Stručni komentar

KOMENTAR NOVOG ZAKONIKA O KRIVIČNOM POSTUPKU - "Sl. glasnik RS", br. 72/2011

Na sednici održanoj 26. septembra 2011. godine Narodna skupština Republike Srbije usvojila je Zakonik o krivičnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, stupio na snagu 6.10.2011. godine, a počinje da se primenjuje od 15.1.2013. godine, izuzev u postupcima za krivična dela organizovanog kriminala ili ratnih zločina koji se vode pred posebnim odeljenjem nadležnog suda u kom slučaju se primenjuje od 15.1.2012. godine - dalje: novi ZKP).

Rad na izradi teksta novog ZKP

Polazni okvir prilikom rada na budućem kodeksu predstavljala je Odluka Narodne skupštine Republike Srbije o utvrđivanju Nacionalne strategije reforme pravosuđa koja je, kao jednu od osnovnih slabosti našeg pravosudnog sistema, izdvojila neodgovarajući ustavni i zakonski okvir, usled čega dolazi do prekomernih kašnjenja sudskih postupaka, otežanog izvršenja sudskih presuda, neodgovornosti organa pravosudnog sistema, pa i korupcije.

Proces izrade novog ZKP otpočeo je donošenjem rešenja od 15.9.2008. godine kojim je Ministarstvo pravde obrazovalo radnu grupu. Njen zadatak je bio da izradi Nacrt novog ZKP "koji bi trebalo da sadrži nove pravne institute, kao što su tužilačka istraga, sporazum o priznanju krivice, efikasne redovne i vanredne pravne lekove itd., a u cilju unapređenja efikasnosti krivičnog postupka, zaštite ljudskih prava i omogućavanja suđenja u razumnom roku".

Rad na Nacrtu je trajao dve godine, pri čemu su uzeta u obzir iskustva pojedinih evropskih zemalja, kao i rešenja koja se izvorno vezuju za angloameričko pravo, pri čemu je vođeno računa o mogućnosti njihovog uklapanja u nov model krivičnog postupka.

Struktura novog ZKP

Novi ZKP čine tri osnovne celine:

- Opšti deo (I),- Tok postupka (II) i- Posebni postupci (III),

kao što je to bio slučaj i u dosadašnjem Zakoniku o krivičnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 46/2006, 49/2007 i 122/2008 - dalje: ZKP).

Međutim, postoji dosta promena koje se tiču strukture tih delova u odnosu na ZKP, a nastale su kao rezultat nastojanja da se kompozicija novog ZKP prilagodi redosledu, značaju i sadržaju procesnih aktivnosti, ali i logičnom toku razumevanja procesnih pojmova i fenomena.

Deo prvi ima četrnaest glava koje se donose na: osnovne odredbe; sudsku nadležnost; izuzeće; javnog tužioca; oštećenog, oštećenog kao tužioca i privatnog tužioca; okrivljenog i branioca; dokaze; mere za obezbeđenje prisustva okrivljenog i za nesmetano vođenje

krivičnog postupka; rokove; podneske i zapisnike; dostavljanje pismena i razmatranje spisa; imovinskopravni zahtev; troškove postupka; donošenje, saopštavanje i izvršenje odluka.

Deo drugi uređuje tok redovnog postupka i sadrži pet glava, od kojih je prva posvećena predistražnom postupku, druga istrazi, u trećoj glavi se nalaze odredbe o optuženju, četvrta sadrži norme o glavnom pretresu i presudi, a poslednja uređuje postupak po pravnim lekovima.

Deo treći je posvećen posebnim postupcima, pri čemu je napravljena razlika između posebnih postupaka u kojima se odlučuje o glavnoj stvari i posebnih postupaka u kojima se rešava o posebnim i dopunskim predmetima. U prvu grupu posebnih postupaka spada skraćeni postupak, u okviru kojeg su razrađene pojednostavljene procesne forme koje se odnose na ročište za izricanje krivične sankcije i postupak za izricanje sudske opomene. Kada je reč o drugoj vrsti posebnih postupaka, zadržani su uglavnom postupci koje poznaje ZKP, a dodat je postupak za preinačenje pravnosnažne presude, u koje spadaju opozivanje uslovne osude, postupak za izricanje jedinstvene kazne (nepravo ponavljanje krivičnog postupka) i postupak za ublažavanje kazne osuđenom saradniku.

Na kraju novog ZKP nalaze se prelazne i završne odredbe.

Uputstva za primenu novog ZKP

Prva glava nosi naziv "Osnovne odredbe" i u njoj su data uputstva za primenu novog ZKP. Odredbe se odnose na pitanja cilja i predmeta novog ZKP, njegovog glosara, pretpostavku nevinosti, zabranu dvostrukog ugrožavanja i primene sile i iznude, i uslova i granica ograničavanja slobode i prava lica protiv koga se vodi krivični postupak.

Pored toga, sadržane su i odredbe o legalitetu i preduzimanju krivičnog gonjenja, o pokretanju krivičnog postupka, o poukama o pravima koja pripadaju okrivljenom, o jeziku i pismu, o principima suđenja i dokazivanja, o prethodnom pitanju, pravu na rehabilitaciju i naknadu štete, i o dužnosti pružanja pomoći organu postupka.

