Zivot u Nekim Od Brojnih Okupljanja Dece

8/8/2019 Zivot u Nekim Od Brojnih Okupljanja Dece

http://slidepdf.com/reader/full/zivot-u-nekim-od-brojnih-okupljanja-dece 1/18

INTERNACIONALNI UNIVERZITET U

NOVOM PAZARU

HUMANISTICKE NAUKE PEDAGOGIJA ² VASPITAC

Predmet: Metodika vaspitno ² obrazovnog rada

ORGANIZACIJA ZIVOTA U NEKIM OD

BROJNIH OKUPLJANJA DECE

PREDSKOLSKOG UZRASTA

(putujuci,vrtici ili igraonice,sportske igre...itd)

(TEMA SEMINARSKOG)

Mentor: Student:

Prof. HASNA BINJOS ILDA SMAILOVIC

Mart , 2010. Godine



1

SADRZAJ:

Uvod ................................................................................................................ 2.

Uloga vrtica u detetovom razvoju i adaptacija .................................. 3.

Igracke ............................................................................................................ 6.

Decije igraonice,vrtici ili predskolske ustanove ................................. 10.

Prva odvajanja od deteta ......................................................................... 13.

Zakljucak ....................................................................................................... 16.

Literatura ..................................................................................................... 17.



2

UVOD:

ÅKojim putem ovek krene u detinjstvu, tim e putem nastaviti celog ivota´ -

Platon

Roditelji imaju potrebu, bar veina, da budu dobri roditelji, da svoje dete

pravilno vaspitaju, da budu dobar uzor, da im deca izrastu u dobre ljude.

Roditelji jasno kazuju ta ele da dete naui i nastoje da oblikuju njegovo

ponaanje, da ostvare socijalizaciju kroz direktno uenje, ali crte linosti

uglavnom se stiu tako to dete aktivno imitira stavove i ponaanje roditelja

bez roditeljske namere da ga tome direktno ue, tako da ponaanje

roditelja, ukoliko nije u u skladu sa verbalnim iskazima i nalozima, moe da

poniti efekat direktnog uenja.

Roditelji svoju decu, po pravilu, ne ue da psuju (uglavnom to radi neko odkomija ili neko iz familije jer im je Åba slatko´ da to uju). Roditelji savetuju

svoju decu da ne psuju, jer to nije lepo. Pa kako onda dete ipak psuje? Da li

malian to ipak svakodnevno uje u svom domu? Reenje je jednostavno -

potujte pravila koja postavljate detetu, budite mu dobar i odgovoran

model. Obratite panju na razgovore koje vodite sa odraslima u prisustvu

deteta dok mislite da vas ono ne slua. Jer, dok se ono pored vas igra i slua,

malian upija bukvalno sve to kaete. Poto je ono bez ivotnog iskustva, sa

sasvim razliitim konceptom miljenja i zakljuivanja, to moe dovesti pre

svega do mnogih nesporazuma na relaciji roditelj-dete, pa nadalje, od lakih

do teih socio-emocionalnih i psihikih poremeaja.

Decu do tree godine svakako treba zatititi od TV-a. Ovde vai pravilo: to

manje - to bolje, najbolje nita, a onda postepeno graditi kulturu gledanja

programa:

y nikako stihijski, ve birati i planirati gledanje emisija i filmova

y poeljno je da razgovarate (pedagoko-psiholoka priprema) sa

detetom pre gledanja neke emisije, a u u vezi sa posmatranjem i

opaanjem

y gledajte zajedno sa detetom odabrani programy na kraju prodiskutujte o utiscima, detaljima, poukama, porukama...

Poeljno je da i Åkonzumiranjeµ kompjutera sa video -igrama detetu

ograniite na pola sata dnevno. Takoe, TV i kompjuter koriste se u sedeem

poloaju, a to je veoma pogubno za kimeni stub vaeg maliana.



3

1. ULOGA VRTICA U DETETOVOM ZIVOTU I ADAPTACIJA 1

Pla, bacanje po podu, odbijanje da jedu i spavaju u vrtiu su oekivane

reakcije u periodu adaptacije deteta na boravak u predkolskoj ustanovi. Od

reakcije roditelja, ali i odnosa koji uspostave sa vaspitaima umnog ome zavisi

kako e dete prebroditi prve dane u vrtiu.

