ŽIVOT I PROSVETNI I KNJIŽEVNI RAD AVRAMA MRAZOVIĆA (Milan Stepanović)

Образовање и улога учитеља у српском друштву кроз историју (XVIII–XX век)

267

Милан СтепановићПедагошки факултет у СомборуСомбор, Србија

ЖИВОТ И ПРОСВЕТНИ И КЊИЖЕВНИ РАД АВРАМА МРАЗОВИЋА

Сажетак: Аврам Мразовић (Сомбор, 1756 – Сомбор, 1826) био је оснивач и ду-го годишњи управитељ сомборске школе „Норма“, у којој је 1778. г. утемељено ин ституционално образовање учитеља у Срба. Следбеник просветних реформи немачког педагога Јохана Игнаца Фелбигера, Мразовић је, као обласни школски директор, истрајно радио на оснивању српских основних школа у Бачкој и Барањи. Био је преводилац и приређивач најстаријег српског педагошког магазина, писац првих школских славеносербских уџбеника из правописа, граматике, рачуна и реторике, и један од првих преводилаца класичних дела античке књижевности на српски језик. Учесник је Темишварског сабора 1790. године, скоро четири деценије био је сенатор слободног и краљевског града Сомбора, а за свој рад на реформи српског школства добио је аустријску племићку титулу. Кључне речи: Аврам Мразовић, Норма, образовање учитеља, школска реформа, Сомбор, издаваштво, књижевно дело.

Двеста тридесет година протекло је од почетка образовања српских учитеља у Сомбору, граду који је, уз Сентандреју, Нови Сад и Сремске Карловце, у XVIII и у XIX столећу представљао најзначајније културно, просветно и политичко средиш-те пречанског српства. Године пионирских почетака образовања српских учитеља у сомборској Норми, њеног умног, савесног и истрајног оснивача и управитеља Аврама Мразовића, претходиле су настанку њене наследнице, чувене сомборске српске Препарандије. Ове две институције за образовање српских учитеља биле су alma mater многих, касније знаменитих политичких, духовних и културних пред-водника српства, који су овде стицали или предавали темељна знања и обликовали се у оно што ће обележити њихов живот и рад, вазда на ползу рода својего. У темељ ове дуге традиције чврсто је узидано педагошко, научно и књижевно дело Аврама Мразовића, знаменитог српског просветитеља, педагога, реформатора, писца, пес-ника, преводиоца, племића и сенатора слободног и краљевског града Сомбора.

Младост и школовање

У старој свештеничкој породици Мразовић (повремено писаној и са прези-меном Поповић), која је у Сомбору забележена још 1724. године, када је Јован Мразовић био свештенослужитељ сомборског храма Св. Јована Претече, рођен је 12/23. марта 1756. године Аврам, син сомборског свештеника Георгија и Ане, девојаштвом Пачирски, а унук свештеника Јована Мразовића.

UDK: 929:37 Mrazović A.37.018.57(497.113 Sombor)”17/18”

268

Зборник радова са Међународног научно-стручног скупа

Аврам Мразовић је основна школска знања стекао у Сомбору, где је завршио трогодишњу славеносербску основну школу (која је у Сомбору, према записи-ма, постојала још почетком XVIII столећа) и четвороразредну граматикалну школу (коју је 1759. г. покренула сомборска Српска православна црквена општина). Образовање је наставио у Сегедину похађајући у тамошњој вишој гимназији наставу поетике и реторике, а затим у Печују, па у Пешти, где је похађао предавања из филозофије и права.1 У Бечу је од 1. новембра 1776. до 14. априла 1777. г. похађао наставу граматике и ортографије (правописа), а затим, уз сагласност карловачког митрополита Викентија Јовановића Видака, од 1. маја 1777. г. и шестомесечни течај за директоре основних школа по напредном методу немачког педагога и просветног реформатора Јохана Игнаца Фелбигера (1724–1788).

Почетак просветног и педагошког рада Аврама Мразовића

Аустријска царица Марија Терезија потписала је 6. децембра 1774. г. Општу школску уредбу којом је уведено опште и обавезно основно школовање, о коме је бринула држава, односно општине (међу терезијанским реформама, школска ре-форма била је, свакако, најважнија). Учитељи више нису били зависни од црквене заједнице, већ су постали државни службеници, а у наставу су, осим веронауке, читања, писања и основних рачунских радњи, уведени и световни школски пред-мети, попут историје, географије, геометрије, цртања, правила пристојности, че-ститог живота и лепог опхођења (тзв. правила благога обичаја) , као и обавезне основе латинског језика. Након што је у августу 1777. г. на снагу ступио Ratio educationis [totiusque rei litterariae per Regnum Hungarie et provintias eidem adnexas], закон којим је уређено школство на простору Угарске (без Ердеља, Тамишког Баната и Војне границе), и српски народ је, као и остали народи и конфесије у Аустријском царству, добио могућност да оснива народне (тривијалне) школе на свом матерњем језику, у школском систему који је, у то време, био један од најбољих и најнапреднијих у Европи. За носиоце велике школске реформе, уз са-гласност карловачког митрополита, одабрани су Тодор Јанковић Миријевски (за православне школе у Банату), Стефан Вујановски (за подручја Срема, Славоније и Хрватске) и Аврам Мразовић (за подручја Бачке и Барање).

Указом царице Марије Терезије од 29. новембра 1777. г. млади Аврам Мра - зовић постављен је за врховног надзорника свих православних школа у Печујском школском округу (Scholarum Nationalium Graeci non Uniti Ritus Districtus 5-Eclesiensis2 Directore). Угарска је тад била подељена на девет учебних

1 У молби коју је 26. јула 1776. г. упутио Илирској дворској депутацији да у Бечу буде примљен за слушаоца течаја који ће га оспособити за школског директора какав је потребан нашој илирској нацији Аврам Мразовић наводи да је хуманистичке науке слушао делом у Сомбору, мом родном месту, делом у Печују, па филозофију у Пешти (школски протоколи сегединске гимназије потврђују да је Мразовић 1772. г. похађао и разред поетике [Poetae] у овој школи).

2 5-Eclesiensis (Пет цркава) званичан је латински административни назив за Печуј.


269

округа, а Печујском округу припадале су све српске школе у Бачкој и Барањи, односно у Бачкој, Бодрошкој, Толнајској и Барањској жупанији. Истовремено, Мразовић је био именован и за управитеља (Studiorum direktоr) свих централ-них школа тог округа. Бирајући између Новог Сада и Сомбора, за своје седиш-те одабрао је родни град.3

3 Сомбор, раније, између 1702. и 1745. године, граничарски шанац у склопу Потиске војне границе, развојачен крајем 1745. године, задобио је, након упорне трогодишње политичке и дипломатске борбе, уз велике материјалне жртве и одрицања овдашњег становништва, статус слободног и краљевског града, који је царица Марија Терезија потврдила елибертационом повељом 17. фебруара 1749. године. Најстарији трагови српског школства у Сомбору (у којем је, у то време, живело око 80% српског и око 20% буњевачког живља) уско су везани за овдашњу православну црквену заједницу. Прве православне школе (или школски течајеви) постојале су у Сомбору већ почетком XVIII столећа, а можда и нешто раније, пре 1700. године (у монографији „Бачко-бодрошка жупанија“ објављеној на мађарском језику, наводи се да је у Сомбору српска школа радила још од 1695. године). Скромно образовање у њима у то време добијала су само малобројна деца која су била припремана за свештенички, официрски, трговачки или чиновнички сталеж. У Халфертовој историји школске наставе у Аустријском царству наведено је да су у илиричким милитарним колонијама (војним шанчевима, што је био и Сомбор) постојале школе пре 1702. године. Из Беча је било наређено да у тим школама деца, осим свог матерњег, уче и немачки језик. У „Опису и попису цркава“ Сремске епархије, сачињеном 1732/33. г. по наређењу карловачког митрополита Вићентија Јовановића, забележено је да је у Беочину 1733. г. православни свештеник био четрдесет шестогодишњи Станко Николић, а крај његова имена записана је напомена да је учио у Сомбору; Николић је, како наводи запис, свештеником постао око 1714. године, па је јасно да се његово учење у Сомбору одвијало првих година XVIII века; сличан запис постоји и о попу Милутину Соколовићу из Иђоша у Банату, родом из Београда, који се, такође, запопио 1714. године, а пре тога је учио у Сомбору код попа Милића, као и о јереју Николи из Грабовца у Срему, родом из оближњег Бокчиновића, који је рођен 1693. г. и за кога је записано да училсја во Сомбору код њекојего попа Јоана; за јереја Јована из Баноштора у Срему, родом из оближњег Леђена (Риђице), рођеног 1703. године, записано је, такође, да училсја в Сомбору код некојего попа Радосава, а за јеромонаха Симеона Живановића, из манастира Прибина глава, рођеног у Сомбору 1703. године, забележено је да учил се у Сомбору код магистра Атанасија. Славеносербска основна школа при православној цркви у Сомбору, очито, постојала је и радила најкасније од почетка XVIII века. Српски учитељи у Сомбору били су 1717. г. свештеник Милић, Атанасије Поповић (предак сомборске српске патрицијске и племићке породице Поповић-Папхази) и Павле. Четрдесетих и педесетих година XVIII века учитељи су Симеон Мороквашић и сомборски депутирац у Бечу Атанасије Стојшић (као помоћни учитељ записан је тад и неки старац Радован). Српску троразредну основну школу у Сомбору похађала су у то време углавном мушка деца, а у њој се учило по старим србуљским књигама, а касније у употреби су били и уџбеници донесени из Русије. Према сачуваном школском извештају, који је за Бачку епархију 1756/57. г. саставио магистер (учитељ) слободног и краљевског града Сомбора Јован Григоријевић, православну основну школу у граду учили су већином дечаци (од 83 ђака биле су свега две девојчице) од шест до 15 година, подељени у букварце (46 ученика од шест до 11 година), часловце (15 ученика од седам до 14 година), псалтирце (15 ученика од 11 до 15 година) и канонисте (седам ученика од 13 до 15 година). Од 1759. г. сомборска православна црквена општина основала је и издржавала и четворогодишњу Граматикалну (или Велику) школу, која је имала степен ниже гимназије, након које су ученици прелазили у вишу гимназију у Сегедину или другим местима.