Značenje izraza upotrebljenih u novom ZKP

Od odredaba opšteg karaktera trebalo bi ukazati pre svega na odredbu koja se odnosi na značenje izraza upotrebljenih u novom ZKP (član 2. novog ZKP).

Od sadržanih pojmova zavređuje da bude pomenuto definisanje stepena uverenja koji je potreban za preduzimanje određene procesne radnje ili za određenu fazu krivičnog postupka. Tako se pod osnovima sumnje podrazumeva skup činjenica koje posredno ukazuju da je učinjeno krivično delo ili da je određeno lice učinilac krivičnog dela, dok osnovanu sumnju čini skup činjenica koje neposredno ukazuju da je određeno lice učinilac krivičnog dela. Uveden je i pojam opravdane sumnje koji predstavlja skup činjenica koje neposredno potkrepljuju osnovanu sumnju i opravdavaju podizanje optužbe. Na kraju, određen je pojam izvesnosti koja predstavlja zaključak o nesumnjivom postojanju ili nepostojanju činjenica, zasnovan na objektivnim merilima rasuđivanja.

Pretpostavka nevinosti

U novom ZKP je pretpostavka nevinosti prilagođena praksi Evropskog suda koji pravi razliku između položaja javnih i privatnih lica, pri čemu se zabrana prevashodno odnosi na javna lica, iako i ponašanje privatnih lica može dovesti do toga da suđenje bude nepravično.

Saglasno tome, u cilju razlikovanja između javnog i privatnog domena, obaveza poštovanja pretpostavke nevinosti je namenjena državnim i drugim organima i organizacijama, sredstvima javnog obaveštavanja, udruženjima i javnim ličnostima (član 3. stav 2. novog ZKP).

Pokretanje krivičnog postupka

Novi ZKP precizira trenutak pokretanja krivičnog postupka.

Redovni krivični postupak se smatra pokrenutim donošenjem naredbe o sprovođenju istrage, a u slučaju izostanka istrage - potvrđivanjem optužnice. Ako je reč o skraćenom krivičnom postupku, relevantno je zakazivanje glavnog pretresa, odnosno ročišta za izricanje krivične sankcije (član 7. novog ZKP).

Dokazivanje

Promenjena je uloga suda u dokazivanju i utvrđivanju činjenica. Za razliku od do sada važećeg zakonskog rešenja koje obavezuje sud i državne organe koji učestvuju da istinito i potpuno utvrde činjenice koje su od važnosti za donošenje zakonite odluke (član 17. stav 1. ZKP), novi ZKP u skladu sa raspravnom koncepcijom novog postupka, stavlja stranke u prvi plan.

Drugim rečima, teret dokazivanja optužbe je na tužiocu, a dokazi se izvode na predlog stranaka. Novi ZKP nije isključio ni dokaznu inicijativu suda, jer sud može dati nalog stranci da predloži dopunske dokaze, ili izuzetno i sam odrediti da se takvi dokazi izvedu, ako oceni da su izvedeni dokazi protivrečni ili nejasni i da je to neophodno da bi se predmet dokazivanja svestrano raspravio (član 15. novog ZKP).

Obaveze osnovnih procesnih subjekata

U skladu sa promenjenom koncepcijom krivičnog postupka i prava i obaveze osnovnih procesnih subjekata su promenjena na odgovarajući način.

Sudije

I pored prestanka obaveze da sprovodi istragu i gubljenja niza inkvizitorskih ovlašćenja, sud će i dalje imati važnu nadležnost, ne samo u kasnijim fazama postupka nego i u toku istrage.

Predviđeno je uvođenje sudije za prethodni postupak koji bi u predistražnom postupku i istrazi bio jemac osnovnih sloboda i prava i svojom odlukom bi dozvoljavao njihovo ograničenje.

Novost je i sudija za izvršenje krivičnih sankcija čija nadležnost obuhvata odlučivanje u postupku izvršenja krivičnih sankcija.

Važno je pomenuti da je nadležnost sudije pojedinca proširena na krivična dela za koja je propisana novčana kazna ili kazna zatvora u trajanju do osam godina, odnosnoza koja se vodi skraćeni krivični postupak.

Javni tužilac

Uloga javnog tužioca suštinski se menja.

Za krivična dela za koja se goni po službenoj dužnosti, javni tužilac će, osim dosadašnjih prava i dužnosti, biti nadležan i da sprovodi istragu (član 298. stav 1. novog ZKP). Pored toga, javni tužilac zaključuje sa okrivljenim sporazum o priznanju krivičnog dela i sporazum o svedočenju, podiže i pred nadležnim sudom zastupa optužbu, na glavnom pretresu može da odustane od nje, a u slučaju da to ne učini, ovlašćen je da izjavi žalbu i podnosi vanredne pravne lekove.

Okrivljeni i branilac

U glavi koja je posvećena okrivljenom i braniocu, uređena su najpre prava okrivljenog (član 68. novog ZKP), a posebno prava uhapšenog (član 69. novog ZKP), na način koji je u skladu sa postojećim zakonskim rešenjem.