Nema tog roditelja koji e ostati ravnoduan kada vidi svog maliana kako

neuteno plae, molei da ga ne ostavlja u vrtiu. I najrazumniji e sasvim

sigurno popustiti pred grevitim zagrljajem svoga d eteta u trenutku kada

treba da se razdvoje. Neretko plau i mame i deca, pa je vaspitaima tee

da smire odrasle i da ih uvere da su takve reakcije sasvim normalna pojava u

periodu adaptacije na boravak u predkolskoj ustanovi.

Osim plaa, vriske i bacanja po podu, neka deca reaguju odbijanjem da jedu i spavaju u vrtiu, pike u krevet, ale se da ih boli stomak, na sve naine

odugovlae da krenu u obdanite, pravdajui se da im se jo spava, odbijaju

da se obuku« sve navedene reakcije su oekivane, neke vie, a neke manje

burne, ali da su neizbene i razliite od deteta do deteta.

Ne treba zaboraviti da su deca individue za sebe i da svako dete na svoj

nain reaguje na promene i njihovo prihvatanje. Vaspitai tvrde da je bolje

kad deca odmah isplau svoje suze. Vrti nije izbor dece, ve roditelja,

pogotovo u jaslenom uzrastu, pa su i reakcije takve. S obzirom na to da

roditelji moraju da rade, deca moraju u vrti u periodu kada su jo uvek posebno vezana za roditelje, a pre svega za majku. Ako roditelji i vaspitai, to

jest medicinske sestre u jaslicama sarauju, retki su sluajevi kada dete ne

moe da se adaptira. Ima dece koje nemaju burnu reakciju, ali se vidi da

pate i te adaptacije se smatraju najteim.

Period adaptacije podrazumeva vreme koje je detetu potrebno da se

navikne i prihvati novu sredinu, bitno razliitu od porodine. Nova sredina sa

sobom nosi i novo okruenje, nove osobe, puno dece, prostor koji je

drugaije ureen i sa dnevnim reimom koji ima svoj ritam. Roditelji koji se

prvo upoznaju sa reimom dana u vrtiu i ponu da ga primenjuju i kod kuepre polaska deteta u vrti, delom e pripremiti dete i smanjiti ok zbog

promene, napominje Nada Gertner.

Potreba za sigurnou je uvek dominantnija kod dece na adaptaciji od

svega ostalog, zato je adaptacija proces koji kod nekih maliana traje due,

a kod nekh krae. Dete se uvodi postepeno u svet vrtia i vaspita nee

ostaviti dete na spavanju ako ono odbija obroke, jer bi to ugrozilo njegovo



4

zdravlje. Deca u jaslicama poinju da ostaju najpre pola sata dnevno, a

starija sat vremena. Koliko e se vreme boravka u vrtiu produavati

procenie vaspita, u skladu sa reakcijom deteta. Kada dovode dete u vrti

roditelji ne bi trebalo da se izgube bez pozdrava. Uvek treba pomisliti kako to

tumai i doivljava dete, pa e i reakcije roditelja biti zdravije. Nikada ne

treba dugo priati, pogotovo sa malom decom, jer im se samo oteavaulazak u sobu, a ona ne mogu da shvate razloge zato ih mama ili tata

ostavljaju.

Roditelji, kako kae, ne treba da oekuju da e vaspita da im otima dete iz

ruku, jer vaspita mora da uspostavi odnos poverenja sa malianom. Zato oni

uvek treba da prue vaspitau svoje malo dete. Sa starijim detetom treba da

porazgovaraju, da mu objasne razlog zbog koga idu. Decu nikad ne bi

trebalo lagati u vezi sa vrtiem, niti pred njima govoriti loe o vaspitaima, jer

svako dete ima potrebu da se vee i uspostavi blizak odnos sa vaspitaem.

Oni koji se od dece oprataju reima Åmama tebe voli i ao joj je to teostavlja´, Åkupiu ti nesto´, Åako ti plae i ja u´, ili se ak i rasplau pred

decom, zapravo prave greku. Umesto toga, malianu treba rei da e, kad

mama doe s posla, ii zajedno u park, u etnju, da e vreme provoditi u

nekim zajednikim aktivnostima. To je deci mnogo znaajnije od skupih

igraaka.