270


Портрет Аврама Мразовића, рад Арсенија Теодоровића из 1820. г.(уље на платну, 50 х 70 цм, Градски музеј у Сомбору)


271

Оснивање и рад сомборске Норме

Закон је предвиђао да у сваком школском округу постоји по једна нормална школа (која ће служити као норма, по којој ће се, угледајући се на њу, одвијати рад и свих осталих школа у том округу) при којој ће бити образовани и нови учитељи, или стручно усавршавани према новим школским прописима они који су већ били у учитељској служби.

У складу са овлашћењима, Аврам Мразовић је у Сомбору, 1. маја 1778. го-дине, покренуо Норму, односно дворазредну, а ускоро троразредну народну градску школу са, испочетка, тромесечним течајевима за образовање и струч-но оспособљавање српских учитеља. Мразовићева Норма представљала је цен тралну српску народну школу Печујског школског округа (Главнонародно училиште сомборско). Била је смештена у здању које се налазило у порти ново-саграђене сомборске Светођурђевске цркве (подигнуте између 1759. и 1761. г.), мада Никола Вукићевић бележи да се испрва ова школа налазила у старом школском здању варошком на великој пијаци, где је сада државна Гимназија, и да је за њен рад било издвојено целокупно приземље овог здања (ову тврдњу треба примити с опрезом јер је једноспратна зграда тадашње Латинске школе, касније Гимназије, подигнута 1781/82. године, дакле, тек неколико година након почет-ка рада Норме).

Први течај за стручно оспособљавање учитеља, који су похађали учитељи из Сомбора и најближе околине, трајао је од 1. маја до краја јула, након чега су по-лазници полагали учитељски испит, а други течај Мразовић је, током августа, септембра и половине октобра, држао скупини учитеља из даље околине Сом-бора. Аврам Мразовић је био ревностан и строг управитељ и доследно је захте-вао да сви српски учитељи из Печујског округа одслушају течај за усавршавање у сомборској Норми (1781. г. захтевао је од Бачке жупаније да учитељ у Старом Бечеју буде смењен због разних злоупотреба, а поготово што упорно одбија да присуствује течају за оспособљавање).

Већ од новембра 1778. г. у Норми су уведени и редовни двогодишњи течајеви које су похађали и српски учитељски кандидати („препаранди“ или „норма-листи“) углавном са подручја Бачке и Барање. Према сачуваним ретким ар-хивским изворницима, 1786/87. г. учитељски течај у Сомбору завршило је 12, а 1787/88. г. 11 полазника. Мразовић је полазницима учитељског течаја преда-вао правопис, граматику, методику и рачун, а првобитна годишња плата му је износила 300 форинти. Дужност окружног надзорника и управитеља српских школа, која је захтевала и честа инспекцијска путовања, одузимала је Авраму Мразовићу знатан део времена, па га је у Норми често замењивао одан сарад-ник катихета Атанасије Зарић.

Како првих петнаестак година уџбеници још нису били штампани, полазници учитељског течаја учили су из Мразовићевих рукописа, који су, од почетка деведе-сетих година XVIII века, преточени у штампане уџбенике, објављене током наред-них година и деценија у више издања. Завршни испит сваки учитељски кандидат

272


је полагао пред Аврамом Мразовићем, након чега је добијао диплому на латинском језику и звање учитеља православних славеносербских школа. Учитељски течај и испит морали су у Мразовићевој Норми да полажу и учитељи који су раније завр-шили друге школе (обично филозофске науке), међу којима је 1797. г. био и Јоаким Вујић, касније познат српски књижевник и покретач позоришног живота у Срба.

Мапа Сомбора из 1783. г.

Од 1784. г. ова школа је (у свом основношколском делу) прерасла у тро-разредну, а у њој су ђаци учили веронауку, читање, лепо писање, основне ра-чунске радње, земљопис, немачки језик и морално васпитање (руководство к чесности), док су препаранди, за време двогодишњег течаја, учили наставну методику (педагогију, дидактику), српски и немачки правопис, граматику и калиграфију, као и рачун (математику). Када је сомборски Магистрат 1786. г. одлучио да укине трећи разред Норме, Аврам Мразовић се жестоко успроти-вио и упутио више дописа и жалби Угарском намесничком већу, које је стало на Мразовићеву страну и наредило Магистрату да задржи овај разред и плаћеног учитеља (Магистрат је морао да послуша, али је, заузврат, умео да нађе начи-на да омете Мразовића при исплати принадлежности, тако да је и митрополит Стратимировић 1797. г. писмом молио Магистрат да не чини такве сметње).

Неко време (између 1788. и 1794), на основу наредбе цара Јосифа из 1787. годи-не, сомборска Норма је била међуконфесионална школа, коју су, са православном, похађала и католичка деца, а настава је, у то време, била четворогодишња.

Према сачуваном „спомену“, односно предању породице дугогодишњег кати хете ове школе Атанасија Зарића, које је забележио његов унук Никола Вукићевић, касније дугогодишњи управитељ овдашње Препарандије, сомбор-ску Норму је, инкогнито, 1786. г. посетио и аустријски цар Јосиф II.


273

Сем у фрагментима, није, нажалост, сачувана архива ове школе, па је тешко су-дити ко су све били њени наставници и ђаци, али и оно мало података који су сачу-вани указују на то да су многи овдашњи, касније угледни интелектуалци, било као полазници основних разреда, било као препаранади, било предавачи, прошли кроз клупе и учионице Мразовићеве школе. Зна се да су, сем Мразовића, у школи пре-давали и катихета Атанасије Зарић, Грегорије Грегоријевић, Грегорије Радишић, Михајло Старачки, Николај Лазаревић, Тодор Милошевић, Андрија Јанковић, Макса Грегоровић (1807. г. учитељ граматике), Арон Грујић (учитељ 1807), Јован Поповић Берић (1807. г. учитељ часловца и псалтира) и Павле Атанацковић, али није извесно ко је све од њих предавао и учитељским кандидатима.

Никола Вукићевић, у својој позној завичајној повесници, сведочи како се Мразовић особито старао за сомборске српске вероисповедне школе и нормали-сте, а најбоље и најодличније основне школе у целом српству, од којих су ученици мушки, што су се по том даље учили, свуда први ђаци били, и неки од њи највиша достојанства у цркви, а други опет у световним звањима и у књижевности на корист роду српском како у Угарској тако и у суседним крајевима заузели.4

Заиста, у српској културној и политичкој историји прве половине XIX века значајна места заузимају ђаци или полазници ове школе: Николај Лазаревић, књижевник и преводилац; Козма Јосић, наставник српске Норме у Пешти, касније професор сентандрејске Препарандије и писац првих школских извештаја, ђачких дијалога и приручника у Срба; Николај Шимић, писац првог уџбеника логике у Срба, касније сомборски градски капетан и градски школски надзорник за православне школе; Георгије Гедеон Петровић, владика бачки, покретач рада Српске гимназије у Новом Саду; Јован Савић [Иван Југовић], близак Карађорђев сарадник и тајни саветник, секретар Правитељствујушчег совјета и устанич-ки дипломата у преговорима са руским и аустријски властима, покретач бео-градске Велике школе, председник београдског Магистрата и, након смрти Доситеја Обрадовића, „попечитељ просвештенија“, односно министар посвете

4 Говорећи 4. јула 1863. г. на полагању темеља новог здања сомборске Српске учитељске школе, Никола Вукићевић је о здању некадашње Норме, на чијем месту је нова зграда подизана, рекао и ово: У здању том држаше се саветовања благочестиве општине сомборске; у здању том учише се дедови и очеви наши азбуци и славенској књизи; у здању том сакупљасмо се и ми као деца сваке недеље и праздника на каталог, те се ту вештбасмо у појању црквених песама и читању Апостола, слушасмо толкованије св. Јевађеља, читасмо и слушасмо дивне оне молитве пред светим причешћем... У здању том учише се многи у духовном и светском реду познати мужеви, које је Сомбор роду србском одранио и поклонио. Ту је... негдашњи епископ бачки Гедеон Петровић; ту започеше образовање своје... епископ бачки Платон [Атанацковић] и местозаступник Патријаршије српске Самуил [Маширевић]. Па колико још има врстних свештеника, ваљаних учитеља и отличних грађана који се овде учити почеше?... који су... родноме месту своме и овој школи образ пред светом осветлали. Велики у повестници просвете народне Аврам Мразовић; умни и даровити тајник ослободитеља Србије Карађорђија Јован Југовић, иначе Савић; врстни педагог србскиј др Јован Берић старији,... управитељ Сомборске школе и списатељ прве Логике на србском језику Николај Шимић и прослављени песник, списатељ и законодавац Јован Хаџић у књижеству прозвани Милош Светић... сви они учили су најпре на овом месту...

274


у устаничкој влади; већ поменут Јоаким Вујић, књижевник, преводилац и по-кретач позоришног живота у Срба; Аврам Максимовић, сомборски свештеник, касније препарандијски катихета, захваљујући коме је сомборска Препарандија опстала у време најтежих искушења, с краја двадесетих година XIX столећа, писац првог српског пчеларског приручника; Василије Ковачић, сомборски свештеник, касније сегедински и сомборски прота и управитељ сомборске Препарандије; Јован Поповић Берић, доктор филозофије, писац, преводилац и дугогодишњи актуар Школског фонда; Давид Коњовић, градоначелник Сомбо-ра и утицајни српски посланик у Угарском сабору, човек од посебног поверења митрополита Стефана Стратимировића; Павле Платон Атанацковић, про-фесор и катихета сентандрејске и сомборске Препарандије, владика будимски и бачки, двоструки председник Матице српске, писац, преводилац и народни добротвор; Јован Хаџић (био је полазник само основних разреда Мразовићеве Норме), српски књижевник и законописац, један од покретача и први председ-ник Матице српске; Сава Самуил Маширевић (такође је учио само основне раз-реде Градске нормалне школе), професор вршачке Богословије, архимандрит, владика темишварски, митрополит карловачки и патријарх српски, и други угледници тадашњег јавног живота у пречанском српству.

