Zigmunt Bauman Fluidna Ljubav11111gg

8/18/2019 Zigmunt Bauman Fluidna Ljubav11111gg

1/115

Razmontirano zajedništvo 1


2/115

2 Fluidna ljubav

Zapanjujuća krhkost ljudskih veza, osećanje nesigurnosti koje onizaziva, i sukobljene želje koje to osećanje podstiče, želje da se vezeučvrste, a opet da ostanu labave, je ono što ova knjiga pokušava darazreši, zabeleži i pojmi.

Glavni junak ove knjige su ljudske veze. Centralni likovi knjigesu muškarci i žene, naši savremenici, koji očajavaju jer suprepušteni sopstvenoj domišljatosti, koji osećaju da mogu lako bitiodbačeni, žudeći za sigurnošću zajedništva i za pruženom rukom nakoju mogu računati u nevolji i očajnički želeći da stupe u veze; a opetzaziru od stanja „po vezanosti“, a pogotovu od stanja „stalne“

povezanosti, da ne kažemo povezanosti zauvek - pošto se plaše datakvo stanje može doneti teret i izazvati napore koje, po njihovommišljenju, niti mogu niti žele da podnesu, i tako im ograničiti slobodukoja im je potrebna da bi - tako je, pogodili ste - bili u vezi... Unašem svetu neobuzdane „individualizacije“, odnosi imaju dva lica.Oni lebde negde između lepog sna i noćne more, i ne vidi se kada jedno prelazi u drugo. Najveći deo vremena ove dve predstavekohabitiraju - iako na različitim nivoima svesti. U fluidnommodernom životnom okruženju, ljudske veze su možda najčešća, najakutnija, najupečatljivija i najproblematičnija otelotvorenjaambivalentnosti.

„Veze“ su u današnje vreme najaktuelnija tema u društvu inaizgled jedina društvena igra koju vredi igrati, uprkos njenimozloglašenim rizicima. Neki sociolozi, navikli da sklapaju teorijekoristeći statističke podatke iz anketa i zdravorazumska shvatanjakoja takve statistike beleže, žure sa zaključcima kako njihovisavremenici više nemaju prijateljstva, veze, zajedništva i zajednicu.Zapravo, ljudska pažnja u današnje vreme se sve više usmerava nazadovoljstva koja se očekuju od veza baš zbog toga što se one na neki

način nisu pokazale potpuno i istinski zadovoljavajućim; a akouistinu zadovolje, cena zadovoljstva koju sa sobom nose često ispadapreterana i neprihvatljiva.

Ova knjiga je posvećena rizicima i strepnjama života zajedno iodvojeno, u našem fluidnom modernom životu.

Zigmunt Bauman


3/115


Za izdavača: Nikola Janković

Glavni urednik: dr Dušan Marinković

Lektura i korektura: Predrag Rajić

Dizajn korica: Mediterran Publishing

Tehničko uređenje: Mediterran Publishing

Copyright © Zygmunt Bauman 2003Copyright © za srpsko izdanje Mediterran Publishing 2009

Izdavač se posebno zahvaljuje profesoru Zigmuntu Baumanukoji je omogućio publikovanje ove knjige.

Objavljivanje ove knjige pomogao je Pokrajinski sekretarijat za kulturuIzvršnog veća AP Vojvodine.

Štampa: Art Print, Novi Sad

Mediterran Publishing d.o.o.

Nikole Pašića 24,21000 Novi Sad

tel: +381.21.661.20.90 fax: +381.21.661.37.65

www.mediterran.rs email: [email protected]

http://www.mediterran.rs/http://www.mediterran.rs/mailto:[email protected]:[email protected]:[email protected]:[email protected]://www.mediterran.rs/


4/115

4 Fluidna ljubav

Zigmunt Bauman

FLUIDNALJUBAV

O krhkosti ljudskih veza

Sa engleskog preveli:

NATAŠA MRDAK

iSINIŠA BOŽOVIĆ

MEDITERRAN

PUBLISHING

Novi Sad 2009


5/115


Naslov originala:

LIQUID LOVE

On the Frailty of Human Bonds

b y

Zygmunt Bauman

First published in 2003 by Polity Press

in association with Blackwell Publishing Ltd

Reprinted in 2008

Polity Press, 65 Bridge Street

Cambridge

UK


6/115

6 Fluidna ljubav

SADRŽAJ

Predgovor

1. Zaljubljivanje i odljubljivanje

2. O alatima društvenosti

Homo sexualis: ožalošćena siročad

Zajednice na prodaju

3

O teškoći voljenja suseda svoga

4.

Razmontirano zajedništvo


7/115


Predgovor

Ulrih, junak velikog romana Roberta Muzila, bio je - kao što i naslovromana govori - Der Mann ohne Eigenschaften: čovek bez karakteristika.Nemajući sopstvene karakteristike, bilo nasled ene ili stečene jednom za svagda ineraskidivo, Ulrih je morao da izgradi - koju god je karakteristiku mogao poželeti- jedino sopstvenim naporima, koristeći sopstvenu dovitljivost i pronicljivost, alinijedna od ovih karakteristika nije mogla garantovano trajati beskonačno u svetu

punom zbunjujućih signala, sklonom brzom menjanju, i to na načine koje nikone očekuje.

Junak ove knjige je Der Mann ohne Eigenschaften - čovek bez veza, aposebno bez onih utvrđenih, kao što su to bile rodbinske veze u Ulrihovo vreme.U nedostatku neraskidivih i jednom za svagda utvrđenih veza, junak ove knjige -žitelj našeg modernog fluidnog društva, i njegovi naslednici, danas morajuuklopiti kakve god veze poželeli u kariku za uključenje u ostatak sveta ljudi, i tosopstvenim naporima i uz pomoć sopstvenih veština i posvećenosti. Budući dasu nevezani, oni se moraju povezati... Nijedan od ovih spojeva, što je tu dapopuni praznine nastale usled nedostatka ili dotrajalosti veza, ne može biti

garantovano trajan. U svakom slučaju, oni treba da budu samo labavo povezanikako bi ponovo mogli biti odvezani, uz kratko odlaganje, kada se prilike promene- kao što će se sigurno i dogoditi u fluidnom modernom vremenu, uvek iznova.

Zapanjujuća krhkost ljudskih veza, osećanje nesigurnosti koje ona izaziva,i sukobljene želje koje to osećanje podstiče, želje da se veze učvrste, a opet daostanu labave, predstavlja ono što ova knjiga pokušava da razreši, zabeleži ipojmi.

Pošto ne posedujem Muzilovu oštrinu vizije, bogatstvo palete i suptilnostpoteza - zapravo niti jedan od njegovih izuzetnih talenata koji su učinili DerMann ohne Eigenschaften savršenim portretom modernog čoveka - moram seograničiti na izradu portfelja grubih i fragmentarnih skica, ne pokušavajući da

dos tignem punu, a kamoli savršenu sličnost. Najviše čemu se mogu nadati jestesastavljanje fotor obota, slike u delovima, koja može imati isto toliko rupa ipraznih delova koliko i onih popunjenih. Međutim, čak će i ta konačnakompozicija biti nedovršen zadatak, ostavljen čitaocima da ga sami ispune.

Glavni junak ove knjige su ljudske veze. Centralni likovi knjige sumuškarci i žene, naši savremenici, koji očajavaju jer su prepušteni sopstvenojdomišljatosti, koji osećaju da mogu lako biti

odbačeni, žudeći za sigurnošću zajedništva i za pruženom rukom na kojumogu računati u nevolji i očajnički želeći da stupe u veze; a opet zaziru od stanja„povezanosti”, a pogotovo od stanja „stalne” povezanosti, da ne kažemo

povezanosti zauvek - pošto se plaše da takvo stanje može doneti teret i izazvatinapore koje oni, po njihovom mišljenju, niti mogu niti žele da podnesu, čime biim bila ograničena sloboda koja im je potrebna da bi - tako je, pogodili ste - bili u


8/115

8 Fluidna ljubav

vezi...U našem svetu neobuzdane „individualizacije” odnosi imaju dva lica. Oni

lebde negde između lepog sna i noćne more, i ne vidi se kada jedno prelazi udrugo. Najveći deo vremena ove dve predstave kohabitiraju - iako na različitimnivoima svesti. U fluidnom modernom životnom okruženju ljudske veze su moždanajčešća, najakutnija, najupečatljivija i najproblematičnija otelot vorenjaambivalentnosti. To je razlog što su one, možemo to tvrditi, u centru pažnjefluidnih modernih pojedinacap od ekretu i što stoje na samom vrhu liste njihovihživotnih prioriteta.

„Veze” su u današnje vreme najaktuelnija tema u društvu i naizgled jedinadruštvena igra koju vredi igrati, uprkos njenim

ozloglašenim rizicima. Neki sociolozi, navikli da sklapaju teorije koristećistatističke podatke iz anketa i zdravorazumska shvatanja koja takve statistike

beleže, žure sa zaključcima kako njihovi savremenici više nemaju prijateljstva,veze, zajedništva i zajednicu. Zapravo (na liniji pravila Martina Hajdegera da sestvari u svesti otkrivaju samo kroz frustracije koje izazivaju - u svom pucanju,nestajanju, nesvojstvenom ponašanju, ili delujući na neki drugi način protivnosvojoj prirodi), ljudska pažnja se u današnje vreme sve više usmerava nazadovoljstva koja se očekuju od veza baš zbog toga što se one na neki način nisupokazale potpuno i istinski zadovoljavajućim; a ako uistinu zadovolje, cenazadovoljstva koju sa sobom nose često ispada preterana i neprihvatljiva. U svomčuvenom eksperimentu, Miler i Dolard su videli kako su njihovi laboratorijskipacovi dostigli vrhunac uzbuđenja i uznemirenosti kada „se privlačno izjednačilosa odbojnim”, odnosno onda kad je došlo do konačnog balansa između pretnjeelektričnim šokom i obećanja ukusne hrane...

Nema sumnje da „veze” spadaju u glavne pokretače „buma savetničkeprakse” u današnje vreme. Kompleksnost teme je suviše nabijena, suviše rigidnai teška za samostalno odmotavanje ili razrešavanje od strane pojedinaca.Uzbuđenje Milerovih i Dolardovih pacova prečesto je završavalo kao paralizaakcije. Nesposobnost pravljenja izbora između privlačnosti i odbojnosti, izmeđunada i strahova, reflektovala se kao nesposobnost delovanja. Za razliku odpacova, ljudi koji se nadu u takvoj situaciji mogu se za pomoć obratiti stručnimsavetnicima koji nude svoje usluge, uz naknadu. Ono što se nadaju da će čuti odsavetnika jeste kako napraviti kvadraturu kruga: kako imati ,,i jare i pare”, kako

u vezi popiti samo čašu meda, bez čaše žuči, kako u vezi ovlastiti bezrazvlašćivanja, omogućiti bez onemogućavanja, ispuniti bez opterećivanja...Stručnjaci su predusretljivi, uvereni da potražnja za njihovim

savetodavnim uslugama nikad neće presahnuti pošto nema tih saveta koji ćeikada moći učiniti da krug izgubi kružni oblik i time postane pogodan zakvadraturu... Njihovih saveta ima u izobilju, iako najčešće oni samo podižuuobičajenu praksu na

nivo opšteg znanja, a to zatim do visina naučne, autoritativne teorije.Zahvalni primaoci saveta prebiraju po člancima na temu veza u šarenimmesečnim i nedeljnim časopisima i nedeljnim dodacima ozbiljnih i manjeozbiljnih dnevnih novina, ne bi li čuli ono što žele da čuju od „upućenih” ljudi, jer

su bili suviše bojažljivi ili stidljivi da to urade u sopstveno ime; da zavire usituacije i dešavanja „drugih kao što su oni” i izvuku što veću mogu utehu iz ods


9/115


tranes tručnjakao verene spoznaje da nisu sami u svojim usamljenim naporimada se izbore sa svojim neprilikama.

