Žedni krvi (Hronike Drejkovih #3) Aliksandra Harvi

Scan: AVADA KEDAVRA Obrada: MIA3570

www. crowarez.org


Naslov originala:

Drake Chronicles: Out for BloodCopyright © 2010 Alyxandra Harvey

Drake Chronicles1. My Love Lies Bleeding (UK)/

Hearts at Stake (USA)2. Blood Feud

3. Out for Blood

www. crowarez.org


1.

HANTERUtorak uveče

Šekspir je rekao: „Šta znači ime?" Pa, moje ime je Hanter Vajld i stoga smatrarn da značimnogo.* Na primer, po mom imenu možete zakijučiti da mojaporodica veoma ozbiljno shvata svoj status lovaca navampire. Dobro je što sarn jedinica — da imam braće ilisestara, možda bi im dali imena kao što su Slejer iliKiler.** Zvučali bismo kao neki hevi metal bend. Teško je poverovati, ali mi zapravo spadamo u jednu odnajstarijih i najcenjenijih porodica članica Helios-Raa. Kadse rodite kao jedan od Vajldovih, niko vas ne pita šta želiteda postanete kad porastete. Odgovor je očigledan: lovac navampire. I tačka. Nema ako, ili ali. Nema ama baš nikakvih odstupanja. Isto je za sve. — Mrzim ove glupe kargo pantalone — promrmljala jemoja cimerka Kloi, kao i svaki put na početku školskegodine. Do časova je bilo još nedelju dana, ali većina nas uselilase u dom ranije kako bismo imali više vremena za vežbe ipripreme. Kloi i ja smo se sprijateljile još prvog dana naakademiji, kad smo obe bile potpuno prestravljene. Sadsmo imale osamnaest godina, pripremale smo se zaposlednju godinu na akaderniji i, da budem iskrena, bilesmo isto tako prestravljene. Barem smo konačno dobiledozvolu da budemo cimerke. Tek u dvanaestom razredusticali smo pravo da biramo s kim želimo da delimo sobu.

www. crowarez.org


Do tada su se trudili da nas bace s nekim ko nam uopšte neodgovara samo da bi videli kako ćemo se izboriti sastresom. Jesam li spomenula da mi je veoma drago što sam naposlednjoj godini? Uprkos tome što će mi soba verovatno cele godinemirisati na lak za nokte i parfem s notom vanile. Kloi je većpodigla bosa stopala na sto i mazala drugi sloj srebrnogsjaja preko ljubičastog laka na nožnim prstima. Vrloodlučno, nije obukla obavezne kargo pantalone. Ja jesam, ali samo zato što me je deda dovezao do školetog jutra, a on je bez ikakve sumnje bio stara škola. I daljeje negodovao zbog našeg prijatelja Spensera, koji je imaoduge plave dredove i nosio ogrlice od konoplje s tirkiznimperlama. Deda nije mogao da shvati kako je to Spenseruprolazilo, zbog čega postoji novi odsek za paranormalnepojave, novozupci (kako ih on zove), ili zbog čega jedandečak ne želi da se ošiša na keca. Zapravo, Spenser je biotakav genije kad je reč o istorij.i okultnog da su profesorirado žmurili na jedno oko. Osim toga, kargo pantalone suzapravo bile obavezne samo za vreme drilova, treninga izadataka na terenu. A dedi i dalje nije bilo jasno zbog čegaja ne želim da skratim kosu kao svaki ratnik dostojan svogimena. A ja sam baš zaslužila ovu dugu kosu. Morala sam uspešno da izvedem nekoliko borbenihscenarija a da niko ne uspe da me zgrabi za kosu i iskoristije kao oružje protiv mene. Nije bilo drugog načina da oddede izvučem obećanje da me neće obrijati do glave dokspavam. Mislim da ponekad zaboravlja da ja nisam Dži AjDžo. Kao i da ponekad volim da izgledam kao normalnadevojka duge plave kose koja stavlja karmin, a ne samo kaolovac koji ubija vampire svako veče. Nokti su mi bili roze i

www. crowarez.org


pored vojničkih čizama s metalnina pločicama. Ali nikadmu to ne bih rekla. Strefio bi ga infarkt. Još bi patrolirao noću da ga lekari Helios-Raa nisuuklonili s dužnosti prošle godine zbog artritisa u vratu iramenu. Možda je bio graden kao bik, ali više nije bioonako fleksibilan i snažan kao nekad. Ipak, bio je savršenosposoban da bude gostujući stručnjak na akademiji i držinam neke treninge. Prosto je obožavao da isprašišesnaestogodišnjake koji umišljaju da su brži i bolji odnjega. Ništa ga nije moglo više usrećiti, čak ni to što samprošle godine imala skoro savršene ocene. Kad ga jeupozriao, Spenser mi je rekao da ga podseća na one opasnerevolveraše s Divljeg zapada. To je zapravo bio veomadobar opis — deda je iniao čak i one bore oko očiju odnišanjenja i pucanja iz dalekometne UV puške i samostrela.A ovi skorašnji pregovori o sporazumu s pojedinimdrevnina vampirskim porodicama dovodili su ga do ludila.U njegovo vrerne, bla-bla-bla. I dalje nije znao da me jeKiran vodio u kraljevske pećine prošle nedelje na sastanaks novom kraljevskom. porodicom Drejk. I nije bilo šanse damu kažem ako ne budem morala. Deka je možda bio staromodan, ali ja nisarn. Da me ne shvatite pogrešno, i ja volim streljaštvo iborilačke veštine, i sigurna sam da uživam u borbi s hel-blarima. Ali oni su najgori od najgorih vampira: bezumnidivijaci u stalnoj potrazi za krvlju. I što je nasilnije dobiju,to bolje. Koža im je plavičasta, što je mnogo jezivije negošto zvuči, smrde na trule gljive. Kao što možete pretpostaviti, pečurke nisu često nameniju u školskom restoranu. Ali volim i svu tu istoriju, istraživanje i saradnju svampirskim porodicama. Mislim da ponašanje po principu„pobiti ih sve i pustiti da bog presudi" nije dobro. Volimdeku − on je preuzeo brigu o meni kad su mi roditeljinastradali u neuspelom pokušaju rasturanja jedne jazbine

www. crowarez.org


hel-blara − ali ponekad je stvarno bio zatucan i dešavalo seda me dovede u neprijatnu situaciju. Za njega su vampiribili vampiri. Kad bi saznao da se Kiran zabavlja sašesnaestogodišnjom ćerkom Drejkovih, koja je vampir,poludeo bi. Na Kirana je gledao kao na počasnog unuka, iodmah bi pristao da se venčamo samo da je neko od nasdvoje bio i malo zainteresovan. A i ovako je pokušavao danas spoji, suptilno kao slon. Međutim, Kiran mi je bio kaobrat i znala sam da i on oseća isto prema meni. Možda sambila spremna da žrtvujem sve za Helios-Raa, ali u to nijespadao izbor dečka. Nažalost, deka nije bio od onih što lako odustaju.Međutim, nisam ni ja. Vajldovi su poznati po tome što sutvrdoglavi magarci, i ja nisam izuzetak. − Hoćeš li se, molim te, presvući u nešto pristojno. Mukami je od samog pogleda na te kargo pantalone. − Kloi senamrštila i nastavila da duva u svoje nalakirane nokte.Imala je na sebi kratku letnju haljinu, sandale i minđušekoje su joj visile maltene do ramena. Kovrdže su joj bilerazbarušene kao i uvek, a smeđe oči pažIjivo je iscrtalaljubičastom olovkom da joj se slažu s odećom. Već jeraspakovala i poslednji komad odeće i uredno sve složila umajušni plakar. To je bila jedina trunka urednosti koju ćuvideti cele godine. Ja ću nju maltretirati zbog stvarirazbacanih na sve strane, a ona će se meni smejati štosvakog jutra nameštam krevet. Jedva sam čekala.Nedostajala mi je letos. Imejlovi i poruke nisu bili isto, mašta ona rekla. - Meni ne smetaju pantalone - rekla sam joj sležućiramenima. - Molim te, videla sam kakvu si odeću donela, i sve su lepečipkane stvari. - Čipkani kombinezon mi neće mnogo pomoći na obuci zapreživljavanje i na drugim vežbama - istakla sam.

www. crowarez.org


- Pa, pošto ja ne nameravam da kročim u tu staru smrdIjivusalu za fizičko dok ne budern morala, zahtevam da obučešnešto lepo. Široko mi se osmehnula. - Ja sam tebe vodila na večeru,zar ne? - Bile smo u kantini na makaronama sa sirom. -uzvratila sam sa osmehom. - A i nisi moj tip. - Daj, molim te, nemaš šanse kod mene. Prekinulo nas je kucanje na vratima. Spenser je proviriounutra. Dredovi su mu bili još duži i svetliji, skoro beli.Proveo je skoro celo leto na plaži, kao i obično. - Baš samsrećan što sarn konačno na prizemlju - rekao je umestopozdrava. - Nikad se više neću peti onim stepenicama. - Pričaj mi o tome složda se Kloi. Dom se nalazio u staroj viktorijanskoj petospratnici.Deveti razred stanovao je na preuređenom tavanu i moralisu da se penju uskim, strmim stepeništem za poslugunekoliko puta dnevno. Svaki stariji razred stanovao je za pojedan sprat niže. Sad nam je prozor gledao na jezerce izakuće i mrzovoljnog labuda koji je tamo - Ona ptičurina me opet gleda - rekla sam. Skoro mi jeotkinuo prst kad sam svog prvog dana na akademijipokušala đa ga nahranim zemičkom koja mi je ostala odručka. Spenser je seo na ivicu kreveta i zakolutao očima. -Napolju je mrak, genije. - Znam da je tamo - bila sam uporna. - Čeka me. - Ako Možeš da izađeš na kraj s vampirom, možeš i sjednom lepom belom ptičicom. - Valjda si u pravu. Nemaš pojma kako su ti labudovipodmukli. - Namreškala sam nos i sela na kraj krevetanaslanjajući se na jastuk. - Kad već spominjemo vampire...— Uvek ih sponninjemo rekla je Kloi. — Volela bih da barjednom pričamo o momcima, modi i trbušnjacima HjuaDžekmena.

www. crowarez.org


— Halo? A ti kao pričaš o nečem drugom? — Spenser jezastenjao. — Moram više da se družim s muškarcima. Ćušnula sam ga čizmom. − Nijedan muškarac ne bimogao da te nahvali pred Frančeskom prošle godine —rekla sam mu. — Da, ali slomila mi je srce. — Daj, molim te. Ti si nju ostavio. — Zato što u mom srcu ima mesta samo za vas dve ludače. Pogodila sam ga jastukom u glavu. — Lupi ga i za mene — odobravala je Kloi jer nije moglada dohvati jastuk. — U svakom slueaju, da sediš s tipovima, podriguješ ičešeš se, ne bi čuo ništa o mojoj poseti kraljevskimpećinama prošle nedelje. — Mi ne podrigujemo i ne češemo se — okrenuo se ipreteći me pogledao. — Šta si rekla? Čak je i Kloi spustila lak za nokte. — Ozbiljno? — Kiran me je vodio — kazala sam pomalosamozadovoljno. Retko se dešavalo da ja imam nekuzanimljivu priču. Obično sam bila prezauzeta pokušavajućida izvučem Kloi i Spensera iz nevolje a da i sama nenagrabusim. - Čoveče — zazviždao je Spenser s odobravanjem. — Kakosi to izvela pored deke? — Nisam mu baš rekla — priznala sam. - Rekla sam daimam neki zadatak za ocenu. — Konačno. — Kloi se pretvarala da briše suzu ponosa. —Iskrada se i laže. Naša devojčica. Spenser i ja smo je ignorisali. - I kako je bilo? — pitao je zainteresovano. - Sve miispričaj. Neki ritual? Tajna vampirska magija? — Žao mi je, ništa zanimijivo za tvoju tezu — rekla sammu. — Ali bila je tamo i princeza iz plemena pasa.

www. crowarez.org


- Nemoj da pričaš — Spenser me je gledao razrogačenihočiju. — Baš imaš sreće. Kakva je? — Tiha, upečatijiva, Francuskinja. — Kao i ostalipripadnici njenog plemena, imala je dva para očnjaka. —Nosila je amajlije oko vrata. — Možeš li da mi ih nacrtaš? — Pokušaću. — Baš ste dosadni — uzdahnula je Kloi. — Prestanite sučenjem, predavanja nisu još ni počela. Pričaj mi o braćiDrejk. Jesu li slatki kao što svi kažu? — Skroz. — Nisam morala ni da razmislim o odgovoru. —Kao da sam bila u prostoriji s gomilorn Monija Depova.Jedan od njih se čak i oblači kao pirat. Kloi je uzdrhtalo uzdahnula, puna poštovanja. Potom jepreteći začkiljila. — Da se nisi usudila da me ne pozovešsledeći put. — Mislim da je to bilo samo ovaj put. I Hart je bio tamo.— Hart je bio novi voda Helios-Raa i Kiranov stric.Uglavnom se pričalo o sporazumima. I daije ne znam zbogčega su me pozvali. — Zato što tebi te stvari idu od ruke — izjavila je Kloiodano. — Kretenko — dodala je malo manje odano. Nisam se oseeala naroeito sposobno. Više sam bila kaouzbuđeni tinejdžer koji sedi za stolom punim odraslih. Višeputa sam morala da podsećam samu sebe da sam pozvana,da nisam beskorisni autsajder. Naročito kad me je Kvin Drejk podrugljivo gledao. Svabraća Drejk bila su neverovatno lepa, ali on je taj vreli šarmdoveo do vrhunca. Tako nešto može se naći samo uknjigama. Uvek sam mislila da bi me u stvarnom životu tonerviralo. Uopšte me nije nervirao. Mada mi nije bilo tolikozabavno to što me je cele večeri zvao „Bafi". — Izraz lica ti je čudan — rekla je Kloi.

www. crowarez.org


− Nije. — Naterala sam svoje zalutale misli da se okanuKvina. — Takvo mi je lice. — Kako da ne. Nikad nije te boje. Pocrvenela si, HanterVajld. — Nisam. — Kvin ionako nije bio moj tip. Mada nisam niznala ko je moj tip. Još. Ali sigurno nisu lepi momci svesnitoga da su lepi. Iznenadno gašenje svetla poštedelo me je daljegispitivanja i bockanja. Pored vrata i ispod prozora upalilo se plavo svetlo zauzbunu. Spenser i ja smo skočili na noge. Prozori su seautomatski zabravili. Gvozdene rešetke su se spustile uzzveket. — Ne! Ne sada! — povikala je Kloi i počela snaino daduva u prste. — Razmazace mi se lak. — Nile li prerano za vežbu? — namrštila sam sepokušavajući da razaznam jezerce i polja koja vode došume koja nas okružuje. Bilo je toliko mračno da su sevideli samo svetlucanje vode i polumesec iznad glavnezgrade u kojoj je stanovala direktorka Belvud. — Mislim,pola studenata nije još ni stiglo. — Trebalo bi da Kloi zna šta se dešava — rekao je Spenserznačajno. - Nisam imala vremena! Tek sam stigla! — Spustila jestopala na pod i počela da korača na petama pomerajućiprste. Obično bi se uhakovala u raspored da sazna vremeveibi kako bismo znali malo unapred. Nezadovoljno semrštila od besa. — Ovo je baš bez veze. — Možda nije vežba? — rekao je Spenser. — Možda jeprava opasnost? — Sto posto je vežba. Ima da uložim žalbu — mumlala jeKloi stavljajući ranac na leđa. Nigde nije išla bez svoglaptopa ili nekog drugog uređaja. — Još sam na letnjemraspustu, dođavola. Ovo uopšte nije fer.

www. crowarez.org


— Dobro je što se nisam presvukla — rekla sam joj vadećibaterijsku lampu iz jednog od brojnih džepova na kargopantalonama. − Ako izgovoriš jednu od onih školskih krilatica kao što je„budite spremni", šutnuću te. — Kad bi smela da rizikuješ da razmaieš lak —podsmehnula sam joj se i otvorila vrata. — Ajmo većjednom.

‾* Engl.: hunter znači lovac, dok wild znači divlje, divljina.

(Prim. prev.) ** Engl.: slayer i killer znače ubica. (Prim. prev.)

‾

www. crowarez.org


2.

HANTERUčenici su stajali u hodniku, mrmljajući dok su pokušavalida otvore ulazna vrata. — Zaključano — uzdahnuo je Džejson okrećući se premanama. Već dve godine mu se sviđao Spenser, ali Spenseruse sviđala Frančeska, barem do sada, i čisto sumnjam da biprešao u drugi tim. — Sve je zaključano — rekao je Džejson. Na sebi je imaodonji deo flanelske pidžame i belu pamučnu majicu. Kloi jeskoro počela da prede kad ga je videla, iako nije imalanikakve šanse. — Ovde se upalilo plavo svetlo — neko je povikao sasuprotnog kraja zajedničke sobe. Spenser je zastenjao. — Onda je ovo vežba brzine? — Izgleda — složila sam se. Krenuli smo za ostalim đacima niz hodnik premapodrumskirn vratima. Dobro je što nije bila vežbaprikradanja pošto smo tutnjili niz stepenice kao krdoslonova. - Mrzim ovu rupu — rekla je Kloi kad smo stigli u vlažanpodrum. Protresla je telefon. Ovde nikad ništa ne radi. — Mislim da je u tome poenta. — Pa, to je baš glupo. Cela ova škola je glupa. Spenser i ja smo samo zakolutali očima. Kad nije imalapristup internetu, Kloi je uvek bila nadrndana. Kompjuterisu ono u čemu je bila dobra i mrzela je što nije na vremeotkrila šta se dešava. Vrata u podu koja vode u tajni tunel već su bilaotvorena. Ispred nas su se čuli zvuci borbe i dopirala jeslaba svetlost. Cilj nam je bio da prođemo kroz tunel,

www. crowarez.org


popnemo se uz merdevine i izađemo na travnjak. Niko senije laktao ni saplitao; bio je tek početak godine. Kad dođuispiti pred polugodište, doći će do pobune i ustanka ovdedole. Začuvši vrisak iza nas, brzo sam se okrenula premazvuku hvatajući se za kolac za pojasom. Uvek sam imalakolac za pojasom. Dok sam odrastala, deka mi nikad nijepostavijao uobičajena pitanja, kao na primer: „Jesi li opralazube?" i „Jesi li danas jela povrće?" Pitanje je uvek biloisto: „Jesi li ponela kolac?" Ali ovog puta nije bio u pitanju vampir, ni lutka zavežbu. Samo jedna učenica devetog razreda koja je plakalanaslonjena na zid. Delovala je kao da ima trinaest godina inos joj je bio krvav. — Hanter, šta radiš, ideš li? — pitao je Spenser. — Stićiću vas. — Odmahnula sam im rukom da krenusagla se da lzbegnem lutku koja je uz vrisak ispala izplafona. Devojka je još jače zaplakala i počela da drhti. — Hej, sve je u redu — rekla sam dok je zurila u mene. —Ja sam Hanter. Kako se zoveš? — L-Lija — mucala je. Naočari su joj bile zamagljene odsuza i vlažnog podzemnog vazduha. — Je li ti ovo prvi dan? Nemo je klimnula glavom. — Pa, ne brini, Lija, biće bolje. Gde je redar s tvog sprata?— pitala sam je. Bila je premlada da se nosi s ovim. Nisammogla da verujem da redar nije obratio pažnju na nju. Kadsaznam ko je u pitanju, imaću šta da joj kažem. — Ne znam. — Kolac joj je beskorisno ležao pored stopala.− Ide mi se kući. — Znam. Hajde prvo da se sklonimo odavde, važi?— Važi. — Odgurnula se od zida i poskočila metar uvis kadje hodnikom odjeknuo krik od kog se krv ledila u žilama, apotom se začulo zlokobno siktanje.

www. crowarez.org


— Ne obraćaj pažnju na to — rekla sam joj. — Uvekdodaju razne zvučne efekte kako bismo naučili da nam tone odvraća pažnju. Čitala si o tome u udibeniku, zar ne? Progutala je knedlu. — Jesam. Gore je nego što samzamišljala.− Navići ćeš se. Slušaj, moramo da prođemo kroz ovajhodnik do merdevina i da se popnemo kako bismo izašle.Usput če nas napadati lutke iznad čijih srca svetli crvenalampa. Ciljaj kocem u lampu, dobro? Zamisli da je ovojedna od onih kuća strave za Noć veštica. — Mrzim te kuće — rekla je, ali sad je već zvučalaiznervirano i manje uplašeno. Pokupila je kolac i stegla gatako da su je zglobovi sigurno zaboleli. — Spremna? Klimnula je glavorn. — Kreni! Išla sam napred da se Lija ne bi ponovo uspaničila. Prvi„vampir" napao me je s leve strane i naciljala sam crvenulampu. Drugi se pojavio zdesna; treći i četvrti su mezajedno zaskočili s plafona. Pustila sam jednog da se izvučekako bih Liji dala priliku da ga probode. To je bio odličannačin da se oslobodi frustracije. Dokačio ju je za rame, aliuspela je da mu zabode kolac u crvenu lampicu. — Sredila sam jednog! vrisnula je. — Jesi li videla? — Iza tebe — povikala sam bacajući kolac na vampira kojiju je napadao s leđa. Crvena lampica se ugasila, a lutka seiznenada zaustavila na nekoliko centimetara od Lijinog većugruvanog nosa. — Dobro, to je baš kul — ciknula je i bilo mi je jasno da jeprevazišla svoju malu krizu. Adrenalin je radio svoje —videlo se po njenim drhtavim prstima i pomalo maničnomsjaju u očima. Bolje i to nego da paniči. — Skoro smo stigle — rekla sam joj nadvikujući još jedansnimak zaglušujućeg krika. — Kreći, kreći, kreći! Trčale smo što smo brže mogle.

www. crowarez.org


— Preskoči ovog — preskočila sam lutku koja je polakoiziazila kroz vrata u podu. U tunelu više nije bilo učenika,ali iznad nas se videlo slabo svetlo. — Tu smo. Kad smo stigle do merdevina, gurnula sam je ispredsebe. Uzverala se kao majmunče. Ako ništa drugo, umela jeda održi ravnotežu. Ja sam izašla poslednja. Dva profesora i svi učenici čekali su na gomili iposmatrali nas. Lijino lice bilo je umrljano od prljavštine iosušenih suza, usna joj je bila otečena, ali barem se smešila.— Vidi-vidi, gospođica Vajld. — Gospodin Jork podigao ještopericu smeškajući se što je podrugljivije mogao. —Izgleda da ste malo zarđali preko leta. Šta će vaš deda rećikad čuje da je Vajldova bila ubedijivo poslednja? — Previšeje uživao tome. Nije bila tajna da gospodin Jork mrzi mojuporodicu, a naročito mog deku. Nameračio se na mene jošod prvog dana. Iza nas, KIoi je napravila jezivu grimasu. —Ja sam k-kriva, gospodine — zamuckivala je Lija. —Hanter je ostala da mi pomogne. — Stvarno? Pa, možda je to za pohvalu, ali ovo je vežbabrzine. — Zapisao je nešto u notes. Žarko sam želela da probodem taj notes kocem. — Mislim da Hanter ne treba da bude kažnjena zato što jepokazala kolegijalnost — ubacila se gospoda Dejli. —Učimo ih da budu odani i hrabri, ne samo brzi, zar ne? — Možda je to tačno, ali na ovom testu se meri brzina.Pravila su pravila. — Redar zadužen za njen sprat trebalo je da vodi računa onjoj — promrmljala sam. - Rekli ste nešto, gospodice Vajld? — pitao je gospodinJork. — Ništa, gospodine.− Siguran sam da sam čuo nešto, gospođice Vajld. Tišina,molim vas. Gospođica Vajld ne može da dođe do izražaja. Bože, koliko mi je išao na nerve.

www. crowarez.org


— Samo sam se pitala gde je bio redar zadužen za njensprat. — Bio je tek prvi dan škole, a meni su trljali nos štosam pomogla nekome. Baš bez veze. Namrgođeno je gledao u svoje beleške. — KortniDžouns. Morala sam da se suzdržim da ne ispustim krik.Naravno da je Kortni bila kriva. U desetom razredu bilesmo cimerke iskreno, mislim da još nismo prebolele toiskustvo. Malo je reći da se nismo dobro slagale i danemamo ništa zajedničko. Sto posto se udružila s onimpodmuklim labudom. Kortni je istupila napred s pobedničkim osmehom nausnama. — Izvolite, gospodine Jork? Uvlakača. — Da li je ova učenica s vašeg sprata? — Jeste, gospodine Jork. — I da li ste je ostavili za sobom? — Nisam, gospodine Jork. — Zvučala je zaprepašćeno iduboko povređeno. Gospodin Jork je, naravno, naseo na to.Barem je gospođica Dejli napućila usta. Bila je to malapobeda, ali verovatno jedina koju ću izvojevati. — Lija jebila odmah iza mene, gospodine. Rekla mi je da je sve uredu. Lija je zbunjeno gledala, kao riba koju je neko iznenadaizbacio iz vode. — Ja... — Tako znači — rekao je gospodin Jork, lupkajućiolovkom po usnama kao da se duboko zamislio. Ja sam sepremeštala s noge na nogu. Spenser je sažaljivo uzdahnuo.Uzvratila sam mu uzdahom. — Pošto ste toliko zabrinuti za dobrobit devetaka, bićeteKortnina pomoćnica. Bićete zaduženi za njihova nežnaosećanja i staraćete se da savladaju vežbe. — Što je uprevodu značilo da će Kortni dobiti veliku jednokrevetnusobu na če-tvrtom spratu i u školskom dosijeu će joj stajati„redar", dok ću ja morati da obavljam sve prljave poslove. Ijoš će moći da mi naređuje. Pakosno me je gledala.

www. crowarez.org


— Ima li nekih problema, gospodice Vajld? — GospodinJork se brecnuo. — Ne, gospodine. — Uzdahnula sam. Odbijala sam dadelujem pokunjeno, iako sam se tako osećala. Nije bilošanse da mu pokažem u kojoj meri mi je pokvarioposlednju školsku godinu. Nisam imala pojma kako se vodiračuna o devetom razredu — ili devetacima, ka.ko smo ihzvali. A gomila posla koja me je čekala na završnoj godiniveć je dosegla veličinu egipatske piramide. One velike. — Odlično. Slobodni ste — zarežao je na nas pre nego štose zaputio preko poljane prema profesorskoj rezidenciji.Gospodica Dejli me je potapšala po ramenu pre nego što sei ona zaputila za njim. Kortni mi se podrugljivo nasmejalapre nego što se okrenula i otišla. — Izvini, Hanter — rekla je Lija, opet na ivici suza. — Ne brini — umirila sam je. — Nisam nameravala da te uvalim u nevolju — rekla je.Ali baš mi je drago što ćeš biti jedan od redara. — Dodalaje tiše. — Kortni je kučka. Nasmejala sam se uprkos svemu. — Tačno. Jeste kučka. Kloi i Spenser su nam prišli puni pravedničkog gneva umoje ime. Kloi je odmahivala glavom. — Izgleda da te Jorkdalje ima na zubu. Drkadžija. — To uopšte nije bilo fer — složio se Spenser. — Trebalobi da se žališ direktorki. — Nema šanse — rekla sam. Jedini profesor gori odgospodina Jorka bila je direktorka Belvud. — Ionako bi mesamo optužila da se pekmezim. — Verovatno si u pravu. Ne voli baš da razmenjujenežnosti. Kloi me je uhvatila podruku. — Hajde, idemo na toplučokoladu i da gledamo nekoliko epizoda Natprirodnog naDVD-ju. Din Vinčester te uvek oraspoloži.

www. crowarez.org


— Mislila sam da poslednja godina treba da bude zabavna— rekla sam šutnuvši struk maslačaka dok smo obilazili vrtda bismo došli do, sad otključanih, ulaznih vrata. Iz pravca jezerceta začulo se podrugljivo labudovogakanje.

Posle ovoga se nikome nije ostajalo do kasno. Pogledalismo nekoliko epizoda i razišli se po sobama. Hodnici suutihnuli. Kloi je domarširala do stola, uključila računarjednim odlučnim klikom i spustila laptop pored. Monitorisu oživeli bacajući bledu svetlost na tepih. — Mislila sam da si umorna — rekla sam joj. — Već sam u zaostatku — odgovorila mi je. — Iznenadilisu nas. A Jork mi se smeškao kao da zna. Ima da mu seosvetim za to. I zbog toga što te stalno maltretira. —Zglavci su joj zakrckali kad ih je isteglila. — I počinjemodmah. — Žalila si se da je prerano za učenje. — Predomislila sam se. Ima da razbijern ove godine, aonda da mu to nabijem na nos. — Pored toga što mi je bioonaj poslovični kamenčić u cipeli, Jork je takođe bio jedanod profesora borbenih veština. Kloi je bila brza ineustrašiva za računarom, ali nije bila toliko dobra u borbiprsa u prsa. Jedva se provukla kod njega prošle godine. Pustila sam je da tinja od besa. Nisam želela da pričam oJorku kako ne bih počela da škrgućem zubima. Nisam znalaništa o poslu redara. Stegla sam vilicu. Ako nameravambarem malo da se opustim, trebaće mi stvari iz sandukaispod kreveta. Gledanje televizije pomoglo mi je da sedonekle smirim, kao i Kloina zaliha čokoladnih kolačića,ali biće mi potrebno ozbiljno oružje. Bez obzira na to što ćemi se Kloi rugati. Izvukla sam sanduk nadajući se da jezaokupljena poslom. Nisam imala sreće.

www. crowarez.org


— Jesu li to ljubavni romani? Besno sam je pogledala kroz kosu koja mi je padalapreko lica. — Jesu. I umukni. − Nisam znala da čitaš ljubavne romane. — Umukni. Okrenula se na stolici na točkiće. — Prošle godine si mirekla da u tom sanduku držiš kočeve i drugo oružje. Izvukla sam jednu knjigu pitajuči se da li uopšte da setrudim da sakrijem jeftinu koricu. Kloi je bila kao pitbul. —A dedi sam rekla da ovde držim tam.pone. — Baš mi se sviđa ovo tvoje novo lice. Pošto mi se nijerugala onoliko koliko sam očekivala, prestala sam mrko daje gledam. — Znam da je glupo, ali meni se sviđaju. Nemoram mnogo da razmišljam i uvek je srećan kraj. — Daj mi jedan. — Ozbiljno? — pitala sam. — Ozbiljno. Onaj na kom riba ima veliki dekolte, a tiprepove. Glasno sam se nasmejala. — Svi su takvi. Frizure imnisu baš najsrećnije. — Šta kažeš na ovaj? — Ne možeš pogrešiti s vojvodom. — Bacila sam joj ga. — Ima li bezobraznih delova? — U tom nema. Bacila mi ga je nazad. Nasmejala sam se i dala joj drugi.Petsto strana viktorijanskih istorijskih spletki. Piljila je uknjigu. — Ovo je duže od pola stvari na spisku obaveznelektire iz književnosti. — I priča je verovatno bolja. Spustila ga je pored laptopa i vratila se misterioznimstvarima na internetu. Ja sam umela da proverim imejl ičitam obične blogove i to je bilo to. Ona bi verovatnomogla da se uhakuje na vladin sajt kad bi uložila dovoljnovremena.

www. crowarez.org


Čitala sam sve dok ona konačno nije zaspala, kad mi jetelefon zavibrirao. Bilo je dva sata ujutru. Otvorila sam ga ipročitala poruku od Kirana.

Obuci se, čekam te napolju.

www. crowarez.org


3.

KVINKonor je otvorio vrata bez kucanja i provirio u sobu. Bio jebled, ne samo zato što je većinu vremena provodio zaračunarom. Vampire nije baš hvatalo sunce i Drejkovi nisubili izuzetak. — Kvine, vreme je. Obrisao sam krv s donje usne i bacio staklenu flašu uplavu kantu za reciklažu ispod postera Megan Foks. Konori ja smo se preobrazili pre dve godine, na šesnaestirođendan. Kao blizanci, imali smo iste plave oči,tamnosmeđu kosu i istu neverovatnu sposobnost da čitamojedan drugom misli. Takođe smo zajedno prošli kroz bolest,borbu za život i jezivu žeđ za krvlju kad smo se probudiliprvog dana kao vampiri. Sad smo delili istu žeđ za krvlju kad god sunce zađe, aliveć nam je bilo malo lakše, baš kao što je tata obećao. Višemi nije zaključavao sobu spolja. — Bolje bi ti bilo da požuriš, tata ima onaj izraz na licu —upozorio me je Konor dok smo trčali niz stepenice sposlednjeg sprata kuće koji smo delili s još petoricombraće. Soba naše sestre Solani bila je na drugom spratu isasvim sigurno je bila zaključana — i spolja i iznutra —kao i svakog jutra kad ode na spavanje. Preobrazila se tekpre nekoliko nedelja, i s poslednjim zracima sunca našanežna, smirena mlađa sestra pretvarala se u divljakušu.Njena najbolja drugarica Lusi spavala je u jednoj odgostinskih soba, najdalje moguće od Solanžine sobe.Naterali smo je da nam obeća da će koristiti sigumosnubravu i mama je postavila dva psa čuvara da je čuvaju čimpadne mrak. Za svaki slučaj.

www. crowarez.org


Ne bi ni trebalo da boravi kod nas dok je Solanž takonepredvidiva. Bilo je opasno i, iskreno, glupo. Svi smoosećali sladak miris krvi koja joj je kolala venama. Kao daživimo u pekari, neprekidno okruženi primamIjivimpecivom i kolačima s čokoladnim prelivom. Nikolas jeimao gvozdenu volju. Ne znam kako mu je uspevalo daodoli mekoj koži na njenom vratu svaki put kad ga zagrli ilikad joj pomiriše kosu. Meni očnjaci svaki put malo izbiju unjenoj blizini. Nisam uspevao da odolim devojkama. Ipak, Lusi je praktično odrasla ovde i otkad je s mojimbratom, podrazumevalo se da je nedodirljiva. Zaglavila jekod nas na još najrnanje nedelju dana, jer joj roditelji nisubili tu, to u trenutku kad nam se vampirska politika, koja jeproblematična i u najbolje vreme, svima sručila na glavu. — Mama zaslužuje malo pompe i počasti, zar ne? — pitaosam tiho dok smo prolazili pored sobe strine Hajasint. Pitaosam se da li će za krunisanje konačno prornoliti nos iz kuće.— Mislim, ne kruniše se kraljica vampira svakog dana. — Znaš da mama više voli skromnost. U svakom slučaju,voleo bih da budem siguran da srno dovoljno pametni daizazove treču komplikovanu ceremoniju. Konor je bio u pravu. Mama je proglašena za kraljicunakon što je ubila prethodnu samoproklamovanu kraljiculedi Natašu — kako bi je sprečila da ubije Solanž zbognekog drevnog proročanstva u kojem je predskazanoSolanžino rodenje i stupanje na presto. Sad su svipokušavah da ubiju i mamu i Solanž. Nismo bašuznapredovali. Nema većih zlopamtila od više stotinagodina starih vampira. Čovek bi pomislio da su svremenom postali malo vedrijeg duha. — Mnogo buke oko veoma nezahvalnog položaja rekaosam. — Upravljanje vampirskim plemenima je kao dapokušavate da pohvatate mačke i stavite ih u kadu punuvode. S povezom preko očiju. — Zbacio sam kosu s ramena

www. crowarez.org


i namignuo Solanž, koja je pokunjeno sedela na poslednjemstepeniku. — Možda nam zapravo treba kralj. Neko ovakošarmantan i zgodan kao ja. Osmehnula mi se. — Glava ti je prevelika za krunu. Konor se podrugljivo nasmejao i nastavio niz hodnik dodnevne sobe. Seo sam pored Solanž. — Šta ima? Sedenje umraku je previše u gotskom fazonu za tebe. Prepusti toLoganu. — Mrzim sve ovo što se dešava — promrmljala je. — Akojoš neko pokuša da ubije nekog koga volim zbog togprokletog proročanstva, kunem se da ću pobesneti. Spustio sam ruku na njena napeta ramena. — Sve će bitiu redu. Montmartr je mrtav. I znaš da ćerno te zaštititi. Prostrelila me je pogledom koji bi mogao da mi spržisvu kosu na glavi. — E baš na to i mislim, Kvine Drejče.Zaštiti sebe, a ne mene. Zakolutao sam očima. — Halo? Stariji brat. To mi je uopisu posla. — Pa, prevaziđi to već jednom — gunđala je. — Ozbiljno,ne mogu to još dugo da podnesem. Ne želim da te nosim naduši. Dovoljno mi je što je strina Hajasint umalo nastradala.— Ali živa je. Drejkove nije baš tako lako ubiti. —Međutim, strina je imala ozbiljne opekotine od svete vodicekoju koristi Helios-Ra. Nagrizla joj je lice kao kiselina i sadje odbijala da podigne težak crni veo koji joj je padao prekolica s malenih viktorijanskih šešira. — Zašto nisi saostalima? Slegla je ramenima. — Onako. — Lažljivice. Ponovo je slegla ramenima. Namrštio sam se. — Da čujem, Solanž. — Sve je uredu, Kvine. — Ironično mi se smeškala. — I jatebe mogu da štitim. Smara, zar ne? — Prilično.

www. crowarez.org


Kratko me je zagrlila. — Ne želim da zvučimnezahvalno. Samo sam zabrinuta. Primetio sam da ima tamne podočnjake. Očnjaci su jojbili izbačeni, a desni pomalo nadražene, kao da je stiskalavilicu. — I gladna si — rekao sam tiho. Solanž je skrenula pogled. — Dobro sam. — Solanž, piješ li dovoljno krvi? Deluješ pomalo mršavo. — Dovoljno pijem. Tek sam se probudila — Progutala jepljuvačku stiskajući pesnicu. — Kako uspevate da senaviknete? Kao da me nešto svrbi iznutra i nikako ne moguda se počešem. Kod vas sve deluje lako. Mislim da seosećam gore nego za vreme preobražaja. Tada sam baremuglavnom bila bez svesti. Ali sada mi smeta svetlost i svizvuče kao da viču. I Lusi. Delovala je kao da će zaplakati. — Šta s Lusi? — Lusi miriše na hranu. — Umalo da povrati kad je toizgovorila. Nastavio sam blago da se smeškam, ne dozvoljavajučida vidi išta drugo osim bezbrižnog starijeg brata koji volidobru tuču i lepe devojke, ne uvek tim redom. − Sol, sve je to normalno. Lusi je lepo mirisala i pre negošto sam se preobrazio, a sad miriše još lepše. Ali nisampokušao da joj pojedem lice, a nećeš ni ti. — Nije bezbedna ovde. — Bezbednija je nego napolju — usprotivio sam se, iakosam se slagao s njom. — Vidi, nekad si jela hamburgere. Zbunjeno je treptala. — Pa? — Pa, da li si ikad prošla pored farme na putu za žurku iodjednom pokušala da pojedeš kravu? — Mm, ne. — Zakikotala se suznih očiju, ali i to je bilobolje nego nikakva reakcija. — I bljak. — Tačno tako. Možeš da osećaš žeđ za krvlju i da nepojedeš svoju najbolju drugaricu. — Kad ti to kažeš, zvuči tako normalno. Ima da kažemLusi da si je uporedio s kravom.

www. crowarez.org


— Provukla je ruku kroz kosu. — Pored Lusi i Kiranaosećam se... opasno. Slegnuo sam ramenima trudeći se da se ne namrštim pripomisli na Kirana i moju sestricu. — Popričaj s Nikolasom.I on izgleda čemerno isto kao ti. — Čemerno? Izgledam čemerno? — Bocnula me je prstom.— Ne znam šta ti to znači, ali spremna sam da se uvredim. — Ma ne, nema potrebe da se vređaš. Imaš drejkovskevisoke jagodice isto kao ja. To će te uvek izvući. — Dobro, nerna više žalopojki — izjavila je odlučnonameštajući izveštačen osmeh. — Sama sebi idem na živce.Idemo da napravirno kraljicu od mame. — Aha, ionako joj fali malo samopouzdanja — rekao samjetko dok smo ustajali. — Taman će ga kruna podići. — Čula sam te, Kvine Drejče. Kriknuo sam slabašno. Nije fer što su vampirske majkeuvek u prednosti. — Volim te, mama! Ušetala je iz dnevne sobe, a ostatak porodice je išao zanjom kao šlep haljine. Kosa joj je bila čvrsto vezana upletenicu, kao i obično, a usne stisnute. Ali oči su joj sijale.— Tako si pokušavao da se izvučeš iz nevolje kad si biomali. Široko sam se osmehnuo. — I dalje pali? — Uzdahnulaje i osmehnula se protiv volje. Namignuo sam Solanž. —Vidiš? Ne potcenjuj moć jagodica. — Idemo. — Bruno, šef obezbeđenja Drejkovih, otvorio jeulazna vrata. Tetovaie na njegovom vratu delovale suizbledelo na svetlosti trema. Imao je toliko oružja ispodkaputa da je bilo čudo što uopšte može da hoda. Tata je stajao blizu mame merkajući nas ponaosob. —Mi idemo dužim putem. Vi idite u luku prema istoku i tamoćemo se sresti. Vodite računa o sestri. Solanž je pocrvenela.Lusi joj je stisnula ruku u znak podrške.

www. crowarez.org


Solanž je progutala knedlu i odmakla se jedan korak.Lusi se namrštila, zbunjeno i povređeno. Vrata su sezatvorila za našim roditeljima, stricem Džefrijem i Brunom.— Gde je strina Hajasint? — pitao sam. — Nije u svojim odajama — rekla je Lusi. — Kucala sam.Htela sam da pozajmim jednu njenu čipkanu maramu. — Doći će na krunisanje — promrmljala je Izabo s jakimfrancuskim akcentom. Ona je bila prineeza iz plemena pasai razlog što je Logan bio elegantniji nego obično u novomplišanom žaketu. Neprestano ju je gledao, kao da se plašioda će nekud odlebdeti. Po rukama je imala ožiljke, a porednje je, kao i uvek, stajao njen pas. Bio je to ogromni irskivučjak čija joj je glava dosezala skoro do struka. — Svi smo spremni? — pitao je Sebastijan. staloženo. Onje bio najstariji i obično je išao s našim roditeljima. To štoje sad bio s nama značilo je da su zaista zabrinuti. Napravilismo formaciju okruživši Solanž i Lusi i poveli ih napoljeduž prilaza, pa preko polja do ivice šume. − Osećam se kao da sam u programu za zaštitu svedoka —prošaputala je Lusi. —Momci, fale vam odela i tamnenaočari. — Ne oblačim odelo čak ni zbog tebe, dušo — uzvratiosam joj šapatom. - Nisi nimalo zabavan. Pošto se neprijatna tišina odužila, Lusi je tiho počela dapevuši pesmu iz Nemoguće misije. Solanž je prigušila iznenadni osmeh. — Jesi li poludela?— Tvoja braća treba malo da meditiraju. Napeti su i či imje zagušen. To sigurno nije prijatno. — Ne znam ni šta to znači — siktao je Nikolas. — Mi seovde trudimo da budemo neprimetni, a ti nimalo nepomažeš. Lusi se osmehnula Solanž. — Tako je sladak kad setrudi da zvuči kao alfa mužjak. − Situacija je ozbiljna, Lusi.

www. crowarez.org


Povukla ga je za kosu. — Znam. Ali nismo još ni izašliiz dvorišta. — Ako ne prestaneš da pričaš, sakriću ti svu čokoladu —obećao je Nikolas. Lusi mu se isplazila, ali prestala je datrtlja. Zvuci životinja u potrazi za zaklonom, insekata ukrošnjama drveća i uvek prisutnog vetra koji klizi prekoborovih grana ispunili su šumu. Prešli smo usku rečicupreko palog hrastovog debla obraslog mahovinom. Sviosim Lusi kretali su se toliko brzo da su im ivice siluete bilemalo zamagljene. Kad smo se zaustavili na čistini, Lusi seborila da dođe do daha. — Moraću da počnem da džogiram,ili tako nešto — dahtala je. — Samo zbog toga vas mrzim. Pustili smo je da se odmori nekoliko minuta i nastavilido mesta sastanka. Nismo očekivali nevolje jer jeinformacije o predstojećoj ceremoniji dobio samo mali brojodabranih ljudi tek posle zalaska sunca. Pošto nije bilonikakve najave, našim neprijateljima će biti teže da nasnađu i prekinu ceremoniju. Izabo je pronašla tajni znak nadrvetu i pokazala levo. Sledili smo je do naredne livadeokružene borovima. Zrikavci su utihnuli. Stigli smo prvi. Prošlo je još pola sata pre nego što su sepojavili ostali članovi saveta s pratnjom. Raktapa savet jeizrazito vodio računa o tajnosti i nije putovao s maloprtljaga, čak ni na tajno krunisanje. Bilo je porodičnihbarjaka, članova obezbedenja i mnogo sumnjivih oholihpogleda. Porodica Amrita preferirala je kaftane i sarije.Joici su bili potomci nekih drevnih vampira vikinga i imalisu plavu kosu i svetlu put, kao svetlost koja se odbija ooklop. Vampiri su često izgledali kao da su se zaputili naneki bizarni srednjovekovni i viktorijanski maskenbal. Odsvih nas prisutnih te večeri, samo smo Solanž, moja braća ija na sebi imali odeću iz ovog veka. Izuzev Logana,naravno. On je bio u svom uobičajenom žaketu izosamnaestog veka. A Lusi je izgledala kao zbunjeni putnik

www. crowarez.org


kroz vreme, kao i obično. Ili kao devojčica koja je upravopovadila stvari iz majčinog ormana s kostimima. Mama i tata će uskoro stići. Ni Hart nije bio daleko; čuosam zvuk njegovog motora koji je dopirao sa suprotnogkraja šumarka. Nikad do sada vođa Helios-Raa nije biopozvan na krunisanje vođe vampira. Večeras se pisalaistorija, i to na više načina. Najbolje od svega bilo je to štonam se pridružila i strina Hajasint. Izašla je iz borovogšumarka zaklonjena crnim velom, ali barem je bila tu. Lusi se naslonila na Nikolasa i uhvatila ga za ruku.Logan i Izabo su bili tihi, ali skoro potpuno priljubljenijedno uz drugo. Moja braća su znala šta rade. Kad već moraju da čekaju, mogu malo i da se zabave. Uhvatio sam pogled jedne devojke iz pratnje joikovih.Imala je dugu crvenu kosu i osmehivala mi se provokativnomi pokazujući očnjak. I poveći dekolte. Široko sam seosmehnuo. — Zovi me pred početak — rekao sam Konoru krenuvši zanjom u šumu.

www. crowarez.org


4.

