqivim kriterijumi-ma uspe{nosti, sa li~nom odgovorno{}u u slu-~aju izostanka brzih rezultata.Dakle, gra|anima nudimo ugovor u kome, u za-menuzawihovopoverewe,pru`amogarancijuuspehazajedni~kogpoduhvata.Naravno,uzrav-nopravnou~e{}esvihstranakakojenasli~anna~in vide na{u zajedni~ku situaciju.43PERMANENTNA MOBILIZACIJA KREATIVACAPobedni~ka strategija za SrbijuOvogodi{weizboremo`emodaposmatramoizdvaugla.Ko}epobediti?Tojeugaoposma-trawaneposrednihu~esnika.Dali}esezau-stavitipropadawezemqe,dali}ekona~nokrenutinaboqe?Tojeugaoposmatrawanajve-}eg dela gra|anstva. Ta dva ugla se ne poklapa-ju.Brojglasovakojinekodobijenepoklapasenu`nosawegovomstvarnomsposobno{}udare{avadru{tveneiekonomskeprobleme.Po-{to je u na{oj zemqi politika degradirana nagladijatorskatakmi~ewa,pozori{nuinscena-ciju i medijsku manipulaciju, nije lako utvrdi-ti stru~ne sposobnosti i kompetenciju politi-~ara. Mnogi su nave`bali politi~ku glumu, pajeinajpa`qivijimposmatra~imate{kodaprocene {ta su prazne pri~e, a {ta stvarne na-mere. Nezgodajeutome{toSrbijanemavremenazapopravneispite.Akoposleovogodi{wihizbora ne dobije efikasanimodernizovanpo-liti~ki sistem, ~eka je neizvesnost i daqe si-roma{ewe. Srbija stoji pred imperativom mo-dernizacije i reformi. Zbog toga, osnovno pi-tawe nije ko }e pobediti, nego ko je u stawu dapokrenezemqusamrtveta~ke?Tonije,dakle,44pitawe stranaka i li~nosti, nego pitawe stra-tegije.Izdefinicijestrategijesamaposebisledi rang lista stranaka i li~nosti.Kadaka`emstrategija,ondanemislimnaizborni,ilibilokakavdrugiprogram.Pro-gram je lako napisati, prepisati, nau~iti napa-met.Podstrategijomseovdepodrazumevamo-gu}nostrealnogaktivirawaodre|enihresur-sa.Svakaozbiqnastrankajesvojomdosada-{wom politikom, qudima koji je ~ine, povere-wem koje je stekla, u stawu da aktivira odre|e-neresurse.Sadasepostavqapitawekojire-sursimorajubitiaktiviranidabiseSrbijaizvukla iz krize? Koja stranka, ili uop{te, ko-japoliti~kaformacijajenajbli`amogu}no-sti da aktivira te resurse? Odgovor na ovo pi-tawejeistovremenoodgovornapitaweopo-bedni~kojstrategijizaSrbiju.Akoseposaodobroodradi,pobedni~kastrategijazaSrbijumo`epostatipobedni~kaizbornastrategija.Mo`e, ali ne nu`no.Jer, na `alost, strategija re{avawa krize nedobija automatski ve}inu na izborima. Izbornirezultati zavise od drugih faktora politi~kedemagogije, medija, finansijske mo}i, informi-sanosti, obrazovawa stanovni{tva itd.Srbija je {kolski primer kako ti drugi fak-tori mogu odneti prevagu. Na izborima je do sa-dapobe|ivalastrankabezjasneidejeodru-{tvenom i ekonomskom ure|ewu, bez jasne idejeodr`aviinaciji,bezjasneidejeorazvojnojstrategiji.Zbogtoga,posleizbornihpobedanismoimalivladaju}ukoncepciju,bilokakvada je, nego se vlast svodila na puko administri-rawe zate~enim stawem.Po{tojestawedru{tvasvedramati~nije,puko administrirawe postaje nedovoqno. Neo-45phodnojeaktivirawedodatnihpotencijala.Ato su: qudska energija i kreativnost, poboq{a-naorganizacijainovac.Bezaktivirawablo-kiraneenergijepojedinacaigrupa,bezradi-kalnog podizawa kvaliteta u organizaciji jav-nihslu`bi,bezprivrede,{kolstva,zdravstvai, kona~no, bez sve`eg novca na{a zemqa nemani minimalne {anse da prona|e svoje mesto nasvetskom tr`i{tu. A izvan svetskog tr`i{ta,na{e siroma{ewe se nastavqa, a sa wim rasteopasnostsocijalneiteritorijalnedezinte-gracije.Politi~kasnagakojajeustawudamotivi-{estanovni{tvo,reformi{ejavneslu`beipribavisve`kapitalzaslu`ujedaunared-nomperioduupravqaSrbijom.Velikibrojqudi u Srbiji to postepeno shvata, ili }e ubr-zoshvatiti.Vrlojeuputnoanaliziratiglav-neresurse,bez~ijegaktivirawanijemogu}eizvesti Srbiju iz krize. To je racionalna ana-liza,~ijuzasnovanostsvaki~italacmo`edaproceni, bez obzira na strana~ku pripadnost.Akoseslo`isalistomosnovnihpoliti~kihresursa, neka poku{a da uz svaki navedeni re-surs dopi{e ime stranke koja ga u najvi{oj me-ri poseduje.^ini se da mo`emo izdvojiti tri glavna po-tencijala koja uti~u na politi~ku snagu, neop-hodnu za sprovo|ewe programskih zamisli.1) Strana~ka infrastruktura, organizacija,aparat. To je neophodno za vo|ewe politi-ke sprovo|ewa programskih zamisli.2) Podr{kaaktivnih,mobilnihdelovasta-novni{tva. Pasivni bira~i su dovoqni dasedobijuizbori,alineidasesprovedeprogramizlaskaizkrize.Zatojeneop-46hodnaogromnali~naigrupnaenergija,presvegaonihdelovastanovni{tvakojisu skloni li~noj inicijativi, preduzetni-{tvu, sticawu znawa, konkurenciji.3) Podr{kasveta.Bezfinansijskepodr{keinostranstva ne mo`e uspeti ni jedan pro-gramekonomskogoporavkazemqe.Podr-{ka sveta, a pre svega wena brzina, zavisiod me|unarodnog kredibiliteta stranaka.Akosadapoku{amodarangiramovode}estranke u Srbiji, mislim da }e se svi slo`itida vladaju}a stranka dominira kod prvog resur-sa(imanajboqiaparatiinfrastrukturu),dapokazuje znatne probleme kod pridobijawa mo-bilnih slojeva stanovni{tva ({to se naro~itopokazalouprotestuUniverzitetaivelikihgradovatokomposledwihdemonstracija),adaimatrajnao{te}ewaupogledume|unarodnogkredibiliteta. Iz ovog proisti~e da vladaju}astranka realno ne raspola`e dovoqnim resur-simazamodernizacijuSrbije,tj.zaono{tosam nazvao pobedni~kom strategijom za Srbiju.Slede}a politi~ka snaga, Srpska radikalnastranka, o~igledno ima ogromne probleme u svetrita~ke.Tastranka,kaoidrugeopozicionestranke,imamawkavuinfrastrukturu.Me|u-tim, ona je u potpunosti izolovana od kreativ-nih i mobilnih slojeva stanovni{tva (u ratu jeisaUniverzitetomisaobrazovnimsocijal-nimgrupama),a{toseme|unarodnogkredibi-litetati~e,ne}egaimatiucelomnarednomstole}u.Tre}astrana~kagrupacija,kojajenapret-hodnim izborima nastupila kao koalicija Za-jedno pati od akutnog problema infrastruktu-re,aliimaznatnoupori{teuaktivnimsoci-47jalnimslojevima,ivrlovisokme|unarodnikredibilitet.Ovapoliti~kaformacijanaj-pre