I tako čitaoci saznaju, iz iskustava drugih čitalaca, recikliranih od stranesavetnika, da mogu pokušati sa „džepnim vezama”, onom vrstom veza koje je„moguće po potrebi izvući”, ali i gurnuti duboko u džep kada one nisu potrebne.Ili ih uče da su veze poput „ribene”1'. Ako se popije u koncentrovanom obliku,izaziva mučninu i može ugroziti zdravlje - te kao i „ribenu”, veze treba rastvoritida bi se konzumirale. Ili da takozvane ,,SDC” - ,,poluvezane parove” treba slavitikao „revolucionare u vezama, koji su raspršili taj gušeći mehur veze parova”. Ilida veze moraju biti podvrgnute, kao automobili, obaveznim periodičnimtestovima voznog stanja. Sve u svemu, ono čemu se uče jeste da je obavezivanje,a posebno dugoročno obavezivanje zamka koju treba više nego bilo šta drugoizbegavati u nastojanju da se „bude u vezi”. Jedan stručni savetnik ovako

informiše svoje čitaoce: „Kad se obavezujete na nešto, makar to bilo i bezposebnog oduševljenja, zapamtite da time verovatno zatvarate vrata drugimromantičnim prilikama koje mogu više zadovoljiti i ispunjavati”. Jedan drugistručnjak sa još manje okolišanja kaže: „Obećanja o obavezivanju su dugoročnobez značaja... Kao i druge investicije, i ona rastu i opadaju”. I stoga, ako želite dabudete u vezi, držite distancu; ako želite da vas vaše zajedništvo ispunjava, nezahtevajte obavezivanje niti se obavezujte. Ostavite sva vrata sve vremeotvorenim.

Stanovnici Leonije, jednog od Nevidljivih gradova Itala Kalvina, naeventualno pitanje o tome, odgovorili bi da je njihova strast „uživanje u novim irazličitim stvarima”. Zaista - svakog

jutra oni oblače „potpuno novu odeću, iz najnovijeg modela frižidera vadeneotvorene konzerve, slušaju najnovije melodije sa najmodernijih radio aparata”.Ali svakog jutra „ostaci jučerašnje Leonije iščekuju kamione za smeće” i čovek ses pravom može zapitati da li je, u stvari, istinska strast Leonijaca „radostizbacivanja, odstranjivanja, čišćenja sebe od periodične nečistoće”. Zašto bi inačeulični čistači bili „dočekivani kao anđeli”, bez obzira na to što je njihova misija„obavijena tišinom punom poštovanja”, što je i razumljivo, jer - „jednom kada sestvari bace, niko više ne želi da dalje razmišlja o njima”.

Hajde da porazmislimo o tome...Zar stanovnici našeg fluidnog modernog sveta, baš kao i stanovnici

Leonije, ne brinu o jednoj stvari dok govore o drugoj? Kažu da je njihova želja,strast, cilj ili san da „budu u vezi”. Ali zar, u stvari, nisu najviše zabrinuti za tokako da spreče kvarenje i zagušenje svojih veza? Da li zaista nastoje da im seveze održe, kao što to kažu, ili zapravo više nego bilo šta drugo žele da te vezebudu lake i labave, da bi, kao ono bogatstvo Ričarda Bakstera, koje je trebalo da„leži na ramenima kao laki ogrtač”, one mogle biti odbačene u bilo komtrenutku? Sve u svemu, kakvu vrstu sav eta oni žele: kako da učvrste vezu, ili -za svaki slučaj - kako da je okončaju bez problema i čiste savesti? Ne postoji lakodgovor na ovo pitanje, iako ono treba da bude postavljeno, i biće postavljano idalje, dok žitelji fluidnog modernog sveta ispaštaju pod razornim teretom najprotivurečnijeg medu masom protivrečnih zadataka s kojima se svakog dana

1 „Ribena" - vrsta bezalkoholnog pića u koncentratu (prim. prev.).


10/115

1 0 Fluidna ljubav

suočavaju.Možda i sama ideja „veze” doprinosi konfuziji. Koliko god se zlosrećni

tragaoci za vezama i njihovi savetnici trudili, ovaj se pojam opire potpunomčišćenju od konotacija neugodnosti i briga koje ga prate. On ostaje prožetnejasnim pretnjama i sumornim slutnjama; on u istom dahu govori ozadovoljstvima zajedništva i užasima zatvaranja. Možda je to razlog što, priopisivanju svojih iskustava i šansi, ljudi sve češće (uz svesrdnu podršku i pomoćsvojih učenih savetnika) o vezama ne govore u smislu uzajamnih odnosa većkontakata. Umesto da govore o partnerima, više vole da govore o „mrežama”. Kojesu to odlike jezika „kontakata” koje nedostaju u jeziku „odnosa”?

Za razliku od „odnosa”, „srodstva”, „partnerstva” i sličnih pojmova koji navidno mesto stavljaju uzajamnu angažovanost a isključuju ili tiho prelaze prekonjene suprotnosti, ne angažovanja, pojam „mreže” označava jednu matricu

simultanih konekcija i diskonekcija; mreže su nezamislive bez simultanogomogućavanja obe aktivnosti. U mreži, konekcije i diskonekcije predstavljaju jednako legitimne opcije, uživaju isti status i imaju isti značaj. Nema smislapostavljati pitanje koja od ove dve komplementarne aktivnosti predstavlja„suštinu” mreže! „Mreža” pretpostavlja trenutke „kontakata” umetnutih u periodeslobodnog lutanja. U mreži se kontakti ostvaruju po zahtevu, i mogu se prekinutipo nahođenju. Upravo je mogućnost „neželjene a pri tom neraskidiv e” veze to štopojam veze čini tako opakim. „Neželjeni kontakt” je, međutim, oksimoron:kontakti mogu biti prekinuti pre nego što postanu nepodnošljivi, što se, u stvari,i događa.

Kontakti su „virtuelne veze”. Za razliku od staromodnih veza (da nepominjemo one „obavezujuće” odnose, a kamoli obavezujuće na duži rok) oniizgleda da su stvoreni po meri fluidnog modernog života, gde „romantične prilike”(i ne samo „romantične”) treba, i poželjno je, da dolaze i odlaze sve većombrzinom i sve masovnije, uklanjajući kao stampedo sa scene jedna drugu inadvikujući se obećanjima da će „više zadovoljiti i ispunjavati”. Za razliku od„pravih veza”, u „virtuelne veze” je lako ući i izaći iz njih. One izgledaju elegantnoi čisto, deluju lako za upotrebu, naklonjeno korisnicima, u poređenju sa teškom,sporom, inertnom, zbrkanom „pravom stvari”. Jedan dvadesetosmogodišnjak izBata, u razgovoru vezanom za rapidno rastuću popularnost internet sastanakanauštrb sastanaka u barovima i sastanaka preko oglasa, istakao je ključnu

prednost elektronskih odnosa: „Uvek možete da pritisnete dugme ’delete’". Baš kao da se upravljaju prema Grešemovom zakonu, virtuelni odnosi(preimenovani u „kontakte”) formiraju obrazac koji istiskuje sve ostale vrsteodnosa. To ne čini zadovoljnim muškarce i žene koji se predaju tom pritisku;teško da su zadovoljniji u odnosu na stanje pre pojave virutelnih veza. Nešto sedobija, nešto gubi.

Kao što je Ralf Valdo Emerson istakao, u klizanju po tankom ledu spas jeu brzini. Kada kvalitet izneveri, tendencija je da se nadoknada traži u kvantitetu.Ako je „obavezivanje” besmisleno, dok se u vezama gubi poverenje i kada je maloverovatno da će one potrajati, javlja se težnja da se partneri zamene mrežama.Međutim, kada dođe do toga, ispada da je još teže (i prema tome još odbojnije)

skrasiti se nego što je to bilo ranije sad vam nedostaju i veštine kojima biste toostvarili ili mogli da ostvarite. Biti u pokretu, ono što je nekad bila privilegija i


11/115


dostignuće, postalo je neophodnost. Održavanje brzine, što je nekad predstavljaloveselu avanturu, pretvara se u zamarajuću rutinu. Što je najvažnije, ta mrskaneizvesnost i ta mučna konfuzija, koje bi trebalo da se rasteraju zahvaljujućibrzini, odbijaju da odu. Lakoća neangažovanja i okončanjep oz ahtevu neumanjuju rizike: oni ih samo distribuiraju na drugi način, zajedno sa strepnjamakoje stvaraju.

Ova knjiga je posvećena rizicima i strepnjama života zajedno i odvojeno, unašem fluidnom modernom životu.


12/115

1 2 Fluidna ljubav

1.

Zaljubljivanje i odljubljivanje

„Moj dragi prijatelju, šaljem ti mali rad za koji se, ne bez razloga,može reći da nema ni glave ni repa, jer je sve u njemu oprečno - i glava irep, naizmenično i recipročno. Razmisli, molim te, o divnoj pogodnosti kojutakva kombinacija svima nudi - tebi, meni i čitaocu. Mi možemo skratiti - jasvoja razmišljanja, ti tekst, čitalac svoje čitanje, jer ne želim da beskrajnozamaram bilo koga preobimnim zapletom. Ako izvučeš jedan disk, dva delate izvitoperene fantazije će se ponovo uklopiti bez problema. Iseckaj više fragmenata, i videćeš da svaki od njih može zasebno stajati. U nadi da će tise neki od njenih delova dopasti i zabaviti te, usuđujem se da tebi posvetimcelu ovu zmiju”.

Ovako je Šari Bodler predstavio Le spleen de Pariš svojim čitaocima.Kakva šteta što je to uradio. Jer da nije, ja bih sam poželeo da sastavim isti ilisličan predgovor onome što sledi. Ali on je to učinio - i ja mogu samo da citiram.Valter Benjamin bi, naravno, izbacio reč „samo” iz poslednje rečenice. A kad malobolje razmislim, i ja bih.

„Iseckaj više fragmenata, i videćeš da svaki od njih može zasebno stajati.”Delovi koji su izašli iz Bodlerovog pera su to mogli, a da li će tako biti i sarazbacanim isečcima misli koje slede - nije moje, već pravo čitaoca da odluči.

U porodici misli ima puno patuljaka. Zbog toga su stvoreni logika i metod,i onda, kad su otkriveni, mislioci su ih zahvalno prigrlili. Patuljci se možda mogukriti i, na kraju, zaboraviti svoju kržljavost pod moćnim sjajem marširajućihredova i borbenog poretka. Kada se redovi zaklope, ko će primetiti koliko su malivojnici? Možete napraviti vojsku koja izgleda izuzetno moćno tako što ćetepostaviti u borbeni poredak redove i redove pigmejaca...

Možda je trebalo da uradim isto sa ovim iseckanim delovima, ako ništadrugo onda da zadovoljim zavisnike od metodologije. Ali pošto nemam dovoljnovremena na raspolaganju za izvršenje takvog zadatka, bilo bi neozbiljno od meneda prvo osmislim borbeni poredak, a da ostavim mobilizaciju za kasnije...

Kad malo bolje razmislim: možda se vreme koje mi je raspolaganju čini

previše kratkim, ne zbog moje starosti, već usled činjenice da što ste stariji tobolje znate da koliko god se misli čine velikim, one nikada neće biti toliko velikeda obuhvate, a kamoli da stalno zadrže, bogatu raskoš ljudskog iskustva. Ono


13/115


što znamo, želimo da znamo, nastojimo da saznamo, ono što moramo pokušatida saznamo o ljubavi ili odbijanju, biti sam ili s nekim, ili umirati sam ili s nekim- da li sve to može biti racionalizovano, svrstano u red i može li odgovaratistandardima doslednosti, kohezije i potpunosti koji su definisani za manje bitnestvari? Možda može - u beskonačnosti vremena.

Zar nije istina da, kada se kaže sve o stvarima najvažnijim za ljudski život,najvažnije stvari ostanu neizrečene?

Ljubav i smrt, dva glavna lika ove priče koja nema ni zapleta ni raspleta,već sažima najveći deo životne buke i besa, uklapaju se u takvu vrsturazmišljanja/pisanja/čitanja više nego bilo koju drugu.