Osumnjičenom i braniocu dato je značajno pravo da radi odbrane prikupljaju dokaze i materijal tokom istrage i da u tom cilju razgovaraju sa licem koje im može pružiti podatke korisne za odbranu, zatim da od tog lica, osim ako je reč o oštećenom i o licima koja su već ispitana od strane policije ili javnog tužioca, uz njegovu saglasnost pribavljaju pisane izjave i obaveštenja, ulaze u privatne prostorije, ili preuzimaju predmete i isprave koje mogu koristiti kao pomoćni materijal u toku ispitivanja svedoka ili provere verodostojnosti njegovog iskaza (član 301. st. 1. i 2. novog ZKP).

Iako je u našem krivičnoprocesnom zakonodavstvu još izmenama ZKP iz 2009. godine došlo do približavanja raspravnom načelu, suštinski zaokret u tom pravcu je učinjen donošenjem novog ZKP. Tako su na glavnom pretresu predviđena uvodna izlaganja stranaka, optuženom će pitanja prvi postavljati njegov branilac, a uloga odbrane posebno će doći do izražaja tokom osnovnog i unakrsnog ispitivanja i kontrole verodostojnosti na osnovu prikupljenog materijala u istrazi.

U cilju ostvarenja delotvorne odbrane novi ZKP propisuje obavezu advokatske komore da pri sastavljanju spiska sa koga se određuje branilac po službenoj dužnosti vodi računa o tome da praktični ili stručni rad advokata u oblasti krivičnog prava daje osnova za to.

Pravo na pružanje odbrane je u određenim postupcima uslovljeno određenim profesionalnim iskustvom branioca.

U postupku za krivično delo za koje je propisana kazna zatvora od deset godina ili teža kazna, branilac će moći da bude samo advokat sa najmanje pet godina advokatske prakse ili prakse u sudu ili tužilaštvu na izbornoj funkciji (član 73. stav 2. novog ZKP).

Dolazi i do proširenja granica obavezne odbrane. Donja granica zaprećene kazne, kao osnov za obaveznu odbranu, pomerena je sa dosadašnjih preko deset godina na osam godina zatvora (član 74. stav 2. novog ZKP). Osim toga, okrivljeni će morati da ima branioca i prilikom primene mere zabrane napuštanja stana i prilikom skrivljenog odsustva sa glavnog pretresa, bilo da je svoju nesposobnost da prisustvuje pretresu sam prouzrokovao, bilo da je zbog narušavanja reda udaljen iz sudnice (član 74. st. 3, 5. i 6. novog ZKP).

Ako okrivljeni izjavi organu postupka da odbija branioca postavljenog po službenoj dužnosti i da želi da se brani isključivo sam, branilac po službenoj dužnosti ipak ima određene dužnosti koje su u novom ZKP precizirane (član 72. stav 2. novog ZKP).

Dokazi

Zakonsko uređenje dokazne materije razvrstano je na dve celine, od kojih se prva odnosi na "redovne" dokazne radnje, a druga na posebne dokazne radnje.

Pored već poznatih dokaznih radnji uređeno je i dokazivanje ispravom i uzimanje uzoraka.

Novine su brojne kada je reč o redovnim dokaznim radnjama. Jedna od njih se odnosi na priznanje okrivljenog čiji se dokazni značaj ogleda u tome što je organ postupka dužan da i dalje prikuplja dokaze o učiniocu i krivičnom delu samo ako postoji osnovana sumnja u istinitost priznanja ili je priznanje nepotpuno, protivrečno ili nejasno i ako je u suprotnosti sa drugim dokazima (član 88. novog ZKP).

Zaštita svedoka

Značajnu celinu predstavlja i zakonsko uređenje problematike zaštite svedoka, pri čemu je napravljena razlika između mehanizama zaštite posebno osetljivog svedoka, na jednoj strani, i zaštite svedoka od zastrašivanja, na drugoj.

Novi ZKP govori o zaštiti posebno osetljivih svedoka u čl. 103. i 104, što predstavlja potpunu novinu kada je reč o merama zaštite punoletnih svedoka u opštem krivičnom postupku kod nas. Svedok može dobiti status posebno osetljivog svedoka kako na osnovu određenih subjektivnih tako i objektivnih kriterijuma.

Kada su mere zaštite svedoka od zastrašivanja u pitanju, jedno od najvažnijih pitanja oko koga su bila podeljena mišljenja prilikom izrade novog ZKP se odnosilo na mogućnost anonimnog svedočenja u krivičnom postupku. Prihvaćeno je rešenje po kom se uskraćivanje istovetnosti zaštićenog svedoka odbrani može vremenski ograničiti, s tim da je sud obavezan da otkrije identitet svedoka okrivljenom i njegovom braniocu najkasnije 15 dana pre početka glavnog pretresa (član 106. stav 3. novog ZKP). S tim u vezi, treba reći da je anonimnost svedoka zadržana jedino u slučaju ispitivanja prikrivenog islednika na glavnom pretresu, ali se sudska odluka ne može zasnivati isključivo ili u odlučujućoj meri na njegovom iskazu.