bi mogla da bude nosilac pobedni~ke stra-tegije za Srbiju.Verovatno niko ne}e dovesti u sumwu zna~ajstrana~keorganizacijeime|unarodnogkredi-biliteta. Ali, lako je mogu}e da neko posumwau zna~aj drugog navedenog faktora, koji sam na-zvaopodr{kaaktivnihslojevastanovni{tva.Zar nije dovoqno dobiti podr{ku bira~a, biloda proisti~e od mobilnog i dobro informisa-nog dela stanovni{tva, ili od nepismenog i pa-sivnog? U trenutnoj krizi Srbije, ova razlikaje va`na.Srbija nema dovoqno novca i to }e biti slu-~ajnajmawenekolikonarednihgodina,avero-vatno i kasnije. Ovaj nedostatak mo`e se ubla-`itisamovi{estrukimpove}awemulogedru-gih faktora, kao {to su li~na energija, znawe,organizacija,brzinareagovawa.Jediniodgo-vor na mawak energije jeste ubrzano kru`eweenergije.Dabisavladalapreprekezaulazaknasvet-skotr`i{teSrbijamoradastaviupogonsveraspolo`ivepotencijale.Tipotencijalisuprete`no subjektivni: qudska energija, poboq-{awe organizacije, ubrzano sticawe kvalifi-kacija.Kadaka`emdastaviupogon,ondami-slimdoslovnovelikibrojpojedinacaigru-pa, velikom brzinom obavqa veliki broj aktiv-nosti, u svim delovima dru{tva.Ovo je model totalne mobilizacije dru{tva,koji podrazumeva visoki stepen motivisanosti,visokistepensolidarnostiivisokistepenpoverewa u vo|stvo.Izgledanerealnoakoprojektujemoovajpo-liti~ki program u Srbiju. Me|utim, ne samo da48nije nerealno, nego je ve} vi|eno. Naime, vi|e-no je tokom sva tri meseca demokratske pobuneu Srbiji. Tu smo na delu imali sve osobine onogmodela koji ne samo {to je u konkretnom slu~a-ju bio uspe{an, nego je jedini recept za budu}iuspeh Srbije. Sve druge recepte mo`emo da za-boravimo. Ako nam ne po|e za rukom da u nared-nih nekoliko godina u Srbiji uspostavimo onajintenzitetparticipacije,solidarnostiide-mokratskog vo|stva kakav smo imali u zimskomprotestu, ne}emo isplivati na drugu obalu. Na-ravno,sadr`ajovepermanentnemobilizacijetrebadabudereformadru{tvaiprivrede.Ali za uspeh reformi treba nam ista energija,istaistrajnostiinventivnost,istakoopera-tivnost i solidarnost, kao u vreme protesta.Modelpermanentnemobilizacije,ispoqentokom protesta, odlikuje se: aktivnim i spontanim u~e{}em pojedinacai grupa, koje vezuje isti ciq, a ne ista or-ganizacija, dnevnimuspostavqawemkonsenzusaobit-nim pitawima, otvorenom komunikacijom bez tabu tema, generalizovawemzahteva,takodaopstajusamoonizahteviizakojihsepokazujeop-{ti interes, visokimstepenomkriti~nostipremali-derima, ma{tovito{}u, brzim u~ewem i solidarno{}u i visokim stepenom brige zadruge u~esnike.Uspeh ove koncepcije zavisi od podr{ke mo-bilnihdelovastanovni{tva.Tosu:Univerzi-tet, preduzetni{tvo, javni sektor, gradski slo-49jevi. Oni treba da povuku pasivnije delove sta-novni{tvanepismene,upla{ene,socijalnougro`ene. Korenita reforma dru{tvene i pri-vredne organizacije, izvr{ena uz u~e{}e veli-kog broja zainteresovanih korisnika, plus fi-nansijskainjekcijaizme|unarodnihinstitu-cija, to je recept koji vra}a Srbiju u `ivot.Trenutno stawe na politi~koj sceni Srbi-je pokazuje da demokratske snage ne uspevaju daprona|uformuluzaaktivirawepomenutihdemokratskih struktura i organizacija. Timese za wih podr{ka mobilnih delova stanovni-{tva pretvara u mrtav kapital. Mogu se zano-siti nadom da }e ga aktivirati kada pobede naizborima. Nada je zaludna, jer bez wegovog ak-tivirawauop{tenemogudapobedenaizbo-rima.Vrlo je verovatno da u postoje}im socijalno-psiholo{kim i politi~kim okolnostima demo-kratska opozicija uop{te ne mo`e da dobije iz-bore pomo}u klasi~nog strana~kog modela kam-pawe.Pobedni~kastrategijaiziskujeneodlo-`nonapu{tawe~istostrana~kogpristupa,ukorist {iroke participacije svih dru{tvenihgrupa i struktura koje `ele promene.Za uspe{nu kampawu demokratskoj opozicijitrebatristahiqadaaktivista.Akosvakiodwihvezujepetdodesetbira~a,tojedovoqanbrojzaparlamentarnuve}inu.Me|utim,svestranke u Srbiji nemaju ukupno toliki broj ak-tivnih u~esnika u kampawi. S druge strane, nagra|anskomprotestubiloihjedvostrukovi-{e. U wihovu istrajnost i motivisanost ne mo-`emosumwati.Dakle,tajpotencijaltrebaprevesti u drugu formu, i problem je re{en.Tadrugaformajeste{irokidemokratskiblok, koji nije samo puki izborni savez, nego je50viddemokratskemobilizacije,kaonovimodusfunkcionisawana{egdru{tva.Uzstavqaweakcentanaparticipaciju,kreativnost,samo-stalnost,solidarnost,duhovitost,u~ewe,po-stajemo superiorno dru{tvo.Svetse88danadivioSrbiji.Nesamozbogpoliti~kehrabrosti,negojo{vi{ezbogsu-periornogmodelasocijalnogpona{awa.Svetjemnogovi{ebiozapawenmobilno{}u,duho-vito{}u,solidarno{}u,negosamimpoliti~-kim otporom. U bugarskim i albanskim demon-stracijama bilo je mnogo vi{e fizi~kog otpo-ra nedemokratskom re`imu, ali komentatori suostaliuzdr`ani.Srbijajedemonstriralavi-talanmodeldelovawa,anesamopojedina~nehrabre akcije.Vreme je da nau~imo ne{to iz svojih vlasti-tihuspeha.Igromraznihokolnostidobilismoreceptkojijeiznenadioinasiceosvet.Sada samo treba da isti taj recept dobro prou-~imoidagapatentiramo.Niukomslu~ajudase vra}amo na recepte koji su se prethodno po-kazali kao neuspe{ni. Ne treba podse}ati da jedemokratskaopozicija,vode}iklasi~nustra-na~ku kampawu, izgubila izbore 3. novembra.Pobedni~ka strategija udru`uje dve stvari uputstvo kako da se pobedi na izborima i uput-stvo kako da se dru{tvo izvu~e iz krize. Sred-stvo je u oba slu~aja isto permanentna mobi-lizacija svih pojedinaca i grupa, svih koji `e-le da pro{ire svoj horizont, koji `ele da u~e-stvuju, koji se ne mire sa bedom i siroma{tvom,koji ho}e ne{to da naprave od svog `ivota, ko-ji nisu zaboravili sve ideale, koji ho}e da u~eidaseobrazuju,kojiho}edaputujuidavidesvet.51TakvihuSrbijiimasasvimdovoqno.Samoih je potrebno organizovati. Pobedni~ka stra-tegija je