HANTERUtorak noć

Kiran me je čekao iza hrasta pored staze. — Šta se dešava? — pitala sam zevajući. Pokupila samkosu u neuredan konjski rep, ponovo nabacila kargopantalone i ostala u majici u kojoj sam spavala. — Idemo na izlet — rekao je samozadovoljno. Zbunjeno sam ga pogledala. — Šta, sad? —Aha, požuri. Svetla na profesorskoj kući bila supogašena, osim jednog na spratu. Trpezarija je bila prazna.Kuća direktorke Belvud bila je dalje niz put i takođemračna. — Pripremi se na dugu šetnju. — Zašto ne uzmemo motor? Ima ih desetak u garaži. —Šuma je bila toliko gusta i bilo je toliko poljana da jeobično bilo najjednostavnije koristiti motor. Sopstvenimnogama ne bismo uspeli da stignemo vampira ni za miliongodina. Motor nam je davao male šanse. —To bi bilo malo teže s obzirom na ovo — podigao je rukuu longeti. Povredio ju je prošle nedelje kad je zbačenaprethodna vampirska kraljica ledi Nataša. Uvek njemuzapadne dobar provod. — I znaš da vode računa o potrošnjigoriva. Podigla sam obrve. — To znači da profesori ne znaju zaovaj mali izlet. — Ne znaju. — Kirane, već sam u nevolji. Nasmejao se. — Ti nikad nisi u nevolji. − Jork.

www. crowarez.org


Trgnuo se. — Bez veze. Pa, zaboravi na njega. Hart jedao dozvolu da te dovedem. — Ozbiljno? — Aha, kreći već jednom — rekao je nestrpljivo. — Imabar sat vremena donde. — Kuda to idemo, dođavola? — promumlala sam kad smopresekli preko poljane prema šumi. Odmah smo uleteli u rojkomaraca. Mahala sam rukom da ih oteram. Bolje bi mubilo da se ova muka isplati. — Na krunisanje kraljice vampira Isplatiće se. — Sta? Stvarno? Kako si dobio dozvolu da me povedeš? — Hart je tražio da i ti prisustvuješ. Nemoj da budeš takozabezeknuta; bila si na sastanku prošle nedelje. Dobro si sepokazala, mala. — Mala? Nisi ni godinu dana stariji od mene. — Ali sam zato mudriji, sestrice. — Samo nas odvedidonde, Obi-Van. Mesečina je bila dovoljno jaka da obasja travusrebrnkastom svetloku. Što smo dalje napredovali,komaraca je bilo sve više, a mene nije bilo briga. Išli smona krunisanje kraljice vampira. Deka bi bio užasnut. Ja sam bila oduševljena. Poslednje krunisanje bilo je pre više od sto godina.Poslednja „kraljica", ledi Nataša, nije bila zvaničnokrunisana, samo su je trpeli. Kad ju je njen ljubavnikMon.tmartr odbacio i ustremio se na Solanž Drejk, lediNataša je polu.dela i pokušala da ubije Solanž. Svi su znalida je Solanž prvo žensko dete u porodici Drejk u poslednjihosamsto godina i da proročanstvo kaže kako će biti narednakraljica. Samo što ona nije želela da bude kraljica — madato nije moglo da spreči Montmartra. Pokušao je da je otme ioženi se njome kako bi joj preoteo moć, ali sprečili su gaDrejkovi i Izabo Sen Kroa, princeza iz plemena pasa koju

www. crowarez.org


sam upoznala na pregovorima o sporazumu. I, naravno,Kiran, koji je sada bio Solanžin dečko i ponosno nosiosvoju slomljenu ruku. Pošto je Montmartr konačno biomrtav, horda, njegove pristalice koje su mu služile kaoprivatna vojska, razbežala se. Tako je Helios-Ra stekaoprednost. A stotine hel-blara, koje je Grejhejven, Montmartrov po-ručnik, stvorio i ostavio ih da divljaju unaokolo, ponovo sunam oduzele tu prednost. Bilo ih je toliko da su počeli da se približavaju VajoletHilu i drugim gradićima u ovoj oblasti. Škola je sadzahtevala od učenika završnog razreda da učestvuju upatrolama dok se problem ne reši. Hodali surio skoro sat vremena dok nismo stigli dočistine na kojoj je bilo parkirano nekoliko motora, svi crni.Helios-Ra agenti. Mora da je Hart već stigao sa svojompratnjom. — Jesmo li zakasnili? — Poželela sam da sam obučenakako dolikuje. Sva sam bila izgužvana. Nisam bila sigurnašta se oblači za krunisanje kraljice vampira, ali sigurno nekargo pantalone i pamučna majica bez rukava. Nisam čakimala ni jaknu s ampulama hipnosa skrivenim u rukavima.Hipnos je bio prilično nov opijat koji smo nosili u vidupraha u bočicama u obliku olovke. Svako ko ga udahne,uključujući i vampire, hipnotiše se na neko vreme i uradisve što mu se kaže. Davao nam je ravnopravnost, jer suljudi podložni vampirskim moćima. Kloina mama jebiohemičar i učestvovala je u kreiranju najnovije verzijehipnosa. Koji večeras nisam imala kod sebe. — Nisam pripremljena — pokazala sam mu gole zglobove.Nemam ni hipnos, ni bodeže, nemam ništa. — Ništa ti neće trebati — uveravao me je. — Osim toga,sto posto sam siguran da kod sebe imaš bar tri koca, a tečizme imaju sečivo u đonovima.

www. crowarez.org


— Ipak. — Nemamo vremena da se vratimo. — Nežno me jećušnuo i otvorio telefon da uključi GPS. — Nismo daleko.Dobio sam koordinate baš pre nego što sam došao po tebe. − Ceremonija se ne održava u pećinama uz sve počasti ipompu? — Nikako. Posle dva neuspela atentata u samo jednojnedelji, Drejkovi su se odlučili na tajno krunisanje. — To je baš kul. — I dalje nisam mogla da verujem da sampozvana. — Hoće li prisustvovati i članovi saveta? — Pa da, po jedan predstavnik svake drevne porodice. Raktapa savet osnovale su tri najstarije i najmoćnijevam-pirske porodice. Helios-Ra imao je sličnu instituciju. — Ko još? Psi? — Aha, Izabo, princeza koju si upoznala prošle nedelje. — To je baš kul. — Skoro sam poskakivala na prstima. —Hvala što si došao po mene. — Samo nemoj da me tužiš Kejlebu. − Nema šanse da išta spomenem deki. — Dobra ideja. Smatrala sam da je sporazum između prijateljskinastrojenih vampirskih porodica, Helios-Raa i pasauzbudIjiv. Kao što je moj deka smatrao da je vatreno oružjeuzbudIjivo, prepad na jazbinu hel-blara. Kad je Houp,jedna od pripadnica Helios-Raa visokog ranga, poslalasvoju odmetnutu jedinicu da napadne Drejkove, skoro dasmo upropastili istorijsku šansu. Umalo da povuče čitavuorganizaciju sa sobom i ozbiljno ugrozi svaku nadu zadiplomatske pregovore. Zaista sam se divila Hartu i onomešto pokušava da uradi. Naročito zato što mu je Houp ubilabrata i partnera, Kiranovog oca, kako bi delila vlast sHartom. Deka, naravno, nije imao visoko mišljenje osporazumu. Kakvo iznenadenje. Mrzela sam da mu seprotivim čak i kad sam znala da nije u pravu. Stoga, ako nezna šta se dešava, ne može da mi zabrani da učestvujem, a

www. crowarez.org


ja ne moram da ga lažem i radim suprotno od onoga što mikaže. — Možemo li malo brže? — požurivala sam Kirana skoromu otimajući GPS iz ruke. Ovo je bilo bolje od maturskevečeri. Pljesnuo me je po ruci. — Prekini. — Možeš li da veruješ da se ovo dešava? — Vrtela samglavom. — Mislila sam da se obično slažeš s mojim dekomkad su ovakve stvari u pitanju. — Da, ali upoznao sam jednu devojku. Zlobno sam mu se nasmešila. — Taj deo mi se bašsviđa. — Da-da. Pomoglo je i to što sam saznao da mi nisuvampiri ubili oca. Obišli smo brestov čestar i našli se lice u lice s nekimvampirom, naoružanim do zuba. Instinktivno samposegnula za kocem. Vampir je bio ogroman kao rvač i bledkao krpa. — Pozvani smo — rekao je Kiran stajući ispred mene.Usput me je namerno očepio. Ustuknula sam, ali samomalo. Možda sam bila oduševljena što sam došla ovamo, alii dalje sam se drzala pravila. Nisam se veselo osmehivalavampirima usred šume u gluvo doba noći kao nekaCrvenkapa. — Lozinka? Kiran je pogledao u ekran telefona i pročitao neku reč najeziku koji nikad nisam čula. Zvučala je drevno. Stražar je klimnuo glavom. — Nastavite. Skrenite desnokod kedrova i idite pravo u borovu šumu. — Hvala. Osećala sam se čudno okrećući leđa vampiru. Mora damnogo više ličim na deku nego što sam mislila. Crvenkasti borovi nadvili su se nad nama dok smo gazilipo tepihu od opalih iglica i malo čega drugog. U središtušume čekali su Helena Drejk i njen muž Lijam, kao i skoro

www. crowarez.org


svi njihovi sinovi, Izabo, Lusi i ćelavi stražar. Hart je stajaos Lijamove leve strane s još tri lovca. Bile su tu i porodicece Ratkapa saveta, pored kojih su stajali stražari držećibarjak s porodičnim obeležjima. Na zastavi Drejkovihprikazan je zmaj obmotan bršljanom i reči na latinskomkoje nisam umela da pročitam. Bilo je i desetak drugihvampira. Nisam videla Kvina. Nisam se ni trudila da ga ugledam. Iako je njegov brat blizanac, njegova slika i prilika,stajao pored Solanž. Kvin je imao dužu kosu. Ipak. Išla sam za Kiranom do Harta. Neprestano je potajnogledao Solanž. Ona se osmehivala, bleda poput bisera.Očnjaci su joj bili veoma oštri ali diskretni. Sporazumi suteoretski bili u redu, ali kad vampir sevne očnjacima nanekoga koga smatraš bratom, to je nešto sasvim drugo.Zapitala sam se treba li da se zabrinem za njega. — Hanter — Hart mi se osmehnuo. — Drago mi je što sidošla. — Hvala, gospodine. — Trudila sam se da mi brada nezadrhti i preterala sam stajući u vojnički stav mirno. On jebio vođa čitave organizacije, a znao mi je ime, i tražio je dabaš ja budem prisutna. — Voljno — rekao je. — Došla si ovamo da prisustvuješstvaranju istorije, ne da se boriš — dodao je. — Da, gospodine. — Skoro smo spremni — rekao je Lijam značajno. Kvin je došetao iz šumarka s nekom vampiricom. Obojesu se kezili i bilo je potpuno jasno šta su radili. Bio je istoonako zgodan kao što sam zapamtila, s tom dugom kosomkoja mu je padala skoro do ramena i nestvarno plavimočima. Devojka se zakikotala. Odbijala sam da zurim. Uglavnom.

www. crowarez.org


Nisam ja bila kriva što sam ga i dalje videla perifernimvidom. Dužnost lovca je da obraća pažnju na okolinu. Čak i kad ta okolina uldjučuje prelepog vampirašarmantnog osmeha koji flertuje sa svakim ko ima grudi. Osim izgleda sa mnom. Nisam to pomislila. Srećom, ceremonija je počela pre nego što sam uspelapotpuno da se osramotim. Takođe sam bila izuzetnozahvalna što vampiri ne mogu da čitaju misli. Kvin mi se podrugljivo smeškao samo zato što se svimatako smeška. Helena je zakoračila u polukrug koji su sjedne strane sačinjavali Lijam i Hart, a s druge predstavnicisaveta i Izabo. Mi ostali smo se pomerili nazad unepravilnu grupu posmatrača koji su se opreznoodmeravali. Svi smo u nekom trenutku u prošlosti izgubilinekog člana porodice jedni zbog drugih. To se nije mogloodjednom zaboraviti. — Spustite oružje — rekla je Helena ozbiljno. Dočekala su je ozbiljna lica. Niko nije želeo prvi da seodrekne bilo kakvog oružja, ne u ovakvom društvu.Razmenjivali smo poglede, stezali vilice i stiskali šake upesnice. Niko se nije ni pomerio. Sve dok Solanž nije podigla bradu, izvukla tri koca sopasača i podigla ih visoko da ih svi vide. Potom ih jespustila na travu. I dalje tišina. Tišina kakva se čuje samo kad ste okruženivampirima. Ramena su mi se ukočila. Helena se sledeća razoružala. Kad je završila, porednogu joj je ležao omanji arsenal. Ostali su sledili njihovprimer sve dok nismo ostali da stojimo okruženi bačenimkočevima, mačevima, bodežima, samostrelima i UVpuškama Helios-Raa. Krunisanje je bilo jednostavno i brzo; u okolini je bilopreviše hel-blara i nelojalnih sledbenika. Pretpostavljalasam da je tradicionalnija verzija ceremonije duža i puna

www. crowarez.org


velikih govora i grandioznih kostima. Ali i ova je na svojnačin bila upečatljiva. Barem meni. Borovi su bilidostojanstveni, nemi svedoci, a topao vetar donosio je mirisvlažne zemlje razmičući granje da nam pokaže sjaj zvezda.Vuk je zavijao u daljini. Svuda oko nas svetlucali su svici. Lijamov glas bio je topao kao viski, i isto tako snažan.— Priznajete li Helenu Drejk za kraljicu vampirskihplemena po pravu osvajanja prestola? Jedan po jedan, predstavnici su klekli izgovarajući „da".Članovi saveta imali su bogato ukrašene ogrtače i odela.Izabo nije klekla, ali je s poštovanjern pognula glavu. Psi sene zaklinju na vernost nikome osim svojoj šamanki.Spenser bi dao levu ruku da upozna šamanku, ali ona nijebila prisutna. Kako su mi rekii, ona nikad ne napuštapećine. Hart je takođe naklonio glavu. Trudila sam se da se na meni ne vidi strahopoštovanjekoje sam osećala. Helena je istupila. Kosa joj je padala nizleđa upletena u dugu pletenicu, a na sebi je imala crnuhaljinu bez rukava sa širokim pojasom, obično punimbodeža i kočeva. Odlepila sam na njene čizme. Bila samsigurna da je mogla da sakrije barem četiri vrste noieva unjirna. Moram da nađem sebi jedan takav par. − Obećavam da ću braniti plemena od opasnosti ipodržavati samostalnost i poštovanje među porodicama,savetima i organizacijama. Obećavam da ću vam služiti kaokraljica sve do trenutka kad moja ćerka odluči da želi da mezameni. — Oh, mama, ne i ti — jasno sam čula Solanžinomrmljanje. Kiran ju je uhvatio za ruku. Naslonila se nanjega. Nekoliko vampira je zurilo u njih. Začulo se nečijesiktanje i muk kad ga je neko munuo laktom. Helena se spustila na jedno koleno nakon što su sviostaIi ustali. — Služim plemenima.

www. crowarez.org


Lijam je razmotao somotski zamotuljak i ukazao setanak srebrni prsten optočen s tri ogromna rubina i sitnimbiserima. Krunisao je svoju ženu s ponosom u očima. Izaboje blago nakrivila glavu zamišljeno gledajući krunu. Začuo se aplauz i svim okupljenima uručeni su srebrniprivesci. Podsećali su na katoličke svetačke medaljone,samo što su prikazivali porodična obeležja Drejkovih sjedne strane i kraljevski grb s druge — rubinima ukrašenukrunu i mač. Gurnula sam svoj u džep. Jedva sam čekala dase vratim u sobu da nastavim da ga pažIjivo i s divljenjemproučavam. Kao što je još jedna vampirica, ovog puta neka drugadevojka, s divljenjem gledala Kvina. Nije bilo sumnje da je voleo da flertuje, i nije bilosumnje da nijedna njegova devojka nije marila za to.Okrenula sam glavu čekajući Kirana i Solanž da završe sasvojim diskretnim poljupcima. Članovi saveta već suodlazili da rašire vest o krunisanju. Noć je bivala svehladnija i ja sam podrhtavala u majici bez rukava. — Hej, Bafi. Ukočila sam se. Kvin. Polako sam se okrenula na peti. — Zovem se Hanter. — Znam — široko se osmehnuo Kvin. Medaljon mu je nasrebrnom lancu visio oko vrata. — Ali baš si u Bafi fazonu.Mada, mislim da si slada od nje. Nisam imala nameru da se nasmejem. Nisam ja od tihdevojaka. A i lovci se ne smeju šalama vampira. Bilo je to nepisano pravilo. — Hladno ti je — promrmljao je kad je video da su mi seruke naježile. Bilo mi je zaista drago što mi je stvarno bilohladno i što nisam morala da se pitam da li podrhtavam iblesavo se ponašam zbog njegovog prisustva. Približio mise da me zakloni od vetra. Zaklonio mi je sve pred očima. −

www. crowarez.org


Je ti bolje? − pitao je opušteno, kao što Spenser priča samnom. Ipak, bio mi je sviše blizu. — O bože, Kvine — dobacila je Lusi nateravši nas oboje daposkočimo. — Možeš li da prestaneš da flertuješ bar na trisekunde i kreneš?

www. crowarez.org


5.

HANTERSreda ujutru

Kloi je bila preterano vesela. — Nisam — ubeđivala me je srčući gazirani sok slamčicomšto je glasnije mogla kako bi me iznervirala. — Samo simrzovoljna. Možda je bila u pravu. Nisam ni bila svesna da sam torekla glasno. Vratila sam se u sobu tek u četiri sata ujutru, a sad je bilopola devet. Nismo ustajali ovako rano ni kad smo imalipredavanja jer su obično bila od 13.00 do 16.00 i opet od20.00 do ponoći. Morali smo da se naviknemo da ostajemodo kasno s obzirom na posao koji nas čeka. A Kloi jeobično poslednja ustajala iz kreveta gundajući sve vreme.Nisam znala kako ni zašto je postala ranoranilac preko leta,ali sumnjala sam da je to uradila samo da bi me nervirala. Stavila sam jastuk preko glave. — Suviše je rano. — Samo pijem vitamine. — Ti ne piješ vitamine. — Sad pijem. Mama mi ih je dala kad je dobila poslednjiizveštaj iz škole. I neke odvratne vitaminske šejkove kojesam slučajno zaboravila da spakujem. — Srknula je jošsoka. Glasno.— Ne teraj me da te probodem kocem. — Provirila samtaman toliko da je preteći pogledam jednim okom. Široko se osmehnula. — Dobro jutro i tebi, sunašce.Hoćeš vitamine?

www. crowarez.org


— Ko si ti, zli robote, i šta si uradio s Kloi? — Nisammogla ni da zevam od umora. Kapci kao da su mi bilizalepljeni lepkom. Ušuškala sam se dublje pod toplipokrivač. Kloi je konačno popila svoj sok i vratila seračunarima. Tipkanje po tastaturi uljuljkalo me je u san. Na pet minuta, kad je zazvonio telefon. Gađala sam ga kocem. Slušalica je zazvečala po podu i Kloi je skočilaprevrnuvši stolicu. Okrenula se i optuživački uprla prst umene. — Prestravila si me. Nisam bila toliko umorna da ne mogu da se osmehnem.— Žao mi je. — Biće ti žao, Vajldova. — Tresnula je slušalicu nazad nakućište telefona. Akademija je bila previše škrta da se isprsiza bežične telefone kao svaka normalna moderna ustanovana ovoj planeti. Moj mobilni telefon je zazujao vibrirajućipo površini natkasne. Zgrabila sam ga namrgođenogledajući u ekran. Uspravila sam se u krevetu uz psovku. — Ko je? — pitala je Kloi. — Direktorka Belvud. Kloi je razrogačila oči. — Zbog onog sinoć? Jork ti jeveć smestio zato što si pomogla drugima. Progutala sam knedlu i pritisnula dugme na mobilnom. — Halo? — Sama sebi sam zvučala kao da oklevam. — Gospođica Vajld? — Da. — Ovde direktorka Belvud. Molim vas dođite u mojkabinet. — Ja... O čemu je reč? — Nemojte da se pravite ludi, gospođice Vajld, nemam javremena za to. Noćas ste napustili školu, posle vežbe. — Uh... Bespomoćno sam zurila u Kloi dok mi jedirektorka držala predavanje onim svojim strogim,ironičnim glasom. — Očekujem vas za pet minuta.

www. crowarez.org


— Da, gospođo. Spustila sam slušalicu i nakratko sklopila oči. Deda ćeme ubiti. — Šta je bilo? — pitala je Kloi.— Traži da dođem kod nje. — To nikad nije dobar znak. — Pričaj mi o tome. — Nogama sam zbacila prekrivač,zgrabila kargo pantalone i pamučnu majicu s logotipomakademije odštampanim na grudima. — Sigurno te neće strogo kazniti zato što si pomogla jednojdevetakinji? I to pre početka školske godine. — Zbog toga neće. Već zato što sam se noćas iskrala izškole. — Zato što si se iskrala... šta? Hanter Vajld, zabavljala si sebez mene? — Zvučala je preneraženo i uvređeno u istovreme. — Naravno da nisam. — Na brzinu sam skupila kosu napotiljku. — Ispričaću ti sve kasnije. Moram da idem.

Trčala sam sve do glavne zgrade u kojoj su se održavaličasovi. Kabinet direktorke Belvud nalazio se u prizemlju, spogledom na ružičnjak na koji je ona retko kad obraćalapažnju. Škola je delovala neobično prazno i jezivo bezdobro poznatog tabananja i lupanja vratima. Isto tako jeziva bila je i direktorka, koja je izgledala kaoda je ispala iz nekog viktorijanskog gotskog romana u komje zastrašivala dečicu u sirotištu. Kosa joj je bila čvrstoskupljena na potiljku, ne dopuštajući ni jednoj jedinojdlačici da pobegne. Kao i uvek, bila je odevena u poznatocrno odelo, a na ušima je imala biserne minđuše. Da jenosila naočari, gledala bi me strogo preko okvira. Baremsam obukla pravu školsku uniformu, mada nisam imalavremena da operem zube ni da se umijem.

www. crowarez.org


— Gospodice Vajld, sedite — rekla je kad me je videlaispred vrata. Progutala sam pljuvačku i ušla u kancelariju,besprekorno urednu, kao što sam očekivala. Na hrastovomstolu nije bilo nikakvih uspomena ni porodičnih fotografija— iako sam znala da ima dve ćerke. Ali tu je bio Jork. Stajao je u ćošku pored prozora i ormana nesumnjivonamerno skriven kako bi me iznenadio. Zaustavila sam senasred prostorije u stavu mirno, uglavnom da ne bihpodlegla iskušenju da ga gađam nečim u glavu. — Direktorka vam je rekla da sednete — kazao je. Sela sam. Spustila je penkalo i podigla pogled s papira na mene.— Gospođice Vajld, treba da znate da smo letos postavilinove kamere za nadzor po celoj akademiji. Sigurno su me uhvatili. Ali bilo je vredno toga. Bila samna vampirskom krunisanju. Za to je svakako vredeloizdržati prekor i kaznu. Izraz lica sam udesila tako da sevidi koliko se kajem. Ako Jork i na sekund pomisli da nepatim dovoljno, trudiće se da zaradim još goru kaznu. — Na snimku se vidi da ste se iskrali iz škole usred noći.Ne treba da vam govorim da je takvo ponašanje nedolično.Imate li da kažete nešto u svoju odbranu? —Uh... — Hart, koji vamje zapravo šef pozvao me je daprisustmvem krunisanju Helene Drejk u šumi? DirektorkaBelvud mi nikad neće poverovati. A nisam baš ni bilasasvim sigurna da je to trebalo držati u tajnosti. Nije mipalo na pamet da pitam, a niko mi ništa nije rekao. Moramda zovem Kirana. — Ja... — Da nećete moida da kažete da ste trčali i radili vežbe? —prekinula me je jetko. — Uveravam vas da ne postoji nijedan jedini izgovor koji već nisam čula i koji bi vasopravdao. Prokletstvo. Baš sam imala dobar izgovor.

www. crowarez.org


— Da, gospođo. — Gospođice Vajld, veoma ste me razočarali. Bili steuzoran učenik prethodne tri godine. Ne bih volela da se topromeni − naglasila je. Glas joj je bio oštar kao rapir kojinanosi bolnu ranu samim dodirom. Da je oružje, Jorkovglas bio bi batina. — Da, gospođo. — Trudila sam se da se ne vrpoljim i neuvijam. Naslonila se na naslon stolice. — Kazna od dva meseca,mesec dana rada u kuhinji i tri negativne. Sranje. — Tri? — zinula sam. Bilo nam je dozvoljeno samo pet zacelu godinu, a za šestu smo leteli iz škole. Nikad nisamdobila nijednu. Jork je delovao zadovoljno. - I, naravno, moraćemo da pozovemo vašeg dedu — dodaoje Jork. Još veće sranje. — Ali... Nisam imala ideju kako da se izvučem iz ovoga.Nisam se pripremila. Prekršila sam i to pravilo. Ja sam uvekbila pripremljena. Nije fer. — Slobodni ste. Ustala sam i prišla vratima izbegavajući da pogledamJorka u oči. Samo ću se još više razbesneti kad ga vidimtako zadovoljnog. Zaista me je mrzeo. Zar profesori ne bitrebalo da vole sve učenike? Ili barem da se pretvaraju? — Oh, gospođice Vajld — zaustavila me je direktorka navratima, na korak od slobode. — Da, gospođo? — Ne želim više da vas vidim ovde. — Da, gospođo. Pozvala sam Kirana čim sam izašla. Uronila sam uposlednje ostatke avgustovske vreline. Dok sam stigla doambara pretvorenog u salu za fizičko, oblio me je znoj.Dobila sam Kiranovu govornu poštu. Psovke su pljuštale

www. crowarez.org


čitav minut pre nego što sam na kraju dodala: — Je li onosinoć bio tajni zadatak? Hoću da mi se izbrišu negativne. Ida znaš da nisi nikakav tajni agent. Zar nisi znao da supostavljene nove kamere? — A onda sam nastavila dapsujem. Protutnjala sam kroz svlačionicu navlačeći opremu zavežbanje toliko snažnim pokretima da sam je isteglila.Nogom sam zalupila metalna vrata svlačionice, osetivšizadovoljstvo kad su lupila i zatresla se. Ima da razbucamsvoj omiljeni bokserski džak. Dva puta. Ali Kloi ga je već koristila. — Okej, sad me već plašiš — rekla sam zastavši da vidimkako izvodi šut iz okreta. I dalje je bio malo mlak i slab.Guste mokre kovrdže bile su joj skupljene u neurednupunđu. Imala je novi šorts i nove patike. — Ako Jork vreba tebe, onda vreba i mene — progunđalaje. — A ako ove godine ne položim njegov predmet, mamaće me ubiti. Nekoliko puta. Stala sam kod džaka pored nje. Nekoliko minuta sam seistezala, a potom sam zaštitila ruke. — I, jesi li kažnjena? — pitala je pokušavajući da izvedeaperkat. Džak se zaljuljao i vratio prema njoj skoro jebacajući na suprotan kraj sale. — Dva meseca, čikenje kuhinje i negativne. Zastala je. — Dobila si negativne? — Džak se ponovozaljuljao udarivši je u kuk i rame. Posrnula je. — Nikaddosad nisi dobila negativnu. — Znam — rekla sam namrgođeno. — Ako malo višezarotiraš kuk, udarac će ti biti jači. A za levi direkt koristiprva dva zglavka. Vrhom cipele uldjučila sam prastari kasetofon koji jestajao u ćošku i pojačala zvuk dok se prozori nisu malozatresli. Stajale smo jedna pored druge, udarajući išutirajući bokserske džakove dobrih pola sata bez reči.Pluća su mi gorela, a lice mi je bilo crveno i znojavo kad

www. crowarez.org


sam konačno stala. Kloi se presamitila pokušavajući dadođe do daha. Dodala sam joj flašu vode. — Hvala — graknula je. − Preterala si — zakreštala sam. — Nikad te nisam videlada tako naporno vežbaš. Obrisala je lice peškirom i slegla ramenima. — Pa,valjda mi je vreme da počnem. Ne smem da padnem,Hanter. — Nećeš pasti — uveravala sam je. Nikad nije bila tolikozabrinuta. Tako su joj dobro išli svi informatički predmeti.Već su je dodelili sektoru za informatiku. Borbene veštineje nikad neće udaljiti od toga. Uzdahnula je. — Znaš da mi ovo baš ne ide dobro. Dokrajčila sam vodu i bacila flašu u kontejner zarecikliranje. — Pa, meni ide, tako da ne moraš da brineš.Slušaj, vežbaćemo zajedno. Sve će biti u redu. — Stvarno? — Glas joj je bio pun nade. — Naravno. Široko se osmehnula delujući malo manje uspaničeno.Potom je štucnula i namrštila se. — Dobro, pošto je onajproteinski prah groznog ukusa. Mama mi je poslala jošjecirlo pakovanje. — Namrgodila se. — Još ako se od njegai ugojim, izbrisaću joj sve podatke s hard-diska.

www. crowarez.org


6.

KVINČetvrtak uveče

— Bože, Kvine, koliko brojeva telefona devojaka imašovde? — Konor je vrteo glavom pretražujući mi adresar umobilnom telefonu. Slegnuo sam ramenima široko se osmehujući. — Nisamja kriv što sam neodoljiv. — Naslonio sam se na zid sedećina ivici njegovog kreveta. Mesečina je dopirala krozotvoren prozor. Vetar je imao ukus borovih iglica i dima. —I ti bi imao više devojaka kad bi se pomerio od kompjutera. Nije me ni pogledao. — Da ja ne provodim tolikovremena za kompjuterom, telefon ti nikad ne bi proradio. Ani laptop. Stalno ti govorim da ne otvaraš imejlove ljudikoje ne poznaješ. — Bila je stvarno zgodna. — I sad ti kompjuter ne radi. Namrštio sam se. — A telefon. Isto virus? — Nije, genije. Samo imaš toliko poruka od devojaka kojeti šalju smajlije, poljupce i zagrljaje da ti je memorijapretrpana pa se koči. — Možeš li da ga otkočiš? Kompjuterski genlje me je sad uvređeno pogledao. —Naravno da mogu da ga otkočim. Pitanje je možeš li ti daprestaneš da razmenjuješ brojeve telefona? — Nikako. Zbog čega bih prestao? Uradio je nešto pritiskajući dugmiće, mrmljajući psovkei hvatajući se u koštac sa unutrašnjoku svake naprave dokse ne bi povinovala njegovoj volji, kao i obično. A onda sesamozadovoljno osmehnuo posežući za flašom krvi u mini-

www. crowarez.org


frizideru pored kreveta. Otvorio je jednu sebi, a drugu mibacio zajedno s telefonom. — Evo. Radi, ali neće biti pouzdan sve dok ne obrišeš nekekontakte. Sa žaljenjem sam pregledao imena. — Ti si okrutančovek. — Više volim Zli Genije. — Vratio se svom kompjuteru. — Trebalo bi malo više da se zabavljaš, blizanče moj —savetovao sam mu. — Ili bi ti mogao malo manje da se zabavljaš i ostaviš neštoi za nas. - Ne može se manje zabavljati. — Ostavio sam ga snjegovim mahinacijama i krenuo dole pokušavajući da sesetim ko je Karin i zbog čega mi je poslala sonet o mojojkosi. Svetla su bila prigušena, a psi su hrkali u foajeu.Ulazna vrata su se otvorila i Logan i Izabo su ušli praćeninjenim vučjakom. Mahnuo sam im, ali nisam stao. Iz ćoška, gde sebiblioteka spajala s dnevnom sobom i kuhinjom, dopirali suotkucaji nečijeg srca. Otkucaji su bili prebrzi za moj ukus. Ušao sam pravo u dnevnu sobu, zaškiljivši kad samugledao Solanžina leda. Rukama je obgrlila Kirana okovrata. Njegove ruke su bile previše nemirne. — Bleče, ne teraj me da te ubijem — rekao sam muprijatnim glasom. Poskočio je i udaljio se od Solanžcrveneći. Solanž je uzdahnula. — Hvala ti, Kvine — rekla je. — Baš znaš da pokvarištrenutak. — Trudim se — rekao sam bez žaljenja. — Jednog dana ću uspeti da te poljubim a da nas ne uhvatinijedan od moje dosadne braće — šapnula je Kiranu.— Ne računaj na to — rekao je Logan krenuvši za mnomzajedno sa Izabo. Kiranu je zazvonio telefon u jakni. Videlose da mu je laknulo što mora da se javi.

www. crowarez.org


—Ti se stalno ljubiš s devojkama — bunila se Solanž.Jedina devojka koju je Logan poljubio u poslednje vremebila je Izabo. — Laskanjem nećeš ništa postići. — Smestio sam se maloudobnije. - Nemaš nameru da odeš, zar ne? − Jok. Solanž je prekrstila ruke preko grudi. — Lusi i Nikolasse ljube u solarijumu. Idi smaraj njih. — Ali ja volim tebe da smaram. — Kvine. − Solanž, pogledaj kakve su ti oči — rekao sam tiho,dovoljno tiho da me Kiran ne čuje. Namrštila se i pogledalase u art nuvo ogledalo na polici. Žena od bronze u lepršavojhaIjini držala je Solanžin odraz kojim su dominirale zeniceu crvenom krugu. Tamne zenice maltene su joj progutaleinače plavu dužicu. Ukočila se i užasnuto rne pogledala.Prsti su joj podrhtavali kad je dodirnula vrhove očnjaka.Očnjaci su joj bili sasvim izbačeni, spremni da utole glad. Pognula je glavu i sklonila se u senku. — Moram da idem − rekla je žurno Kiranu i poletela uzstepenice pre nego što je stigao da joj odgovori. Isključio jetelefon i pogledao me. — Je li dobro? — Sve će biti u redu. — Samo joj je bilo potrebno više krvii manje iskušenja u vidu ljudi. GIad nije lako objasniti, nikontrolisati. Kao lovac na vampire, Kiran je to znao. Alinisam bio siguran da li to shvata kao Solanžin dečko.Zakoračio je kao da namerava da krene za njom. — Samoje pusti da bude sama — tiho sam ga posavetovao dok seona penjala uz stepenice lagano kao dim. Nije delovao ubeđeno, ali je klimnuo glavom. − Ionakomoram da krenem. Dužnost zove.

www. crowarez.org


— Stvarno? Koga ćemo sad probosti kocem? — U glasu mise jedva primetno osećao sarkazam. Ipak je on bio lovac navampire. A ja sam bio vampir. — Hel-blare — odgovorio je uputivši se prema ulaznimvratima. — Dobio sam poziv na opštu uzbunu. Večeras suse previše približili gradu. — Zaista? — Zgrabio sam kaput, mada mi je retko kad bilohladno. U unutrašnjem džepu sam držao kočeve i raznedruge potrepštine. Na članku, ispod iskrzanog poruba nafarmerka-ma, driao sam bodež. — Zvuči zabavno — rekaosam i iskezio očnjake. — Idemo.

Bili smo u šumi kad nas je zapahnuo miris: gljive, buđ,vlaga i ustajala trulež. Hel-blari. — Dolaze — upozorio sam Kirana. Izvukao je UV pištolj izskrivenog opasača. Punio sam ruke kočevima širećinozdrve da pokušam da odredim iz kog pravca dolazismrad. Bio je toliko jak da mi se dizao stomak i imao samutisak da je svuda oko nas. Kiran je stavio čepove u nos.Znao sam šta to znači i da nema veze s ovim kužnimsmradom trulih glji-va i ustajale bare. — Ako hipnos padne na mene, stvarno ču te ubiti — rekaosam smrknuto. Nije imao vremena da mi odgovori. Bili smo opkoljeni. Nisam znao kako ih Kiranove ljudske oči vide, ali menisu čak i u mraku delovali modroplavo i crno kao gangrena,i sasvim neprirodno. Svi zubi su im bili očnjaci punizarazne pljuvačke, podivljali i gladni. Oni su pili čak i krvdrugih vampira, što ostali vampiri nikad nisu radili. Nijebila hranljiva kao čista ljudska ili životinjska krv. Uživali suu ubijanju, nisu ubijali zbog hrane. A to baš nije bilo lepo.

www. crowarez.org


Probo sam jednog kad je skočio s drveta i oborio Kirana.Kiran je zaurlao trgnuvši povređenu ruku, a hel-blar sepretvorio u oblak plavičaste prašine od koje nam se podigaoželudac. Kiran je ustao, a ja sam već skakao na sledećeghel-blara. Uspeo sam da vidim, ili čujem, još četvoricu dok su seprikradali kroz rastinje. Kiranov pištolj je ispalio kapsulu uvidu metka punu vode obogaćene UV zracima koja sezabila u grudi jednog hel-blara i eksplodirala. Hel-blar jevrisnuo i počeo da se puši, kao da mu vatra gori u grudima,i potom se dezintegrisao. Sagnuo sam se da izbegnem kolac, a potom i pesnicu.Zabio sam čizmu protivniku u bradu i bacio kolac teškostečenom preciznošću. Godinama smo trenirali kako bismoumeli to da izvedemo. Dočekao sam se na noge iz brzogokreta s osmehom na licu. Bio sam prekriven pepelom —morao sam da ga otresem čak i sa kose. Sve je strašnosmrdelo na trulež. Ali ovo je barem bilo jednostavno. Znao sam ko su negativci i kako da ih se otarasim. Bezpolitike, pokušaja ubistva ili otmice. Ukratko, bio je to najbolji provod celog ovog prokletogmeseca. Bitka je bila kratka i brutalna. Jedan je uspeo da seizvuče, ali pošto smo i Kiran i ja prošli bez ugriza i ostaliživi, smatrao sam to uspehom. Kiran je oprezno dodirivao svoju povređenu ruku. — Prokletnik umalo da mi ponovo polomi ruku. — Prokletnik ti je trenutno ispod đonova — rekao sam muveselo. Odavno sam naučio kako ne smem da dozvolim dame preplavi sažaljenje kad mi adrenalin splasne posleborbe. U protivnom bi me savladale negativne misli. Jesamli upravo ubio nekog? Ili je to samo čudovište? Da li sam ija zbog toga čudovište? Da li je to ubistvo iako je bilo u

www. crowarez.org


samoodbrani? Da li je to bio rat, a mi vojnici kojipokušavaju da prežive? Više mi se sviđao nalet adrenalina. Kiran je namršteno gledao oko sebe. Potom je proverioGPS na svom mobilnom telefonu. — Blizu škole smo. — Stvarno? — Bio sam zahvalan što mi skreće misli. —Pretpostavljam da ne nose uniforme? Mini-kiltove?Dokolenice? Kiran se nasmešio. — Zar samo o tome razmišljaš? — Ako imam sreće — odgovorio sam namrgođeno i krenuoza njim. Vetar s planine bio je hladan i svež, i rasterivao jcsmrad hel-blara koji mi se uvukao u nozdrve. Duboko samudahnuo. Nisam baš stvarno disao. Disanje nije biloneophodno mom telu, ali ostalo mi je kao duboko usađenanavika. Pomagalo nam je da prepoznajemo i razvrstavamomirise. I dalje nisam bio siguran kako vampirizam tačnofunkcioniše. Stric Džefri je smatrao da je u pitanju čistabiologija, Izabo ga je nazivala magijom, a ja sam sannoznao da sam bio brži, jači i praktično besmrtan. Nije bilo loše. Recimo. U trenutku kad sam osetio miris brojnih ljudskih telaokupljenih u blizini, osetio sam još nešto. Prvi miris me je mamio i naterao moj stomak da krči, aod drugog mi se zavrtelo u glavi. Krv. Toliko krvi da su mi se očnjaci izdužili još više nego kadih izbacim prilikom borbe. Desni su me zabolele. Grlo meje peklo. Vene su mi se upalile. Glad me je obuzela slabećime kao otrov. I postojao je samo jedan protivotrov. Krv. Kiran je napravio grimasu. — Osećaš li taj miris? Klimnuo sam glavom trudeći se da ne počnu da mi curebale. Morao sam da pročistim grlo kako bih mogao

www. crowarez.org


normalno da govorim. — Životinje — rekao sam. — I... jošnešto. — Šta, kao lovci? Pratio sam miris pomalo oblizujući usne. Onda smo ih ugledali. — Ne baš − rekao sam dok se osećaj gladi gubio. Od žeđiza krvlju i dalje su mi se širile nozdrve, ali više nisammislio na tečni obrok. Životinje su visile s grana i ležale u lokvi zgrušane krvina ivici šume, šireći miris po poljani. Bilo je tu tri zeca,jedan jazavac, dva rakuna i gomilica miševa. — Šta je ovo, dođavola? − pitao je Kiran zbunjeno izgađeno. − Ko je ovo uradio? I zašto? Nije im popijena krv.− Onda nije vampir − procedio sam kroz stisnute zube. —Mi ne traćimo krv. — Jer nikad ne znamo kad ćemo imatisledeći obrok. Daj mi te čepove za nos. Dao mi je par čepova. Gurnuo sam ih u nos i sačekao dami se crvena izmaglica podigne sa svih čula. — Ko god da je ovo uradio, dodao je ljudsku krv uživotinjsku. — Škola je bila obasjana zlatnom svetlošćukoja se presijavala kao med. — Što znači da će se za tili časokupiti još bel-blara. Kiran je prebledeo gore od vampira. − Moram da proverim da li je sve u redu s Hanter — rekaoje i potrčao. Nisam hteo da priznam do koje mere sam se zaledioprateći ga takvom brzinom da se drveće pretvorilo u zelenemrlje oko mene, sve dok ga nisam ostavio daleko za sobom.

www. crowarez.org


7.

HANTERDžena me je našla posle večere. Išla sam preko travnjakapitajući se gde je Kloi. Nije je bilo u trpezariji, a kad sam seprobudila, ona je već bila ustala i izašla. Takode je ostalabudna mnogo duže od mene kucajući nešto na računaru.Bila je odlučna da provali školske šifre za pristuprasporedu, privatnim dosijeima i kamerama za nadzor prekointerneta. Ovo poslednje zapravo bi moglo da nam koristi.Ali takode je želela i da postane stručnjak za borilačkeveštine, vrhunski snajperista i kraljica kik-boksa. — Vajldova! Hej, Vajldova! Okrenula sam se i ugledala Dženu kako trči ka meniskrećući sa staze za trčanje na travu. Crvena kosa bila joj jesjajna kao i obično, kao da će svakog trenutka buknuti.Družile smo se od desetog razreda, kad smo zajednovežbale gadanje iz samostrela. — Hej — rekla sam. — Jesi li se lepo provela na letnjemraspustu? — Aha, prilično lepo. — Široko mi se osmehnula. — Čulasam da su te već uhvatili da kršiš pravila. — Jork. — Međutim, Jork je nju voleo pa nije imala istiproblem kao ja. — Iskrala si se napolje — nastavila je. — Tako samponosna na tebe.− Zašto svi to ponavljaju? — pitala sam se glasno. — Zato što nije fer koliko si lepa, plava, pametna, sportskitip i odličan učenik. — Namrštila se. — Čekaj. Podseti mešto se ja uopšte družim s tobom? − Ma šta pričaš — rekla sam i lukavo se osmehnula. — Isamo da znaš, izbrisali su mi sve negativne. — Nisam

www. crowarez.org


izdržala da ne likujem barem malo, iako nisam smela da jojobjasnim kako je Hart lično zvao direktorku da rneoslobodi krivice. — Jork nije bio u stanju da progovoripuna tri minuta, a potom je izgledao kao da je pojeo mućak.— Čoveče, da mi je to da vidim. — Iako se Jork prema njojlepo ophodio, bila je odan prijatelj i nije joj se svidalo to štome stalno maltretira. — Baš je bilo slatko — priznala sam. — Trebalo je da gaslikam. — Imala sam minijaturnu kameru u školskornbedžu koji sam nosila na košulji. Svi maturanti su je imali.Zapravo, imali su je i devetaci, ali od njih se očekivalo dasami dodu do nje, najčeke besramnom kradorn. Zapravo, tonije bila prava krađa, pošto su profesori sakrivali kamereunaokolo. Mi smo prošle godine dobili najnovije i najbo.ljekamere u paketu za orijentaciju. — Kad već spominjemo tvoj izgled i sportske kvalitete —rekla je Džena. Stala sam i podigla obrve. — Šta, zar već? — Hajde — nagovarala me je s krvožednim sjajem uočima, koji je bio u potpunoj suprotnosti s njenim slatkimpegicama na nosu i obrazirna. — Nemoj mi reći da ti nijenedostajalo. Slegnula sam ramenima. — Možda malo. Ali zašto samuvek ja mamac? — Zbog svih tih tvojih odvratnih dobrih osobina koje samupravo nabrojala. — Aha. — Istina je — bila je uporna. — Daj, molim te, ti bi moglada budeš mamac. — Bila je jednako dobra u borilačkimveštinama. — Pa da ti uskratim mogućnost da obučeš nešto lepo? Nisam mogla da poreknem da je to bio dobar podsticaj.Deka je odobravao neupadljivu civilnu odeću samo izpraktičnih razloga i nisu mu se baš dopadale slatke haljinicesandale s kaišićima. A i ja sam bila bolja u borbi prsa u

www. crowarez.org


prsa. Dženina specijalnost bilo je gadanje, bilosamostrelom, bilo iz puške. Naravno, nismo koristili pravemetke jer protiv vampira nisu ništa vredeli. Koristili smostaklence u obliku metaka pune, kako je mi zovemo „svetevodice", što je zapravo bila voda obogaćena UV zracima. — Kada? − pitala sam, popuštajući, kao što je Dženaplanirala. — U subotu uveče u jedanaest kod kornbija. — Čekaj — zaustavila sam je pre nego što je otrčala. Nijebaš bilo humano koliko je volela da džogira. — Jesi lidobila odobrenje? Jork umire od želje da me uhvati u jošnekorn prekršaju. — Jesam, Dejlijeva mi je dala potpis. — Mahnula je iubrzala trk nazad prerna stazi. Nastavila sam prekotravnjaka sve do doma. Hart me je možda izbavio od kaznei negativnih ocena, ali od nečega nije mogao da me spase. Od nadgledanja sprata. I od posla Kortnine pomoćnice. Mislim da bih više volela da su mi ostale negativneocene. Nisam više mogla to da odlažem. Pa, možda samo jošmalo, i to samo zato što sam htela da svratim do sobe iuzmem traku za kosu. Bilo je toliko sparno i toplo da mi sekosa lepila za vrat. Kad sam otvorila vrata, prema glavi mi je poletelagumena lopta puna ružičastih šljokica. Sasnula sam se i promašila mi je nos, ali bilo je blizu. — Šta ti je, Kloi? — rekla sam u istom trenutku kad je onauzviknula: — Gubi se! Podigla je pogled s računara i zastala. — Ups. Nisamznala da si ti.— Ko bi drugi bio? — šutnula sam loptu nazad u sobu.Dokotrljala se do Kloi i preskočila joj stopalo. Zgrabila samtraku sa stola i pokupila kosu. — Oni tvoji mali devetaci upadaju celo jutro — rekla jenamršteno.

www. crowarez.org


Trgla sam se. — Stvarno? — Da. — Prostrelila me je pogledom. — Dosadni su.Nisam volela devetake ni kad sam ja bila u devetomrazredu. Ili kukaju, ili se pretvaraju da su mačo tipovi ili ijedno i drugo. — Rešiću to — obećala sam podigavši dlan da zaustavimdugu govoranciju. Imala je onaj njen izraz na licu.Nasledila je narav od oca, koji je bio jedan od onihtemperamentnih kuvara što su bacali pastu i celo pile kadjelo ne ispadne kako treba. Pomoćnici su ga stalnonapuštali. Viđala sam okorele lovce na vampire s manjeožiljaka. — Sledećeg bubuljičavog trinaestogodišnjaka koji pokucana vrata probadam kocem — rekla mi je. — Odmah idem — rekla sam. — Popij još jedan vitamin. — Ha-ha — gunđala je ponovo usredsređena na tastaturu.Požurila sam da izađem pre nego što se seti da sam tu.Spenser je izlazio iz male kuhinje sa šoljom kafe u ruci. Naogrlici od konoplje visio mu je tirkiz. — Je li te gađala nečim? — pitao je pokazujući glavom nanaša vrata. — Gumenom loptom. Tebe? — Akcionom figurom Zene, princeze-ratnice. — To nikad nije dobar znak. — Znam. Obožava je. — Namrštio se. Pod velikim jestresom. Nikad je nisam video ovakvu. — Smiriće se. Uplašila ju je ona Jorkova vežba. Plaši se daće pasti godinu. — Kao da ne može da mu se uhakuje u računar i promenisvoje ocene, samo ako hoće. — Da, ali i mama joj sedi za vratom. — Ta žena je zastrašujuće efikasna. Više mi se sviđa tvojdeda, iako može da mi polomi vrat ne trepnuvši. — Da, najbolji je — rekla sam ponosno.

www. crowarez.org


Spenser je frknuo protiveći se, a potom mi stavio rukuna grudi, zaustavivši me tako naglo da sam se spotakla. — Uuuf. Šta ti je? — Izvini — rekao je posramljeno. — I što mi bleneš u grudi, perverznjaku? — Je li to medaljon koji si nam spominjala? S krunisanja. Spustila sam pogled. Srebrni privesak na dugačkomlancu ispao mi je iz majice. U očima mu se videla prava pohlepa. — Mogu li da gavidim? Iz nekog razloga nisam želela da ga skinem. Podiglasam privesak, ali nisam skinula lančić. — Nema magičnernoči, Spensere, to je samo simbol. — Simboli su već pola magije — rekao je. Prstima jeprešao preko znakova. — Voleo bih da izvršim nekolikotestova. Lupila sam ga po ruci. — Zaboravi. Vratičeš mi gaistopljenog, ili će mesecima smrdeti na sir. — Jednorn — mrmljao je. — Jednom sam pogrešnoprotumačio vračku i nikada mi to nećete zaboraviti. — Smrdeo si na sir mesec dana. — Sečam se, veruj rni, Ni dan-danas ne jedem sendviče stopljenim sirom. Zadovoljna što sam mu skrenula pažnju s pokušaja da sedomogne priveska, podigla sam pogled na dugačkostepenište i ispravila ramena. — Evo ide jedno veliko ništa. — Sve će biti u redu. — Podsmešljivo se nasmejao. — Ibez obzira na to šta uradiš, bićeš bolja od Kortni. To je barem bilo utešno. Ipak, činilo mi se da ima manje stepenika nego obično.Nije mi se svidelo koliko sam brzo stigla do poslednjegsprata. Mirisao je na kokice. Zajednička soba je izgledalaisto, osim što je na prozorima bilo cveća. To je bilo novo.Kao kod kuće.

www. crowarez.org


— Kortni ga je stavila tamo — rekla je Lija kad je videla dagledam cveće. Danas je delovala veselije, malo manje kaoda će dobiti napad panike. Ipak, i dalje je izgledala kaodete. — Ćao. — Ćao — uzvratila sam. — Jesi li dobro? Bilo joj je neprijatno. — Aha. Izvini zbog onoga.Potpuno sam se pogubila juče. — Svima nam se to dešava — uveravala sam je. — Kladim se da se tebi to nikad nije desilo. Bila je u pravu. Ali samo zato što sam imala pet godinakad je deda počeo da me trenira. Kad sam mislila da su mičudovišta ispod kreveta, pokazao mi je kako se izvodipravo čišćenje da bismo ih se otarasili. — Pa, jesi li se već navikla? — pitala sam menjajući temu. — Prilično. — I znaš da ne treba da koristiš poslednju kabinu zatuširanje? Razrogačila je oči. — Zašto? Ta je najčistija. — Recimo ovako: loše bačene čini plus nadrndan duh dajuledenu vodu. A ponekad i krv umesto vode. — Važi. Odvratno. — Aha, zato je niko nikad ne koristi. Ali takve stvari nikadne pišu u priručniku za snalaženje. Stresla se. — Ne smeš da dopustiš da to utiče na tebe — nasmejalasam se. — Sledećeg meseca u ovo vreme poznavaćeš svakićošak ove zgrade. — Krenula sam prema oglasnoj tablismeškajući se dvema devojkama opruženim na kaučuispred televizora. — Takode, nemoj da jedeš rolat od mesa. — Imam trinaest gcdina, nisam idiot. Nasmejala sam se. — Dobro onda. — Naškrabala samporuku na parčetu papira i okačila ga na tablu. — Molim teučini mi uslugu i prenesi svima poruku. Zamoli devojke dane smaraju moju cirnerku ili će im zaraziti kompjuterevirusima.

www. crowarez.org


Lija je prebledela. — Ume to da uradi? — Da. — Kul. — Mada ima šanse i da vas gađa nečim. U svakom slučaju,obilaziću vas jednom nedeljno... na primer četvrtkom poslevečere, ako neko želi da priča sa mnom. — Nisamočekivala da će neko hteti da razgovara jer su imali Kortni,koja je zapravo trebalo da bude tu, a i šta sam ja znala otom poslu? — Jesi li ti novi redar? — pitala je jedna devojka. Klimula sam glavom. — Valjda. — Ona je samo moj pomočnik. — Kortni se kezila navratima svoje od poda do plafona ljubičaste sobe. Kosa jojje padala na ramena u savršenim kestenjastim talasima, očije stručno uokvirila ajlajnerom i stavila je srebrnu senku. najoj je bila veoma lepa, čipka preko svile. Odmah sampoželela istu takvu. A to me je sarno iznerviralo. — Kortni — rekla sam ravnim tonom, brojeći u sebi dodeset. — Ti nisi redar — rekla je razdražljivo. — Ti si mojasluškinja. Tvoj posao je da radiš ono što ja kažem. — Ne bi ti ni trebao pomoćnik da si radila svoj posao kakotreba — uzvratila sam. Nema šanse da joj dopustirn danapravi od mene služavku. Zaškiljila je. — Izvinjavam se, ali nisam ja kriva što jejedna od njih priglupa. I ona je položila prijemni kao sviostali. Nije trebalo da pravi problem. — Ona ima trinaest godina — rekla sam tiho, znajući da sviokolo prisluškuju. Kortni je zbunjeno gledala. — Zaista? — Namrštila se izabacila kosu. — Baš me briga — dodala je zarumenevšise. — Jork je rekao da sam ja glavna. — To liči na njega — kazala sam tiho. — I ako ne budeš radila svoj posao, reći ću mu.

www. crowarez.org


— Dobro — procedila sam kroz zube. — Već sam stavilasvoj raspored, o'ladi malo.— Moja porodica je dobra isto koliko i tvoja — odjednomje prasnula. Sad je na mene bio red da je zbunjenopogledam. — Dobro. — Nisam znala šta još da odgovorimna to. — Ozbiljna sam. — Verujem ti. Bilo mi je veoma drago što više nismo cimerke. Dražemi je bilo da me Kloi gada raznim stvarima. Čula sam kakose vrata otvaraju uz škripu. — Ti, u sobi 403! — viknulasam. — Pre nego što pokušaš da prisluškuješ nečijirazgovor, proveri da li ti škripe šarke. To te odaje. — Začuose prigušeni vrisak i vrata su se zalupila uz kikot.Zakolutala sam očima. — Kao i to — prornrmljala sam. — Slušaj, ne treba mi tvoja pomoć — uveravala me jeKortni besno. — Treba ti nečija pomoć — rekla sam okrećući se na peti ikrećući dole. Stigla sam do odmorišta kad mi je telefonzavibrirao u džepu objavljujua da mi je stigla poruka.

Napad hel-blara. Svi dvanaestaci, sastanak na ulazu u grad.

Ostatak stepenica sam pretrčala. Kad sam ušla u sobu, Spenser je već bio tamo. Kloi jegurala kolac u jednu od rupa na opasaču. Delovala jeuzbuđeno. Nikad nije bila uzbuđena zbog drilova i pravihuzbuna. — Dobila si poruku? — Spenser me je pogledao. Klimnula sam glavom oblačeći jaknu. Proverila sampatronu za suzavac izmenjenu tako da drži hipnos umanžetni. — Ponovo hel-blari na obodu grada? — pitalasam. — To je već drugi put ove nedelje.

www. crowarez.org


— A sad ih ima toliko da su nas sve pozvali — dodao jeSpenser namrgođeno dok smo tutnjali niz hodnik. Ulaznavrata već su bila otvorena. Grupa devetaka stajala je nastepeništu posmatrajući kako dvanaestaci, naoružani dozuba, napuštaju sobe. Kortni se progurala pored njih s kočevima nanizanim namarkirani kaiš. — Hanter — usiljeno mi se smeškala. —Neko mora da ostane i pazi na devojčice, kao što si toljubazno istakla. Nije mi se dopalo kuda to vodi. — I zato ćeš ti ostati — uzvratila sam kratko. — Ti si redar. — A ti si moj pomoćnik — prošla je pored mene. — Zatopomaži. Zgrabila sam je za lakat. — Rekla si da ti nije potrebnapomoć, sećaš se? Oslobodila se mog stiska. — Pusti me. Ti si bila svazabrinuta za njih. — Glavom je pokazala na stazu koja sevidela kroz otvorena vrata. − Eno ga Jork. Da ga pitamo? Sranje. — Zašto si uvek takva kučka, Kortni? — prasnula je Kloi.— Je li to neka tvoja natprirodna moć ili tako nešto? — Umukni. — Jurnula je napolje da sustigne Jorka. — Bez veze — rekao je Spenser. — Hoćeš da ostanem? Odmahnula sam glavom. — Deluje kao da ćeš im bitipotreban. — Stegla sarn zube toliko jako da mi je bilo teškoda progovorina. Kloi se namrštila. — Žao mi je — rekla je zatvarajućivrata za sobom. Ostala sam da stojim u foajeu ispod prašnjavog lustera,prekrivena kočevima, s naočarima za noćno osmatranjenavrh glave, kao da imam rajf. Sva sređena, a nemam kuda da odem. Devetaci su se uzbuđeno došaptavali, a nekoliko malohrabrijih sišlo je da prisloni noseve uz prozor. Džejson,

www. crowarez.org


redar za dečake među devetacima, okrenuo se i saosećajnorne pogledao. — Ova godina ti je baš dobro počela, zar ne? Morala sam da se nasmejem, bar malo. — Možda jetrebalo da kažem Spenseru da proveri je li me nekouvračao. — Ne bi bilo zgoreg — rekao je pre nego što se okrenuoprema nervoznim učenicima. — Svi gore. Odmah. Krenuli su nevoljno, ali su krenuli. — Jesi li im rekao da je s prozora i zajedničkoj sobi boljipogled na vozila koja napuštaju kampus? — Pitala samsetivši se kako smo se iskradali iz kreveta i gurali se kodprozora boreći se za najbolje mesto da gledamo vežbe idrilove usred noći u šumi. — Nema šanse — rekao je Džejson. — Neko će mi ukrastimesto. — Obgrlio me je oko stegnutih ramena. — Hajde,Vajldova, idemo da gledarno reprizu Ratnika na Historikanalu i čekamo kao bakice koje nisu pozvane na žurku. Pustila sam ga da me povede uz staro, škripavostepenište, vukući noge dok sam se penjala. — Ne mogu da verujem da ću propustiti prvi pravi sukob svampirima ovog semestra — rekla sam natrnureno. Luster je zatreptao i sva svetla su se pogasila. Okrenula sam se taman na vrerne da spazim senku kojaje prošla pored prozora s prednje strane kuće. — A možda i neću — ispravila sam se.

www. crowarez.org


8.