Problem moe da predstavlja ako roditelji ure da to pre ostave decu u

vrtiu ceo dan. Smatraju da su im deca u okruenju druge dece i da je to

dovoljno da budu zadovoljni. Pri tome zabor avljaju da do tree godine

dominira samostalna igra i da nema zajednike igre. Zato psiholozipreporuuju polazak u vrti posle tree godine. Skrenula bih panju

roditeljima koji su dobili bebu da starije dete ne upisuju u tom periodu u vrti,

jer ono prvo mora da prihvati da ga roditelji ne vole nita manje, iako je sva

panja usmerena na prinovu. U tim sitacijama dete se polaskom u vrti oseti

potpuno odbaeno od strane roditelja i obdanite doivljava kao kaznu ²

upozorava Gertner.

Dete uglavnom bira vaspitaa koji ga je prvi doekao u vrtiu i uglavnom

pria o njemu kao dobrom i najboljem. Zbog toga roditelji stiu utisak da

drugi vaspita nije dovoljno posveen, to raa izvesno nepoverenje. Uskladu sa tako postavljenim odnosima, deca se u poetku drugaije

ponaaju prema vaspitaima, tako da se nekad desi da dva vaspitaa daju

oprene informacije roditeljima. Na pitanje kome da poveruju, naa

sagovornica odgovara da mame i tate mogu i treba da veruju i jednom i

drugom vaspitau, jer tako mogu i da prate koliko se deca razliito ponaaju

u njihovom prisusutvu.



5

Nekad se javi problem u komunikaciji izmeu roditelja i vaspitaa i naina na

koji su roditelji uli informaciju. Zato savetujem roditeljima da nikada ne

pretpostavljaju i tumae ono to je rekao vaspita, ve da uvek otvoreno

pitaju sve to ih zanima. Time e stepen poverenja izmeu vaspitaa i

roditelja biti vei, a saradnja korektnija, jer se esto dogaa da vaspita u

trenutku dok razgovara sa roditeljem, ima jo dece u sobi o kojima razmilja.Njegova panja je tada podeljena, pa informacije mogu biti ture i nejasne

roditeljima. U takvim situacijama roditelj uvek treba da zamoli vaspitaa da o

onome to ga interesuje porazgovaraju nasamo u terminu u kome se

dogovore.

1.1. Loa poruka

Adaptaciju ne treba prekidati, ako postoji alternativni nain uvanja deteta

(bake, deke, nezaposleni roditelj), jer se time detetu alje poruka da, ako

dovoljno plae i pravi scene, ne mora u vrti. Ponovna adaptacija uglavnom

je mnogo tea nego prvi put i traje due, bez potrebe, a deca vie pate.

1 Nada Gertner., Didakticki pravci (134-135str)



6

2. IGRACKE 2

(organizacija decijeg zivota uz igrack e, njihove drustvene reakcije i

adaptacija ² pogled iz psiholoskog kutka)

Igrake podstiu matu, ali same po sebi nisu igra, smisao dobijaju tek u

interakciji dece i drugih l judi. Podstaknite detetov emocionalni i psihi ki razvoj

- igrajui se sa njim

Ako va malian voli da se igra pitoljima i drugim igrakama koje su, po

vaim merilima, previe agresivne, ne morate se brinuti, jer ak i Ånasilne´

igrake mogu da budu dobre, odnosno mogu da pomognu detetu da naui

svoje granice i samokontrolu. To je miljenje doktorke Ketlin Alfano, direktorke

Laboratorije igre u Fisher-Priceu, amerikoj fabrici igraaka u kojoj ve 75

godina nastaju igrake po Ånalogu´ dece.

Naime, svake godine kroz Laboratoriju igre proe oko 4.500 maliana. Dok se

deca igraju, strunjaci ih posmatraju i kad primete da im je neka igraka

posebno zanimljiva, da se njome dugo zabavljaju i da ne ele da je ispuste iz

ruku, znaju da su stvorili - potencijalni hit.

2.1. Maliani i instinkt ÅBiti nasilan i udarati nekoga sasvim je razliito od igre demonstracije nasilja,

a deca instinktivno znaju da prepoznaju tu razliku i odrede granice. Ipak,

roditelji treba da budu oprezni i moraju da posmatraju na koji se nain njihovimaliani igraju jer im to moe biti jasan pokazatelj njihovog psihikog i

emocionalnog stanja´, upozorila je doktorka Alfano.

Mr. sc Mirjana prajc-Bilen, psiholog, objasnila je u kojoj je meri igra vana za

izgradnju celokupne detetove linosti i kako ona moe da pomogne i u

dijagnostici eventualnih problema i poremeaja. To uostalom i ne bi trebalo

da nam bude udno.