strategija wihovog organizovawa, naj-pre za izbore, a potom za modernizaciju Srbije.52PROGRAMSKE KONCEPCIJE UMESTO IDEOLOGIJAVe} povr{an pogled na politi~ku scenu Sr-bije pokazuje da tu ne poma`u klasi~ni partij-sko-politi~kimodeli.Naprimer,verovatnosmo u svetu jedinstveni po tome {to su kod nasnajbogatijiqudiosnovalipartijuekstremnelevice JUL. Tako o socijalnoj pravdi u Srbi-ji najglasnije govore oni koji svoju imovinu me-re desetinama i stotinama miliona maraka.Akobisteuskladusazdravomlogikomo~e-kivali da }e biti jaka neka socijaldemokratskapartija sa sindikalnim zale|em, i tu biste po-gre{ili. U Srbiji postoji ~ak nekoliko soci-jaldemokratskihpartija,alidosadanisudo-spele mnogo daqe od imena i rukovodstva.A posebna pri~a su oni koji se svrstavaju de-snoilikojiusvetskimmedijimafigurirajukaoekstremnadesnica.Tu}eteuzaludtragatiza sadr`ajima i programima klasi~nih konzer-vativnih i desnih partija. Najve}a desna par-tijakodnasjeeksponentjednogpaketakolek-tivnihpredrasuda,anekolektivnihinteresa.Ona je partija ve{to podgrejanih resantimana.Utoliko wena sudbina vi{e zavisi od medijskeprezentacije,negoodpartijskeorganizacijeipartijskog programa.Prvi va`an zakqu~ak je: veza izme|u partijai socijalnih struktura je u Srbiji veoma laba-53va, ako uop{te postoji. Snaga jedne partije kodnas proisti~e iz spoja lider plus ideologija,a ne iz konkretnog partijskog programa i timakoji je kompetentan da ga sprovede.Iz ovoga sledi i prva poruka za posmatra~e.Ne sudite o politi~kim potencijalima Srbijena osnovu stawa stranaka. Ni stranke, a ni iz-bornirezultati,nemoguseautomatskiuzetikao odraz politi~kog stawa na{eg dru{tva.Drugova`nozapa`awejestedauSrbijimnogove}uuloguigrajuideologijanegopro-blemski pristupi. Po{to ne postoji ~vrsta ve-zaizme|ukonkretnihdru{tvenihproblemaipolitike, uloga politike se svodi na mobilizo-vawegra|anstva,natra`ewegeneralneiple-biscitarne podr{ke za sasvim generalna poli-ti~ka obe}awa, bez jasnih obaveza i odgovorno-sti za neispuwavawe tih obe}awa.Naravou~enijeizovogzapa`awaglasi:nasrpskojpoliti~kojsceninajboqupro|utre-nutno mogu imati velike mobilizuju}e ideolo-gije, koje emocionalno integri{u i koje obe}a-vajumir,harmonijuisigurnost.Evropskapo-liti~ka istorija poznaje dve takve velike ide-ologije. To su socijalizam i nacionalizam. Obesusvojideolo{kizenitdostigleu19.veku,asvojepatolo{keizdankekomunizamifa{i-zam u prvoj polovini 20. veka.Da ne du`im. Logi~no je {to danas u Srbijiimamopoliti~kudominacijuupravoideolo-{kogsocijalizmainacionalizma(sretori~-kim primesama komunizma i fa{izma), a ne ne-kihdrugihideologija.Ceona{prostoropte-re}enjete{kimproblemimadr`aveinacio-nalneintegracije,uzogromneiopravdanestrahovequdiodsocijalnihrizikakojipratesve te lomove. Na stare probleme na{i politi-54~ariodgovarajustarimre{ewimaido`i-vqavaju poraz za porazom.Ne `elim da ulazim u kwigovodstvo klasi~-nog evropskog socijalizma i nacionalizma. Ko-liko su svojevremeno problema re{ili, a koli-ko dodatnih proizveli, neka procewuju istori-~ari. ^iwenica je da su iz tog ideolo{kog in-kubatoraproisteklenajednojstranisocijal-demokratske, a na drugoj konzervativne partije,kojedanassuperiornodominirajuevropskompoliti~kom scenom.Nesporno je ideolo{kim obrascima iz 19.veka ne mogu se danas re{avati problemi, ~ak iakotiproblemiposvojojstrukturipodse}ajuna probleme 19. veka. Trebaju nam nova re{ewa~ak i za stare probleme. Na primer, legitimnopitawe nacionalne integracije danas mo`e bi-tisamododatnoote`anoakogare{avamoin-strumentima klasi~nog nacionalizma. U epohiglobalizovawazadataknacionalneintegraci-je i mobilizacije ne mo`e biti obavqen kao uvreme nastanka nacionalnih dr`ava. Evropskaintegracijajedanasokvirukomese,premaja-snim pravilima, mo`e uspe{no obavqati naci-onalna integracija, pa i u tako komplikovanimslu~ajevima kakav je slu~aj Srba na Balkanu.Zatim,socijalniproblemi,~ijaeskalacijasepredvi|ausvimzemqamanekada{wegsoci-jalizma, mogu se re{avati samo efikasnom pri-vredom, a ona nema mnogo veze sa socijalisti~-kom ideologijom.Dakle,lekkojidanasSrbijinudedvedomi-nantnepoliti~keorijentacije(socijalisti~-ko-komunisti~kag.Milo{evi}ainacionali-sti~kag.[e{eqa)imavezesproblemimapa-cijenta,aliganemo`eizle~iti,negomudo-datno pogor{ava stawe.55[tajere{ewe?Re{ewejeupotpunonovojkoncepciji srpske politike. Na kraju ovog mi-lenijuma, moramo u~initi sve da se u Srbiji ko-na~nozavr{iideolo{ki19.vek.Socijalizaminacionalizam,kaodominantnemobilizuju}eiintegrativneideologije,morajubitizame-weniistinskiintegrativnompolitikom.Nasamom kraju 20. veka, ta politika ne mo`e bitiideolo{ka. Rok trajawa ideologije nepovratnoje istekao. Trebaju nam programske koncepcije,ne ideologije.Zbogjednostavnostiizlagawa,novupoli-ti~kukoncepcijunazva}ukoncepcijommoder-nizacije politike i dru{tva u Srbiji. Starapolitika pati od tri te{ka nedostatka: li~na i nekontrolisana vlast unutar poli-ti~kog sistema, proistekla iz okolnosti dasu u arhai~noj koncepciji politike lideripropovedniciiharizmatskiautoriteti,ane slu`benici naroda i svojih partija; monopolisti~ka, neefikasna i korumpira-na privreda, kao posledica politi~ke kon-troleinedostatkastvarnetr`i{nekon-kurencije; paralizovanoidezorijentisanodru{tvo,kaoposledicapodgrevawaideolo{kihsporova(levodesno,komunizamantiko-munizamitd.).Uwojnemamestazahari-zmatske lidere koji nikom ne pola`u ra~unikojiprivatizujunajpresvojustranku,apotomdr`avu.Po{tosepodrazumevade-mokratska kontrola vlasti, smawuje se ri-zikkorupcijeikriminalizovawafinan-sijskih tokova dru{tva.56Velikate{ko}aovog{tozovemnovipo~e-tak za Srbiju sadr`i se u ~iwenici da politi~-kiprojekatmodernizacijenematakvuemocio-nalnu privla~nost kao klasi~ne ideologije ko-je treba da zameni. Te ideologije raspola`u