HANTERDžejson se već popeo na sprat kad je prvi hel-blar upao ufoaje razbijajući staklo. Još sam bila na odmorištu i jedinasarn bila naoružana kako treba. — Bežite! — viknula sam Džejsonu. — Uključi alarm. Oklevao je. — Samo kreni! — ubeđivala sam ga pre nego što samskočila s odmorišta. Uhvatila sam se za luster koristeći gada se zaljuljam dovoljno jako da petama udarim hel-blara ugrudi. Srušila sam ga baš kad je lanac na kom je luster visiopukao i zbacio me nasred foajea. Kristalne perle sručile sunam se na glavu pršteći po polomljenom prozorskomstaklu. Hel-blar nije dugo ostao opružen na podu. Prostorijuje ispunio miris vlažnih g1jiva. ŠkIjocnuo je svojimzašiljenirn, oštrim zubima prema meni. Zabila sam mukolac u grudi i pretvorio se u pepeo ostavljajući za sobompraznu gomilu odeće. Nisam baš imala vremena da potapšem sebe po ramenu. Još nekoliko hel-blara jurilo je prema nama iz šume,kao plave bube. Odozgo su se čuli udarci i glasne psovke.Mora da ih je bilo i na krovu. Desetaci i jedanaestaci su sesigurno već zabarikadirali u sobe, ili su krenuli napoljetajnim prolazima kad je Džejson uključio alarm. Trebalo jeda se vratim gore i pomognem mu da okupi devetake.Stresla sam pepeo s čizama i krenula stepenicamapreskačući po dve odjednom. Sve ovo nije imalo smisla. Vampiri po pravilu nisunapadali akademiju, barem ne poslednjih nekoliko decenija,a hel-blari ni pre toga; zbog čega bi je sad napali? Oni nisu

www. crowarez.org


imali vođu, ni političke ciljeve, samo neverovatnu glad kojaih je obično terala da idu linijom manjeg otpora. Još jedna zver je ušla kroz polomljeni prozor i pojurilastepenicama za mnom. Jedva sam čula hel-blara, samo samosetila kako vazduh iza mene poprima nairis trulevegetacije i bakra. Brada mu je bila krvava. Čučnula sam jer je očekivao da skočim kako bih mu sesklonila s puta. Umesto toga sam se spustila i ispružilanogu dokačivši ga metalnom pločicom na čizmama počlancima. Pritisnula sam mehanizam za puštanje suzavca urukavu jer se kretao suviše brzo da bi mi sečivo u čizmikoristilo. Hipnos je izleteo u oblaku belog praha, kao sitanšećer za kolače. Kad sam uspela da izgovorim naredbukolikotoliko sigurna da mu je dovoljno hipnosa došlo dolica da mi pomogne, hel-blar se već nadvio nada mnombalaveći mi po ramenu. — Padni! Sručio se na mene kao gomila cigala. Iskobeljala sam se ispod njegovog tela pre nego što meslučajno ogrebe zubima po vratu. Nije bilo ničeg zaraznijegod hel-blarovog poljupca, bez obzira na to koliko jedrogiran. Zenice su mu se raširile prevučene tankomsvetlosivom skramom. Koža mu je bila šarena, kao mrljeboje tetovaže. Deda bi mi rekao da ga probodem kocem na licu mesta.Ipak je to bio hel-blar, najopaldje od svih opaldh stvorenja.Ali nisam mogla da ubijem razoružanog protivnika kojemje oduzeta sopstvena volja, iako je bio opasan, iako je tobilo taktički opravdano. Jednostavno sam osećala da to nebi bilo u redu. Ipak sam ga gurnula dovoljno jako da mu slornimnekoliko rebara. Možda sam bila skrupuloznija od svogdede, ali nisam bila mekušac. I nisam želela da ostane ovdei nastavi s borbom kad prestane dejstvo hipnosa.

www. crowarez.org


− Vrati se u svoju jazbinu — podviknula sam. — I ostanitamo. Ne napadaj nikoga usput. — Ubiću te, devojčice... — I zaveži — dodala sam. Skotrljao se niz stepenice ispuštajući čudne zvuke izdubine grla. Znala sam tačno kad je Džejson stigao do glavnogalarma. Adaptirane solarijumske lampe postavljene svudapo kampusu, od prozorskih dasaka do osvetljenja uvrtovima, blesnule su kroz noć. Bilo je to jako UV svetlokoje je irnalo isti poguban efekat na vampire kao sunčevasvetlost. Od nje se neće zapaliti kao vampiri na filmovima,što bi bila odlična taktička prednost, ali barem će ihznačajno oslabiti. I trebalo bi da ubedi sve preostalevampire koji su se zaputili ovamo da se vrate. Srela sam Džejsona na trećem spratu kako prati učenikekoji su se zaputili ka ulazu u tajni prolaz. — Jesi li dobro? — pitao me je. Klimnula sam glavom. —Sredila sarn dvojicu. — Ovo je neverovatno — režao je. — Dolaze i s krova.Ima ih barem trojica gore. — Videla sam trojicu kako ulaze sa zadnje strane — reklaje jedna jedanaestakinja i dalje obučena u ružičastu pižamu.— Iz vrta. — Šta se to, dođavola, dešava? — Ponovo sam skupilakosu u konjski rep. — Zaista deluje suviše dobro smišljeno za hel-blare —promrmljao je Džejson dok smo zamicali za ćošakzaustavljajući se ispred drvenih vrata. − Idemo — pozvao jeostale učenike. — Ja idem napred. — Ali ima ih i napolju — rekao je jedan devetak. — Ne možemo ostati ovde — rekla sam mu. — Uostalom,tunel vodi dovoljno daleko, pored puta i kombijaparkiranog ispod vrba. — One pokvarene krntije?

www. crowarez.org


— Samo deluje kao da je pokvaren — rekla samnamršteno. — A dublje u šumi su skrivena još dva vozila.Krećite sad. — Ne raspravljaj se, Džošua — rekla je Lija gurnuvši ga dakrene. Ruke su joj se tresle i kosa joj je na čelu bila mokraod znoja, ali bila je pribrana. Okrenula sam im leđapogledom tražeći hel-blare. Kroz plafon je dopirala škripanjihovih koraka. Stare drvene daske namerno su postavljeneda škripe kako bismo naučili da koračamo tiho i kakobismo na vreme bili upozoreni ako se neko šunja unaokolo. Svetlo koje je bleštalo kroz prozor bilo je skorozaslepljujuće. Trebalo bi da ih oslabi, ali ako su zapall ustanje borbenog ludila, i dalje su mogli da nanesu priličnoveliku štetu pre nego što shvate da treba da se povuku.Vrata tajnog prolaza širom su se otvorila. Ja sam pazila nazačelje i morala sam da pogledam preko rarnena kad samzačula Kiranov zvonki glas. — Izlaz je blokiran. - Sranje — promucala sam. — Sofi, zauzmi moje mesto —relda sam okrećući se da pogledam Kirana. Na sebi je imaokargo pantalone, a pojas s kočevima prebacio je prekozdravog ramena. — Šta ti radiš ovde? — Pričaćemo kasnije. — I te kako ćemo pričati — promrmljala sam. — Kako tomisliš izlaz je blokiran? — Slepa ulica, Bafi — rekao je Kvin izlazea iz prolaza izaKirana. Izgledao je predivno, kao i obično, čak i tako savprašnjav. Kosa mu je bila raspuštena, a oči plave kaoplamen vatre. Zinula sam. — Šta ti, dođavola, tražiš ovde? — Došli smo da te izbavimo. — Široko se osmehnuo, kaoda smo sami na večeri uz sveće, dok su mu se očnjacipresijavali kao bodeži od slonovaće. — Jasno ti je da si u školi za lovce na vampire?

www. crowarez.org


— On je vampir! — Redar jedanaestaka bacio je kolac naKvina. Kvin je zarežao i nagnuo se udesno dok mu torzonije bio skoro paralelan s podom. Kolac je udario u zid. — Odstupi! − povikala sam, a Kiran je stao ispred Kvina.— On je jedan od Drejkovih! On je naš saveznik. Nastala je tišina od iznenađenja, a potom je počelo do-munđavanje i neprekidan šapat. — Ti ga poznaješ? — Džejson je zurio u mene kao da mi jeupravo izrasla još jedna glava. — Kirane, počeo si da se družiš s neprijateljem? —prasnula je Sofi. — On je varnpir — promucao je Sajmon. On je sad krenuou jedanacsti razred i već je bio pun ožiljaka. A bio je gradenkao krupan plavi viking. — Šta čekamo? — On je Drejk — ponovila sam. — A Hart je potpisaosporazum s njima i zato odstupite ili ćete imati posla samnom, dođavola. —To nije u redu, samo kažem. Ako vas dvoje nisteprimetili, mi ubijamo vampire. I trenutno nas napadaju. Kiran se podrugljivo nasmejao. — Neću ti dopustiti daubiješ brata moje devojke i zato prekini. — Ti se stvarnozabavljaš s vampiricom? — Sofi je iskolačila oči. —Čoveče. Vrlo odlučno sarn stala pored Kirana, zaklanjajućiKvina. Bio mi je toliko blizu da sam osećala hladnoćunjegovog tela i primetno odsustvo daha na vratu. Trebalo bida me to užasne. Bila sam iznenađena što nije. — Slušajte, možemo li neki drugi put da raspravljamo ozatucanosti ove ustanove? — brecnula sam se. − Kvintrenutno nije naš problem. Kao što je Sajmon istakao,problem su hel-blari. — Isturila sam bradu besno ihgledajući. — A Kiran je prvi po stareš'instvu od svih nas izato umuknite i slušajte naredenja ili ću početi da delimnegativne ocene. — Imaš li pravo na to? — šapnuo mi je Kiran.

www. crowarez.org


— Nemam pojma — prosiktala sam. — Dobro, slušajte, ljudi — Kiran je podigao glas zvučećipromuldo i upečatIjivo. Ja nisam bila naročitoimpresionirana pošto smo odrasli zajedno i terala sam ga dajede pite od blata kad smo bili mali, ali izgleda da je kodostalih upalilo. Lija je čak i uzdahnula. Samo je trinaestogodišnja učenica škole za lov navampire u stanju da se zaljubi usred napada vampira. U stvari, bila sam pomalo ponosna na nju. — Izlaz kroz tunel nam neće pomoći — nastavio je Kiran.— Morali smo da ga bloldramo i zapalimo vatru kakobismo sprečili hel-blare da ga upotrebe. Neko im je otkriogde se nalazi. To sad nije naša briga. Jedini cilj nam je daizvedemo što je više moguće učenika i usput sačuvamoglavu. Ne izigravajte heroje, ili ćete imati posla s Hanter.Pošto smo se to dogovorili, lampe bi trebalo većinu da držepodalje. U meduvremenu, svi se smestite u zajedničku sobudesetaka. Tu ćemo se najlakše odbraniti, a i na prozorima surešetke. — Rešetke nisu bile tu zbog zaštite, već zbogjednog nestašluka koji su izveli Kiran i njegovi prijatelji udesetom razredu. — Šta čekate? — povikao je Kiran dok je jedan hel-blarsilazio niz stepenice. — Krećite! Redari spreda i pozadi —dodao je iako su bili dobro uvežbani i svakako bi zauzeli tepoložaje. Ja sam ostala na mestu. — Hanter, idi — rekao je Kiran izvlačeći kolac. — Ne pada mi na parnet. — Izvukla sam kolac i pomerilase u stranu taman toliko da ne smetam Kvinu, a ni on meni.— Ruka ti je povredena. Potrebna sam ti. Kiran nije imao vremena da se raspravlja sa mnom.Ionako me ne bi naterao da se predomislim. Bio mi je skorokao brat i nisam imala nameru da ga ostavim na cedilu. Nekad su ostali učenici bili dovoljno bezbedni. I mada samverovala da je Kvin dobar borac, smatrala sam da je suvišesamouveren.

www. crowarez.org


Tri hel-blara spustila su se s poslednjeg sprata i još dvasu nam došla zdesna. Kvin se nasmejao pre nego što sebacio na njih. Zaista se nasmejao. — Je li on normalan? − pitala sam bacajući kolac na jednogod hel-blara koji su nam dolazili zdesna. — Ne baš. Sagnise! Sagnula sam se. Kiranov kolac prošišao mi je iznadglave i prikucao drugog vampira za zid. Drugi kolac ga jedokrajčio. Zadržala sam dah dok pepeo nije pao na pod.Udisanje pepela mrtvog vampira bilo je grozno baš kao štozvuči. Sve smo ih sredili kad se Kvin okrenuo prema nama saosmehom na licu. — Ovo je bilo baš zabavno. — Ti si... — Zastala sarn u pola rečenice kad se senkajedne manje, bolje skrivene hel-blarke spustila s grede natavanici. Dočekala se na noge iza Kvina iskezivši sveočnjake. — Kvine, sagni se! Kvin je čučnuo otkrivajući kočeve u obe ruke. Pre negošto je uspeo da se okrene i skoči u napad svojim oružjem,bacila sam jaje. Zbunjeno ga je gledao, s takvimzaprepašćenjem na licu da bi u svakoj drugoj prilici biosmešan. Crni kontejner u obliku jajeta bio je veoma krhakkako bi se polomio pri udaru. Kad je poslednjeg hel-blarapogodio posred lica, zapijusnula ga je mešavina mrvljenogstakla, ljute papričice i hipnosa. Odskočio je unazad vrištećii trhajući crvene, suzne oči. Jedan Kvinov kolac probo ga jekroz srce i dovršio posao. Pridružili smo se Kiranu na sledećem odmorištu,zadržavajući se malo duže na njemu. Jedni zvuk koji se čuobilo je Kiranovo i moje dahtanje. Kuća je bila tiha. − Mislim da je to bio poslednji — na kraju je rekao Kiran.— Popeću se da pretražim ostatak kuće. Vas dvoje pazite naglavni ulaz i zadnja vrata. Povela sam Kvina dole do dna stepeništa. Stajala sam naposlednjem stepeniku, odakle se video ne samo glavni ulaz

www. crowarez.org


već je kroz polomljeni prozor pogled dopirao napolje, svedo travnjaka. Kvin je stajao pored mene na podu, okrenut usuprotnom smeru prema zadnjim vratima. Pošto sam stajalana stepeniku, bili smo skoro iste visine. Ramena su nam sedodirnula preko ograde stepeništa. Adrenalin mi je i daljekolao kroz vene, neobjašnjivo me nagoneći na kikot. — Sad se gađate i jajima? — pitao je Kvin podižući obrvu.— Koji vam je sad to fazon?− To koriste nindže — slegnula sam ramenima. — Počelismo da ih koristimo tek nedavno. Jedan od naših profesoraistorije bavi se time. − Pomalo si zastrašujuća, Bafi. — Namignuo mi je iodjednom se zamislio. — Šta je bilo? — pitala sam. — Samo sam se pitao da li bi htela da obučavaš Lusi. — Lusi? Najbolju drugaricu tvoje sestre? Klimnuo je glavom. — Trebalo bi. da nauči još neketrikove. Naša porodica je postala pomalo opasna, a ona jesamo ljudsko biće. — Brzo me je pogledao. — Bez uvrede. — U redu je — odgovorila sam jetko. — Znaš na šta mislim. Ranjiva je. A roditelji će joj seuskoro vratiti i otići će kući. Sarno smo malo zabrinuti. Mirisao je na dim i tamjan. Verovatno ne bi trebalo daprimećujem takve stvari. Šta mi je? Obično nisam bila tipkoji se unervozi u prisustvu zgodnog dečka. Čak i stvarnozgodnog dečka koji liči na Orlanda Bluma. Osim toga, namene je gledao kao na još jednog druga, vojnika. Dovoljnodugo sam se borila rame uz rame s momcima i znala samtaj pogled. Trudila sam se da ne uzdahnem. Bila bi topotpuno neprimerena reakcija. Ja sam bila lovac. Trebalo bida budem mirna pod pritiskom. — Pa, hoćeš li? — ponovo me je pitao. — Šta? — Naterala sam sebe da razbistrim glavu. — Valjdabih mogla, ako se direktorka složi. — Zar uvek radiš ono što ti kažu? — rekao je polako.

www. crowarez.org


Podsmehnula sam se. Nervozna ili ne, ipak sam to jošbila ja. — Negativci u pričama uvek to kažu devojkamakako bi ih naveli da urade nešto Prvo je ćutao, a potom se nasmejao, kao da se iznenadio.— Shvatiću to kao „da". — Sigurna sam da ti ovo nije prvi put. Lice mu se razvuldo u osmeh kad me je prijateljski lupiopo ramenu. — Sviđaš mi se, mala. Trudila sam se da ne zastenjem. Ponašala sam se kaoLija. Skroz sam se zatreskala usred napada vampira. A on jena mene gledao isto kao Kiran — kao na mlađu sestru. Nisam baš imala vremena da razmišljam o činjenici dami se svideo vampir. Osim toga, svako ko ima oči zatreskao bi se u KvinaDrejka. Trenutno sam bila prezauzeta trčanjem uz stepeniceprateći vrisak. Kvin mi je bio za petama, psujući. —Hanter, stani. Pusti mene napred. — Nema šanse. — Potrčala sam još brže. Naravno, bio jebrži, pošto je vampir i tako to. Zapravo, pretvorio se ušarenu mrlju koja je projurila pored mene. To nije bilo fer.Ja sam se razbila od vežbanja kako bih bila ovako brza,trčala sam, praktično sam živela u sali za fizičko svakogjutra i morala sam da trpim Jorka, a Kvin je samo trebalo daumre. Ja to baš i ne bih mogla da izvedem.

www. crowarez.org


9.

KVIN

Kad sam stigao do zajedničke prostorije, odalde se čulovrištanje, sve je opet bilo tiho. Čekao sam da me Hanterstigne. — To uopšte nije fer — mrmljala je boreći se da dođe dodaha. Kiran je izašao u hodnik smrknutog izraza lica. —Imamo povredenog. Jedan dečko. — Je li teška povreda? Šta se desilo? — Hanter je projurilapored njega da se lično uveri. Soba je bila osvetljena zahvaljujući velikoj količinisvetlosti koja je dopirala kroz prozor. Postajalo je svetoplije. To je definitivno bila mana svih tih UV lampi;učenici bi do jutra mogli zadobiti opekotine. Iako bi onisigurno pre izabrali da im se ljušti nos i da dobiju plikovenego da ih ugrize hel-blar, ja sam se s druge strane osećaokao da ću se skuvati. Sunčeva svetlost nam nije prijala. Nebih se zapalio, ili nešto tako dramatično, ali bi me oslabila ionesvestio bih se. U školi punoj lovad na varnpire. Ne, hvala. Stavio sam naočari za sunce i podigao kragnu košulje.Koža na vratu mi je već bila osetljiva. Usred sobe učenicisu se okupili oko kreveta na kom je jedan veoma mršavdečko stenjao. Bela pamučna majica bila mu je natopljenakrvlju. Trudio sam se da se ne obližem. Pretpostavljao samda im se to ne bi svidelo. — Vile — rekla je Hanter. — Sranje. Je li ga...? — Glas jojje zadrhtao i utihnuo. Rame mu je bilo u lošem stanju, amajica pocepana.

www. crowarez.org


— Nije ga ugrizao. — Kiran joj je prišao. Ja sam ostao kod vrata posmatrajući senke u hodniku itrucleći se da mi miris toliko ljudi u jednoj prostoriji neodvraća pažnju. Ako mi stomak zakrči, verovatno će meprobosti kocem pre nego što uspem da irn objasnim da je tonekontrolisana reakcija. Njima su se jele krofne, a meni sepila krv. Bila je to samo jedna od onih stvari. — Devojčica koja ga je pronašla je zavrištala. A krvari zatošto se sapleo i pao na sopstveni nož. Ironično sarn se nasmejao. Sad su sami sebe pretvarali uobrok za nas. Još da se ponude na srebrnoj tacni. Hanter meje prostrelila pogledom, kao da je znala šta sam pomislio.Uzvratio sam joj šeretskim osmehom. Sigurno se nećeizvinjavati što sa sobom nosi nisku od kočeva, a ja se nećuizvinjavati zbog svojih očnjaka. — Jedan hel-blar je pokušao da ga ugrize — nastavio jeKiran zvonkim glasom. — Izgleda da je uspeo da popijegutljaj pre nego što mu je Vil umakao. Razrogačila je oči. — Sranje. Hoće li se preobraziti?Ima znakova? — Mislim da nema. Ali niko nije siguran da li je zaraženpljuvačkom ili krvlju. Hel-blar je samo pokušao da senahrani usput. — Znači mora u bolnicu — rekla je Hanter. — Nekoliko profesora je u kampusu, ali imaju pune rukeposla — uveravao nas je Kiran. — Ja ću ga odvesti — odmah se ponudila. Kiran se namrštio. — Hanter, kampus vrvi od hel-blara.— Da. I ti moraš da ostaneš ovde. Ti jedini imaš čin; miostali smo samo đaci. Osim toga, imaš samo jednu zdravuruku. — Sranje — gunđao je. Znao je da je Hanter u pravu. —Ne dopada mi se to. Opasno je. Ni meni se nije dopadalo.

www. crowarez.org


— Bla-bla-bla — prekinula ga je Hanter. — Hoćeš li medržati za ruku svaki put kad budemo na terenu? — I to mi je hvala — rekao je Kiran. Poljubila ga je u obraz. Bilo mi je neobično drago što gaje poljubila kao što bi Solanž poljubila mene. Kao sestrabrata. — Volim te, glupane. — I ja tebe, ludo. — Onda mi se već jednom skloni s puta. — Morala je da gaodgurne. — Dajte mu malo mesta — rekla je ostalimapokušavajući da prođe kroz gomilu užasnutih učenika. —Sve će biti u redu, Vile. — To je mnogo krvi — rekao je neko sumnjićavo. — Zato ga i vodim u bolnicu. — Podmetnula je rame ispodnjegove ruke i pomogla mu da ustane. Bio je znojav i bled,i delovao je iznenadujuće teško za nekog tako mršavog. Abio je i tridesetak centimetara viši od nje, što joj nije bašolakšalo stvari. — Držim ga — promrmljao sam prilazeći da ga pridržim sdruge strane. Vil se izmakao unezvereno me gledajući, apotom skoro povratio od bola kad mu je rame prokrvarilood iznenadnog pokreta. — Polako — rekla je Hanter nežno. — Samo hoće da tipomogne. Nisam uspeo da sprečim očnjake da mi se probiju krozdesni. Stisnuo sam usne. Bilo mi je drago što mi naočariskrivaju pogled. Znao sam da su mi oči suviše plave i svetlena ovom čudnom svetlu. — Vampir — zakreštao je Vil. — Hoćeš li da izgubiš ruku? — pitala ga je Hanter oštro.Odmahnuo je glavom, progutavši knedlu. — Onda umuknipusti ga da ti pomogne. — Da, gospođo. — Umalo joj nije salutirao. Kiran se sklonio da nas pusti da prodemo kroz vrata. —Pazi na nju — rekao mi je.

www. crowarez.org


Podrugljivo sam se nasrnejao. — Puštam te da pipkašmoju mlađu sestru i još ti nisam slomio drugu ruku zbogtoga. Valjda i ti meni možeš da poveriš svoju sestricu. Hanter je zastala. Obojicu nas je prostrelila pogledom.Neko u sobi je počeo da se preznojava. Toliko joj je pogledbio strašan. Mogao sam da je poljubim istog trenutka. — Prvo —fuj. Drugo — u stanju sam da vodim računa osebi. Ako vi, momci, želite da izigravate vitezove na belomkonju, ili neku drugu mačo foru, radite to u slobodnovreme. I nađite sebi drugu damu u nevolji, jer mene to nezanima. Pogledali smo se, a potom smo pogledali Hanter. Kiranje uzdahnuo. — Samo budi oprezna, Hanter. — Uvek sam oprezna. — A-ha. Malo je posrnula. — Vidi, Vil je za sobom ostavio lokvukrvi na podu i nije nimalo lakši. Prestani da brineš i pustinas da krenemo već jednom. U tom trenutku zazvonio je telefon u zajedničkoj sobi,kao i svi telefoni u domu i svaki mobilni telefon. Zvuk je bio iznenadan i toliko prodoran da su sviposkočili. Ja sam malo ustuknuo jer mi je zvuk probioosetljivo čulo sluha. Hanter je skoro ispustila Vila. Uhvatiosam ga i s lakoćom ga prebacio preko ramena kaovatrogasac. — Šta je to, dođavola? — povikao sam dok je Hanterproveravala svoj telefon. Pokazivao je da je dobila poruku igovornu poštu. — To je prvi znak da je opasnost prošla — objasnila jeHanter dok je čitala poruku. — I dalje ne napuštamozgradu, ali neposredna opasnost je prošla. Kiran je ldirrinuo glavom. — Idite. I pokušaj da neprobodeš kocem dežurnog profana.

www. crowarez.org


Iskezila mu se. Bila je slatka kao med. — Kako sammogla da znam da nije bila vampir? I to je bilo pre četirigodine. Nisam bila ovde ni mesec dana — gunđala je. Nosio sam Vila niz stepenice. Hanter je išla ispred nas.Otvorila je ulazna vrata i prva izašla napolje da proveri daje bezbedno. Mogao sam da joj kažem da se ne muči.Nisam osećao miris buđi i gljiva i znao sam da uneposrednoj blizini nema hel-blara. Svi obrisi bili su obasjani bledožutom svetlošću, kaoneki filmski specijalni efekat. Svaki list bio je uokviren,svaka vlat trave. Na obodu vrta vladala je tama koja jeprijala mojim očima koje su počele da suze pod svetlošćutako mnogo UV lampi. Vodila me je stazom od doma do jedne od glavnihzgrada. Na prizemlju je bila bolnica — prepoznao sam jepo zaslepljujućoj belini okrečenih ziclova i slabom mirisuantiseptika. Vil je ponovo zastenjao. — Skoro smo stigli — tešila ga je Hanter. — Teo će tezakrpiti za tili čas. Znaš da je veoma vešt sa iglom. — Ona hel-blarovska kučka je baš smrdela. I imala je belubodljikavu kosu. N-ne želim da se preobrazim u takvogstvora — mucao je. — Baka bi... me... ubila. Smrknuto smo se pogledali preko Vilove glave. Bilo jeteško razaznati da li se šali ili ne. Uvek je tako sporodicama lovaca. Ili vampira, kad smo već kod toga. — Nećeš se preobraziti — rekla je Hanter tako ubedljivo dasam znao da nije sigurna u to. — Sad postoje lekovi kojizaustavijaju preobražaj. Ako ga otkriju na vreme, procenatuspešnog izlečenja je dobar. — Koliko dobar? — pitao sam tiho. — Pedeset šest odsto, prema dokumentima koje je Kloiprovalila prošle godine — odgovorila je jedva čujnimglasom. Ne bih je ni čuo da nemam izuzetno oštro čulosluha.

www. crowarez.org


— Još lekova — blebetao je Vil sav bunovan od bola istraha. — Oni novi vitamini imaju grozan ukus. Hanter se zacerekala. — To i Kloi kaže. Mora dauzimate iste vitamine. Nije ništa odgovorio pošto se onesvestio. Srećom, većsmo bili na prilazu bolnici. Jedan medicinski brat nam jekrenuo u susret. Tamne oči gledale si nas radoznalo izabrinuto, a lzraz lica nije mu se promenio čak ni kad mu jepogled pao na moje očnjake. Bio sam impresioniran. — Oh... vampir? — pitao je. Hanter je klimnula glavom. — Drejk. — Pa, neću se nakloniti njegovom visočanstvu očnjaku,ako si na to mislila. Mantil mu je bio boje morskih algi inosio ga je kao oklop. — Nisam toliko glupa, Teo — uzvratila je Hantersmeškajući se. Teo joj se očigledno dopadao. Odlučio samda ne budern ljubomoran. Nikad nisam bio ljubomoran, nekad su devojke u pitanju. — Vilu su potrebni ušivanje i antibiotici, ili tako nešto —rekla je dok su ga unosili kroz vrata prema najbližemležaju. Zaškiljio sam zbog fluorescentnog svetla. Teo je pogledao Vila potpuno zaboravivši na mene.Podigao mu je kapke i uperio mu lampu u oko, mršteći sezbog grozne rane. — Nož? — pitao je. — Da — odgovorila je Hanter. — Često vam se dešava da sami sebe ranite? — pitao sam. Teo je iskrivio usne. — Iznenadio bi se. — I jedan hel-blar ga je dohvatio — dodala je Hanter. Teo ni za trenutak nije prestao s pregledom, ali čuo sarnkako mu se puls ubrzao. — Objasni. — Ranu je zadobio pre nego što ga je hel-blar našao, aliizgleda da mu je popio malo krvi.

www. crowarez.org


— Sranje. To nije dobro. — Pozvao je još jednumedicinsku sestru. — Je li ga ugrizao? — Potražio jetragove zuba. Hanter je slegnula ramenima — Niko nije siguran. — Dobro, pusti nas da radimo svoj posao — okrenuo seizdajući naredbe svojim pomoćnicima dok je sekao ostatakVilove majice. Zaboli su mu igle pod kožu. Hanter jeskrenula pogled i progutala knedlu. — Nemoj mi reći da ti je muka od krvi — rekao samrazdragano. Približio sam joj se spreman da je uhvatim akose onesvesti. — Ne od krvi — stresla se. — Od igala. — Onda bismo mogli da idemo odavde — predložio sam.Ne možeš ništa više da uradiš za njega, a Kiranu siverovatno potrebna. A i ja se ovde osećam malo upadijivopored tolikog svetla. Klimnula je glavom krenuvši za mnom napolje. —Pitam se kako su ostali prošli u gradu. — Montmartr i Grejhejven su ostavili baš lep haos zasobom — složio sam se. — Prokletnici. — Ko je Grejhejven? — pitala je Hanter. — Jedan od Montmartrovih slugu. U stvari, njegov prvizamenik. Stvorio je sopstvene hel-blare Montmartru izaleda pokušavajući da napravi svoju ličnu vojsku kao što jeMontmartrova horda. — Oh, super, samo nam je još to falilo — rekla je ironično. — Jedan od pasa ga je probo kocem — uveravao sam je. —Izaboin prijatelj. Psi su bili sujeverni vampiri, samotnjaci, i mnoge odnjih je Montmartr preobrazio, ali bili su spaseni pre negošto je uspeo da ih regrutuje. Praktikovali su drevnu magijuzaboravljenu od ostatka sveta pre mnogo vekova. Išli smo u prijatnoj, prijateljskoj tišini, iako je ona i daljeu ruci držala kolac, a meni su očnjaci još bili izbačeni. Ja

www. crowarez.org


sam prvi čuo tiho siktanje. U trenutku sam se zaustavio ipolako okrenuo glavu. — Tamo — promrmljao sam pre nego što sam se bacio naljiljane uz ivicu staze. Hanter me je stigla u trenutku kadsam iskezio očnjake na nešto u travi iza žbunja. Jedna hel-blarka ležala je na ledima i slabašno siktala. Na usnama jojje bila krv i unezvereno nas je gledala zakrvavljenim očima.Koža joj je bila plavičasta, skoro siva. Imala je kratkuizbeljenu bodIjikavu kosu. — Ona je napala Vila! — viknula je Hanter. Prišla je spodignutim kocem. Hel-blarka je počela da se previja dok joj je iz uglovausana curila krvava pljuvačka. Previjala se i siktala. Staosam ispred Hanter. Bez reči smo zurili u hel-blarku, koja jezavrištala i pretvorila se u prah. Dugo nismo progovarali. — Šta je to, dođavola, bilo? — konačno sam prekinuotjšinu. — Nemam pojma — odgovorila je. — Nisam je ni pipnula!— Vampiri se nikad tako ne dezintegrišu — ne bez kočeva,ili sunčeve svetlosti. — Nismo joj prišli dovoljno blizu damožemo da je povredimo. Da nisam znao da je tonemoguće, pomislio bih da je bila bolesna, ili otrovana. Ali to je bilo nemoguće. Pre nego što smo mogli da odlučimo šta da radimo,obasjala nas je svetlost baterijskih lampi. Iz svih pravacaprema nama su trčali lovci i dva profesora. — Odstupite — jedan je naredio. — Mi ćemo preuzeti. — Nema je. — Hanter je zbunjeno gledala dok se jedan odnjih saginjao da pokupi pepeo. — Nismo je ni takli. Samose... raspala. Kao da je bila bolesna, ili tako nešto. —Zavrtela je glavom. — Znam da to zvuči nemoguće. Ništa nisam rekao, ali sam se malo spustio u kolenima, uslučaju da moram da skočim kako bih izbegao samostrel

www. crowarez.org


kolac. S lovcima nikad nisi načisto. Neki su suvišenervozni. — Vrati se u svoju sobu, Vajldova — brecnula se jednaprofanka na Hanter. — Agent Blekvas čeka da vas odvedeodavde, gospodine Drejk — rekla mi je, očiglednonezadovoljna zbog rnog prisustva. Osećao sam joj strah nakoži, kao parfem.− Pomogao nam je — naglasila je Hanter namrgođeno —dok ste vi ostali bili negde drugde. Priznajem da sam se naložio slušajućij kako me brani.Nisam to očekivao. Kiran mi je dovoljno ispričao o njenojporodici da sam bio iskreno iznenaden što još nije pokušalada me probode kocem, iz čistog principa. Profesorka je stala ispred nas da ne vidimo šta rade. —Odmah, gospođice Vajld. To je naređenje. Hanter je delovala kao da želi da se raspravlja, ali samoje snažno klimnula glavorn, okrenula se na peti i krenulapovukavši me za ruku da je sledim. — Nešto smrdi — rekao sam kad smo se udaljili dovoljnoda nas ne čuju. — Znam — složila se mračno kad smo krenuli prekotravnjaka koji je vrveo od učenika, profesora i ponekoglovca u punoj ratnoj opremi. Grabljivac u meni izbijao je napovršinu. Borio sam se da ne zarežim glasno. Kiran jedošao po mene pokazujući Hanter glavorn da nastavi premadomu pre nego što je uspela da kaže još nešto. — Kirane, šta to radiš, dođavola? — zarežao sam. — Ne ovde — uzvratio mi je režanjem.

www. crowarez.org


10.

HANTERPetak po podne

Niko ništa nije hteo da narn kaže, čak ni narednog dana. Najviše informadja uspela sam da izvučem od Tea, a ion mi je rekao samo da je Vil u kritičnom stanju, ali da sejoš nije preobrazio ni umro. To i nije bilo nešto naročito. Nije pomagalo to što se Kloi neprestano žalila. — Tonije fer — ponovila je dok sam brisala znoj s lica i počelada se istežem posle vežbanja. Bile smo u skoro punoj zafizičko. Sinoćni napadi naterali su sve učenike da se vratetreninzima, iako smo najveću borbu vodili mi koji srnoostali u školi. Zbog čega je Kloi pobesela. Skoro da je bilaIjubičasta u licu. — Polako — relda sam joj. — Dobićeš infarkt ako nastavištoliko da se naprežeš. Iskapila je flašu vode i obrisala usta. — Dobro seosećam, i juče sam bila na sistematskorn tako da imamdokaz. Eto ti. — Svi učenici morali su da urade sistematskipregled na početku školske godine. —Pa, lice ti je poprimilo vrlo laskavu boju presnepljeskavice ispravila sam je. — Ne stoji ti. — Samo mi treba još vitamina — dahtala je zveckajućibočicom žutih pilula velikih kao konjske tablete koju jeizvadila iz torbe. Na boćici je bilo odštampano ime njenemajke: dr Čeng. — Kako se ne ispovraćaš od tih pilula? — pitala sam je. Slegnula je ramenima. — Navikneš se. Tebi ionako nisupotrebne. — Nećeš valjda opet o tome.

www. crowarez.org


— Pa, istina je — bila je uporna. Ti si prirodno sportski tip.I imaš sve odlične ocene. — Imaš i ti! — Meni nikako ne idu borilačke veštine. — Nije tačno da ti nikako ne idu — rekla sam raspuštajućikosu. Nisam više mogla da se branim a da nisam uradilaništa loše. Bila je preosetljiva ove godine. Nisam mogla nida zamislim pod kakvim će stresom biti kad nastavastvarno počne. Skoro da sam poželela da nismo cimerke. —Ali počinješ da me nerviraš. — Nismo svi dobili pohvalu za spasavanje života — reklaje. Zvučala je kao da se žali. — Ti si ih sinoć izmlatila, asve što sam ja videla jeste potiljak jednog hel-blara prenego što se pretvorio u prah. Čak je i njega neko drugiprobo kocem. — Duriš se zato što nisi uspela nikog da ubiješ? — pitalasam je zaprepašćeno. — Ozbiljno? — Ti to ne shvataš. — U pravu si. Nagurala je stvari u torbu. — Tebi je sve lako. Zbunjeno sam je gledala. — Jesi li ti na nečemu? Zarnisi primetila šta se dešava poslednjih nekoliko dana? — Svaki put si se izvukla. — I to je loše? — Nisam mogla da verujem šta priča. —Sranje, Kloi. Šta se dešava s tobom? Ti si mi prijateljica.Trebalo bi da ti je drago što nisam dobila sve one negativneocene koje je Jork pokušao da mi da. — Drago mi je. — Nije ti drago. Besniš na mene zato što su me napalivampiri, a tebe nisu. — Samo sam umorna. Bože. − Onda se naspavaj — uzvratila sam iznervirano. — Isaberi se. — Nisi ni ti savršena, znaš.

www. crowarez.org


Zurila sam u nju. − A kad sam ja to rekla da samsavršena? Namrštila se. − Tako se ponašaš. — Nije tačno. — Jeste. Sve ti dobro ide. — Ti si luda. — Prebacila sam torbu za fizičko prekoramena i odjurila pre nego što kažem nešto zbog čega ćuzažaliti. Nisam mogla da verujem šta mi je sve rekla i kakome je gledala — kao da joj je zbog mene život odvratan.Nikad je nisam videla takvu. I dalje je gunđala sebi u bradukad sam zalupila vrata za soborn. Mrzelo me je čak i da sepresvučem, samo sam izašla u šortsu i majici za fizičko.Nisam htela da ostanern s njom ni sekund duže nego štosam morala. Nikad se nismo posvađale, ne ovako. Prepiralesmo se oko gluposti za vreme ispita, kao i svi ostali. Ovo jebilo sasvim drugačije. Znala sarn da joj majka sedi zavratom još više nego inače, ali kako je to bila moja krivica?— Hanter! Hoćeš li da... opa. — Džena je izvila obrve kadsam se okrenula. Izlazila je iz kafića s korpom u rukama upratnji Spensera i Džejsona. — Izraz lica ti je zastrašujući. − Izvini. — Uzdahnula sam pokušavajući da otresern lošeraspoloženje. Nije bilo u redu da se istresam na njih,naročito nakon što sam se naljutila na Kloi upravo zbogtoga. — Jesi li dobro? — pitao je Spenser. — Ja jesam — progunđala sam. — Ali Kloi bi trebalo daide kod psihijatra. Frknuo je. — Pričaj mi o tome. Džena je podigla korpu. — Vreme je za piknik. Jesi liza? — Uvek— odgovorila sam prateći ih kad su skrenuli sastaze prema poljani sa zadnje strane uz ivicu šume. Uveksmo to radili kad smo hteli da se sklonimo od kamera zanadzor, prisluškivača i profesora uopšte. Nije bilo lakosakriti se u školi koja vas obučava za špijunske manevre i

www. crowarez.org


borbu. Kampus je bio pun prisluškivača i skrivenili kamera.Naš omiljeni način za razmenu informacija bilo je sedenjenasred poljane. Ni krompir-salata nije bila loš povod zasedenje. Raširili smo ćebe i odmah se bacili na hranu. Sedeli smorame uz rame, postavljeni tako da osmatramo sve oko naskako nam se niko ne bi prikrao. —I šta se priča? — pitala sam brišući majonez s gornjeusne. — Ima li nekih vesti o Vilu? — Ništa novo — rekao je Džejson. — Stanje mu sestabilizovalo, ali još čekaju da vide šta će prevagnuti. — Bilo je čudno — namrštila sam se mnogo čudno, kad seona hel-blarka jednostavno raspala. — Nešto se dešava — složila se Džena, kose upletene napotiljku u neurednu crvenu pletenicu. Patike su joj bileprekrivene zvezdicama. — Devetaci su šaputali o nekakvim pilulama za snagu —rekao je Džejson vrteći glavom. — Uopšte ne želim dacinkarim, čoveče, ali moraću ako ne provalim od koga ihnabavljaju. Zaledila sam se. — Čekaj. Šta si rekao? — Pričaju da je to neki vitamin koji ti daje snagu. — Vil je pomenuo da je pio neke vitamine — rekla samtiho. Značajno sam pogledala Spensera. I Kloi pije sve onevitamine i proteinske napitke. Namrštio se. — Ali to joj je dala mama. Ona je lekar ibiohemičar. — Istina. Džena je nakrivila glavu. — Ako su stvarno u pitanjuvitamini, šta nas briga? Milim, i ja trenutno pijem vitaminC. Moja cimerka je dobila neki grip i ne želim da sezarazim. Ako im je potrebno da misle da će od toga bitibolji borci, u čemu je problem? Ne uzimaju steroide.

www. crowarez.org


— Valjda si u pravu — nisam bila sigurna zašto, ali nije meubedila. — Ali svi se slažemo da moramo da prokljuvimo šta sedešava, je li tako? — pitao je Džejson. — Mislim, sve to shel--blarkom i sva ta tajnovitost i kako se neld profesoričudno ponašaju? Spenser je legao na leđa upijajući sunčeve zrake inapuštajući svoju stražu. Ionako niko nije obraćao pažnjuna nas. Dan je bio suviše lep. — Provalićemo u čemu je stvar — rekao je zevajući.Dredovi su se rasuli oko njega kao zlatnožute zrnije. —Uvek provalimo.

Ostatak dana nisam videla Kloi. Ali kad sam ušla u sobu upetak uveče posle večere, sačekala me je poruka na jastuku.Kloinim rukopisom bilo je napisano: Izvini. Mislim da samu ozbiljnom PMS-u. Ostavila mi je čokoladicu i noviljubavni roman u znak pomirenja. Više nisam bila ljuta, alisam i dalje bila zabrinuta. I zato sam uradila ono što bi uradio svald lovac navampire. Počela sam da njuškam po sobi. Grizla me je savest što joj preturam po stvarima, alinisam mogla da se obuzdam. Nije imalo smisla uključivatinjen kompjuter i pregledati fajlove; što se mene tiče svi tišifrovani fajlovi mogli su da budu i na drevnomvavilonskom, ionako ništa nisam razumela. Međutim,poluotvorena torba za fizičko stajala joj je pored kreveta.Videla sam beli plastični poldopac bočice i deo etikete.Izvadila sam je iz torbe zajedno s još jednom bočicom kojusam pronašla ispod. To je bio poznati proteinski napitak.Otvorila sam je i pomirisala, ali delovala je bezopasno. A nija baš nisam znala šta tražim.

www. crowarez.org


Druga etiketa opisivala je sadržaj kao kompleksvitamina i na njoj je Kloino ime stajalo ispod imena njenemajke. gledale su normalno, i čak su imale onaj uobičajenodvratni miris vitamina. Trebalo bi da se manem toga. Bila sam smešna. Ali to me nije sprečilo da strpam jednu pilulu u džep uslučaju da se kasnije ukaže potreba da je analiziram. Verovatno sam samo bila paranoična. To se ponekaddešavalo lovcima. A i PMS je bio prilično uverljivoobjašnjenje za Kloine čudne promene raspoloženja iiznenadnu opsesiju vežbama i borbom. Ipak, nastavila samda tražim. Medutim, ništa nisam pronašla — samo njen uobičajeniasortiman lakova za nokte, memorijskih kartica i delova zaračunar, kao i tajnu zalihu likera od breskve u dnu plakara ulevoj gumenoj čizmi. Svake godine bi tu sakrila jednu fiašu. Ponašala sam se kao paranoični idiot. Odlučno sam zatvorila vrata plakara. Pored Kortni,devetaka i Vila imala saxn dovoljno briga, samo mi je joštrebalo da preturam po stvarima najbolje drugarice. Jedna od briga bilo je i to što me je u tom trenutku Kvinčekao na čistini u šurni. Sunce je sasvim zašlo dok sam preturala po Kloinimstvarima, što znači da je Kvin bio tamo s Kiranom i Lusi.Kiran mi je nabavio dozvolu da obučavam Lusi sve doksmo to radili izvan škole i držali jezik za zubima. Nisuželeli da postave takav presedan, a bilo je i nekih pitanjaoko bezbednosti. Nebitno. Nisam želela publiku. Već mi jebilo neprijatno znajući da će Kvin biti tamo. Uzela sam torbu s potrepštinama koje sam spakovalaranije i iskrala se iz doma krenuvši ka šurni prečicom krozvrtove. Izbegavala sam osvetljene površine travnjaka kodbolnice. Šuma je bila tiha i topla, ispunjena teškim mirisomborovine i žutih ljiljana s obale jezera. Pratila sam svetlost

www. crowarez.org


na suprotnoj strani borovog šumgka sve do čistine koju jeKiran već oivičio svetiljkama. Zastala sam začuvši bat koraka iza sebe. — Ne bi smeoda budeš ovde. — Nisi mi ti gazda — Spenser mi je uzvratio dobroćudno.— Nemamo nameru da propustimo još jednu noć tvojetajne zabave. Kloi je bila pored njega; nesigurno se smeškajući. — Uredu? Nabrala sam nos. — Dobro. Ako mi dopustite da vasrazbijem na obuci. — Dogovoreno. Kloi me je uhvati.la podruku. — Hoću davidim jednog od te čuvene braće Drejk. — Dodala je tiše —Stvarno mi je žao što sam prasnula na tebe. — Znam. — A menije žao što sam ti preturala po stvarima,pomislila sam. Ali ništa nisam rekla. Kvin, Lusi i Kiran čekali su nas na livadi. Kvin je bionaslonjen na drvo, lep i zastrašujući. — Njam — promrmljala mi je Kloi na uvo. Kvin nam seosmehnuo. Ja sarn pokušavala da ne pocrvenim. —Vampirski sluh, sećaš se? — Šapnula sam joj. Slegnula je ramenima i uzvratila mu osmehom. Trudilasam se da ne budem ljubomorna kad joj je namignuo.Namerno sam se usredsredila na Lusi. Obukla je vezeniprsluk i šorts od džinsa, a na nogama je imala dubokemartinke. Kosa joj je bila ošišana na ravan paž i nosila jenaočari s tamnim okvirom. — Jedva čekam da naučim kako da te isprašim — rugala seKvinu. — I tebe i tvoju braću. — Gde je Nikolas? — pitao je Kiran. — Zaključan u plakaru — rekla je Lusi s podlim,samozadovoljnim osmehom na usnama. Nakon trenutkatišine izazvane zapanjenošću, Kvin je prasnuo u smeh. — Zaključala si svog dečka u plakar? — pitala sam.

www. crowarez.org


— Kul — odobravala je Kloi. Plava svetlost svetiljkiodbijala se o cirkone na njenim mindušama. Lusi je slegnula ramenima. — Tako mu i treba. On jemene zaključao prošle nedelje. Kiran je zakolutao očima. — Pokušavao je da ti spaseživot. — Baš me briga. Nemoj da i tebe zaključam tamo. —Uzbudeno je protrljala ruke. — Hajde, Hanter. Pokaži minekoliko poteza.— Da, Bafi. — osmehivao mi se Kvin prijateljski,odgurujući se od drveta dok smo zalazili dublje na čistinu.— Pokaži nam šta znaš. Lusi ga je nežno gurnula prema meni. — Iskoristi ga kaolutku-vampira da vežbamo na njemu. — Hej, pusti me. − Ovo je bila tvoja ideja — rekla mu je. — Ti si hteo dabudem naoružana i opasna. — Šta mi je to trebalo? Poljubila ga je u obraz kao da joj je stvarno stariji brat, aonda se okrenula prema meni puna očekivanja. — Prvo, moram da vidim kakav ti je stil — rekla sam. − Kao parni valjak — rekao je Kiran umilno. Zaškiljila je. — Smem li na njemu da vežbam? Osmehnula sam se pokazujući rukom na Kirana. − Samoizvoli. Skakutala je napred-nazad kao bokser, elegantno, alinedostajala joj je tehnika. — Samo se ustremi na njega — predložila sam. Spustila je glavu i pojurila na njega kao poludeli bik.Kiran je čekao do poslednjeg mogućeg trenutka pre negošto je iskoračio u stranu podrugljivo se smeškajući. Lusi sezaustavila, ali jedva. Još jedan korak i zabila bi glavu udrvo. Okrenula se. — Proldetstvol —Uperila je prst u Kirana i Kvina. — Samoprobajte da se smejete.

www. crowarez.org


Kvin je stisnuo usne s izveštačenom pažnjom. — Dobro je — relda sam. — Sad pokušaj da ga udariš. Kiran je ustuknuo tako brzo da se umalo sapleo. —Nema šanse. Već me je jednom udarila po nosu. — I mene — rekao je Kvin. — Stvamo dobro cilja. — Odlično. To mogu da iskoristim — odgovorila sam. —Kirane, pravi se da je napadaš. Pogledao me je sumnjičavo, ali je poslušao. Kad ju jezgrabio za rame, Lusi se pretvorila u divlju mačka.Razbesnela se, šutirala, grizla. Bila sam prilično sigurna ida sikće. Posle nekoliko minuta Kiran je bio izgreban iizubijan, a ona je dahtala crvena u licu. — Nije loše — rekla sam joj. — Ali izmorićeš se mnogopre nego što uspeš da mu naneseš pravu štetu. Udarala se po grudima. — To mi postaje jasno —huktala je. Mislim da mi je srce upravo eksplodiralo. — Verovatno treba da se držimo tehnika za skrivanje ibežanje. Mogu ti pokazati kako da naneseš najviše štete uzminimalnu primenu sile, što će ti dati dovoljno vremena dapobegneš. Kvin je prostrelio Lusi oštrim, znalačkim pogledom. —Ali to znači da stvarno moraš da bežiš, derište. Kreveljila se. — Da-da. — Pokaži mi kako gađaš. — Dala sam joj tri kamena ipokazala joj tanku brezu. Sklonila je kosu s lica, dubokoudahnula i počela da gađa. Pogodila je posred stabla svakiput. Spenser je impresionirano zazviždao. Kloi je izgledalakao da će svakog trenutka početi da hvata beleške. — Je li istina da je Houp pokušala da te regrutuje? — pitalaje. — Jeste — progunđala je Lusi. — Kao da bi mi palo napamet da se okrenern protiv svojih prijatelja zbog tamonekog seljačkog saveza kao iz stripova. — Ućutala je ipotom zastenjala. — Ups. Izvinite.

www. crowarez.org


Slegnula sam ramenima. — Houp nije pravi predstavnikHelios-Raa. — Nema veze što se moj deka slagao s njenimkrajnjim ciljevima. Pošto je Lusi pokazala da dobro cilja, azbog ove teme je svima postajalo neprijatno, pokazala samjoj naša izmenjena nindža-jaja. Zbunjeno me je pogledala. — Treba da gađam vampiregumenim jajetom? Kad sam joj objasnila šta se nalazi u jajetu, oči su joj sezacaklile.— Dobro, zvanično ih obožavam. — Dokazala je svojutvrdnju žongliranjem, završavajući okretom i naklonom. —Da vidimo tebe, agente 007 — zafrkavala je Kirana. — Trebalo bi da nabaviš malo hipnosa — predložila sam.— Ja ne mogu da ti ga dam jer je to protivno pravilimaškole. Ali ako ga nabaviš, daću ti stari kontejner za suzavackoji možeš da napuniš i sakriješ u rukav. A imam i gomiluovih jaja bez hipnosa. — Stric Džefri dosad već sigurno ima zalihu — rekao joj jeKvin. — Mada ja to ne odobravam — obratio se meni. Nisam imala nameru da se pravdam. — Vi imateferomone, mi imamo hipnos. Recimo da smo jedan-jedan. — Mi ne prodajemo naše oružje na crnom tržištu i nestičemo nefer prednost. Koristimo feromone samo da bismose zaštitili. — Kao prvo, mi ne prodajemo hipnos. —Podigla sarn obrvu. — Kao drugo, da nećeš možda da me ubediš kako nikadnisi koristio feromone da ukradeš neki poljubac? — Poljupce kradem na staromodan način — rekao je. —Pomoću šarma. — Lusi, kad budeš vežbala gađanje jajima, ciljaj velikunaduvanu glavu. — Obično to i radim. — Široko se osmehnula. − Trebalo bi da nabaviš i štap, ili nešto slično za šta možešda pričvrstiš sečivo, ili da ga zašiljiš. To će napadača držati

www. crowarez.org


dovoljno daleko od tebe da ne može da te ujede. Kvin ječizmom podigao dugačak štap sa zemlje i bacio mi ga. — Pokaži mi — rekao je kad sam ga uhvatila. Zavrtela samga jednom. Priznajem da sam se malo pravila važna. Akoinsistira na tome da me smatra još jednim vojnikom ijednim od momaka, ima da ga nadmašim u borbi. — Hajde, Bafi — podsticao me je sa sjajem u tim svetlimočima. — Samo što nisam, Lestate — uzvratila sam mu. Kružili smo jedno oko drugog kao dva grabljivca kojaplešu. Bilo je lako zaboraviti da imamo publiku. Oštro meje gledao svojim lepim očima, plavim kao srce plamenakoji me je mogao ugrejati ili spržiti. — Bez hipnosa — promrmljao je. — Bez feromona — uzvratila sam, iako nisam znala da li jeto uopšte mogao da kontroliše. Naravno, bio je brz. Svi vampiri su brzi. Ali mi smoobučeni da se usredsredimo na taj brzi zamagljeni pokret,na pomeranje vazduha, na sićušne detalje koji bi mogli danam spasu život. Kad me je napao, morala sam da ubedim svoje reflekseda ne smem stvarno da ga probodem kocem. Prvi deonjegovog tela koji mi se dovoljno približio da ga razaznambili su očnjaci. Opčinili su me, ali ne toliko da zaboravimda zamahnem udarim ga u grudnu kost vrhom štapa. Ponjegovom bleštavom osmehu znala sam da je osetio udarac.Nikad nisam srela nekog ko toliko uživa u tuči. Čak je ideka na to gledao kao na dužnost, a ne kao na zadovoljstvo.U Kvinovom slučaju izgledalo je maltene kao da flertuje samnom. Nisam mogla da odredim hoće li se nagnuti da mipokida vrtanu žilu ili da me divljački poljubi. Umesto toga, ispružio je nogu i sapleo me, ali je stavioruku ispod mene da me uhvati kad padnem. Levu ruku sampostavila između nas, stavljajući pesnicu tačno na njegovo

www. crowarez.org


srce da dokažem da sam u pravu. U tom trenutku moglasam da ga probodem kocem, da su okolnosti bile drugačije. Ali možda već ne bih bila živa da to uradim. Očnjaci su mu bili nežno prislonjeni na moj vrat. Tela sunam bila pripijena čitavom dužinorn. Osetila sam njegovuhladnu kožu i zapitala se da li ga peče vrelina moje kože.Tad sam prvi put zaista razumela zavodljivost i čar trenutkau kom ti je vrat ogoljen pred grabljivcem. To mi je uvekdelovalo kao neverovatna glupost, ili rezultat čitanjapreviše romana. I dalje sam to mislila, ali telo mi se jedvaprimetno pribilo uz njegovo. Njegova kosa na trenutak nam je zaklonila lica. Bilo je unjegovom izrazu nečeg što nisam baš mogla daodgonetnem. A onda je brzo ustuknuo razvlačeči lice u poznatipodrugljivi izbrisavši toplinu koju sam na trenutakugledala. Kloi je prva prekinula tišinu. Ispustila je drhtav uzdah. — Čini li se to meni ili je ovde odjednom postalo toplo?

www. crowarez.org


11.