Ivan Klima kaže: malo stvari toliko nalikuje smrti kao ispunjena ljubav.Pojava i jedne i druge stvari je jednokratno iskustvo, ali i iskustvo jednomzauvek, koje ne dopušta ponavljanje, ne dozvoljava pravo na žalbu i ne obećava

izbavljenje. Svaka od njih mora stajati „za sebe”, a to i čine. Svaka od njih jerođena prvi put, ili rođena nanovo, svaki put kada se pojavi, uvek dolazećiniotkuda, iz tame nebivstva, bez prošlosti ili budućnosti. Svaka od njih, svakiput počinje od početka, ogoljavajući površnost prošlih zapleta i taštinu svihbudućih zapleta.

Ni u ljubav ni u smrt ne može se ući dva puta; čak i manje nego što semože ući u Heraklitovu reku. Oni su zaista sami sebi glava i rep, i onizapostavljaju i odbacuju sve drugo.

Bronislav Malinovski se podsmevao difuzionistima koji su poistovećivalimuzejske kolekcije sa rodoslovima; videvši grublje kamene alatke izložene ustaklenim muzejskim kovčezima ispred onih savršenijih, govorili su o „istorijioruđa”. To bi bilo, Malinovski se rugao, kao da je jedna kamena sekira izrodiladrugu na isti način kao što je, recimo, od hippariona vremenom nastao equuscaballus Poreklo konja može se dovesti u vezu sa drugim konjima, ali oruđanisu preci ili naslednici drugih oruđa. Oruđa, za razliku od konja, nemajusopstvenu istoriju. Ona, može se reći, ističu ljudske pojedinačne biografije ikolektivne istorije; ona su bujice ili taloži takvih biografija i istorija.

Dosta slično se može reći o ljubavi i smrti. Srodstvo, bliskost i uzročne vezesu oblici ljudske individualnosti i/ili zajedništva. Ljubav i smrt nemajusopstvenu istoriju. To su događaji u ljudskom vremenu - svaki od njih je zasebandogađaj nepovezan (a kamoli uzročno povezan) sa drugim „sličnim” događajima,

osim u ljudskim konstrukcijama koje retrospektivno nastoje da uoče - da izmisle- veze i da pojme nepojmljivo.I tako, ne možete naučiti da volite; niti možete naučiti da umrete. I ne

možete naučiti to neuhvatljivo - nepostojeće, iako žarko željeno - umećeizbegavanja njihovog stiska i sklanjanja sa njihovog puta. Ljubav i smrt ćeudariti kada za to kucne čas; samo što nemate nagoveštaja kada će to vremedoći. Kada god dođe, bićete zatečeni. Ljubav i smrt će ući ab nihilo - ni iz čega uvaše dnevne preokupacije. Svi smo mi skloni, naravno, da pogledamo unazad nebismo li izvukli pouku iz nekog događaja; pokušavamo da ispratimo unazad štase prethodno dešavalo, koristeći se nepogrešivim principom da je post hoc zasigurno propter hoc, pokušavamo da definišemo smisleni poredak događaja i

najčešće ćemo u tome i uspeti. Takav nam je uspeh potreban radi duhovne utehekoju on donosi: on oživljava, makar i zaobilaznim putem, veru u pravilnost sveta


14/115

1 4 Fluidna ljubav

i predvidivost događaja, što je neophodno za zdrav razum. On takođe stvarailuziju usvojene mudrosti, saznanja i, iznad svega, mudrosti koju čovek moženaučiti, kao što neko uči da koristi pravila indukcije J. S. Mila, da voziautomobil, da jede štapićima umesto viljuškom ili da ostavi povoljan utisak narazgovoru za posao.

U slučaju smrti, učenje je, doduše, ograničeno na iskustva drugih ljudi iono je time iluzija in extremis. Iskustvo drugih ljudi ne može istinski bitispoznato kao iskustvo; kao krajnji rezultat proučavanja objekta, nikad se nemože razdvojiti originalni Erlebnis od kreativnog doprinosa moći imaginacijesubjekta. Iskustvo drugih može se spoznati samo kao obrađena, interpretiranapriča o onome što su drugi proživeli. Možda neke mačke u stvarnosti imaju devetili više života, kao Tom u crtanim filmovima Tom i Džeri, i možda će nekipreobraćenici poverovati da će se roditi ponovo - ali ostaje činjenica da se smrt,

kao i rođenje, dešava samo jedanput; ne postoji način da neko nauči „dasledećeg puta to uradi kako treba” iz događaja koji nikada ponovo neće doživeti.Čini se da ljubav uživa drugačiji status od drugih jednokratnih događaja.Zaista, čovek se može zaljubiti više od jednog puta i neki ljudi se ponose ili

se žale na to što se isuviše lako zaljubljuju i odljubljuju (kao i neki drugi kojeupoznaju u tom procesu). Svako je čuo priče o takvim osobama „posebnosklonim ljubavi”, ili „ranjivim na ljubav”.

Postoje dovoljno čvrste osnove da se ljubav, a posebno stanje„zaljubljenosti”, vidi kao - gotovo po svojoj prirodi - periodično stanje, podložnoponavljanju, koje čak i poziva na ponovne pokušaje. Pod pritiskom, većina nas bise setila dosta slučajeva kada smo osetili da smo se zaljubili i da smo voleli.Možemo pretpostaviti (ali bi to bila pretpostavka bazirana na poznavanju stvari)da se u našim vremenima brzo povećava broj ljudi sklonih da pripišu ime ljubaviviše nego jednom od svojih životnih iskustava, ljudi koji ne bi garantovali da jeljubav koju trenutno doživljavaju poslednja i koji očekuju da će biti još višetakvih iskustava. Ako se ovo nagađanje pokaže tačnim, to ne treba da nasiznenadi. Na kraju krajeva, romantična definicija ljubavi „dok nas smrt nerastavi” je definitivno demode - pošto joj je prošao rok trajanja zbog radikalnogremonta rodbinskih struktura kojima je služila i iz kojih je izvlačila snagu isopstvenu važnost. Ali, nestajanje te ideje neizbežno znači uprošćavanje testovakoje iskustvo mora položiti da bi bilo označeno kao „ljubav”. Umesto da se više

ljudi podigne ka visokim standardima ljubavi u više prilika, standardi su sesmanjili; kao rezultat toga, niz iskustava - koji su opisivani korišćenjem rečiljubav - izuzetno se proširio. O avanturama za jednu noć govori se pod šifrom„vođenja ljubavi”.

Ovo iznenadno izobilje i prividna dostupnost „ljubavnih iskustava” može (ato i čini) pothranjivati ubeđenje da je ljubav (zaljubljivanje, traženje ljubavi)veština koja treba da se nauči i da ovladavanje ovim veštinama raste sa brojemeksperimenata i istrajnosti u praktikovanju. Čovek čak može verovati (a toprečesto i čini) da se veštine vođenja ljubavi moraju razvijati sa akumuliranjemiskustva; da će sledeća ljubav biti iskustvo još uzbudljivije nego ono u kome setrenutno uživa, a opet ne toliko uzbudljivo ili senzacionalno kao ono koje će

slediti posle njega.Ovo je, opet, druga iluzija... vrsta znanja čiji se obim povećava kako se niz


15/115


ljubavnih epizoda produžava, predstavljajući „ljubav” kao oštre, kratke išokantne epizode, koje su a priori prožete svešću o krhkosti i kratkoći. Vrsteveština koje se stiču su, recimo, „brzo završavanje i počinjanje od početka”, ukojima je, prema Sorenu Kirkegoru, Mocartov Don Đovani bio arhetipski virtuoz.Ali voden porivom da proba ponovo, i opsednut sprečavanjem svakog narednogpokušaja u sadašnjosti da stane na put daljem pokušavanju, Don Đovani bitakođe bio arhetipski „ljubavni nesp osobnjak”. Da je ljubav bila svrha DonĐovanijevog neumornog traganja i eksperimentisanja, kompulzivnoeksperimentisanje bi negiralo tu svrhu. Primamljivo je reći da efekat prividnog„učenja veština” mora biti, kao u Don Đovanijevom slučaju, odučavanje odljubavi; „uvežbana nesposobnost” za ljubav.

Ishod kao ovaj - osveta ljubavi, da tako kažemo, nekome KO se usudi daizazove njenu prirodu - mogao je biti očekivan. Čovek može naučiti da izvodi

neku aktivnost u kojoj postoji niz nepromenljivih pravila koja odgovarajustabilnom, monotono ponavljajućem okruženju koje favorizuje učenje, pamćenje inaknadnu „analizu pokreta”. U nestabilnom okruženju, zadržavanje i stican jenavika - što su zaštitni znakovi uspešnog učenja - nisu samo kontraproduktivni,već se po svojim posledicama mogu pokazati i fatalnim. Ono što se iznovapokazuje smrtonosnim za pacove u gradskim kanalizacijama - za ta veomainteligentna stvorenja koja brzo uče kako da izvuku hranljive zalogaje međuotrovnim mamcima - jeste element nestabilnosti, nepoštivanja pravila, ubačenihu mrežu podzemnih uvala i kanala, nepravilnom, za učenje nemogućom,nepredvidivom, istinski neprobojnom „različitošću” drugih - ljudskih -inteligentnih stvorenja: stvorenja dobro poznatih po svojoj naklonosti karazbijanju rutina i stvaranju haosa u distinkciji između redovnog i slučajnog.Ako ta distinkcija nije utvrđena, učenje (u meri u kojoj se ono shvata kaousvajanje korisnih navika) nije moguće. Oni koji su uporni u povezivanju svojihaktivnosti sa ranijim iskustvima, kao generali poznati po tome što vode svojposlednji pobednički rat stalno iznova, preuzimaju samoubilačke rizike iprizivaju beskrajne nevolje.

U prirodi ljubavi je - kao što je Lukan primetio pre dva milenijuma, aFrensis Bejkon ponovio mnogo vekova kasnije - da neminovno podrazumevapredaju sudbini.

U Platonovom Simpozijumu Diotima od Mantinea (u prevodu, „proročica

'Bogobojazna od Prorokgrađa”) je ukazala Sokratu, koji se s time svesrdno složio,na to da „ljubav nije za lepe, kao što mislite”; „ona je za začeće i rođenje ulepom”. Voleti znači želeti „začinjati i rađati”, i tako ljubavnik „ide okolo i tražilepu stvar u kojoj može da začne”. Drugim recima, ljubav ne pronalazi svojsmisao u želji za gotovim, kompletnim i završenim stvarima - već u nagonu daučestvuje u postajanju ovakvih stvari. Ljubav je srodna transcendenciji; ona jesamo drugi naziv za kreativni poriv i kao takva je prepuna rizika, pošto se zasvako stvaranje nikada zasigurno ne može znati gde će završiti.

U svakoj ljubavi postoje bar dva stvorenja, a svako od njih je velikanepoznata u jednačini onog drugog. Zbog toga ljubav deluje kao hir sudbine - ta jeziva i misteriozna budućnost, koju je nemoguće saopštiti unapred, prigrabiti ili

odgurnuti, ubrzati ili zaustaviti. Voleti znači otvarati se toj sudbini, tomnajuzvišenijem od svih ljudskih stanja, onom u kome strah u kombinaciji sa ra-


16/115

1 6 Fluidna ljubav

došću tvori leguru koja svojim sastojcima više ne dozvoljava da se razdvoje.Otvaranje toj sudbini znači, u krajnjem bilansu, prijem slobode u biće: onesloboda koja je otelotvorena u Drugom, u saputniku u ljubavi. Kao što je ErihFrom to nazvao: „Zadovoljstvo u individualnoj ljubavi se ne može dostići... bezistinske poniznosti, hrabrosti, vere i discipline”; da bi odmah, s tugom, dodaokako u „kulturi, u kojoj su ovi kvaliteti retki, sticanje sposobnosti da se voli moraostati retko dostignuće”.2

A tako i jeste - u potrošačkoj kulturi, kao što je naša, koja ravor izujeproizvode spremne za neposrednu upotrebu, brza rešenja, trenutna zadovoljenja,rezultate koji ne zahtevaju duže napore, nepogrešive recepte, osiguranje za sverizike i garancije povratka novca. Obećanje učenja umeća ljubavi (lažno,prevrtljivo, a opet toliko želje ima da bude istinito) je obećanje stvaranja „ljubav-nog iskustva” slično drugoj robi, koja privlači i zavodi mahanjem svim tim

karakteristikama i obećava da će ukloniti čekanje iz želje, znoj iz napora i naporiz rezultata.Bez poniznosti i hrabrosti - nema ljubavi. Obje su potrebne, u velikim i

stalno obnavljanim dozama, kad god se ude u neistraženu zemlju koja nijeucrtana u karte, a kada se ljubav desi, između dvoje ili više ljudskih bića, ona ihuvodi u takvu teritoriju.