Славни ђаци Аврама Мразовића

Јоаким Вујић Јован Савић – Иван Југовић

Павле Платон Атанацковић

Јован Хаџић Сава Самуил Маширевић

Бесумње да су управо Аврам Мразовић и наставници његове Норме, уз свеш-тенство оба сомборска православна храма, били међу оним Сомборцима који су у време Првог српског устанка снажно заговарили сваку помоћ овдашњих Срба устаницима и због којих је аустријски обавештајац, мајор и барон Фридрих Кар-ловиц, 1807. г. Сомбор навео међу оним пречанским градовима који стоје у тајном споразуму са србијанским устаницима и испоручују им оружје, барут, олово, жито и брашно, везу им и шаљу ратне заставе, певају устаничке песме и желе да се ослободе угарске власти у чему им као пример служи ослобађање Србијанаца од Турака.

Нека од ретких сачуваних изворних сведочанстава о раду Мразовићеве школе потичу из њена позна периода, а садржана су у књижици са позивом на главни и свечани испит, у августу 1807. године, по окончању летњег учитељског


275

течаја (када је званичан назив школе записан као Краљевско славено-сербско пра-вославног исповеданија народно училиште сомборско), као и у извештају који је 28. децембра 1810. г. цару Францу I упутио царски саветник Урош Несторовић, врховни школски надзорник православних народних школа у Аустријском царству. У овом извештају, сем осталог, наводи се да су у Мразовићевој Нор-ми на најбољи начин припремана за учитељски позив 24 питомца на броју. Не-што раније исте године, приликом обиласка народних школа бачког школског дистрикта, Урош Несторовић је о сомборској Норми записао да је зграда до-бро саграђена, а омладина се веома добро подучава, а бележи и како је дирек-тор Аврам Мразовић у школи саставио литерарни кружок (literär Consens), који се састоји од искључиво младих људи који, из љубави према својој нацији и свом професору, намеравају да усаврше језик, да преведу уџбенике, саставе нову сло-венску граматику, па чак и речник да ураде (већину чланова овог Мразовићевог кружока историчар српске књижевности Милорад Павић сврстава у „сомборски песнички круг“ као значајну појаву епохе класицизма у српској књижевности с краја XVIII и почетка XIX века). У наредном Несторовићевом извештају, с почетка 1811. године, наведено је како су сировост и недостатак стручне оспособљености учитељског кадра у православним школама Хабзбуршке монархије последица непостајања стручних школа за њихово оспособљавање, а да је једини изузетак Аврам Мразовић, који је препрандским течајевима снабдевао тај регио колико-толико способним наставним кадром. Да тога није било, оценио је Несторовић, школе би се морале масовно затварати.

Школа је дуго опстајала, свакако захваљујући изванредној упорности и жустрини њена оснивача и директора, као и, у поређењу са другим српским

Здање сомборске Препарандије подигнуто на месту Норме Аврама Мразовића

276


крајевима, нешто израженијем благостању овдашњег становништва и општи-не слободног и краљевског града Сомбора, која је материјално издржавала школу (мада, како је 1810. г. забележио Несторовић, град плаћа учитеље, али лоше).

Након што је цар Франц I 1811. г. прихватио предлог Уроша Несторовића да се нормални учитељски течајеви укину, а да се за образовање српских учитеља оснује краљевски педагогијум у Сентандреји, Аврам Мразовић је дао остав-ку на место окружног директора православних школа, а сомборска Норма, са учитељским течајевима, престала је да постоји.

За 33 године постојања и рада ова школа, као и њен оснивач и управитељ, остали су забележени у националној просветној повесници по својој пионирској улози у образовању српских учитеља.

Ћирилични потпис Аврама Мразовића

Рад Аврама Мразовића на ширењу мреже српских школа

Као школски надзорник за широко подручје Бачке, Барање и Толне, Аврам Мразовић је током осамдесетих и деведесетих година XVIII века обилазио насеља – села, варошице и градове – и са локалним општинама склапао уго-воре о оснивању српских народних школа, о њиховом смештају, опремању и материјалном обезбеђивању њихових учитеља (од 1784. до 1786. г. склопљена су 34 таква уговора). Овим уговорима биле су прописане обавезе општине према школи и учитељу. Општина је морала да обезбеди одржавање школске зграде, њено грејање преко зиме, учитељски стан, једногодишњу плату у новцу и на-тури (жито, месо, маст, со, дрва, сламу за огрев), а учитељ је имао право да своју стоку без наплате напаса на општинском пашњаку. Његова дужност је, сем на-ставе, била и да води ђаке у цркву.

Већ у другој години свог постављења, током маја, јуна и јула 1779. године, Мразовић је први пут обишао српске школе у 45 места Бачке жупаније, од Баје на северу, до Новог Сада на југу. Државне власти су наређивале жупанијама да се Авраму Мразовићу пружи сва потребна помоћ приликом обилазака школа и утврђивања њиховог стања, а почетком 1784. г. Угарском намесничком већу Аврам Мразовић је доставио први опширан табеларни извештај о српским на-родним школама, са сажетим подацима о стању зграда, броју деце и особинама


277

учитеља (већина зграда била је неподесна и трошна, а учитељи су били неспрем-ни за ваљано извођење наставе). Бројни су били његови захтеви жупанијама за оправку постојећих и зидање нових школа, за њихово проширење и опремање, за помоћ да родитељи шаљу децу у школе и да општине редовно исплаћују плате учитељима, да учитељи и педагози полажу испите по новим методама, а жалио се и на велик недостатак школских уџбеника.

Залагањем Аврама Мразовића у Печујском школском округу су, између 1778. и 1791. године, српске основне школе отворене у 74 насеља.

Никола Вукићевић пише 1863. г. у својој краткој студији „Србске школе у XVIII веку“ да је пре Мразовићевог доласка врло мало школа србских било у Бачкој и у Барањи. Учитељи су били слабо плаћени и слабо уважавани. Мразовић је у своме округу израдио да се плата повећала; он је свештенике, обштине и богатије људе уверио да учитељима пристојно почитаније отдају; у свакој парохији, па и у неким филијалним местима школе је завео; и у Бачкој израдио да сеоски учитељи пол сесије земље добију (пола урбаријалне сесије захватало је 18 пожунских јутара оранице и 11 коса ливаде или сенокоса које је учитељ имао право да обрађује).

Пре но што се 1782. г. Теодор Јанковић Миријевски, надзорник православ-них основних школа у Банату, преселио у Русију (где је позван да, на истим основама као у Угарској, изврши реформу руских школа), предложио је цару Јосифу II да га на дужности привремено замени Аврам Мразовић, који је тако, уз своју дужност у Печујском школском округу, све до јесени 1787. г. обављао и дужност надзорника православних школа у Банату (Никола Вукићевић бележи како се Мразовић за то време обично половину сваке школске године бавио у Бачкој обучавајући сомборске нормалисте, а другу половину сваке школске годи-не проводио је у Банату обучавајући нормалисте у Темишвару и надзиравајући српске школе у Банату).

Половином 1786. г. Аврам Мразовић је учествовао у састављању плана за регулисање свих школских питања, који је, у седам тачака, саставила мешовита комисија под његовим надзором. Упорно је одбијао да у православним школа-ма буде учен и мађарски језик, па је Намесничко веће 1796. г. наредило Бачкој жупанији да Мразовића упозори на ту дужност, али нема трагова да је послу-шао упозорење.

Аврам Мразовић је био представник сомборских и бајских Срба на позна-том Темишварском сабору 1790. године. Бесумње, Мразовићеви су утицаји и идеје, можда дословно и својеручно, заступљени и у представци сомборске православне црквене општине митрополиту Мојсију Путнику, послатој нешто пре Темишварског сабора, у којој се захтева да се православним ђацима дозволи слободно похађање виших школа, као што су гимназије, академије и универзи-тети за обучавање у свим наукама, а не само у праву. Да би се богослови и други ђаци могли школовати потребно је да се Србима омогући да подижу семинаре... Аврам Мразовић је сигурно пресудно учествовао и у формулисању тачке че-тири првог разреда захтева Сабора, у коме се од бечког двора тражи да се у

278


свим пределима где постоје православне општине заведу тривијалне (народне) школе са наставом на славеносербском језику, уз употребу ћирилског писма, који су језик и начин писања цркве, науке и трговине у православних Срба. Царском одлуком прихваћен је овај захтев Сабора, уз конкретне предлоге како да се приступи његовом остварењу, а Аврам Мразовић је, као обласни школ-ски директор, добио снажно покриће за обнову запуштених и отварање нових тривијалних школа, о чему извештава већ у лето исте године.

Потпис Аврама Мразовића на латинском, са титулом обласног школског директора

У извештају царског саветника Уроша Несторовића аустријском цару Францу I о обиласку српских школских округа у аустријском царству (тад већ територијално другачије организованих) наведено је 1810. г. да Бачки школски округ, којим управља Аврам Мразовић, може бити сматран за најизврснијег, како у погледу прописаног уређења, тако и стања школских зграда и дотацијама учитељима. Ту предност над другим школским окрузима известилац приписује и радној жустрини самог директора (Аврама Мразовића), за кога, у благона-клоном одушевљењу, моли царско величанство да му пружи више бодрења не-го осталим директорима округа. Несторовић у наредном извештају хвали и Мразовићеве учитељске течајеве, без којих би, по његовој оцени, српске народ-не школе могле масовно да буду затворене.

Павле Платон Атанацковић пише како је Мразовић у изображенију народ-ном за 35 година мудрог и неутруденог директорства свог, неравне путове у равне претворио, стропошне глаткима учинио, смердјаше баретине исушио, терње раскерчио, свуда руже, смиљ и мирисаво цвеће посадио, и тако Дистрикт свој, као прекрасно возделаниј плодоносни вертоград, пријемником својим године 1811. оставио и предао...