de-mago{kimarsenalomusavr{avanimnekolikovekova. Nije lak posao da se iz magnetnog poqawihove demagogije otrgnu realni nacionalni isocijalni problemi, i da se podvrgnu tretmanuracionalne politike.Deblokada medija u Srbiji je va`an uslov zauspeh ovog projekta. Jo{ jedan va`an uslov je dame|unarodna zajednica ispoqi spremnost da }epoliti~kereformeuSrbijiodmahnagraditikonkretnompodr{komzaekonomskeisocijal-ne reforme. Gra|ani Srbije tra`e garancije dase u reformama nalaze i {anse za wihove poro-dice, a ne samo rizici i neizvesnost. Glavnu ga-rancijuo~ekujemoodme|unarodnihfinansij-skih i kreditnih institucija.Ko mo`e da politi~ki vodi ovaj proces? Ve}smo videli da partije koje trenutno dominira-ju politi~kom scenom Srbije predstavqaju ko~-nicu za dru{tveni razvoj. S druge strane, za naskao demokrate u obzir dolazi samo institucio-nalni put promena. Novi po~etak da, revolu-cija ne!Za obuhvatnu reformu na{eg dru{tva treba-junampartijekojesuprimernezadatku,demo-kratskeimoderne,otpornenazloupotrebeikorupciju, oslobo|ene ideolo{kih zavisnosti.Na politi~koj sceni Srbije trenutno vlada ne-sta{ica takvih stranaka.[ta}esedaqede{avati?Odgovornaovopitawezavisiodop{tepromenestawana{egdru{tva.Akobistaweuna{emdru{tvubilosli~nostawunapoliti~kojsceni,nebismo57imali razlog za optimizam. Me|utim, kako ob-jasniti fantasti~ne gra|anske proteste tokompro{lezime?Ve}inavelikihstranakasubo-lesne, tu nema sumwe. Za wih glasa veliki deona{egdru{tva.Ali,dajeivelikideona{egdru{tva na isti na~in bolestan kao i stranke,gra|anskiprotestinebibilimogu}i.Dakle,ponavqam stav s po~etka energetski na poli-ti~kojsceninepoklapasesaenergetskimbi-lansom u na{em dru{tvu. U dru{tvu ima mnogovi{e pozitivne energije nego u politi~kim in-stitucijama,ukqu~uju}iinekevelikestrankekoje sebe nazivaju opozicijom.Politi~kastrategijademokratskihprome-na u sebe ukqu~uje dva paralelna procesa. Kaoprvo, eroziju arhai~nih i retrogradnih strana-ka,~ijadominacijasputavanormalanrazvojdru{tva.Ovajprocesve}jeprimetanudveodukupnotriproblemati~nestrankenasrpskojpoliti~kojsceni.Wihovoverbalnozalagawezademokratijuidru{tvenereforme,uzisto-vremeno nedemokratske i arhai~ne unutarstra-na~ke odnose, dovodi do krize tih stranaka. Lukizme|uciqevaisredstavatolikojenategnutda }e ubrzo pu}i.Drugiprocesjestekonsolidacijaiprofi-lisawedemokratskihsnaga.Wihovzajedni~kinazivani trenutno je zahtev za po{tene izbor-ne uslove. Ono {to ih istinski i trajno mo`epovezatijestejasankonceptobuhvatnepoli-ti~ke,ekonomskeidru{tvenemodernizacijeSrbije.Vrloskoro,mo`dave}zanekolikomeseci,oba pomenuta procesa u}i }e u zrelu fazu. Sr-bija}ese,kaove}tolikoputausvojojburnojistoriji,na}ipredsudbinskimizborom.Izo-lacionizam, daqe siroma{ewe, daqe krimina-58lizovawedr`avnihiprivrednihstruktura.Ilikorenitareorganizacijapolitikeipri-vrede, vra}awe u svet, po~etak ukupnog oporav-kazemqe.GlavnizadatakDemokratskestrankevidim upravo u tome da pove}a verovatno}u is-pravnog izbora. Srbiji treba novi po~etak, ja-sanirealisti~an,projekatbudu}nosti.Sma-tramvrloverovatnimda}emounaredniveku}i kao zemqa koja odlu~no i sistemski re{avasvojenagomilaneprobleme.Dakle,kaozemqakoja ima budu}nost.59KAO PLANETE OKO CRNOG SUNCASamo devet meseci posle velikog gra|anskogprotesta, politi~ka scena Srbije izgleda pri-li~no beznade`no. Me|u glavnim akterima iz-borne utakmice uzalud }emo tra`iti sve`e po-liti~ke ideje i koncepte. Osim li~ne dimenzi-je,kojaprevladava,uo~i}emosamojo{motivepodgrejanogsocijalizmaipodgrejanognacio-nalizma. Bez entuzijazma i odu{evqewa, mlakoi bqutavo, kako i prili~i podgrejanim jelima.[ta se dogodilo u tih devet meseci? Za{tose dogodilo? [ta }e se doga|ati u neposrednojbudu}nosti?Sa`mimo najpre iskustva zimskih doga|aja.Prviva`anzakqu~akje:demokratskompo-kretu nije po{lo za rukom da sa~uva ogromnu po-zitivnuenergijugra|anskihprotesta.Ulaskomdemokratskeopozicijeuinstitucijelokalnevlastinijedo{lodoradikalnogdemokratizo-vawa tih institucija, nego do krize demokratskeopozicije.Tako|e,velikizamahnijeiskori-{}en za dobijawe demokratskih izbornih uslovaza parlamentarne i predsedni~ke izbore.Razlog za ovaj neuspeh treba tra`iti iskqu-~ivounutarstranakakojesuvodilegra|anskeproteste.Zbog toga, drugi va`an zakqu~ak glasi: onajkovamizgledakaopogodansaboracupromeni60vlasti, nije automatski pogodan partner za vr-{ewe vlasti. Kvaliteti u borbi za vlast lakopostajumanekadatrebavr{itivlast.O~i-gledno, kod oba navedena zakqu~ka radi se o od-nosu izme|u trgova i vlasti. Trg je skra}enicazagra|anskodru{tvo,vlastjeskra}enicazainstitucije. U Srbiji postoji problem na rela-ciji dru{tvo institucije. Patimo od hroni~-nenesposobnostidapozitivnuenergijudru-{tvapretvorimoudemokratskeinstitucijekoje funkcioni{u.Poku{a}udabudemkonkretniji.Gra|anskiprotestnijeuspeosamozato{toustrankamakojesugavodilenijebilodovoqnogarancijezatransferdemokratskeenergijeudemokrat-skeinstitucije.Doksubilenaulicisanaro-dom, stranke su se pona{ale demokratski. Kadasusevratileusvojustrana~kurealnost,bilesuono{tozapravojesu,autoritarne,nedemo-kratske, netolerantne.Dabistesprovelipoliti~kudemokratiza-ciju,trebavamodgovaraju}iinstrument.Atosudemokratskepoliti~keorganizacije.Akoimateliderske,privatizovane,autoritarnestranke, ne mo`ete sprovesti demokratske pro-mene. A u grupaciji stranaka koje su vodile gra-|anske proteste barem polovinu uticaja imalesu izrazito autoritarne stranke.Odsvognastankapredesetakgodina,poli-ti~kascenaSrbije,inastranivlastiinastrani opozicije, poseduje sli~ne osobine. Pr-vaosobinajesklonostkanekontrolisanoj,privatizovanoj, liderskoj vlasti. Druga osobi-najesklonostkakorupcijiizloupotrebama.Tre}a osobina je sklonost ka ideologizaciji ipoliti~kim mitovima.61U borbi za vlast, ove osobine mogu da se