Eros, kao što Levinas insistira,3 se razlikuje od posedovanja i od moći; onnije ni bitka, ni sinteza - a ni znanje.

Eros je „veza sa drugačijim, sa misterijom, to jest sa budućnošću, sa onimšto je odsutno iz sveta koji sadrži sve što jeste...” „Patos ljubavi se sastoji iznepremostive dvojnosti bića.” Pokušaj da se prevaziđe ova dvojnost, da se ukrotisamovoljni i pripitome buntovni, da se nepoznato učini predvidivim i da se okujuoni koji slobodno lutaju - sve ove stvari potpisuju smrtnu presudu ljubavi. Erosneće nadživeti dvojnost. Kada je ljubav u pitanju, posedovanje, moć, sinteza irazočarenje su Četiri jahača apokalipse.

U ovome leži čudesna krhkost ljubavi, rame uz rame sa njenim ukletimodbijanjem da lako podnosi ranjivost. Svaka ljubav teži da se razreši, ali utrenutku trijumfa ona se suočava sa svojim konačnim porazom. Svaka ljubav sebori da zakopa izvore svoje neizvesnosti i nesigurnosti; ali, ako uspe, ona brzopočinje da slabi - i nestaje. Eros je opsednut duhom Tanatosa, koga nijednamagijska bajalica ne može isterati. Stvar nije u Erosovoj preranoj zrelosti i

nikakvo obrazovanje i „nauči sam” sredstva ne mogu ga osloboditi te morbidne -samoubilačke sklonosti.Izazov, privlačnost, zavođenje Drugog čine svaku udaljenost, koliko god da

je ona mala, nepodnošljivo velikom. Otvaranje deluje kao ambis. Sinteza ilinadvladavanje izgledaju kao jedini lekovi za nastalu muku. A postoji samo tankagranica, koju je veoma lako prevideti, između mekog i nežnog zagrljaja i okrutnoggvozdenog stiska. Eros ne može biti lojalan sam sebi bez praktik ovanja ovogprvog, ali ne može ga praktikovati a da ne rizikuje ovo drugo. Eros nudi ruku i

2 Eric Fromin, Jhe Art ofLoving (1957; Torsons, 1995), str. vii.

3 Emmanuel Levinas, Le Temps et laulre (Presses Universitaires de France,1991), str. 8 1,78.


17/115


pruža je prema drugom - ali ruke koje mogu da grle takođe mogu da ščepaju istegnu.

Koliko god da ste naučili o ljubavi i voljenju, vaša mudrost može doći, kaoKafkin Mesija, tek dan nakon njenog dolaska.

Dok god živi, ljubav lebdi na ivici poraza. Ona na svom putu rastvara svojuprošlost; ona za sobom ne ostavlja utvrđene rovove u koje se može povući, tražećizaklon u slučaju nevolje. I ona ne zna šta je čeka i šta budućnost može doneti.Ona nikada neće dobiti pouzdanost, dovoljno jaku da razbije oblake i ugušiuznemirenost. Ljubav je zalog po osnovu neizvesne i nedostižne budućnosti.

Ljubav može biti, i često jeste, zastrašujuća kao i smrt; ali, za razliku odsmrti, ona prikriva tu istinu naletima želje i uzbuđenja. Ima smisla misliti orazlici između ljubavi i smrti kao o onoj između privlačnosti i odbijanja. Opet,kada bolje razmislim, čovek ne može biti toliko siguran. Obećanja ljubavi su, po

pravilu, manje dvosmislena nego njeni darovi. Tako je iskušenje zaljubljivanjaveliko i nadmoćno, ali isto je takva i privlačnost bekstva. A mamac traganja zaružom bez trnja nikada nije mnogo daleko i uvek mu je teško odoleti.

Žudnja i ljubav. Brat i sestra. Nekada rođeni kao blizanci; međutim,nikada kao identični (jednojajčani) blizanci.

Žudnja je želja za trošenjem. Upijati, proždirati, jesti i svariti - uništiti.Žudnji ne treba nijedan drugi podsticaj - do prisustva drugačijeg. To prisustvo jeuvek i već samo po sebi uvreda i poniženje. Žudnja je poriv za osvetom zboguvrede i za sprečavanje poniženja. To je primoranost da se zatvori jaz premadrugačijem, jer ono mami i odbija, zavodi obećanjem neistraženog i iritira svojomneuhvatljivom, tvrdoglavom različitošću. Žudnja je impuls da se ono drugačijeliši svoje različitosti; i da se time onesposobi. Kroz njeno doživljavanje,istraživanje, upoznavanje i odom aćivanje, to drugačije bi se pojavilo bez žaokeiskušenja koja bi bila izvučena i slomljena. I to ako preživi taj tretman. Verovatno je, međutim, da će u tom procesu njegovi nesvareni ostaci pasti iz carstvapotrošne robe u carstvo smeća.

Potrošna roba privlači - a smeće odbija. Posle žudnje dolazi odlaganjesmeća. To je, čini se, istiskivanje različitosti iz drugačijeg i bacanje isušenihljuštura čim posao bude gotov. U svojoj suštini, žudnja je nagon za destrukcijom.I nagon za 5awouništen jem, iako indirektan: žudnja je kontaminirana, od svogrođenja, željom za smrću. Ovo je, opet, njena strogo čuvana tajna; čuvana najviše

od same sebe.Ljubav je, s druge strane, želja za negovanjem i za očuvanjem objektanegovanja. Centrifugalni impuls, za razliku od centripetalne žudnje. Impuls zaširenjem, za korakom izvan, za dosezan jem onoga što je „tamo negde”. Pojesti,apsorbovati i asimilovati subjekat u objektu, a ne suprotno, kao što je sažudnjom. Suština ljubavi je u dopunjavanju sveta - svaka dopuna je živi dokazbića koje voli; u ljubavi, biće se, deo po deo, presađuje u svet. Biće koje voli širise kroz sopstveno predavanje voljenom objektu. Suština ljubavi je u opstankubića kroz njegovu drugost. I tako ljubav znači nagon za zaštitom, za hranjenjem,za zaklonom; takode za grljenjem, maženjem i negovanjem, ili za ljubomornimčuvanjem, odbranom, zatvaranjem. Ljubav znači biti u službi, stajati u poretku,

čekati komandu - ali isto tako može značiti razvlašćivanje i preuzimanjeodgovornosti. Nadmoć kroz predaju; žrtvovanje koja se vraća kao veličanje.


18/115

1 8 Fluidna ljubav

Ljubav je sijamski blizanac pohlepe za moći; nijedno od njih ne bi preživelorazdvajanje.

Ako žudnja želi da troši, ljubav želi da poseduje. Dok se ispunjenje žudnjepodudara sa uništenjem svog objekta - ljubav raste sa svojim dobicima iispunjava je njihova trajnost. Ako je žudnja samodestruktivna, ljubav jesamopokretačka.

Kao i žudnja, ljubav je pretnja svom objektu. Žudnja uništava svoj objekat,uništavajući sebe u tom procesu; zaštitna mreža koju ljubav brižno tka oko svogobjekta zarobljava taj objekat. Ljubav uzima zarobljenika i stavlja ga u pritvor;ona vrši hapšenje zbog zatvorenikove zaštite.

Žudnja i ljubav deluju sa suprotnim ciljevima. Ljubav je mreža bačena navečnost, žudnja je lukavstvo za izbegavanje dosadnog tkanja mreže. Verna svojojprirodi, ljubav bi težila da održi žudnju. Žudnja bi, s druge strane, izbegavala

lance ljubavi.„Vaši pogledi se susreću u prepunoj prostoriji; varnica privlačnosti je tu.Vi ćaskate, plešete, smejete se, podelite piće ili šalu i veoma brzo jedno od vaspita: 'Tvoj stan ili moj?' Niko od vas dvoje ne traži ništa ozbiljno, ali nekako se

jedna noć može pretvoriti u nedelju, onda mesec, godinu ili duže” - kaže KetrinDžarvi (u časopisu Gvardijan vikend) 4

Tako je neočekivan ishod trenutka žudnje i avantura za jednu noć da tužudnju ispuni, kako Ketrin Džarvi kaže, „emocionalna ustanova za rehabilitacijuna putu između slobode sastanaka i ozbiljnosti značajne veze” (iako „ozbiljnost”,kako ona podseća svoje čitaoce, ne štiti „značajnu vezu” od završetka sa„teškoćama i ogorčenošću” kada jedan partner „ostane posvećen ostanku u vezi,

dok drugi želi da istražuje nove teritorije”). Ustanove za rehabilitaciju - kao i,doduše, svi drugi dogovori „do daljnjeg” u fluidnom okruženju u kome jeobavezivanje budućnosti beznad ežno koliko i prezreno - ne moraju nužno bitiloša stvar (po mišljenju Džarvijeve i dr Valeri Lamon, priznatog psihologa zasavetovanje koju citira); ali, kada „dajete sebe, koliko god to bilo nepotpuno”,„imajte na umu da ćete verovatno zatvoriti vrata drugim romantičnimmogućnostima” (to jest, odustati od prava da istražujete nove teritorije”, bar dokse partner prvi ne pozove na to pravo).

Oštro zapažanje, trezvena procena: vi ste pred situacijom izbora. Žudnja iljubav su ili/ili.

Još oštrija zapažanja: vaši pogledi se susreću u prepunoj prostoriji i veomabrzo... Žudnja da se igrate u krevetu pojavljuje se niotkuda, i ne treba puno dakuca na vrata da bi ušla. Možda to nije karakteristično za naš svet opsednutbezbednošću, ali ova vrata skoro da i nemaju brave. Nema sistema daljinskognadgledanja da ispita ko su uljezi i da razdvoji zlobne grabljivce od dobronamernih posetilaca. Provera kompatibilnosti horoskopskih znakova (kaoprovera marke u TV reklamama za mobilne telefone) bi možda obavila zadatak.

Reći „žudnja” možda znači reći previše. Kao u kupovini: kupci danas nekupuju da bi zadovoljili žudnju, kao što je primetio Harvi Ferguson - oni kupujupo želji. Potrebno je vreme (nepodnošljivo dugo vremena po standardima kulturekoja se gnuša odugovlačenja i promoviše „trenutno zadovoljenje” umesto toga) da

bi se žudnja posejala, uzgajila i nahranila. Žudnji je potrebno vreme da proklija,

4 Guardian Weekend, 12. januar 2002.


19/115


poraste i sazri. Iako se pojam „dugoročnog” sve više i više skraćuje, brzinasazrevanja želje i dalje odoleva ubrzanju; vreme potrebno da se unovče rezultatiinvestiranja u uzgoj žudnje čini se sve dužim iritirajuće i nepriuštivo dužim.

Menadžerima tržnih centara njihovi akcionari nisu ponudili tolikovremena, ali, isto tako, ni oni ne žele da odluke o kupovini budu podsticanemotivima koji su rođeni i koji sazrevaju nasumično, ili da prepuste njihovu negunestručnim i nepouzdanim „uradi sam” poduhvatima kupaca. Svi motivi koji supotrebni da nateraju kupce da kupuju moraju nastati na licu mesta, tokomšetnji tržnim centrom. Oni mogu i da umru na licu mesta (uz potpomognutosamoubistvo, uz većini slučajeva) onda kada je njihov posao gotov. Njihov životnivek ne treba da bude duži od perioda koji je kupcima potreban za lutanje odulaska u tržni centar pa do izlaska.