И након што је 1811. г. напустио место окружног школског надзорника и управитеља Норме, Мразовић је тих година, према запису Николе Вукићевића, на позив митрополита Стефана Стратимировића редовно присуствовао семе-стралним испитима на Богословији у Карловцима (вероватно као члан испитне комисије), а постављен је и за главног школског директора града Сомбора, који је био надлежан за градске школе обе конфесије.


279

Када је 1816. г. Српска учитељска школа пресељена из Сентандреје у Сом-бор, Аврам Мразовић није био укључен у њен рад (неко време био је и у спо-ру са Урошем Несторовићем и професором Димитријем Исаиловићем), али је школа, у знак захвалности за његове претходне заслуге, поручила 1820. г. код најпознатијег оновременог српског академическог малера Арсенија Теодоровића (који је још 1793. г. портретисао Доситеја Обрадовића) израду Мразовићевог портрета. Класицистички урађен, Мразовићев портрет (уље на платну, 70 х 53 цм), који је, како пише Вељко Петровић, сочан, снажан и пун карактера, представља његов једини изворно сачуван лик (Мразовић је тад имао 64 годи-не), а данас се налази у сомборском Градском музеју.

Писмо Аврама Мразовића митрополиту Стефану Стратимировићу из 1806. г.

280


Аврам Мразовић као политички првак сомборских Срба

Скоро четири деценије Мразовић је био сенатор слободног и краљевског гра-да Сомбора мада, понекад, у сукобу са градским Магистратом и сомборским окружењем, које није увек разумело нити његова изражена етичка начела, нити упорну посвећеност просвети, науци и књизи (слично неразумевање доследно ће Сомборци неговати и касније према другим овдашњим великанима писане и умне речи). Своје сенаторство Мразовић није доживљавао као повластицу, већ је, и поред бројних школских обавеза, марљиво приступао овој дужности, па је че-сто Магистрату достављао разне извештаје и предлоге из области које нису имале додирних тачака са просветом, попут трговине, економије или јавне безбедности (нпр. 1800. г. Мразовић извештава Магистрат о питањима градских пореза).

Када је напустио место окружног школског надзорника, Мразовић је био још у снази, па је наредних година, као градски сенатор, био и комесар за трговину слободног и краљевског града Сомбора (и овде је, убрзо, дошао у сукоб са члано-вима Трговачког друштва, који су 1818. г. тражили од Магистрата Мразовићеву смену, јер је често указивао на неправилности у раду трговаца).

Више пута су истраге државних власти, након бројних жалби грађана на сена-торе и локалну власт, утврдиле да је Аврам Мразовић био међу оним малобројним сенаторима који нису учествовали у материјалним злоупотребама и угрожавању права грађана (Као сенатор града овог правду је за основаније своји дела почитовао, знајући да је једна само правда с мудрошћу сојужена, кадра човеку силу и способност дати, писао је о његовом политичком деловању Павле Платон Атанацковић). Од свих сомборских сенатора једино је Мразовић имао смелости да пред краљевским комесаром сведочи о незаконитим поступцима градског Магистрата и појединих сенатора. Доследан у заштити права својих суграђана, у позним годинама живота Мразовић је 1821. г. послао и свој поднесак Намесничком већу, у коме је указао на преко стотину незаконитих случајева у раду сомборског Магистрата. Због своје на-челности и доследности годинама је био у сталном сукобу и судским процесима са делом сомборских угледника, богатих, политички моћних и утицајних сенатора обе вероисповести (још су 1791. г. римокатолички представници сомборског оп-штества тражили 1791. г. да се Мразовић разреши сенаторске дужности и да се на његово место именује римокатолик). Године 1820. Мразовић је затражио од Маги-страта да се пензионише и да буде ослобођен дужности главног градског школског директора и сенатора, али је још неко време остао на тим дужностима.

Био је и члан судске табле Бачко-бодрошке и Сремске жупаније, а у једној својој књижици из 1810. г. потписао се редоследом свих својих звања: Славе-носербских народних училишт краљевски правитељ, славних Бачкаго и Бо-дрогскаго члено сојединењих, јакоже и Сремскаго комитатов табули судејскија соседатељем и свободнаго краљевскаго града Сомбора сенатор.

Три аустријска владара (цареви Јосиф II, Леополд II и Франц I) одликовали су Аврама Мразовића златним медаљама, а 1792. г. добио је и наследно племство са грбом (златну медаљу Франца I свечано му је 1792. г. у сомборској Светођурђевској цркви предао царев повереник бачки владика Јован Јовановић).


281

Отисак печата са племићким грбом Аврама Мразовића

Мразовић је у Сомбору током 1793/94. г. био и сакупљач пренумераната за знамениту Историју разних славенских народов... свог пријатеља, ковиљског архимандрита Јована Рајића (истина, с обзиром на одштампан списак пре-нумераната, без знатнијег одазива учених или имућних Сомбораца), а током 1798. г. Аврам Мразовић је, на предлог митрополита карловачког Стефана Стратимировића, био и члан комисије стручњака Срба за правописна питања.

Године 1814. Аврам Мразовић је желео да свој књижевни рад препоручи ру-ском цару Александру I, али је наишао на понижавајуће препреке градских и државних власти и, степеном знања и образовања свакако недораслих, чланова сомборског Магистрата, који су од Мразовића тражили да свој књижевни рад прво њима достави на увид (у једном свом обавештајном извештају бечком двору, новембра 1811. године, врховни школски инспектор Урош Несторовић наводи и бившег школског директора Аврама Мразовића, као једног од пријатеља и при-сталица универзитетског професора и руског емисара Атанасија Стојковића, са којим је био у преписци, сматрајући да је и Мразовић међу оним Србима који гаје наду да би могли да дођу до угледних положаја у Русији).

Књижевно дело Аврама Мразовића

Педагошка делатност Аврама Мразовића била би довољна да остане за-бележен као знаменита појава у српској просветној историји и, посебно, у историји родног града. Ипак, Мразовић се није зауставио само на педагошком и просветитељском раду, већ је, захваљујући, како је сам записао, небу које му је даровало, поред вредноће, и толико снаге, постао један од малобројних

282


српских писаца, песника и преводилаца свог времена. Одмах након оснивања Норме, написао је неколико рукописних уџбеника за потребе ђака ове школе и за предмете које је предавао, а крајем осамдесетих година XVIII столећа започео је своју запажену издавачку делатност. Почетком последње деценије XVIII века започела је и учестала уџбеничка издавачка делатност Аврама Мразовића (Ретке, веома ретке су у нас књиге биле кад је Мразовић писати започео, записао је доцније Павле Платон Атанацковић, и додаје да је Мразовић књиге школске, у којима је невероватна оскудност до њега била, превео, саставио и печатати дао...).

ПО/ЧИТЕЛNЫЙ МАГАЗИNЪ ЗА Д'Ц/ [КЪ ПРОСВ'&ЕNЇЮ РАЗ/МА И ИСПРАВЛ'NЇЮ СЕРДЦА] – Током 1787. г. Аврам Мразовић је почео са приређивањем и објављивањем првог српског педагошког магазина, превасходно намењеног женској деци (која истим начином, какогод и мушки разними от Бога душевними силами обдарена јесу, како је у духу просветитељства написао Мразовић у предговору). Укупно су објављене четири свеске овог алманаха, славеносерб-ске ради јуности с немацкаго на сербскиј језик преведен Авраамом Мразовичем, а садржавале су де-ло француске просветитељске списатељице (иначе васпитачице у Лондону) Жанe Мари Лепренс де Бомон (1711–1780). Списатељка је тад била омиљена у грађанској Европи, а непосредан извор Мра-зовићевог „Магазина“ била је њена књига „Der Frau Maria le Prince de Beaumont lehrreiches Magazin für Kinder zu richtiger Bildung ihres Ver-standes und Herzens für die deutsche Jugend eingerichtet...“, објављена на немачком 1758. г. (све га годину након француског објав љена на немачком 1758. г. (све га годину након француског изворника) и до Мразовићевог боравка на шко-ловању у Бечу штампана у седам издања. Магазин је преведен, ка-ко Мразовић наводи, на чистиј серб скиј јазик... следујући благо-ра зу мному мужу оному Доситеју Обрадовићу... Прва свеска штам-пана је у бечкој „Цесарско-кра-љевској восточној типографији

Насловна страница другог, исправљеног издања Мразовићевог магазина за децу


283

кир Јосифа Лоренца Курцбека“, на 288 (284+4) страница. Друга свеска објављена је 1793. г. у Бечу, а штампана је у „Славено-сербској, валахијској и восточних јазиков привилегованој типографији Стефана Новаковића“, на 219 страница. Трећа и четврта свеска Мразовићевог „Магазина“ за децу штампане су 1800. г. у будимској „Славено-сербској печатњи краљевскаго всеучилишта венгер-скаго“ (тзв. Универзитетска штампарија), на 246, односно 244 странице. Дру-го „исправљено издање“ „Магазина“ објављено је у Будиму 1806. у две „ча-сти“, 1817. године поново је штампан у Будиму, са истоветном напоменом: дру-го исправљено издање, као и 1806. године. Овај пут су штампане све четири раније објављене свеске. Након смрти Аврама Мразовића, у Будиму је 1827. г. објављено и треће издање овог магазина под првобитним именом, које је сад-ржало све четири раније објављене свеске. Мразовићев „Магазин“ је, како на-води др Страхиња Костић, наше прво, и за дуго и доста времена једино и најбоље дело које је било намењено васпитању женске деце.