pri-kriju.Dolaskomnavlast,oneseobelodawuju.Dok se koalicija Zajedno borila za vlast, sve jebilouredu.Kadajedo{lauprilikudavr{ivlast, makar i komunalnu, koalicija se raspalana one koji vlast `ele da vr{e po starom mode-lu i one koji vlast shvataju kao sredstvo demo-kratskih promena.Trenutnostawestvarijeslede}e.Gra|an-skim protestima nije po{lo za rukom da demo-kratizujuinstitucijevlasti,aliimjeuspelodateneprosve}eneinstitucijediskreditujuidovedu u pitawe.Utokuprotestaoduzetjelegitimitetsviminstitucijamakojesuuo~enekaopreprekade-mokratskomrazvojudru{tvamanipulisanimizborima,sudovimakojisuu~estvovaliuiz-bornoj kra|i, dr`avnim aparatu koji je sprovo-dio represiju nad mirnim demonstrantima, dr-`avnim medijima koji su {irili la`i. Narav-no, legitimitet je osporen pre svega samim po-liti~kim nosiocima vlasti, a pre svega do tadasvemo}nom predsedniku Milo{evi}u.Kad su do{li parlamentarni i predsedni~kiizbori, obaveza demokratskih stranaka bila jedadovr{epostupakpoliti~kogdiferencira-wa,zapo~etgra|anskimprotestima.Najednojstrani, oni koji su zainteresovani za u~e{}e uvlasti,bezobziranawenkvalitet.Nadrugojstrani,onikoji`elepromenukvalitetavla-sti, tj. weno demokratizovawe.Ovimjenapoliti~kojsceniSrbijeu~iwennajve}i napredak u posledwih deset godina. Pr-vi put imamo jasnu demarkacionu liniju. S jed-ne strane su stranke koje su sli~ne po svom ne-demokratskom karakteru, i vrte se oko nedemo-kratskevlasti,kaoplaneteokocrnogsunca.62Nadrugojstranijegra|anskodru{tvokometrebaju demokratske institucije, i stranke ko-je`eleu~e{}esamoudemokratizovanimin-stitucijama.[ta }e se daqe de{avati?Neminovnajekrizanedemokratskihstrana-ka. One }e biti povu~ene u ambis zajedno sa ne-demokratskimsistemomvlasti,zakojususud-binski vezane. Prvi put tu nije samo Milo{e-vi}eva stranka, nego i stranke koje su donedav-no ubrajane u opoziciju, a bile su kukavi~ja ja-ja u woj. U narednom periodu mo`emo o~ekiva-ti tri procesa.Prvo,narastaweekonomskihisocijalnihproblema za ~ije re{avawe je nu`na efikasnainekorumpirana,atozna~i,demokratskavlast.Drugo,daqadelegitimacijaikrizapoli-ti~kog sistema u kome je mogu}a samo neefika-snaikorumpiranavlast.Podrazumevasedajeto,kakokrizainstitucija(parlament,vlada,predsednik dr`ave) tako i stranaka koje u wimau~estvuju.Tre}e,profilisawedemokratskealterna-tivezaSrbiju,sonustranuneokomunizmaineonacionalizma.Uprocesukojiopisujemakcenatjenadru-{tvenom doga|awu, a ne na me|upartijskim od-nosima.SudbinaSrbijesvemawejeurukamapoliti~kog sistema, a time i partija, a sve vi-{ezavisiodautonomnihdru{tvenihprocesa.Naime,izasvihme|upartijskihili~nihspo-rova, na kraju, a to zna~i vrlo brzo, iskristali-sa}e se osnovni spor izme|u modernista i anti-modernista.Naime,izme|uonihkojizana{uzemqu `ele normalan evropski razvoj, sa svim63odgovaraju}impravilimaigreiinstitucija-ma, i onih koje se zala`u za poseban put Srbije.Antimodernizam sumwi~avost prema svemu{to je novo i nepoznato, sklonost da se u svetutra`e zavere i izvori zla, sklonost izolacio-nizmuimaduguirazumqivutradicijuuna-{emnarodu.Mnogovekovajeizokru`ewaSr-bima pretila samo opasnost. To okru`ewe bilaje zaostala i neprosve}ena Otomanska imperi-ja.Dana{widemagoziizolacionizmakoristesvetkaometaforuzaOtomanskocarstvo.Igraju}inakartustrahainesigurnosti,onipoku{avaju da zaustave normalan razvoj zemqe.Naravno, teorija ugro`enosti koja danas domi-nira u politici, vaqan je instrument vladavi-ne. Ako smo zaista ugro`eni sa svih strana, on-da nema ni reformi, ni demokratije, nego samo~vrsta ruka i borba za goli opstanak. Srbija }e se vrlo brzo, mo`da ve} na prole-}e, opredeqivati izme|u dva jasna koncepta. Najednojstranijeizolacionizam,{tozna~i,au-toritarne partije, korumpirana privreda, ide-ologizovanodru{tvo.Nadrugojstrani,demo-kratskeinstitucijeikontrolavlasti,moder-nepartijeinepretencioznipoliti~kilide-ri, tr`i{na privreda, dru{tvo koje se bavi re-alnim problemima, a ne mitovima. U samom dru{tvu ve} postoji kriti~na masaza novi koncept politike. Na politi~koj scenijo{nepostoji.Zbogtogasedemokratskepro-mene ne}e desiti prostim strana~kim savezimaikoalicijama,negomodernizovawempozitiv-ne dru{tvene energije. A ona se nalazi i u in-stitucijamadru{tva,anesamoupojedincima.Tusuuniverzitet,nezavisnimediji,deopri-vrede,osiroma{enisredwisloj.Svionikojisuokrenulile|asistemuiwegovimpoliti~-64kimreprezentantima.Svionitra`enovuvi-ziju Srbije. A ona je samo u ubrzanom moderni-zovawu politike, privrede i dru{tva. 65PRAVA PRE SVEGAObjavqivawemreferenduma,ceoproblemKosovaiMetohijeprivremenojeodgurannaslepi kolosek. Do sada nije bilo jasne zvani~nekoncepcijezare{avaweovogpitawa.Odsada,nemajasnezvani~nekoncepcije,alise,uzto,nudila`nore{ewe.Boqejenematiodgovorabititogasvestan,negoimatila`niodgovor.Dakle, stawe posle referenduma bi}e gore ne-gostatusprereferenduma,po{to}evladatila`na nada da je ne{to odlu~eno. A referendu-mom ne}e biti odlu~eno ni{ta. Jo{ tragi~nijaje udvori~ka politika koja prati ovu novu Mi-lo{evi}evu obmanu. Na{av{i se pred rizikomdaRTSosporiwihovpatriotizam,doju~era-{wikriti~ariMilo{evi}evenacionalneizdaje utrkuju se ko }e `e{}e da brani Kosovood tu|e ruke. Tu su se u istom taboru na{li ioni koji su se do ju~e drali Ostavka! i oni ko-jisuobe}avalihiqadugodi{wutamnicuzamafija{ku vlast. Nije ih udru`ila briga zaKosovo, nego briga za wih same.Problem Kosova i Metohije jeste kompliko-van, ali ne toliko da gurnemo glavu u pesak i za-dovoqimosepraznomdemagogijom.Danajprerazmrsimoklupkokojejeg.Milo{evi}zamr-sio. Tu treba pratiti pre svega dve niti: pita-weinternacionalizovawaipitawenivoanakome se tra`i re{ewe, tj. da li je to srpski ili66jugoslovenski nivo. Pitawe Kosova i Metohijeve}jeinternacionalizovano,kakowegovimstalnimprisustvomume|unarodnimorganiza-cijama, tako