2.2. (Ne) posluni roditeljima

Åesto nam se roditelji obraaju za pomo i ale se da su deca nemogua i

neposluna, da ne mogu da izau na kraj sa njima. Kako bismo saznali u

kakvom je dete emocionalnom stanju, posm atramo ga dok se igra.

U psihologiji je igra dijagnostiko sredstvo broj jedan. Prema dosadanjim

iskustvima, mogu rei da esto dolazimo do zakljuka da su deca u redu, ali

da su roditelji nervozni i preoptereeni, to utie na njihovu percepciju



7

sopstvenog deteta´, kae mr. sc prajc-Bilen, naglaavajui kako je igra

detetu lek i za duu i za telo, a lekarima i drugim strunjacima sredstvo kojim

dopiru do detetovih emocija. To je vrlo vano, jer decu, naroito onu

predkolskog uzrasta, vie vode emocije nego to ih vode racionalne

injenice.

2.3. Mnotvo prednosti

ÅOdrasli ne razumeju ta znai igranje. Za mnoge je to gubitak vremena, pa

esto moemo uti ¶umesto da ui, on se igra·. Ali dete koncentrisano i

svrsihodno ui jedino kroz igru - ona razvija njegovu motoriku, nain

razmiljanja, unapreuje kontakte sa drugima, ui ga kako da reava

probleme, ali i pomae da dete razume svoje emocije, da izgradi karakter,

kreativnost, matu´, tvrdi psiholog prajc-Bilen.

Kae se da je igra hrana za mozak. Ona stvara doivljaje koji utiu na

povezivanje i razvoj modanih elija. I to ve od najranije dobi. ak se i bebe

mogu igrati u lealjkama i sedalicama razliitim zvekama i drugim zvunim

igrakama.

Deca vole da oponaaju, naroito majke, pa e tako od njih, na primer,

nauiti kako da se smire i reaguju u odreenoj situaciji, ali e kroz igru kopirati

i neke radnje poput telefoniranja, meanja kaiicom, pranjenja maine za

ve... kao i sve ostalo to im prua veselje u porodinom okruenju.

Sve su to izazovi strunjacima zaduenim za kreiranje novih igraaka i njihovo

lansiranje na trite. Iskustva koja deca steknu u najranijoj dobi, a najveim ihdelom usvajaju upravo kroz igru, vrlo su dragocena. U skladu sa tim na umu,

eventualni propusti kasnije se veoma teko ispravljaju.

2.4. ta je dobra igraka?

ÅMala deca ue kroz istraivanje i posmatranje predmeta i dogaaja iz

okoline. Kad malian pokae zanimanje za neto, on je veoma motivisan i

tada najvie naui, to potvruje koliko je vano odabrati dobru igraku´,

kae doktorka Ketlin Alfano, prema ijim merilima dobra igraka mora biti

zanimljiva za igru, jedinstvena, vrsto napravljena i podsticajna. Psiholog

prajc-Bilen pak dobru igraku definie kao onu kojom se dete rado igra, koju

upotrebljava na razliite naine i kojoj se neprestano vraa.

Medjutim, roditelji esto gree pri odabiru igraaka jer kupuju one koje nisu

prilagoene detetovom uzrastu, pa gube svoju primarnu svrhu, a to je

podstai dete da otkriva i razvija nove vetine u skladu sa svojim godinama i

mogunostima.



8

efica Laboratorije igre u Fisher-Priceu, u kojoj se gotovo osam decenija

proizvode vrhunske igrake, kao svoju najdrau igraku izdvaja onu

najjednostavniju - stalak sa obruima. Igrajui se veim i manjim arenim

kolutovima i slaui ih na stalak, deca usvajaju relacije vee-manje, ispod-

iznad ve u najranijem uzrastu, ali i razvijaju samopouzdanje.

Ipak, injenica je da igrake same po sebi nisu igra. One su podsticaj, ali -

kako tvrdi psiholog prajc-Bilen - bez interakcije sa prijateljima, roditeljima i

drugim ljudima iz detetove okoline, nema prave igre.

I zato, kad sledei put vau igru sa detetom prekine zvononjava telefona, pa

ponete da razgovarate i zaboravite na igru, setite se da je igraka (koju ste

verovatno skupo platili) upravo izgubila smisao.

2.5. Deca se u celom svetu igraju na isti nain

Doktor Ketlin Alfano dola je u Fisher -Price pre 30 godina i upravo je onaosnovala Laboratoriju igre. Ovaj strunjak za igrake tvrdi da se deca u

celom svetu, bez obzira na kulturne razliitosti, igraju na isti nain. Recimo,

ako im se da igraka-telefon, najverovatnije e prvo nazvati mamu.