Р/КОВОДСТВО КЪ СЛАВЕNСКОМ/ ПРАВОЧТЕNЇЮ И ПРАВОПИСАNIЮ [ЗА УПОТРЕБЛ'NЇЕ NАЦЇОNАЛNЬIХЪ СЛАВЕNО-СЕРБСКИХЪ УЧИЛИ&Ъ] – Године 1792. Мразовић је објавио уџбеник сла-веносербскоg правописa. Књига је штампана у бечкој типографији Стефана Новаковића, a имала је 61 страницу и била је подељена на три „части“ (Ортојеша или пра во-глаголаније; Просодија или гласо-уда реније и О славенском право-писанију изјасненије). На основу овог правописног уџбеника Авра-ма Мразовића, стварани су, током наредних година и деценија, и дру ги слични приручници, од-но сно многа каснија издања срп-ских буквара, „руководствава“ и „началних ученија“. Мразовићев правописни уџбеник објављен је и у три поновљена издања, штам-пана у Универзитетској штам па-рији у Будиму, 1797, 1800. и 1806. године. Матичин Сербска ле то пис (из 1829) и библиографија срп-ске књиге Антонија Арнота (из 1838) помињу још једно издање ове Мразовићеве књиге из 1819. године, али оно није сачувано. Насловна страница Мразовићевог

правописног приручника из 1792. г.

284


Р/КОВОДСТВО КЪ NАУЦ' ЧИСЛИ ТЕЛNОЙ [ВО УПОТРЕБЛЕNЇЕ СЛАВЕNО-СЕРБСКИХЪ NАРОДNЫХЪ УЧИЛИ&Ъ] – Прво издање овог Мразовићевог математичког уџбеника штампано је у Бечу 1794. године, у типографији Стефана Новаковића, на 91 (88+3) страници. Уџбеник је касније поновљен у још девет издања, која су штампана у будимској Универзитетској штампарији 1798, 1802, 1804, 1806, 1810, 1818, 1828, 1833. и 1837. г. (сва издања имала су по 95 страница), а био је намењен ученицима славеносербских народних училишта.

Насловна страница Мразовићевог приручника из математике (издање из 1810. г.)

Р/КОВОДСТВО КЪ СЛАВЕNСТ'Й ГРАММАТIЦ' [ВО УПОТРЕБЛЕNЇЕ СЛАВЕNО-СЕРБСКИХЪ NАРОДNЫХЪ УЧИЛИ&Ъ] – Књига је представљала једно од најзна-чајнијих и најпознатијих Мразовићевих дела. Прво издање овог уџбеника граматике објављено је 1794. године, трудом Авраама Мразовича, а иждаванием же обштества новосадскаго, а штампано је у Новаковићевој типографији у Бечу, на 206 (16+187+3) страница. У предговору Мразовић је навео да је овај његов уџбеник, као рукопис, већ 14 година у употреби у сомборској Норми, а 1797. г. по њему је словенску граматику, у нешто раније установљеној карловачкој Богословији, предавао протосинђел и професор (касније архимандрит и владика) Петар Јовановић Видак. Књига је била рађена на темељу руских и немачких узора (граматичка терминологија у Мразовићевој књизи била је рускословенска), са елементима школе ученог немачког писца и утицајног поете Јохана Кристофа Готшеда (1700–1766), а била је подељена на пет поглавља


285

(Ортоепија или правоглаголаније; Про содија или гласоудареније; О сла-венском правописанију; О етимо-логији или художнословију и О синтакси или сочињенију; у уводном делу књиге објављени су Предсловије, Оглавленије и Предупомињаније, а између трећег и четвртог поглавља био је објављен и Регистар синонима). Павле (Платон) Атанацковић пише 1826. г. да је међу свим Мразовићевим књигама најславније дело Славенска граматика. Он је први, који је за род наш написао, и то тако добро да и данас боље немамо издане... Књига је та име његово и по други страни народи пронела; за њега знају учена содружества англиска, русијска, немецка; име Мразовић препохвално спомиње се у многима књигама висо-коучени страни писатеља... Низ термина које је Аврам Мразовић употребљавао у својој „Граматици“, преузео је касније Сава Мркаљ у свом познатом делу „Сало дебелога јера либо азбукопортрес“ (Будим, 1810), повремено, у духу Мразовићевих мисли, стварајући нове и прецизније термине. Слично је у својој књизи „Опит настављења к српској сличноречности и слогомјерју или просодији“ (Беч, 1833), која је била написана 1810. године, учинио и Лука Милованов Георгијевић. Двадесетак година по изласку првог издања, Мразовићева граматика имала је, бесумње, знатан утицај и на настанак „Писменице сербскога језика“ младог Вука Караџића (Беч, 1814), што Вук накнадно и потврђује у казивању руском слависти Измаилу Срезњевском: Изображавајући се све више разговорима са Копитаром, осећајући све више потребу српске граматике за самог себе, решим се да је напишем, па узевши у руке Мразовићеву Славенску граматику, почнем преписивати из ње промену именица и глагола, дотерујући према српском. Вуков биограф Љубомир Стојановић верује да је Караџића на Мразовићеву „Граматику“ упутио Јернеј Копитар, са предлогом да унесе место словенских образаца именске и глаголске промене српске облике, па је готов посао. И лингвиста Павле Ивић, као и историчар књижевности Јован Деретић, тврде да је Вукова „Писменица“ у знатној мери настала прилагођавањем Мразовићеве „Граматике“. Вук Караџић се, приликом стварања своје „Писменице“, посебно држао Мразовићевог распореда језичког материјала, општих граматичких

Насловна страница Мразовићеве граматике (друго издање из 1800. г.)

286


дефиниција и његове граматичке терминологије, коју је, повремено, србизирао у духу народног или српскословенског језика. Мразовићев уџбеник граматике касније је објављен у још пет издања: 1800, 1811, 1821, 1834. и 1840. г. (сва издања имала су по 208 страница и штампана су у Универзитетској штампарији у Будиму), а у њима није било битнијих промена у садржини књиге.

У првој деценији XIX столећа, уз често понављана издања уџбеника које је раније објавио, Мразовићев књижевни рад одликовали су преводи и пригодне оде.

СЛЕЗЫ БЛАЖЕНН'Й С'НИ АЛЕКСАНДРЫ ПАВЛОВНЫ – Мразовићева елегична поема блаженопочившој Александри Павловној, ерцхерцогини аустријској и великој кнегињи росијској (супрузи брата аустријског цара Франца I, надвојводе Јозефа, угарског палатина, иначе прворођеној кћерки руског цара Павла I), штампана је у Будиму 1801. године, на осам страницa. Друго издање ове оде објављено је у Будиму 1810. године, на истом броју страница.

НАДГРОБНОЕ I#АННУ РАИЧУ – Мразовићево слово по смрти његовог при-јатеља, ковиљског архимандрита Јована Рајића, није сачувано, а да је било штам-пано, потврђује рукописна библиографија српске књиге Лукијана Мушицког.

ПАСТЫРСКА ИГРА [СО СТІХАМИ У ЄДНОМЪ Д'ЙСТВIЮ] – Превод једночинке тад омиљеног немачког писца Кристијана Фирхтегота Гелерта (1715–1769) на сербскиј јазик темже образом преведено Аврамом Мразовичем, штампан је 1803. г. у Будиму, на 48 страница.

ПОЗДРАВЛЕНІЕ ЄГО ВЫСОКОПРЕОСВЯЩЕНСТВУ ГОСПОДИНУ ІОАННУ ІОАННОВИЧУ [ПРАВОСЛАВНОМУ ЕПІСКОПУ БАЧКОМУ ВЪ СЛУЧАИ ВСЕОБЩАГО КАНОНІЧЕСКАГО ПОСЕЩЕНІЯ ВЪ ПРЕДЕЛИ СВОБОДНАГО КРАЛЕВСКАГО ГРАДА СОМБОРСКАГО ЛЕТА 1805 МЕСЯЦА АПРЇЛЛЇА 1 ДНЕ ВСТУПИВШЕМУ] – У издању сомборске општине објављена је 1805. г. у Будиму, на седам страница, Мразовићева поздравна беседа прили-ком канонске посете тадашњег бачког владике Јована Јовановића Сомбору.

НАДГРОБНОЕ… ЕПИСКОПУ БАЧКОМУ IОАННУ IОАННОВИЧУ – Како је владика бачки за време посете Сомбору изненада преминуо, Аврам Мразовић је 1805. г. штампао и објавио пригодно надгробно слово, које није сачувано, али га у својој рукописној библиографији српске књиге бележи Лукијан Мушицки.

ПОЗЫВАNЇЕ NА ГЛАВNОЕ И ТОРЖЕСТВЕNNОЕ ИСПЫТАNЇЕ [ВЪ КРАЛЕВСТ’ЕМ СЛАВЕNО-СЕРБСТ'МЪ ПРАВОСЛАВNАГ# ИСПОВ'ДАNЇ/ NАРОДN'МЪ ОУЧИЛИ&И СОМБОРСТ'М... ПО #КОNЧЕNЇИ Л'ТNАГ# ТЕЧЕNЇ/ ПРОИЗВОДИМОЕ М'С/ЦА А@Г%СТА ДNЕ Л'ТА Г. 1807] – Као школски управитељ, Мразовић je са својим са-радницима из сомборске Норме био и приређивач првог сачуваног школског извештаја ове школе, који је штампан у Будиму 1807. године, на осам страница.

ЧЕЛОВ'КОМЕРЗОСТЬ И РАСКАЯНIЕ [ПОЗОРИЩНА ИГРА У ПЯТЬ Д'ЙСТВІЯХЪ ПРЕ-ВЕДЕНА АВРААМОМЪ ОТЪ МРАЗОВИЧЬ] – Мразовићев превод дела, у Срба често превођеног, немачког драматичара Августа фон Коцебуа (1761–1819), објављен је у Будиму 1808. г. на 161 страници (159+2+1 лист са таблом).