i prisustvom me|unarodnog fakto-ranaKosovuiMetohiji,npr.usporazumuo{kolstvu. Da bi spasao vlast, Milo{evi} je po-zvao Gonzalesa i internacionalizovao problemlokalnihizborauSrbiji.NekolikodanapretoganapisaojepismoKristoferu,ukomeod-lu~noodbijasvakome{awesvetaupitawaiz-bornekra|e.Potomjeorganizovaokontrami-tingkaopodr{kusvompismu.Pajeondaipakpozvao Gonzalesa. Sada je napisao sli~no pismo,ali umesto kontramitinga organizovao je refe-rendum.Tonezna~idapotomne}esampozvatinekog novog Gonzalesa. Ili mo`da ~ak i starog.Naravno, uz neizbe`ni Leks specijalis.Zakqu~ak:internacionalizovawesamoposebi nije ni dobro, ni lo{e. U slu~aju Gonzale-sabilojedobro,uslu~ajuKosovaiMetohijemo`edabudelo{e.Svezavisiodkoncepcijere{ewa koju imamo, pod uslovom da je imamo.Pre nego {to pre|em na predlog koncepcijeza re{avawe problema Kosova i Metohije, jo{samonekolikore~iojugoslavizovawutogpi-tawa. Stvoren je ~vrst zvani~ni bedem oko togada je Kosovo i Metohija iskqu~ivo srpsko, a nejugoslovensko pitawe. Na ovom pitawu se, kao inapitawuinternacionalizacije,patrioteodvajaju od izdajnika. Me|utim, ni tu stvari ni-su tako jednostavne. Jugoslavija je subjekt me|u-narodnogprava,aneSrbija.Utoliko,pitawaqudskih,gra|anskihimawinskihpravaimajusvoje mesto na jugoslovenskom nivou. Odbijawedasetoprihvatisamojeizraznerazumevawaili slepog inata. S druge strane, teritorijal-ni status Kosova i Metohije svakako je problem67Srbije, a ne Jugoslavije. Mogu}e je, a i uputno,pitaweAlbanacauSrbijiiJugoslavijiodvo-jitiodpitawaKosovaiMetohije.Ovoprvomo`e i treba da bude raspravqano i na jugoslo-venskomnivou,ovodrugoostajeinternopita-we Srbije.Dasadapre|emnakqu~nustvar,nakoncep-cijuzare{avawekrize.Nitunemaze~evaiz{e{ira, ni spasonosnih referenduma. Moramoi}i korak po korak. Prvi korak se sastoji u pi-tawu:kojiinstrumentisunampotrebnidaostvarimo re{ewe?Instrumenti koji omogu}avaju regularno re-{ewejesujakeinstitucijedr`ave.Atosu:nezavisnosudstvo,legitimnavlast(proiste-klaizslobodnihizbora)inezavisnimediji.Tosuinstitucijezaza{tituosnovnihdemo-kratskihprava.Akoosnovnademokratskapra-vanisuza{ti}ena,zaludnojeraspravqatiovi{em obliku prava, npr. o autonomiji. Jer, au-tonomija je mogu}a samo u demokratskoj dr`avi.A ako su osnovna prava za{ti}ena, onda i dr`a-va mo`e legitimno da {titi sebe od svakog na-pada,jerutomslu~ajuona{titidemokratskiporedak, a ne samo teritoriju.Radi se, dakle, o uverqivoj garanciji osnov-nihdemokratskihpravali~nih,gra|anskih,politi~kih.Postojiosnovanasumwadaalbanskimlide-rimanaKosovuiMetohijiinijestalodode-mokratskihprava,negodonezavisnedr`ave,makar ona bila i nedemokratska. To mo`emo daproverimosamoakopitawepravaodvojimoodpitawateritorija.Naravno,kaorealisti,nesmemo zatvoriti o~i pred ~iwenicom da su sr-bijanski Albanci ve} odavno organizovani kaokolektiv,idanisuzadovoqniindividualnim68demokratskimpravima.^iwenicusvogbrojaisvojeorganizovanostionikoristekaoargu-ment u tra`ewu statusa tre}e republike u Jugo-slaviji.Utomzahtevuverovatnoimaju,bartrenutno,podr{kuSAD.Ali,sviznamodabitre}arepublikabilasamokratkiintermecodo otcepqewa.Da li tu ima neko sredwe re{ewe? Ima, akodosledno sprovedemo koncept po kome su va`naprava, a ne teritorije. Po tom konceptu, srbi-janski Albanci mogu da dobiju kolektivna per-sonalna,umestoteritorijalnihprava.Atozna~i,danacionalnemawinedobijupredstav-ni{tvoufederalnojdr`avi,savelikimpra-vima u svim pitawima koja se ti~u nacionalnogidentiteta(jezika,kulture,vere).Instituci-onalno oblikovawe ovog re{ewa lako bi se na-{lo.TimebiovapravabilagarantovanaiuJugoslaviji, a ne samo u Srbiji ({to kao super-garanciju tra`e Albanci), ali bi Kosovo i Me-tohija (kao teritorija) bili u nadle`nosti Sr-bije, {to tra`imo mi. Ova ponuda bila bi testda li se srbijanski Albanci bore za svoja pra-va ili za (na{e) teritorije.Akoodbijukonceptpravaiakoinsistirajunakonceptuteritorija,ne}eimatime|unarod-nupodr{ku.Ali,akoSrbijaumestokonceptapravaponudikonceptnedemokratskevlasti({to trenutno ~ini), srbijanski Albanci }e nakraju dobiti me|unarodnu podr{ku ~ak i za svo-jemaksimalnezahteve.Albanskipoliti~aritvrde da im je maksimalna teritorijalna nezavi-snost jedina garancija da }e imati demokratskaprava.Natojtezionimobili{ume|unarodnusolidarnost. Mi treba da doka`emo da postoje idrugeefikasnegarancije,padajeprematomeinsistirawe na teritorijalnoj nezavisnosti ne-69funkcionalno. Tj. da je to insistirawe u funk-ciji dobijawa vlastite dr`ave, {to je neoprav-danosastanovi{tame|unarodnogprava,aisastanovi{ta stabilnosti regiona.Albanskim politi~arima lako je da izvr{eovuzamenuteza,jernaspramsebeimajuMilo-{evi}evu vlast. Ta vlast je do kraja kompromi-tovalasvedemokratskeinstitucije.Pro{liizborisula`iranitolikobezo~nodaje~akpredsednikSrbijeizabranla`nimalbanskimglasovima sa Kosova i Metohije. Nezavisno sud-stvo do te mere je kompromitovano da je za mi-nistra pravde postavqen ~ovek koji je od Gonza-lesadobiopotvrdudajepokraolokalneizbo-re. Kona~no, dr`avni mediji podse}aju na davnavremenahladnograta.Odovevlastimo`emose odbraniti samo ako smo maksimalno nezavi-sni, ka`u Albanci, i nailaze na me|unarodnorazumevawe.ProblemiAlbanacamogusere-{iti samo ukupnom demokratizacijom Srbije,ka`usrpskedemokrate.Pogre{nojeakcenatstavqatinateritorijalnuautonomiju,trebagastavitinademokratskeinstitucije,jertekone}eomogu}itifunkcionisaweautonomije.Ne mo`e se krov praviti pre temeqa, a temeqsu demokratske institucije.OvakoncepcijaneprihvatqivajezaMilo-{evi}evre`im,po{totajre`impo~ivanaprivatizovawudr`aveislabqewuwenihin-stitucija.Ovakoncepcijatrenutnojenepri-hvatqivaizaalbanskepoliti~areuSrbiji,jer ona nudi prava u dr`avi, a ne prava na vla-stitudr`avu.Aliovojejedinapoliti~kira-zumna koncepcija. Ako u re{avawu