Ipak, tokom istorije najomiljenije su uvek bile lopte i lutke.

Prva igraka u istoriji pronaena je oko 500. godine pre Hrista u Grkoj. Bio je

to svojevrsni jo-jo (i danas popularna igraka) napravljen od drveta.

U vreme stare Grke i Rima deca su se igrala loptama, glinenim zvekama,

lutkama, a omiljena igraka im je bio Åobru´ ili Åkolut´, danas poznatiji kaohula-hop.

2.6. Mali svet Lane je u svetu povueno iz prodaje vie od 18 miliona igraaka sa labavo

privrenim magnetima, ali i nekoliko desetaka miliona onih sa koliinom

olova viom od doputene. Zato, ne kupujte nekvalitetne igrake, a jedan od

pokazatelja kvaliteta je i njihova cena.

Prvi deji muzej na svetu otvoren je u njujorkom Bruklinu. U svetu je od

dejih muzeja poznat londonski Muzej igraaka Pollock, posveenengleskom lutkarskom pozoritu.

Kina proizvodi 80 odsto svih igraaka u svetu i ne oekuje se da e se njen

udeo na svetskom tritu smanjiti. Ali, u poslednje vreme primetan je trend

povratka igrakama od prirodnih materijala.



9

Sakupljanje igraaka je najdosadnija stvar za maliana. Ipak, roditelji ne treba

da viu na dete, da ga mole ili prisiljavaju da to radi, ali ni da sami sreuju

igrake, ve da se potrude da i taj Åposao´ postane igra.

Nauiti trogodinjaka ili atvorogodinjaka da sklanja igrake za sobom nije

lak zadatak i zato treba osmisliti posebnu Åtaktiku´ - maliani tog uzrastanajlake ue kroz igru, pa mu predloite novu zabavu koju moete da

nazovete ÅNedelja alata´. Objasnite detetu da e od sada svakog dana

dobijati nov, specijalan alat koji e moi da zadri ukoliko Åpoloi´ test.

U poetku je bolje da se i vi ukljuite u igru, a nije iskljueno da ete morati

da nabavite i nekoliko novih igraaka-pomonika. Prvo napravite plan

sreivanja, okaite ga i odredite mesto gde ete uvati igrake.

Svima su poznate specijalne kutije (sanduci) za uvanje igraaka. Moete

zajedno sa malianom da napravite sanduk-krinju sa katancem, koju e

dete samo otvarati, ono e uvati klju i znae da se upravo u njoj uva

njegovo Åblago´, kao u vreme gusara ili kao kod dobre vile. Pokuajte da u

igre unesete raznolikost, ukljuite i kostime: hokejake rukavice, kecelju za

kuvanje, kapu za plivanje, eir... Oslukujte fantazije svog maliana - moda

e ba njegove ideje biti dobar materijal za neku buduu igru, zahvaljujui

kojoj u vaem domu nikada vie nee biti razbacanih igraaka, a ako ih

Åneko´ i razbaca, bie brzo i veselo dovedene u red.

2 Danijela Petrov ² tekst preuzet sa: www.pedagogija.net



10

3. DECIJE IGRAONICE,VRTICI ili PREDSKOLSKA USTANOVA 3

Neki ljudi kau da ivot ine male stvari. Ipak, ne treba zanemariti injenicu

da ivot prevashodno ine one Åvelike´ stvari, znaajni dogaaji i nain nakoji ih proivljavamo. Jedan od takvih dogaaja u naoj kulturi jeste i polazak

u kolu - trenutak kada se dete na neki nain odvaja od roditelja i polako

ulazi u svet odgovornosti i obaveza. Ovo je velika i znaajna prekretnica u

ivotu svakog deteta, dogaaj koji e pamtiti celog ivota.

Nain na koji e dete doiveti polazak u kolu prevashodno zavisi od

njegovog najblieg okruenja - od roditelja. Kakav je stav roditelja prema

koli, tako e je i dete doiveti.

Psiholoku pripremu vaeg maliana za ovakav znaajan dogaaj moete

poeti i u domu - obezbeivanjem radnog kutka. Ono to se od vas u ovomprocesu najvie oekuje jeste da dobro poznajete svoje dete, njegove

preferencije za boje, detalje, omiljene likove iz crtaa ili igrica, te da u tom

smislu budete kreativni. Radni kutak je neto to ne zauzima puno prostora, ali

zahteva angaovanje oko njegovog opremanja.