HANTER

Subota ujutru

Kad sam se probudila narednog jutra, Kloi je još sedela zastolom i mrštila se na računar. Nisam mogla da shvatirnkako to da nema jaku glavobolju. Ramena su joj bilapovijena, monitor je neprijatno jako svetleo, a na podupored njene stolice ležale su tri limenke nekog energetskognapitka punog šećera. Njena obično savršena kosa bila jerazbarušena, skupljena u običnu pundu navrh glave. To nijebila Kloi na koju sam navikla, savršeno doterana i modernoobučena, čak i u pižami. Takođe je neprekidno lupkalanogom, kao izbezumljeni detlić koji ne shvata da kljucametal umesto drveta. Uspravila sam se pospano trepćući. Kroz prozor jedopirala slaba, skoro nepostojeća svetlost. Šuma je još bilau tami, pospana kao i ja. — Kloi? — Samo trenutak. — Prsti su joj lupkali po tastaturi. Nijepodigla pogled. Zbog nečeg u njenom izgledu, te njeneludačke energije, ili maničnog grickanja donje usne, osetilasam nervozu u stomaku. Kad se iznenada odgurnula odstola psujući, poskočila sam. — Prokletstvo — pušila se od besa. — Stvarno sam mislilada sam ga provalila ovaj put. — Pogledala je u mene, pakroz prozor. — Koliko je sati? Okrenula sam sat na radiju prema njoj kako bi joj velikibrojevi s neodobravanjem zasvetleli u lice. — 5.34. − Jao. To je već više ličilo na Kloi koju poznajem.

www. crowarez.org


— Zašto si ostala budna celu noć? — pitala sam trudeći seda ne zvučim zabrinuto. — Nisi završavala domaći.Nastava još nije ni počela. Svakako je prerano za časove.Kao i za funkcionisanje normalnih ljudi. — Nisam nameravala. Samo mi je krenulo s provaljivanjemsigurnosnih šifara. Zapravo, mislila sam da mi je krenulo.Ima da predam ovo kao moje nezavisno istraživanje. —Protrljala je crvene oči. — Grozno se osećam. — Pojavio se onaj novi lek za to — rekla sam ironićno. —Zove se san. — Ha-ha. — Hoćeš li sad da spavaš? — bila sam uporna.Mogla sam da joj isključim računar iz struje, ali verovatnobi mi iskopala oči. A i bilo je prerano za čerupanje. Zevnulaje i uvukla se u krevet. Zaspala je pre nego što je uspela dami odgovori. Odlučila sam da iskoristirn rane jutarnje časove i mirnuspavaonu. Ovde je tako retko bila tišina, a danas je bilasubota. Svi učenici koji još nisu pristigli počeće da dolazeposle doručka. Kortni će mi sigurno uvaliti neke svojemanje glamurozne dužnosti, a večeras idemo u grad na noćza vabljenje vampira. Ako sam mislila da sprovedem u delo jednu vrloverovatno nelegalnu ideju koja mi je pala na pamet sinoćpre nego što sam zaspala, ovo rni je bila najbolja šansa. Zgrabila sam svoj ranac i natrpala potrebne stvari unjega dok je Kloi hrkala. Nisam htela da presvlačim pižamujer sam planirala da se vratim u krevet što je brže moguće,ali sam ipak svratila do kupatila. Kroz prozor je dopiralotaman toliko svetlosti da u hodniku ne bude mrkli mrak,već da se ispuni sivkastom svetlošću. Držala sam se ivicestepernšta kako ne bi škripalo, sasvim preskačući treći ijedanaesti stepenik. Bez obzira na to što je deka bio strog i pun lovačkogponosa, tokom godina mi je dao brojne korisne naprave —uglavnom staro oružje, samostrele i opremu za nadzor. Ovo

www. crowarez.org


poslednje nameravala sam da iskoristim na pravi način.Nisam imala Kloio dar za tehniku, a nisam ni mogla da jezamolim da mi pomogne. Kad je Vil spomenuo vitarninenakon što je ona hel-blarka umrla, znala sam da se neštodešava — samo nisam imala pojma šta. Trebalo nam je višeinforrnacija o tim takozvanim vitaminima, ali nisampoznavala nikog iz odseka za prirodne nauke kome samdovoljno verovala da mu poverim da testira pilule koje samuzela. Kloina mama je učestvovala u pravljenju hipnosa, aizgleda da je radila i na vitaminima, ali taj nivo hemije ilibiologije, ili šta je već bilo u pitanju, bio je daleko iznadmojih mogućnosti. Ali jesam poznavala nekog ko bi hteo da mi pomogne. Kvina. Ako mu je Kiran verovao, to je sigurno značilo da moguja. Iako je vampir. A ja sam lovac na vampire. Kad je život postao tako prokleto komplikovan? Deo ove zbrke u kojoj praktično optužujem visokečlanove saveza i majku svoje prijateljice bio je na meni daga rešim. U ovom trenutku nisam želela ni Kiranu dakažem o čemu je reč. On je već bio na tankom ledu pošto sezabavljao sa Solanž i družio s Drejkovima. Sigurno je biopod nekom vrstom nadzora i nije mu trebalo da dodatnoprivlači pažnju na sebe zbog mojih nedokazanih teorija. U svakom slučaju, bilo je mnogo verovatnije da se Kloičudno ponaša zato što pije mogo ovih pilula. Možda je čakbila alergična na te vitamine. Bilo je previše pitanja koja nisu imala mnogo smisla ipremalo odgovora. Zato sam postavljala prisluškivače u zajedničku sobu naspratu jedanaestaka. Takode, moraču da ukradem uzorak Vilove krvi izbolnice.

www. crowarez.org


Nisam imala pojma da li zbog tako nečeg mogu da meizbace ili mogu da se izvučem na dobre ocene. Nadala samse da nikad neću ni saznati. Ipak, bilo je vredno rizika.Ovde će Vil provoditi vreme s prijateljima kad ga puste. Imala sam samo tri pouzdana mikrofona, i samo je jedanod njih imao senzor za pokret. Jedan sam zavukla ispodkauča, iza ružnog smedeg poruba i odvratnog komadažvakaće gume koju niko neče poželeti da pipne. Drugi samuvukla u kvaku na fioci u donjem levom uglu kredencaispod oglasne table. Pretpostavila sam da će se na ovimmestima učenici najčešče okupljati da pričaju. Nije imalosmisla prisluškivati uslužni telefon. Koristili su ga samo dazovu kući kad ostanu bez minuta na rnobilnom telefonu. Primetila sam jedva čujno tapkanje nogu niz hodnikprema kupatilu. Imala sam taman toliko vremena da sesakrijem iza stalka za kapute još prepunog prošlogodišnjebačene i izgubljene odeće. Jedan učenik prošao je poredmene češkajući pojedine delove tela koje baš i nisammorala da vidirn. Odvrnula sam kukicu na vrhu držača za kapute i ubacilaposlednji mikrofon u središnji stub. Srećom, mikrofon jebio starinski, iz Drugog svetskog rata, i mogao je da stane ukućište veličine hemijske olovke. Nažalost, pao je ravno nadno, odalde verovatno nikad neću uspeti da ga izvučem.Sad više nisam smela ni da rizikujem da ga istresem.Otrčala sam nazad u svoju sobu, psujući usput. Uvukla sam se pod čaršav jer je toplo avgustovsko jutroveć bilo suviše vlažno za ćebe. Kloi je i dalje hrkala.Dlanom sam prekrila medaljon s krunisanja koji sam nosilaoko vrata nadajući se da znam šta radim. Ovo je imalo sve naznake da će se veoma loše završiti. Znači, opet sam prekršila pravila. Ležala sam tako zureći u plafon i pitajući se šta tačno dakažem Kvinu,

www. crowarez.org


* * *

— Kasniš — brecnula se Kortni na mene kasnije tog jutra. —Ne kasnim, jer nisam imala zakazano — odgovorlia sam.A kasnila sam zato što sam bila u bolnici da ukrademuzorak Vilove krvi. Teo mi nije dozvollo da posedm Vila,ali ostavio me je samu u čekaonici nakon što je odguraokolica s uzorcima krvi u sobu za testiranje gde su stajalidok ih ne bi odneli. Trebalo je samo da zavučem ruku izazavese jedino što je bilo teško potrefiti pravi uzorak. Kakose čini, mnogo učenika je dobilo neki čudan grip, jer je bilomogo epruveta. Stresla sam se od pomisil na toliki brojigala. Kao i zbog činjenice da sam ukrala i uzorak Kloine krvi.Ali barem još nisu stigla do kraja abecede za redovansisternatski, tako da sam bila bežbedna od igala bar jošnedelju dana. — Samo stani ovde − usudila se da pucne prstima i pokažeiza sebe. Zurila sam u nju. —Av. − Bilo mi je drago što samobukla omiljeni par kargo pantalona. Želela je da ih ima jošotkad smo bile cimerke pretprošle godine. Mala, sitničavaosveta je sve čemu sam mogla da se nadam. Osim možda gomili negativnih ocena kad joj iskopamoči ako nastavi da me gleda kao da sam nešto odvratno ušta je slučajno nagazila. Podigla je nos ignorišući me. Još bolje. Stepenište je bilo puno učenika razrogačenih očiju iroditelja koji su im nosili prtljag. Dom je brujao odzvukova energije kao košnica. A do kraja dana biče inekoliko pčelnjih uboda, bez sumnje. Lija se muvala pozajedničkoj sobi pokušavajući da spazi svoju cimerku prenego što se upoznaju. Kortni se smeškala roditeljima,ljubazno ih pozdravljala pretvarala se da ja ne postojim.Posle svakog rukovanja brisala je ruke alkoholnim

www. crowarez.org


sredstvom za dezinfekciju. Još jedan učenik je jutrosprebačen u bolnicu zbog visoke temperature.

Izvulda sam mobilni iz džepa i napisala Kiranu da mipošalje Kvinov broj telefona. Potom sarn brzo napisalaporuku Kvinu trudeči se da ne razmišljam o svakoj reči.

Moram da te zamolim za uslugu. Možemo li da se nađemokod škole u nedelju uveče? Ne govori ništa Kiranu. Hanter.

Nisam ga zvala da izademo i tako to. Samo mi je trebalaprofesionalna usluga. Nije trebalo da brinem da li samzvučala suviše formalno, ili osorno, ni da li će pomisliti dase ložim na njega. Pošto se nisam ložila. Uglavnom. Bilo je savršeno prirodno pokazati radoznalost kad jeKvin u pitanju. On je vampir, zaboga, i jedan od Drejkovih.Počeo je da se druži s Kiranom pa je samim tim bio i mojprijatelj. Pa šta ako je izgledao božanstveno. Ima mnogo zgodnih tipova. Naravno, on je prvi zbog kog sam crvenela čim minjegovo ime padne na pamet. Kao na primer sada.Prokletstvo. — Oh, zdravo Hanter. — Jedan od dekinih prijatelja mi senasmešio i skrenuo mi pažnju s mentalnog ludila. — Gospodine Sagasaki − uzvratila sam mu osmehom. Imaoje mnogo više sedih u kosi nego kad sam ga poslednji putvidela. Ove godine nije došao na naš porodični roštilj, atamo sarn ga obično viđala sa sinom, koji je sad stajaopored njega viši za čitavih trideset centimetara nego prošlegodine.

www. crowarez.org


— Oh, zovi me Luis, dušo. Ti si mi kao član porodice. —Gospodin Sagasaki se široko osmehnuo. — Ipak sam ti janekad menjao pelene. Nekoliko ljudi se okrenulo čuvši njegovo ime. Kortni jerazrogačila oči, ispravila se i namestila kosu. Luis je biopoznati lovac koji je svoju reputaciju gradio decenijama.Držao je rekord u ubijanju vampira, sedamdeset dva, ijednom je sam uništio čitavu jazbinu hel-blara dve kućedalje od osnovne škole u kojoj se održavala baletskapredstava. Nisam bila sigurna da je ta glasina tačna, aliznala sam da je bio dobar. Imao je ožiljke i izbledelutetovažu na ruci kao dokaz. — Gospodine Sagasaki, drago mi je što sam vas upoznala.− Kortni mu je pružila ruku. — Moje ime je Kortni i ja samredar na spratu devetaka. Rukovao se s njom. — Ovo je moj sin Martin. — Hej, Hanter — rekao je Martin trudeći se da sakrijeolakšanje što vidi poznato lice. Verovatno nije bilo kul dajedan četrnaestogodišnjak bude nervozan prvog dana naakademiji. Ni meni to nije bilo kul kaotrinaestogodišnjakinji, all deka me je upisao godinu danaranije zbog svog tvrdoglavog ponosa i želje da pokaže kakosam u svemu bolja od druge dece. — Hej — relda sam. — Jesi li još opasan strelac? Ponosno je klimnuo glavom. Njegov otac mi jenamignuo preko njegove glave. — Drago mi je što je u dobrim rukama, Hanter — rekao jegurajući sina napred kako bi oslobodili prolaz ljudima kojisu morali da ih obilaze. — Doviđenja, Keli. — Kortni — ispravila ga je, ali već više nije mogao da ječuje. Besno me je pogledala. — Ja sam ovde redar. Ne smeštako da okupiraš ljude. To je nepristojno. Zakolutala sam očima. — Nemam nameru da ignorišemporodičnog prijatelja zbog tvoje nesigurnosti.

www. crowarez.org


To je verovatno bio jedan od razloga što me je tolikomrzela. Nisam propuštala priliku da prokomentarišemnjeno neprimereno hvalisanje i kompleksaško ponašanje.Vratila sam se porukama na telefonu pre nego što kažem jošnešto. Kvin mi nije odgovorio. Možda mi neće ni odgovoriti. Možda je zauzet guranjemjezika nekoj devojci u usta. Možda sam ja idiot. Bilo je podne, najtopliji, najsunčaniji deo dana. A on jevampir. Glupačo. Gurnula sam telefon u džep i zaklela se da nikad nikomeneću reći da je odličan učenik akademije za lovce navampire privremeno zaboravio da se vampiri ne šetkajuunaokolo po belom danu. Eto šta se dešava kad nisi u formi. Vratila sam se slušanju komandi i trudila se da delujemkao neko kome ćete želeti da poverite bezbednost svogtrinaestogodišnjeg deteta, kao neko na koga bi moj deka bioponosan. Ne kao neko ko budan sanja o jednom vampiru.

www. crowarez.org


12.

KVINSubota uveče

Nisam mogao da prestanem da mislim na Hanter. Da je neko od moje brače na mom mestu, nemilosrdnobih ga zafrkavao. Jer ona nije bila samo ljudsko biće, bila je lovac.Odjednom sam imao mnogo više razumevanja za ono krozšta Solanž prolazi. Mada, Hanter meni barem nije mirisalana hranu. Uglavnom. Ali je ipak prokleto dobro mirisala. Pitao sam se da lije upala u nevolju zato što se šetkalapo kampusu s vampirom. Kao i da li se onaj dečko što smoga odveli u bolnicu preobrazio pa sad imamo posla s jošjednim hel-blarom. Ako nastave ovako da napadaju, nećeproči mnogo dok stanovnici Vajolet Hila ne počnu da sepitaju kakva to stvorenja žive na planini i u šumi na obodugrada. Uskoro niko neće smeti da izlazi noću — a pokušajteto da kažete studentima i ljubiteljima divljine. Već su počele da kruže priče, a to nikad nije dobro.Oslanjali smo se na to da će nas tajnost i uvreženoverovanje da vampiri ne postoje sačuvati. Ali trenutnaopsesija svime što ima veze s vampirima koja je preplavilapop-kulturu nije nam išla naruku. Stvarno smo morali dastanemo na put ovoj navali hel-blara, i to što pre. Mama jepočela da šalje patrole u obilazak, a Kiran je rekao daHelios-Ra takođe vrši izvidnice. Morao sam da se zapitam da li će Hanter regrutovati zaneku od tih patrola. Bila je dovoljno dobra. Sam sam se

www. crowarez.org


uverio u to. A Hart ju je pozvao na sastanak u pećinamaprošle nedelje i na krunisanje. A to je značilo nešto. Nisam baš mogao da pitam Kirana ima li dečka. To pitanje me je mučilo kao polornljen zub. Bilo ga jenemoguće ignorisati, ne čačkati, samo da vidim da li jošboli. Nikad se nisam ovako ponašao. Sviđale su mi se devojke − svejedno da li su bile ljudskabića ili vampiri. Mnogo su mi se svidale, ali nikad se nisampitao šta rade i da li će me zvati. Jer su me uvek zvale,obično češće nego što mi je odgovaralo. Lepo sam seophodio prema njima, da me ne shvatite pogrešno. Svakokoga je moja majka vaspitala ophodio se prema devojkamas velikim poštovanjem. Ali uvek su od početka znale da mene zanima veza, već samo dobar provod za obe strane. I nijedna devojka koja nije bila vampir nije znala da samja vampir. Nisam bio glup. Pa, osim onaj jedan put. Ali to je bilo davno. Nije bilo vredno pomena. Osim toga, Hanter je bila drugačija. Bila je jaka i hrabra,i seksi. Sviđalo mi se kako me gleda, pomalo sumnjičavo,kao da razmišlja o tome da me prebije. To ne bi trebalo dami se sviđa, ali sviđalo mi se. I žarko sam želeo da jeubedim da rasplete svu tu plavu kosu. Izgledala bi kaobomba s puštenom kosom. Prokletstvo, opet sam razmišljao o njoj. O njenoj kosi.— Sranje — procedio sam. Ako ne budem pažljiv, počeću ida pišem sonete, kao Karin meni. Moram da izađemodavde.

* * *

Kraljevske pećine bile su dobra razonoda, jer ako tamospustite gard i na trenutak, mogli biste ostati bez glave. To mi je trenutno zvučalo savršeno.

www. crowarez.org


Klimnuo sam stražarima na glavnom ulazu i ušetao upećine. Bile su osvetljene bakljama, a glavni tunel ulivao seu nekoliko većih prostorija. Najveća je bila Veliki hol, kojije pristajao srednjovekovnim tendencijama porodice Drejk.Pogledajte samo našeg matrijarha, Veronik Duboa. Ona jebila još strašnija od marm, a mogla je da vam izvezemrtvački pokrov jednom rukom. Bilo je lako prihvatitimamu kao kraljicu, ili Veronik. I tata je imao tomonarhističko držanje. Ali bilo mi je malo teže da zamislimnas ostale kao prinčeve. Konor nije voleo ljude, bili vampiriili ne. On je samo želeo da ga ostavimo na miru s njegovimračunarima. Logan se oblačio kao pirat. A meni je bolje išlomuvanje devojaka nego vampirska politika — i nisam imaoveliku želju da naučim nešto više. Ali imao sam želju da zaustavim ubice koje su seustremile na moju sestru i majku. Zato ću biti jak, savladativampirsku politiku, pojavljivati se na dvoru i praviti se kaoda znam šta se to prokleto dešava. U svakom slučaju, bolje to nego da sanjarim o HanterVajld. Uljane lampe u Velikom holu treperile su na prornaji.Debeli tepisi pod nogama i tapiserije koje su visile sgvozdenih šipki čuvale su dvoranu od vlage i neprijatnogmirisa. Veronik je poslala ogroman barjak, okačen izadrvenog stola sa drvenim stolicama, na kom je bio izvezenporodični grb Drejkovih i vampirski kraljevski grb. Svestolice imale su debeli drveni naslon da nas zaštiti odkolaca, strela i bodeža. Tata je uživao u diplomatiji isporazurnima. Mama se više bavila napadima i borbom.Možda će njih dvoje, takvi kakvi su, stvarno uspeti dakontrolišu haotična vampirska plemena, barem nakratko. Vampirska plemena obično su u najboljem slučaju bilanezavisna, a u najgorem su želela autonomiju ne prezajućiod rata. Vladanje plemenima uglavnom se sastojalo od toga

www. crowarez.org


da se spreče da se međusobno pokolju u javnosti i takootkriju naše postojanje. Prozaično ali istinito. — Kvine — Sebastijan je izvio obrve. — Prošao si poredone devojke a nisi je ni pogledao. Šta se dešava? — Stvarno? — pogledao sam iza sebe. Vampirica kratkesmeđe kose s mladežom u uglu usana mi je namignula.Uzvratio sam joj. Potom sam se užasnuto okrenuo prernaSebastijanu. — Nisam je ni primetio. — Nisi u formi. - Ššš, tiše malo. — Poravnao sam košulju. — Treba dapovedem računa o svojoj reputaciji. Vračam se. Baš jeslatka. − Zaboravi. Flertuje sa svima. — Pa? — široko sam se osmehnuo. — Dođi ovamo. Mama i tata su u zadnjoj sobi. A mi nemožemo da se izborimo s toliko nezadovoljnih bivšihdevojaka. — Moje bivše nikad nisu nezadovoljne. — Zapravo,ponosio sam se time. — Stižu li još paketi za Solanž? —Solanžini feromoni, zajedno s drevnim proročanstvom,izazivali su ludilo kod toliko vampira da nismo mogli da ihprebrojimo. Slali su joj poklone, uhodili je i, uopštenogledano, ponašali se kao kreteni. — Dvanaest pisama, tri paketa i kutija puna štenaca. Zgrozio sam se. — Stenad? — Dobro su. Izabo ih je sve uzela. — Dobro je. Ko jede štenad? — Zavrteo sam glavom. — Tačno tako. Izabo je sipala psovke na francuskom. — Žestoko. — Jeste, Logan se skoro onesvestio. — I gde su sada? — Izabo se vratila kod pasa, a Logan uči. — Uči? — stresao sam se. — Za šta? Zar devojke sad tražeda polažemo ispite?

www. crowarez.org


— On je počasni član plemena pasa, zar si zaboravio? —podsetio me je Sebastijan dok smo prolazili pored još dvastražara i ušli u privatnu porodičnu prostoriju. Logan jeprošao ritual inicijacije, što je prilika koja se retko pružaonima koji nisu već povezani s tim samotnjačkimplemenom. — Želi da sazna što više o njima. Konor mu jeskinuo gomilu toga iz baze neke drevne rimske biblioteke. — Jesu li ukapirali da im je provalio u bazu? — Naravno da nisu — odgovorio je Konor iz čoška u komje pokušavao da popravi mamin laptop. — Toliko samdobar. Mada, ni ja ne mogu da uvedem bežični internetovde. — I, šta se dešava? — pitao sam. — Tata izgleda kao da ćesvakog trenutka zapevati. Zapravo me malo plaši. —Odrastao muškarac ne bi trebalo da ide unaokolo s takvimbudalastim osmehom na licu. Naročito ako je taj muškaracmoj otac. — Upravo smo saznali da je Krvavi mesec sazvan unovembru. — Ozbiljno? — Nije ni čudo što je tata bio toliko srećan.Krvavi mesec se sazivao veoma retko i niko nije znao ko gazapravo saziva. Bio je to u suštini sedmodnevni festival zavrerne kog je glavno veče rezervisano za pregovore osporazumima i raznim vampirskim pitanjima međuplemenskim vođama. Poslednji je održan pre nepunih stogodina. — Zašto sada? Zbog mame? Sebastijan je kIimnuo glavom. — I hel-blara. Postajuozbiljan problem, i to ne samo u Vajolet Hilu. — Zna li se zašto su napali akademiju Helios-Raa? — pitaosam. Konor je odmahnuo glavoin. — Još ništa. — Pa, to sasvim sigurno nije bila slučajnost. I niste videlikad se ta hel-blarka dezintegrisala. Baš je bilo čudno. — Bavimo se time — doviknuo nam je tata. —Napomenuo sam i Hartu.

www. crowarez.org


— Odlično. U toj školi ima mnogo Idinaca. Sebastijan je podigao obrvu. — Ne čujem te svaki danda se brineš za lovce. Slegnuo sam ramenima. Konor se ironično nasmejao. —Umukni − podviknuo sam mu. Ponekad je veza izmeđublizanaca bila pravi smor. Nisam mu ni spomenuo Hanter aveć je znao da mi se sviđa. Ako mi kraljevski dvor i sva ta melodrama nisupomagali da prestanem da mislim na nju, moraćujednostavno da mislim na nešto drugo. — Svratiću do grada da vidirn šta ima. — Imaš sudar s nekorn lepoticom? — Radim na tome.

www. crowarez.org


13.

HANTERSubota uveče

Znam da to baš ne ide uz posao tajnog agenta, ali ja sambaš, baš volela da se doteram. Čak i kad je povod bio skakutanje unaokolo kao glupimamac za vampire, kao iz filmova. Obožavam da biramhaljinu, da se depihram, da nalakiram nokte na nogama.Volim lepe sandale s niskom potpeticom, mada večerasnisam mogla da ih obujem. Nikad ne bih uspela dobro daizvedem šut u njima i ne bih mogla da pobegnem ni rakunu.Stoga sam obula par plitkih konversica uz letnju haljinu.Haljina je bila plava s čipkom na porubu i na tanke bretelekoje je deka smatrao jeftinim jer su mi ramena bila gola.Uparila sam je s velikom tirkiznom ogrlicom i ružičastimkarminom. Kloi mi se osmehivala dok je sedela na ivici kreveta.Protivno svim očekivanjima, bila je gotova pre mene. Bezikakvog nakita i šminke. Samo farmerke i uska pamučnamajica. Kosu je uplela u jednostavnu pletenicu. Jedva samje prepoznala. — Super izgledaš. Okrenula sam se oko sebe. — Ako mi neki vampirisprlja ovu haljinu, razbiću ga.— Pomoći ću ti. — Oći su joj sijale. Nikad je ranije nisamvidela da se toliko raduje borbi. Obično je više volela daflertuje s lokalnim momcima u klubu nego da obavljastvarne dužnosti za vreme postavljanja zamke za vampire.Možda se samo promenila za vreme leta, a ja sam bilaparanoična. Stvarno sam se nadala da je tako.

www. crowarez.org


— Gde ti je oružje? — Radoznalo je nakrivila glavu. Podigla sam torbicu. − Ovde. I jedan kolac mi je zadenutza opasač oko butine. — Uuu. — Izvila je obrve. Seksi. — Da-da. U dnu stepeništa ispred naše sobe uz šapat su seokupljali devetaci. Zurili su u nas kao da smo filmskezvezde. — Šta buljite, perverznjaci? — mumlala je Kloi. Lija je jedina bila dovoljno hrabra da se izdvoji iz grupe. —Je li istina da idete u grad da mamite vampire da izađu izklubova? Klimnula sam glavom. — To je baš kul — uzdisala je. — Možemo li i mi to daradimo? — Nije vam dozvoljeno da napuštate kampus dok nenapunite šesnaest godina — rekla sam zatvarajući ulaznavrata za sobom. Požurili smo duž staze do garaža, prolazećipored učenika koji su se šetali ili džogirali, dok su drugiležali na travi pored jezerceta i prepričavali jedni drugimanovosti. Noć samo što je pala na školske zgrade dajući imstarinski pečat nekog drugog vremena. Ne bih se iznenadilada ugledam duha nekog viktorijanskog gospodina, ili nekežene iz vremena starosedelaca kako bućka maslac na tremudirektoričine kuće. Džena, Spenser i Džejson čekali su naspored starog kombija koji smo rezervisali za to veče. Bio jeneupadljivo siv, bučan i odvratan. Ali i to je bilo bolje negoda pešačimo do grada. — Ulazite — rekla je Džena sedajući za volan pre svih nas.Volela je da vozi skoro koliko i da puca. — Puška! — povikala je Kloi. Ona je uvek dobijala puškujer je obezbeđivala muziku za polučasovnu vožnju dograda. Ja sam sela pozadi sa Spenserom i Džejsonom. — Pa, kuda ćemo? — pitao je Spenser kad je Dženakrenula razbacujući za sobom šljunak. U Plavog mačka?

www. crowarez.org


— Plavi mačak je zatvoren prošlog meseca — rekao mu jeDžejson, podižući ton kako bi nadglasao muziku koja jetreštala u kombiju. — A šta je s Teorijom zavere? — pitala je Džena. Svi smoklimnuli glavom. Teorija zavere nije bio klub za ples kaoPlavi mačak, ali bio je to zabavan kafić u staroj trospratniciu kom je vikendom bila živa svirka. Verovatno je to sadbilo najpopularnije mesto za izlazak — uglavnom zato štoni u jedan drugi klub maloletnici nisu mogli tako lako dauđu. Spustila sam prozor uživajući u svežem povetarcu kojije mirisao na kedrovinu i travu, odbijajući da još jednomproverim da li sam dobila poruku. Imala sam ja svoj život;bila sam zauzeta hvatanjem krvožednih vampira kako biovaj kraj ponovo bio bezbedan. Nisam imala vrernena dačekam da mi Kvin Drejk ukaže čast i udostoji me odgovora. Šumu i planine zamenila su polja i farme, a potomgradić Vajolet Hil, udobno smešten na jednom kraju jezera.Uglavnom su ga krasile umetničke galerije, stare knjižare ikafići koji služe organske proizvode. U selu je verovatnobilo više prodavnica kristala nego u čitavom San Francisku.Svakog jula ovde se održavao festival umetnosti i ljudi sukredom crtali po ulicama. Nije bilo pijaca i muzeja izvremena prvih doseljenika. Volela sam selo, iako ga jevodila gomila, da citiram deku, „nadrogiranih hipika". Ipak,uspevao je da pređe preko toga jer je to bila pogodnaraskrsnica na kojoj se sretalo nekoliko vampirskih plemena,što civilizovanih što hel-blara. Bilo je tu i drugih stvorenja, kako kaže Spenser, ali janikad nisam videla nijedno. On je bio ubeđen da vukodlacipostoje, ali čak ni njegovi profesori iz odseka zaparanormalne aktivnosti nisu hteli da mu daju konkretanodgovor. Pokušavala sam da ga ubedim kako to verovatnoznači da je jedan od njih vukodlak. S našom školom nikadnismo bili načisto.

www. crowarez.org


Džena je vozila prebrzo, kao i obično, tako da smo stiglido glavne ulice za dvadeset minuta. Jezero Vajolet izgledaloje kao tamna mrlja mastila pored kamenja belog kao papir.Parkirali smo se niz ulicu blizu kafeterije i došetali kroznapuštenu industrijsku zonu. Čitavih pola bloka. Ako ništadrugo, Vajolet Hil je sigurno bio nesvakidašnje mesto. —To je to — rekla je Kloi samouvereno, pokazujućiglavom na staru fabriku stakla. Krhotine stakla još su sepresijavale po pločniku, iako je fabrika zatvorena pre desetgodina. Bilo je dovoljno prostora da se provučemo neprivlačeći pažnju noćnih prolaznika. Uglavnom su svi išli usuprotnom smeru, prema taksi i autobuskoj stanici. Travnjak ispred kafea vrveo je od pušača, a muzikadžez-rok benda dopirala je kroz otvorena vrata. Polako smose probili kroz gomilu i zauzeli pocepani plišani kauč u dnukafea gde je svetlo bilo prigušeno a podovi lepljivi odprosutog pića. Svuda su gorele sveće u teglama od džema, aoko šanka su žmirkale šarene sijalice. U pozadini se čuloneprekidno zujanje aparata za espreso. Otišla sam da naručim piće pošto sam ja bila mamac imorala sam da skrenem pažnju na sebe izigravajućiglupaču. Počela sam da se kikoćem. — To je bolje — odobravao je Spenser. — Sad malo manjezvučiš kao da si progutala helijumski balon. Nakreveljila sam mu se pre nego što sam počela da seprobijam kroz gomilu do šanka. NeupadIjivo samposmatrala goste. Trojica momaka kod bilijarskog stolatrudila su se da izgledaju opasno, kul i uglađeno, ali bili subezopasni. Devojka koja je u ćošku flertovala s momkom ukožnom mantilu privukla mi je pažnju. Delovala je gladno,ali nisam znala da je željna pažnje ili krvi. Dvojica zastolom kod prozora bili su maloletnici — očajnički su setrudili da se to ne primeti. Konobari su imali pune rukeposla i nisu imali vremena da vode računa ko sme, a ko nesme da pije alkohol. Osim toga, bio je ovo Vajolet Hil,

www. crowarez.org


verovatno najliberalniji, najslobodoumniji grad na planeti.Konzumiranju alkohola nije se pridavao veliki značaj. Alizato nošenju pravog krzna i korišćenju pesticida... Bar su zapravo napravili od niza spojenih starih drvenihvrata. Vrata na kraju pripadala su salunu s početka veka. Zašankom su bila dva barmena i gomila žednih ljudi koji suim mahali novčanicama ispred nosa nadvikujući se sglasnom svirkom. Naslonila sam se na šank i trepnuladugim trepavicama, vodeći računa da mi se vidi dekolte,iako nije bio preteran. Prvi deo plana zahtevao je da meprimete. — Molim vas jedan kahlua liker — naručila sarn. Postaralasam, se da budem dovoljno glasna. Nagnula sam se jošnapred i srela pogled dva momka koji su zurili u mene.Onaj s leve strane imao je pomalo vampirski izgled. Bilo jeteško reći. Glasno sam se zakikotala na silu. Podigao je čašu da mi nazdravi, pomerio se i ostavioprazan prostor dajući mi bolji pogled na ljude iza sebe. Zagrcnula sarn se usred kikota. — Šta ti tražis ovde,dođavola? — popreko sam pogledala Kvina. Naravno da se meni deslio da naletim na Kvina dokplanduje s dve lepotice, jedna u jednoj, druga u drugoj ruci.Nije ni čudo što mi ne odgovara na poruku. I što je bilo još gore, videće drugi deo plana kad počnemda se ponašam kao budala, a propustiće treći, kad seiskupim za prethodno ponašanje dobrim batinama. — Bafi — široko se osmehnuo, a oči su mu se caklile dokje pogledom upijao moju kratku haljinu i izazovan dekolte.Naterala sam se da ne pocrvenim i da se ne vrpoljim odnervoze. Prkosno sam podigla bradu izazivajući ga da dajoš neki komentar.— Zoveš se Bafi? — rekla je podsmešljivo devojka snjegove leve strane. Druga devojka ju je uštinula. — Ne budi bezobrazna. —Nasmešila mi se pokajnički.

www. crowarez.org


Kvin nije skidao pogled s mene za vreme ove razmene.Podigla sam obrvu. — Zar ti ne bi trebalo da budeš ušuškana u svom krevecu,na sigurnom? — pitao je. − Zar ti ne bi trebalo da imaš na sebi crvenu somotskujaknu i govoriš lošim evropskim akcentom? — uzvratilasam. — Jesi li ti stvarno iz Evrope? — pitala je prva devojka neshvatajući. Prstom mu je prelazila duž kragne. — Moždaživiš u dvorcu? Podrugljivo sam se nasmejala i okrenula im leđauzimajući čašu s lepljivog šanka. Kvinova šaka sklopila selagano oko mog zgloba. — Ti si maloletna — rekao je pokazujući na liker. — Moja lična karta kaže drugačije — uveravala sam ga sosmehom. Nisam imala nameru da mu kažem da je pićesamo predstava. Morala sam da izgledam pijano. Snaglaskom na izgledam, jer je pijan lovac obično mrtavlovac. Nagnuo se k meni, stavio mi kosu iza uha i šaputao takoda ga samo ja čujem. Njegove devojke su se mrštile. Trimomka i jedna devojka koji su stajali pored bendaodjednom su se zainteresovali za nas. — Gde držiš kolac u takvoj haljini? Nakrivila sam glavu da bih mu odgovorila šapatom,smeškajući se. — Na butini. Iznenada je ustukmio, gorućeg pogleda. Nasmejala, samse i otperjala. Osećala sam njegov pogled na sebi sve vremedok sam se vraćala do našeg stola. Ostali su već dobilisvoju kolu i polako su je pijuckali delujući opušteno. Samosam ja znala da svako od njih u jakni krije kolac, u rukavuhipnos i noževe u đonovima čizama. Upadljivo sam eksirala svoj liker. Teško ću ubeditivampira da sam pijana ako mi dah ne smrdi na alkohol.

www. crowarez.org


Spenser se mrštio — Znaš kakva si kad piješ — rekao jeglasno. Slegnula sam ramenima i nasmejala se. — Samo sezabavljam. Trebalo bi i ti da probaš. — Tihim glasom samdodala: — Ona grupica pored bine, možda dva momka kojasu otišla na drugi sprat. — Posegnula sam za čašom viskijakoju mi je ostavio na stolu kradomice prosipajući većinu postolu. — Koliko si popila? — zahtevao je Džejson da zna. — Samo jedan. Ne budi takav namćor. Bože. — Malo samse zaljuljala. Džejson mi je otvorio torbu i izvadio tri čašeza žestinu koje sam tu spakovala pre nego što smo krenuli.Napravio je čitavu predstavu bacivši ih na sto i zgadeno megledajući. Ja sam se samo smejala moleći boga da je Kvindovoljno daleko i da su ga one dve lepotice dovoljnookupirale da ne obraća pažnju na mene. — Obećala si da nećeš piti — rekla je Kloi. — Tako ste dosadni— rekla sarn preglasno. Nekoliko glavase okrenulo prema nama. Kloi je sakrila zadovoljan osmehiza lažnog namrštenog pogleda. Okrenula sam se i udaljilase od njih. — Pošto se ponašate kao dosadne babe, ja idemda plešem. Taj deo sam najviše mrzela: kad plešem sama kao idiot. Ali upalio je svaki put. Vrtela sam se, vrckala kukovima, kikotala se i na krajuse saplela o nekog ko je stajao naslonjen na pojačalo.Uhvatio me je bez po muke s osmehom na licu. Ruke su mubile hladne, a oči svetlosmeđe. Vampir. — Tako mi je žao — smeškala sam se budalasto. — U redu je — odgovorio je i dalje me držeći za ruku.Priznajem, bio je dobar. Izraz lica mu je bio iskren ibezazlen. Uspešno je izbegao onaj prefinjeni preteći pogledkoji ih je odmah odavao. S tom plavom kosom, u belojpamučnoj majici, izgledao je kao oni atletski građeni,

www. crowarez.org


mišićavi studenti širokih ramena. Baš onakav s kakvim bipijana, maloletna srednjoškolka fiertovala. Mrzela sam flertovanje. — Hvala što si me uhvatio —rekla sam prilazeći mu bli-že. — Ja sam Amber. — Kako da ne. — Pretvarala sam se da ne razumem šta jemislio. — To je veoma lepo ime. Ha. — Izgleda da će te prijatelji ostaviti na cedilu — dodao je.Njegovi prijatelji su nam prilazili. Okrenula sam se i videlada Kloi i ostali odlaze. Napućila sam usta. — Nisu nimalo zabavni. I dalje me je držao za lakat. — I mi sad krećemo. Zapola sata zatvaraju, ali dole niz ulicu ima neka žurka. —Ruka mu je klizila po mojoj mišici. — Hoćeš li s nama,Amber? Imam vas, vi besmrtni proldetnici. Ugrizla sam se za usnu i nakrivila glavu. — Ne znam nikako se zoveš. —Metju. — Glavom je pokazivao na svoje prijatelje. —Ovo su Najdžel, Pol, Sem i Belinda. Odjednom me je okružilo mnogo blistavih zuba. Osmesisu im bili izveštačeni. Ova izmišljena Amber mislila bi dasu šarmantni i zabavni. Stoga sam im se nasmešila. — Okej, valjda. — Muzika je pulsirala između nas. — Jedaleko? — Nije, uopšte. — Spustio mi je ruku na donji deo leđagurajući me napred prema izlazu. Imala sam tamandovoljno vremena da pogledam ka šanku. Kvin više nije biotamo. Napolju je vetar bio hladniji. Đubre se skupljalo dužtrotoara. Metju nas je vodio niz ulicu prema mračnim sokacima,dalje od pabova i restorana, baš kao što smo planirali.Oklevala sam. — Hajde — rekao je. — Mislio sam da hoćeš da se zabaviš.

www. crowarez.org


Najdžel se nasmejao. — Da, Amber, nemoj sad da sikukavica. Slegnula sam ramenima i pustila ih da me nagovore.Ostali će biti razmešteni oko stare fabrike stakla. Džena ćeverovatno biti na nekom krovu. Zamakli smo za ćošak kojije odlično zaklanjao još nastanjene delove grada odnapuštenih magacina. Koraci su nam odzvanjali. Uličnosvetlo bilo je prigušeno. Amber je bila idiot. Ali Kloi je bila još veći idiot. Kloi je znala kakav je plan. Njena prokleta ideja bila je da sateramo vampire izastare fabrike stakla na napušteni parking zarastao u korov,gde je kao zaklon mogao da posluži oronuli zid i ništa više. Ne, ponavljam, ne pored puta kuda neko može da prođekolima. Istina, to nije bilo mnogo verovatno, ali ipak jepostojala mogućnost. Pa ipak, stvorila se ispred nas urličući i krećući u napad. Nisam znala gde su ostali, osim da nisu bili tu i da nisubili dovoljno blizu da nam odrnah priskoče u pomoć. Šta jeSpenseru bilo da je pusti da sama krene u napad? Barem je uspela da obdi Najdžela. Popravila se uposlednjih nedelju dana, ali ne dovoljno da se suoči s petvampira i preživi, čak ni uz moju pomoć. Iskoristila samkratak trenutak zbunjenosti kad su se vampiri okrenuli davide kakva je to poludela životinja napala njihovogprijatelja. Koraknula sam unazad i izvulda kolac iz opasačana butini. Metju me je pogledao i oblizao usne. — Vidi-vidi, Amber — rekao je dok su mu se očnjaciprobijali kroz desni. — Odjednom si postala mnogozanimljivija. Nisam gubila dah na odgovor. Ostala četvorica kružilasu oko Kloi iskeženih očnjaka. Ako ovo preživimo, ubiću je.

www. crowarez.org


Imala sam samo jedan kolac. Ako ga upotrebim zaMetjua, Kloi će ostati nezaštićena. A. već je bila nakolenima s rupom na farmerkama i raskrvarenom usnom.Upotrebila je mehanizam na ručnom zglobu da probodeNajdžela kocem kroz srce. Pretvorio se u pepeo. To, Kloi. Naravno, ostali varnpiri su se nakon toga zaistarazbesneli. A ja nisam mogla da dodem do nje. Profesori su nam stalno ponavljali da će nas vampirijuriti ako počnemo da trčimo; grabljivci u njima nisu moglida se odupru želji za lovom. Iskreno sam se nadala da su u pravu. Što se rezervnih planova tiče, ovaj baš i nije bio neki. Okrenula sam se i potrčala zaustavljajući se samo da seosmehhem Metjuu što sam izazovnije mogla. Pošto jestvarno pametno ismevati besnog varnpira. Trčala sam brzo. Metju je, naravno, bio brži. Mnogo, rnnogo brži. Kao injegovi prijatelji. Ono što je bilo dobro, Kloi je preostalo da izađe na krajsamo s jednim vampirom, a on je bio prilično sitan. S druge strane, meni je ostalo troje. Nisam stigla do parkinga iza fabrike stakla, ali bila samdovoljno blizu da glasan povik upozori ostale, samo da mihladna, bleda ruka nije stiskala dušnik. Pokušavala sam dadodem do daha dok su mi oči gorele. Instinktivno sam mugrebala ruku iako sam znala da mi to neće pomoči. Kad sumi se pred očima pojavile tačkice, vratili su mi setreningom usađeni instinkti. Imala sam savršeno dobar kolac. Zabila sam ga Metjuu u grudi što sam jače mogla. Predsuznim očima mi je bilo sivilo, a nedostatak kiseonikapočeo je ozbiljno da mi smeta. Nisam baš potrefila srce;promašila sam za nekoliko centimetara ulevo. Ali barem gaje dovoljno zabolelo da me pusti uz vrisak. Krv je kolala

www. crowarez.org


oko koca koji mu je i dalje virio iz grudnog koša dok sam jaudisala vazduh u spržena pluća. Takođe sam se okrenula daga šutnem u ranu petom. Nije se pretvorio u prah, ali je paodaleko od mene. A onda me je Belinda dohvatila za kosuobmotavši je oko ruke kako bi je lakše cimnula. Skoro da sam mogla da čujem dekin uzdahneodobravanja. Zašto neke devojke uvek prvo dohvate kosu? Vratni mišići su mi se istegli do tačke pucanja, a glavami je bila bolno iskrivljena otkrivajući vratnu arteriju.Pljuvačka mi je kapnula na ruku i sldiznula na zemlju.Balavila je. Odvratno. — To nije bilo lepo — rekao je Metju prilazeći mi. Izvukaoje kolac iz grudi kao da je ružin trn. Crvene kapi krvi rasulesu se oko njega. Belinda me je stisnula umirivši me zaMetjua, ali je poklekla pred iskušenjem i jednom meugrizla. Nije bilo bolnije od uboda pčele, ali trznula sam sei sledila se do kostiju. Lizala je sićušne rane od zuba kao dami venama teče sladoled. — Fuj — pokušala sam da je udarim laktovima. — Skini ses mene. Nisam mogla da vidim kako je Kloi, nisam je čak ničula. Videla sam samo Metjuove oštre zube i kako jeprevrtao krvav kolac među prstima, kao ulični žongler. Čakmi je i njegova majica s kragnom odjednom delovalapreteće. — Jesi li se ikad zapitala kakav je osećaj kad ti nekozabode ovo u srce? — Pokušala sam da se pomerimunazad, ali Belinda me je gurala napred. Smrskala sam jojdeo stopala. Nije me pustila, ali je glasno opsovala na mojezadovoljstvo. Gde su svi bili, dođavola? — To bi bilo fer — nastavio je Metju. — Kao karma, ako tije tako draže. — Opet je zavrteo kolac. — Hoćemo li davidimo koliko dugo možeš da vrištiš?

www. crowarez.org


— Hoćeš li ikada umuknuti — prasnula sam podjednakouplašena i iznervirana. — Nije ti ovo monolog, Hamlete.Ovo je scena borbe, u slučaju da si zaboravio. Zaškiljio je toliko brzo da su mu oči skoro zaiskrile. Bilesu boje gorućeg meda. Jedan od ostalih vampira grleno jezarežao kao životinja. Svaka dlaka mi se nakostrešila od togzvuka. Umreću zato što sam ismevala Šekspira. Moj profesor književnosti bi bio ponosan. A onda je Metju vrisnuo. Kolac mi se dokotrljao do nogu, ali nisam mogla da gadohvatim. Iskoristila sam Belindin gvozdeni stisak kaooslonac da oborim Sema kad je krenuo na mene. Krajičkomoka videla sam da je Metju pao lomeći krhotine staklasvojom težinom. Videla sam zamagljene pokrete, a onda suiz senke izronili tamna košulja, bleda koža i oči plave kaoplamteći gas. Kvin. Nisam imala pojma odakle se stvorio i nisam imalavremena da razmišljam o tome. Belinda je škljocala zubimaprema meni. — Rekla sam — zabila sam joj lakat u nos lomeći joj kosti— skini — rukom sam joj prelomila zglob − mi se! — Aonda sam se skljokala izbacujući je iz ravnoteže tako da sesaplela. Iskoristila sam snagu pada da je srušim. Uspelasam da se istegnem taman toliko da dohvatim kolac.Blokirala sam Belindin naredni napad, uglavnom slučajno.Naciljala sam i gurnula kolac što sam jače mogla. Pretvorilase u pepeo i rasula se po prljavom pločniku. Metju je kriknuo. Pomahnitalo je skočio zamahujućiperorezom na Kvina. Gadala sam ga kamenom u glavu išutom iz okreta saplela Pola pre nego što je uspeo da mezgrabi. Kvin se izvio tako jako da mu je kosa skorododirivala pločnik. Izveo je skok iz punog okreta i dočekaose pored mene.

www. crowarez.org


— Leđa o leđa — naredio je, ali ja sam već prislonila svojelopatice na njegove. Standardni stav za borbu. Kvin se osmehivao. Zakolutala sam očima. — Kako ovo može da ti budezabavno? Slegnuo je ramenima. — Još se nisam pretvorio u pepeo.— Ja ću to ispraviti — siktao je Metju. — Upravu si — rekao mi je Kvin pričljivo kao da nismobili brojno nadjačani u borbi za život. — Ovaj ne ume dazaveže. — Kvinov udarac bio je toliko brz da sam čulakako se jedan Metjuov očnjak lomi o Kvinov zglavak.Nisam videla kad se to desilo, ali zvuk je bio jedinstven. —Pomoći ću ti da naučiš. — Polomio si mi zub! — Metju je pljuvao krv očijucrvenih od besa. Zaokupili su mi pažnju taman toliko da neprimetim Polovu pesnicu dok mi se nije spustila najagodicu. Bol mi je preplavio lice. Do jutra ću imati strašnumodricu. Zakoračila sam unazad naletevši na Kvinovuruku. Brzo je pogledao preko ramena. — Sranje — rekao je. — Tvoje lice. — Jao — složila sam se. — Gde su ti prijatelji, dođavola? — Ne znam. — Ali barem su svi vampiri napadali nas, a neKloi. Trenutno sam želela da se ubijem. Petljala sam daizvučem srebrnu pištaljku koja mi je visila oko vrata poredmedaljona s krunisanja. Nosila sam je samo kad vabimovampire. Izgledala je kao mali srebrni privesak, ali bila jemnogo korisnija. Dunula sam u nju i snažan pisak zaparaoje noć. — Ne želim da znam — promumlao je Kvin krećući setoliko brzo da je izgledao kao tamna razlivena mrlja mastilau obliku čoveka. Odbijao je napade sva tri vampira što jebolje mogao, kružeći zaštitnički oko mene kao tamnamagla. — Pusti me da ti pomognem — viknula sam.

www. crowarez.org


— Povređena si. — Dobro sam. — Uveravala sam ga. Dan kad me jedanslab udarac, bilo da ga je zadao vampir ili čovek, izbaci izbitke, biće dan kad se više neću zvati Vajldovom. — Pustime — bolje sam uhvatila kolac klizav od Metjuove krvi.Grlo me je bolelo od stiska, lice me je bolelo od udarca ibili smo opkoljeni. A ja sam se pomalo zabavljala. To verovatno nije bio dobar znak.

www. crowarez.org


14.