U današnje vreme tržni centri se dizajniraju sa idejom o brzom buđenju i

brzom izumiranju želja, a ne mučnim i dugačkim negovanjem i gajenjem žudnji. Jedina žudnja koja treba da bude (i biće) usađena posetom tržnom centru je tada se iznova ponavlja uzbudljivi trenutak „predavanja” i dozvoljavanja željama davode predstavu bez prethodno napisanog scenarija. Kratkoća njihovog životnogveka je glavna vrednost želja, koja im daje prednost nad žudnjama. Predavanježeljama, za razliku od praćenja žudnje, je poznato kao trenutno, uz nadu da nećeostaviti trajne posledice koje mogu sprečiti buduće trenutke radosne ekstaze. Uslučaju partnerskih veza, a posebno seksualnih partnerskih veza, slediti želje,više nego žudnje, znači ostaviti vrata širom otvorena „drugim romantičnimmogućnostima” koje, kao što dr Valeri Lamon kaže a Ketrin Džarvi misli, mogubiti „više zadovoljavajuće i ispunjavajuće”.

Kada je delovanje u skladu sa željama duboko usađeno u svakodnevnoponašanje moćnim silama potrošačkog tržišta, čini se da se žudnja bojažljivo,nespretno i nelagodno kreće ka ljubavnom obavezivanju.

U svojoj originalnoj verziji, žudnji treba posvećenost i briga, kojepodrazumevaju dužu negu, naporno pogađanje bez unapred dobijenog rešenja,neke teške izbore i nekoliko bolnih kompromisa - ali, što je najgore, ona značiodlaganje zadovoljstva, što je, bez sumnje, žrtva koje se naš svet brzine iubrzanja najviše gnuša. U svojoj radikalizovanoj, piramidalnoj i, povrh svega,kompaktnijoj reinkarnaciji u formi želje, žudnja je izgubila puno takvihodbijajućih atributa, a pri tom se više fokusirala na svoju metu. Kao što su

reklame koje su najavljivale uvođenje kreditnih kartica to slavno nazvale - čoveksada može „ukloniti čekanje iz želje”.Kada smo vodeni željom („vaši pogledi se sreću u prepunoj prostoriji”),

partnerstvo prati obrazac kupovine i ne zahteva ništa više od veština prosečnogpotrošača skromnog iskustva. Kao i druga potrošačka roba, partnerstvo je zakonzumiranje na licu mesta (njemu nije potrebna dodatna obuka ili produženapriprema) i za jednokratnu upotrebu „bez predrasuda”. A prvo i najvažnije jesteda je ona upadljivo zamenjiva.

Ako ima grešku ili „ne zadovoljava u potpunosti”, roba može biti zamenjenadrugom, po mogućstvu više zadovoljavajućom robom, čak i ako nisu ponuđeneusluge posle rasprodaje i ako garancija o povratku novca nije obuhvaćena

transakcijom. Ali čak i ako ispune svoje obećanje, ne očekuje se da će biti uupotrebi dugo vremena; naposletku, savršeno upotrebljiva, ispravna kola ili


20/115

2 0 Fluidna ljubav

kompjuteri ili mobilni telefoni u vrlo pristojnom stanju se otpremaju nasmetlište, uz malo ili nikakvo kajanje, onog trenutka kada se njihove „nove iunapređene verzije” pojave u prodavnicama i postanu glavni hit. Da li postoji bilokakav razlog zašto partnerske veze treba da budu izuzetak od ovog pravila?

Obećanja o odanosti, kako piše Adrijen Berdžes, su „beznačajna nadugoročnom planu”.5

I onda nastavlja sa objašnjavanjem: „Odanost je izvedena iz drugih stvari:koliko smo zadovoljni svojim vezama; da li vidimo realnu alternativu; i da li ćenjihov nastavak uzrokovati gubitak važnih investicija (vremena, novca,zajedničke imovine, dece).” Ali, „ovi faktori rastu i smanjuju se, kao i osećanjaljudi u vezi sa odanošću”, prema Keril Rasbalt, „ekspertu za veze” na univerzitetuSeverna Karolina.

To je zaista neprilika: vi ćete nerado podneti gubitke, ali se gnušate izgleda

da ćete možda morati uludo baciti još novca. Veza, kao što će vam ekspert reći, jeinvesticija kao i sve druge: uložite vreme, novac, napore koje ste mogli daokrenete u drugom pravcu, ali niste, nadajući se da radite pravu stvar i da ćeono što ste izgubili ili čega ste se odrekli biti ponovo vraćeno za neko vreme - saprofitom. Vi kupujete akcije i čuvate ih dok god one imaju tendenciju povećanjasvoje vrednosti i brzo ih prodajete kada profiti počnu da padaju ili kada drugeakcije obećavaju veću zaradu (trik je u tome da ne previdite trenutak kada se todesi). Ako ulažete u vezu, profit koji očekujete je, kao prvo, sigurnost: sigurnost upuno svojih značenja blizina nekog ko će vam pomoći kada je najpotrebnije,priticanje u pomoć u vreme tuge, društvo u samoći, izvlačenje iz nevolje, uteha uporazu i aplauz u pobedi; takođe u smislu zadovoljenja koje brzo dolazi nakon javljanja potrebe. Ali pazite se: obećanja o odanosti u vezi su, onda kada se u njuude, „beznačajna na dugoročnom planu”.

Naravno da jesu; veze su ulaganja kao i sva druga, ali da li bi vam ikadpalo na pamet da se zareknete na lojalnost akcijama koje ste tek kupili odbrokera? Da se zakunete da ćete ostati semperfidelis i u dobru i u zlu, „dok nassmrt ne rastavi”? Da nikada ne gledate na stranu, gde (ko zna?) nam mogumahati veće nagrade?

Akcionari koji znaju svoj posao (obratite pažnju: akcionari samo drže akcije, a ono što se drži može i da se pusti) ujutru prvo u novinama otvore stranusa berzom da vide da li je vreme da se drži ili da se pušta. A tako je i sa ovom

drugom vrstom akcija: vezama. Samo što u ovom slučaju nema berze, i niko zavas neće raditi posao odmeravanja mogućnosti i procenjivanja šansi (osim ako neunajmite profesionalnog savetnika na isti način na koji unajmite savetnika zaberzu ili iskusnog računovođu, mada se, u slučaju veza, brojni dnevni TVprogrami sa gostima, „istinite životne drame”, veoma trude da zamene mestoeksperta). Zbog toga to morate sami da radite, svakodnevno. Ako napravite greš-ku, biće vam uskraćena mogućnost da za to okrivite pogrešnu informaciju.Morate konstantno biti na oprezu. Teško vama ako zadremate ili zaboravite naobazrivost.„Biti u vezi” podrazumeva puno glavobolje, ali, povrh svega, večnunesigurnost. Nikada ne možete biti u potpunosti i kompletno sigurni šta daradite i nikada ne možete biti sigurni da ste uradili pravu stvar ili da ste je

5 Adrienne Burgess, Will You Still Live Me Tomorrow (Vermilion, 2001), kao što jecitirano u: Guardian Weekend, 26. januar 2002.


21/115


uradili u pravom trenutku.Izgleda da nema valjanog izlaza iz ovog škripca. Još je gore to što je on

prepun paradoksa najgore vrste: ne samo da veza ne uspeva da zadovolji potrebukoju je trebalo (i za šta je postojala nada) da utaži, već čini tu potrebu jošneprijatnijom i upornijom. Vi ste tražili vezu u nadi da ćete olakšati nesigurnostkoja je progonila vašu samoću, ali terapija je samo još više pogoršala vašesimptome, a sada se možda osećate čak i manje sigurnim nego ranije, čak i ako„nova i otežana” nesigurnost vreba sa drugih mesta. Ako ste mislili da će kamatana vaše investicije u kompaniju biti plaćena čvrstom valutom sigurnosti, čini seda ste onda postupali na bazi pogrešne pretpostavke.

Ovo je nevolja i ništa osim nevolje, ali to još nije sve. Posvećenost vezi koja je „besmislena na dugoročnom planu” (čega su obe strane svesne!) je mač sa dveoštrice. On čini to da držanje ili propuštanje investicije bude stvar vašeg

proračuna i odluke ali nema razloga da pretpostavite da će vaš partner, ako dođedo toga, praktikovati sličnu diskreciju i da neće biti slobodan da tako uradi ako ikada on ili ona to želi. Vaša svest o ovome dodatno uvećava vašu nesigurnost - ataj dodatni deo je i najteže izdržati: za razliku od vašeg sopstvenog slučaja „uzmiili ostavi”, nije u vašoj moći da sprečite partnera da izabere izlazak iz veze. Nemožete uraditi puno da promenite partnerovu odluku u vašu korist. Za vašegpartnera, vi ste roba koja treba da se proda ili gubitak koji treba da se smanji aniko ne konsultuje tu robu pre nego što je pošalje nazad na tržište, ili te gubitkepre njihovog izbacivanja. U svakom slučaju, veza na koju se gleda kao na biznistransakciju nije lek za nesanicu. Ulaganje u vezu nije bezbedno i tako će i ostati,čak i ako želite drugačije glavobolja. Ne lek. Dok god su veze smatraneprofitabilnim investicijama, kao garanti sigurnosti i rešenja za vaše probleme,čini se da je glava - drugi pobeđuje a pismo - vi gubite. Samoća rađa nesigurnost- ali čini se da veza ne radi ništa drugo. U vezi se možete osećati nesigurnim kaoi bez nje, ili gore. Samo se imena koja dajete vašoj uznemirenosti menjaju.

Ako nema valjanog rešenja za ovu nevolju, ako nijedan od navodnorazumnih i efikasnih koraka ne dovodi do približavanja rešenju - ljudi se tadaobično ponašaju iracionalno, pogoršavajući problem i čineći njegovo razrešenjesve manje mogućim.

Kao što zaključuje još jedan ekspert za veze, koga je citirala AdrijenBerdžes, Kristofer Klalou iz Instituta za istraživanje brakova u Tavistoku: „Kada

se ljubavnici osećaju nesigurno, oni se uglavnom ponašaju nekonstruktivno, ilipokušavaju da zadovolje ili pokušavaju da kontrolišu, možda čak i uz fizičkenapade - a svim tim stvarima će verovatno oterati svog ljubavnika”. Jednom kadase nesigurnost uvuče, plovidba nikada više nije pouzdana, promišljena istaložena. Bez kormila, nejaki splav veze se njiše između dveju zloglasnih stena,na koje su se nasukale mnoge veze: totalne poniznosti i totalne moći, krotkogprihvatanja i arogantnog pokoravanja, poništavanja nečije autonomije i gušenjaautonomije partnera. Udaranje u bilo koju od ovih stena uništilo bi čak iispravan brod sa iskusnom posadom - a kamoli splav koji nosi neiskusnogmornara koji, pošto je odrastao u doba rezervnih delova, nikada nije imao šansuda savlada umeće popravke štete. Niko od modernih mornara ne bi gubio vreme i

popravljao deo koji više nije podesan za more i radije bi stavio rezervni deo nanjegovo mesto. Ali, na splavu veze - rezervni delovi nisu dostupni.