Veštačenje i uviđaj

Novine se odnose i na veštačenje. Reč je o stručnom savetniku, odnosno licu koje raspolaže stručnim znanjem iz oblasti u kojoj je određeno veštačenje (član 125. novog ZKP). Ratio legis njegovog uvođenja je potreba da se stvore pretpostavke da već u fazi prikupljanja dokaza, a i kasnije prilikom njihovog izvođenja na glavnom pretresu, dođe do punog izražaja raspravnost "stručnih mišljenja".

Stručni savetnik ima pravo da prisustvuje veštačenju, da tom prilikom pregleda predmet veštačenja i predlaže veštaku preduzimanje određenih radnji, da daje primedbe na nalaz i mišljenje veštaka, a na glavnom pretresu da postavlja pitanja veštaku i bude ispitan o predmetu veštačenja, a to istovremeno predstavlja jemstvo raspravnosti i na polju stručnog znanja kojim ne raspolaže sud (član 126. stav 1. novog ZKP).

Kada je reč o uviđaju, napravljena je razlika s obzirom na predmet ove dokazne radnje, tako da je posebno uređen uviđaj lica, uviđaj stvari i uviđaj mesta, čime je otklonjena nedoslednost koja postoji u važećim zakonskim odredbama koje, primera radi, pregled lica

obavljen od strane organa postupka svrstavaju u veštačenje, iako je u suštini u pitanju uviđaj.

Uzimanje uzoraka

U okviru dokazne radnje uzimanje uzoraka napravljeno je razlikovanje između biometrijskih uzoraka, uzoraka biološkog porekla i uzoraka za forenzičko-genetičku analizu.

Biometrijski uzorci se odnose na otiske papilarnih linija i delova tela, bukalni bris i lične podatke, lični opis i fotografiju osumnjičenog, odnosno na njegovu forenzičku registraciju (član 140. stav 1. novog ZKP).

Pored uzoraka biološkog porekla, od određenih lica je moguće uzeti uzorak glasa ili rukopisa radi upoređivanja (član 141. stav 3. novog ZKP).

Uzorci za forenzičko-genetičku analizu mogu se pod određenim uslovima uzeti od okrivljenih kojima je izrečena krivična sankcija koja se sastoji u lišenju slobode, što će doprineti stvaranju baze podataka (član 142. novog ZKP).

Pretresanje

Značajna novina je i da se pretresanje uređaja za automatsku obradu podataka i opreme na kojoj se čuvaju ili se mogu čuvati elektronski zapisi može preduzeti samo na osnovu naredbe suda (član 152. stav 3. novog ZKP).

Preciziran je i sadržaj naredbe o pretresanju koje mora započeti najkasnije u roku od osam dana od dana izdavanja naredbe. Ako ne započne u navedenom roku, pretresanje se ne može preduzeti i naredba će se vratiti sudu (član 155. novog ZKP).

Posebne dokazne radnje

Uslovi za određivanje posebnih dokaznih radnji su slični kao i u ZKP, s tim što je sužen krug krivičnih dela u odnosu na koja se ove radnje mogu primeniti. To su:

- dela za koja je posebnim zakonom određeno da postupa javno tužilaštvo posebne nadležnosti,

- krivična dela protiv ustavnog poretka, - koruptivna krivična dela, - krivična dela čije je efikasno otkrivanje i dokazivanje ujedno naša međunarodna

obaveza, kao i - krivična dela kod kojih klasičan dokazni pristup ne može garantovati uspeh.

Uređeno je i pitanje postupanja sa prikupljenim materijalom, kao i sudbina slučajnog nalaza. Zadržane su, uz određene izmene, posebne dokazne radnje kao što su tajni nadzor komunikacije, simulovani poslovi, računarsko pretraživanje podataka, kontrolisana isporuka i prikriveni islednik.

Posebna dokazna radnja "svedok saradnik" je preimenovana u "okrivljeni saradnik", a uvedeno je tajno praćenje i snimanje, koje je dobilo svoje procesno "osamostaljenje". Ova posebna dokazna radnja može se odrediti prema osumnjičenom radi otkrivanja kontakata ili komunikacije koju on ostvaruje na javnim mestima i mestima na kojima je

pristup ograničen, ili u prostorijama, osim u stanu, kao i u cilju utvrđivanja istovetnosti lica ili lociranja lica ili stvari (član 171. novog ZKP).

Značajno je ukazati i na posebnu dokaznu radnju - simulovani poslovi (član 174. novog ZKP). Precizirano je da je tu reč o simulovanoj kupovini, prodaji ili pružanju poslovnih usluga, kao i simulovanom primanju ili davanju mita.

Jedna od novina u odnosu na dosadašnje rešenje jeste izričita zabrana i kažnjivost da lice koje zaključuje simulovani posao podstrekava drugog na izvršenje krivičnog dela (član 176. stav 3. novog ZKP).

Mere za obezbeđenje prisustva okrivljenog i za nesmetano vođenje krivičnog postupka

Novi ZKP predviđa sedam mera za obezbeđenje prisustva okrivljenog i za nesmetano vođenje krivičnog postupka.