ОДА ВЫСОКОУЧЕН'ЙШЕМУ МУЖУ, ЄГО ПРЕВОСХОДИТЕЛСТВУ ГОСПОДИ-НУ СТЕФАНУ СТРАТИМИРОВИЧЬ [ПРАВОСЛАВНОМУ АРХЇЕПЇСКОПУ КАРЛОВАЧ-КОМУ, И ВЪ КЕСАРО-КРАЛЕВСКИХЪ ДЕРЖАВАХЪ ОБР'ТАЮЩАГОСЯ СЛ. СРБСКА-


287

ГО И ВАЛАХЇЙСКАГО НАРОДА МИТРОПОЛЇТУ... ВЪ ТЕЗОИМЕНИТЫЙ ЄГО ДЕНЬ 27. ДЕКЕМВРЇА 1810, Л'ТА ПОСВЯЩЕНА УЧЕБНЫМЪ СОС'ДАНЇЕМЪ ПРИ ГЛАВНОНА-РОДНОМЪ УЧИЛИЩИ СОМБОРСКОМЪ] – Године 1810. у Будиму је, на осам стра-ница, штампана Мразовићева ода митрополиту Стефану Стратимировићу. Првобитно је објављена без назнаке имена писца, а своје ауторство откриће Ав-рам Мразовић 11 година касније, у уџбенику реторике. Почетни Мразовићеви стихови, мада преузимају Хорацијев мото, нису испевани античком класици-стичком, већ рококо-барокном формом, очигледно ближој наслеђу и стилу Аврама Мразовића. Лепота, умешност и звучност Мразовићевог стиха су не-оспорни:

Проснисја злата, проснисја струно!Се! Висоце твој течет Феб;

Колхиди светле оболчен руноПревише звезд, превише неб

Разсејаја лучи.

Вижд прозјабајут как њежни лозиПламенем јего движими,

Како разверсти пестрија розиНа вихр, кудрјави ни зими

Трепештут ни тучи.

ОДА ВСЕЩЕДРОМУ МЕЦЕНАТУ – Још једна у низу Мразовићевих пригодних ода објављена је исте године у Будиму, али није сачувана. Бележи је 1838. г. у својој библиографији српске књиге Антоније Арнот.

EPISTOLARUM DE PONTO – ПОСЛАНЫЙ ОТЪ ПОНТА и TRISTIUM LIB. V. – ПЕ-ЧАЛНЫХЪ КНИГИ V – У Будиму су 1818. године, упоредо на латинском и славеносербском, објављена два дела славног римског песника Публија Овидија Назона: „Посланице с Понта“ и пета књига Овидијевих „Тугованки“, преведе-ни и примечамјами из древности нарочито митологији, обема јазикома изјаснени Авра-мом от Мразович. Прва књига имала је 256 (253+3+1 лист са земљописном мапом), а друга 281 страницу (277+4+1 лист са земљописном мапом). Симболично, објављујући Овидијеве стихове у наступајућој старости, певао је Мразовић пољским силабичким тринае-стерцем, узорним за српски барок:

Већ горши ми посипа бела век седина И лице ми старческа оре већ мрштина...

Р/КОВОДСТВО КЪ СЛАВЕNСКОМ/ КРАСNО-Р'ЧЇЮ [ВО ОУПОТРЕБЛЕNЇЕ ЉЮБИТЕЛЕЙ СЛА-ВЕНСКАГ# /ЗИКА] – Круну Мразовићевог вишегодишњег списатељског и научног ра-да представ љала је књига, односно први приручник реторике на славеносербском

Овидијеве „Тугованке” у Мразовићевом преводу

288


језику, штампан у Будиму 1821. го-дине. Мразовић у предговору ове књиге пише (у преводу презвите-ра Миливоја Мијатова на савремен српски језик): Пошто сам још 1794. године штампао „Руководство за славенску граматику“, за потребе народних училишта, које је доживе-ло три штампана издања, много пу-та сам размишљао о томе да при-редим и „Руководство за славенско красноречје“, које ће бити у тесној вези са претходном књигом. Због многих других обавеза нисам био у могућности да се латим тог посла и све до данас сам то одлагао, надајући се да ће се међу толиким бројем уче-них људи и ревнитеља наше епо-хе пронаћи други неко ко ће схвати-ти важност, и у свему неопходног ро-ду нашем, дела овог, прихватајући се да га обелодани. На велику жалост, и болно тугујући због тога, схва-тио сам да се на сличан, хвале вре-дан, труд до сада нико није одважио, нити намерава то да учини, без обзи-ра што се красноречје у савременом нам веку још веома много користи и... јасније од сунца нам потврђује стање оних народа код којих је ова разумна и сврсисходна наука на највишем степену. Подстакнут овим, прихватио сам се мукотрпног посла да, иако већ у позним годинама својим, узмем ово бре-ме на рамена своја и под именом „Руководства за славенско красноречје“ пре-дам светлости дана свој труд... Мразовићева реторика сачињена је по угледу на Квинтилијанов приручник античке реторике „Institutio oratoria“, бесумње под утицајем сличних дела руског писца Ломоносова и угарског професора реторике Григеља. Захваљујући овој књизи, први пут се у Срба јављају изво-Захваљујући овој књизи, први пут се у Срба јављају изво-ди из класичних дела (беседе и стихови) Цицерона, Хорација, Овидија, Ари-стотела, Вергилија, Сенеке, Федра, Александра Великог, Филота, Сервија, Ту-ла, Луција Јунија Брута и других античких мислилаца, песника и државника, а записано је и слово кнеза Лазара својим војницима на пољу Косову, те при-мери савременог беседништва у којима је и неколико Мразовићевих пригод-них поздравних беседа и ода (сем осталих, и Мразовићево поздравно слово које је 1807. г. изговорио приликом посете аустријског цара Франца I слобод-ном и краљевском граду Сомбору). Предсловије је Мразовић сачинио в Сом-бор, 1. јануарија 1820. лета, а у школској употреби овај Мразовићев прируч-

Насловна страница Мразовићеве реторике


289

ник налазио се дуже од три деценије. Књига је штампана у издању писца, а имала је 277 (XXIV+246+7) страница. У списку претплатника на Мразовићеву „Реторику“ налазило се близу хиљаду имена из свих српских крајева.

СМ'СИЦЕ КНЬИЖЕСТВЕННЕ – Као броширан додатак 15. броја „Новина србских“, објављене су у преводу Аврама Мразовића, 1821. г. у Бечу, на седам страница, упоредо на латинском и славеносербском језику, две Хорацијеве оде из прве и друге књиге његових стихова (КВIНТА ОРАЦIА ФЛАККА СТЇХОВЪ КНИГИ I: ОДА 22. КЪ АРЇСТЇЮ и КВIНТА ОРАЦIА ФЛАККА СТЇХОВЪ КНИГИ II].

РУКОВОДСТВО КЪ ПОЛЬСКОМУ И ДОМАЋЕМУ СТРОЕНIЮ – Последња је Мразовићева књига објављена за живота, написана за сељанску младеж. У њој је Мразовић саветовао и поучавао что сељанин сваког месеца при њивах, ливадах, скотоводству, виноградех, башчах и домоводству радити има, а књига је штам-пана у издању писца, у Будиму 1822. године, на 178 (XIV+163+1) страница. Пуних 12 година пре штампања овог Мразовићевог приручника Урош Не-сто ровић је у дневнику свог обиласка школа у бачком школском округу, при ликом боравка у Сомбору, записао да је директор Мразовић превео једно дело из пољопривреде, са немачког на српски језик, и жели да се оно адаптира тако да може да се уврсти у наставне предмете у школама, па ће се узети у обзир. Обећао је када буде саставио главни извештај, да ће саставити свој сопствени приручник на бази те књиге и препустити га даљем старању... Овде је, очито, реч о описаном делу, преведеном, састављеном и написаном још у време рада Норме, а објављеном знатно касније но што је првобитно било предвиђено.

КАТИХИСЇСЪ МАЛЫЙ [ИЛИ КРАТКОЕ НАСТАВЛЕНЇЕ КЪ ЗАКОН/ ХРЇСТЇАНСКОМ/ ВО УПОТРЕБЛЕНЇЕ Д'ТЕЙ СВОИХЪ ИЗДАНО АВРААМОМЪ #Т МРАЗОВИЧ] – Мразовићева рукописна књига, на 31 листу, дати-рана 1822. г. у Сомбору, писана је по узору на сличне радове Захарија Орфели-на, Јована Рајића и руског архимандрита Платона Левшина. Краснопис ове ру-кописне књиге, са украсним црвеним иницијалима, представља леп детаљ сом-борске примењене уметности из прве четвртине XIX столећа. Рукопис се данас чува у Библиотеци Матице српске у Новом Саду, а један од преписа сачуван је и у библиотеци некадашње сомборске Препарандије.

Насловна страница Мразовићевог приручника из пољопривреде

290


У заоставштини Аврама Мразовића остали су, у концепту и препису, руко-писи необјављене треће књиге његовог педагошког тривијума (уз граматику и реторику) ЛОГIКА [СIЕСТЪ УМОСЛОВIE ИЛИ Ф!ЛОСОФ!А УМНАЯ]. Изворни ру-копис има 219 страница (4+XVI+199), а први нацрт будуће „Логике“ Мразовић је дао у својој књизи реторике. Упоредна анализа др Андрије Стојковића показује да је Мразовићева „Логика“, у ствари, превод књиге „Institutiones philosophiae rationalis“ Фридриха Кристијана Баумајстера, једног од следбе-ника знаменитог немачког филозофа-рационалисте Кристијана Волфа (1679-1745). По терминоглогији превода Мразовић се, према др Стојковићу, уз из-ворни латински текст служио и руским преводом Баумајстерове књиге, као и књигом „Логике“ коју је 1808. г. објавио његов суграђанин, пријатељ и сарад-ник Николај Шимић. У рукописној заоставштини Мразовићевој налазе се и два рукописа и један препис његовог дела МЕТАФ!ЗИКА ИЛИ ФИЛОСОФ!А ПЕР-ВАЯ. У наслову другог рукописа, уместо речи Филозофија перваја, стоје речи Љубомудрије первоје, са податком о изворима којима се писац служио (по си-стему Волфа и Баумајстера). Први рукопис, са многим исправкама и допуна-ма, има 305 страница, а други је недовршен и има 237 страница, док је кали-графски препис рађен туђом руком на основу другог Мразовићевог рукописа, са допунама из првог (очито, био је то коначан облик књиге припремљене за штампу). У писању „Метафизике“, уз логику најважније филозофске дисци-плине, Мразовић је, према анализи др Стојковића, делимично користио крат-ку метафизику Кристијана Волфа, писану на немачком („Vernuftige Gedanken von Gott, der Welt und der Seele des Menschen…“), изворно објављену 1719. го-дине, а знатно више Мразовићева „Метафизика“ представља скраћен, са-жет и доста слободан превод Баумајстеровог дела „Institutiones metaphysicae“. Мразовић је писању своје „Логике“ и „Метафизике“ потпуно посветио по-следње године живота, и завршио их је, вероватно већ уз велики напор (Мра-зовић се у већ написаном предговору жали на старост и слабости које оту-да проистичу), 1. фебруара 1826. године, свега седам дана пре своје смрти. Не-ки од нештампаних Мразовићевих рукописа страдали су у време Мађарске револуције 1848/49. године.