22/115

2 2 Fluidna ljubav

Neuspeh u vezi je najčešće neuspeh u komunikaciji.Kao što je primetio Knud Logstrup, najpre blagoglagoljivi propovednik iz

okruga Funen a kasnije etički filozof jakog i jasnog glasa na univerzitetu Arhus,postoje dve „divergentne izopačenosti”, koje čekaju u zasedi na neopreznog ili nanepromišljenog glasnika”.6 Jedna je „vrsta asocijacije koja se, zbog lenjosti, ljud-skog straha ili sklonosti ka udobnim vezama, sastoji u jednostavnompokušavanju obostranog zadovoljavanja, dok se problem uvek izbegava. Samogućim izuzetkom postojanja nečeg zajedničkog protiv treće osobe, ne postojiništa što promoviše udobnu vezu koliko obostrane pohvale”. Sledeća izopačenostse sastoji od „naše želje da promenimo druge ljude”. Mi imamo određena mi-šljenja o tome kako da radimo stvari i kakvi treba da budu drugi ljudi. Ovakvimmišljenjima nedostaje razumevanje, jer - što su mišljenja određenija - sve višepostaje neophodno da nas ne ometa preveliko razumevanje onih koji treba da se

promene.Problem je u tome što su oba izopačenja previše često deca ljubavi. Prvoizopačenje može biti ishod moje želje za utehom i mirom, kao što impliciraLogstrup. Ali takođe može biti, a često i jeste, proizvod mog poštovanja premadrugima, koje je puno ljubavi: volim te i zbog toga te puštam da budeš kakav jesii insistiram na tome, kakve god da imam sumnje u vezi sa mudrošću tvog izbora.Kako god da vam naudi vaša tvrdoglavost, ja se ne bih usudio da vamprotivrečim, kako ne biste bili primorani da napravite izbor između svoje slobodei moje ljubavi. Možeš računati na moje odobrenje, šta god da se desi... A poštoljubav ne može, a da ne bude posesivna, moja dobrodušnost puna ljubavi jepotpomognuta nadom: taj prazan ček je dar moje ljubavi, drag oceni dar koji sene može nigde drugde naći. Moja ljubav je to mirno utočište koje ste tražili i kojevam je bilo potrebno čak i onda ako ga niste tražili. Sada se možete odmoriti i nemorate ga više tražiti.

Ovo je posesivnost ljubavi na delu, ali posesivnost koja traži svojeispunjenje u samo obuzdavanju.

Drugo izopačenje izvire iz posesivnosti ljubavi, koje je pušteno na slobodu ibesni. Ljubav je jedan od umirujućih odgovora na blagoslov ili prokletstvoljudske individualnosti, čija je jedna od mnogih karakteristika usamljenost kojamora ispunjavati stanje razdvojenosti (kao što Erih From kaže,7 ljudi svihuzrasta i kultura suočeni su sa rešavanjem jednog istog pitanja: kako prevazići

razdvojenost, kako postići zajedništvo, kako nadmašiti nečiji sopstveniindividualni život i pronaći „iskupljenje”). Svaka ljubav je obojena kanibalnimnagonom. Svi ljubavnici žele da udave, iskorene i očiste tu neprijatnu, iritirajućurazličitost drugog koja ih razdvaja od ljubljenog svog; odvajanje od ljubljenogsvog je najgori strah ljubavnika i mnogi od njih bi uradili sve da odbiju utvaruodlaska jednom za svagda. Koji je bolji način ispunjavanja tog cilja nego daučinite svog voljenog neodvojivim delom ljubavnika? Gde god ja idem, ti ideš; štagod ja prihvatim, ti ćeš prihvatiti; šta god ja mrzim, ti mrziš. Ako nisi i ne možeš

6 5 Knud Logstrup, Den Etiske Fordring (Nordisk Forlag, 1956), preveo Teodor I. Jensens kao The Ethical Demand (Universitv Notre Dame Press, 1997),str. 24-5.

7 Fromm, The Art of Loving.


23/115


biti moj sijamski blizanac, budi moj klon!Drugo izopačenje ima još jedan koren - i potopljeno je u ljubavnikovom

obožavanju svog voljenog. U svom uvodu u zbirci tekstova sa naslovomFilozofije ljubavi,8 Dejvid L. Norton i Meri F. Kil pričaju priču o čoveku koji jepozvao prijatelje na večeru da bi upoznali „savršenu reinkarnaciju Lepote, Vrline,Mudrosti i Ljupkosti, ukratko, najdivniju ženu na svetu”; kasnije tog dana, zastolom u restoranu, pozvani prijatelji su se „borili da sakriju svojuzaprepašćenost”: da li je ovo bilo „stvorenje čija lepota nadmašuje Veneru, Jelenui ledi Hamilton?”. Nekada je teško razlikovati divljenje od strane voljenog oddivljenja samom sebi; čovek može spaziti trag velikog, a opet nesigurnog ega kojiočajnički želi da potvrdi svoje nesigurne vrednosti u svom odrazu u ogledalu, ili, još bolje, u laskajućem, marljivo retuširanom portretu. Nije tačno da se deo moje jedinstvene smelosti preneo na osobu koju sam (setite se: Ja, praktikujući svoju

suverenu volju i pravo) izabrao - onu koju sam izabrao iz gomile anonimnih iobičnih da bude moj - i samo moj - saputnik? U bleštavom sjaju izabranog, mojsops tveni plamen pronalazi svoj bleštavi odsjaj. On pojačava moju slavu,potvrđuje moju slavu i garantuje za nju, ona nosi novosti i dokaze moje slave gdegod da ide.

Ali da li mogu biti siguran? Bio bih, da nema sumnji koje zvekeću u tojmračnoj tamnici ne razmišljanja, gde sam ih zaključao u uzaludnoj nadi da ihnikada više neću čuti. Bojazni, slutnje; strahovi da vrlina može biti pokvarena,slava nestvarna... da o daljini između mene kakav jesam i stvarnog mene, kojižudi da izađe, ali do sada nije, i dalje treba da se pregovara - a to je težak posao.

Moj voljeni može biti bilbord na kome je naslikana moja savršenost u svojsvojoj veličanstvenosti i sjaju, ali zar se ne bi onda videle fleke i mrlje? Da bi seočistile, ili sakrile u slučaju da su previše lepljive da bi se obrisale, čovek moradetaljno da očisti, a onda da premaze platno pre nego što stvarno počne saslikanjem; a onda da pažljivo gleda kako bi osigurao da se tragovi starihnesavršenosti ne vide ispod nekoliko slojeva boje. Svaki trenutak odmora dolaziprerano - restauracija i ponovno slikanje bez predaha...

Beskrajni napor je takođe delo ljubavi. Ljubav buja kreativnom energijom;s vremena na vreme energija se nanovo ispušta u naletu ili u konstantnom tokudestrukcije.

U ovom procesu - voljeni se pretvara u platno. Po mogućstvu, prazno

platno. Njegove prirodne boje su izbeljene, tako da se ne bi mešale ili kvarile onošto slikar želi. Slikar ne treba da se pita kakva je tekstura platna, dole ispodboje. Platnena platna ili lanena platna ne daju izveštaje dobrovoljno. Iako to, svremena na vreme, ljudska platna rade.

To može biti ljubav u sekundi, ljubav na prvi pogled; ali vreme, dugačko ilikratko, mora proći između pitanja i odgovora, predloga i prihvatanja.

Vreme koje prolazi nikada nije tako kratko da bi dozvolilo onom koji jepitao i onom koji je odgovorio da ostanu, u trenutku kada odgovor stiže, ista bićakoja su bila kada je sat bio podešen: onaj koji je pitao i onaj koji je bio pitan. Kaošto je Franc Rozenveg to rekao, „odgovor neizbežno daje druga osoba, a ne onakoja je pitana, i dat je onome ko se promenio od kada je postavio pitanje.

8 David L. Norton i Mary F. Kille (ed.), Philosophies oj Love (Helix Books, 1971).


24/115

2 4 Fluidna ljubav

Nemoguće je znati koliko je duboka ova promena bila”.9 Postavljanje pitanja, čekanje na odgovor, kada neko vama postavi pitanje,

borba sa odgovorom, sve me je to promenilo.Oba partnera su znala da je promena na putu i oba su joj poželela

dobrodošlicu. Oni su skočili naglavačke u nepoznate vode; šansa da se otvoreprema avanturi u nepoznatom i nepredvidivom je bila najveća čar ljubavi. „Prvoolakšanje od tenzije u začaranoj igri ljubavi obično dolazi kada se ljubavnici zovupo imenu. Ovaj čin stoji kao usamljeni zavet da će jučerašnjice ova dva pojedincabiti uključene u njihovu današnjicu.” I - da dodam, spremnost da se uključezajedničke sutrašnjice u njihovu poluzajedničku, poluodvojenu današnjicu.Sutrašnjica koja sledi to uključivanje će se razlikovati - moraće da se razlikuje oddanašnjice, kao što

se razlikuje od jučerašnjice. Džon će biti Džon i Meri, Meri će biti Meri i

Džon. Odo Markvard je govorio, ne nužno sa ironijom, o etimološkom srodstvuizmeđu zwei i Zweifel - „dva” i „sumnja” - i suger isao da u toj vezi postoji višeod obične aliteracije. Kada postoji dvoje, ne postoji sigurnost, a kada je drugiprepoznat kao punopravni „drugi", suvereni drugi, a ne običan produžetak, ilieho, ili sredstvo, ili kurir mene,prvog - nesigurnost je priznata i prihvaćena. Bitidvojac znači pristanak na neizvesnu budućnost.

Franc Kafka je primetio da smo mi dvojno odvojeni od Boga. Pošto smo jelisa drveta znanja, mi smo razdvojili sebe od Njega - dok činjenica da nismo jelisa drveta života razdvaja Njega od nas. On (večnost u kojoj su sva bića i njihovadela obuhvaćena; u kojoj šta god može biti - jeste, i šta god može da se desi -dešava se) je zatvoren za nas: uvek će ostati tajni - uvek van domašajarazumevanja. Ali mi to znamo - i to znanje nam ne dozvoljava predah. Počevši odneuspešnog pokušaja da se sagradi Vavilons ka kula, mi ne možemo prestati dase trudimo, da grešimo, da ne uspevamo i da iznova pokušavamo.

Šta da pokušavamo? Da negiramo to odvajanje, da negiramo negiranjeprava na voće sa drveta života. Nastavljanje sa pokušavanjem i neuspevanje uovim iskušenjima je ljudski, čak previše ljudski. Ako je različitost drugih, kao štoLevinas insistira, krajnja misterija, apsolutno nepoznato i potpuno nedokučivo,ona ne može, a da ne bude prekršaj i izazov - baš zbog toga što je uzvišena:zabranjujući pristup, odbijajući ulazak - nedostupan i zauv ek van dometa. Ali

(kao što Rozenveg nastavlja da nas podseća), „neograničeno ne može bitipostignuto kroz organizaciju... Najviše stvari ne mogu da se planiraju; za njih jespremnost sve".

Spremnost za šta? „Govor je ograničen vremenom i hranjen vremenom...on ne zna unapred gde će se zaustaviti. On uzima svoje nagoveštaje od drugih.Zapravo, on živi vrlinom života drugog... U pravom razgovoru nešto se dešava."Rozenveg objašnjava Ko je taj „drugi", po čijem životu živi govor, tako da neštomože da se dogodi u razgovoru: to „drugo" „je uvek neko prilično određen", KO nema „samo uši, kao čitav svet', već i usta".

9

Franz Rosenzvveig, Das Buchlein vom gesunden und krankenMenschenver¬stand, prevedeno kao Understanding the Sick and the

Health)/, ed. N. N. Glatzer (Harvard Universitv Press, 1999).


25/115


To je tačno ono šta ljubav radi: čupa drugog iz „celog sveta”, i kroz taj činponovo oblikuje drugog u „prilično određenog nekog”, nekog sa ustima da gasluša, nekog s kim će razgovarati, tako da nešto može da se desi.

A šta je to „nešto” što treba da bude? Ljubav znači odlaganje odgovora iliuzdržavanje od postavljanja pitanja. Činiti da drugi postane neko određen značipredstavljanje budućnosti neodređenom. To znači pristanak na neodređenubudućnost. Pristanak na proživljeni život od njegovog začetka do njegovoggašenja, na jedinom mestu dodeljenom ljudima: praznina koja se pruža izmeđukonačnosti njihovih dela i beskonačnosti njihovih ciljeva i posledica.

„Džepna veza”, kako objašnjava Ketrin Džarvi, komentarišući mišljenjeDžilijana Voltona iz londonskog bračnog savetovališta,10 zove se tako jer je držiteu vašem džepu, tako da možete da je izvadite kada vam je to potrebno.

Uspešna džepna veza je slatka i kratkotrajna, kaže Džarvinova. Možemo

pretpostaviti da je slatka jer je kratkotrajna, a da njena slatkoća leži baš u tojutešnoj svesti da ne morate da menjate svoje rutine ili da se istežete unazad dabi ste zadržali njenu slatkoću netaknutom u dužem vremenskom periodu;zapravo, ne treba da radite baš ništa da biste uživali u njoj. „Džepna veza jeotelotvorena trenutnost i odloživost.”