Mere zabrane napuštanja stana

Potpunu novinu predstavlja jedino uvođenje mere zabrane napuštanja stana. Reč je o meri koja do sada nije egzistirala u našem krivičnoprocesnom sistemu, a koja je u javnosti uobičajeno označavana terminom "kućni pritvor".

Sadržinski, ova mera se odnosi na zabranu okrivljenom da bez odobrenja napusti stan u kom boravi i određivanje uslova pod kojima će boraviti u stanu, a naročito zabranu okrivljenom da koristi telefonski priključak, internet ili da mu druga lica dolaze u stan (član 208. novog ZKP).

Mera zabrane napuštanja boravišta i mera zabrane prilaženja, sastajanja ili komuniciranja sa određenim licem

Drugu izmenu, koja ipak nije suštinske prirode, imajući u vidu da su obe mere i ranije bile prisutne, predstavlja "razdvajanje" mere zabrane napuštanja boravišta i mere zabrane prilaženja, sastajanja ili komuniciranja sa određenim licem (čl. 197. i 199. novog ZKP).

Zabrana napuštanja boravišta, saglasno novom rešenju, ne odnosi se samo na mesto boravišta već i na teritoriju Republike Srbije. U odnosu na ranije zakonsko rešenje koje ne uređuje na zadovoljavajući način mogućnost oduzimanja vozačke dozvole kao samostalne mere, u novom ZKP je predviđeno da se to može učiniti ako se postupak vodi zbog krivičnog dela u vezi sa čijim izvršenjem ili pripremanjem je korišćeno motorno vozilo, odnosno krivičnog dela ugrožavanja javnog saobraćaja koje je učinjeno sa umišljajem.

Jemstvo

Značajne izmene se odnose i na jemstvo čime se proširuje polje njegove primene. Jemstvom se najpre može zameniti pritvor koji se određuje ako se okrivljeni krije ili se ne može utvrditi njegova istovetnost, ili u svojstvu optuženog očigledno izbegava da dođe na glavni pretres.

Jemstvo bi moglo da zameni pritvor u slučaju da se okrivljenom sudi za krivično delo za koje je propisana kazna zatvora preko deset godina (odnosno, preko pet godina za delo

sa elementima nasilja) ili mu je izrečena kazna zatvora od pet godina ili teža kazna (član 202. novog ZKP).

Razlozi za određivanje pritvora

Postoje izmene i u pogledu razloga za određenje pritvora. Izmenjen je i do sada nedovoljno definisan uslov za određivanje pritvora na osnovu zaprećene ili izrečene kazne zatvora.

Sada se kod ovog uslova, osim i ranije postojećih limita kada je reč o kazni, zahteva da su način izvršenja ili posledice krivičnog dela doveli do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka (član 211. st. 1. i 4. novog ZKP).

Dostavljanje pismena i razmatranje spisa

Novine koje su izvršene u oblasti dostavljanja pismena trebalo bi u značajnoj meri da doprinesu efikasnosti krivičnog postupka. U osnovna pravila o dostavljanju, uz postojeće načine, svrstana je i mogućnost dostavljanja telekomunikacionim ili elektronskim putem, a samo izuzetno i posredstvom policije.

Propisano je da se dostavljanje može izvršiti i isticanjem na oglasnoj tabli ili internet stranici organa postupka uz saglasnost adresata i preko punomoćnika za prijem pismena, putem poštanskog faha ili elektronske pošte (član 242. stav 1. novog ZKP).

Tok postupka

Tok postupka obuhvata nekoliko celina, koje po nazivu uglavnom odgovaraju postojećoj terminologiji. Izuzetak je predistražni postupak koji je "zamenio" dosadašnji pretkrivični postupak. Ostale faze postupka su istraga, optuženje i glavni pretres.

Važno je zapaziti da predistražni postupak i istraga, saglasno novoj "istražiteljskoj" ulozi javnog tužioca, predstavljaju tužilački deo postupka. Optuženje je faza u kojoj sud preuzima stvar u svoje ruke, tako da se može reći da njome počinje sudski, odnosno deo postupka koji trenutkom potvrđivanja optužnice, odnosno zakazivanjem glavnog pretresa ili ročišta za izricanje krivične sankcije vodi ka presuđenju krivične stvari. Nakon toga dolazi do izricanja, objavljivanja i dostavljanja pismeno izrađene presude, a potom se otvara mogućnost za vođenje postupka po pravnim lekovima.

Predistražnim postupkom rukovodi javni tužilac. On je ovlašćen da preduzima radnje radi gonjenja učinilaca krivičnih dela. Ove radnje javni tužilac može da poveri policiji koja je dužna da izvrši njegov nalog i da ga o tome redovno obaveštava.

Jednu od najvažnijih dokaznih radnji koju je moguće izvršiti u ovoj fazi postupka svakako predstavlja saslušanje osumnjičenog. Pri tom, novi ZKP pravi razliku između saslušanja osumnjičenog (član 289. novog ZKP) i saslušanja uhapšenog (član 293. novog ZKP). Saslušanje osumnjičenog može da obavi policija ili javni tužilac, dok je saslušanje uhapšenog u nadležnosti javnog tužioca.