HANTER

— S desne strane — zarežao je Kvin stvorivši mi se s drugestrane. Zamahnula sam kocem udesno i zakačila meso ikost, ali ne srce. Ipak, Pol se sapleo i usporio dovoljno dasam mogla jasno da ga vidim, čak i na slaboj svetlosti jednejedine ulične svetiljke. Zamahnula sam još jednom ipogodila bliže srcu. A onda su se svi stvorili tu kao odgovor na zviždukpištaljke. Džena je preciznim hicem iz samostrela uklonilaSema. Džejson se povukao držeći Kloi, koja se držala zabutinu. Videla sam da je Spenser izbacio kapsulu shipnosom i znala sam šta namerava. Duboko sam udahnula, okrenula se i zgrabila Kvinaprivlačeći ga k sebi. Razrogačio je oči. Prekrila samnjegove usne svojim u trenutku kad je Spenser izbaciohipnos. Rasuo se svuda, kao šećer u prahu koji se stavlja nakolače. — Vampiri, stanite! — povikao je. Poljubila sam Kvina još snažnije, ne dopuštajući mu daudahne prah. Uzvratio mi je poljubac i uslugu. Usne su mu bile slasne kao što sam zamišljala. Mada mimisli nisu bile sasvim bistre. Nisam ni bila u stanju darazmišljam u tom trenutku. Usne su mu bile hladne, kao da je jeo sladoled. Stisnuomi je ruke držeći me čvrsto na grudima. Jezikom mi jedodirnuo jezik, nežno, a potom snažnije, sve dok nisamosetila slabost u kolenima. Uzvratila sam mu poljubac.Nisam imala nameru da se povučem i ostanem jedina kojase oseća slabo i meko kao voda. Ispustio je zvuk iz dubinegrla, kao da stenje ili prede.

www. crowarez.org


Osetil.a sam se snažnije nego kad sam naoružana dozuba. Otvorio je oči. Zenice su mu bile raširene i izrazitotamne, Prošao je jedan dug, vreo trenutak pre nego što samshvatila da su zvuci borbe sasvim utihnuti, ne samo zbogpoljupca. Odmakla sam se duboko udahnuvši. Znala sam dasam pocrvenela i znala sam da je Kvin mogao da osetitoplinu moje krvi koja mi je jurila ka površini kože.Udahnula sarn još jednom. Svi su zurili u nas. — Čoveče — rekao je Spenser. Pročistila sam grlo i dugim korakom se odmakla jošdalje od Kvina. Nisam smela da ga pogledam. Nisam želelada znam da li se već podrugljivo smeška. Metju i Pol,jedina dva preostala vampira, ležala su nam ispred nogugledajući nas besno svetlim očima. Džena se nadvila nadnjima s uperenim samostrelom. − Hipnos će uskoro prestati da deluje — upozorila nas je. Sklonila sam kosu s lica. — Moramo da ih vežemo. —Glas mi je bio samo malo piskav. — Zašto? — pitao je Kvin. — Probodite ih kocem. Svi smo zurili u njega. — Oni su ratni zarobljenici —rekla sam. — Oni su vampiri. — I ti si. — Zato i znam o čemu pričam. Odmahnula sain glavom. — Ne misliš to stvarno. — Nisi videla kakvo ti je lice, Hanter — rekao je ledenimglasom. Nisam, ali sam ga osećala. Modrica mi je već pulsiralaispod oka i preko leve jagodice. — Ne možemo samohladnokrvno da ih ubijemo — bila sam uporna sad kad ježar bitke utihnuo. — Nismo ubice.— Onda ću ja to uraditi. Isprečila sam se između njega i vampira. — Nemoj.

www. crowarez.org


— U pravu je — rekao je Džejson tiho. — Halo? Da ubijemo ratnog zarobljenika? Znaš li kolikubismo kaznu dobili za to? − Okrenula sam se da gaprostrelim pogledom. Sad kad su nepokretni, mogli bismoda ih probodemo kocem, a nisu mogli da nam uzvrate.Možda sam bila g1uja, ali to nije bilo u redu. Drugačije jeza vreme bitke. — Šta god da odlučimo, moramo da budemo brzi —prekinula nas je Džena. — Na primer, u naredna tri minuta. — Imamo dovoljno kanapa da ih vežemo i pozovemodežurnu jedinicu. Doći će po njih i zatvoriće ih. — Vaši slabašni čvorovi neće ih zadržati — rekao je Kvinkad sam uzela telefon i pozvala broj. —Ali vaši vampirski hoće. — Hladno sam ga pogledalačekajući da uspostavim vezu. — Zato počni da vezuješ. Džena mu je dala konopac koji joj je visio o pojasu.Kvin je uzdahnuo i uzeo ga. — Ovo je loša ideja —mrmljao je cimajući konopac snažnim pokretima. — Slažem se s tobom — nadovezao se Džejson. — Kloi je potreban lekar — rekla sam nakon što sam dalanaše koordinate agentu koji mi se javio. Vratila sam telefonu torbicu. — Zašto je onda vi ne odvedete, a ja ću ostati dasačekam jedinicu.— Povreda je zakačila samo debelo meso — pokušala je dase našali. — Jao. Glupa vampirska brzina. Upotrebio je mojsopstveni nož protiv mene. — Nije trebalo da nam zbrišeš iza leđa — kazao je Spenserravnodušno. — A ti nećeš ostati ovde sama — rekao mi jeodlučno. — Ostaću i ja — dodao je Kvin tiho. Iznenađeno sam se okrenula prema njemu. — Ne morašda ostaješ. Za ovo smo se obučavali, zar se ne sećate? — Ostajem. − Podigao je obrvu. — Potreban sam ti.

www. crowarez.org


Otvorila sam usta da se raspravljam, iz principa, aliSpenser se ubacio. — Upravu je. — Uzeo je još jednukapsulu hipnosa s pojasa i bacio mi je. — Za svaki slučaj. — Kloi je počela da krvari po mojim novim cipelama —prekinula nas je Džena. — Hajdemo već jednom. Ugrizla sam se za usnu. — Hoćeš li da idem s tobom?— pitala sam Kloi. — Jesi li dobro? Bila je malo bleda, ali više je bila ljuta nego što joj jesmetao bol. — Dobro sam. Sigurna sam da mi treba samopar kopči. — I da te neko išamara — rekla joj je Džena. — Znala siplan. — Možeš li malo kasnije da vičeš na mene? — Računaj na to. Bili smo na svojim mestima. Skoro danismo stigli ovamo na vretne. Žurno su otišli i dalje se svađajući. Noć je bila tiha,ispunjena senkama svih nijansi plave i sive. Pod sjajemulične svetiljke krhotine stakla izgledale su kao zvezdeposute s neba svuda po pločniku. Skoro da je bilo lepo. Znate, osim što su dva trenutno vezana vampira htela dame ubiju, još jedan vampir me je mrko gledao, a lice mi jepulsiralo od bola. Zavrtela sam glavom. — Deki bi se ovo baš svidelo. Kvin me je upitno pogledao. — To što mi vampir pomaže da pazim na druga dvavampira — objasnila sarn. mu. — Nije fan saveza? — rugao se Kvin. — Hm, nije. — Ovi ovde love turiste celo leto — rekao je. — Novine supune izveštaja o napadu životinja na planinare, ali životinjene grizu za grlo i ne piju krv. A sad su prešli nasrednjoškolke i studente. Ne odaje sve loše vampire plavakoža — dodao je misleći na hel-blare. — Nisam rekla da hoću da ih častim kolačima — branilasam se. — Samo ne želim ni da ih ubijem.

www. crowarez.org


— Oni bi tebe ubili.— To je još veći razlog da to ne uradirn. Šeretski se nasmejao. — Mora da dovodiš dedu doludila. I ja sarn se nasmešila. — Verovatno. Ironično je to što bise on složio s tobom. I on bi mi rekao da ih probodem. — Već mi se dopada. — Rekao bi mi da probodem i tebe. — To je samo zato što me nije upoznao. Umem da budemveoma šarmantan. — Kladim se da umeš. One devojke iz kafića sigurno tomisle. — Zašto sam morala to da kažern? Samo mi senasmejao, onako nepodnošljivo podrugljivo kako on toume. Poštedeo me je odgovora i nakrivio glavu. — Dva automobila, iz pravca severa. — To je verovatno dežurna jedinica. Možda bi trebalo dakreneš. — Ne ostavljam te ovde. — Samo sam mislila da će savez možda postavljati pitanja,možda... znaš. Vampir. Automobil pun lovaca na vampire.Sam izračunaj. — Brineš se za mene — rekao je nežno mi se približivši.Odjednom sam bila isuviše svesna svoje kratke haljine igolih rarnena. — Samo sam ljubazna — odgovorila sam. — A i treba minešto od tebe. — To obećava. — Nagnuo je glavu k meni. — I onajpoljubac nije bio ljubazan. Progutala sam pljuvačku. — Spasavala sam te odhipnosa. — Podseti me kasnije da ti zahvalim. Približavao nam se zvuk motora, toliko glasan da sam gačak i ja čula. — Molim te idi. — Pusti me da te vratirn kući — mrmljao je. — Sakriću seako im kažeš da već imaš prevoz do doma.

www. crowarez.org


Pogledi su nam se sreli i videla sam da mu se oči cakle,čak i u toj tami. — Zašto? Usnama mi je okrznuo uho šaljući rni drhtaje niz vrat. — Zato što to želiš. Najgore je bilo to što je Kvin bio u pravu. Želela sam daostanem nasamo s njim. Srećom, dva vozila puna okorelihHelios-Ra agenata koja su dolazila iza ćoška odvratila sumi pažnju. Kvin je bio negde među tamnim senkamaindustrijske zone, a ja sam stajala sama s dva vezanavampira koja su mi ležala pored nogu. Verovatno samizgledala prilično upečatIjivo, pogotovo za učenika. Osećala sam se zbunjeno. − Hanter Vajld? — pitala je žena veoma sposobnog izgledaustajući sa suvozačevog sedišta prvog SUV-a. Oko vrata sujoj visili čepovi za nos, a na levom uhu je imala slušalicu. Klimnula sam glavom. — Da, to sam ja. — Primili smo vaš poziv — dodao je njen pratilac. Bio jeveoma visok, neverovatno belih zuba, dok mu je nosočigledno bio slomljen nekoliko puta i upadIjivo nakrivljenna levu stranu. Svakom drugom izgledao bi zastrašujuće,naročito zbog ožiljaka po vratu. Meni je delovao kao članporodice. — Brendone — široko sam se osmehnula. — Drago mi ješto te vidim. Uzvratio mi je osmeh i glavom pokazao na varnpire. — Dobro si to obavila, mala. — Imala sam pornoć — žurno sam objasnila. — Bilo nas jepetoro-šestoro. Ostali su odveli Kloi na ušivanje. Ja samsamo ostala poslednja da završim čišćenje. — Zapravo, to je naš posao — rekla je žena mahnuvšioštalima da dođu i pokupe vampire. — Dobro obavljenposao, Vajldova. Vidim da je reputacija tvoje porodicezaslužena. — Hvala. — Slegnula sam ramenima. Želela sam da imkažem da nam je Kvin pomogao, ali nisam bila sigurna da li

www. crowarez.org


će to samo zakomplikovati stvari. Sigurno bi me oniodvezli do škole kad bi znali da je on još negde u blizini.Najbolje je da sve ispričam Kiranu, koji će to preneti Hartu.— Pa, šta će biti s njima? — pitala sam dok su ih ubacivaliu zadnji deo kombija.— Ne brini se za to — rekla je namrgođeno. — ZnamoMetjua. Već nedeljama pokušavamo da nađemo njegovujazbinu. Progutala sam knedlu. Zaista sam se nadala da nisamupravo predala ratne zarobljenike jedinici za odstrel. —Brendone? — Ne brini, mala. Sve će biti u redu. — To baš i nije bioodgovor. Otvorio mi je vrata. — Upadaj, odvešćemo te dodoma. — U redu je — rekla sam bezočno lažući. — Uzelismo motor pa moram da ga vratim. Tu je, u Ulici Haničerč.— Koja je bila iza ćoška, blizu kafića. Iskreno sam senadala da Kvin nije lagao kad je rekao da će me otpratiti.Nisam imala dovoljno gotovine za taksi, a nije me radovalasat i po duga šetnja do škole po mraku. — Jesi li sigurna? Klimnula sam glavom trudeći se da se osmehnem kao daje sve u redu. Prijateljski me je pozdravio. — Dobro, kreni onda. Motrićemo na tebe dok ne stigneš doćoška. U bioskopu se završava kasna projekcija. Sve će bitiu redu. — Namignuo mi je. — U svakom slučaju, već sisredila zlikovce. — Valjda si u pravu. — Krenula sam gledajući krajičkomoka da li je Kvin tu negde. Videla sam samo napuštene sivezgrade s polomljenim prozorima i visok korov koji jeizbijao između pukotina na pločniku. Jedan rakun se motaooko kontejnera. SUV i kombi Helios-Raa čekali su dok nisam stigla doćoška i mahnula pre nego što sam skrenula u Ulicu Blit.Tamo je stvarno gomila ljudi izlazila iz bioskopa i izTeorije zavere koja se zatvarala. Lagano sam otišla do

www. crowarez.org


početka uličice koja je izlazila na knjižaru i prodavnicuokultnog u čijem su se izlogu presijavali kristali. Iako jeprodavnica bila zatvorena za taj dan, osećao se jak mirisnag čampa štapića. Spenser je stalno visio tu čeprkajući pobilju, kamenju i bronzanim statuama u potrazi za tajnimčinima i magičnim talismanima. Pitala sam se, ne prvi put,da li je vlasnik imao pojma koliko je lovaca na vampire bilomeđu njegovim stalnim mušterijama. Takođe sam se zapitala kuda je Kvin nestao. Zabacila sam kosu nestrpljivo lupkajući nogom. Još petminuta i moraću sama da se snalazim. Nisam rnogla dačekam celu noć. Ne kad je u pitanju Kvin. Možda je spazioneku slatku devojku i provešće narednih sat vremenaflertujući s njom sasvim zaboravljajući na mene. — U slučaju da to još nisam pomenuo, odlično izgledaš,Vajldova. A možda i nije. Okrenula sam se i videla ga kako se spušta s požarnihstepenica iza mene. Bio je na trećern spratu, ali doskočio jeelegantno kao mačka, a i izgledao je isto toliko uobraženo. — Hvalisavče — rekla sam ravnodušno. Slegnuo je ramenima. — Nisam pobornik skrivanjasvoje prave prirode. — Mmm, zar se to ne podrazurneva za jednog vampira? — Generalno govoreći, da. Ali ti več znaš da sam vampir,pa što bih se onda pretvarao? Ne želirn da te lažem, Hanter. Prokletstvo, dobro mu je išlo ovo loženje. Stomak mi se malo prevrnuo od uzbuđenja, i protivmoje volje. Možda sam u poslednje vreme čitala previšeljubića. — Hajde — rekao je nežno. Vodim te u dom. Bilo mi je ćudno koliko sam se osećala normalnoprelazeći ulicu s njim, kao svi ostali parovi koji su krenuliprema svojim vozilima. Mora da smo izgledali kao da smobili na sastanku, naročito kad me je poveo prema svom

www. crowarez.org


crnom mustang kabrioletu i otvorio mi vrata. Sedišta su bilapresvučena mekom kožom, a hromirani delovi sijali su sekao da su upravo ispolirani. Na podnim otiračima nije biloni trunčice prašine ni prljavštine. — Lep auto — rekla sam da blh prekinula iznenadnu tišinu,— Aha, svojevremeno je pripadao mojoj strini. Hvala bogu,ona skuplja stvari kao hrčak. Morala sam da se nasmejem. — Ko bi drugi nego jedanDrejk sačuvao automobil kao uspomenu.— Treba da vidiš šta je sve sačuvala. — Stresao se. Bilasam radoznala. — Šta, na primer? — Kosti prstiju na rukama. — Mmm... fuj. — Hoćeš li da čuješ šta je fuj? Drži ih u kutiji od kedberičokolade. Zamisli da imaš sedam godina i da pomisliš kakoimaš sreće što si pronašla tajnu zalihu čokolade. E takoizgleda kad ti se snovi sruše. Topao vetar milovao mi je lice i mrsio kosu. Kosa će mise pretvoriti u gomilu repova dok ne stignerno, ali nisammarila. Bilo je lepo sedeti u automobilu s mladićern. Skoroda sam mogla da ubedim sebe da je sve tako jednostavno. — Jesi li ikad saznao čiji su prsti? Pogledao me je s nevericom. — Strini Rubi se nepostavljaju pitanja. — Zašto, je li zla, ili tako nešto? — Ne, samo je luda. — Rekao je to nonšalantno, bezosude. To je samo bilo činjenično stanje. — Oh. — Lovci su joj pobili porodicu. — Vampiri su pobili moju — naglasila sam odbrambenimtonom. − Nisam te ni za šta optužio, Hanter — rekao je mekšimglasom.

www. crowarez.org


Trgla sam se. Večeras mi je spasao život. Ne bi trebaloda ga napadam. — Izvini. Slegnuo je ramenima. — Ništa strašno. Čudno je, zarne? — Šta? — Ti sporazumi i sve to. Kao da smo se jedno jutroprobudili i neko nam je rekao da više nismo neprijatelji.Treba da prođe vreme da se naviknemo. —Tačno — rekla sam. — Ali ipak mislim da je to stvarnokul. — Nažalost, ne slažu se svi s tobom. Pomislila sam na svog dedu i šta bi uradio da me sadvidi. — Znam. Ali dovoljno je vredno da pokušamo to dazaštitimo. — Jeste — rekao je i pogledao me značajno, kao da mislibaš na mene. — Vredno je. To je bila ludost, zar ne? Za njega sam bila samo lovac,jedan od momaka. Ali još od kafića me nije nazvao Bafi.Zapravo, zvao me je mojim pravim imenom, Da li je tonešto značilo? Saberi se, Vajldova, rekla sam sebi. Takođese muvao bar s još dve devojke pre samo tri sata. Usporio je kad srno stigli do skretanja za školu.Zaustavio se kod žbunja i ugasio motor i svetla. Dobro sunas skrivale niske grane drveća i visoka trava. Svici su namnamigivali s livade s druge strane puta. Nigde nije bilonikoga, ni čoveka, ni vampira. Čak su se i zvezde sakrileiza oblaka, kao da ne žele da nam smetaju. — Dobio sam tvoju poruku dok sam te čekao. Htela si dame zamoliš za uslugu? — rekao je okrećući se prema meni.Čak i u tami, jagodice su mu bile izražene, a lice bledo.Njegovi zubi, suviše oštri i s uvučenim očnjacima, sijali suu mraku. — Znači, ipak si dobio poruku? — počela sam dablebećem. — Nisam bila sigurna. Mislim, ponekad namsignal nije toliko dobar u školi. Ali pretpostavljam da znaš

www. crowarez.org


o čemu pričam pošto živiš na imanju. — Umukni, umukni,umukni. Lagano se nasmešio. — Hanter, jesi li nervozna? — Umukni. — Jesi li htela da me pozoveš na matursko veče? —zadirkivao me je, — Umukni — ponovila sam dok mi je užasnut osmehzastao u grlu. Kvin se osmehivao. — Prilićno dobro izgledam usmokingu. Zakolutala sam očima odjednom ponovo opuštena. —Tako si nesvakidašnje skroman. — To je prokletstvo − složio se veselo. Boja očiju mu se odsrebrne pretvorila u boju jezera pred oluju. — A ti još nosišmedaljon s krunisanja. Osećala sam se kao da me je uhvatio da sanjarim nadnjegovom slikom. Vratila sam privesak u haljinu. Obrisalasam vlažne dlanove o krilo. — Smem li da ti poverim tajnenaše škole? —Tajne Helios-Raa? Kul. − Zadovoljno se zavalio usedištu. Grickala sam usnu. — Nema veze. To je bila loša ideja. Dodirnuo mi je ruku. — Šalim se. O čemu je reč? Nadala sam se da neću napraviti ogromnu grešku. Činilomi se da mogu da mu verujem i pored tog šeretskog osmehai očnjaka. Iz torbice sain izvadila pilulu koju sam ukrala izKloine torbe. Bila je u maloj plastičnoj kesi, kao kesice zanakit. — Treba mi analiza ovoga — objasnila sam tiho. — Sigurno imate laboratorije u školi. — Imamo. Ali ne poznajem nikoga dovoljno dobro da bihmu verovala. — A meni veruješ. — Da. — Iako to nije imalo nikakvog smisla. Uzeo jepilulu mršteći se. —Izgleda kao vitaminska pilula.

www. crowarez.org


— Iskreno se nadam da je samo to. — Misliš da je u pitanju nešto drugo? Klimnula sam glavom. — Kloi ih pije i počela je da seponaša čudno i da menja raspoloženje. Podigao je obrve. — Steroidi? — Možda. Opsednuta je uzimanjem vitamina, vežbanjemjačanjem, tako da je i to moguće. Sećaš se Vila? Onogdečka što smo ga odveli u bolnicu? I on je spomenuo nekevitamine, zar ne? — Uh. Kako je on? − Još se ništa ne zna sa sigurnošću. I niko neće ništa da namkaže o onoj hel-blarki koja se pretvorila u prah. Definitivnose dešava nešto čudno. — Da, to nije bilo normalno — složio se Kvin. — Videćuda li Markus, moj brat, može da analizira pilulu. Dobro muidu te stvari. Zamolio bih strica, on je profesor biologije, alion bi postavljao suviše pitanja. — Spustio je moj jedinidokaz u džep.

— Možeš li da analiziraš i ovo? — pitala sam vadećiuzorke krvi iz torbice. Bila sam jedna od onih devojakakoje nose krv u torbici i bodež u čizmi. Možda bi trebalo da popričam sa školskim psihologom. Dok je stavljao uzorke u džep, osećala sam istovremenonervozu i olakšanje. Potpuno neuobičajen kikot zastao mi jeu grlu. Možda ću konačno dobiti neke odgovore. Dodirnulasam mu zglob, osećajući njegovu hladnu kožu pod prstima.— Hvala ti. Na trenutak je zastao i zaškiljio. — Ti ne piješ ovepilule, zar ne? — pitao je strogo. — Nema šanse. − Nagnuo se prema meni njuškajući miključnu kost i vrat ispod brade. — Šta to radiš? —prošaputala sam. — Samo proveravam — odgovorio je pomalo promuklimglasom.

www. crowarez.org


— Šta proveravaš? — Srce mi je zaigralo. — Obično možemo da namirišemo kad ljudi koriste lekoveili drogu. A definitivno možemo da im osetimo ukus. — Rekla sam ti da ništa ne pijem. — Znam. Mirišeš na... maline... i limetu. — Je li to... dobro? Osetila sam njegov osmeh na koži. — Jeste. — Oh. — Progutala sam knedlu. Bilo mi je sve teže dasročim smislenu rečenicu. — Znači, mogao bi da namirišešKloi? Ili Vila? I znao bi da h je sve u redu? — Možda. Doduše, više volim da udišem tvoj miris. Da, stvarno je bio mnogo dobar u ovome. Osećala sam se kao da se topim, kao da gorim, kao dasam progutala sve one svice. Odmakao se taman toliko da može da me pogleda, kaoda sam neka zagonetka koju treba da reši, ili slatkiš kojimožda ne bi smeo da pojede. Loš primer. Očnjaci su mu se izdužili, samo malo. Ne bih niprimetila da nisam navikla da obraćam pažnju na te stvari.Iz nekog razloga nisam bila nervozna zbog toga. Nisam sene samo zato što sam imala torbu punu malog oštrogoružja. Odjednom sam osetila nešto između nas, nešto višeod tajne koju smo podelili. U pitanju je bilo nešto drugo, nešto nedozvoljeno,tajnovito, slasno. Maleni razmak koji nas je delio nestajao je dok sam muse približavala, kao da je magnet. Pogledi su nam biliprikovani jedan za drugi. Zenice su mu se raširile, a dužicesinule. Nasmejala sam se. — Nisi jedini koji bi griz — rekla sam. Odjednom me je ljubio, ili sam ja njega ljubila.Jednostavno smo se našli jedno drugom u naručju, kaomunja koja se čas vidi, čas ne. Svuda. Usne su mu bilenemirne, jezik odvažan. Nije mi bilo dovoljno. Osetila sam

www. crowarez.org


žmarce po celom telu. Zaronio mi je ruku u kosu, mazio mipotiljak. Privukao me je još bliže. Pod dlanovima samosećala njegove izvajane mišiće. Nikad se nisam tako osećala. Bio je vampir, a meni je to bilo nebitno. Bila sam lovac i to mi je bilo nebitno. Jedva sam disala i to mi je bilo nebitno. Samo sarn želela još. Ubrzo, prostor u automobilu nije nam bio dovoljan iKvin je rukom slučajno udario sirenu. Iznenadan zvukodjeknuo je kroz noć nateravši nas da poskočimo i da serazdvojimo. Vrtelo mi se u glavi i bila sam dezorijentisana.Usne su mi bile tople i nabrekle. Osmehnuo se sa žaljenjem, terajući sebe da me pusti. —Valjda je to znak da treba da te odvedem u dom. — Bolje da odavde idem peške — promrmljala sam. —Zbog kamera. — Pošalji mi poruku kad stigneš — rekao je. — Čekaćuovde dok ne udeš. — Važi. — Bila sam prilično ošamućena, iznenađena štosam uopšte uspela da ustanem. Bilo mi je veoma drago štoje i on delovao isto toliko smeteno. — Laku noć, Hanter.

www. crowarez.org


15.

KVINŠiroko sam se osmehivao čitavim putem do kuće. Ispalio sam dve zgodne devojke, umalo su me probolikocem i morao sam da se krijem od automobila punoglovaca na vampire s punom ratnom opremom. Bilo je skroz vredno toga. Kad sam parkirao automobil, Nikolas je stajao na tremu.Zaklonio je oči od jakog svetla farova koji su mu obasjaliočnjake. — Kako je prošao sastanak? — pitao je kad sam zatvoriovrata automobila. — Koji tačno? — Hvalisavče.— Velika lepota nosi veliku odgovornost — uzvratio sam. Idalje sam se osmehivao. — Jesi li raspoložen za patrolu, lepotanče? — Uvek. − Još sam bio naložen od borbe i poljupca.Savršen završetak večeri bio bi kad bih razbio nekoliko hel-blara. — U ormanu u hodniku ima jedna torba — rekao mi jeNikolas. Ušao sam i uzeo je zajedno s ručnim samostrelomskrivenim u rukavu starog kaputa koji niko nije oblačio.Bio mi je omiljeni i jedva sam uspeo da ga sakrijem odLusi. Stavio sam torbu na rame i izašao napolje. Na kraju trema još su se videli tragovi vatre i jednavlažna daska koja će potpuno istruliti ako je uskoro nezamenimo. Houpina odmetnuta Helios-Ra jedinica ozbiljnoje oštetila kuću kad je pokušala da probije ulazeksplozivom. Još nismo završili renoviranje, ali barem smozakrpili ogromnu rupu koja je zjapila u zidu.

www. crowarez.org


Pokupio sam kosu i stavio strelu u samostrel. Samostrelbez strele koristan je koliko i kašika. Mama je bila kaobesmrtni mladi istraživač s tim njenim podsticajnimgovorima u stilu „budite spremni" — Idemo. Na imanju i u gustoj šumi oko planina po kojoj smopatrolirali nismo morali da se suzdržavamo. Mogli smo dase krećemo koliko god smo brzo hteli, ne brinući da će našezamagljene siluete spaziti ljudsko oko. Osećali smo sloboduushićenje. Nisam lagao kad sam rekao Hanter da ne odobravamskrivanje sopstvene prirode. Nisam odobravao ni kad nekoide unaokolo sav tužan zato što se slučajno desilo da jebesmrtan. Po mom mišljenju, vampirizam je bio strava. I bolje je biti besmrtan nego mrtav. Dobro, dok sam bio čovek, pomisao na krv me je brinulajer sam mislio da me čeka doživotna ishrana u stilu „trebada jedete prokelj zato što je zdrav". Ali kad sam sepreobrazio, preobrazilo mi se i čulo ukusa. Zašto bihokretao glavu od onog što me održava u životu? Odnosnobesmrtnog? Kako god. Koliko sam video, jedini nedostatak bilo je to što jelakše nabaviti čizburger nego krv. I nedostajalo mi je sunce,ali to sam brzo prevazišao. Ionako sam se sad na suncuosećao grozno. Dankan je tugovao za suncem i stalno sežalio što više ne može da pije kafu. Ja sam samo smatrao da imam sreće što devojke misleda su vampiri kul, i pored toga što nisu znale da samvampir. Feromoni su bili vrlo korisni. Nije mi promaklaironija situacije u kojoj mi se nije sviđala nijedna od tihdevojaka, već devojka koja ubija vampire. Nisam imao nameru da dozvolim da mi to upropastiveče. Ni njen ukus koji sam još osećao na usnama. - Počeo si da se šepuriš - promrmljao je Nikolas.

www. crowarez.org


- Samo malčice. Dobro je za dušu. - Sagnuo sam se ispodjedne niske grane. Miris vlažne zemlje, hladnog vetra ikedrovine bio je gust kao dim. - Konačno smo se rešilionog vampira Metjua i njegove bande. - Pored Solanžinogpreobražaja baš na njen rođendan, nismo imali mnogovremena da se bavimo njime. Drejkovi ionako nisu bilivampirska policija. Samo smo se trudili da vodimo računašta se dešava na našem pragu. Nisam se šalio kad sam rekaoHanter da nije lako prepoznati sve loše vampire. - Jesu li se pretvorili u prah? - Ne svi. Hanter i njeni prijatelji su bili tamo. Pozvala jeneku Helios-Ra jedinicu za čišćenje da ih zatvore. - A tebe su tek tako ostavili na slobodi? - pitao je snevericom. - Ne misliš valjda da sam ostao da se rukujem s njima? Šuma je bila mračna i puna senki, ali vid nam je bioodličan. Još jedna prednost vampirizma: zaista odličan vidnoću. Video sam kako se lišće pomera, oblik grana i papratii stazu koja je sijala kao da je mesec iznad nas pun. Sve jedelovalo kao da sija, pomalo, duž ivica. Sova je huknula sneke borove grane u potrazi za nesmotrenim miševima.Večeras će morati da nađe novo lovište, ili će ostati gladna.Sve male životinje bežale su pred vampirima. Nikolas je zastao i onjušio vazduh. Lice mu se ukočilo.− Hel-blari rekao je tiho. Klimnuo sam glavdm uhvativši slab miris kuvanih gljivai budi. Ako hel-blari ikad uspeju da se sastave s pameću iprovale kako da prikriju svoj smrad, zaista će biti opasnasila. Naciljao sam mirne ruke. Nikolas je stao iza mene scevima u rukama. Najsigurnije sam se osećao kad mi jejedan od braće čuvao leđa. Trojica hel-blara su krenula u napad u naletima, jedan sespustio s grane, drugi je iskočio iz gustiša, a treći izadebelog bresta. Odapeta strela pogodila je prvog u grudi

www. crowarez.org


probijajući mu grudni koš i srce. Vrisnuo je i skljokao se uoblaku sive prašine. Drugi je naleteo na mene izbijajući misamostrel iz ruke na busen jagorčevine. Nikolas je biozaokupljen nabijanjem dopola zabodenog koca uposlednjeg vampira. - Drejkovi - nasmejao se moj hel-blar gledajući u svogprijatelja. - Još bolje. Škijocao je brojnim očnjacima u morn pravcu, kao da milomi kosti. Skočio sam u stranu da izbegnem njegovupljuvačku. Niko nije znao koliko je stvarno zarazna. A ovajtip nije delovao kao da će se u pravi čas dezintegrisati, kaoona hel-blarka u školi. Čime god da je bila zaražena,očigledno se zaraza nije raširila. Ispratio je moj salto unazad, dosadan kao čičak.Iskoristio sam snagu skoka da ga prevrnem, padajući narastinje. Dočekao se u čučanj režeći preko ramena. Vene sumu bile skoro crne ispod plave kože. Ispod noktiju je imaosvežu krv. Nisam ni pokušavao da ustanem; samo sam se otkotrljaodo samostrela. Prva strela je promašila i zabila se u brezušaljući belu ljuskastu koru u vazduh. - Nik, jesi li dobro? - viknuo sam. Procedio je nešto što jezvučalo kao „da". Odapeo sam još jednu strelu i opetpromašio srce, ali barem mu je prošla kroz rame. Siktao jeod bola. Odlično. Osim što je sad imao otvorenu ranu iz koje je curila krvkoja je mogla da zarazi mene i Nikolasa. To je bilo loše. Moj hel-blar se ponovo približavao u liniji s Nikolasom,tako da sam rizikovao da pogodim brata ako ponovoodapnem strelu. Obično sam bio veoma dobar strelac, alibilo je previše rizično. Zamenio sam samostrel kocem kojisam izvadio iz kaputa i bacio se među rastinje urličući.

www. crowarez.org


Nije me zanimalo šta mama kaže o prednostimaiznenađenja; dobar borbeni poklič ponekad može danapravi razliku izmđu pobede i poraza. Hel-blar je takode urliknuo i ponovo smo se uhvatili ukoštac pokušavajući da vidimo ko će kome naneti višeštete. Bio je nenaoružan. Obično su koristili svoje brojneočnjake i pretnju otrovnorn krvlju. Zamahnuo sam kocem unjegove grudi, ali blokirao mi je udarac pokušavajući da gaokrene prema meni. Izdržao sam stežući ga kao mengelamadok su mi očnjaci goreli kroz desni, a prsti se grčili odstiskanja koca. Krajičkom oka video sarn oblak prašine ičuo kako se Nikolas nakašljava. Pepeo koji ostane iza hel-blara bio je grozan. Zabio sam mu koleno u prepone i udario ga laktomslobodne ruke ispod potiljka. Već presamićen, hel-blar sezateturao i još više pognuo. Pravo na moj uspravljen kolac. Težina njegovog tela u padu srušila me je na kolena, apotom sam ostao sam s krvavim kocem u ruci dok se pepeopolako spuštao na travu. Bacio sam kolac i obrisao dlanoveo gomilu opalog lišća. — Trojica manje. — Ustao sam. — Nije loše. − Otresaosam prah s majice mršteći se. — Ali ću zato ostatak večerimirisati na vlažne gljive.— Da li ti je ovo delovalo suviše lako? — pitao se Nikolasglasno. — Lako? Jesi li jeo bunike? — Ozbiljno. Nisu li ti delovali umorno? Namrštio sam se. - Pretpostavljam da su mogli da pruževeći otpor. Ali nisu baš ni legli i umrli kao ona riba u školi. U blizini, jato ptica uzletelo je ka nebu prekidajući nasglasnim kreštanjem. Razmenili smo poglede, razumevši sebez reči, i potrčali. Ništa nije moglo da izmori hel-blare kaoborba ili gozba. A i jedno i drugo bi uzbunilo jato usnulihptica.

www. crowarez.org


Potrčali smo brže. Hladni prsti vetra obavijali su mi lice.S topala su nam jedva dodirivala tlo, ne lomeći grančice,nečujna da ne odaju naše prisustvo. Ono što nas je odalo bio je zaprepašćen uzvik koji smoobojica ispustili, zanemarivši svu obuku, uz prigušenepsovke. Teško je ostati neprimetan kad naletiš na mlađu sestrudo članaka u planinskom potoku, zakrvavljenih očiju, siskeženim očnjacima, kako baca kočeve na sve strane. Hel-blari, plavi kao otrovne bube, škljocali su zubimana obe obale. Pogledala je u našem pravcu. Ili nije imalavremena da nas prepozna ili smo je stvamo razbesneli. Kolac je poleteo prema nama, a potom još jedan. — Solanž, prestani! — viknuo sam. Nikolas je nastavio da trči, ne mareći za kolac koji mu jejurio prema srcu. Jer je Lusi ležala pored Solanž, ispružena na crnimoblucima dok joj je se krv slivala u vodu kao crvene trake.

www. crowarez.org


16.

HANTERSubota, kasnije uveče

Na putu do bolnice poslala sam Kvinu poruku da mu javimda sam bezbedna u kampusu. Kloi je stajala odmah kodvrata s povezom ispod pamučne majice i još jednim napodlaktici. Bila je bleda i zenice su joj bile raširene, aliizgledala je dobro. — Dobro se osećam — rekla je klateći se na nogama.Smeškala se kao budala. — Teo je dobar. —Teo ti je dao lekove protiv bolova. — Laknulo mi je kadsam videla da je dobro. — Aha. Bolji su od vitamina. Bolji su od slatkiša. —Zvučala je šokirano. I zaplitala je jezikom dok priča. − Sedi pre nego što padneš na glavu. — Nežno sam jegurala ka stolici. Bockala je zavoj. — Imam li sad veštačku ruku? Neosećam je. — Prestani s tim — rekla sam joj. — Ili će te sutra đavolskiboleti. — 'Bro. — Ako počnu da ti cure bale, ima da te slikam. — 'Bro. Smejala sam joj se kad je počela dernjava. Skočila sambaš kad se zavesa koja je zaklanjala sobe za pregled uzadnjem delu pomerila. Vil je jurio prema meni. Bila samtoliko iznenađena da sam samo stajala i gledala ga. Kožamu je bila plavičasta, a oči krvave. Prvo to nisam niprimetila. Teo i Džena bili su iza njega, kao i Spenser, koji

www. crowarez.org


je držao krpu na vratu. Krpom se brzo širila crvena fleka,skoro istom brzinom kojom je Spenser bledeo. — Probodi ga koceml — viknuo mi je Teo. U ruci je držaodugačku hipodermičku iglu. — Probodi ga odmah, Hanter! — Šta? —U ruci mi je bio kolac. Bila sam mu dovoljnoblizu. Ali sam se takođe ukočila. — Šališ se? — Sada! — povikali su sve troje uglas. To je bilo dovoljnoda me pokrene. Pokrenula sam se i zbog Vila, koji se baciona mene dok mu je pljuvačka curila s očnjaka. Odakle muočnjaci? Na vratu je imao modre mrlje i dve zagnojene ranena mestu ujeda. Džena je bacila tubu antibiotske masti ipogodila dugme za alarm na zidu. Pomoć je stizala. Ali ne dovoljno brzo. — Sranje! — vrisnula sam jer sam morala nešto da kažern.Vil je na sebi imao onu papirnu bolničku haljinu, kosa muje bila razbarušena kao i uvek i imao je onaj isti iskren izrazlica. Bio je omiljen u svim razredima, i kad nisu bilinjegovo godište. Prema svima je bio ljubazan. Ni muvu nebi zgazio, što mu je kao lovcu na vampire bio problem. Aliroditelji nisu hteli ni da čuju da napusti školu. Stoga setrudio koliko je mogao i pronašao se u Odseku za naučnaistraživanja, što je podrazumevalo manje stvarne borbe. On je taj koji je pozivao na ples stidljive devojke što suse krile po ćoškovima na školskim priredbama. A sad je siktao na mene. To definitivno više nije bio Vil. — Sranje! — Prodrala sam se ponovo kad me je pesnicomudario u rame. Nije me zakačio po licu jer sam skočila ustranu, ali nisam bila dovoljno brza. Na usnama je imaokrv. Krv je bila i na Spenserovom vratu i po njegovoj majiciod konoplje. Svaki minut obuke probudio se u meni, omogućavajućimi da se usredsredim. Skočila sam bočno i napravila okret tako da sam se našlaiza Vila. On je bio u stanju klasičnog ludila novorodenog

www. crowarez.org


hel-blara, o kom sam čitala, ali nikad ga nisam videlaNjihova žed za krvlju bila je iskonska, izopačena inezaustavljiva. Čim sam mu se izgubila iz vidokruga,usredsredio se na Kloi, koja je bila slabija. Sedela jepognuta u plastičnoj stolici i kikotala se. — Smrdiš na stare čarape — rekla mu je ljubazno pre negošto je zavrtela glavom. — Ne, na gljive. — Delovala jezabrinuto. — To je loše, zar ne? Ne mogu da se setim zaštoje to loše. I dalje je blebetala sebi u bradu kad je skočio na nju, a jasam se bacila na njega. Kolac mu je probo kožu na mestugde mu se bolnička haljina otvorila. Naciljala sam ukoso odtice i zabola što sam jače mogla i dalje psujući na sav glas.Jer mi je bilo lakše da psujem nego da mislim o onome štoradim. Probadam kocem prijatelja. Vrisnuo je i pokušao da se okrene da izvuče kolac.Uspeo je da se okrene dopola, taman dovoljno da nam sepogledi sretnu pre nego što se pretvorio u prah i rasuo se posjajnom linoleumu. Teo je prvi stigao do mene. Stavio mi jeruke na ramena. — Je li te ugrizao? Jesi li povredena? Hanter? Nisam bacila kolac jer su me učili da nikad ne bacamoružje, ali osetila sam slabost u prstima i dlanovi su mi biliznojavi. Činilo mi se da ću povratiti. — Hanter, jesi li povredena? Odmahnula sam glavom dok mi se stornak dizao. — Hej! —Teo me je protresao. — Ne smeš da padneš ušok. Treptala sam dok mi se vid polako vraćao u normalu.Sive tačkice su se izgubile. — Dobro sam — odgovorilasam promuklim glasom. — Šta se, dodavola, desilo? Džena mi je dodala čašu vode. — Upravo si nam svimasačuvala život.

www. crowarez.org


Pila sam vodu najviše zato što nisam znala šta ću odsebe. — Nisam spasla Vila. — Spasla si Kloi — rekla je tiho. — Vila niko nije mogao da spase — dodao je Teo. Okrenuose prema Spenseru, koji je bio naslonjen na zid staklastihočiju i kose mokre od znoja. — Ugrizao te je — rekla sam ravnim glasom. Spenser je slabašno klimnuo glavom. — Dobro sam. — Već sam mu dao prvu dozu antibiotika — rekao je Teopodižući Spenseru kapke da mu pogleda zenice. — To nije pomoglo Vilu — rekla sam tiho, trudeći se dasuzbijem paniku koja se nakupljala u meni. — Vilov ugriz je bio gori — rekao je Teo. Spenser setrznuo kad mu je Teo jače pritisnuo ranu. — Samo ga jeogrebao. Ipak, moraćete svi da odete odavde. Mora da budeu karantinu. — Šta? Ne! — vrisnula je Džena. — Upravo si rekao da ćemu biti dobro. Nije baš tako rekao, ali nisam htela to da ističem. — Procedura — odgovorio je Teo kratko podmećući ramepod Spenserovu mišku da ga odvede do kreveta. Kloi jepočela da hrče u stolici. Bilo mi je veoma drago što je Kvin pristao da mipomogne da analiziram onu pilulu. Nešto je očiglednomoralo da se uradi. I to brzo. Čučnula sam pored Spensera i sačekala da me pogleda.Postarala sam se da mi se na licu ne primeti ni tračaksumnje ili zabrinutosti. — Biće ti dobro. Nervozno je klimao glavom. — Stvarno to mislim, Spensere — bila sam uporna. — Neteraj me da te prebijem. — Nemaš šanse protiv mene. — Pokušao je da se osmehne.— Čak ni u ovakvom stanju. — Stišao je glas do šapata. —Nisam popio nijednu pilulu, Hanter. Nisam kao Vil.

www. crowarez.org


— Znam. — Ispružila sam ruku da mu stavim dlan nadredove, ali Teo me je lupio po zglobu.— Nema dodirivanja — rekao je, — Znate pravila. Znala sam pravila. I imala sam oko dva minuta pre negošto ovde sve počne da vrvi od ljudi, a nas izbace napolje. — Sredićemo ovo — rekla sam Spenseru ubedljivo. Dženase motala oko mene smrknutog lica, iako je pokušavala dase nasmeši Spenseru. — Već sam zatražila pomoć. Uskoroćemo nešto saznati. — Izborićeš se ti s tim — dodala je Diena vatreno baš kadje prvi odgovor na alarm nagrnuo kroz vrata. Udaljili smose. Ako i nas stave u karantin, nećemo uspeti Spenseru daobezbedimo potrebnu pomoć. Iza prve interventne jedinice došla su dva čuvara igospođica Dejli. Jednim pogledom je ocenila situacijuupijajući svaki detalj, sve do prašine na mojim patikama.Mobilnim telefonom je pozvala još jednu medicinsku sestrui glavnog lekara za Spensera. Poslala je Spensera i Tea sjednim čuvarom u zadnju sobu. Verovatno će ga vezati zakrevet, kao Vila. Pokušavala sam da ne razmišljam o tome. — Šta se desilo? — pitala nas je. — Hanter? — Probola sam Vila kocem — odgovorila sam. Moj glas ječak i meni zvučao čudno. Trgla sam se kad je Spenser vrisnuo u zadnjoj sobi.Čuvar je opsovao. Čulo se neko komešanje i Spenserovipovici. — Dobro mi je. Ja nisarn hel-blar. Nisam hel-blar. — Drži ga — povikao je Teo. — Treba mu još jedna doza. Džena i ja smo snuždeno gutale knedle. Oči su mepekle. — Hanter je probola Vila kocem? — istraživala jegospođica Dejli. − Vil se preobrazio — rekla je Džena tužno. — Samoodjednom. Teo mu je davao lekove i proveravao mupritisak dok smo mi pokušavali da sprečimo Kloi da liže

www. crowarez.org


štapiće za pritiskanje jezika kao da su lizalice i on sesamo... preobrazio. Pokidao je sigurnosne kaiševe s kreveta.— I ujeo je Spensera? — Valjda − rekla je Džena. — Sve se desilo tako brzo i svismo pokušavali da ga zaustavimo. Ne znam da li ga jeogrebao očnjacima ili skalpelom koji je dohvatio sa stola. Izraz lica gospođice Dejli bio je strog, ali bez osude. —Šta se potom desilo? — Vil se oslobodio, napao Hanter, pa onda Kloi. Hanter gaje probola — rekla je Džena. — Spasla je Kloi život. I životsvakoga na koga bi Vil naleteo da je izašao iz bolnice. — Tako znači. — Gospođica Dejli me je dugo gledala. —Hanter, zelena si u licu. Zašto ne odeš u svoju sobu?Pogledaćemo snimke s kamere i nastavićemo razgovorujutru. Nemo sam klimnula glavom. — Postaraj se da Hanter popije malo toplog čaja — rekla jeDženi. — I... zašto Kloi balavi po sebi? — Ušivali su je. Teo joj je dao nešto da popije. — Dobro.Onda ćete morati da je odvedete u sobu. Ne može sad daostane ovde. Kloi se nije ni probudila. Glava joj se klatila s jednestrane na drugu kad smo je podigli i odvukli napolje.Poslednji čuvar nas je sumnjičavo gledao. Nismoprogovorile ni reč na putu do soba, sve dok nismo smestileKloi u krevet. Džejson je pokucao na vrata i provirio unutra. — Moraosam da proverim da li je sve u redu na mom spratu — rekaoje ulazeći i seo na moju stolicu. — Kloi deluje dobro... —Zastao je upola rečenice. — Ali vas dve ne. Šta se desilo? — Vil se preobrazio — objasnila sam. — I ujeo jeSpensera. Možda. Prebledeo je. — Šta? — U karantinu je.

www. crowarez.org


—Ali biće mu dobro. — Džejson je progutao knedlu. —Recite mi da će mu biti dobro. — Naravno da hoće − rekla je Džena tiho i odlučno. — A Vil? — pitao je zapanjeno, baš kao što smo se miosećale. — Šta će biti s njim?

—Ništa— odgovorila sam. Sedela sam na ivici krevetaosećajući se otupelo, ali ne dovoljno. — Probola sarn gakocem. Kad se povratio od zaprepašćenja, prišao mi je i seopored mene. — Nisi ti kriva — rekao je čvrsto. — Uradila si ono što si morala — složila se Džena. — Iakonema nikakvog smisla. — Imao je šesnaest godina bio je dobar dečko. — Znam. All bio je i učenik Helios-Ra akademije. Znao jeu šta se upušta. — Nije čak ni želeo da bude ovde. — Ni to nije tvoja krivica — istakao je Džejsonpokušavajući da me uteši. Nisam bila sasvim sigurna daimam pravo na tešenje. Ipak sam maločas ubila svogprijatelja. Trebalo bi da osećam bol i nelagodu. Mora da sam to glasno izgovorila, jer je Dženaodmahnula glavom. — Ona hel-blarka je ubila Vila. Ti siga spasla. — Halo? Ja sam ga probola kocem. — Da, zar misliš da bi želeo da ga pustimo da se pretvori učudovište? Isti onaj dečko koji je sprečio jedinicu zaderatizaciju da ubije veverice na tavanu? — Valjda ne bi. Ipak. — Da — uzdahnula je Džena. — Ipak. Dobro si postupila,Hanter, iako se ne osečaš tako. — Osećam se kao skot. — Snažno sam protrljala oči da mine krenu suze. — Školski skup u ponedeljak istovremenoće biti i sahrana — primetila sam.

www. crowarez.org


— Neće biti prvi put. — Na slabom svetlu lampe Džena jebila bela kao kreč. — Znam šta nam je potrebno. Krenula je pravo ka Kloinorn skrivenom šnapsu uplakaru. Džejson i ja smo se spustili na pod pored Džene,koja je otvorila liker i dala nam flašu. Popila sam gutljaj ipresladak liker od breskve skliznuo mi je niz grlo. — Odvratno — frfljao je Džejson. — Baš je odvratno — složila se Džena. — Lakše malo. —Meni je dosta, ljudi. — Rukom sam sklonila flašu i leglana leđa zureći u ružnu bež tavanicu. Zaslužila sam da mi seu glavi neprekidno vrti slika Vila kako se pretvara u pepeo.Nije trebalo da pokušavam da je zaboravim i potisnempomoću alkohola. Kao ni činjenicu da se Spenser moždatrenutno bori za život. A to je bila bitka u kojoj nismo moglida mu pomognemo. Nismo mu čuvali leda. Osećaj je biogrozan. I trebalo je da bude grozan. — Hej, u Kvebeku je dozvoljeno piti alkohol uosamnaestoj. — Džena je mahala polupraznom flašomprema meni i liker se malo prosuo. Obrisala sam ga sobraza. Zakikotala se. — Opa. Izvini. — Nismo u Kvebeku. — Da nas uhvate da pijemo u domu,automatski bi nas suspendovali. — Ipak. Jednog dana ćeš biti mnogo dobar lovac — dodalaje. — Mislim, baš mnogo dobar. Znaš? — I ti isto. — Ne, drugačije je — bila je uporna. Gurnula je Džejsonastopalom. — Nije li drugačije? Drugačije je. — Aha — žustro je kLimnuo glavom. — Hanter je lovac! — Ha! — Džena se tako glasno nasmejala da se prepala ipala. Džejson i ja smo se pogledali, pa se okrenuli premanjoj i počeli tako jako da se smejemo da nismo mogli dadođemo do daha. Kloi je zastenjala.

www. crowarez.org


— Šta se dešava... hej — mumlala je pospano. — To je mojšnaps. — Vil je ujeo Spensera, a onda je Hanter probola Vilakocem — rekla joj je Džena trudeći se da bude ozbiljna, aliumesto toga je prasnula u smeh. Kloi nas je zbunjeno gledala. — Sranje. —Ispružila jeruku da joj damo flašu. — Daj. — Izvadila je pilulu izdžepa i popila je s alkoholom.— Čoveče, šta ti je to? — zinuo je Džejson. — Konjskapilula? — Vitamini — obavestila ga je uvređeno. — Ne i ti,— prostenjao je. — Svi devetaci su odjednompostali opsednuti vitaminima i proteinskim napicima.Unaokolo kruže glasine da će im to dati snagu. Dokotrljala sam se da namrgođeno pogledam Kloi. —Mislila sam da si danas već popila jednu. I ne bi trebalo dapiješ alkohol s lekovima protiv bolova. — Duplirala sam dozu. − Nalaktila se i uzela još jedangutljaj. — Povređena sam, potrebna mi je snaga. — Da li ti je mokraća fluorescentna? — pitala je Džena. —Meni vitamini uvek daju sjaj. Kloi je odmahnula glavom i pogledala flašu. —Dugujete mi dvadeset dolara. —Dvadeset dolara! Nema šanse da ova grozota koštadvadeset dolara. — Naplaćuje se isporuka. − Usta su joj se razvukla uosmeh, ali se potom trgla. —Jao. — Ne naslanjaj se tako na kopče — posavetovao ju jeDžejson. — Naravno. — Nadam se da je sve u redu sa Spenserom. — Uzela sammobilni telefon i poslala poruku Kiranu i Kvinu da imjavim šta se desilo. Stucnula sam usred jecaja koji mi sepotkrao.

www. crowarez.org


Džena me je zbunjeno pogledala. — No-no — rekla jegrabeći flašu. — Odvratno piće od breskve, odmah! Namrštila sam se. — Nema šanse, povratiću. Džejson se pomerio za pola metra. — Ne na mene. Ponovo sam legla na pod. Malo mi je pomogao smehmojih prijatelja. Ali ne toliko koliko ideja koja mi je iznenadapala napamet. — Imam plan — objavila sam.

www. crowarez.org


17.

HANTER— Jeste li me čuli? — Ponovila sam glasnije. — Rekla samda imam plan. Zastenjali su svi osim Džejsona, koji je već hrkao.Umalo da mu stanem na glavu kad sam ustala. — Idemo! Prenuo se iz sna. — Mmmšta? Džena mu je pomogla da ustane. — Hanter kreće umisiju. — Četiri ujutru je — gunđao je. — Kloi, hajde — ubeđivala sam je s vrata. Otvorila je jedno oko. — Povređena sam. — Zakrpili sute — rekla sam ravnodušno. — Hajde već jednom.Propustićeš zabavu i onda ćeš se žaliti cele godine. — To je, tačno — složila se konačno ustajući. Privila jeflašu na grudi. Kretali su se preko sobe u grupiprenaglašeno sporo, pa su stali kad su shvatili da smo idalje u sobi, a onda su počeli prigušeno da se cerekaju. Tošto je Džena zvučala kao hijena samo nas je još više teralona smeh. Stomak me je zaboleo. Bio je to lep predah odsopstvenih misli. Jednostavno nisam mogla da mislim o onome što sarnuradila ni da brinem za Spensera celu noć. Poludela bih.Ovo je bilo bolje. Imala sam cilj. Krenula sam u akciju. Kloi je poslednja izašla u hodnik. Spotakla se o prag kadsu se vrata zalupila za njom. — Šššš! — praktično jeviknula. Džena je stavila ruku Kloi preko usta da bi je ućutkala ibrzo je sklonila cičeći. — Jesi li me ti to upravo polizala? Odvratno. — To će te naučiti da mi ne diraš lice.

www. crowarez.org


Ovo će biti katastrofa. — Prekinite — dobacio je Džejson preko ramena. −Osećam se kao da smo opet u zabavištu. Idemo. —Zaustavio se u foajeu, ispod ostataka polomljenog lustera.— Hm, Hanter? — Da? — Kuda tačno idemo? — Na sprat jedanaestaka — izgovorila sam. — I pazite nakamere. Požurili smo uz stepenice izbegavajući stepenike kojiškripe, ugao u kom je bila kamera i labavu dasku.Zajednička soba bila je prazna, a sva vrata čvrsto zatvorena.Svako normalan sada je spavao. — Zna li neko koja je Vilova soba? — pitala sam. Džejson je zurio u mene. — Strava, imaš desetaknegativnih pa sad hoćeš da ih i mi dobijemo? Prkosno sam podigla bradu. — Nameravam da saznamšta se to dešava. Ako želite, vratite se u krevet. Džena se nasmejala toliko glasno da se zagrcnula. —Zaboravi — dodala je. — Ja sam za. — Bocnula jeDžejsona jako u rame. — A i ti si. — Dobro de — promucao je. Uzeo je flašu od Kloi. −Moram da budem pijaniji. — Uzeo je gutljaj i ukrstioočima. Ne. To je bila loša ideja. Spotakao se sam od sebe.Nije čak ni zakoračio. — Bio je u sobi 209, onoj na krajuzadnjeg stepeništa. — Blagodarim na tome — prošaputala sam veselo. — Blagodarim? Ko tako govori? — Kloi je vrtela glavorn.Bila je u pravu. Čitala sam previše ljubića. Ali sadverovatno nije bio dobar trenutak da se zapitam zašto. −Počinješ čudno da se ponašaš, Vajldova. — Ti si već počela, Čangova. Prebacila mi je zdravu ruku preko ramena. — Zato smotako dobre drugarice.

www. crowarez.org


Osmehnula sam joj se i stavila ruku na vrata. — Zna lineko da li je Vilov cimer stigao? Svi su slegnuli ramenima. — Ti proveri — predložila je Kloi. — Ti si naš neustrašivivoda. Isplazila sarn joj se, kao pravi vođa. Ali bila je u pravu.Ovo je bila moja glupa ideja i zato bi ja trebalo da izademna crtu. Polako sarn okrenula kvaku i jednim brzimpokretom otvorila vrata nekoliko centimetara. Ako ihotvorim sporo, kao što to ljudi obično rade, zapravo će višeškripati. U sobi je bio mrak. Nije se čulo hrkanje, ali teškoda je to bio dovoljan dokaz. Zakoračila sam unutra. Ostali su se cerekali iza mene.Prostrelila sam ih pogledom preko ramena. Ućutkali su se,a onda nastavili da se kikoću. Ako ne požurimo, probudićeceo sprat. Napravila sam još jedan korak i uključila modrosvetlo na svom satu poklapajući ga rukom. Trebalo mi jesamo malo svetla da vidim da li su kreveti prazni, a ne daprobudim cimera. Kreveti su bili prazni. Ispustila sam dah nesvesna dasam ga uopšte zadržala. — Nema nikog —prošaputala sam. Ušli su unutra šunjajućise na prstima tako oprezno, da sam prasnula u smeh. —Nije vam ovo slepstik komedija.* Džejson je zatvorio vrata za sobom i uključio svetlo. Natrenutak smo se zbunjeno gledali čekajući da nam se očinaviknu na svetlost. Soba je izgledala kao i svaka druga —dva kreveta, dva stola, dve stolice. Nije bilo cimera. Nijebilo ni postera na zidovima, ni knjiga na policama, ni odećena podu. Bila je prazna. Vil se tek preobrazio. Polovina profesora još nije niznala šta se desilo. Ni učenici nisu znali. — Dobro, ovo je čudno. — Džena se okrenula oko sebe napeti.

www. crowarez.org


— Jesi li siguran da je ovo prava soba? — pitala sam. Džejson se namrštio. — Da. Ovde sam mu doneo video-igricu koju sam pozajmio od njega prošle godine. Već je bioraspakovao sve stvari. — Znači njegov cimer još nije stigao? — Ne, nije. - Dobro, onda možda nisu nikom dodelili ovu sobu zato štoje Vil bio na lečenju pa bi bilo čudno. — Pogledala samispod kreveta, gde je sve bilo besprekorno očišćeno. — Alito ne objašnjava zašto su mu odneli sve stvari dok je još biou karantinu. — Protrljala sam dlanove iznenada osećajućihladnoću. — Osim ako nisu znali da se neće oporaviti? — Dobra procena — relda je Kloi. — Moguće je. Sviznamo koliko je otrov hel-blara opasan. — Šta sad? —pitao je Džejson zbunjeno. — Šta tražiš? — Nisam sigurna — priznala sam. — Samo, hel-blarkakoja ga je ugrizla pretvorila se u pepeo pod misterioznimokolnostima. A Vil je misteriozno pomenuo neki vitamin.To je previše zagonetki. — Nisam htela da pogledam Kloi,čak ni kad je nezadovoljno frknula. Prišla sam stolu ipootvarala fioke. — Ništa. − Plakari su prazni — potvrdila je Džena. Na kraju sam ipak pogledala Kloi. Zaškiljila je. — Što me tako gledaš? Naljutiće se na mene kad je ovo pitam. Nema mipomoći. — Ti kriješ svoje vitamine, zar ne? Namrštila se. — Šta? — Ustuknula je. — Videla si mekako uzimam pilulu pre sat vremena. Džena i Džejson su pratili pogledom jednu pa drugu,kao da gledaju teniski meč. — Zašto bi skrivala vitamine? — pitao se Džejson. — Zato što sam joj sela na vrat zbog njih — rekla sam neskidajući pogled s Kloi. Premeštala se s noge na nogu. To juje odavalo kad je bila nervozna, tako da sam znala da sam

www. crowarez.org


pogodila. — Znači, da si ti na Vilovom mestu, gde bisakrila vitamine u ovoj sobi? — Ne znam. — Slegnula je ramenima. — Kloi, molim te. Ovo je važno. Uzdahnula je duboko paćenički. — Dobro, ali moraš dami se skineš s vrata. Nema šanse. Pažijivo je posmatrala sobu. Prvo je proverila da li fiokeimaju lažno dno. Ništa. Pomogli smo joj da pogleda ispodmadraca, ali nije bilo ničeg osim prašine. — Ovo je glupo — promumlala je. Ali ja sam osećala da smo na pravorn tragu. Sela je na ivicu kreveta i proverila ispod otvora nanatkasni. Ništa. Džena i Džejson počeli su čudno da me gledaju. Kloi jepodigla lampu i zavukla prst u gvozdeni stalak. Izvulda jeplastičnu kesicu s malim belim pilulama. — Prokletstvo. — Džejson je zazviždao. Kloi i ja smo se smrknuto pogledale. — Ovo uopšte ne liči na vitamine koje ja pijem — rekla jetiho.