Prvo, vana je lokacija - ukoliko va malian ima svoju sobu, radni kutak bi

trebalo da bude blie prirodnom izvoru svetlosti, umesto u neosvetljenom

delu sobe. Ukoliko pak va malian nema svoju sobu, potrudite se da njegov

radni kutak smestite tamo gde ete ga najmanje ometati dok radi. Ako nije

blizu prozora, potrudite se da taj deo to bolje osvetlite, jer nedostatak svetladovodi do breg umaranja i nemotivisanosti za rad.

Povedite svoje dete u kupovinu radnog stola i pustite da i ono uestvuje u

izboru - naravno, u skladu sa vaim finansijskim mogunostima. Na ovaj nain

dete e shvatiti da je u pitanju neto ozbiljno i znaajno. Time to i ono

uestvuje u tom procesu, osetie se i samo znaajnim i zrelim, a tako e

doiveti i dogaaj koji sledi- polazak u kolu.

Opremanje radnog kutka ne bi trebalo u potpunosti da prepustite detetu, jer

je u pitanju specifina situacija. Kao to je reeno, polazak u kolu predstavlja jednu veoma vanu prekretnicu u ivotu svakog deteta - to je trenutak kada

prestaje da bude u potpunosti Åslobodno´, kada vie ne moe da se igra po

ceo dan, jer slede obaveze koje kola namee. Ovoga bi se trebalo drati i

prilikom opremanja radnog kutka - ne bi trebalo da bude ni Åstrogo´

opremljen, odnosno sveden i monoton za dete, ali ni pretrpan igrakama i

detaljima koje e detetu skretati panju i asocirati ga na igru. Radni kutak je



11

mesto koje dete treba da asocira na rad i da mu deluje privlano i

inspirativno. U tom smislu, vano je nai ravnoteu izmeu dve p rethodno

navedene krajnosti. Na radnom stolu vaeg maliana treba da se nae sve

to mu je potrebno za rad i da mu to bude interesantno - na primer, reza u

obliku njegovog omiljenog lika iz crtaa, gumica za brisanje neobinog

oblika i boje, olovke sa igrakicama na vrhu, olovke u boji.... Dakle, areno izanimljivo, ali ne preterano. Radni pribor u obliku igraaka ima upravo tu

funkciju - da kola ne deluje zastraujue i odbojno i da prelazak iz detinjstva

ne bude traumatian i bolan.

Kao to sintagma kae - radni kutak je mesto gde se radi, te u tom prostoru

ne treba da se nau igrake i predmeti koji e dete da podseaju na igru i

zabavu.

Naravno, obezbeivanjem radnog kutka za budueg kolarca nisu zavrene

sve neophodne pripreme.

Strunjaci kau da je potrebno da dete pre polaska u kolu provede

najmanje godinu dana u nekoj predkolskoj ustanovi. Na ovaj nain se ui

socijalizaciji, te mu polazak u kolu i boravak meu drugom decom nee biti

okantan i zastrauju. Takoe, u predkolskim ustanovama strunjaci rade sa

decom na pripremi za kolski program, pa ukoliko ste neto propustili da

odradite sa svojim detetom, ne brinite.

Ipak, ono to je primarno va zadatak koji ne moete u potpunosti da

prepustite strunjacima jeste bavljenje kod kue svojim detetom. To

podrazumeva odreeni intelektualni angaman, koji moe da bude veomainteresantan i izazovan. Deca u ovom periodu ivota prelaze na vii stupanj

miljenja, to se manifestuje kroz poveanu radoznalost i postavljanje gomile

pitanja koja vam se nekada mogu uiniti i besmislenim. Na svako vae Åzato´

usledie novo detetovo Åzato´ i ovo vam se moe uiniti kao jedna rupa bez

dna. Vano je da ne obezvreujete pitanja svog deteta tako to ete ih

kvalifikovati kao Åbesmislena´. Ta pitanja, ma kako vama zvuala, za vae

dete imaju i te kako smisla, jer je ono jedno malo bie zainteresovano za sve

nepoznanice oko sebe. Na neka pitanja i ne treba da dajete odgovor, jer ga

dete sigurno nee razumeti. Da ne biste napravili neprijatnu si tuaciju, svojodgovor preokrenite u pitanje i podstaknite dete da samo razmilja i na taj

nain razvijte jednu malu Ådiskusiju´. Takoe, da biste razvili interesovanje za

kolu, moete rei da e o tome to vas pita uiti u koli, kao i o jo puno

zanimljivih stvari, kao na primer (pa navedite neto zanimljivo!).