Istraga

Istraga je sada u nadležnosti javnog tužioca. Jedno od novih rešenja koje je u korelaciji s ranijim započinjanjem istrage jeste i to da se istraga protiv određenog lica pokreće pri

postojanju nižeg stepena sumnje, odnosno osnova sumnje da je ono učinilo krivično delo. Takođe, novost je da se istraga može voditi i protiv nepoznatog učinioca kada postoje osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo (član 295. stav 1. novog ZKP).

Ratio legis snižavanja stepena sumnje za pokretanje istrage je u nastojanju da se ovom fazom pokrije što veći deo neformalnog policijskog postupanja koje se odvija u predistražnom postupku. Zbog toga je predviđeno da se naredba o sprovođenju istrage donosi pre ili neposredno posle prve dokazne radnje koju su preduzeli javni tužilac ili policija u predistražnom postupku, a najkasnije u roku od trideset dana od dana kada je javni tužilac obavešten o prvoj dokaznoj radnji koju je policija preduzela u predistražnom postupku (član 296. stav 2. novog ZKP).

Naredba o sprovođenju istrage dostavlja se osumnjičenom i njegovom braniocu, ako ga ima, zajedno sa pozivom odnosno obaveštenjem o prvoj dokaznoj radnji kojoj mogu prisustvovati (član 297. stav 1. novog ZKP).

Upoznavanje sa prikupljenim dokazima

Javni tužilac je dužan da osumnjičenom koji je saslušan i njegovom braniocu omogući da u određenom roku razmotre spise i razgledaju predmete koji služe kao dokaz. Nakon toga, javni tužilac će ih pozvati da u određenom roku stave predloge za prikupanje novih dokaza (član 303. novog ZKP).

Odbrani je, u cilju omogućavanja što nezavisnijeg delovanja i usmeravanja istražnog postupka, omogućeno samo da samostalno prikuplja dokaze i materijal. Dok je javni tužilac ovlašćen da preduzima, odnosno neposredno sprovodi pojedine dokazne radnje (saslušanje, uviđaj i sl.), odbrana je ovlašćena samo da samostalno obavlja pripremne radnje na obezbeđivanju dokaza koji bi tokom istrage ili kasnije tokom postupka bili izvedeni.

Naredbu o završetku istrage javni tužilac donosi kada nađe da je stanje stvari dovoljno razjašnjeno (član 310. novog ZKP). On može istragu prekinuti, obustaviti ili odrediti njenu dopunu.

Novi ZKP sadrži tri vrste sporazuma javnog tužioca sa okrivljenim. U prvom slučaju reč je o sporazumu o priznanju krivičnog dela, dok u druga dva slučaja sporazumi predstavljaju osnov da se iskaz okrivljenog iskoristi kao dokaz optužbe protiv drugih optuženih lica. Reč je o sporazumu o svedočenju okrivljenog i sporazum o svedočenju osuđenog.

Sporazumi javnog tužioca i okrivljenog

Kada je reč o sporazumu o priznanju krivičnog dela u odnosu na raniji režim, osnovnu izmenu predstavlja činjenica da je ovakvu vrstu sporazuma sada moguće zaključiti povodom bilo kog krivičnog dela (član 313. novog ZKP).

Sporazum javnog tužioca i okrivljenog ipak nije predviđen kao samostalni ugovor dve strane koji ne podleže kontroli. Da bi dogovorena rešenja proizvodila pravno dejstvo, sporazum mora prihvatiti i sud.

Kada je reč o sporazumu o svedočenju okrivljenog, uočava se da je zakonodavac napravio nekoliko bitnih iskoraka u odnosu na dosadašnje zakonsko rešenje (član 320. novog ZKP). Iako se ovaj sporazum može koristiti samo u postupcima koji se vode protiv učinilaca krivičnih dela organizovanog kriminala ili ratnih zločina, značajna je novina da javni

tužilac može zaključiti sporazum ne samo sa licem kome se na teret stavlja neko od navedenih krivičnih dela već i sa okrivljenim za bilo koje drugo krivično delo.

Primetna je i terminološka razlika koja postoji u odnosu na dosadašnji naziv svedok-saradnik, jer se zakonodavac opredelio za pojam okrivljeni saradnik.

Sporazum o svedočenju osuđenog predstavlja novi institut u našem krivičnoprocesnom pravu (član 327. novog ZKP). Potreba za ovakvom vrstom sporazuma koji je prisutan u uporednom pravu pojavila se u praksi, prvenstveno tužilaštava posebne nadležnosti. Naime, uočeno je da značajne podatke u postupcima protiv izvršilaca krivičnih dela organizovanog kriminala i ratnih zločina mogu pružiti i lica koja su već pravnosnažno osuđena.

Optuženje

Javni tužilac podiže optužnicu kada postoji opravdana sumnja da je određeno lice učinilo krivično delo (član 331. stav 1. novog ZKP).