‾* Filmska ili pozorišna komedija s mnogo jeftinih i vulgarnih efekata,

kojoj je jedini cilj da izazove smeh. (Prim. prev.)‾

www. crowarez.org


18.

KVINPao sam na zemlju u trenutku kad je kolac prošišao poredmene. Zgrabio sam Nikolasa za gležanj rušeći ga na zemlju,a on me je šutnuo pre nego što je dodirnuo tlo. Drugi kolaczabio se u vrbu. Hel-blar je zastao. Lusi se nije pomerala. - Lusi! - Nikolas je bio na nogama pre nego što sam uspeoponovo da ga zgrabim. Krenuo sam na najbližeg hel-blara,udarajući ga pesnicom u lice, ali pazeći da mu izbegnernusta. Uzvratio mi je udarcem od kog mi je skoro iskočilorame. Znači, oni hel-blari od malopre su bili umorni zato što jeSolanž isprebijala. To i nije bila neka uteha. Slomio sam mu čašicu i upotrebio kolac, sve dok se nijepretvorio u prah na mojim čizmama. Nikolas je napraviosalto preskačući hel-blara koji ga je napao i doskočio je ureku prskajući nas vodom pomešanom s krvlju. Ljudskobiće ne bi prirnetilo krv u mraku, ali nas ostale jeporemetila žeđ. Jedan hel-blar je oblizivao usne puneožiljaka od očnjaka. A onda je nastupilo ludilo. Siktanje je bilo toliko glasno da je moglo da uzburkapovršinu spore rečice. Lusi se našla u središtu takve gorućežeđi za krvlju da sam se čudio što se nije probudila. I daljeje nepomično ležala. Nisam znao koliko je povređena nijebilo vremena da mislim o tome. Potrčao sam prema recipreskačući je da sprečim pristup Lusi s druge strane.Solanž, Nikolas i ja smo je okruži1i kao latice oko krvljunatopljenog cveta. Onda je Nikolas pao na kolenauzvikujući njeno ime. Pomerila se jedva primetno.

www. crowarez.org


- Napad! - viknuo sam. Znao je da ne sme da ostane u tompoložaju tako rastrojen i ranjiv. Konaćno se uspraviogledajući hel-blare vatrenim očima, tako da se jedan sapleoo sopstvene noge i pao. Ostali su se samo nasmejali. - Ako je mrtva, i vi ćete biti mrtvi - obećao im je mračno.Nasmejao se. - Čekaj, vi ste svakako mrtvi. Posle ću se brinuti zbog tog njegovog smeha. Sad sammorao da se izborim s poludelim bratom i sestrom. A ostaosam i bez kočeva. - Sranje, daj mi torbu - rekao sam Nikolasu. Bacio mi jetorbu preko Lusinog tela. Solanž ju je gledala i gutalajecaje. Očnjaci su joj se još više izdužili, sve dok nisampomislio da će joj ispasti iz usta. Šutom iz okreta slomila jevrat jednoj hel-blarki. Žena je pala licem u vodu, režeći.Solanž ju je okrenula i probola je jednim potezom.Solanžina odeća bila je krvava, ali nisam znao od čije krvi:njene, Lusine ili hel-blara. Ovo se pretvaralo u davolsku noć. Ljudskorn oku borba je verovatno delovala izuzetnobrzo dok su se boje stapale od brzine pokreta. Nama jebitka delovala kao da traje večno. Lusi je hitno bilapotrebna pomoć. Pokušajte to da objasnite hel-blaru koji je pokušavao dame ugrize za lice. - Jao, kučkin sine! - Umalo da mi izbije očnjak. Mrzeo samšto moram da priznam, ali borio sam se s vampirima celunoć, a zora nije bi1a daleko. Stigao me je umor. Šutiraosam, udarao i probadao kocern. Gust pepeo od hel-blaraličio je na maglu iznad reke. Solanž je primila udarac ukoleno i posrnula. Skočila je na noge pre nego što smoNikolas i ja uspeli da je uhvatimo. Poslednja dva hel-blarasu pobegla tražeći spas među drvećem. Nikolas je uzeoLusi u naručje dok joj se s kose cedila ružičasta voda. Zraci sunca treperili su na horizontu. Solanž je i dalje režala sasvim crvenih beonjača.

www. crowarez.org


Nije dobro izgledala. — Solanž — rekao sam pokušavajući da joj skrenempažnju. — Solanž, usredsredi se. Siktala je. Tamno nebo postalo je svetlosivo,presijavajući se kao biser. Osetio sam zoru u umornimkostima. Nikolas je stegnuo vilicu toliko jako da sam videokako su mu se mišići zgrčili. — I dalje krvari — procedio je. Solanž je oblizala usne, nesigurno zakoračila unazad iurliknula. Obojica smo se trgli. — Idi po pomoć — rekao sam Nikolasu. − Ne sme daprovede noć u skloništu, a ne možeš da čekaš da umirimSolanž. — Skloništa su zapravo više ličila na podzemnebunkere skrivene svuda po šumi u slučaju da se neko od nasnađe daleko od kuće kad počne da sviće. Neka su bilaspojena s tunelima koji su povezivali našu kuću s različitimdelovima šume; druga su imala odlične mere bezbednosti ibila su neprobojna. Nije bilo načina da znamo da li Lusimože da čeka do sumraka da dobije medicinsku pomoć.Nikolas je oklevao gledajući Solanž koja je režala dubokoiz grla. — Samo idi — rekao sam prilazeći Solanž kao da je divljazver. Nisam bio daleko od istine. Njene unutrašnje sponebile su nove, neoprobane. Krhke. Bila je jaka, jača negobilo koji tek preobražen vampir. Ali možda nije biladovoljno jaka da ima potpunu kontrolu nad svojomvampirskom prirodom. To nije bila egzaktna nauka. Samosam morao da je sprečim da se sasvim prepusti, a sunce ćese postarati za ostalo. Pod pretpostavkom da ću uspeti da jeodvedem na sigurno pre nego što potone kao kamen uduboko jezero. Bili smo veoma ranjivi. Nikolas je delovao slomljeno privijajući Lusi na grudi.Ruka joj je beživotno pala. Nikad u životu nije napravilanijedan beživotan pokret. Strah mi se uvukao u kosti.Nikolas je odjednom potrčao podižući prašinu oko sebe.

www. crowarez.org


Opalo uskomešalo mi se oko nogu. Solanž je napravilakorak prateći miris krvi. — Zaustavi me — molila je izvlačeći bodež iz čizme.Odjednom je tako ličila na majku da sam se zbunio. — Pokušavam — prošaptao sam podižući dlan. — Solanž,dobro si. Nasmejala se iako ništa nije bilo smešno. — Kvine,oboje znamo da nisam dobro. — Progutala je knedlu kao daništa teže u životu nije učinila. Žmirkala je gledajući unebo. — Bože, gori mi utroba. Je li se to tebi dešavalo? Nesećam se da ste bili ovakvi. — Kosa joj je bila mokra.Trebalo je mnogo da vampir počne da se znoji. Nismo sebaš zagrevali, što se telesne temperature tiče. — Biće ti dobro — rekao sam umirujuće. — I dalje osećam miris krvi — rekla je nežno, kao da pričao čokoladnoj torti. Udahnula je šireći nozdrve. — Moramda pratim taj miris. — Sačekaj — stao sam joj na put. Sačekaj samo minut. — Ne. Gurnula me je i preskočila moje slabe udove gubeći semeđu borovima. Prokletstvo, neće me preteći mlada sestra. Jurili smo kroz šumu sa suncem za petama. Nisam znaoda li juri za Lusinom krvlju, ka sigurnosti imanja, ili samodalje od mene. Znao sam samo da moram da je zaustavim. Postoji samo jedan siguran način da se zaustavi vampir. Krv. Morao sarn da postanem lakša meta od ranjenogljudskog bića. Stavio sam ruku u džep preskačući palo debloprekriveno mahovinom. U džepu su mi još bili uzorci krvikoje mi je dala Hanter. Nije je bilo mnogo, ali možda će bitidovoljno da zaustavi Solanž, da joj da snagu da povratikontrolu nad sobom.

www. crowarez.org


Prestao sam da trčim lomeći šišarke i borove iglice podstopalima. Otvorio sam jednu epruvetu i prosuo nekolikokapi. Na etiketi je stajalo ime Hanterine drugarice: Kloi. — Solanž — pozvao sam je. — Osećaš li miris? Imamsvežu krv za tebe. — Šta je to? — pitala je. Nisam je video, ali barem jeprestala da trči. − Ljudska krv, Sol — rekao sam mameći je. — Bolja je odživotinjske. Hoćeš gutljaj? — Osećao sam se kao prokletidiler droge. Ova noć nije se baš odvijala po planu. Mahaosam epruvetom trudeći se da ne reagujem na krv. Očnjacisu mi se malo izdužili i pljuvačka mi je ispunila usta.Izbegavali smo ljudsku krv. Bilo je tako lako navući se nanju. — Zamisli samo kako je ukusna. Pojavila se iza hrasta s krunom od lišća koje joj je visilos grana iznad glave. Bila je bleda i vitka kao tračakmesečine. Kretala se polako prema meni, kao divljagrabljivica. Protresao sam epruvetu. — Dođi, Sol. Znam da želiš. Sunce se uporno penjalo na horizontu. Ogledalo se uumoru na Solanžinom licu obuzetom glađu. Osećao samkako mi topi kosti. Borio sam se protiv tog osećaja. Ovo jedefinitivno najgori deo života mladog vampira. Ako sezateknemo napolju, postajemo ranjivi. Ako nas sunce neoslabi toliko da umremo, naići će nešto da nas dokrajči.Dobronamerni putnik namernik koji bi nas odvezao ubolnicu, gde bi testovi dali uznemirujuće rezultate, iliHelios-Ra lovac, protivnik sporazuma, koji će tačno znatikako da nas se otarasi. Ili čak neki čovek veran vampirskojporodici koja ne voli Drejkove. Morao sam da požurim. Kruzio sam okolo da steknem prednost i potrčao premakući. — Dođi i uzmi je — rekao sam joj svirepo. Bili smo na imanju Drejkovih kad me je

www. crowarez.org


— Daj mi to! — Noktima me je ogrebala po ruci. Zgrabilaje epruvetu i počela da liže staklo nakrenuvši je da uzmegutljaj. Nije bilo mnogo unutra, ali posrkala je sve kao dase dokopala vode nakon što je godinu dana lutalaizgubljena po pustinji. Onda je sve pljunula, ne progutavši je. — Odvratno. Sa čime je ovo, dođavola? Ima ukus kao lek.— Namrštila se i gađala me epruvetom u glavu. Uhvatiosam je i vratio u džep. Ostalo je taman dovoljno krvirazmazane po staklu kao vitraž. Jedno je bilo sigurno —Kloini vitarnini definitivno nisu bili vitamini. — U kući ima krvi — rekao sam joj. — Skoro smo stigli. Zgrabio sam je za ruku i povukao prema svetlosti lampi.Stigli smo do kuće baš kad su se vatreni zraci sunca probilikroz grane. Solanž je zaspala na nogama, sručivši se natrem kao svileni šal. Letargija je bila tako iznenadna iduboka da sam počeo da posrćem i pao sam vukući je krozvrata.

www. crowarez.org


19.

HANTERNedelja po podne

Naredni dan osvanuo je suviše brzo. Vil je i dalje bio mrtav,nismo znali da li će Spenseru biti bolje, a sad me je i glavabolela kao da sam sinoć neprestano padala na nju iako senisam napila. Sve u svemu, nikakvo poboljšanje. Kloi je ispustila čudan zvuk, kao da je zastenjala, kad jestavila jastuk preko glave. — Mrzim svoj život — dodalaje. — Ja mrzirn tvoj šnaps — rekla sam škiljeći dok samrazaznavala brojke na digitalnom satu: 2.03 posle podne.Delovalo mije kao da je mnogo manje. — Hrčeš od njegakao konj. — Karma — nastavila je Kloi ispod pokrivača. — Tako mii treba kad kradem. Nasmejala sam se. − Stalno kradeš moju čokoladu. Provirila je jednim okom ispod jastuka. — Znaš za to? − Pa, naravno − rekla sam. Odvukla sam se kroz hodnik dokupatila. Osećala sam se kao da uopšte nisam spavala.Previše učenika trčkaralo je unaokolo, raspakivalo se ipričalo s prijateljima koje nisu videli celog leta. Neko jezacičao. — Možerno li da je probodemo kocem? — molila je Dženaizlazeći iz kabine i brišući usta. Stala je ispred ogledaladelujući utučeno. Čak su joj i pegice delovale utučeno.Onda se trgla zbog reči koje je upotrebila. — Izvini. —Pustila je hladnu vodu u lavabo. − Ima li vesti o Spenseru? — pitala sam.

www. crowarez.org


— Ništa. — Džena je odmahnula glavom i zastenjala. − Aličim se uverim da mi glava neće eksplodirati, idemo kodTea. − Važi —Konačno sam ugledala svoj odrazu ogledalu. —Au! Pored ispijene kombinacije previše bledog lica i tamnihpodočnjaka, imala sam plavu modricu ispod jagodice odsinoćnje borbe. Nežno sam je dodirnula i lecnula se. Dženaje obrisala lice, konačno me pogledala i trgla se. — To deluje bolno. — Izgleda da treba da naučim da se brže izmičem. Ponovosam je pritisnula i uzdahnula. — Barem nisam zaradilamodricu na oku. — Kako je Kloi? — Isto. Jesi li se već videla s Džejsonom? — Neko jepustio vrata jedne kabine da se zalupe i Džena se uhvatilaza glavu i zakukala. — Jao! Ovo je kraj — rekla je gegajućise niz hodnik kao starica — ili pacijent u ludnici. — ZovemDžejsona. Nadam se da će mu telefon zazvoniti pravo nauvo. Neće se izvući od ovakvog mamurluka. Sajmon je prošao pored nas sa sendvičem. Nisam galično poznavala, ali Dženi se sviđao izdaleka već dvegodine. Pokušala je da mu se nasmeši. Umesto toga, povratila mu je po cipelama. — Šta je ovo, dođavola? - Odskočio je unazad i naleteo nazid. − Odvratno. Džena je pocrvenela i otrčala nazad u svoju sobu. Bilasam sigurna da više neće probati alkohol. Sajmon je samostajao u hodniku. − Šta je s devojkama u ovoj školi? −mumlao je. Na kraju sam uspela da zaobiđem kofere i vratila sam seu sobu. Kloi je i dalje isijavala nezadovoljstvo umotana upokrivače. — Jesi li mrtva? — pitala sam.

www. crowarez.org


— Zombi — odgovorila je. — Nemoj da kažeš profesorukoji mi predaje natprirodna stvorenja. Pokiušaće da miodseče glavu. — Navkla je ćebe preko glave. — Kad malobolje razmislim, bilo bi divno da mi odseku glavu. Prijavime. — Probaj prvo s aspirinom — predložila sam pružajući jojbočicu pošto sam najpre uzela dva za sebe. Iskapila samcelu flašu vode i osetila se zanemarljivo bolje. Ali ipaknisam imala želju da radim bilo šta osim da ležim i osećamse bedno. Definitivno nisam želela da odgovorim na kucanje navratima. − Ako je to još jedan od tvojih devetaka... — Kloina pretnjaostala je zlokobno da visi u vazduhu, kao da nije mogla dasmisli ništa dovoljno opako za onog ko se usudio da nampokuca na vrata. Posle drugog kucanja obe smo počele da režimo. Širomsam otvorila vrata i zarežala. — Šta je? Gospođica Dejli stajala je pred vratima izvijene obrve. — Oh, mm, gospođice Dejli. — Pocrvenela sam. Kloi jeprigušila smeh. — Hanter. — Gospođica Dejli se znalački smeškala. —Mogu li da uđem? Pomerila sam se da je pustim da prođe. — Je li sve uredu sa Speriserom? — nije mi padao na pamet drugi razlogza njen dolazak u našu sobu. Srce mi je sišlo u pete. — Spenserovo stanje je nepromenjeno — uveravala me je.— I ima najbolju moguću negu. Roditelji su mu na putu zaškolu. — Oh. — To znači da je bio dovoljno bolestan da mupozovu roditelje. Naravno, to smo već znali, ali sad sam seosećala još gore. Kao da je kraj. — Smemo li da ga vidimo?— Znate da je to nemoguće — rekla nam je nežno ipogledala Kloi, koja se konačno uspravila dok joj je kosaizgledala kao ptičje gnezdo spljošteno s jedne strane. — U

www. crowarez.org


karantinu je. — Napućila je usne. — Zbog toga nećukomentarisati tvoj očigledan mamurluk, Kloi. Posle sinoćnevečeri svim vam je potrebno da vam progledamo kroz prste.— Prostrelila ju je pogledom, od čega se Kloi stresla. —Neću ništa reći direktorki, ali bićeš dežurna u kuhinji dobožićnih praznika. A ako se ovako nešto ponovi, bićešizbačena. Je li to jasno? — Da, gospođice — promrmljala je Kloi. Bilo je lepo odDejlijeve što je nije prijavila. — Odlično. — Okrenula se prema meni. — Hanter, htelasam da popričarn s tobom o nečemu. Pokušala sam da nateram mozak da mi radi. — Da? — Planiram da osnujem svoju grupu učenika. Savez ćeregrutovati najbolje među najboljima da pomognu uhvatanju hel-blara i drugih pretnji. Želim zvanično da tepozovem da nam se pridružiš. Mnogo puta si pokazala daposeduješ sposobnosti za rukovođenje, timski duh,hrabrost, lojalnost i snalažljivost, i za to treba da budešnagradena. Veoma sam ponosna na tebe što si odolela tojžurki koja je ovde sinoć priređena. Mogla bi da nam budešod velike koristi. — Hvala vam! — konačno sam uzviknula poslezaprepašćenog ćutanja. Ovo je bilo mnogo bolje odredarskih dužnosti. I deka će moći ponosno da se šepuripred svojim prijateljima. Široko sam se osmehnula. − Očekujemo te svake nedelje po podne na obuci i svakogčetvrtka uveče na nedeljnoj orijentaciji. — Pogledala jeKloi i zavrtela glavom. — Pij mnogo vode. — S timsavetom je izašla i pustila vrata da se zatvore za njom.Glasno. Okrenula sam se sva srećna prema Kloi. — Možeš li daveruješ? Kul. Kloi nije delovala srećno zbog mene. Besno je skočila iz kreveta. — Naravno.

www. crowarez.org


Zaškiljila sam dok mi se sreća stezala u grudima. —Time si htela da kažeš „čestitam"? — Mislim, dosta mi je elitističkog nepotizma u ovoj školi. Zinula sam. — Koji ti je đavo, Kloi? Ubijam se od rada. — A ja se ne ubijam? Bilo mi je zaista muka od te svađe. − Pa, ovog puta nije reč o tebi — rekla sam joj. — Reč je omeni.— Uvek je reč o tebi. Zakolutala sam očima. — Dosta mi je tvogsamosažaljenja. Ne pristaje ti zelena boja. — Umukni. — Krenula je prema meni šaka skupljenih upesnice. — Ne znaš o čemu pričaš. Nisam se pomerila. — Znam tačno o čemu pričam i zatobolje prekini, Kloi. Ozbiljna sam. — Nisam mogla daverujem da mi se najbolja drugarica tako unela u lice. Biloje potpuno nadrealno. — Iskreno se nadam da je ovoposledica tih tvojih glupih vitamina — rekla sam jojnamrgođeno. — Čak i ako je tako, postaje naporno. — Bože, skini mi se već jednom — viknula je Kloi igurnula me. Spotakla sam se, šokirana. — Nisi to upravo uradila. — I ja sam nju gurnula pre negošto sam uspela da se zaustavim. — Pa šta ako jesam Hoćeš li me tužiti svojim novimprijateljima iz udruženja? — Ponovo me je gurnula,odnosno kušala je, ali sam pomerila rame unazad. Posrnulaje, što je još više razbesnelo. Iskreno, više mi uopšte nijebilo važno. Naročito nakon što je skočila i udarila me u lice. Tišinakoja je usledila bila je ledena i iznenadna, kao da nas jeneko polio vodom. Uspela sam da se izmaknem dovoljnoda me samo okrzne pesnicom po bradi i ramenu, ali nije mepovredila. Ipak, brada me je zabolela. Zurila je u menesuznih očiju i obraza crvenih od besa. Zaista sam želela da joj uzvratim udarac.

www. crowarez.org


Okrenula sam se na peti i izjurila iz sobe pre nego što seupustim u idiotsku tuču.

Nedelja uveče

— Hoćeš da mi kažeš da te je Kloi stvarno udarila? —Džen je zurila u mene. Zazviždala je kroz zube. — Čoveče.Kakv zbrka.— Znam — složila sam se namršteno. Išle smo prekodvorišta prema bolnici. Nisam videla K1o1 ceo dan, još odsvađe. Tako je definitivno bilo najbolje. Stavila sam ruke udžepove. — Dosta mi je da me svi udaraju u lice. − Ne mogu da verujem da je nisi udarila. Ti si bolja osobaod mene. — Vrtela je glavom. — Podseti me na to kad mi se pojavi modrica na bradi,taman da mi se slaže sa ostatkom lica. — Barem samosećala samo tup bol; nije mi izbila zub, ni polomila kost.Bila bih besna na sebe da me je savladala, čak i onakomamurna i nakljukana čudnim vitaminima. — Niste se samo vas dve potukle — rekla mi je Džena. − Šta? Ko još? — Dva jedanaestaka su se potukla oko poslednje kutiježitarica u dnevnoj sobi. — Ozbiljno? — Aha, jedan je zaradio dve kopče. I nekog su odveli ubolnicu. Dobio je neki grip. Pogrbila sam se. − Džena, moramo da provalimo šta sedešava. Nešto smrdi. — Provalićemo. Volela bih da sam tako samouverena. Osećala sam sekao da nazadujem; sve je imalo sve manje smisla, umestoda postane jasnije. A to je počinjalo da me nervira. Sigurnosne lampe gorele su duž staze, a kroz otvorenprozor sale za fizičko čulo se kako neko udara u bokserski

www. crowarez.org


džak. Iz doma iza nas dopirala je muzika. Sve je bilo takopoznato, kao druga kuća. Vredelo je zaštititi sve to. Ušle smo pravo u bolnicu, trepćući zbog jakogfluorescentnog svetla. Čim nas je ugledao, Teo je skočio sastolice i isprečio se ispred nas. — Nema šanse, devojke. Obe smo se namrštile.— Teo, molim te — Džena je pokušala s ulagivanjem kadse Teo nije ni pomerio. — Budi drug. — Ni milimetar dalje od karantina, mala. — Mala? Koliko ti imaš godina, dvadeset pet? — Aha, dovoljno da znam šta pričam. − Samo želimo da vidimo Spensera — rekla sam. — Znam šta želite. Zaboravite. — Lice mu se raznežilo. —Slušajte, znam da vam je teško. Ali u karantinu je srazlogom. Nećete mu pomoći ako i vas zatvore u karantin,ili ako dobijete negativne ocene ili vas izbace. Znate da sedirektorka ne šali kad su ovakve stvari u pitanju. —Podigao je obrvu. — A i ja mogu da dobijem otkaz zbogvas. — Nabija nam grižu savesti — promrmljala je Džena. — Tačno tako. Znala sam da ga nećemo naterati da se predomisli, alisam ipak morala da pokušam. — Teo, ne bi trebalo da bude sam. On nam je prijatelj —rekla sam. — Nije sam — kazao je Teo u trenutku kad je Spenserovamajka izašla iza zavese kojom su odvojene sobe podkarantinom. Oči su joj bile crvene, a lice tako bledo ispodšminke da je delovalo kao da je od papira. Inače jeizgledala isto, od plave kose pobelele od sunca do sandala isrebrnog prstenja na nogama. Spenser je nasledio ljubavprema surfovanju i okeanu od majke, a opsesijunatprirodnim od oca. Kad me je videla, usne su joj

www. crowarez.org


zadrhtale. Zurila sam u nju užasnuta. Nisam znala šta daradim ako zaplače. Ne mora da znači da sam mogla daizražavam emocije u javnosti samo zato što sam devojka.Srećom, stisnula je vilicu i pokušala da se nasmeši. — Oh, Hanter, dođi, mila. — Snažno me je zagrlila.Mirisala je na so i kokosovo ulje. To me je tešilo. — Kako mu je? — pitala sam kad me je pustila da serukuje s Dženom. — Jak je — rekla je napuklim glasom. To nije bio praviodgovor. Premestila sam se s noge na nogu. Osećala samkrivicu, a nisam znala zašto. Sat na zidu preglasno jeotkucavao. — Moram da se vratim kod njega. Ni njoj nije bilo dozvoljeno da uđe u zonu podkarantinom, mogla je samo da ga gleda kroz staldo. Bilo jojje dozvoljeno da jednom dnevno uđe u zaštitnom odelu i daga drži za ruku i priča s njim. Prošle godine smo učili tuproceduru u školi. U stvarnosti je delovala mnogo gore. — Već mi nedostaje — rekla sam tužno dok smo Džena i jaizlazile. Bila je nedelja uveče; svi su se izbezumljenoraspakivali u poslednjem času, pravili raspored i pretvaralise da škola ne počinje sutra. — I meni — rekla je Džena. Šutnula je kantu za smeče. —Volela bih da možemo još nešto da uradimo. Onda mi je sinulo.— Možemo. Okrenula se prema meni. — Šta? O čemu pričaš? Stala sam polako klimajući glavom. — Postavila samprisluškivače u zajedničku sobu jedanaestaka kad je Vilujeden — rekla sam. — Zaboravila sam na to. — Zaboravila si da prisluškuješ sobu? — Džena se izbečila.− Čoveče, baš si žestoka. Trenutno te obožavam. — Možda ništa nećemo naći — dodala sam brzo. — Ali barem ćemo pokušati nešto. Nije ni čudo što te jeDejlijeva pozvala da se priključiš njenoj grupi.

www. crowarez.org


— Zar tebe nije pozvala? Džena je slegnula ramenima. — Nije. — Signrno će te pozvati — rekla sam ubeđeno. — Niko nebarata samostrelom tako dobro kao ti. — Hvala. — Cimnula me je za ruku vukući me za sobomkao da idemo ka ogromnoj planini u obliku Eda Vestvika —od čokolade. — Idemo odmah! Hoću da preslušam te tvojesnimke. — Uspori — povukla sam je nazad. — Ako uletimo tamokao stampedo, primetiće nas. Trenutno moramo da budemosuptilne. — Namrštila sam se. — Ionako svi zure u mene.— Znam — rekla je Džena usporavajući korak i opuštajućiramena kao da samo šetamo nazad u sobu. — Dosad su većsvi čuli za Vila. Klimnula sam glavom stegnutog grla. Dom je vrveo odaktiviosti i đaka koji su pokušavali da odlože odlazak ukrevet. Jutro je značilo da je škola zvanično počela. Popelesmo se uz stepenice i muvale se oko zajedničke sobejedanaestaka, ali bila je puna ljudi. Ako ostanerno duže,ljudi će početi da se pitaju šta se dešava. Nije bilo načina daneopaženo uđemo i uzmemo mikrofone. — Prokletstvo — promrmljala je Džena. — Već jejedanaest sati. Zar oni nikad ne spavaju? — Izgleda da ne. — Okrenule smo se i pošle nazad na našsprat. — Ušunjaću se večeras kad svi odu na spavanje —uveravala sam je. Izgledala je razočarano. — Važi. Morale smo da se zaustavimo kod Spenserove sobe.Vrata su bila odškrinuta i videle smo sto njegovog cimerana kojem su stajali gomila knjiga i rukom izdeljani kočevi.Na podu je već bila bačena odeća, a na zidu poster AnđelineDžoli. Ali Spenserov deo sobe bio je prazan.

www. crowarez.org


Nije bilo njegovih surferskih postera, kao ni stare daskeza surfovanje koju je obično kačio iznad kreveta. Šutnulasam vrata, a Džena me je pratila u stopu. — Koji đavo? — Njegov cimer Džon je poskočio. Kad nasje prepoznao, zacrveneo se u licu. — Oh. Izvinite. — Gde su Spenserove stvari? — zahtevala sam da znam.Na polici nije bilo njegovih enciklopedija o natprirodnom,ni kutija s amajlijama, ni kesica sa činima. Uklonili su čak iteglu morske soli koju je uvek držao na natkasni jer je tozahtevala svaka zaštitna vračka koju je pronašao.Odmarširala sam do njegovog plakara i otvorila ga. Prazno.Nije bilo ni jedne jedine tirkizne perle koja bi dokazala daje Spenser ikad bio ovde. Bes i nešto mnogo mračnije,nešto što me je sputavalo, pokrenulo se u meni menjajućimi narav. — Džone, gde su njegove stvari? — Jedva samprepoznala sopstveni glas. Džon je ustao nelagodno se muvajući po sobi, punsažaljenja. — Danas su ih odneli. Zar vam nisu rekli? — Ne. Nisu. — Ko ih je odneo? — prasnula je Džena. I ona se tresla odbesa. Zajedno smo mogle da obezbedimo energiju zanuklearni reaktor. Džon se mudro udaljio od nas. — Dva stražara. — Molećivo je podigao ruke. − Slušajte,ništa ne znam. — Bolje bi im bilo da ih raspakuju — pušila sam se odbesa. — Jer će mu biti dobro. — Stvarno? Mislim, da, naravno — žurno je dodao. —Naravno da će mu biti dobro. Morala sam da odvratim pogled od golog dušeka. Očisu me pekle. Tu je trebalo da bude gomila Spenserovihmeksičkih pokrivača. — Ne daj nikome da se useli ovde — rekla sam Džonuokrećući se da ga preteći pogledam. Adamova jabučica muje ispala dok je gutao knedlu.

www. crowarez.org


— Ja ne mogu... − Progutao je još jednu kad ga je Dženapogledala. — Naravno. Neću. Napolju u hodniku Džena i ja smo se zabrinuto gledale.Znala sarn da se setila Vilove sobe ispražnjene mnogo prenego što sam ga probola kocem. Stresla sarn se. Džena jeizgledala kao da će povratiti. — Ispravićemo ovo — rekla sam joj smrknuto. Klimnula jeglavom. — Prokleto hoćerno.

Čekala sam dok nisam bila sigurna da su svi zaspali.Zastala sam na vratima da oslušnem, pa ponovo u dnustepeništa, pa još jednom na odmorištu ispred zajedničkesobe jedanaestaka. Ništa nisam čula i nikog nisam videla,osim Kloi, koja je spavala na kauču u našoj zajedničkojsobi s poluotvorenim laptopom na podu pored kauča.Nisam je probudila da ide sa mnom. Iskreno, nisam znalasmem li da joj verujem. I ona bi se isto tako osećala kad biznala da sam joj preturala po stvarima. Nisam znala kakosmo stigle dotle. Prešle smo dug put od onog vremena kadsmo brojale dane do trenutka kad ćemo moći da budemocimerke do tuče. Ali nisam sad mogla da brinem o tome. Spenser mi je bio jedina briga. Nije mu ostalo mnogovremena, a mi nismo imali dovoljno informacija. Nisamlagala Dženu kad sam joj relda da nije sigurno da su mojimikrofoni snimili išta vredno pažnje. Ali mogla sam da senadam. Mogla sam iskreno da se nadam. Zajednička sobakonačno je bila prazna, iako se u vazduhu zadržao mirisčipsa s ukusom roštilja. Primicala sam se koračajući štosam mekše mogla. Prvo sam uzela mikrofon ispod kaučapazeći da ne stavim prst u staru žvaku. Potom sam uzelaonaj iz kredenca. Mikrofon u vešalici za kapute biće mnogoteže izvući.

www. crowarez.org


Stala sam ispred stalka mršteći se dok sam razmišriala oopcijama. Mogla bih da ga okrenem naopako i istresemmikrofon, ali ti stari stalci imali su tonu. Lako je moglo dase desi da dno otpadne i padne na pod. A nisam imala nimagnet da ga privučem iz šipke. Da smo Kloi i ja jošrazgovarale, ona bi verovatno smislila nešto. Dobro su jojišle takve stvari. Odvrnula sam vrh i stala na prste dapogledam unutra. Tama i prašina. Iz džepa sam izvadilamalu baterijsku lampu u obliku olovke i uključila jeusmerivši svetlo u rupu. Ako osvetlim prozor, jedan odstražara napolju mogao bi da primeti i da dođe da izvidi štase dešava. Ionako mi nije mnogo pomogla. Samo sesvetlost odbila o olovku u koju sam stavila mikrofon idokazala da ne mogu da ga dohvatim. Protresla sam ga jednom i čula zveketanje. Moraću daodustanem dok ne budem imala bolji plan, nadajući se dasu druga dva snimila nešto korisno. Nije mi se odustajalo.Nije mi dala moja tvrdoglavost. Ali imala sam većih problema. Kao na primer hladnu, bledu ruku koja mi je iznenadapoklopila usta privlačeći me na čvrste grudi.

www. crowarez.org


20.

HANTER

Zamahnula sam laktom unazad što sam brže mogla, ali onse već odmakao. Potpeticom sam ga zgazila dovoljno jakoda jaukne. Ali onda me je povukao, okremio i pribio uzazid. Ruka mu je i dalje bila preko mojih usta. Obmotalasam svoju nogu oko njegovog gležnja i gurnula je.Zateturao se unazad i pao okliznuvši se na tepih. Povukaome je sa sobom tako jako da sam pala preko njega. Ispružiose u tajanstvenoj tišini ne pomerajući čak ni nameštaj kad jepao. Plave oči su mi se osmehivale. — Kvine — prasnula sam konačno ga prepoznavši. Klepilasam ga. Jako. — Šta to radiš, dođavola? Mogla sam da teprobodem, idiote jedan. Nasmejao se. — Brži sam od tebe. — Zaveži, nisi brži. — Dobro, bio je brži. Ali samo zato štoje imao natprirodne moći. Da je normalno ljudsko biće,mogla bih da ga savladam. I sad bih mogla da ga savladam.Samo mi je trebalo malo više oružja. — Nisam znao da si na ovom spratu. — Otkud ti znaš gde je moja soba? — pitala sam. — I štauopšte tražiš ovde? Jasno ti je da je ovo škola za lovce navampire, zar ne? Zašto stalno moram da te podsećam? Smeškao se. — Imam propusnicu. — Govorio je istinu.Nisam je još primetila, ali na kragni je imao diskretnumetalnu pločicu, kao one što se dobijaju u muzejima.Majica mu je bila plava, boje njegovih očiju. Igla na pločicibila je nelegalna. Omogućavala je onom ko je nosi da budeu kampusu bez bojazni da će se obezbeđenje obrušiti nanjega. Vampir je sasvim sigurno nikad dosad nije nosio. — Odakle ti to? — zahtevala sam da znam.

www. crowarez.org


— Od Kirana. — Kiran ti je dao propusnicu za slobodno kretanje pokampusu? — ponovila sam sumnjičavo. — Nije mi je baš „dao". Bolje reći, ostavio je svoj ranacdok se ljubio s mojom sestrom. — Pa si je ti ukrao. — Jesam li spomenuo da se ljubio s mojom mlađomsestrom? Od sve te priče o ljubljenju bilo mi je teško da mu negledam u usne. I da se pretvaram da ne znam kakav jeosećaj kad ih spusti na moje. Odjednom se namrštio, dodirnuo mi bradu prstima, i licemu se skamenilo. — Šta ti se sad desilo s licem? Namreškala sam nos. Super. Zaboravila sam da imammodricu i da mi je lice verovatno boje crnog grožda. —Kloi me je udarila. U stvari, pokušala je. — Kloi te je udarila? — Da — progundala sam. — Pa, ja ne mogu da joj vratim. — Zvučao jenezadovoljno. — Ona je devojka. Zbunjeno sam ga pogledala. — Nisam to ni tražila odtebe. — To momci rade — promrmljao je. — Kad neko povredidevojku. Naročito ako si ti u pitanju. Nisam bila sigurna šta mu je to značilo, ali osetila samneku toplinu i treperenje u stomaku, kao da sam popilapreviše tople čokolade. A onda sam shvatila da i dalje ležim na njemu. Bili smo pripijeni, toliko blizu da mi je dah mrsionjegovu dugu kosu. Imao je onu vrstu lepote koja skoropali, kao da je sišao s neke prerafaelitske slike pesnika ilimitskog ljubavnika osuđenog na propast. Bio je toliko lep. Podigao je obrvu, a njegov čuveni osmeh još seprodubio.

www. crowarez.org


I bio je vampir. Što je značilo da može da čuje kako misrce ubrzava dok zurim u njega i mislim o tome kako je lep. Sranje. To uopšte nije bila fer prednost. Odgurnula sam se dlanovima da bih se podigla s njegapre nego što potpuno i nepovratno napravim budalu odsebe. — Hej. — Gledao je kako se povlačim kao da onpredstavlja neku opasnost. Izgledao je suviše zadovoljansobom. — Kuda ćeš? — U krevet. — Još jedno sranje. Šta ako pomisli da je topoziv? Je li to bio poziv? I kad sam tačno sišla s pameti? −Uh, mislim, u svoju sobu. Tamo gde mi je krevet. I... sranje,— Naterala sam se da prestanem da lupetam. Čučnuo je s opasnim izrazom grabljivice na licu. — Jesili zbog mene nervozna, Hanter? Zaustavila sam se i besno ga pogledala. — Izvinjavamse znam jedanaest bolnih načina da te ubijem. Nisamnervozn zbog tebe. Zanemarila sam vrelinu u grudima i usredsredila se načinjenicu da je ovo očigledno bilo muvanje. Sklonila samkosu s ramena. − Nisam ti ja jedna od tvojih pratilja. — Odlično — rekao je odjednom ozbiljan. Nije se trudio daporekne da ima pratilje. Zbog toga mi se sviđao još više. Debelo sarn zaglavila. — Slušaj, Kvine, šta stvarno radiš ovde? Imaš li nekeinformacije o onoj piluli koju sam ti dala? — Još ne. Ali dobio sam tvoju poruku o onome što sedesilo s Vilom — odgovorio je ustajući. Bio je samo maloviši o mene. — I pomislio sam da bi ti prijalo društvo. — Došao si zbog mene? — Aha. Debelo. Klimnuo je glavom dodirujući mi kosu i obmotavajućikrajeve oko svojih tankih prstiju, kao da je plamen na komgreje svoje hladne snežnobele ruke. — Šta ti radiš ovdegore?

www. crowarez.org


— Uzimam svoje lične stvari — objasnila sarn hipnotisananjegovim rukama dok me je privlačio malo bliže,obmotavajući moju kosu oko zgloba kao zlatni konopac. − Iz vešalice za kapute? — prošaptao je zbunjeno. Mora dame je video da gledam u stalak. Klimnula sam glavom pitajući se zašto imam osećaj dasam sasvim ostala bez glasa. Pročistila sam grlo. — Da, alizaglavljeno je na dnu. — Dopusti meni. — Pustio me je tako naglo da sam semalo zateturala. Podigao je stalak i okrenuo ga naopako kaoda nije teži od metle. Mikrofon je ispao i ja sam ga uhvatilapre nego što je pao na pod. Široko se osmehnuo iodmahnuo glavom. — Tvoje lično vlasništvo je oprema zanadzor? Slegnula sam ramenima stavljajući mikrofon u džep. —Hvala. — Nema na čemu. Provirila sam niz hodnik da se uverim kako nema nikogpre nego što počnem da silazim niz stepenice. Zaustavilasam se na odmorištu. Kvin je bio tik iza mene. — Kudaćeš? — pitala sam. — Idem s tobom. — Ne sećam se da sam te pozvala — rekla sam jetko. — To je vampirski mit — odgovorio je ravnodušno. — Nemoraš da me pozoveš. Mislio sam da su te to ovde naučili.— Namignuo mi je. Zakolutala sam očima. Krenuo je zamnom, a ja sam ga pustila. Drage volje. Da budem iskrena,još nisam želela da ostanem sama. Bila sam nervozna,iscrpljena i zabrinuta. I volela sam da provodim vreme s njim. Odvraćao mi jepažnju. U pozitivnom smislu. Zastao je klimnuvši glavom prema Kloi, koja je i dalječvrsto spavala na sofi u zajedničkoj sobi. — Hoćeš da jepočupam?

www. crowarez.org


Nasmejala sam se odrnahujući glavom. Koraknuo je kanjoj. — Šta to radiš? — uhvatila sam ga za ruku. — Hoću da je onjušim. Zbunjeno sam ga gledala. — Izvini, šta? — Zabrinuta si zbog onih vitamina, zar ne? Možda ćuosetiti njihov miris u njenoj krvi i možda ću moći daprimetim da li loše utiču na nju. − Definitivno loše utiču — promumlala sarn dodirujućimodricu na bradi. — Nastavi. Možda će to pomoći. Samonemoj da je probudiš. — Halo? Imaj malo poverenja. Nečujni vampiri, sećaš se? — Misliš prepotentni. — I to. Sve što sam celog života učila protivilo se mojojzaljubljenosti u vampira, a što je bilo još gore, gledala samga kako se prikrada mojoj drugarici. Ruke su mi se trzale.Ali nisam se pomerila s mesta. Verovala sam Kvinu Drejkuuprkos tome što sam bila poslednji potomak stare lozelovaca na vampire. Bio je graciozan kao mesečina, nestalan i bled dok senadvijao nad Kloi. Ona je nastavila mirno da spava,potpuno nesvesna. To nije bio baš dobar dokaz efikasnostinašeg obrazovanja. S druge strane, u tom trenutku ni janisam bila dobar dokaz. Dok se nadvijao nad Kloi iskeženihočnjaka koji su se presijavali, Kvin je izgledao kao klasičnamračna silueta vampira iz bilo kog horor filma. A ja samsamo strpljivo čekala puna poverenja i nade. Deka bi dobio srčku da me sad vidi. Izbacila sam tu sliku iz glave gledajući kako Kvinov noslebdi duž Kloinog vrata i njuška kao da proba kvalitetnovino. Očnjaci su mu se izdužili. Ja sam se ukočila,napravila jedan korak i stala. Udahnuo je vazduh, ili neštoslično što kod vampira predstavlja prepoznavanje mirisa, inaglo ustuknuo.

www. crowarez.org


Ćutke mi je prišao i klimnuo glavom u pravcu mojesobe. Kasnije ću morati da ga pitam otkud je znao koja jemoja soba. U ovom trenutku samo sam želela da znam zbogčega trlja nos kao da je pomirisao biber. Tiho sam zatvorilavrata kad je ušao. Jedna jedina lampa bacala je senku kojamu je zaklonila lice. − I? — htela sam da znam. — To nisu vitamini — rekao je. — Znala sam! — Nervozno sarn uzdahnula. — Nego štaje? — Ne znam — priznao je. — Ima i vitamina — imaju vrlokarakterističan miris, ali ima još nečeg. Obrisala sam znojave dlanove o pantalone. — Nikad mineće poverovati. Kada ćeš dobiti laboratorijsku analizu odbrata? — Možda sutra. Nateraću ga da požuri. — Bože, majka joj je dala te pilule. — Protrljala sam rukeiznenada osetivši hladnoću. — A i sakrila je negde celuzalihu tako da ne mogu ni da ih prospem u šolju. Pa, moždaće je ubediti nešto što sam snimila. — Jesi li zato postavila prisluškivače u onu sobu gore? Klimnula sam glavom. —Mislila sam da će Vilu bitibolje. I da možda njegovi prijatelji znaju šta je pio. Neznam. Ali učenici se non-stop razboljevaju od nekogčudnog gripa koji ne prestaje da se širi. Nešto jednostavnone štima. Izvadila sam prisluškivače iz džepa i pustila prvi.Kvalitet nije bio baš najbolji; pozadinska buka bila je jačaod glasova, ali i to je bilo bolje nego ništa. Podesila samsnimač koji reaguje na pokret da se pali i gasi čitave večerii sve do kasno u noć. Mislila sam da su manje šanse da seljudi došaptavaju u zajedničkoj sobi za vreme ručka kad biih neko mogao čuti. Uglavnom su snimljeni prigovori načasove i cimere koji ne vraćaju mleko u frižider u kuhinji.Slušala sam oko pola sata premotavajući kad god sam

www. crowarez.org


mogla. Kvin se naslonio na vrata strpljivo čekajući, za štasam mislila da nije sposoban. Obično je nekog zadirkivao,rugao se ili je bio spreman na tuču. Videla sam još jednustranu njegove ličnosti, tihu i zamišljenu, ali isto onakojaku. — Nema ništa — rekla sam razočarano. — Ovo jeverovatno bila glupa ideja. — Stani. — Odgurnuo se od zida. — Pusti ovo poslednjeponovo. Dala sam mu mikrofon pokazujući mu kako dapremota snimak. Prislonio ga je uz uho. — Jedva se čuje —Poslušao je pažljivije, a ja sam mu odjednom zavidela nanatprirodnim sposobnostima. Nikad dosad nisam zavidelavampiru. Previše sam volela sunčevu svetlost, špagete isladoled.— Imam ga — rekao je pobedonosno, a oči su mu sijale.Premotao je ponovo i ponovio mi ono što je čuo. Jesi lisiguran da ovo deluje? Umukni, moronu, neko če te čuti.Prilično je jako za obične vitamine. Rekao sam ti, bol je jeod vitamina — pazi: Pusti to, nikad nećemo uspeti da jedohvatimo iza tog televizora., Težak je kao tuč. Poskočila sam. — Ispala im je! Ponosno je klimnuo glavom, ali me je zaustavio kad samuhvatila bravu. — Pusti mene. − Šta? Zašto? — Za početak, ja mogu da pomerim prastari televizor težakkao tuč bez mnogo buke. — Oh. Upravu si. — Upotrebi oruđe koje imaš. Bio je tolovački moto. I imao je smisla i pored toga što je u ovomslučaju moje oruđe bio jedan vampir. Bio je odsutan samo toliko da sam uspela da primetimda mi žmirka lampica na telefonskoj sekretarici i da pustimpo ruku. Dekin glas, promukao od viskija i cigara, zatutnjaoiz zvučnika. Iz nekog razloga osetila sam se kao da ćuzaplkati. Nedostajali su mi njegovo samopouzdanje i

www. crowarez.org


sigurnost. Trenutno je bila retkost naići na to. Iako sam seježila od reči koje je izgovorio. — Hanter, mila, zvali su me iz škole. Čuo sam da si sedobro pokazala. Znam da ti je teško, ali uradila si ono štomorala. To je ono što lovci rade i to je ono što Vajldovirade. I spasla si život svojoj drugarici, kako čujem.Direktorka je pokušala da te pošalje kod školskogpsihologa, ali rekao sam joj da tebi ne treba tonadrilekarstvo. Budi jaka. Ti si dobra devojka. Ne želim dabudeš tužna zbog jednog hel-blara. Vampire treba ubijati iti to znaš. Vrata moje sobe su se jedva čujno zatvorila. Kvin me jeupitno gledao. Trgla sam se znajući da je čuo svaku rečdekine poruke. — Ima dobre namere — rekla sam odbrambeno. — Dobro — odgovorio je Kvin glumeći ravnodušnost. — Odgajio me je onako kako je znao. — Dobro — ponovio je. Namrštila sam se. Nisam znala zbog čega opravdavamdeku. Bio je dobar čovek. Kao i Kvin. Jedno nijeisključivalo drugo. Glava je počela da me boli. — Jesi li je pronašao? — pitala sam menjajući temu. KIimnuo je glavom, seo pored mene i ispružio rukuotvarajući šaku. Bela pilula delovala je tako bezopasno.Teško je bilo zamisliti da nešto tako malo može da stvoritolike probleme. − Ne izgleda kao Kloini vitamini — rekla sarn zbunjeno. —Njene pilule su žute i ogromne. — Znam — rekao je namrgođeno. — Ovo nisu vitamini. Zbunjeno sam ga gledala. — Čekaj. To znači da podomu kruže dve vrste pilula? Koji je đavo ovim ljudima?— Naslonila sam se zgađena. — To objašnjava zbog čegase stalno vrtimo ukrug.

www. crowarez.org


Kvin je zurio u pilulu kao da je sklupčana kobra koja sesprema na skok. Nozdrve su mu se grčile, a vilica mu jebila stegnuta. — Dobro, šta je bilo? — pitala sam nesigurno. — Ovo je otrov — procedio je kroz zube. — Ozbiljno? Je li se Vil od ovoga razboleo? Ne samo zboghel-blara?— Otrovno je za ljude — objasnio je Kvin. — Ali jepotpuno smrtonosno za vampire. Tišina je bila puna naboja, kao baterija koja ćeeksplodirati. Zgrabila sam mu pilulu s dlana, kao da ispuštaotrovnu kiselinu. Zavrteo je glavom. — Smrtonosna jesamo ako se unese u organizam. — Znači, ljudi sad piju lekove protiv vampira? I neki čudanvitamin? To nema nikakvog smisla. — Zamotala sam piluluu salvetu. — Možeš li da zamoliš brata da i ovo analizira? — Obavezno — rekao je stavljajući paketić u džep. — daznam šta je ovo. Već sam jednom osetio taj miris. — Gde? —U tome je stvar, ne znam. Ne mogu da se setim. —Zvučao je besan na samog sebe. Jurnula sam nazad na krevet i naslonila se na zidgužvajući pokrivače pod sobom. — Spenser nije pio lekoveni vitane, ni bilo šta slično. On retko kad popije i aspirin. — Spensera je ugrizao hel-blar — rekao je Kvin, takođe sevraćajući na svoje mesto pored mene. — On nije misterija. — Zašto su mu onda sve stvari nestale iz sobe? — Stvarno? — Kvin je delovao iznenađeno. — Zar jetoliko bolestan? — Teo kaže da mu nije dobro, ali da mu je stanje stabilno.Lekovi mu više pomažu nego što su pomagali Vilu. Alisoba mu je prazna, isto kao Vilova. A tu je i taj grip koji svebrine.

www. crowarez.org


Kvin je zazviždao. — Slušaj, ja očigledno nikad nisamimao poverenja u Helios-Ra i možda predugo živim uVajolet Hilu, ali ovo smrdi na teoriju zavere. — Znam. I neću dopustiti da se Spenseru desi ono što sedesilo Vilu. — Grlo mi se steglo. — Morala sam da gaprobodem kocem — dodala sam veoma tiho. — Moralasam. — Znam — rekao je nežno obgrlivši me oko struka iprivlačeći me sebi na grudi kao da pokušava da me zaštiti.Bilo je nekako slatko. Dopustila sam sebi da se naslonim nanjega. — Bio je hel-blar — dodao je. — Više nije bio Vil. — Svi to ponavljaju. — Zato što je istina. —Milovao me je po leđima gore-dole,nežno, umirujuće. — Nemam takav osećaj. Osećam se kao da sam izdajnik.Nisam mogla da mu pomognem, Kvine. Nikad se nisamosećala tako bespomoćno. — Hanter, ti si sve samo ne bespomoćna. — Zvučao je takoubedljivo. Nisam uspela da zaustavim prvu suzu. — Ne želim da Spenser umre. — Neće umreti. — Spustio mi je usne na kosu. — To nije sigurno. — Znam kako izgleda preobražaj, Hanter. A Spenser je jak izdrav. Ima bolje šanse od većine. Želela sam da verujem u maleni balon nade koji mi jenarastao u stomaku, ali nisam mogla. − Vil me čak nije ni prepoznao — rekla sam slomljeno. —Sve se desilo tako brzo. Zašto je morao da napadne Kloi?Zašto sam baš ja morala da ga probodem? — Suze supočele da mi liju, ali ovog puta se nisam trudila da ihzaustavim. Plakala sam jer više nisam mogla da ne plačem.Kvin me je samo držao bez reči. Rukom me je milovao povratu ispod potiljka i po kosi. Jecala sam i drhtala i još malojecala sve dok se nisam osetila slabo i dehidrirano. I malobolje.

www. crowarez.org


Ustala sam. Kvinu je košulja bila mokra. — Izvini —rekla sam promuklo. — Nema veze. − Dodirnuo mi je lice prelazeći prekomodrica tako lagano da sam mu jedva osećala prste.Obrisala sam nos rukavom osećajući se dovoljno dobro danisam želela da izgledam kao odvratna spodoba. — Hvala — promrmljala sam. Nagnuo se prema meni smanjujući rastojanje izmeđunas. Prikovao me je pogledom. Nisam razmišljala, samosam se nagnula. Prva sam ga poljubila, a on me je obgrliooko ramena privlačeći me bliže. Prelazila sam jezikompreko njegovog jezika, osećajući toplo bockanje po celomtelu kako topi led koji se uvukao u mene. Ljubio me je takosnažno da sam se osećala nago, iako mi nijedno dugme nijebilo otkopčano. Bili smo potpuno obučeni, a ja sam imalanoževe u đonovima i kolac u opasaču na ledima, ali nikadse nisam osećala ogoljenije ni ranjivije. Ipak, nisam seplašila. Želela sam još. Poljubac se pretvorio u duel usnama i jezicima, davidimo ko će naterati ovog drugog da oseća jače, da želijoš. Ispuštala sam tihe zvuke iz dubine grla. Ruke su mubile vitke i snažne pod mojim dlanovima, a njegova kosa,koja je mirisala na šampon od nane, pala nam je preko licazaklanjajući ga. Pokušali smo još više da se pribijemo jednouz drugo, ali to je bilo fizički nemoguće. Nije nam bilovažno. Bili smo tako odlučni da ništa drugo nije bilo bitno. Sve dok se nisrno srušili s kreveta pravo na pod. — Jao — promumlao je Kvin. Trljao je lakat. Ramena sumi se tresla. — Hanter, u redu je. Jesi li povređena? Hanter?— zvučao je prestravljeno. Prejako sam se smejala da bih mu odgovorila. Podigaomi je lice, video nemi smeh, čuo šištanje dok sampokušavala da dođem do daha. I sam se brzo nasmejao, paonda zakikotao. Pa se još jednom zakikotao. Potom smo setoliko jako smejali da smo morali da se pridržavamo. Ja

www. crowarez.org


sarn šištala. Osećaj je bio dobar skoro koliko i Kvinoviopaki poljupci. Plašila sam se da ću se osećati kao da samizdala prijatelja koji leži u bolnici, ili prijatelja koji ćeuskoro ležati pod zemljom, ali umesto toga osećala sam sekao da sam ponovo prodisala posle dugog vremenaprovedenog pod vodom. Sposobnost da se nasmejemmožda je jedino što će mi pomoći da povratim ravnotežu.Neću moći da se borim za njih, neću moći da saznam šta sestvarno dešava ako me skrhaju tuga, krivica i bol, a lakosam mogla da im se prepustim, samo ako dozvolim sebi.Ali nisam smela da rizikujem. Morala sam da budem unajboljoj mogućoj formi. U svakom smislu. Počevši odmah. Polako sam se odmakla držeći se za bolan stomak. Uustima sam osetila ukus bakra. — Jao, mislim da sam seugrizla za jezik — rekla sam brišući vrh jezika o ruku kadsam spazila krv. — Da. Odvratno. Kvin se iznebada sasvim umirio. Bila sam idiot. Dopustila sam sebi da zaboravim šta je Kvin stvarno. Mislim, možda je i on pornalo zaboravio. I sad sam klečala na podu s ustima punim krvi i više nijebilo zaborava ni za njega ni za mene. — Kvine? — rekla sam nežno. Nisam se ni makla. Samo meni može da se desi da konačno pronađemnekog ko bi mi mogao biti pravi dečko i da onda moram daga probodem kocem. Kvin je bio čak i bleđi nego obično dok je čučao ispredmene iskeženih očnjaka koji su se izdužili koliko god sumogli. Jedva da sam i disala. Na licu mu se velikombrzinom smenjivalo toliko suprotstavljenih emocija danisam uspevala sve da ih prepoznam. Najizraženiji bio jestrah, divljački napor da se suzdrži, želja, glad. Progutao jeogromnu knedlu koja mu se jedva spustila niz grlo.Izgledao je kao da je u bolovima.

www. crowarez.org


A onda se nasmejao. A ja sam prvi put doživela pravi strah. Nije bilo ničeg nepredvidljivijeg od mladog vampira.Kao ni jačeg ni bržeg. Ili nečeg što me je moglo jačeopčiniti. Kad smo već kod opčinjavanja, kapsula hipnosastajala mi je navrh torbe na drugom kraju sobe, gde mi nijebila ni od kakve pomoći. Odvratila sam pogled od Kvinovog vatrenog pogleda, odbleštavih očnjaka. — Kvine — ponovila sam, ovaj put oštro, kao besnabibliotekarka. Trgao se. Agonija je produbila njegov osmeh u neveselokeženje. — Hanter, beži — molio me je. Prkosno sam podigla bradu. — Neću — rekla sam, iakomi je adrenalin kolao venama kao iznenadna monsunskakiša u džungli moje utrobe. Preplavile su me biološkesupstance koje su me terale da i ja iskezim zube na Kvinakao puma u kavezu. — Beži, molim te — ponovo me je zamolio, ali čim samprebacila težinu s noge na nogu, jedva primetno sepomerivši, bio je na meni. Sklopio mi je šaku oko zgloba i povukao me dok jeskakao na noge. Bila sam praktično prilepljena uz njegovegrudi iako sam pokušala da se odmaknern što sam daljemogla. Mogla sam da pomerim samo glavu, vrat i ramena, iosećala sam se kao one bledunjave junakinje viktorijanskihromana koje stalno padaju u nesvest. Kako se ispostavilo, to nije bio naročito lep osećaj. Kvin se borio sam sa sobom, ali životinja koja se krije unjemu izbila je na površinu osetivši miris krvi i plena. Nikonije znao kakva zver pritajeno spava u vampiru; znali smosamo da ima oštre zube i nezajažljiv apetit. A ja nisam imala nikakvu nameru da završim kao nečijavečera, bez obzira na to koliko se dobro ljubi.

www. crowarez.org


Kvin me je uzeo za ruku i poklopio mi palac svojimusnama. Jezikom mi je prelazio preko kože ližući mrljukrvi. Nikad ovo nikome ne bih priznala, ali osetila samslabost u kolenima. Trebalo je da budem zgrožena. Bilasam sigurna da mi srce lupa od straha. Ne zato što me jegledao očima plavim kao najvreliji deo plamena, onaj kojinajviše peče. — Imaš ukus... malina. Progutala sam knedlu. — Nije tačno. —Jeste. — Potom mi je zurio u usne. Stisnula sam ih.Sićušna posekotina na jeziku mi je pulsirala. Bila je kaosvetionik, ali je pokazivala brodovima put ka stenovitojobali umesto ka sigurnoj luci. Jezikom sam prešla prekozuba pokušavajući da se otarasim krvi. — Mogu da ti pomognem — preo je. Cimnula sam se unazad, ali i dalje sam bila zarobljena učeličnom zagrljaju njegovih ruku. Zaškiljila sam. — KvineDrejče, da si odmah prestao. — Ali ne želim — prenemagao se. — Hoću još. — Ne teraj me da te pretvorim u prah. — Hoću samo da probam. — Već si probao — naglasila sam. — Ni blizu dovoljno. Žudim za tobom. Ništa nisam rekla, samo sam mu iznenada nagazilastopalo. Odjednom je raširio noge i naslonio se na ziddržeći me između njih. — Prokletstvo, Kvine. — Kad se tako razbesniš, krv ti miriše još slađe. — Onda ćeš pasti u hiperglikemijski šok. — Videćemo, zar ne? Poljubio me je nadjačavši sve alarme u mojoj glavi.Uzvratila sam mu poljubac nadajući se da ću mu skrenutipažnju sa žedi. Usne su mu bile nežne, dok sam ja

www. crowarez.org


očekivala grubost. Bio je opasan kao voda, meka i glatka,čak i dok ti puni pluća nezadrživo ti kradući dah. Nakrenula sam glavu, ne znam da li zbog pritiskanjegove vilice ili svojevoljno. Grlo mi je bilo ogoljeno i onmi je ovlaš prešao očnjacima preko kože, ali me nijeugrizao. Nije mi pio krv dok se ne onesvestim, nije miiscedio sve do poslednje kapi, sve dok nisam postala suvišeslaba da uzvratim, nije dozvolio da ga zver nadjača.Ponašao se suprotno svemu što sam ikada učila. Što smo se duže ljubili, stisak mu je sve više slabio. Nakraju me je pustio naslanjajući se dalje od mene na zid. — Trebalo je da me probodeš kocem — rekao je. Izgledaoje kao da je izašao iz bitke, kao da bi trebalo u ruci da držikrvav mač i ulubljen štit. — Moram da idem odavde. —Odjednom se uhvatio za vrata kao za konopac spasa dokvisi iznad provalije. — Stani. — Moram da idem! — Zarežao je i zalupio vrata za sobom.

www. crowarez.org


21.