I nikako se nesmije zastrasivati dete kolom! Ukoliko vas naljuti, nemojte mu

pretiti kolom, jer ete tako samo razviti otpor kod njega, a problem neete



12

reiti. Za ono to je pogreilo treba da usledi adekvatna kazna ili kritika koja

e ga usmeriti na pravi put, a to, svakako, nije pretnja kolom. Jer, kao to je

reeno, od vaeg stava prema koli kao instituciji zavisie i detetov stav, te I

njegov potonji uspeh na tom vanom polju.

Dakle, priprema deteta za polazak u kolu je jedan zahtevan zadatak, aliukoliko se potrudite i dobro ga osmislite, ovaj zadatak moe da bude veoma

izazovan i interesantan. Dete e ovaj period svog ivota nositi u lepim

uspomenama, a jo vanije, dobri rezultati su neizostavni.

3 Izvor teksta: casopis ÅLisa´ ² autor: Markovic Ana-Maria



13

4. PRVA ODVAJANJA OD DETETA - VELIKA ULOGA U VASPITANJU

I OBRAZOVANJU 4

( predskolsk e ustanove ili putovanja)

Odvajanje deteta je i neminovnost i potreba porodinog ivljenja. Dete je,

kao i ovek, Åzoon politikon´ koji na svet dolazi i odmah ulazi u prvi socijalni

agens - porodicu. Povoljnije porodine uslove ivota i porodinog odrastanja

ima dete koje odrasta u iroj porodici.

Dete svim svojim ulima doivljava prostor i odrasle oko sebe. uje ih, vidi i

osea. Ve u drugoj godini ivota ono pokazuje jasnu potrebu za kontaktima

sa vrnjacima. Jasno je uoeno da deca i u prisustvu roditelja preferiraju deci

i izvesno vreme Åsamostalno´ provode u njihovom drutvu.

Odluku o odvajanju deteta roditelji treba da donesu potujui pre svega

sledee principe: od kraeg ka duem, od poznatog ka nepoznatom, od

dana prema noi, ne gubei iz vida da odluka zavisi pre svega od

individualnih osobina deteta. Ponite od kratkih odvajanja, toliko kratkih da

brzo moete savladati udaljenost ukoliko to situacija zahteva. Pre nego to se

razdvojite, obratite panju da dete bude sito, suvo, da ne bude edno i da

bude naspavano, kako ovi faktori ne bi bili uzrok negodovanja i otpora.

Veoma je vano da detetu, primereno njegovom uzrastu, objasnite svoje

odsustvo i da sve to obeate i ispunite. Ne pokuavajte da prevarite dete.

Vreme odvajanja deteta dozirano produavajte u skladu sa njegovim

reakcijama. Znaajnu ulogu u to bezbolnijem prilagoavanju na injenicu

da mama i tata ne mogu uvek da budu tu, ima osoba koja prihvata dete.

Njena toplina, takt, visprenost da zameni i nadoknadi trenutno odsutne

roditelje pomoi e detetu da se brzo adaptira i emocionalno stabilizuje.

Sa kraim dnevnim odvajanjima deteta treba poeti to ranije, ve u prvoj

godini ivota. Kako dete odrasta odvajanje moe biti svakodnevna pojava,

bilo da ga ostavljate kod bake, deke ili nekog drugog lana porodice , da ga

uva bebisterka ili da ide u jaslice ili vrti.



14

Budite oprezni sa nonim odvajanjem! U periodu dojenja odvajanje se ne

preporuuje. U drugim sluajevima odgovor na ovo pitanje zavisi iskljuivo od

individualnih karakteristika deteta. Zato obratite panju na to kakav je noni

san, koliko esto se dete budi, kakve su njegove potrebe kada je budno,

kakve su njegove emocionalne reakcije i slino. Odluka o nonom odvajanju

takoe zavisi i od osobe koja zamenjuje roditelje.

Odvajanje deteta i ukljuivanje u jaslice ili vrti je pre svega potreba

porodice i deteta. Vano je da deci omoguite kolektivno odrastanje, ali

prilikom izbora obdanita vodite rauna o sledeim aspektima:

y da u njemu rade odgovorni, motivisani i struni ljudi

y obratite panju na prostor u kome e dete provoditi vreme

y birajte ustanovu otvorenog tipa gde su svi aspekti organizacije

postavljeni fleksibilno i u interesu deteta i roditelja. To se odnosi na

vreme odlaska i dolaska u vrti, izbor jelovnika, odnos prema spavanju,kazni, zabrani i slino

y obavezno odvojite dovoljno vremena da sa detetom boravite u vrtiu i

jaslicama u svim prostorijama i svim situacijama

y obratite panju na sve vrste zabrana i organienja u ustanovi

y donesite odluku posle line opservacije svih aspekata.