Osnovnu novinu u odnosu na dosadašnje rešenje predstavlja obaveza suda da po službenoj dužnosti ispita svaku optužnicu. Umesto dosadašnjeg prigovora odbrane ili kontrole koju je zahtevao predsednik veća, koji u praksi nije davao značajnije rezultate, svaka podneta optužnica ubuduće će, pre upućivanja sudećem veću, prolaziti postupak potvrđivanja.

Takođe, novina je što vanpretresno veće, u slučaju ispitivanja optužnice koja je podignuta bez sprovođenja istrage, ako utvrdi da postoji neki od razloga koji ukazuju na nepostojanje krivičnog dela ili dokaza, ili na postojanje trajnih procesnih smetnji, donosi rešenje o odbijanju optužbe (član 339. stav 1. novog ZKP), a ne rešenje o odbacivanju optužnice kao što to predviđa član 275. stav 1. ZKP.

Glavni pretres i presuda

Promena koncepta istrage nužno mora biti praćena i adekvatnim promenama u ostalim fazama postupka, tako da je i glavni pretres uređen na drugačiji način koji će, prema uverenju zakonodavca, biti adekvatnije rešenje za novi model postupka. Saglasno tome, predsednik veća odmah po prijemu potvrđene optužnice započinje pripreme za glavni pretres, a to podrazumeva održavanje pripremnog ročišta, određivanje glavnog pretresa i donošenje drugih odluka koje se odnose na upravljanje postupkom (član 344. stav 2. novog ZKP).

Pripremno ročište predstavlja novinu koja se opravdava potrebom da se jasno omeđi polje raspravljanja na glavnom pretresu. Zbog toga je pripremno ročište obavezno kada je reč o krivičnim delima za koja je propisana kazna zatvora preko dvanaest godina, dok je za lakša krivična dela prepušteno predsedniku veća da s obzirom na navode optužnice i predložene dokaze oceni da li je ono neophodno.

Pripremno ročište je značajno zbog nekoliko razloga. Na prvom mestu, ova faza postupka rezervisana je za izjašnjavanje okrivljenog o optužbi. To izjašnjavanje ima karakter formalizovane radnje u postupku tokom koje se najpre utvrđuje da li je okrivljeni optužbu razumeo, da li želi da se izjasni o optužbi i, naposletku, da li priznaje da je izvršio krivično delo koje mu se stavlja na teret. Sledeća uloga pripremnog ročišta ogleda se u pripremi dokaznog postupka. Naime, stranke, branilac i oštećeni na pripremnom ročištu obrazlažu predložene dokaze, a suprotna strana izjašnjava se o predlozima protivnika

i oštećenog. Na kraju, pripremno ročište treba da posluži i opredeljivanju činjeničnih i pravnih pitanja koja će biti predmet raspravljanja na glavnom pretresu.

Glavni pretres i njegov tok poprimaju odlike stranačkog postupka. Novo rešenje je da glavni pretres, pod uslovom da su ispunjenje potrebne pretpostavke, počinje donošenjem rešenja da se glavni pretres održi.

Izlaganju optužbe i izjašnjavanju optuženog sledi nova procesna ustanova - uvodna izlaganja. Novom tipu procedure prilagođeni su i redosled saslušanja i ispitivanja. Tako će u skladu sa načelima stranačkog postupka okrivljenom najpre pitanja postavljati branilac, za njim tužilac, a tek na kraju, suprotno do sada uobičajenom redosledu, sud. Sličan princip uočava se i kada je reč o ispitivanju svedoka, veštaka ili stručnog savetnika. Još jednu značajnu novinu predstavlja i uvođenje u domaći procesni sistem unakrsnog ispitivanja, koje je takođe karakteristika adverzijalnih krivičnoprocesnih sistema.

Kad je u pitanju donošenje presude značajnu novinu predstavlja odredba o izostanku obrazloženja ili delimičnom obrazloženju presude. Pismeno izrađena presuda ne mora da sadrži obrazloženje ako je presuda kojom je optuženom izrečena kazna zatvora u trajanju do tri godine, novčana kazna, kazna rada u javnom interesu, uslovna osuda ili sudska opomena zasnovana na priznanju optuženog koje je verodostojno. Takođe, obrazloženje može da izostane i u slučaju da stranke i oštećeni koji ima pravo na žalbu nisu odmah po objavljivanju presude zahtevali da im se dostavi pismeno izrađena presuda koja sadrži obrazloženje. Delimično obrazloženje pismeno izrađene presude moguće je u slučaju priznanja optuženog. U toj situaciji, obrazloženje se ograničava na činjenice i razloge o verodostojnosti priznanja i odluci o krivičnoj sankciji.

Postupak po pravnim lekovima 

Redovni pravni lekovi

Novi ZKP u redovne pravne lekove svrstava žalbu protiv prvostepene presude, žalbu protiv drugostepene presude i žalbu protiv rešenja, dok su vanredni pravni lekovi zahtev za ponavljanje krivičnog postupka i zahtev za zaštitu zakonitosti.

Rok za izjavljivanje žalbe protiv prvostepene presude je petnaest dana, ali ga na zahtev stranaka, u naročito složenim slučajevima, predsednik veća može produžiti najviše za još petnaest dana.