Vaša veza neće zadobiti te čudesne kvalitete pre nego što se ispuneodređeni uslovi. Imajte u vidu da ste vi taj koji mora da ispuni ove uslove; drugastvar koja zasigurno ide u prilog „džepnoj vezi”, pošto od vas, i samo od vas,zavisi njen uspeh, pošto ste vi, i samo vi, taj koji kontroliše - i ima kontrolutokom čitavog trajanja te kratke „džepne veze”.

Prvi uslov: u vezu se mora stupiti trezveno i u potpunosti sves no. Setitese, ovde nema „ljubavi na prvi pogled”. Nema zaljubljivanja... Nema iznenadneplime emocija koja vas ostavlja bez daha: nema emocija koje zovemo „ljubav”, nitionih koje trezveno opisujemo kao „žudnju”. Nemojte dozvoliti da budetenadjačani

i oboreni s nogu, i, iznad svega, ne dopustite da vam kalkulator budeiščupan iz ruke. Ne dozvolite sebi grešku koja se tiče veze u koju treba dastupite, da pomislite da je ono što nije, niti treba da bude. Pogodnost je jedinastvar koja se računa, a pogodnost je stvar hladne glave, a ne toplog srca (apogotovo ne pregrejanog). Što je manji vaš ulog u kreditu, osećaćete se manje

nesigurno kada budete izloženi kolebanju tržišta nekretnina; što manje in-vestirate u vezu, osećaćete se manje nesigurno kada budete izloženi kolebanjuvaših budućih veza.

Drugi uslov: nastavite na ovaj način. Setite se da pogodnosti ne treba punovremena da se pretvori u svoju suprotnost, zato ne dozvolite vezi da izbegnenadgledanje glave, ne dozvolite joj da razvije sopstvenu logiku i pogotovo dazadobije imovinsko pravo - da ispadne iz vašeg gornjeg džepa, gde joj je mesto.Budite na oprezu. Ne dozvolite da vaša budnost opadne. Pažljivo pratite čak inajsitnije promene u onome što Džarvijeva zove „emotivne skrivene struje” (jasno je da su emocije sklone da postanu „skrivene struje” onda kada su izuzete izkalkulacije). Ako primetite nešto za šta se niste pogađali i za šta vas nije briga -

znajte da je „vreme da krenete dalje”. Oprezno putovanje će vas poštedeti dosade

10 Guardian Weekend. 9. mart 2002.


26/115

2 6 Fluidna ljubav

dolaska. U samom saobraćaju se nalazi čitavo zadovoljstvo.Zato, neka vaš gornji džep bude slobodan i spreman. Brzo ćete morati da

stavite nešto u njega i - uz malo sreće - uspećete...Deo Gvardijan vikenda, naslovljen sa „Duh veza”, isplati se čitati svake

nedelje, a još je bolje čitati ga više nedelja za redom.Svake nedelje on nudi savet o tome kako da postupate kada se suočavate

sa „problemom” sa kojim se očekivano suočava većina muškaraca i žena(uglavnom čitalaca lista Gvardijan), pre ili kasnije, i što oni s pravom i očekuju. Jedna nedelja, jedan problem; ali tokom niza nedelja posvećeni i pažljivi čitalacmože postići mnogo više od nekih određenih životno političkih veština koje mogubiti od koristi u nekim određenim situacijama tokom rešavanja nekih određenihproblema; veštine koje, kada su jednom

stečene i usvojene, mogu pomoći da se stvore vrste situacija u kojima je

zamišljeno da se te veštine suoče sa problemima, i da bi se uočili i lociraliproblemi koje ove veštine treba da reše. Redovan i posvećen čitalac, čije jepamćenje duže od jedne nedelje, može da nacrta i popuni kompletnu mapuživota u kome će se verovatno „problemi” javiti, kao što može da popišekompletan inventar tih problema i da oformi mišljenje o njihovoj relativnoj, većojili manjoj učestalosti. U svetu gde je ozbiljnost stvari ili događaja predstavljenasamo brojevima, i tako može jedino biti shvaćena (kvalitet hita po broju prodatihploča, javnog događaja ili izvođenja po broju TV gledalaca, javne ličnosti po brojuljudi koji prođe pored njenog kovčega, intelektualaca u javnom mnjenju po brojucitata i spominjanja), velika učestalost sa kojom se neki „problemi” stalnovraćaju u rubrike, u različitim oblicima, nedelju za nedeljom, jedini je dokaz koji je nekome potreban o njihovoj važnosti za uspešan život, i tako o važnosti veštinakoje su osmišljene da bi se ti „problemi" resili.

Postavlja se pitanje, kada govorimo o vezama kroz prizmu rubrike „Duhveza", šta to verni čitalac može naučiti o relativnoj važnosti stvari i tehnikamanjihovog rešavanja?

Čitalac može naučiti dosta korisnih trikova o mestima na kojimapotencijalni partneri za veze mogu biti pronađeni u većem broju nego inače, i osituacijama u kojima su oni, onda kada budu pronađeni, skloniji da budunadvladani ili obrlaćeni kako bi preuzeli ulogu partnera. A on ili ona će znati da je ulazak u vezu „problem”; to jest, predstavlja tegobu koja seje konfuziju i

dovodi do neprijatne tenzije kojoj, da bi se borilo protiv nje i da bi se ona oterala,treba određena količina znanja i prakse. Ovo može biti naučeno - bez bubanja,samo tako što se redovno prati, iz nedelje u nedelju, Gvardijan vikend verzija oduhu veza.

Međutim, ovo neće biti glavna lekcija koja treba da pomogne i da seukoreni u viziji života i politike života redovnog čitaoca. Umeće raskidanja veza i izlaska iz njih bez povreda, sa malo ili nimalo zagnojenih rana kojima trebapuno vremena da se zaleče i puno brige da se ograniči „kolateralna šteta” (kaoprijatelji koji su se udaljili ili krugovi u kojima neko nije dobrodošao ili želi da ihizbegne), pobeđuje u tom nadmetanju umeće lakog sastavljanja veza - samomučestalošću javljanja.

Čini se da bi Ričard Bakster, vatreni puritanski prorok, da je umesto togabio prorok životne strategije koja odgovara fluidnom modernom dobu, rekao za


27/115


veze ono što je rekao za sticanje i brigu o spoljnim dobrima - da one treba „samoda leže na ramenima kao lagani ogrtač, koji može biti bačen na stranu u bilokom trenutku” i da čovek, više od svega, treba da se pazi njihovog pretvaranja,nenamernog i prikrivenog, u „čeličnu navlaku”... Ne možete sa sobom odneti vašebogatstvo u grob - tako je prorok svetac Bakster upozoravao svoje stado,praktikujući zdrav razum ljudi koji su živeli svoje živote kao sluge zagrobnogživota. Nećete moći da prenesete svoje odnose na naredni nivo, kao što bi ekspert- savetnik Bakster upozoravao svoje klijente, zajedno sa predosećanjima koja suse pretvorila u izvesnosti ljudi koji postaju mudri tek nakon što se nešto desi, čijisu životi isečeni u epizode koje su proživeli kao sluge epizoda koje tek treba da sedese. Vaša veza će verovatno biti raskinuta mnogo pre nego što se epizoda završi.Ali, ako se to ne desi, teško da će doći do druge epizode. Svakako ne do još jedneepizode u kojoj ćete se sladiti i uživati.

Iznenađujući uspeh gledanosti Eastendersa očito prenosi različituporuku...Očarana/zavisna publika je sve masovnija, a takvo je i samopouzdanje

scenarista, producenata i glumaca. Čini se da je ta sapunska opera pogodila ciljkoji su ostale sapunske opere previdele ili pokušale uzaludno da dostignu i nisuuspevale. U čemu se krije njena tajna?

Većina veza u koje ulaze likovi Eastendersa izgleda krhko kao i bilo kojedruge veze koje su poznate gledaocima iz lično doživljenih frustracija ili izpoučnih priča o frustracijama drugih ljudi (uključujući poruke koje stalno dolazeiz rubrike „Duh veza”). Teško da je ijedna od ovih veza koje su sklopili likoviEastenders a preživela gladak tok epizoda više od nekoliko meseci - ponekadsamo nekoliko nedelja - i, među preminulim vezama, onih koje su završile„prirodnom smrću” bilo je malo i bile su retke.

Gledalac sa dugim sećanjem bi video taj trg kao groblje ljudskih veza...Ulazak u veze u stilu Eastendersa je sve, samo ne lak. Potreban je napor i

potrebne su značajne veštine, koje nedostaju mnogim nesrećnim likovima i samo je šačica rođena sa njima (iako je ponekad takođe potrebna sreća, ozloglašena potome što je retka i nasumično raspoređena). Nevolje se ne završavaju kada parpočne da živi zajedno. Sobe koje se dele mogu biti mesta mnogih radosnihterevenki, ali retko kada bezbednosti i mira. Neke od njih su scene okrutnihdrama, zajedno sa verbalnim čarkama, koje se pre ili kasnije (ako se par ne

rastavi pre nego što dođe do toga) razviju u potpuna neprijateljstva čiji su putevirazrešenja na korak od filma Reservoir Dogs. Detaljne ceremonije venčanja nepomažu; momačke i devojačke noći ne donose kraj Nepoznatom koje je ispunjenorizicima i sklono nesrećnim slučajevima, a dani za venčanje nisu novi počeci kojiguraju par u „nešto sasvim različito” - oni su samo kratke pauze u drami bezscenarija i rečenica teksta.

Partnerstvo nije ništa drugo do koalicija „zajedničkih interesa”, i ufluidnom svetu Eastendersa ljudi dolaze i odlaze, mogućnosti kucaju na vrata i,nakon što budu puštene, brzo nestaju, bogatstva se povećavaju i smanjuju, akoalicije su sklone da budu nepostojane, fleksibilne i krhke. Ljudi traže partnerei „ulaze u veze” da bi pobegli iz dosade krhkosti, a onda shvataju da je ta krhkost

čak dosadnija i bolnija nego ranije. Ono što je trebalo da bude / čemu se nadalo/ što se očekivalo da bude zaklon (možda pravi zaklon) od krhkosti uvek i iznova


28/115

2 8 Fluidna ljubav

ispada njegova staklena bašta...Milioni fanova i zavisnika od Eastendersa gledaju i klimaju glavom. Da,

mi znamo sve to, mi smo sve to videli, mi smo sve to proživeli. Ono što smonaučili na teži način jeste da je stanje u kome ste ostavljeni sami sebi bez ikogana koga možete računati da će vas pomilovati, utešiti i pružiti vam ruku, užasnoi zastrašujuće, ali ono se nikad ne čini više usamljenim i prepuštenim od stanjakada se borite da biste se uverili kako zaista danas postoji neko na koga možeteračunati da će sutra i prekosutra raditi sve to ako - kada - se kolo sreće okrenena drugu stranu. Ishode vaše borbe je nemoguće predvideti - a sama borbauzima svoj danak. Žrtve se zahtevaju svakodnevno. Teško da prođe jedan danbez nesuglasica ili pesničenja. Čekanje dok skrivena dobrota (kao što žarko želiteda verujete, i isto tako strasno i verujete), koja se krije duboko u vašemizabraniku, ne izbije kroz zao oklop i otkrije se, može trajati mnogo duže nego što

možete podneti. A dok čekate - osetićete puno bola i prolićete puno suza i krvi...Epizode Eastendersa su probe svakodnevne životne mudrosti koje sedešavaju tri puta nedeljno. Redovna, pouzdana uveravanja za one neuverene: da,ovo je tvoj život, i istina o životu drugih kao što si ti. Nemojte paničiti, rešavajteprobleme u hodu, i ne zaboravite ni u jednom trenutku da će oni doći - buditesigurni da hoće. Niko ne kaže da je lako pretvoriti ljude u svoje verne partnere,ali ne postoji drugi način nego da iznova i iznova pokušavate.