KVINKasnije u nedelju uveče

Kad sam stigao kući, Lusi je ležala na krevetu ponavljajućiisto što je govorila kad sam krenuo. — Dobro sam. S naočarima za sunce, Solanž je sedela na fotelji što jedalje mogla a da ostane u istoj prostoriji, delujući kao da ćesvakog trenutka povratiti. — Prekini. — Lusi ju je gađala jastukom. Solanž se nije nipomerila i jastuk ju je pogodio u grudi. Lusi se podrugljivonasmejala — Dobri su ti ti vampirski refleksi. Nikolas je ušao u sobu s poslužavnikom na kom sepušila šolja. Lusi je sela i besno ga pogledala. — Nema šanse. Zbunjeno ju je pogledao. — Šta? — Nema šanse da popijem još jednu šolju čaja od kamilice.Ne možeš me naterati. — Prekrstila je ruke na grudima. — Povredila si glavu. — Aha, ali to mi nije uticalo na čulo ukusa. — Zakolutalaje oćima. —Uostalom, imam tri malecke kopče. Teško da jeto ozbiljna povreda glave. To uvek deluje gore nego štostvarno jeste. To je tvoj stric rekao. — Nisi videla kako si izgledala dok si ležala u reci bezsvesti — rekao je tvrdoglavo. — Mislili smo... — Nijedovršio rečenicu. Lusin izraz lica malo je smekšao. − Dobro sam,Nikolase. Kunem se. Mala glavobolja i to je sve. — Jesi li sigurna?

www. crowarez.org


— Po stoti put, jesam. — Delovala je posramljeno. —Onesvestila sam se kad sam videla krv. Jednostavno sam seiznenadila. Naslonio sam se na dovratak osećajući se kao da nemogu da dođem do daha. I dalje sam osećao ukus Hanterinekrvi na jeziku, kao slatkiš. Stresao sam se. Lusi me je pogledala, skrenula pogled na Nikolasa, kojije stajao pored nje zabrinutog izraza lica, a onda prešla naSolanž, koja je sedela sklupčana s kolenima na grudima.Nezadovoljno je uzdahhula. — Šta, je s vama, ljudi? Nikolas i Solanž su prasnuli u isto vreme. — Umalo da umreš! — dreknuo je Nikolas. — Mogla sam da te pojedem — dodala je Solanž. Neko vreme odzvanjala je tišina sve dok Lusi nije protr-ljala lice. — Oboje ste glupavi. I previše dramite. — Oni susmo zurili u nju, očigledno očekujući drugačiju reakciju.Imala je podočnjake, ali je inače delovala dobro. StricDžefri ju je pregledao. Imao je negde nekoliko diploma izmedicine, što je bila još jedna prednost dugog životnogveka. — Nikolase, prestani da se brineš. Doživljavala samgore povrede na časovima fizičkog. Solanž, ti voliš krv.Naravno. — Skinula je tri sloja pokrivača s krila. — Halo?Zar nisi vampir? — Ti to ne razumeš. Lusi se pušila od besa. — Da se nisi usudila da mipodmećeš te budalaštine, Solanž Drejk. Možda si vampir,ali poznajemo se praktično celog života. Naravno darazumem. Imaj malo poverenja u mene. — Iznenada seokrenula upirući prstom u mene. — A ti izgledaš čudno. Osećao sam se čudno. Hanter je tako uticala na mene.Ali čak bi i ona razumela koliko je opasno biti jedinoljudsko biće u sobi punoj čudovišta. Lusi je bila tvrdoglavonesvesna. — Dobro sam — rekao sam jetko. — Pij svoj čaj odkamilice.

www. crowarez.org


— Samo ako se nekim čudom pretvori u toplu čokoladu. —Lusi se odjednom podrugljivo nasmejala. — Baš siskockan. — Nisam. Samo prirodno dobro izgledam. Široko se osmehnula. — Išao si da se vidiš s HanterVajld, zar ne? To je mnogo zanimljivija tema za razgovorod mojih glupih kopči i Solanžinog nervnog sloma. — Nisam doživela nervni slom — bunila se Solanž. — Daj, molim te, baš jesi. — Lusi se kratko nasmejala. — Ivolim te zbog toga. Ali prekini s tim već jednom. — Upitnoje podigla obrve okrenuvši se prema meni. Svetlost joj seodbijala o taman okvir naočara. — Jesi lije poljubio? —Zaćutala je. — Naravno da si je poljubio. − Kako je bilo? —Nisam devojka, Lusi. Ne želim da ti pletem kikice ipričam o poljupcima. Solanž je zurila u mene diskretno njuškajući vazduh.Delovala je zbunjeno. — Jesi li je ugrizao? — Ne. Nisam je ugrizao — odgovorio sam, malo grubljenego što sam nameravao. —Umesto što pričamo o meni,zašto ne bismo pričali o tome šta ste uopšte tražile u šumi? — Da — složio se Nikolas lukavo. — Hajde da pričamo otome. — Gurnuo je Lusi u fotelju. Kad je posegnuo zašoljom, zaškiljila je. — Sipaću ti to na glavu. Nije delovao naročito zabrinuto. − Reći ću mami da sene odmaraš. Lusi je zinula. — Nizak udarac. — Naravno. Barem niko više nije pričao o mom ljubavnom životu.— Solanž, ozbiljno — rekao sam. — Šta ste mislile,dođavola? — Samo sam morala da izađem odavde — rekla je tiho. —Izvinjavam se što sam preopterećena pored otmica,pokušaja ubistva i preobražaja. — Podigla je naočari za

www. crowarez.org


sunce. — I pogledaj mi oči. — Zenice su joj još bileuokvirene crvenilom, a beonjače zakrvavljene. Još se nisuvratiie u normalu. — Jao. — Lusi se trgla. — Postoje li vampirske vizin kapiza to? Solanž se nije nasmejala. — Uostalom, vi ste stalno upatroli — rekla je Nikolasu i meni. — Ne sami! — besno joj je odgovorio Nikolas. — Nije bila sama — ubacila se Lusi. — Ja sam bila s njom.— Nasmešila se posramljeno. — Krenula sam za njom —priznala je. — Zašto? — pitao sam. — Ne znam. Valjda sarn bila zabrinuta. Ali znala sam daželi da bude sama i nisam htela da joj smetam. — Slegnulaje ramenima. — Montmartr je mrtav. Kao i Grejhejven, aon je bio Montmartrov zamenik, ili tako nešto, pa sammislila da smo bezbedne. Horda sigurno nije mogla takobrzo da se regrupiše. — A na hel-blare ste slučajno zaboravile? — pitao ih jeNikolas s gađenjem. Obe su slegnule ramenima. Izgledao jekao da će mu glava eksplodirati. Moj mladi brat imao jepune ruke posla pored ove dve. Ja sam samo hteo dalegnem u mračnu sobu i pokušam da ne vrtim u glavi svakitrenutak onog poljupca. Znate, pre nego što sam iskezio očnjake na devojku. Devojku koja je lovac na vampire. Zastenjao sam okrećući se da jurnem uz stepenice. Nisumi bila potrebna superosetljiva vampirska čula da znam daLusi ide za mnom. — A, nema šanse, Kvine. Neće mene nikakva glavoboljasprečiti da iskopam prijave detalje. — Bila je uporna kaoslon. Morao sam da joj se ne nasmešim preko ramena. — Nisam znao da si tako nastrana. Lupila me je. — Ako hoćeš da sačuvaš život bratu isestri, bolje mi odmah skreni pažnju s njih.

www. crowarez.org


— Šta, nije ti dovoljno interesantno to što sam ti rekao da siperverzna? Nakrivila je glavu. — Imam tvoje slike kad si bio u fazisuperheroja. Sigurna sam da bi Hanter volela da vidi onu uBetmenovim helankama i s plaštom za Noć veštica kad siimao deset godina. — Podseti me da te nikad u životu ne razljutim − rekaosam. — To je najosnovnija veština preživljavanja — složila seveselo. — Ali ipak važna. — Smestila se na ivicu mogkreveta. — Zato pljuni, Kazanova. — Možeš da sanjaš. Napućila je usne. — Povredena sam, zar si zaboravio? — Znači, sad igraš na tu kartu. Široko se osmehnula bez žaljenja i ustala. Nikad nijemogla mirno da sedi. — Zašto su ti i dalje iskeženi očnjaci? Jezikom sam prešao preko očnjaka pazeći da ga neisečem. Nisam imao nameru da joj kažem da sam imaoželju da pretvorim Hanter u čašu i ispijem je kao crno vino.— Samo si ti u stanju da pretvoriš vekove mitskebesmrtnosti u „iskežene očnjake". — Uvek govorim onako kako jeste, vampirčiću. — Stala jepored prozora pomalo se mršteći. − Eno je − rekla je tiho. — Ko, Solanž? Klimnula je glavom. — Ide da se krije u svojoj vajarskojkolibici. Brinem se za nju, Kvine. — Zašto? Grickala je donju usnu. — Zato što se čudno ponaša.Rekla je Kiranu da ne dolazi večeras. — To nije čudno. — Nije to, nego način na koji mu je rekla. —Uzdahnula je.—A moji roditelji se prekosutra vraćaju kući i brinem se danećete ništa govoriti. Znaš — rukama je sarkastičnonapravila navodnike u vazduhu — za moje dobro.

www. crowarez.org


— Ne bismo to uradili — slagao sam. Sigurno bismo touradili Trenutno smo bili opasna porodica za druženje. Ustvari, kad sam poljubio Hanter i osetio ukus njene krvi,vampir u meni izbio je na površinu. Čak mi je i Lusitrenutno dobro mirisala, a na njen miris sam navikao kao namiris svoje braće i sestre. Veoma retko mi je pravioprobleme. Ali sad jeste. — Lusi, drago mi je što si dobro. Ako još jednorn uradišnešto toliko glupo, ja ću te lično ubiti. — Nasmešio sarn seda ublažim prekor. — A sad nestani. Umoran sam. Besno me je pogledala. — Nisi umoran. Pokušavaš dame se otarasiš. Gurnuo sam je nežno prema vratima. Vrat joj je bio go,sveže obrisan antiseptičnim sredstvom, ali činilo mi se da idalje osećam veoma slab miris krvi iz povrede ispodzavoja. — Pa, onda si shvatila. Okrenula se i stavila stopalo izmedu vrata i praga. —Baš to, Kvine. Na to sam mislila. Svi se plašite kao nekebakice. Kao da se više plašite vampira nego ja. − Zato što smo pametniji od tebe — naglasio sam, — I zatošto brinemo. — Pa, naučite da se nosite s tim — rekla je besno. — Zatošto me se nećete rešiti tako lako.

www. crowarez.org


22.

HANTERPonedeljak po podne

Nismo se čuli ostatak večeri. Nijedna poruka. Ipak, uspelasam bar malo da se otarasim otrovnog straha koji mi ještipao utrobu i osećala sam se spremnije da uradim sve štoje potrebno. Što se desilo u pravi čas, jer je prvi školski skup započetak godine bio grozan, kao što sam očekivala. Skup se održavao posle ručka, kad smo se svi okupili uauditorijumu, u stvari u staroj drvenoj školskoj zgradi kojadatira s početka veka, opremljenoj odbačenim crkvenimklupama, takođe drvenim. Lovci su uvek voleli predmeteod drveta — bilo ih je lako polomiti i upotrebiti kaopriručno oružje. Prvo što je deka uradio kad je kupio kuću,bilo je da poskida aluminijumske obloge i sve zamenidrvetom i šindrom. Zgrada je imala brojne redove prozora, a debelo,hrapavo staldo rasipalo je sunčevu svetlost u svaki ugaozgrade. Pratilo me je dok sam, ulazila u prostoriju. Nije bilonade da se sakrijem. Učenici su se okretali na svojimmestima zureći u mene dok sam prolazila, došaptavajući seglasno među sobom. Srećom, Džena i Džejson bili su blizuzadnjih redova tako da nisam bila u centru pažnje još dugo.Spazila sam Kloi, koja se takođe okrenula, ali je brzo opetpogledala ispred sebe, ignorišući me. Spustila sam se na uglačanu klupu pored Džene.Nagnula se napred i lupila po uhu jednu devojku koja senije ni pretvarala da ne zuri.

www. crowarez.org


— Jao — zacvilela je. Besno me je pogledala pre nego štose okrenula i sela normalno. Džena je zadovoljno prekrstila ruke. Sedela samuspravno u izglancanim čizmama, kargo pantalonamapunim obaveznog oružja i drugih potrepština. Nisam moglada ne vidim sto blizu prvog reda klupa na kom je stajalaVilova prošlogodišnja školska slika i po jedna upaljenasveča s obe strane. Na licu mu je bio srdačan osmeh.Trudila sam se da se ne sećam kako je iskezio očnjake namene pokušavajući da mi pokida vrat i dođe do vena. Ilikako sam osetila njegovu kožu, meso i srce pod udaromkoca. Džejson se nagnuo prema meni preko Džene. — Imanekih vesti o Spenseru? Odmahnula sam glavom. — Bila sam da ga obiđemjutros, ali Teo je rekao da je stanje nepromenjeno. — Ne mora da znači da je to loše — istakao je. — Kloi i dalje ne priča s tobom? − pitala je Džena. — Valjda ne. Kad se direktorka Belvud popela na binu, dok supotpetice njenih udobnih cipela odjekivale kao pucnji izpištolja, svi smo se uspravili. Žamor je u trenutku zamro.Čak su i učenici prve godine znali dovoljno da su je seplašili. Ostali profesori ušli su za njom. Gospodin Jork jebio poslednji, s pištaljkom oko vrata, kao i obično. Moglasam da se zakunem da spava s njom. Jednom je tako glasnodunuo u pištaljku pored Kloinog uha da je ogluvela na tridana. Direktorki Belvud nije bio potreban mikrofon; njenstrog, jasan glas našao bi svoj put do tebe gde god da senalaziš. — Dobro došli u novu školsku godinu u Helios-Rasrednjoj školi. Započinjete jedno novo putovanje i stvarateveze s kolegama lovcima koje će trajati čitavog života.Neki od vas otkriće neke nove sposobnosti i na krajuizabrati odsek u okviru saveza kojem će služiti. U odseke

www. crowarez.org


spadaju Standardni lov, Paranormalne studije, Nauka iTehnologija. Ovde vas pripremamo za lov na vampire i zaakademiju za dalje studije u okviru polja koje odaberete. Nisam je pažljivo slušala. Prethodnih godina naslušalismo se različitih verzija istog ovog govora. A i pokušavalasam da sprečim sebe da još jednom proverim jesam lidobila poruku od Kvina. On je ležao bez svesti u svomkrevetu; teško da mi je poslao poruku. Svaki put kad bih pomislila na onaj poljubac, usne bipočele da me peckaju, osetila bih toplinu u stomaku, akolena, bi mi zaklecala. Bio je opasan u svakom smislu. - Od vas će se očekivati da se ponašate u skladu s nama ovecenjene škole, a to su marljivost, odanost i smelost -nastavila je direktorka Belvud. - Neću tolerisatibuntovništvo, nepromišljenost i aroganciju. To su osobinezbog kojih ćete jednog dana izgubiti život i stoga nisuprihvatijive. On koji su prvi put s nama pročitaće pravilniko ponašanju. Od onih koji su ponovo ovde očekuje se da tepropise zapamte da ih poštuju. Sigurna sam da ćete sviimati uspešnu godinu i da ćete uživati. Radujem se što ćuupoznati svakog naše novog učenika ponaosob. - Svakinovi učenik se ponaosob stresao. - Sigurna sarn da steprimetili uspomenu na jedno od naših učenika jedanaestegodine, Vila Stivensona. Žao mi je što moram da vamkažem da je bio zaražen hel-blarskim virusom i da nijepreživeo. - Svi osim Kloi potajno su me pogledali. Podiglasam bradu bezizražajnog pogleda. - Moli vas, odajte poštunjegovoj uspomeni i iz ove tragedije izvucite pouku da jeoprez uvek neophodan. Gospođica Kali, jedna od profesorki na Paranormalmstudijama, sišla je s bine niz stepenice i stala iza slike. Svi sustali. Devetaci su razmenili zbunjene poglede pre nego štosu žurno ispratili naš primer. Nikad dosad nisu prisustvovalipomenu za nekog učenika, ali ovo im skoro sigurno neće

www. crowarez.org


biti poslednji put. Neka operska pevačica bila bi ponosna daima glas gospodice Kali. Pevala je tradicionalnu Helios-Ratužbalicu koja se vekovima prenosila s kolena na koleno.Pali lovci obično se sahranjuju s ružinim trnjem i solju, a uusta im se stavlja beli luk. Beli luk nije stvarno delovaoprotiv vampira, ali ovaj običaj je nastao mnogo pre nego štosmo to znali. Kolac od belog gloga probadao se kroz srcelovcima koji nisu kremirani, što je bila još jedna drevnamera opreza. Vil se pretvorio u pepeo i stoga ga nećesahraniti na lokalnom groblju lovaca. Ali pesma je otpevanai pločica s njegovim imenom biće postavljena umemorijalnom vrtu iza trkačke staze, s druge strane jezera. Bilo rni je drago što sam se sinoć isplakala. Zbog togami je bilo lakše da izdržim ostatak skupa slušajući plačdevojaka kojima se Vil sviđao, gledajući ozbiljna licaprofesora i pesmu od koje smo se svi ježili dok je sunčevasvetlost obasjavala Vilovu uramljenu fotografiju. - Devetaci će imati čas orijentacije na južnom travnjaku -najavila je direktorka Belvud kad je odavanje pošteokončano. - Ostali će uzeti svoj raspored i krenuti na časve.Na kraju, čuli ste za izuzetno zarazan grip koji se pojavio.Još dva učenika su danas smeštena u bolnicu i stoga vasmolim da redovno perete ruke i povedete računa. Učenici su počeli da izlaze u početku se došaptavajući izpoštovanja, dok se šapat nije pretvorio u glasan žagor idovikivanje na putu ka izlazu kroz dvostruka vrata kojavode na šljunkovitu stazu. - Grip malo sutra - mrmljala je Džena uglom usana. - Pa, škola nikad nije volela da otkriva tajne - naglasio jeDžejson. - Od nas se očekuje da ćutimo i sledimo pravila. - Aha - složila sam se. - Počinje li to još nekog opasno danervira?— Nisam oduševljena — potvrdila je Džena. — Slušaj,moram da stignem na čas streličarstva. Treba da asistiram upokaznim vežbama za devetake.

www. crowarez.org


— Vidimo se na večeri — viknuo je Džejson za njom.Dugo me je namršteno gledao. — Kad si poslednji putspavala? Slegnula sam ramenima. — Odspavala sam sinoćnekoliko sati. — Grozno izgledaš. Morala sam da se nasmejem. — Znaš, ako ikad odlučišda ti se sviđaju devojke, moram da ti kažem da se tako nedaju komplimenti. — Ne šalim se, Hanter. — Ni ja. — Gurnula sam ga laktom. — Dobro sam,stvarno. — Nisam mu rekla da mi je ljubljenje s Kvinomnakon što sam mu se isplakala po majici mnogo pomoglo.Kvin je bio toliko zgodan da bi Džejson želeo da čujedetalje, a ja nisam bila od onih što vole da prepričavaju. —Obećavam da ću odremati pre večere, u redu? — U redu — nevoljno se složio. — Vidimo se kasnije. Časovi su se odvijali kao i obično prvog dana škole.Uglavnom su to bile prozivke i kratak opis onoga što ćemoučiti cele godine. Gospođica Dejli nas je pustila ranije; Jorknas je terao da trčimo krugove. Malo sam odspavala,najviše zato što sam obećala Džejsonu, a onda smo večeralii razišli se po sobama da počnemo s obaveznomliteraturom. Kloi nije bila u sobi, ali odeća joj je bila nakrevetu. Nisam mogla da se skoncentrišem pa sam izašlanapolje i sela na jedan od kamenih zidova koji su opasavalivrtove pored prednje strane glavne zgrade da gledamzalazak sunca. Nebo je postalo safirno, potom indigoplavo ijarkonarandžasto duž vrhova krošanja. Jedna po jedna,počele su da se pojavljuju zvezde, grupisane u sazvežđakoja nikad nisam uspevala da zapamtim. Kad sam imaladeset godina, izmišljala sam svoja sazvežđa: Drakula,kolac, srce, samostrel, sunce. Sad sam ih pronalazila dok sucvrčci otpočinjah svoj večernji horski nastup u dubokoj

www. crowarez.org


travi na ivici šume. Jesenji pun mesec dizao se kao velikaokrugla bundeva koja raste na plodnom nebeskom polju. Svetla u sali za fizičko i u domu su se pogasila. Izadebelih prozora do mene su dopirali prigušeni zvucimuzike, čula sam vetar u hrastovim krošnjarna iza sebe ikako šljunak pršti pod točkovirna vozila koje je brujalo poputu ugašenih svetala, skriveno dubokim korovom duživice šume. — Hanter — rekao je Kiran namrgođeno. — Otkrili smonešto.

www. crowarez.org


23.

HANTERPonedeljak uveče

Prišla sam vozilu sa strane vozača gazeći preko divljecikorije. Kiranov izraz lica bio je ozbiljan i napet i šakamaje stezao volan. — Šta se dešava? — namršteno sam ga pogledala. — Imamo problem — odgovorio je odsečno. — I nemožemo ovde da pričamo o tome. — Ima li veze s vit... − Ne ovde — prekinuo me je razrogačivši oči da meupozori. Bio je u pravu. Svuda su bile kamere i mikrofoni.Verovatno smo bili preterano oprezni pošto smo stajalinasred poljane, ali nešto u njegovom izrazu lica nateralo meje da još jednom proverim da li su mi kočevi u džepovima.— Dovedi Kloi. Stomak mi se prevrnuo. Ovo očigledno nije bila dobravest. — Kloi i ja trenutno ne razgovaramo. Primetila sam očaj na Kiranovom licu. — Uradi sve štomoraš — rekao je stegnuto. Udari je po glavi i veži joj rukei noge ako moraš. Baš čudno što jedna od mojih najboljih drugarica nerazgovara sa mnom. - Zna li obezbeđenje da si ovde? Klimnuo je glavom. — Rekao sam im da je u pitanjutajni zadatak i da zanemare sve što radim. Podigla sam obrve. — Ozbiljno? Hart zna o čemu seradi? — On je jedini imao moć da naredi takav tajnizadatak. - Ne.

www. crowarez.org


Zastala sam i okrenula se. — Ne zna? — Zato moramo da odemo odavde pre nego što meprovale. — Sranje, Kirane. — Znam. Zato požuri. Ima da budem izbačena prvog dana škole. A onda će medeka ubiti. Izvukla sam mobilni telefon iz džepa i pozvala Kloi.Javila se posle trećeg zvona. — Halo? — Kloi, moramo da razgovaramo. — Zauzeta sarn. — Važno je. — Napravila je dugu pauzu. Čula sarn jojdisanje, teško i isprekidano. Mora da je opet vežbala.Krenula sam prema sali za fizičko upirući prstom u zgraduda bi Kiran znao gde da se nađe s nama. — Kloi? —pokušavala sam da smislim šta bi je izvuklo odande uzminimalno vikanje i svađu. Smatrala sam da ne možernosebi da priuštimo da budemo u centru pažnje, bez obzira nato što imamo propusnicu za tajni zadatak. — Slušaj,Dejlijeva je tražila da razgovaram s tobom o njenomsavezu. Niko ne sme da nas čuje. — Stvarno? — Prvo je zvučala iznenađeno, a ondazadovoljno. Možda bi me grizla savest da još nisam imalamodricu na vilici od njenog lošeg udarca. — U sali zafizičko sam. Doći ću odmah. — Naći ćemo se tu. Kod sporednog ulaza. — Prekinulasam vezu i preprečila preko travnjaka do ulaza skrivenogiza zida i brezovog šumarka. Bilo je dovoljno mračno ipusto da nas ne uhvate. Mora da je trčala niz stepenice. Idalje je bila u šortsu i pamučnoj majici, a kosu je vezala ukonjski rep. Lice joj je bilo mokro od znoja. Gurnula jevrata i sumnjičavo me pogledala.— Pa? — pitala je. — Da li želi da se priključim udruženju,ili šta? — Kiran je primakao vozilo iza ćoška zaklanjajuć1nas od bilo kog prolaznika. Namrštila se. — Šta se dešava?

www. crowarez.org


— Još nisam sigurna — priznala sam. — Ali Kiran imavažne vesti. Hoće da pođemo s njim. — Kuda? I zašto ja... — Prekinula je rečenicu nestrpljivimuzdahom. — Ima li ovo veze s vitarninima? Bože, Hanter,potpuno si opsednuta. − Samo ulazi — promrmljao je Kiran izvirujući iz vozila.— Nemamo celu noć. — Ne idem ja nikud s vama ludacima — rekla jepodrugliivo. Pogledala sam Kirana. — Koliko je ovoozbiljno? — Veoma ozbiljno — uveravao me je pritiskajući dugme daotvori vrata. — Spajdermen ozbiljno. — Spajdermen je bilanaša šifra još otkad smo imali osam godina i koristili smo jesamo u slučaju velike opasnosti. — Kloi se zgađenookrenula na drugu stranu. Nisam imala mnogo izbora.Uradila sam jedino čega sam uspela da se setim. Uhvatilasam je za rame i okrenula je leđima prema nama. A onda sam je udarila. Zateturala se unazad uz vrisak. To baš i nije bilo tajno.— Sranje — uhvatila se za lice. — Sranje, jesi li tinormalna? Nisam je udarila dovoljno jako da je onesvestim. Ipak,delovala je pomalo ošamućeno tako da sam iskoristila njenutrenutnu dezorijentisanost da je gurnem u kombi. Opsovalaje kad sarn zalupila vrata a Kiran ih zaključao. Otrčala samokolo i sela na sedište suvozača. — Nadam se da prokleto znaš šta radiš. — Rekla sam munamrgođeno trljajući bolne zglavke na prstima. — Oh, izvini, jesam li te povredila svojim licem? — besnoje dobacila Kloi sa zadnjeg sedišta. — Ne više nego što sam ja povredila tebe svojim licem —uzvratila sam. — Je li to u pitanju? Osveta? — Kloi, ne budi glupa — rekla sam kad je Kiran izveovozilo na prilaz. Krenuli smo stazom i izašli na put.

www. crowarez.org


— Pustite me da izađem! — Kloi je cimala kvaku i vrištalaiz sveg glasa. Da je vikala glasnije, krenula bi mi krv nauši. Nastavila je da ispušta visoke tonove od kojih su očimogle da nam eksplodiraju. Kad smo odmakli dovoljno daleko od škole, Kiran jenaglo prikočio. Kloi je poletela napred skoro slomivši nosna naslon njegovog sedišta. U grlu joj je zastao još jedanvrisak. — Veži pojas — zahtevao je oštro tonom agenta koji jenavikao da se njegova naređenja izvršavaju. To je zapravonaučio od svog oca. Nije bilo opštepoznato, ali Kiran je tekzavršio školu i još nije bio pravi agent. Za to je trebalo dazavrši još dve godine koledža, ali odlučio je da pauzirajednu godinu kako bi pronašao očeve ubice. Profesori susmatrali da trači svoj talenat, da ga je bol promenio. Ali bioje u pravu. Njegov otac je zaista bio ubijen — i to je uradiojedan od nas, ni manje ni više. Houp sada više nije bila uigri, ali šteta je već bila načinjena. Ipak, Kiran je mnogosazreo za poslednjih nekoliko meseci. Nije više bio isti onajdečko koji je sipao crveni sirup po podu kafeterije kako biprestravio nove učenike. Ta podvala i danas se prepričava.Naročito zato što se jedan poznati siledžija onesvestio kadje to video. Kloi je zlovoljno vezala pojas. — Kuda idemo? — Kod Drejkovih. Obe smo se zapiljile u njega, a onda smo se zgledale. — Jesi li ozbiljan? — pitala sam. — Idemo kod Kvina? — Videću čuveno imanje Drejkovih? — Kloi je delovalaimpresionirano i protiv svoje volje. — Mislim da obojeniste normalni, ali baš me briga ako to znači da ću videti tukuću. Snažno je šutnula naslon njegovog sedišta. — Aliipak ima da kažem Belvudovoj. — Dobro — odgovorio je nehajno. — Ali prvo ćešumuknuti i saslušati šta imamo da ti kažemo.

www. crowarez.org


Okrenula sam se prema njemu u sedištu. — Stvarno, štaimamo da joj kažemo? — I dalje nisam znala zašto smokidnapovali Kloi. — Markus je uradio analizu vitamina koji si dala Kvinu. —Ozbiljno me je pogledao. — Vitamina koji je trebalo da dašmeni, kad već moram da kažem. — Bio je sa mnom, tako je bilo lakše. — Da, kad smo već kod toga. Kloi se nagnula napred — Halo? Ovde žrtva otmice.Usredsredi se. — Besno me je pogledala. — Sto posto si toukrala od mene. — Aha. — Više mi nije bilo nimalo žao zbog toga. — Kloi, to nije vitamin — rekao joj je Kiran ozbiljnimtonom. Zakolutala je očima. − Baš me briga. Mama mi ih jedala. Ajnštajne. Znala bi da nešto nije u redu. — Kloi, tvoja mama je bioherničar — rekla sam tiho. — I lekar, zato umukni. — Učestvovala je u pravljenju hipnosa. — Pa? — Pa — ubacio se Kiran — to nije vitamin, ne sasvim. Toje anabolički steroid. — Znala sam — promrmljala sam. Kloi je zinula i gledala nas. — Nemaš pojma o čemupričaš. — Evo ti dokaz. — Kiran joj je dobacio fasciklu sodštampanom biološkom analizom njenih pilula. — Morašto da pročitaš. Kad stignemo kod Drejkovih, možeš nainternetu sama da istražiš o čemu je reč na računaruzaštićenom od saveza. — Kao da savez može da provali obezbeđenje na momračunaru. — Nije bitno. Ignorisala ga je i počela žustro da okreće stranice.Primetila sam tačan trenutak kad je stvarno počela da čita i

www. crowarez.org


prima informacije. Prebledela je. Kad je podigla pogled, nalicu joj se vodila bitka između straha, besa i poricanja. —Pa šta onda? — prasnula je kao da smo Kiran i ja neštorekli. — Dala mi je steroide. Od njih sam jača i brža. Kakoto može da bude loše? Otela sam joj papir iz ruke i preletela informacijepogledom dok nisam našla odgovor. — Jesu li već počeli dati rastu brkovi? Gledala me je zbunjeno i užasnuto. — Šta? — Ovde piše da je to jedna od nuspojava. Kao i ćelavost. Pomazila se po kosi pomalo unezvereno. To je bila jednaod stvari koju je volela kod sebe. — Dobro sam. — Dobičeš i akne — nastavila sam nemilosrdno. Želelasam da moja drugarica opet bude ona stara. — Agresija ipromene raspoloženja. — Nakrivila sam glavu kako bimogla da mi vidi modricu na bradi. — Mislim da sasigurnošću možemo reći da ove simptome već imaš. Trgla se. — Ja... — Visok pritisak, oštećenje jetre, infarkt, sterilitet,zaustavljanje rasta... hoćeš da nastavim? Nemo je odmahnula glavom. — Ali pomagali su mi —rekla je na kraju tiho. — Osećam se jače. — Kloi, steroidi nisu zdravi. — Ali... — Brkovi — ponovila sam. Progutala je knedlu. — Ništa nije vredno toga. Naslonila se na sedište i tupo zurila kroz prozor. Nisarnznala šta još da kažem i stoga sam spustila fasciklu. Drvećei livade bili su u tami koju je povrerneno prekidao tračakmesečine ili poneko sazvežđe kad proviri među lišćem.Planine su se nazirale u daljini. Kiran je vozio duže od polasata pre nego što je skrenuo na nešto što je ličilo na livadu.U travi su bili tragovi guma, ali ništa drugo nije ukazivalona to da je tu išta osim još jedne livade. Čuvari su bilineprimetne senke. Uhvatila sam bled odsjaj svetlosti na

www. crowarez.org


voki-tokiju. Kiran je vozio još deset minuta pre nego što suse točkovi našli na pravom putu koji je vodio do jedne starekuće. Njena veličina bila je zadivljujuća. Balvani su bili velikikao čitavo drveće; trem je bio širok i s jedne strane sasvimzatvoren. Sama kuća delovala je udobno pohabana, kaoneki antikvitet. Bila je okružena kedrovim i hrastovimšumarcirna, a na prozorima su gorele svetiljke. Kloi jeuzbudeno uzdahnula, na trenutak zaboravivši svojeneprilike. — Opa — rekla je. Izašla sam iz kombija i nekoliko trenutaka samo gledala.Na ovom mestu nastali su bezbrojni vampiri, krv je teklakao vino, ljudska bića hodala su opasnim stazama i, bezsumnje, lovci su umirali. Na ovom mestu je Kvin odrastao. Učinilo mi se da se neka senka pomerila na prozorujedne od spavaćih soba na spratu, ali nisam bila sigurna.Iako sarn znala da sam ovde bezbedna, da su postojalisporazumi i prijateljski odnosi koji me štite, ipak mi je bilodrago što su mi džepovi puni kočeva, a hipnos na sigurnomu mom rukavu. Ulazna vrata širom su se otvorila. Prepoznala samSolanž dok je silazila niz stepenice na tremu bleda kaomladica breze, graciozna kao neka bela ptica. Poslednji putkad sam je videla, bila je odevena za cerernonijukrunisanja. Sad je na sebi imala stare farmerke i naočari zasunce. Nežno se osmehnula Kiranu. Uzvratio joj je osmehom i uzeo je za ruku. — Hvalavam što ste nam dopustili da to obavimo ovde. — Mama i tata su u pećinama pa bi trebalo da imamo naraspolaganju veći deo noći. Okrenula se prema nama. —Hanter, ćao. A ti si Kloi? Kloi je poslušno ldimnula glavorn. Nikad je nisarnvidela tako krotku.

www. crowarez.org


— Šta ti je? — siktala sam na nju dok smo sledile KiranaSolanž unutra. — Ona je plemstvo! — I vampir, sećaš se? — Oh, da. — Kloi je zastala. — Ne, princeza ima prednostnad vampirom. — Nema. — Baš ima. To je bila prava Kloi. Ovakav jedan trenutak bio jedovoljan da mi da nadu da će sve biti u redu. Čak je piljila ipo foajeu. Ni ja nikad nisam bila u kući nekog vampira.Mermerni podovi i kristalni lusteri bili su impresivni, alimeni su se više svideli kamin u dnevnoj sobi s desne straneu kom je pucketala vatra i pohabane sofe. Negde tamo, deka je dobio napad. Nisam očekivala da bude tako udobna i, kako da kažem,normalna. Znala sam da ne treba da obraćam pažnju nastereotipe, ali mislila sam da ću videti bar jednu crvenusatensku haljinu i možda poneki kovčeg. Videla sam samo rutave sive mečke koje su se ustremilena nas iz svih pravaca. — Gospode. — Zateturala sam se unazad petljajući podžepu da izvadim kolac. Kiran mi je zaustavio ruku. — Psi — promrmljao je. Srce mi je neugodno poskakivalo. Nervozno sam senasmejala. — Stvarno sam mislila da su medvedi. — Buvijei — objasnila je Solanž pucnuvši jednom prstima.— Prijatelji − rekla je i ogromni psi su poslušno seliisplazivši jezik. Štene vučjaka, klizeći na nogarna kao naštakama, dogegalo se preko daščanog poda iz kuhinje iurnalo mi se zakucalo u koleno. Osmehnula sam se ičučnula da ga pomazim po glavi. Lusi se nasmejala prateći ga mirnijim korakom, sazavojem ispod kose. U ruci je držala breskvu. — Hej,Hanter.

www. crowarez.org


— Hej. — I dalje mi je bilo zapanjujuće to što se jednaljudska devojka oseća tako udobno u kući vampira. Sručilase u fotelju, prebacila noge preko naslona i počela da ihklati. Nikolas Drejk seo je preko puta nje gledajući je kakojede breskvu. Situacija je izgledala nekako intimno,privatno. Skrenula sam pogled pitajući se zašto mi se činida ću pocrveneti. — Moram da pozovem mamu — rekla je Kloi. — U kuhinji nema nikog — ponudila joj je Solanž. — Hvala. — Zastala je na vratima s mobilnirn telefonom uruci. — Hanter, hoćeš li sa mnom? Krenula sam za njom i stigla je kod dugačkogkuhinjskog stola oko kog su stajale stolice s kožnimnaslonom. Kuhinja je bila besprekorno čista. Morala sam dase osvrnem u potrazi za bokalom krvi. Kloi je nervoznolupkala stopalom čekajući da joj se mama javi. — Mama? — rekla je. — Znam da si u laboratoriji, ali ovoće trajati samo minut. — Zaćutala je. — Osećam se čudnood onih vitamina što si mi dala. — Ogorčeno me jepogledala. — Da, naravno. Da, uzimam pravu dozu. Neželim. — Malo duže je slušala. Ako ovako nastavi, otpašćejoj stopalo. — Ali... znam... mama? Mama? Halo?Prokletstvo! Iskijučila je telefon i vratila ga u džep. — Krije nešto —rekla je ubedeno, smrknutog izraza lica. Stolica jezaškripala po podu kad je ustala. — Kirane — pozvala gaje. Došao je do vrata zajedno sa Solanž. — Imate li kompjuter koji mogu da koristim? Pogledao je Solanž i ona je klimnula glavom. — Konorih ima nekoliko u svojoj sobi — odgovorila je. — Pokazaćuti. Odvela nas je do širokog stepeništa. — Šta ćeš uraditi?— pitala sam Kloi. — Provaliću u mamine fajlove i otkriti šta se tačno dešava.— Odlično — rekla sam iskreno. — Bilo je vreme.

www. crowarez.org


Solanž nas je odvela na treći sprat, na kome je bila jednadnevna soba i redovi i redovi vrata. Pored sedmorice braćekoja su ovde živela, izgledalo je kao sprat u našem domu.Solanž je pokucala na vrata i ušla. Kvin je podigao pogled skompjutera. — Kvine, gde si... — zaćutala sam zbunjeno. — Ti nisiKvin. — Imao je iste crte lica, ali kosa mu je bila kratka inije imao onaj lenji osmeh. — Njegova soba je pored moje — nasmejao se Konor. − Ion će ti reći da je lepši od mene, ali ja sam pametniji. Zavrtela sam glavom. − Blizanci. — Konačno samukapirala. — Izvini, zaboravila sam. Kloi je uzdahnula s poštovanjem. — Dobre mašine —rekla je. Proučila ga je i izbacila gomilu tehnološkogžargona, koji, što se mene tiče, nije ni podsećao na engleskijezik. — Strava. — Konačno se vratila na reči kojerazumem. Isteglila je dlanove iskrckavši sve zglavke. —Koji mogu da koristim? Dok se ona udobno smeštala ispred računara na stolusklepanom od drvenih vrata stavljenih preko cigala, ja samse osvrnula oko sebe. — Gde je Kvin? — pitala sam kad više ni sekund nisammogla da se pretvararn da mi je svejedno. Nimalao mi senije svideo pogled koji su razmenili Kiran i Konor. — Šta? Obojica su se trgli, ali nisu hteli da mi odgovore. Kamenu mom stomaku pretvorio se u užas. Solanž mi je odgovorila. Trudila sarn se da ne reagujemna vrhove očnjaka koji su joj provirivali ispod gornje usne.— Kvin se krije. Zbunjeno sam trepnula. — Krije se? Od čega? — Od tebe. Zinula sam. Onda sam zaškiljila setivši se kako me jesinoć molio da pobegnem, kako mi je polizao kap krvi sruke i kako je ignorisao moju poruku. — Pa, to je baš glupo.

www. crowarez.org


www. crowarez.org


24.

KVINZnao sam da je Hanter u kući i pre nego što je počela da milupa na vrata. Osećao sam njen miris, ukus. — Kvine Drejče, znam da si tu. — Pokucala je ponovo,ovog puta jače. — Hanter, odlazi — rekao sam inračno. — Ne pada mi na pamet. Znam šta pokušavaš. Zato boljeprestani. Tišina. Osećao sam njen bes kako isijava kroz vrata. Okrenulaje kvaku, ali vrata su se otvorila samo nekoliko centimetara.Lanac na gornjem delu vrata se zategao. Izvila je vrat, besno me pogledala kroz mali otvor izakoračila unazad. A onda je nogom razvalila vrata. Nije ni čudo što sam se zaljubio u nju. Lanac je izleteo iz zida, a lomljava drveta odjeknula jekroz hodnik. Ušla je kroz vrata pušeći se od besa. Vrteo sam glavom odbijajući da joj dopustim da primetikoliko sam srećan što je vidim. — Ne mogu da verujem dasi to uradila. — A ja ne mogu da verujem da se kriješ od mene. — Hanter, nisi Čudesna žena,* zaboga. Ti si dobar lovac,bez sumnje, ali si i ljudsko biće. Nežna si. — Ako mi još jednom kažeš da sam nežna, lično ću tipolomiti očnjake i nosiću ih kao minđuše. Prišao sam joj. − Ali ti jesi nežna — bio sam uporanstavriajući joj ruke na ramena pre nego što je uopšteprimetila da sam se pomerio. Znao sam da ona vidi nejasneobrise blede kože, duge tamne kose i sjaj neprirodno plavih

www. crowarez.org


očiju. Pritisnuo sam je uza zid u isto vreme zalupivši vratačizmom. Bili smo sami. A ja sam bio besan isto koliko i ona. Morao sam da je nateram da razume. Čak i ako me budemrzela zbog toga. — Ne želiš to da priznaš, ali ja sam jačiod tebe, i brži. — Bio sam joj toliko blizu da su nam sedodirivale noge, bokovi i grudi. Svaki put kad biisprekidano uzdahnula, bila mi je bliže. — A sad samprobao i tvoju kxv. — Nagnuo sam se pomerajući usnepreko njenog grla, žudeći da ponovo osetim ukus njenekrvi. Kao da je bila kanarinac, a ja prepredena mačka. Tojoj se ne bi svidelo. — I nikad neću moći da zaboravimukus tvoje krvi na jeziku. — Znam šta pokušavaš. — Glas joj je bio tako simpatičnoisprekidan. Progutala je knedlu. — Samo pokušavam da ti dokažem da sam u pravu —rekao sam. — Ponašaš se kao kreten. — Ali ipak je nakrivila g1avu damogu da nastavim da je grickam. Njeni lovački preciprevrtali su se u grobu — Mogao bih da te ubijem, Hanter. — Mmm-hmmm. I ja blh tebe mogla da ubijem. — Ovo nije šala. Zarobio sam joj usne i jedan dug, žestok trenutak nijebilo reči, ni upozorenja. Samo jezici, i ukusi, i usne upotrazi za usnama. Zaronio sam joj prste u kosu, a ona jesvoje proturila kroz gajke na mom kaišu. I, kao i obično,završilo se prebrzo. Naglo sam se odmakao dok su u meni zavijale divljapotreba i samokontrola. — Neću da te izlažem opasnosti. Zaškiljila je očima pretvorivši ih u dva proreza. —Pokušavaš da me zaštitiš — kiptala je. — I to je loše? — ponekad je uopšte nisam razumeo. Zabila mi je prst u grudi. − Kad donosiš odluku umestomene, jeste, đavolski je loše.

www. crowarez.org


— Samo pokušavam da uradim ono što je ispravno. Ja samvampir. — Stvarno? — A ti nisi. — Da ponovim, stvarno? — Mogao bih te povrediti. Mogao bih da izgubim kontrolu.— Uhvatio sam je za prst stiskom koji je bio snažan ipotpuno nesalomiv. Pre bi uspela da slomi svoj zglob negoda se oslobodi mog stiska. — Da je u pitanju bilo ko drugi, polomila bih mu čašicudosad. — Snažno me je bocnula u grudi. — Nemoj meni toda pričaš — rekla je. — Stalno se ljubiš s devojkama. — Ali one nisu ti.— odgovorio sam tiho. — Kiran je ljudsko biće — istakla je. —A Solanž je jošmlađa od tebe. Preobrazila se pre manje od dve nedelje.Treba da se brinem za njega? — Ne znam. — A Lusi? — Ne znam. Odmakla se taman toliko da vidi moj namučen pogled— Da li ti se sviđam, Kvine? − Nije tako jednostavno. — Jeste. Odgovori mi na pitanje. — Izgledala je užasnuto— Sranje. Osim ako nije reč o tome da ne želiš da mezaštiti, već da ne želiš više da se viđaš sa mnom. Jesam li jasamo jo jedna u nizu? Sranje — ponovila je crveneći. —Moram da idem. — Da — rekao sam konačno, tako tiho da je čudo što me jeuopšte čula. — Da, Hanter, svidaš mi se. — Ispustila je dahkojiie prethodno zadržala. − Mnogo mi se sviđaš. Čuo sam kako joj se puls vratio u normalu. A onda me je stvarno jako udarila po ramenu. − Jao, baš znaš da pokvariš trenutak — promumlao sam. — Ti... — zafrfljala je. Podigao sam joj bradu. — Nisi valjda stvarno sumnjala?

www. crowarez.org


— Halo? Zaključao si se u sobu da pobegneš od mene. − Samo da bih te zaštitio — branio sam se. Žao mi je. — Da mi to nikad više nisi uradio. — Neće biti lako, znaš. Uprkos tome kako ti Solanž i Kirani Nikolas i Lusi izgledaju, ovo nije jednostavno. Moglo bičak biti i opasno. — Znaš da umem da se staram o sebi. — Znam. — I mnogo više se plašim dekine reakcije nego tvojihbednih očnjaka. — Ne utičeš dobro na ego — žalio sam se, ali sam se opetosmehivao prvi put otkad sam pobegao iz njene sobe udomu. — Tvoj deka je stariji čovek. — Koji bi mogao da te premlati. — Znam i ja ponešto, Bafi. — Videla sam šta znaš, Lestate — zadirkivala me je ljubećime. Privukao sam je bliže prelazeći joj rukama niz leđa ipreko kukova. — Nisi samo vampir, znaš — prošaputala je. — Ti si dečkokoji mi je dozvolio da mu se isplačem po čitavoj garderobi,a ja nikad ne plačem. Ništa nema smisla trenutno — ljudipo školi umiru, cimerka mi je na nekim lovačkimsteroidima — ali ovo s tobom ima smisla. Nekako, imašsmisla. Da. Ta devojka mi se potpuno, sasvim i neopozivosviđala. Oboje smo poskočili kad je neko zalupao na vrata. — Hej, skidaj se s moje sestre — zarežao je Kiran s drugestrane.— Gubi se, Bleče — viknuo sam. — I ona ti nije sestra. — Kao da jeste. — Kad ti prestaneš da se ljubiš sa Solanž, ja ću prestati dase ljubim s Hanter. Tišina. Podrugljivo sam se nasmejao. Hanter se odmaidazakolutala očima.

www. crowarez.org


— Hej, kuda ćeš? — mrmljao sam. — Nismo završililjubljenje. — Tamo je krizno stanje — odgovorila je, nevoljno seudaljivši još jedan korak. —U ovoj kući je uvek krizno stanje — rekao sam sgađenjem. — Pa ipak. Trebalo bi da pomognemo. Melodramatično sam uzdahnuo. — To je ta vaša lovačkadužnost, je li tako? — Bojim se da jeste.