Године 1810. некадашњи питомци Аврама Мразовића, већ поменути Јован Поповић Берић, Павле Атанацковић и Давид Коњовић, саставили су и објавили лирску похвалу свом наставнику, која је штампана на осам страница у Буди-му, под именом ОДА ВЫСОКОУЧЕННОМУ ГОСПОДИНУ АВРААМУ БЛАГОРОДНО-МУ ОТЪ МРАЗОВИЧЬ [НАРОДНЫХЪ ГРЕКО-НЕУНЇТСКАГО ЗАКОНА УЧИЛИЩЪ КРУ-ГА ГЬУРСКАГО ПРАВИТЕЛЮ, СЛАВНЫХЪ КОММЇТАТОВЪ БАЧКАГО, И БОДРОГСКАГО ЗАКОННО СОЕДИНЕНЫХЪ, ЯКОЖЕ И СРЕМСКАГО ТАБУЛЫ СУДЕЙСКЇЯ ПРИСЕДАТЕ-ЛЮ, СВОБОДНАГО ЖЕ, И КРАЛЕВСКАГО ГРАДА СОМБОРА СТАР'ЙШИН', НА ДЕНЬ НОВАГО Л'ТА 1-ГО ІАНУАРЇА 1810-ГО ОТЪ ПИТОМЦЕВЪ ЄГО ПОКОРН'ЙШЕ ПОСВЯ-ЩЕНА ВЪ СОМБОР]. Мразовићеви ученици, славећи свог учитеља класицистич-ким стиховима, у духу грађанских идеала и европског рационализма, прези-ру „лаку славу крви“ и „заслуге прадедова“, залажући се за стечене вредности


291

(ревност и труд који доноси општу ко-рист), очито пратећи Мразовићеве мисли и опредељења.

Академик Милорад Павић, врстан по-знавалац српске барокне и класицистич-ке књижевности XVIII века, Мразовића је означио као мисаон стуб око кога се по-четком XIX века окупио тзв. „сомборски песнички круг“ (Аврам Мразовић, Јован Поповић Берић, Иван Југовић, Николај Шимић, Димитрије Налбановић и, нешто касније, Платон Атанацковић и Исидор Николић), свакако, једна од значајнијих књижевних појава у српском класицизму.

Последњи дани

Дуго крепак, до последњих дана, Ав-рам Мразовић је умро у седамдесетој годи-ни живота, 8/20. фебруара 1826. г. у Сомбо-ру. Опојан је у Светођурђевској цркви, а сахрањен је, уз највеће почасти, у присуству државних и градских великодостојника, свег градског свештенства и многобројних Сомбораца, у прочељу Светоуспенске капе-ле, испред западних врата, у подножју зво-ника, на Великом православном гробљу (на сачуваном надгробном споменику и данас стоји натпис о његовој 48-годишњој верној служби Богу, цару и народу). Надгробно слово одржао је некадашњи његов ученик, сомборски свештеник и катихета овдашње Препарандије, Павле (касније у монаштву и владичанском чину Платон) Атанацковић. Тек покренут часопис „Сербске летописи“ (будући Летопис Матице српске), који је у петој књизи (другој свесци из 1826) забеле-жио вест о Мразовићевој смрти, објавио је у својој шестој књизи (или трећој свесци из 1826) и Атанацковићево посмртно слово, које завршава речима: Највеће награжденије јест венац бесмертија. Име Мразовић дуго ће код благородног рода сербског у слатком остати воспоминањију. Даљни у напредак векова по-томци наши славиће име то...

Ода Мразовићевих ученика свом наставнику из 1810. г.

Надгробни крст Аврама Мразовића на сомборској Свеоуспенској цркви

292


Сомборац како пореклом и рођењем, тако и животом и деловањем, привр-жен свом граду и српском роду, Аврам Мразовић је оставио дубока трага у просветној и књижевној историји свог времена. Уз Доситеја Обрадовића, младог Вука Караџића, Уроша Несторовића и још неколицине ондашњих просветитеља и писаца био је носилац европског духа у Срба с краја XVIII и с почетка XIX ве-ка. Неговао је, истовремено, европски цивилизацијски и просветитељски дух и снажно изражену одговорност за очување националног осећања и наслеђа – управо оно што је и данас добар путоказ за нас.

Изворници

Архив Војводине, Нови Сад, фонд Бачко-бодрошке жупаније: • Захтев Аврама Мразовића Бачкој жупанији за смену учитеља у Старом

Бечеју из 1781. године, инв. бр. 58/1781. • Налог Угарског намесничког већа у Пожуну од 18. августа 1783. г. да се Авраму

Мразовићу пружи сва могућа помоћ приликом обиласка српских школа у Бачкој жупанији ради утврђивања њиховог стања, инв. бр. 324/1783.

• Извештај Угарског намесничког већа од 16. фебруара 1784. г. о примитку табеларног извештаја Аврама Мразовића о стању српских народних школа у Печујском школском округу, инв. бр. 113/1784.

• Уговор о издржавању српске основне школе у Риђици, склопљен 3. августа 1784. г. између Аврама Мразовића и Српске православне општине камералног села Риђица, инв. бр. 393/1784.

• Уговор о издржавању српске основне школе у Станишићу, склопљен 9. августа 1784. г. између Аврама Мразовића и Српске православне општине камералног села Станишић, инв. бр. 392/1784.

• Молба и препорука Аврама Мразовића Бачкој жупанији за помоћ при устројавању српских народних школа, од 28. јануара 1786. године, инв. бр. 43/1786 (кут. 136)

• Наредба краљевског комесара од 15. јула 1786. г. Градској општини Баја о склапању уговора са српским учитељем према захтеву Аврама Мразовића, инв. бр. 102/1786 (кут. 140)

• План за регулисање свих школских питања у седам тачака који је саставила мешовита комисија уз суделовање Аврама Мразовића, управитеља српских основних школа у Печујском школском округу, од 30. августа 1786. године, инв. бр. 184/1786 (кут. 141)

• Захтев Аврама Мразовића Бачкој жупанији од 19. маја 1787. г. за оправку постојећих и зидање нових српских школа, инв. бр. 3а/1787 (кут. 151)

• Захтев Аврама Мразовића од 5. јуна 1789. г. да Бачка жупанија интервенише у местима где деца не похађају редовно школу и где општине не дају плате учитељима, инв. бр. 194/1789 (кут. 198)

• Полагање заклетве школског надзорника Бачке жупаније Аврама Мразовића 31. јула 1789. године, инв. бр. 10а/1789 (кут. 200)


293

• Наредба Угарског намесничког већа Бачкој жупанији од 15. марта 1796. г. да упозори Аврама Мразовића на дужност учења мађарског језика у православним школама, инв. бр. 160/1797 (кут. 287)

• Допис Аврама Мразовића од 4. децембра 1798. г. упућен Краљевској школској дирекцији да новосадски педагог Јован Поповић није вољан да полаже испит по новој методи, инв. бр. 148/1798 (кут. 304)

• Захтев Аврама Мразовића Бачкој жупанији да присили родитеље да шаљу децу у школе, са напоменом о великом мањку школских књига, инв. бр. 132/1801(кут. 330)

• Сагласност Угарског намесничког већа Авраму Мразовићу да отпусти и замени учитеља Јована Владисављевића из Сентомаша, инв. бр. 132/1803 (кут. 347)

• Аврам Мразовић извештава Бачко-бодрошку жупанију о стању и капацитетима српских школа у Сивцу, Фелдвару, Станишићу и Парабућу (које су у добром стању) и Врбасу, Турији, Мартоношу, Пачиру, Риђици, Кулпину, Кисачу, Гложану, Пирошу, Силбашу и Парагама (које је потребно проширити и опремити), инв. бр. 93/1804 (кут. 353)

• Извештај Аврама Мразовића вишем школском директору од 24. јуна 1805. г. о постојању школских жалби, похађању верске наставе и изградњи нове школе у Сомбору, инв. бр. 16/1805 (кут. 362)

Архив САНУ у Сремским Карловцима: • Извештај Аврама Мразовића о стању православних школа на подручју

печујског школског округа од 23. јула 1791. године, МПА 216/1791 • Молба Аврама Мразовића за интервенцију митрополита Стразтимировића

код највиших власти због бедног стања учитеља – МПА 50/1795 • Допис Аврама Мразовића од 28. априла 1797. године – МПА 71/1797. • Писмо Аврама Мразовића митрополиту Стефану Стратимировићу од 15.

новембра 1799. године – МПБ 13/1799. • Писмо Аврама Мразовића митрополиту Стефану Стратимировићу од 26.

јуна 1806. године – МПБ 83 I/1806. • Извештај Уроша Несторовића цару Францу I од 29. децембра 1810. године –

ШД 2 II/1811 (св. 3)

Историјски архив Сомбор: • Молба митрополита Стефана Стратимировића сомборском Магистрату

да не чини сметње при исплати принадлежности Авраму Мразовићу – Фонд Магистрата, Acta Anni, 180/1797.