kosovskome-tohijskogproblemabudekori{}enrazum,ovakoncepcija }e preovladati.70PREDLOG DOGOVORA O DR@AVNOM CIQUU septembru, oktobru i decembru pro{le go-dineuSrbijijedefinitivnouspostavqenna-cionalnikonsenzusodemokratskojbudu}nostina{ezemqe.Okotesna`nevizijecelanacijase ujedinila, kao retko kada u istoriji.Danas se ne prime}uje previ{e od tog poletai te energije. Na{e dru{tvo kao da je izgubilozajedni~ki ciq, kao da se opet podelilo na in-teresne i diskusione grupe. Jedni prete {traj-kom, drugi {trajkuju, tre}i teoreti{u o razlo-zima za i protiv.U ~emu je stvar?Nema sumwe, narod je sru{io diktaturu radiboqeg`ivota.Ostvarenjejedandeote`eqe,onaj politi~ki. Nedostaje onaj va`niji deo, ma-terijalni,ekonomski.Dalitozna~idajena-rod prevaren? Prevarenim se mo`e smatrati samo onaj deonarodakojijeverovaoda}esadolaskompoli-ti~kedemokratijeautomatskido}iekonomskoblagostawe.Na`alost, ekonomskog blagostawa nema bezzdraveekonomije.Ana{aekonomijajenasmrtbolesnaitreba}ejojpoprili~nodaseoporavi.Uslov na{eg ekonomskog oporavka je: moramoda postanemo zemqa koja je privla~na za ulaga-71wa. To podrazumeva korenito restrukturirawenasle|eneprivredeidru{tva,aliipreispi-tivawe odre|enih nasle|enih prava.Naprimer,sviimajuustavnopravonarad,ali radnih mesta trenutno ima jedva za tre}inuradno sposobnog stanovni{tva. Uz to, me|u ne-zaposlenima preko 70 odsto ima najvi{e sredwu{kolu. Potrebna su ogromna ulagawa u wihovudokvalifikaciju.Sviimajupravonazdrav-stvenu za{titu, ali zdravstveni sistem je u ru-{evinama. Potrebna su ogromna ulagawa da bina{e bolnice izgledale pristojno.Pravo na penzije je elementarno, ali dopri-nosizapenzijenisudovoqnizato.Najednogzaposlenog u privredi dolaze skoro dvojica ko-ji od toga treba da imaju prihode, ako saberemopenzionere, buxetske korisnike i tzv. tehnolo-{ki vi{ak.Ve}inapravasustoga,na`alost,deklara-tivnog karaktera. To ne zna~i da su neopravda-na, naprotiv. To samo zna~i da za wihovo ostva-rewe nema elementarnih uslova. Te uslove tre-ba tek obezbediti.Radikalnoistrajavawenatimpravima,bezmaterijalnih uslova za wihovo ostvarewe, vodisve ve}oj socijalnoj frustraciji i gubitku neo-phodne pozitivne energije za promene.Da bi se privreda oporavila, potreban je od-lu~ankonceptrazvoja,atozna~iodricawaiinvesticije u budu}nost.Ako u vezi sa ovim ne uspostavimo socijalnikonsenzus kakav smo uspostavili oko politi~kedemokratije, propusti}emo istorijsku {ansu.Najpre, treba da shvatimo da se mo`e tro{i-ti samo ono {to je zara|eno. Buxetski korisni-ci moraju da se strpe i pristanu na ograni~ewa,ne samo zato da bismo dali predah privredi ne-72goidabismosvetupokazalinacionalnuzre-lost. A to zna~i, uvesti disciplinu, asketizam,razum. Nije opravdano da se {trajkuje zato {toje buxet restriktivan, jer nema zdravog na~inadabuxetskikorisnici(prosveta,zdravstvo,policija itd.) dobiju vi{e iz realnih prihodadr`ave.Isto tako, i oni koji rade u privredi moralibi da shvate da jo{ ni izdaleka nismo u prili-cidadobijamoplatekojeodgovarajuna{imqudskimpotrebamaistandardima.Odli~noje{to su na{i gra|ani svesni svojih vrednosti isvojihpotreba.Ali,pogre{nojeakomisledase to mo`e odmah ostvariti.Ma koliko to izgledalo bolno, mora se pro-meniti radno pravo, u pravcu ve}ih mogu}nostivlasnikaiposlodavaca.Nijedaninvestitorne}e do}i ako radnici {trajkuju, ako su sindi-kati radikalni i svemo}ni.Lakojepostavqatipopulisti~kezahteveinavoditi qude da vas u tome podr`avaju.Hrabrostjeutomedaseradnicimaka`eistina.Usocijalnimborbamauvekseradiopra-vednijoj preraspodeli. O tome da se izbori ve-}e i povoqnije u~e{}e u zaradi, i u dru{tve-nompolo`ajuucelini.Legitimanrazlogjeuvek nezadovoqstvo vlastitim polo`ajem, kaoiprivilegijekojenekodrugiima,akojesuneopravdane.Danas je u Srbiji ogromna ve}ina nezadovoq-na svojim polo`ajem, i to je van sumwe. Ali, pi-tawejekoimaprivilegijeigdejenovackojitreba pravednije podeliti. Hajde da razgovara-mo o tome! Nemojmo da polazimo samo od sebe ivlastitog nezadovoqstva, jer tu su svi u pravu.Nemojmosadadapretpostavqamodanegdeima73skrivenih rezervi i da ih {trajkovima i prote-stimatrebausmeritinasvojustranu.Recimogdesuterezerve.Kometrebaoduzetidabiprincip pravednosti bio zadovoqen?Starire`imjekupovaosocijalnimirnadva na~ina. Tako {to je neprestano proizvodiopoliti~kekrize,ukojimasuqudibiliodvra-}ani od ekonomije. Bilo nam je dovoqno da smo`iviidanamjeporodicarelativnofizi~kibezbedna.Drugina~inbiojetro{eweakumulacije,zadu`ivawe,kori{}ewepoqoprivredeidru-gihprirodnihresursazaga{ewesocijalnihpo`ara.Rezultati ove politike su poznati. Nema nijednezdraveprivrednegrane.Praznisusvifondovi koji su osnovani kao rezerva za budu}-nost (pre svega fondovi penzionog, socijalnogi zdravstvenog osigurawa). Infrastruktura jeuni{tenazato{touwuni{tanijeulagano(energetika, saobra}aj, vodovodi, kanalizacije,deponije itd.). Dr`ava nema nikakve rezerve zafinansijsku intervenciju u kriznim situacija-ma, na primer kada neka privredna grana dospeu krizu zbog trendova u svetskoj ekonomiji.Nanamajesadadaceosistempostavimonanoge.Toiziskujeogromnaulagawa.Uzmimosa-mo primer nekada{we Isto~ne Nema~ke. Ona jeimaladvaputavi{estanovnikaodSrbije,irecimodajebilausli~nomstawuukomesmomi danas. U rehabilitaciju te zemqe je u peri-odu od 10 godina ulo`eno vi{e od 1.000 MILI-JARDI MARAKA. Ako danas pogledamo rezul-tate, vide}emo da jo{ uvek nisu na nivou neka-da{we Zapadne Nema~ke.To zna~i, u Srbiju bi u roku od deset godinatrebaloulo`itipolovinutesume,tj.preko74500 milijardi maraka, ili na godi{wem nivou,po 50 milijardi. Realnost je da ne mo`emo ra~u-natininadeli}tesume.Adanegovorimooogromnojpodr{ciusavetodavnimidrugimuslugama, koje su oni imali a na koje mi mo`emora~unati u ograni~enom