Ovo, opet, nije jedina poruka koju Eastenders jasno pronosi tri putanedeljno i zahvaljujući kojoj je ova serija postala, a i dalje je tako privlačna zamnoge. Postoji, takođe, još jedna poruka. U slučaju da zaboravite, postoji drugired rovova u toj beskrajnoj životnoj bici: gotova, poslednja linija odbrane od ćudinepredvidive sudbine i iznenađenja koja bezizražajni svet drži u rukavu. Rovovisu već iskopani za vas, pre nego što počnete da kopate sopstvene. Ovi rovovi vasčekaju i treba samo da uskočite u njih. Niko vam neće postavljati pitanja, niko seneće pitati šta ste uradili da zaradite pravo da pitate za pojačanje i za pomoć. Štagod da ste uradili, niko vam neće uskratiti ulaz.

Tamo su Bučeri, Mičeli, Slejteri. Klanovi kojima slučajno pripadate a da seniste nikad učlanili ili tražili pristup. Ne treba da radite baš ništa da biste

postali „jedan od njih”. A opet, malo je toga što možete uraditi da biste prestali da budete jedan od njih. Oni bi vas brzo podsetili ako biste zaboravili ove jednostavne istine.

I tako se nađete u duploj vezi, osim ako ste jedan od onih malobrojnihizuzetno beskrupuloznih, buntovnih, avanturističkih ili psihološki poremećenihnevaljalaca i „prirodnih” odmetnika koji će pre ili kasnije morati početi da seskrivaju, ili će ih pregaziti kola, oterati komšije, završiće u zatvoru - ili će koristitidruge

proverene izlaze da nestanu sa Albert skvera - bolje da koristite obaoslonca koja vam je život dao da biste se usidrili u društvu ostalih. Trebalo bi daželite da se držite partnera po vašem izboru, kao i klana koji je sudbinaizabrala za vas.

To ipak ne mora biti lako - kao uživanje u toplini kamina i u zadovoljstvuplivanja u moru u isto vreme. Tumaranje likova na Albert skveru opširno i

slikovito opisuje sve prepreke koje se gomilaju na vašem putu; ovo je još jedanrazlog da gledate njihove podvige tri puta nedeljno. Vi vidite ono što ste osećali


29/115


sve vreme: vi ste jedina veza koja spaja partnera koga volite i za kog želite da vasvoli, sa porodičnim klanom kome pripadate, kome želite da pripadate i koji odvas želi da mu pripadate i da mu se povinujete. I tako ste vi zaista „najslabijakarika” - onaj koji najviše pati zbog napora koji uzrokuje potezanje konopcaizmeđu dve strane.

Taj rat trvenja, koji večno ključa i povremeno peni, a čije su prve žrtve onikoji sanjaju o pomirenju, došao je do svog dramatičnog vrhunca - zaista, podigaose na visine tragedije Antigone - u suđenju male Mo, ažuriranoj verziji Sofoklovebesmrtne priče i besmrtne priče koju je taj komad zabeležio...

Antigona kaže: „O, ali ja ne bih uradila zabranjenu stvar / Za bilo kogmuža ili za bilo kog sina. / Zbog čega? Mogla bih da imam drugog muža / i odnjega druge sinove, ako bih jednog izgubila; / ali, ako izgubim oca i majku, gdebih dobila / još jednog brata?” Ako izgubite muža, to nije kraj sveta. Muževi, čak

i u drevnoj Grčkoj (mada ne toliko koliko savremenici male Mo), nisu ništa drugodo privremeni; bez sumnje, izgubiti ih je teško, ali je izlečivo. Gubitak roditelja je, nasuprot tome, nepovratan. Da li je dovoljno, iz dužnosti prema porodici, dase poništi dug mužu? Možda tako trezvena kalkulacija ne bi bila dovoljna, da nijedrugog razloga: zahtevi koji dolaze od izabranog saputnika, privremenog inačelno zamenjivog saputnika kroz život, nose manje težine nego oni drugizahtevi koji se čuju iz dubine neizmerne, nedokučive prošlosti: „Taj red nijestigao od Boga. / Pravda koja obitava dole sa bogovima ne zna za takav zakon. /Ne mislim da su tvoji ukazi toliko jaki / da nadjačaju nepisane, nepromenjivezakone / Boga i raja, jer ti si samo čovek. / Oni nisu od juče ili

danas, već večni, / iako niko od nas ne zna odakle su došli”.Ovde se, reklo bi se, mala Mo i Antigona razilaze. Zaista, jedva da se mogu

čuti stanovnici kako spominju Boga (malo onih koji to rade brzo nestanu izsapunske sage, kao jasno neprimereni). Na tom skveru, kao i na mnogim drugimskverovima i ulicama naših gradova, Deus je veoma dugo bio Absconditus. Onne nosi mobilni telefon i nema ga u telefonskom imeniku, tako da niko ne možepouzdano tvrditi da zna kako bi njegove instrukcije zvučale kada bi se one čule.Prava porodice su možda trajnija nego dužnosti prema izabranom partneru, alina Albert skveru čini se da nijedno od ta dva ne nosi božansku dozvolu. Tužnasudbina male Mo nije uzrokovana strahom od Boga. Na koji je onda način, akouopšte jeste, drama male Mo ponavljanje Antigonine tragedije?

U Sofoklovoj verziji Antigonine priče glasnik ulazi na scenu da sumiraznačenje priče, ali isto tako da predoseti i da odgovori na naše pitanje, pitanjekoje, za razliku od reči korišćenih da ga učine jasnim gledaocima, to očiglednonije - i ne zastareva: „Šta je čovekov život? / Stvar koja nije data jednom zauvek/ u dobru i u zlu, oblikovana za slavu ili krivicu. Slučajnost podiže čoveka uvisine, slučajnost ga baca dole, / i niko ne može predvideti šta će nastati odonoga što jeste”.

Dakle, ta budućnost, zastrašujuće nepoznata i nedokučiva budućnost (to jest, kao što Levinas insistira, suština, paragon, potpuno otelotvorenje„apsolutno drugačijeg”), a ne dostojanstvo prošlosti, koliko god da je ona časna,koja vreba iza dileme sa kojom se suočava mala Mo, koliko i Antigona. „Niko ne

može predvideti šta će biti od onoga što jeste” - ali niko ne može lako podnositi tunemogućnost. U moru nesigurnosti čovek traži spas na malim ostrvima


30/115

3 0 Fluidna ljubav

sigurnosti. Da li nešto što se može pohvaliti dužom prošlošću ima veće šanse dastupi u budućnost nepovređeno i neozleđeno nego nešto drugo, što je, doduše,„stvorio ili nije stvorio čovek” - direktno „od juče ili od danas”? Ne možemo znati,ali je primamljivo misliti da je tako. U svakom slučaju, malo toga se može birati utoj beskonačnoj, zauvek nezavršenoj i frustrirajućoj potrazi za izvesnošću...

Nakon što je ćula nepovoljnu presudu ove porote, mala Mo se obraća svomocu sa: „Žao mi je”...

U nemačkom jeziku naklonost je obeležena članom, za razliku od srodstva.Naklonost je kvalifikovano srodstvo - srodstvo, ali... (Wahl

verwandschaft, pogrešno i obmanjujuće prevedeno na engleski kao „izabrananaklonost”, očigledan pleonazam, pošto nijedna naklonost ne može a da ne budeizabrana; samo je srodstvo, jasno i jednostavno, hteli to vi ili ne, zadato...). Izbor je faktor kvalifikacije: on pretvara srodstvo u naklonost. On, međutim,

takođe izdaje ambiciju naklonosti: njegova namera da bude kao srodstvo,bezuslovno, neopozivo i nesalomivo kao što je srodstvo (u jednom trenutkunaklonost će se uplesti u rodoslov i ne može se razlikovati od ostatka mrežesrodstva; naklonost jedne generacije će postati srodstvo druge generacije). Ali čaki brakovi, suprotno od svešteničkog insistiranja, nisu izašli iz raja - i ono što suljudi povezali, ljudi mogu odvezati, i hoće - ako bude prilike.

Čovek bi drage volje stavio izbor ispred srodstva, ali bi želeo da plodoviizbora budu upravo ono što srodstvo već jeste: nesavladivo jaki, postojani,pouzdani, trajni, nesalomivi. Ovo je ambivalentnost koja je endemska za sveWahlverwandschaft - njen mladež (uništenje i izlečenje; blagoslov i prokletstvo)koje ne može biti izbrisano. Osnivački čin izbora je moć zavođenja naklonosti injeno prokletstvo. Pamćenje izbora, njegov prvobitni greh, koji će obavezno bacititamnu senku i pomračiti čak i naj sjajnije zajedništvo zvano „naklonost”: izbor je,za razliku od sudbine srodstva, dvosmerna ulica. Čovek se uvek može vratitinazad, i znanje da takva mogućnosti postoji čini zadatak držanja pravca jošmučnijim.

Izbor je izrodio naklonost, pupčana vrpca nikada nije presečena. Osim akose izbor svakodnevno ne naglašava i ako se uvek nove aktivnosti neupotrebljavaju da ga potvrde - naklonost će svenuti, izbledeti i propadati dok sene raspadne ili se gamižući ne razori. Namera da se naklonost održava živom i udobrom stanju znači svakodnevnu borbu i ne obećava nikakav odmor

predostrožnosti. Za nas, žitelje fluidnog modernog sveta koji prezire sve što ječvrsto i trajno, sve što nije podesno za trenutnu upotrebu i ne dozvoljava krajnaporima, takvi izgledi mogu biti više nego nešto za šta bi se čovek dobrovoljnopogađao. Uspostavljanje veze naklonosti proglašava nameru stvaranja veze kaošto je veza srodstva - ali isto tako spremnost da se plati cena tog avatara učvrstoj valuti svakodnevnog teškog rada. Kada volja nedostaje (ili, imajući u viduobuku koja se nudi i dobija, likvidnost sredstava) čovek bi bio sklon da razmislidvaput pre nego što bi postupio po svojoj nameri.

Zbog toga zajednički život („hajde da sačekamo i vidimo kako on funkcioniše i gde on vodi”) usvaja privlačnost koja nedostaje vezama naklonosti.Njegove namere su skromne, zakletve nisu date, a izjave, ako se naprave, nisu

svečane, nema obaveza i nema vezanih ruku. Vrlo često, nema grupe koja će bitisvedok i nema naredbodavca koji će odozgo blagosloviti ovu zajednicu. Vi pitate


31/115


za manje, vi pristanete na manje, tako da ima manje kredita koji treba daisplatite, a dužina isplate je manje mučna. Buduće srodstvo, da li je ono željenoili se od njega strahovalo, ne baca svoju tamnu senku na „zajednički život”.„Zajednički život” je zbog, a ne radi. Sve opcije ostaju otvorene, delima izprošlosti nije dozvoljeno da ih smanje.

Mostovi su bespotrebni, osim ako se oni ne pružaju čitavom dužinomizmeđu obala - ali u „zajedničkom životu” druga obala je umotana u maglu kojase nikada ne podiže, maglu koju niko ne želi da podigne i koju niko ne pokušavada oduva i razbije. Ne možemo znati šta će čovek videti kada (ako) se maglaraspline - i ne možemo znati da li uopšte postoji nešto što se krije u toj magli. Dali postoji druga obala ili je to samo fatamorgana. Iluzija koju je izvela magla,plod mašte koji vas tera da vidite bizarne oblike u oblacima koji prolaze?

Zajednički život može značiti da delite brod, sto za ručavanje i postelje na

brodu. On može značiti zajedničku plovidbu i deljenje radosti i teškoća na putu.Ali ne radi se o prelasku sa jedne obale na drugu, tako da njegova svrha nije dazameni (odsutne) čvrste mostove. Može se voditi brodski dnevnik prošlihavantura, ali u njemu se samo površno spominje plan puta i konačno odredište.

Magla koja prekriva drugu - nepoznatu obalu koje nema na mapi - može sestanjiti i nestati, mogu se pojaviti obrisi luke, može se doneti odluka ouplovljavanju, ali sve ovo nije, niti je trebalo da bude, z

Documents

Zigmunt Bauman Fluidna Ljubav11111gg