• Извештај сенатора Аврама Мразовића о питању градског пореза – Фонд Магистрата, Acta Anni, 155/1800.

• Захтеви Аврама Мразовића у вези са побољшањем школске наставе – Фонд Магистрата, Acta Anni, 529/1803.

• Молба Аврама Мразовића за поправак школске зграде – Фонд Магистрата, Acta Anni, 605/1805.

294


• Тестамент Аврама Мразовића од 25.08.1816. године – Фонд Магистрата, без сигнатуре

• Списи у вези са тужбом Уроша Несторовића против Аврама Мразовића због прогањања професора – Фонд Магистрата, Acta Anni, 734 и 814/1818.

Литература

Атанацковић, Павле: Слово надгробно Авраму от Мразовић... – Сербске лето-писи, књига бр. 6, Будим, 1826.

Бошков, Светозар: Античка традиција у образовању српских учитеља у Сом-бору у 19. веку, Европске идеје, античка цивилизација и српска култура, Зборник радова, Друштво за античке студије, Београд, 2008.

Брковић, Мирјана: Српске књиге и периодика 18. века Библиотеке Матице српске, Нови Сад, 1996.

Брковић, Мирјана; Карталовић, Јасна: Српска књига у Бечу (каталог), Београд – Нови Сад – Беч, 2002.

Будимир, Милан; Флашар, Мирон: Преглед римске књижевности, Београд, 1963.Бујас, Милица; Клеут, Марија; Раичевић, Горана: Библиографија српских не-

кролога, Нови Сад, 1998.Васић, Павле: Уметничка топографија Сомбора, Нови Сад, 1984. Вујић, Јоаким: Путешествије по Унгарији, Валахији, Молдавији, Бесарабијим

Херсону и Криму (са кратким сећањем на школовање у Мразовићевој Нор-ми), Београд, 1845.

Вукићевић, Никола: Беседа (коју је приликом свечаног освећења новог зданија Србског учитељишта дне 6. октобра 1863. у дворани истога зданија, говорио Никола Ђ. Вукићевић, главни приправнички наставник и Сомборског главног народног училишта управитељ), Сомбор, 1864.

Вукићевић, Никола: Србска учитељска школа у Сомбору – Извештај о срб. учитељској школи у Сомбору за школску 1873/4. годину, Сомбор, 1874.

Вукићевић, Никола: Србске школе у XVIII веку – Први извештај о јавном учитељско-приправничком заводу србском у Сомбору с концем школске 1862/3. године, Сомбор, 1863.

Вукићевић, Никола: Црте из прошлости, Сомбор, 2007 (изворни рад је објављен под именом Црте из прошлости града Сомбора и околине сомбор-ске у сомборском листу „Слога“, у 24 наставка, између 1906. и 1908. године)

Гавриловић, Владан: Темишварски сабор и Илирска дворска канцеларија (1790-1792), Нови Сад, 2005.

Гавриловић, Никола: Дневник Уроша Несторовића о обиласку школа из 1810. године – Зборник Матице српске за историју, бр. 17, Нови Сад, 1978.

Гавриловић, Никола: Српске тривијалне школе у угарском провинцијалу од Те-мишварског сабора до појаве Уроша Несторовића (1790-1810) – Зборник Ма-тице српске за историју, бр. 30, Нови Сад, 1984.


295

Гавриловић, Никола: Српске школе у Хабзбуршкој монархији у периоду позне просвећености (1790-1848), Београд, 1999.

Гавриловић, Никола: Урош Несторовић – живот и дело, Сомбор, 2003.Гавриловић, Славко: Срби у Хабзбуршкој монархији (1792-1849), Нови Сад, 1994.Гавриловић, Славко; Петровић, Никола: Темишварски сабор 1790 – Грађа за

историју Војводине, књига 9, Нови Сад – Сремски Карловци, 1972.Гајић, Драгољуб: Вукова „Писменица“ према Мразовићевој „Граматици“ – Вук

и Сомборци. Домети, бр. 49-50, Сомбор, 1987.Грицкат, Ирена: Из предисторије стварања српске граматике – Зборник Вла-

димира Мошина, Београд, 1977. Грлић, Данко: Лексикон филозофа, Загреб, 1983.Деретић, Јован: Историја српске књижевности, Београд, 2002.Деспотовић, Петар: Историја српских школа у Угарској – Просветни гласник за

год. 1886, Београд, 1886.Деспотовић, Петар: Историска педагогика, Београд, 1902. Ђорђевић, Владан: Грчка и српска просвета, Београд, 1896.Ивић, Алекса: Архивска грађа о југословенским књижевним и културним рад-

ницима, књига V, Београд, 1956. Каталог књига на језицима југословенских народа 1519-1867 – Народна библио-

тека Србије, Београд, 1973.Јелић, Војислав: Елементи античке реторике у приручницима наших рето-

ричара из 19. века - Зборник Матице српске за класичне студије, бр. 1, Нови Сад, 1998.

Караџа, Мевлида: Извори српскохрватске граматичке терминологије – улога и мјесто Вука Караџића у њеном формирању и стандардизацији – Радови, књ. Х, Сарајево, 1984.

Кириловић, Димитрије: Каталог Библиотеке Матице српске I - српске књиге 1494-1847, Нови Сад, 1950.

Кириловић, Димитрије: Српске основне школе у Војводини у 18. веку (1740-1780), Сремски Карловци, 1929.

Ковачић, Божидар: Средње школе у Сомбору пре и за време Мразовићеве Норме – Споменица учитељске школе у Сомбору 1778-1953, Сомбор, 1953.

Костић, Константин: Из прошлости Учитељске школе у Сомбору, Нови Сад, 1938.

Костић, Страхиња: Аврам Мразовић – Алманах, календар за 2001, Сомбор, 2001.Костић, Страхиња: Аврам Мразовић – Лексикон писаца Југославије, књига IV,

Нови Сад, 1997.Костић, Страхиња: Почеци образовања учитеља на „нормалним“ течајевима

у Сомбору 1778-1811; Аврам Мразовић; Николај Лазаревић; – 200 година образовања учитеља у Сомбору, Сомбор, 1978.

Костић, Страхиња: Просветитељске тенденције у делима наших водећих пе-дагога терезијанско-јозефинске епохе – Научни састанак слависта у Вукове дане, Београд, 1980.

296


Костић, Страхиња: Рад Аврама Мразовића на организовању школа – Просвет-ни преглед, бр. 1-2, Београд, 1957.

Костић, Страхиња: Српске основне школе у Печујском округу (Бачка, Барања) – Историја школа и образовања код Срба, том I, Београд, 1974.

Михаиловић, Георгије: Српска библиографија XVIII века, Београд, 1964.Младеновић, Александар: Историја српског језика (одабрани радови), Београд,

2008.Павић, Милорад: Историја српске књижевности класицизма и предромантиз-

ма (класицизам), Београд, 1979. Павић, Милорад: Сомборски песнички круг – Књижевност, бр. 6-7, Београд,

1986. Панковић, Душан: Српске библиографије 1766-1850, Београд, 1982.Пецињачки, Срета: Учитељски извештаји о бачким школама из 1756/7. школске

године – Зборник Матице српске за друштвене науке, бр, 75, Нови Сад, 1983.Позиваније на главное и торжественое испитаније в кралевствем славено-

сербстем православнаго исповеданија народном училишти сомборстјем... По оконченији летнаго теченија призводимое месјаца августа дне, лета г. 1807, Будим, 1807.

Попић, Миленко: Вук и Аврам Мразовић – Вук и Сомборци, Домети, бр. 49-50, Сомбор, 1987.

Прелић, Младена: Школски уговори у Бачкој крајем XVIII века – Споменик САНУ, бр. CXXXIV, Београд, 1995.

Српске књиге Библиотеке Матице српске 1801-1867, том 1-3, Нови Сад, 2005-2007.

Српске књиге и периодика 18. века Библиотеке Матице српске, Нови Сад, 1996.Стефановић, Мирјана: Над фототипским издањем Мразовићевог Руководства

к славенскому красноречју – Зборник Матице српске за класичне студије, бр. 4-5, Нови Сад, 2002-2003.

Стојановић, Љубомир: Живот и рад Вука Стефановића Караџића, Београд, 1924.

Стојковић, Андрија: Рукописна Логика и Метафизика Аврама Мразовића – Југословенски часопис за филозофију, бр. 2-3, Београд, 1957.

Хегедиш, Антал: Слободан краљевски град Сомбор – Домети, бр. 100-103, Сомбор, 2000.

Шафарик, Павле Јосип: Geschichte des serbischen Schriftthums – Geschichte der sudslavischen Literatur III, Wien (Беч), 1865.

Wurzbach, Constantin von: Biographisches Lexikon des Kaiserthums Oesterreich, Th. 19, Wien (Беч), 1863.


297

Milan StepanovićFaculty of Education in SomborSombor, Serbia

LIFE, EDUCATIONAL AND LITERATE WORK OF AVRAM MRAZOVIĆ

Abstract: Avram Mrazović (Sombor, 1756 – Sombor, 1826) was establisher and long standing director of Sombor school ,,Norma’’, where in year of 1778 was established institutional education of Serbian teachers. As an disciple of German educational reformer and pedagogical writer Johann Ignaz von Felbiger, Mrazović was tenaciously working as a regional school director on establishing of Serbian primary schools in districts of Bačka and Baranja. He was translator and arranger of the oldest Serbian education magazine, writer of the first slavenoserbian text books of orthography, grammar, mathematics and rhetoric, also he was one of the first translators of the classic works of antic literature on the Serbian language. Mrazović was a participator of Temishvarian congress in 1790, and also almost four decades senator of free and liberated city of Sombor. For his work on Serbian schools reforms, he received Austrian nobleman title.Key words: Avram Mrazović, the Norm, Sombor, teacher education, school reform, foundation of schools, editorial work, literature work.

Documents

ŽIVOT I PROSVETNI I KNJIŽEVNI RAD AVRAMA MRAZOVIĆA (Milan Stepanović)