U titulare žalbe je uvršćeno lice kojem je oduzeta imovina proistekla iz krivičnog dela, a oštećenom je, pored odluke o troškovima krivičnog postupka, priznato pravo da izjavi žalbu i protiv odluke o dosuđenom imovinskopravnom zahtevu.

Jedna od najznačajnijih novina u žalbenom postupku, uvedena po uzoru na rešenja koja postoje u uporednom pravu, ogleda se u mogućnosti prvostepenog veća da, kada predsednik veća oceni da činjenice i novi dokazi koji su predloženi u žalbi mogu doprineti svestranom raspravljanju predmeta dokazivanja, ponovo otvori glavni pretres i nastavi dokazni postupak (član 443. stav 2. novog ZKP). U slučaju kada je u istom predmetu prvostepena presuda jedanput već ukidana, drugostepeni sud će sam presuditi.

Vanredni pravni lekovi

Značajna novina je uvedena i u oblasti vanrednih pravnih lekova. Pravo na izjavljivanje zahteva za zaštitu zakonitosti je, pod određenim uslovima, priznato i odbrani (član 483. novog ZKP). Razlozi zbog kojih se zahtev može podneti jesu:

- povreda zakona; - primena zakona za koji je odlukom Ustavog suda utvrđeno da nije u saglasnosti sa

Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima; i

- povreda ili uskraćivanje ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom, a to je utvrđeno odlukom Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava (član 485. novog ZKP).

Takođe, iz poglavlja o ponavljanju krivičnog postupka izostavljene su osnovne odredbe o tzv. nepravom ponavljanju koje su, saglasno svojoj procesnoj prirodi, svrstane u posebne postupke za preinačenje pravnosnažne presude i za ublažavanje kazne osuđenom saradniku, kao postupci za izricanje jedinstvene kazne.

Posebni postupci

Zakonodavac je predvideo sledeće posebne postupke:

- skraćeni postupak, - postupke za izricanje mera bezbednosti, - postupak za oduzimanje imovinske koristi, - postupke za preinačenje pravnosnažne presude, - postupke za ostvarivanje prava osuđenog, - postupak za ostvarivanje prava lica neosnovano lišenog slobode ili neosnovano

osuđenog i - postupke za izdavanje poternice ili objave.

Jedna od osnovnih novina u vezi sa skraćenim krivičnim postupkom ogleda se u tome što se u njemu odlučuje o krivičnim delima za koja je kao glavna kazna propisana novčana kazna ili kazna zatvora do osam godina (član 495. novog ZKP).

Prošireni su razlozi za određivanje pritvora (član 498. stav 1. novog ZKP). Vredna je pomena i obaveza sudije da pre određivanja glavnog pretresa pozove privatnog tužioca i okrivljenog i da ih upozna sa mogućnošću upućivanja na postupak medijacije (član 505. novog ZKP).

Veoma su značajne odredbe koje predviđaju mogućnost održavanja ročišta za izricanje krivične sankcije, jer je njihov ratio legis ubrzanje krivičnog postupka. Ova mogućnost je predviđena za krivična dela za koja se može izreći kao glavna kazna novčana kazna ili kazna zatvora do pet godina, s tim da krivična sankcija koju javni tužilac predloži može dostići u proseku najviše trećinu propisane kazne (član 512. novog ZKP). Ukoliko se sudija odluči da izrekne sudsku opomenu u skraćenom postupku, novina je da se ona izriče presudom koja se objavljuje po završetku glavnog pretresa ili ročišta za izricanje krivične sankcije, s bitnim razlozima za njeno izricanje (član 519. stav 1. novog ZKP).

Jedna od značajnijih novina jeste uvođenje više različitih postupaka za izricanje mera bezbednosti.

Za razliku od dosadašnjeg rešenja koje poznaje samo jedan postupak za primenu više različitih mera bezbednosti, novi ZKP predviđa posebne postupke za primenu mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja, lečenja alkoholičara ili narkomana i oduzimanja predmeta.

Novinu predstavlja uvođenje posebnih postupaka za preinačenje pravnosnažne presude:

- postupka za opozivanje uslovne osude i - postupka za preinačenje odluke o kazni u okviru kog je napravljena razlika između

postupka za izricanje jedinstvene kazne i postupka za ublažavanje kazne.

Postupci za ostvarivanje prava osuđenog obuhvataju postupak za puštanje na uslovni otpust, postupke za rehabilitaciju i za prestanak mera bezbednosti ili pravne posledice osude.

U okviru postupaka za rehabilitaciju treba razlikovati postupak za zakonsku i postupak za sudsku rehabilitaciju.

Takođe, detaljno su razrađeni i posebni postupci za ostvarivanje prava lica neosnovano lišenog slobode ili neosnovano osuđenog.

Osim poništavanja upisa neosnovane osude u kaznenoj evidenciji i zabrane davanja podataka iz spisa u vezi sa neosnovanim lišenjem slobode ili neosnovanom osudom, lice neosnovano lišeno slobode ili neosnovano osuđeno ima pravo na naknadu štete, pravo na moralno zadovoljenje i pravo na priznavanje radnog staža ili staža osiguranja.