obliku.Tojerealnost.Mi,dodu{e,verujemodasuna{iqudibr`iisposobnijizaekonomskepromene nego {to su bili isto~ni Nemci. Me-|utim, te promene ne dolaze preko no}i. A presvega,nemamonipribli`nihfinansijskihsredstava za laku i bezbolnu tranziciju.Redosled poteza je slede}i. Najpre, otvaraweme|unarodnihkanala,prekokojihseukqu~uje-mo u svetsko tr`i{te kapitala, tehnologije, ipreko kojih svetsko tr`i{te otvaramo za na{uprivredu. Drugo, promene zakona i institucija,dabismopostaliinteresantnizave}einve-sticije.Tre}e,restrukturirawena{ihpredu-ze}a. Paralelno sa tim, izgradwa efikasnih ikvalitetnih javnih slu`bi, u dr`avnoj upravi,policiji, zdravstvu, {kolstvu, edukaciji radnesnage.Aliononajva`nijeje:novisocijalnikon-senzusozajedni~komciqu,ostvarivomsamokrozzajedni~kinaporizajedni~kosamoodri-cawe.Na{ ukupni uspeh zavisi od tog voqnog fak-tora,odna{esposobnostidasedogovorimooprioritetima i svu energiju usmerimo na wiho-voostvarewe.Trebanamnovisocijalnikon-senzus, odlagawe svih sporova i sukoba, zavrta-werukava,uvo|ewereda.Vreme{tedwei`r-tava nije pro{lo. Razlika je u tome {to to da-nas~inimozabudu}nostsvojihporodicaina-{e zemqe, a ne zarad bolesne politike i privi-legijavlastodr`aca.Irazlikajeutome{to75danas imamo dobre {anse da na{a odricawa do-vedu do dru{tva u kome vi{e niko ne}e moratida se odri~e svojih osnovnih qudskih i civili-zacijskih potreba.76SAMO NAMA NIJE @AO DA PRO]ERDAMO SVOJE POBEDEZa istorijske procese va`i da su otvoreni ina~elnonepredvidivi.Utomejesu{tinaqud-ske slobode.Narodi i pojedinci uvek iznova donose odlu-kekojeopredequjuwihovusudbinu.Me|utim,mogu}e je uo~iti i odre|ene zakonomernosti.Neki narodi se u odre|enim situacijama po-na{ajunauveksli~anna~in,uvekuzrokuju}isli~ne posledice. Te tipi~ne reakcije mogu bi-tistvarmentaliteta,kolektivnogverovawailine~egdrugog.Nisutolikova`nirazloziza to pona{awe, koliko je va`no da postoji za-konomernost. A i to nije va`no zarad op{te te-orije o istorijskim zakonomernostima, kolikokao prakti~no uputstvo koje tim narodima mo-`e pomo}i da izbegavaju reakcije koje su u pro-{lostirezultiralelo{imposledicama,adadaju prednost pona{awu koje im je u pro{lostidonosilo uspeh.^ini se da u srpskoj istoriji mo`emo ustano-vitiizvesnuzakonomernost,~akdotemeredagovorimo o ciklusima. Re~ je o tipu kolektiv-nog pona{awa u prelomnim istorijskim situa-cijama. Te prelomne istorijske situacije su popravilu svetski ratovi ili globalne sistemskepromene. U takvim situacijama se karte izno-va me{aju, otvaraju se nove {anse i defini{u77senadu`irokpozicijeusvetskojstrukturimo}i i uticaja.Zanovijusrpskuistorijujetipi~nodauprelomneistorijskesituacijeulazimoaktiv-no, i sa dobrim {ansama, ali i sa spremno{}udapreuzmemovisokrizik.Utokuraspleta,obi~nopla}amovisokucenu,potomprivreme-no figuriramo kao pobednici, da bismo na kra-juu{liustrate{kuzavr{nicuina{lisenastrani najve}ih gubitnika.Dodatnaironijasudbinejedana{iprotiv-nici sa po~etka krize, koji na tom po~etku iz-gledajukaototalnigubitniciibez{ansidapreokrenurezultat,nakrajuzauzimajupobed-ni~kapostoqa.No,wihovasudbinajemawebitna.Namajeva`nodasmomiizgubili,ane{ta se de{ava sa drugima koji u~estvuju u istomprocesu.Ilustracija za ove cikluse na{e istorije suratovi i krize devetnaestog veka.Pobednici u ratu gubitnici u miru U 20. veku imali smo tri svetska rata, uz na-{e aktivno u~e{}e. Prvi i Drugi svetski rat,i svetski hladni rat, koji je formalno zavr{enpadom Berlinskog zida, a su{tinski je okon~anzavr{etkom krize u biv{oj Jugoslaviji.U sva tri rata smo na samom po~etku bili napravojistorijskojstrani.Nijebilosumweda}e na{a stvar pobediti, koliko god da je ta po-beda ko{tala. Nismo `alili da platimo cenu,presvegauqudskim`ivotimaimaterijalnimrazarawima na{e zemqe.Vrlo izgledne bile su na{e {anse da ostva-rimostrate{kuprednostkojabiistorijski78unapredilana{polo`aj.Ionda,iznenada,prednost i pobedni~ki kredit po~iwu da se to-pe,gubimopobedni~kientuzijazam,sastranepobednikapolako,alisigurno,selimosenastranu gubitnika.Ve} nekoliko godina posle slavnih trenuta-ka dolaze trenuci razo~arewa i gor~ine. Ru{e-vinei`rtveostaju,svedrugozauvekblediinestaje.Neki na{i autori, koji su razmi{qali o na-{oj nacionalnoj istoriji, do{li su do zakqu~-kadaSrbiuratovimapobe|uju,aumirugube.Iztogamogudaseizvedudvazakqu~ka.Jedan,koji je sigurno pogre{an, bio bi da Srbi trebastalno da ratuju, jer jedino u ratovima pobe|u-ju. Drugi, mnogo ispravniji, poziva nas na ana-lizurazlogazbogkojihstalnogubimo.Minegubimozbogmira,negozbogsvogneadekvatnogpona{awa. A to pona{awe se, kao i svako dru-go kolektivno pona{awe, mo`e izmeniti.Na isti na~in kao {to fudbalski tim kojisjajno igra u prvom poluvremenu, a uvek izgubiutakmicuudrugomnemo`ezahtevatidaseukinedrugopoluvreme,negoonsamtrebadauvidi svoje slabosti i zablude, da promeni svojtrening i da postane spreman da celu utakmicuodigra istim tempom i kvalitetom.U Prvom svetskom ratu, Srbi su uzorno odi-grali sve poteze osim posledweg, a to je bio na-~innakojijeformirananovadr`ava.Umestodasusezadovoqiliskromnijom,asigurnijomvarijantom, nekom vrstom federacije sa jasnimunutra{wim granicama, oni su insistirali naunitarnojdr`avi,veruju}ida}etakodobitivi{e. U eventualnoj federaciji, ne bi mogli daostvare sve {to su tada{wi srpski politi~arismatralilegitimnimsrpskimteritorijama,79ali bi takvo re{ewe u sebi nosilo daleko ma-we rizika za budu}nost. Pre svega, pri eventu-alnom razdru`ivawu znale bi se ta~no granicenovih dr`ava.Opredequju}i se za rizi~nu i originalnu va-rijantu, Srbi su brzo zapali u ozbiqne te{ko-}e, bez dovoqno snage i kapaciteta da upravqa-jukrizom,dabinakraju,poop{tojoceni,odpobednikauPrvomsvetskomratupostaliwe-govi glavni gubitnik.Sli~nasituacijaponovilaseiuDrugomsvetskomratu.Umestodasedr`epoznatogibezbe