Veoma esto se roditelji sreu i sa dilemom da li dete poslati na letovanje ili

zimovanje sa vrtiem, odnosno da li dete i u kom uzrastu odvojiti na vie

dana. Prilikom donoenja takve odluke savetujemo da razmislite o

emocionalnoj stabilnosti i socijalnoj prilagoenosti deteta, o tome kojimosobama poveravate dete i u kakvim uslovima e ono boraviti. Obavezno

porazgovarajte sa detetom i u skladu sa njegovim uzrastom jednostavnim

reenicama mu predoite istinu u vezi sa odvajanjem. Takoe bi trebalo da

proverite kakvo je detetovo zdravstveno stanje, kako se ne bi desilo da se po

odlasku na letovanje ili zimovanje razboli.

Optimalna kalendarska starost deteta za odvajanje od roditelja u smislu

dueg danononog boravka jeste peta godina ivota. Ako ste sve dobro

procenili i doneli odluku da ispratite dete na put, onda nikako nemojte da

pravite greke u stilu posete mestu boravka.Svaka poseta moe da destabilizuje emocionalni plan deteta i da mu produi

adaptaciju na nove uslove ivota. Vaa eventualna poseta podstie

negativna oseanja kod druge dece, koja mogu da donesu pogrean

zakljuak tipa Åmoji mama i tata nisu doli da me vide zato to me ne vole´.



15

Telefonska komunikcija izmeu roditelja i vaspitaa je neminovna i korisna, s

tim da razgovorima ne treba optereivati decu. Najvanije je da su roditelji

blagovremeno i istinito obaveteni i konsultovani o svemu to se deava. Od

poverenja koje mame i tate imaju u osobu sa kojom je dete otputovalo

umnogome e zavisti i kako da se ponaaju u situacijama ako dete pone

da plae, da trai da se vrati kui ili ak da sitnim laima pokua da izbori onoto je u tom trenutku naumilo.

I na kraju, ne zaboravite: sve pojave u vezi sa odrastanjem vaeg eda treba

posmatrati individualno, vezano za konkretno dete i njegove ps ihofizike

sposobnosti i osobenosti. Generalizaciju odgovora na pitanja treba

izbegavati, zato to ona vodi u opasnost Åsaterivanja´ svih jedinki u isti

okvir, ignoriui individualne potrebe i specifinosti deteta. Guenjem

individualnosti najee i nabre proizvodimo negativne efekte vaspitanja.

4 Kutak za roditelje - Vesna Stameni ; (63-67 str.)



16

ZAKLJUCAK:

Kao zakljucak, slobodno mogu da kazem da svako ponasanje deteta, bilo

dobro ili lose, zapravo ne moze mnogo da se kontrolise, ali moze da se uticena promenu ili na razvoj. Dete je jednostavno po samom rodjenju naivno i

ono gleda na druge ipokusava da se uklopi u socijalnu sredinu onako kako

vidi od drugih, te samim tim ne zna dal je to ispravno ili ne. Ono misli da j e sve

to tako i da svi moraju da se ponasaju onako kako to ono ugleda u nekom

datom momentu. Zivot deteta se menja sa iskustvima i bitno je da de te

odma u startu bude preseceno ukoliko se desi da uzme za primer neki

pogresan izbor. Roditelji imaju najvecu ulogu u detetovom ponasanju i

vaspitanju, medjutim, od velike koristi je i obdaniste i svi drugi faktori mimo

ove dve stavke: igranje, putovanje, sport i slicno.

Uglavnom, bitno je non stop dete posmatrati i odma reagovati na njegove

dobre ili lose poteze. U seminarskom radu sam neke delove pisala svojim

recima jer dosta nekih stavki ovde daju dovoljno prostora za argumentaciju i

raspravljanje.



LITERATURA:

y Didakticki pravci ² skup clanaka od studenata ; izdanje 2008 godine;

Zenicay Casopis Lisa i razni autori

y Internet adresa: www.pedagogija.net

Documents

Zivot u Nekim Od Brojnih Okupljanja Dece