‾

* Čudesna žena ili WonderWoman je superheroina iz stripa.(Prim. prev.)

‾

www. crowarez.org


25.

HANTERPonedeljak noć

U susednoj sobi Kloi je delovala iscrpljeno. Kosa joj jeispala iz repa i bila je sva raščupana i kovrdžava. Solanž i Kiran sedeli su na ivici Konorovog kreveta, aKonor je bio za stolom radeći za drugim računarom. Bilo jeneverovatno koliko on i Kvin liče. Kvin me je munuo kaoda zna o čemu razmišljam. — Ja sam slađi — obavestio me je oholo. Konor mi se znalački nasmešio preko ramena. Kloi jetrljala lice. — Jesi li našla nešto? — pitala sam je. Zavalila se u stolici. —Nisam sigurna. Mislim, upalasam u mamine fajlove. Lozinke su joj uvek bile patetičnolake. — I? — I definitivno je u pitanju steroid, ali to je sve. Nema ništaviše zlokobno u vezi s tim. — Zavrtela je glavom. — Osim,zašto bi me, za ime sveta, ona navukla na steroide? To jebaš čudno. — Nije vodila laboratorijski dnevnik ili tako nešto? — Nimalo mi nije pomogao. Iako je nekoliko putaspomenula „Trojanskog konja". Konor i ja smo skoro dobilisrčku. Sad mi uopšte nije potreban neki hakerski virus. Alinije to — skenirali smo sve mašine da proverimo. To morada je šifra za nešto drugo. Provaliću za šta. − Napravila jebolnu grimasu. — Možda ne večeras, ali sigurno ćuprovaliti. − Pogledala sam na sat. — Aha, trebalo bi da sevratimo. U slučaju da su Kirana provalili. Stvarno mi je

www. crowarez.org


dosta negativnih ocena i kazni za ovu godinu. Ako mi seJork još jednom podsmešljivo nasmeje, odlepiću. — Šta je s drugom pilulom koju smo pronašli? — pitao jeKvin. — Je li Markus shvatio šta je u pitanju? — Trebalo bi da zna do sutra uveče. — Konor je slegnuoramenima. — Akademija je u suštini srednja škola, znaš.Možda je u pitanju samo nešto za podizanje energije ilikofeinska tableta. — Možda — rekla sam sumnjičavo. Bilo je previšekoincidencija i nepoznanica. I tajni. Definitivno previše tajni. Kiran je na vratima poljubio Solanž za laku noć. Ja samnamerno pročistila grlo nekoliko puta da ih nerviram svedok me Kiran nije besno pogledao, ali ako sad ne postavimpresedan, stalno će me prekidati kad se budem ljubila. — Zvaću te — šapnuo joj je pre nego što je krenuo ka autu.Povukao me je za kosu u prolazu. Kloi je već sedela nazadnjem sedištu privukavši kolena na grudi. Kvin me jezgrabio za ruku kad sam je ispružila da uhvatim kvaku naprednjim vratima. Okrenuo me je, privukao u naručje icmoknuo, kao što to rade u onim starim crno-belimfilmovima. A onda me je vatreno poljubio. — Vidimo se uskoro. — Čak sam i njegov šapat osećalakao poljubac. Nekako sam uspela da sednem u auto i vežempojas. Kvin je lupio rukom po autu i Kiran je krenuo uzprštanje šljunka pod točkovima. — Opa — promrmljala je Kloi. — Kakav poljubac. Trebami dečko vampir. Široko sam se osmehnula. — Ima mnogo braće.— I svi do jednog su zgodni — složila se Kloi. Posle togasmo se vozili nazad uglavnom ćutke, pokušavajući dashvatimo sve što smo saznali večeras. Još nije svanulo, alinebo je bilo više sivo nego crno, kao pepeo preko crvenogžara. Sećanje na Kvinov poljubac narušavalo mi jekoncentraciju.

www. crowarez.org


Kiran je zastenjao. — Nemam poverenja u onaj osmeh. —Tačno — ponovila je Kloi dok se Kiran približavaokampusu. — Definitivno mi treba jedan od braće Drejksamo za sebe. Kloi se možda šalila, ali znala sam da je preplašena. I jabih bila da sam upravo saznala da me sopstvena majkadrogira. Ali bilo je kasno i bile smo umorne, i obe smosamo želele da legnemo u krevet. To je bilo teško učiniti kad su nam madraci bili dopolaizvučeni iz okvira, a većina stvari razbacana unaokolo kaoda je kroz prozor ušao mini-uragan. Obe smo stajale i zurile. − Neko nam je isprevrtao sobu! — povikala je Kloirazjareno. Otrčala je pravo do svojih računara prelazećirukama preko žica i utikača, proveravajući aplikacije kaomajka koja pregleda svoje dete da vidi da li je neštoslomilo. — Ubiću ih — mumlala je. — Ubiću ih. Iz otvorenog plakara ispadale su kargo pantalone,školske majice i sve moje lepe haljine. Pasta za zube bilami je pored noge na podu. Knjige su mi bile svudarazbacane, a kočevi i bodeži, uvek poređani po određenomredosledu, rasejani po sobi. Moja kutija za nakit bila jeokrenuta naopako, a srebrni lančići, tirkizni privesci inarukvice ležali su na zamršenoj gornili. — Ko god da je ovo uradio, nije hteo da nas opljačka —rekla sam mirnim tonom dok sam pokušavala da otpetljamnarukvicu iz abažura u blizini. — Tražio je nešto. Kloi je konačno skinula pogled s računara pošto seuverila da ih niko nije dirao. Mrštila se. — Ko bi to uradio, dođavola? I šta su uopšte tražili? —Umalo je pojela sopstvene reči užasnuto zureći u otvorenebočice aspirina i tableta protiv prehlade rasute kao konfete.Razmenile smo mračne poglede. — Neko je tražio mojevitamine — izjavila je tupo kao da baš i nije mogla dapoveruje u to. Podigla je akcionu figuru princeze ratnice

www. crowarez.org


kojoj je ruka bila savijena i na kojoj se video otisak stopala.— Neko ko će umreti groznom smrću kad ga nađem. Gurnula sam madrac na mesto i srušila se na njega.Odjednom sam bila toliko umorna da sam jedva mogla dastojim na nogama. — Ko je još znao da piješ vitamine? Kloi je slegnula ramenima mršteći se. — Svako ko nasje čuo kako se svađamo, ili kako se ja posle žalim na to.Nekoliko ljudi mi je tražilo da im dam malo kad su videlida konačno dobro izvodim šut iz skoka. Pretpostavljam dasu shvatili da je to magična pilula. Pored ovog gripa,napada hel-blara i svega stalog, svi hoće da imaju nekuprednost. — Steroidi ti ne pomažu da uradiš dobar šut iz skoka,pomaže ti vežbanje — rekla sam joj. — Da, ali od steroida sam jača. — Protrljala je dlanove obutine, kao da su znojavi. — Trenutno stvarno osećam željuda popijem još jedan vitamin. — Progutala je knedlu. —Jesam li zbog toga ovisnik? — Zurila je izbezumljeno umene. — Nisi — uveravala sam je čvrsto. Kloi je volela da dramii tako često je pravila problem tamo gde ga nema. Ponekadju je trebalo preseći odmah na početku. — Samo si osobakoja je navikla da pije vitamine i zato pokušaj da uzimašprave vitamine. — Aha. To zapravo ima smisla. — I možda bi trebalo da porazgovaraš s Teom. On će znatišta treba da radiš. — Važi. — Duboko je udahnula, pa onda još jednom. —Važi. - Podigla je jedan svoj grudnjak s poda. — I daljenameravam da ubijem onog ko je ovo uradio, i to pre negošto izgubim ovu snagu od steroida. — Dogovoreno. Pomoći ću ti. — Moj sanduk virio je ispodkreveta prepun ljubavnih romana. Gurnula sam ga nazad. — Hanter? — Da?

www. crowarez.org


− Hvala ti za ovo sa steroidima. — Uzela je ogledalce kojeje ostalo na jastuku i zagledala se u svoju gornju usnu. — Nemaš brkove — uveravala sam je. — Mogla bih da ubijem mamu zbog ovoga. Umalo da zbognje dobijem bradu i oćelavim. Glasno sam se nasmejala pokušavajući da prikrijem tokašljem. Pogledala me je, ali primetila sam da se i onasuzdržava da ne prasne u smeh. — Nije smešno − insistirala je. — Naravno da nije — zacvilela sam, daveći se od smeha. — Mogla sam da izgledam kao čovek-vuk! — dodala je. —Ili kao moja baka. Smejale smo se dok nam nisu krenule suze. Ponašalesmo se pomalo histerično zbog umora, olakšanja inapetosti. Konačno smo uspele da dođemo do daha i da sesmirimo. − Trebalo bi bar malo da odspavamo — graknula sam. —Za nekoliko sati počinju časovi. — Bože — prostenjala je Kloi. — Moram da gledam Jorka.Koliko brzo ću postati slaba i nejaka, šta misliš? — Nikad nisi bila nejaka. — Navukla sam prekrivač nasebe. Mrzelo me je da se presvlačim u pižamu i dapospremam neuredne gomile odeće oko sebe. Jedna čizmanašia mi se ispod jastuka. Bacila sam je u stranu. — Samoti bolje idu tehničke stvari nego pesničenje. To nije mnogobitno. Skoro sam zaspala kad se na vratima začulo bojažijivogrebuckanje. — Mora da se šališ — mumlala je Kloi. — Imamo limiševe? Ne mogu sad da se borim s miševima. —Grebuckanje se pretvorilo u neodlučno kucanje. Zastenjalasam i ustala iz kreveta. — Šta je sad? Na vratima je stajala Lija u pižami na ružičaste lizalice.Oči su joj bile crvene i vodene.

www. crowarez.org


— Lija, šta se desilo? — Pogledala sam preko nje nizhodnik očekujući da iz senke iskoči neki hel-blar. I to jebilo moguće ove večeri. — Moja cimerka — jecala je. — Mnogo je bolesna. Neznam šta da radim. Zbunjeno sam treptala. — Jesi li rekla Kortni? Lija je odmahnula glavorn grizući usnu. — Zašto nisi? To je njen posao. Pozvaće medicinsku sestru.— Ne, ti moraš da dodeš. Ne smeš nikome da kažeš. − Šta? Zašto? Kloi se progurala pored mene. — Znaš li koliko je sati?— zarežala je. Uhvatila sam Liju za ruku jer je izgledala kao da ćepobeći. — Lija, šta se stvarno dešava? — Savana je bolesna. — I? Progutala je knedlu. Čekala sarn odbijajući da je pustim.— Lija, ako hoćeš da vam pornognem, moraš biti iskrena. Osećala sam se kao čudovište kad joj je donja usnazadrhtala, ali nisam popustila. Kad je Lija konačnoprogovorila, reči su nezaustavljivo tekle iz nje i trebao mi jetrenutak da razaberem štaje rekla. — Ne želim da upadnemu nevolju i obećala sam joj da nikome neću reći, ali usne sujoj poplavele i čudno diše i ja stvarno ne znam šta da radim.— Dobro, smiri se — rekla sam nežno kao da govorimdivljoj ptičici pružajućl joj šaku punu mrvica hleba. − Štane smeš nikome da kažeš? Lija je iz džepa izvadila tri male bele pilule. — Uzimaovo. Bila je to ista pilula kao ona koju smo Kvin i ja pronašliu zajedničkoj sobi. Uzela sam joj jednu iz ruke sledivši se od straha. Kao daje arktički vetar duvao kroz mene puneći mi pluća i ledećimi krv u venama. — Kloi - graknula sam. — Pogledaj.

www. crowarez.org


Usred pilule bila su utisnuta dva slova. —T i K. Trojanski konj.

Kloi i ja smo pojurile uz stepenice, a Lija je išla za nama.Pozvala sam Tea mobilnim telefonom i, dok smo stigli doLijine sobe, tri Savanine drugarice stajale su zabrinuteispred vrata. Već se previše đaka razbolelo i previše ih jeumrlo da bi se ovo moglo smatrati običnim gripom, kao štosu profesori pokušavali da nas ubede. Ipak, poslednje štonam je sad trebalo bila je pažnja i panika. Naročito ako smoKloi i ja upravo otkrile zaveru, kao što sam sumnjala. Akona kraju odlučimo da iznesemo stvari na videlo, trebaćenam svedoci, ali ne sada. — Hoće li umreti? − pitao je jedan devetak otvoreno. — Neće — odgovorila sam i ugurala se u sobu čvrstozatvarajući vrata za sobom. Savana je ležala na krevetu i stenjala. Koža joj je bilavlažna i lepljiva od znoja. Bila je vrela na dodir, a kad je svelikom mukom otvorila oči, videla sam da su krvave. Kloije siknula. Zabrinuto smo se pogledale. — Savana. — Stišala sam glas kad se trgla na zvuk. — Uredu je, pomoći ćemo ti. Savana, ovo je veoma važno.Možeš mi reći odakle ti ove pilule? — Ne želim nikog da uvalim u nevolju — mumlala jeSavana kroz ispucale, osušene usne. — Nećeš — uveravala sam je. — Samo moramo da znamoodakle. ti. — Kupila sam ih — zakašljala se. — Trebalo je da uzimamsamo jednu dnevno, ali uzimala sam tri. Od njih je trebaloda ojačam. Kloi se namrštila.

www. crowarez.org


Savana je slabašno klimnula glavom. Kloi je zurila umene. — Hanter, ovo nisu pilule koje sam ja uzimala. Mojesu bile žute i ogromne. — Znam — odgovorila sarn takođe namršteno. — Izgledada ljudi ne znaju da postoje dve vrste pilula. Ko ti je rekaoda ćeš od njih biti jača? — pitala sam Savanu. Skrenula je pogled i opet se nakašljala. Dodala sam jojčašu vode s natkasne. — Nećeš se uvaliti u nevolju — reklasam joj. — Neki dečko ih je prodavao u zajedničkoj sobijedanaestaka — odgovorila je na kraju. Progutala je vodu,ali grlo joj se jako steglo, kao da pije iz čaše od žileta.Zacvilela je. — Ne osećam se dobro. — Medicinski brat je na putu. On će ti pomoći. — Bojim se. — Stisnula mi je ruku. Stisak joj je bioslabašan i vlažan. Nisam znala šta da kažem. Kao ni Kloi, koja je samosedela pored. — Biće ti dobro. — Ponovila sam unedostatku nečeg ubedljivijeg. Sklopila je oči drhtavih usana. — Stvarno to mislim, Savana — brzo sam rekla plašeći seda bi mogla da padne u komu. Morala je da ostane budna.Malo je otvorila oči. Osmehnula sam se ohrabrujuće. —Samo ostani budna. Važi? Ostani budna. − Pokušaću. Kortni i Lija uletele su u sobu. Nikad mi nije bilo tolikodrago što vidim Kortni. Na obrazu je imala šare od jastuka ineprestano je treptala kao da vid ne može da joj se razbistri.Kad je konačno progledala, zabezeknula se. Delovala jeuplašeno. — Ne opet. Sumorno sam klimnula glavom. — Teo stiže. Lija se premeštala s noge na nogu. — Biće joj dobro, zarne? — Naravno.

www. crowarez.org


— Koža joj je sivkasta. Kortni je duboko udahnula i naterala se da prestane dagleda u Savanu. Dodirnula je Liju po ramenu. — Lija,molim te donesi joj hladnu, mokru oblogu. I reci svima dase vrate u svoje sobe i ne izlaze. — U redu. Bdele smo oko Savaninog kreveta u nemoj tišiniosluškujući njeno roptanje. Nisam mogla da se ne setimSpensera koji je ležao u karantinu. Kloi mi je stisnula rukuočiju vlažnih od suza. — Znam — rekla je tiho. — Ali Spenser je jak. I nije...znaš. Bila je u pravu. Spenser se zadesio na pogrešnom mestuu pogrešno vreme. Nije bio tip koji bi uzimao pilule. Bićedobro. Kad je Teo ušao, sve tri smo skočile na noge. Izgledao jesposobno i samouvereno i najradije bih ga poljubila.Podigao je Savani zglob da joj proveri puls. — Je li svesna? — pitao je. — Bila je — potvrdila sam. —Koliko dugo joj je ovako? — Ne znam. Mislim da nije predugo. Njena cimerka jedošla po mene nekoliko minuta pre nego što sam tenazvala. — Dobro. — Podigao joj je kapke i stavio joj ruku na čelo.— Nosimo je u bolnicu. Medicinska sestra ugurala je krevet u sobu. Jednadoktorka i čuvar ušli su za njom. Doktorka je stisnula usnekad je videla Savanu. — Hajde, brže — naredila je. Soba se ispraznila u roku od nekoliko minuta i čuvar jestao ispred vrata prekrstivši ruke na grudima. Lija ga jezbunjeno gledala. — Ali stvari su mi tamo — rekla je.

www. crowarez.org


— Doktorka je rekla da soba mora da bude zapečaćena,kako bi se uverila da nije nešto zarazno — objasnila joj jeKortni. — Hajde, naći ćemo ti drugi krevet. Kortni je krenula prva, a Kloi i ja išle smo za ostalima.Učenici u pižamama skupili su se na svakom spratuizvijajući vratove da vide šta se dešava. Redari supokušavali da ih uteraju u sobe. Jork se stuštio u zgradu iodmarširao pored nas duvajući u pištaljku, praktično rneniu uvo. — Svi nazad u krevet! ODIVIAH! Hodnicima na svakom spratu odjekivali su zvuci hitrogtabananja. Zgrabila sam Tea za ruku kod ulaznih vrata. — Čekaj —relda sam. — Uzimala je ove pilule. — Dala sam mu jednubelu pilulu. Namrštio se. — Šta je to? — Još ne znam. Zavrteo je glavorn i spustio pilulu u džep. — Ovagodina je grozna.

www. crowarez.org


26.

HANTER

Utorak uveče

Veći deo utorka prošao mi je kao u magnovenju. Prespavalasam sve jutarnje časove, ali niko od profesora ništa nijerekao. Svi su bili suzdržani i ozbiljni. Kampus je delovaokao da je prekriven pepelom. Volela sam to mesto i volela sam savez. Vaspitana samda verujem da je savez bolji od Božića, slatkiša za Noćveštica rodendanskih poklona. A sad sarn se odjednomosećala kao šestogodišnjakinja koja je otkrila da Deda Mrazne postoji. Nisam znala šta da mislim; znala sam samo dase odvratno osećam. Posle večere sam otišla s Kloi i Dženom u bolnicu, iakoje Džejson već bio tamo i rekao nam da nikome ne daju dauđe, naročito sad kad je i Savana bila bolesna. Teo nije biotamo, tako da su nas zaustavili na pragu. Doktorka je strogoodmahnula glavom. Možda bismo pokušale da seraspravljamo s njom, ali čule smo Spenserovu mamu kakojeca iza zavese pa smo se sklonile. Ostatak dana držale smose rasporeda časova jer ništa drugo nismo mogle. Potom sam ja otišla u salu za fizičko koju je Dejlijevarezervisala za prvi sastanak njenog udruženja. Nisam bilasigurna šta mogu da očekujem, ali radovala sam se što ćenešto drugo zaokupiti i skrenuti mi misli. Dok smo je čekalida stigne, nije bilo uobičajenog žamora. Uglavnom su tubili dvanaestaci i pokoji jedanaestak i desetak. Devetakanije bilo. Svi smo se upitno smeškali, ali niko ništa nijeznao.

www. crowarez.org


— Odlično, svi ste tu. — Gospođica Dejli ušla je sosmehom dobrodošlice. — Imamo mnogo posla, tako daodmah počinjemo. Jedan učenik je podigao ruku. — Mm, gospođice Dejli? — Da, Džastine? − Šta zapravo počinjemo? Nasmejala se. − Lično sam vas izabrala među ostalimđacima kao najbolje što ova škola ima da ponudi. Svi steodlični učenici, ili ste na putu da to postanete. A sada ćetebiti još bolji. — Osmehnula nam se. — Bavićemo seborbenim veštinama, naravno, oružjem i taktikom, ali itehnikama skrivanja, tehnologijom i drugim novijimnačinima da se dobije bitka. Nije tajna da u poslednjevreme hel-blari gamižu po celom kampusu, Vajolet Hilu, pačak i okolnim selima. Ako želimo da suzbijemo ovu novupretnju, savezu će biti potrebna pomoć. A moje udruženjebiće prvo pozvano, pre bilo koje druge studentske grupe.Ne mogu da dočekam da počnemo. Dala nam je spisak knjiga koje treba da uzmemo izbiblioteke i lozinku za privatnu internet stranicu koju jenapravila za nas. Kad smo završili, osećala sam se boljenego čitavog dana. Opet sam imala neki cilj i izbor. Ipoverenje u Helios--Ra, uprkos skorašnjim dokazima da nebi trebalo. Sačekala sam da svi odu. — Da, Hanter, šta je bilo? — Pitala je gospođica Dejli kadje primetila da se i dalje muvam u blizini. — Imate li minut da popričamo? — pitala sam nesigurno. −Stvar je... lične prirode. — Naravno. — Zabrinuto se namrštila. — Šta nije u redu? — U pitanju su bolesni učenici. — Oh, Hanter, ne treba ti da brineš o tome. Ti si jaka,zdrava devojka. — Nije reć o tome. U pitanju je... — Nadala sam se daradim pravu stvar. Bila sam prilično sigurna da će megospođica Dejli saslušati i da me neće odvući kod

www. crowarez.org


direktorke ili poslati kod školskog psihologa. — Po domukruže neke pilule — rekla sarn joj. — Mislim da se učeniciod njih razboljevaju. Delovala je preneraženo. — Droga? Već? Zbunjeno sam je gledala. — Kako to mislite već? — Tek je prva nedelja škole. Obično pilule počnu da kružetek pred polugodište. — Vrtela je glavom. Nasmešila sam se nelagodno. — Mislim da ovo nije tavrsta pilula. — Oh? — Još nemam hemijsku analizu, ali ovo je opasno. Zaistaopasno. I... vampirima se ne dopada. — Vampirima? − Uzdahnula je. — Hanter, u šta si se touvalila? — U nešto loše — priznala sam. − Hoćete li mi pomoći? — Posle govora koji sam upravo održala? Naravno dahoću. Preplavilo me je olakšanje i morala sam da progutarnnervozan kikot. — Hvala vam, gospođice Dejli. Te pilule sumale i bele i na njima je utisnuto TK. Savana ih je uzimalabaš pre nego što se razbolela, a mislirn da ih je i Vil pio. Oko usana su joj se pojavile duboke bore. — Otkrićemošta je posredi, Hanter. — Isključila je svetla u sali. —Nikome ni reči dok ja ne sprovedem svoju istragu. Zidoviimaju uši. Skoro da sam poskakivala od sreće silazeći nizstepenice. Namignula mi je pre nego što je skrenula nastazu prema profesorskim apartmanima kloparajućištiklama. Retki su profesori kao što je gospođica Dejli.Nisam zaboraVila kako se zauzela za mene kad se Jorknavrzao na mene na prvoj vežbi. Ako bude potrebno, baremsmo imali nekog od profesora kome možemo da verujemo. Osokoljena, široko sam se osmehivala kad je Kvinizronio iz šume prestravivši me. Skočila sam vrišteći. Toliko o treningu Dejlijeve.

www. crowarez.org


Kvin se presamitio od smeha. I ja sam se smejala ipovukla ga za rep. — Umukni. — Hanter, preslatka si. — Izvinjavam se, ja sam opasna i mogu da te premlatim. — I to. —Uhvatio me je za ruku mazeći me placem podlanu. — I slatka si u tom šortsu za fizičko. Odjednom sam postala svesna svojih golih nogu.Apsolutno sam odbijala da pocrvenim. Usne su mu serazvukle u još veći osmeh. — Šta radiš ovde? − pitala sam ga. Dlanom me je prijatno mazio oko zgloba i po ruci. — Došao sam da te vodim na sastanak. Zbunjeno sam ga gledala. — Sastanak? — ponovila samkao da je to neka strana reč koju nikad nisam čula. — Znaš, ono kad izađemo u grad, držimo se za ruke,čežnjivo se gledamo? To je deo tradicije. Možda si čula zato. — Ali imam čas. — Čas? — Sad je on mene gledao kao da pričam nekimdrugim jezikom. — Ali sad je deset sati uveče. — Imamo časove do ponoći. — Značajno sam seosmehnula. — Znaš, vampiri obično vole noć. To je deotradicije. Možda si čuo za to? — O, pametnice. — Uzvratio mi je osmeh. — Seksi. Polako mi se približio i pomerio me tako da se naslonimna stablo jednog visokog bora. Grane su počinjale na višeod pola metra iznad nas šireći se kao zeleni suncobran. Tloje bilo meko, zastrto iglicama boje rđe. — Možeš li da pobegneš? — mamio me je Kvin. — Doguše sam u pripremama za Krvavi mesec. Vrlo važna i tajnapolitička pitanja. Svidelo bi ti se. Odmahnula sam glavom. — Žao mi je. Ne mogu. — Možeš li da zakasniš? — bio je uporan. — Pa, zalažem se za kompromis između vas i nas.

www. crowarez.org


— Zahvalni smo ti. — Zarobio mi je usne svojim usnama.Poljubac je počeo lagano i za nekoliko sekundi postao jedubok i strastven. Osećala sam se kao u čauri ispunjenojosećanjirna, toplim žmarcima, bledom kožom i koromdrveta. Varnice su sevale između nas. Skoro da sam bilaubeđena da ću videti iskre i munje oko nas ako otvorim oči.Dublje u šumi šušnula je paprat. Oko mene su bile zvezde,pesma zrikavaca, rani jesenji povetarac i zgodan mladivampir koji me ljubi. Bilo bi savršeno da nas nije prekinuo moj deda. — Hanter Agnes Vajld! Nesvestan opasnosti, Kvin se odmakao smejući se. —Srednje ime ti je Agnes? —Po njenoj prababi — dreknuo je deka. Trgla sam se istala ispred Kvina da ga zaštitim. — Čao, deko. Šta radiš ovde? — Ja sam gostujući profesor — zarežao je. — A šta ti toradiš, gospođice? — Besno je gledao Kvina. U sebi sampočela da brojim: jedan, dva... Deki je naredna reč zastala ugrlu. — Vampir! Tri. Mora da je bio prilično pometen što me je zatekaoda se ljubim kad su mu trebale pune tri sekunde da primetiKvinovu neprirodnu mirnoću i bledu kožu. Da nepominjem očnjake, izdužene zbog ljubljenja, koji su mujedva primetno bockali usnu. Pomerila sam se još jedankorak ispred Kvina. — Deko... — Hanter, probodi ga kocem i idemo na čas — rekao jenestrpljivo. Progutala sam knedlu. — Neću ga probosti. Podigao je obrvu negodujući. — Nisi spremna? Evo,uzmi moj. — Bacio mi je jedan od svojih kočeva.Instinktivno sam ga uhvatila. — Deko.

www. crowarez.org


— Šta čekaš? — Prostrelio je Kvina pogledom. — I šta faliovom kad samo tu stoji? — Deko — uzdahnula sam. — Ovo je Kvin Drejk. Kvine,ovo je moj deda Kejleb Vajld. — Vampiru — deka je pljunuo. Kvin se podrugljivo osmehnuo. — Starče. Sklopila sam oči. Ovo je baš dobro išlo. Dečko mi je bioidiot i deda će ga iseckati na komade. Deka je bio gradenkao bik. I jedini razlog zbog kog još nije zabio kolac uKvina bio je taj što sam mu stajala na putu. Takođe samramenima pritiskala Kvina, terajući ga da ostane tu gdejeste. Ko bi rekao da je zabavljanje tako opasno? — Hanter Vajld, da si se odmah odmakla od njega. — Ne. — Izbečio se i tako brzo pocrveneo da sampomislila da ga je strefio infarkt. — Ne, gospodine —dodala sam da ga odobrovoljim. — Nikad je ne bih povredio — rekao je Kvin bez osmeha.Imate moju reč. — Reč jednog vampira? Bah. — Reč jednog Drejka. Deka je pljunuo. Kvin je zarežao. Stavila sam mu dlanna grudi. — Nećeš ugristi mog deku. — Pogledala sam prekoramena. — A ti nećeš probosti kocem mog dečka. Deka je posiveo u licu. — Dečka? Pokunjila sam se. — Kvine, trebalo bi da odeš. — Ne ostavljam te samu — bunio se. — Molim te. — Gurala sam ga. — Molim te, idi. Zvaću tekad budem mogla. Dugo me je ispitivački gledao pre nego što mi je kratkododirnuo kosu. — Dobro. Neću biti daleko. − Znam — rekla sam osetivši olakšanje što nije imaonameru da se raspravlja sa mnom oko ovoga. Već samimala pune ruke posla. Kad sam se okrenula prema deki,

www. crowarez.org


Kvin je već nestao ostavljajući za sobom trag od opaloglišća i kratak poljubac na mojim usnama. — Molim te, saslušaj me — počela sam dok se dekasuzdržavao da ne eksplodira. — Neću ni da čujem — procedio je. — Prekinućeš svakikontakt s tim mladićem i sa svim neprijateljima, ipravićemo se da se ovo nikad nije desilo. Idemo. — Ne, deko. — Iskušavaš moje strpljenje, devojko. — Žao mi je — rekla sam skrušeno. — Ali moram da seponašarn kako mislim da je ispravno. Kvin nije negativac uovoj priči. Možda je malo uobražen, ali je takode častan,hrabar i odan. Spasao mi je život. — On je jedan od njih. — Odjednom je izgledao mnogostarije, kao da su ga najednom pritisle sve godine. — Ti simoj mali lovac. Čak i kad si bila mala, umela si da pogodišmetu kocem s razdaljine od trideset koraka. Imaš dar. — I dalje sam lovac — bila sam uporna. — Ništa se nijepromenilo, ne stvarno. — Sve se promenilo! —viknuo je. — Ti si pripadnikHelios--Raa! Vajldovi su njegovi članovi otkad me sećanjesluži. Mi ubijamo vampire. To nam je posao. — I dalje sam pripadnik Helios-Raa. — Ali nisi Vajld — brecnuo se. — Ne ako ćeš se ovakoponašati. Osećala sam se kao da mi je lupio šamar. — Šta? Deko,nemoj. Znam da si ljut, ali nemoj. Upro je prst u mene. — Duguješ savezu svoju odanost. — Odana sam savezu, ali ne dugujem mu slepu poslušnost.Uostalom, savez je potpisao sporazum s Drejkovima, jesizaboravio? Pored toga, neko truje učenike, deko, neko iznašeg cenjenog saveza. — Ne budi smešna.

www. crowarez.org


— Imam dokaze. Učenici se razboljevaju na sve strane.Kloina rođena majka joj je dala steroide. Jesi li čuo za nekuoperaciju pod nazivom Trojanski konj? Osetila sam toliko olakšanje zbog njegove iskrenezbunjenosti da sam skoro zaplakala. — O čemu ti to pričaš?— pitao je. — Hanter, ne petljaj se u poslove saveza.Prepusti to odraslima. — Ne mogu. — I prestani da se viđaš s tim... stvorom. — Ne mogu ni to. — Majka bi te se stidela. — I ja se stidim. — I treba. — Stidim se tvoje zatucanosti, deko — dovršila sam tiho.— Znaš da te volim, ali ja nisam ti. Ne možeš me nateratida budem ti. Ja podržavam sporazume. Sviđa mi se kakoHart vodi savez. — Mlada si. — Pa šta? To ne znači da sam glupa. Nisi me vaspitao dabudem glupa. Vaspitao si me da budem snažna, nezavisna ipametna. Zar ne možeš onda da mi veruješ? — Više te ne prepoznajem, devojko. Kako mogu daverujem nekome ko se svojevoljno udružuje sačudovištima? Uhvatila sam ga za veliku žuljevitu ruku. — Nije to takojednostavno. Ali to sam i dalje ja. Ja sam još ja. — Volim te, devojčice — rekao je hrapavim glasom. —Znaš to. Prekini sad s tim glupostima. Imamo čas. On me je odgajio. Samo mi je on ostao od porodice. Igledao me je kao da ne može da me trpi. Nisam zaplakalasamo zato što bih ga u tom trenutku potpuno uverila da višenisam njegova unuka. Podigla sam bradu i ispravila leđa. I pustila sam ga da me povede prema sali za fizičko, gdesu devetaci čekali da im zahvate pokaže jedan odnajcenjenijih lovaca u savezu.

www. crowarez.org


Kiran nas je čekao ispred glavne sale za fizičko. Kosu jepokupio u rep i bio je propisno uniformisan u kargopantalonama. I dalje je imao longetu. Deka ga je lupio pozdravom ramenu. - Drago rni je što te vidim, Kirane. Možda ćeš ti moći daurazumiš moju unuku. Čekala sam okamenjenog izraza lica. Kiran je bioobazriv. — Kako to misliš, Kejlebe? — Zabavlja se s vampiroml — prasnuo je. Kiran se zagrcnuo. — Oh. Deka je zaškiljio. — Znao si za to? — Uh... da, gospodine. Uzdahnula sam. — Deko, ostavi ga na miru. — Trebalo bi da vodi računa o tebi. — To i radim! — Kiran je zvučao uvređeno. — Treba dabudete ponosni na nju. Hart je lično zahtevao da prisustvujekrunisanju Helene Drejk. Nakratko sam sklopila oči. Propali smo. — Prisustvovala si vampirskoj cerernoniji? — pitao je dekaravnim tonom. — On nije znao? — pitao je Kiran. — Ne, nije. — Izvini. Deka se tresao od besa. — Neću trpeti ovakvo ponašanjeu svojoj porodici! — U današnje vreme stvari su drugačije — pokušao jeKiran da ga smiri. — Ja se zabavljam sa Solanž Drejk. Toje dobra porodica. Deka se zacrveneo, pa mu je potom lice dobiloljubičastu boju. Kiran je ustuknuo. Lupila sam deku izmeđulopatica. — Deko, diši! Hroptao je, ali barem se nije skljokao. Pre nego što sesala srušila od dekinog urlanja, vrata su se širom otvorila i

www. crowarez.org


pojavio se je Jork, gledajući nas ljubazno samo koliko jemorao. Deka ga je besno pogledao. — Sta? — zarežao je. — Svi čekamo vaše pokazne vežbe — uzvratio mu je Jork. Deka je upro palcem u Kirana naredivši mu da uđe.Trgla sam se saosećajući s Kiranom. Pomagati deki pridemonstraciji borbenih zahvata kad je loše volje nikad senije dobro završavalo. Krenula sam za njima, jer da sampreskočila čas, očitao bi mi još jednu bukvicu oodgovornosti prema porodici. Devetaci su izgledaliuzbuđeno i nervozno čavrljajući među sobom. Lija mi jemahnula. Deka je bacio nindža-jaje na niskog dečaka s naočarimapre nego što je Jork uspeo da dune u pištaljku. Svi u neposrednoj dečakovoj blizini počeli su da kašlju ikijaju u oblaku bibera. — Prva lekcija — režao je deka — budite svesni svogokruženja. Dečakovo lice bilo je jarkocrveno dok je rukavommajice brisao suze s lica. Svi ostali stajali su mirno,zanemeli od straha. Jork je bio impresioniran i protiv svojevolje. — Ovo je Kejleb Vajld − predstavio ga je sa zakašnjenjem.— Gospodin Vajld je lovac već decenijama. Ovo je njegovpomoćnik Kiran Blek, rođak Harta Bleka. — Đaci su seuzbudeno zgledali prepoznavši Kiranovo prezime, a jedinizvuk dolazio je od žrtve jajeta koja se gušila od kašlja.Deka je izgledao impresivno hodajući levo-desno ispredpolaznika, kratko podšišane sede kose, sa ožiljcirna pomišićavim rukama. Čizme su mu kloparale odzvanjajućikao gvozdeno zvono. Đaci su zadrhtali.— Svima vam je poverena sveta dužnost da zaštitite svet odvampira. I svi do jednog ste sposobni da dobijete tu bitku.Ti! — Devojčica pored Lije zateturala se unazad. — Da, gospodine?

www. crowarez.org


— U čemu si dobra? — Ja... dobro bacam. — Odlično. Ti! — Mm... — Saznaj. Ti! — Brz sam. Đaci su i dalje bili prestravljeni, ali polako su počeli dase ponose sobom što su lovci. Deka je umeo to da pobudi uljudima. — Nije važno dali ste mali— nastavio je. — Ni dali stemuško ili žensko, kako se prezivate. Važan je savez i kolikoste sprernni da se borite. Čak i ako ste ranjeni, možete dadoprinesete. Da bih vam to demonstrirao, Kiran i ja ćemosparingovati. — I ja ću umreti — promumlao je Kiran samo da ga jačujem. Učenici su rasformirali redove i okružili strunjaču usredini prostorije. Ogledala po zidovima pokazivala sunjihova uzbuđena lica; u prozorima su se ogledale samosenke. — Prvo želim da vam objasnim da kad ste ranjeni, ne trebada se borite. Ako možete, trčite koliko vas noge nose kakone biste ugrozili misiju ili svoj tim. Ako ne možete da trčite,morate da pobedite. Jeste li me razumeli? — Da, gospodine! — hor glasova odjeknuo je ushićeno. — I slušajte naredenja, čujete li me? Znala sam da je ovo namenjeno meni. — Da, gospodine! Ništa nisam rekla. Nisam imala nameru da ga poslušam. — Kako bi se borio protiv mene? — pitao je Kirana. Kiranje već držao kolac u ruci. — Odlično. Ali promašio si i jasam te stegao za grlo. Šta sad? Kiran je krkljao pošto ga je deka stvarno uhvatio za grlo.— Još jedan kolac. — I?

www. crowarez.org


Kiran je zarnahnno nogom šutnuvši deku u gležnjeve.Deka se zateturao i spotakao. Ja sam siknula kad je umalopao. Kiran nije reagovao, a ja se nisam pomerila. Akopokažemo trunku zabrinutosti, povredićemo dekin ponos. Ustvari, deka se široko osmehivao prvi put ove večeri. — To je moj dečko. Kiran mu je okrenuo leđa i pogledao đake. — I ondabežite — rekao je da bi ilustrovao dekin prethodni savet. Deka je skočio na noge. Pod se zatresao. Zgrabio jeKirana za rep cimriuvši ga da bi se zaustavio. U drugoj rucidržao je jedan od bodeža koji su mu visili za pojasom.Nisam uspela reč da zaustim, samo da ciknem. Oštrica je presekla Kiranu rep. Kosa mu je pala na pod, a on se okrenuo iskolačenihočiju od zaprepašćenja. Svi su se zabezeknuli. Deka je bioponosan na sebe. — Ako imate neku slabost, kao što je slomljena ruka, rešitese svih ostalih slabosti — rekao je vraćajući nož u korice.— Ako ne naučite ništa drugo, naučite barem ovo. Slabostinisu dozvoljene. Prikovao me je u mestu svojim svetlim očima.

Deka je otišao ne rekavši mi više ni reč. Kiran je ostaodovoljno dugo da me stisne za ruku. — Popričaću s njim — obećao je ljutito držeći rep u ruci. Nemo sam klimnula glavom odšunjala se do sobeključajući od besa, bola i griže savesti. Kloi je sedelaprekrštenih nogu nasred kreveta. Podigla je pogled kad samuletela u sobu. — Hajde da prokljuvimo taj TK — rekla sam pre nego štoje uspela da me pita zašto sam neraspoložena. Jednostavnonisam želela da pričam o tome. Ne bih znala odakle dapočnem. — Znači, znamo da neko to prodaje u školi iznamo da je to lek koji odobrava Helios-Ra. U stvari,

www. crowarez.org


manje-više odobrava — ispravila sam se. — Mora da je upitanju tajna, ili ne bi bio skriven tako duboko u fajlovima,je li tako? — Definitivno. Mogle bismo da angažujemo tvog najvećegfana Liju da pokuša da ga nabavi. Možda ćemo otkritidilera? Namreškala sam nos. — Možda. Ali radije je ne bihdovodila u opasnost. Uostalom, pošto je diler neko odučenika, on ili ona je sitna riba. — Verovatno. — Dobro, hajde onda da napravimo spisakučenika koji su se razboleli. Tu je onaj prvi momak — neznam kako se zove. — Pa onda Vil. Ili je to imalo veze samo s hel-blarima. — Spomenuo je da uzima vitamine, zato ga stavljamo naspisak. Kad smo već kod vitamina, jesi li pričala s mamom? Namrštila se. — Nisam. Stalno je u laboratoriji, a znamda neće hteti da priča sa mnom dok ne bude kod kuće.Dženin posle Vila — dodala je. Stavila sam je na spisak. — Spenser — rekla sam tiho. — Mada mislim da on nijedeo toga. — I ja. Džonas i Džejms. Oni blizanci iz devetog razreda,oni mnogo niski? — Tako je. A onda Savana. — I ona je niska. — Šta to znači, da je droga za niske ljude? Zakolutala je očima. — Verovatno nije. Zastala sam mršteći se. — U stvari... Zbunjeno me je pogledala. — Šta, u stvari? Misliš daškola hoće da se reši niskih đaka? To je čudno. − Ne, slušaj. Šta im je svima zajedničko? Uglavnom sudevetaci? I niski su. — Vil je išao u jedanaesti razred i bio je visok —usprotivila sam se. — Ali nežan. — Podigla sarn obrve. —Na sve ove učenike gleda se kao na slabiće. Niski, mršavi,

www. crowarez.org


ne vole borbu — nagnula sam se napred kad su mi se svekockice složij.e. — A ko redovno maltretira takve ljude? — Siledžije? — Kloi je zinula. — Jork. — Lupila je popokrivaču. — Mora da me je mama zato kljukalasteroidima celo leto. Bez njih bih i ja spadala u slabiće!Našla sam podatke zakopane među njenim fajlovima bašpre nego što si ušla. Znala je za to. Ona čita svelaboratorijske dnevnike, ali nije htela sve da digne na nogedok se ne sprovedu pravi testovi. Znaš kakva je kad je upitanju istraživanje. Dođavola, mama. — Znači, Jork se postarao da slabiji daci dobiju TK? — Tako izgleda. Srela sam njen zaprepaken pogled mračnog izraza lica.— Kako ćemo ga srediti?

www. crowarez.org


27.

KVINKasnije u utorak uveče

Poruka mi je stigla u osvit zore. Markus je konačno dobiorezultate uzoraka krvi koje mi je Hanter dala. Solanž je takođe sedela na klupi kod njega izgledajućikao da ju je grom pogodio. Oči su joj bile crvene, all crvene kao od previšeplakanja. Kad sam uleteo kroz vrata ambara koji je stricDžefri koristio za svoje naučne eksperimente, okrenula jeglavu dok joj je donja usna podrhtavala. Njoj se to nikad nije dešavalo. Markus je izgledao kao da se sprema da zbriše.Devojačke suze uvek bi ga unervozile, čak i kad je u pitanjubila njego-va mlada sestra. — Hej, Sol — rekao sam polako čučnuvši ispred nje. Napultu iza nje stajali su nebrojeni plinski gorionici i staldenemenzure. Svetlost se odbijala o besprekorno čistu opremukoja je izgledala kao iz filma naučne fantastike. Ako stricDžefri ikad poželi da dobije ulogu ludog naučnika, nadobrom je putu. — Odlazi, Kvine — rekla je tužno skidajući noktimaosušenu glinu s pantalona. Za ovih nekoliko kratkih nedeljaotkad se preobrazila sigurno je napravila stotjnak glinenihposuda na onom njenom točku. — Nema šanse — rekao sam nežno. — Šta se dešava? — Ništa. Samo sam došla da popričam sa stricemDžefrijern. - Dobro, u čemu je problem?

www. crowarez.org


Slegnula je ramenima pognute glave, odbijajući da mepogieda. Pogiedao sam Markusa. I on je slegnuo ramenimai potapšao je po ramenu. — Solanž, nemaš ćega da se stidiš — rekao je. Imao samutisak da joj je to rekao nekoliko stotina puta u poslednjihpola sata. — To je biologija. Kao akne. Ispustila je čudan grleni zvuk. Nakratko sam sklopio oči.Baš lepo — kazao sam. — Reci šesnaestogodišnjakinji daje sve u redu, kao da ima bubuljice. Kad mno već kod toga,šta se, dođavola, dešava? — Zurio sam u nju. — Gde jestric Džefri? — Otišao je da razgovara s mamom i tatom. — Zašto? Jesi li bolesna? Težak, metalni strah pritiskao jestomak, kao gvožđe. − Jesam! — povikala je u isto vreme kad je Markuspromrmljao: — Nije. Solanž je skupila usne. − Reč je o... — Konačno jeuzdahnula i ispravila ramena. Podigla je bradu. — Reč je oovome. − Podigla je usne sa zuba. Očnjaci su joj biliizduženi. Svih šest. Zbunjeno sam gledao i još jednom prebrojao. BiIi su jojizduženi normalni očnjaci, i još po dva s obe strane. Drugipar bio je isti kao prvi, dokje treći bio veoma mali, jedvavidijiv. Desni su joj bile upaljene i crvene. Drejkovi nisu imali više od jednog para očnjaka. Bilo jeto obeležje naše drevne krvi, našeg civilizovanijeg oblikavampirizrna. Bilo je snobizma među aristokratijom — štoviše očnjaka imaš, smatra se da si veći monstrum. Izabo jeimala dva para i pokazivala ih je s ponosom, ali ona je bilajedinstvena,čak i među vampiritna. Hel-blari nisu ni imali druge zubeosim očnjaka. Nije ni čudo što je Solanž bila prestrašena. Mislila je da se pretvara u čudovište.

www. crowarez.org


Progutala je knedlu trudeći se da ne zaplače. Markus juje još jače tapšao po ramenu. — Ne plači — molio ju je. — Šta je stric Džefri rekao? — pitao sam tiho. − Da sam drugačija — podsmešljivo se nasmejala, kao staradobra Solanž. — Drugačija — ponovila je. — Bože. — To boli — saosećajno sam rekao. Obgrlila se rukama kao da joj je hladno. — Kvine, štaako to znači da nisam završila preobražaj? Šta... šta ako sepretvorim u hel-blara, ili tako nešto? Ustao sam odlučno je gledajući. — Ne pretvaraš se uhel-blara. — Ne možeš to da znaš. — Mogu. Kao prvo, nisi plava. I ne smrdiš na trulež iprljavštinu. — Ozbiljna sam. — I ja sam. — Stric Džefri je rekao da će sve biti u redu s tobom —podsetio ju je Markus. — Rekao je da misli da će sve biti u redu. Takođe je rekaoda nikad nije čuo da se tako nešto desilo u našoj porodici.Ni u jednoj staroj porodici. — To je zato što si devojka. Znaš, prva posle više stotinagodina i sve to. Tvoj preobražaj je malo drugačiji. To je sve. Pipnula je svoje nove očnjake. — Kraljevski dvor ćeovo jedva dočekati, naročito za vreme Krvavog meseca.Princeza monstrum. — Zastenjala je. — Neko će napisatipesmu o meni. — Verovatno. Ali pomisli koliko ćeš jače moći da gaugrizeš kad to uradi. Smeh joj je bio razvodnjen, ali barem se nasmejala. —Tačno. — Ustala je. — Umorna sam. Idem kući. — Čekaj me — rekli smo Markus i ja uglas. Markus je iz džepa izvadio presavijene papire koje jeodštampao na računaru. — Analize onih uzoraka za tebe.

www. crowarez.org


Zgrabio sam ih prelećući pogledom preko tabela idijagrama. Preskočio sam većinu stričevih naučnihpredavanja. To je bilo onog leta kad je većina devojakamojih godina nekim čudom dobila grudi. Imao sam drageuspornene na to leto. Nijedna od njih nije uključivala ištašto bi moglo da mi pomogne da dešifrujem analizu krvi.Zgadeno sam podigao pogled. — Šta ovde piše, dođavola?Ne govorim štreberski. Markus se podrugljivo nasmejao. — Pažljivo, bato, ili tineću prevesti. — Samo mi reci šta kaže. — Da je tvoja devojka bila u pravu. — Zastao je očiglednočekajući da odreagujem na termin „devojka". Nisamreagovao. Želeo sam da budem s Hanter u bilo kom obliku.Ako budem morao da koristim reči kao što je „devojka" ida odbijam da se viđam s drugim devojkama, učiniću to. —Nisu vitamini u krvi — nastavio je Markus. — Te pilule susteroidi. — Da, to znamo. Njena drugarica je već prestala da ih pije. — To nije pravi problem — rekao je Markus. — Ovo postaje sve bolje. Dokusuri me. — Drugi uzorak od onog dečka koji je umro? — Da? Izgledao je zabrinuto. — Otrovan je. Zaledio sam se. Hanter je rekla da daci u školi padajukao muve. — Otrov nije bio namenjen samo njemu. — Markusoviočnjaci su blesnuli. — Namenjen je nama.

www. crowarez.org


28.

HANTERSreda uveče

— Jesi li otkrila nešto? − Kad je Kloin kompjuter zapištaonaredne večeri, bacila se preko sobe udarivši Džejsonalaktom u stomak. Trljao je grudnu kost. − Koji ti je đavo, Kloi? — Namestila sam ga da zapišti kad provali lozinku za TKfajl − rekla je uzbuđeno. — Mislila sam da nećeš to da radišu kampusu jer mogu da ti se ubace u vezu? — pitala jeDžena kad smo se okupili oko njene stolice. Kloi je odmahnula rukom. — Dodala sam još nekolikoštitova i ubacila nešto lažnih tragova. Trebalo bi da svebude u redu. Osim toga, imamo sve manje vremena iuglavnom sam se bavila maminim fajlovima. — Šta je to? — bila sarn uporna, zbunjena nerazumljivimznakovima na ekranu. — Šta si otkrila? — Još jedan skriveni faji u maminim beleškama —označen s TK. — Kloi je poskočila u stolici. Bio mi jepoznat taj pokret. Bila je na tragu. nečernu. — Treba mi. —Grickala je donju usnu kad je ekran zasvetleo. — Drugalozinka. — Ponovo je otkucala nešto. — Ovo bi bilo mnogolakše da sam za maminim računarom. Mogla bih da skinemotiske s tastature. — Nestrpljivo je lupkala nogom. Hajde. Hajde, rekla sam! — Trebalo jojje još nekoliko minuta, ali na kraju se osmehnula. Imam te,ti podmuklo kopile. Svi smo se nagnuli da pročitamo. — Ovo je neka vrsta hemijskog sastava, zar ne? − Džejsonse namrštio. — Nekog leka, ili tako nešto.

www. crowarez.org


Brzo sam čitala klimajući glavom. — Izgleda da jeste.Evo spiska nuspojava. − Za steroid? — pitala je Kloi tihim glasom. Odmahnula sam glavom.. − Ne, samo za TK. I... majkomila. Majko mila, bili smo u pravu. Jeste namenjen slabijimborcima. Evo ovde piše da treba da se daje samo slabijimlovcima za koje se ne očekuje da prežive napad vampira. −Osetila sarn mučninu u stomaku. − Kad im prođe krozkrvotok, krv im postaje otrovna za hel-blare i bilo kogdrugog vampira, — Setila sam se one plave hel-blarke kojase pretvorila u prah preda mnom nakon što je ugrizla Vila.− Savez sabotira sopstvene lovce da bi trovao hel-blare. —Zavrtelo mi se u glavi. Neko vreme svi smo ćutali. — To je... — Džena je odmahivala glavorn ne uspevajućida nađe dovoljno gnusnu reč da opiše ovo što smo upravootkrili. — Mora da je u pitanju neka greška — rekao je Džejsonsumnjičavo. Odmarširala sarn do svojih zaliha i počela da trpamkočeve u džepove i da proveravarn mikrofone i naočari zanoćno osmatranje. Polako su se okrenuli zureći u mene. — Hanter? — upitno me je pozvala Kloi, kao da se da ćuskrenuti. — Šta to radiš? — Uhvatićemo Jorka — rekla sam snažnim glasom. —Odmah. — Hm, premlatićerno profesora? To mi zvuči kao stvarnološa ideja. —Nećemo ga prebiti, ne budite ludi. Samo ćemo gauhvatiti zato što deli te grozne pilule, a ako dođe do toga,ima da raskrinkamo čitav savez. Jer ponekad moramo da izdamo savez da bismo gasačuvali. Ponekad moraš da kršiš pravila. Ponekad jedužnost teška i neugodna, i gori ti u grudima. Deka me jeovaj poslednji deo dobro naučio.

www. crowarez.org


— Kako ćemo tačno to uraditi? — pitala je Džena.Okrenula nam je podignute dlanove. — Ja sam uvek zaosvetu, ali dovoljno dugo sam lovac da znam da ne treba dabijem izgubljenu bitku. — Ja nameravam da dobijem bitku. — Jasno mi je, zaista. Kosu sam uplela u pletenicu na potiljku i zavukla jeispod kragne. — Iskoristićemo isti onaj plan od prošlogputa — objasnila sam. − Džejson će pronjuškati unaokolo iproveriti može li da nagovori nekog da mu proda drogu. Džejson se lecnuo. — Osećam se kao da sam u jednojod onih specijalnih emisija za decu posle škole. Ako meoznače kao pandura, ti ćeš biti kriva. Ignorisala sam ga. — Poslaću imejl Kiranu sa ovimfajlom da bi ga dao Hartu. A onda ćemo Džena i ja nasmenu pratiti Jorka kad nema časove. — Hoće li mi trebati veštački nos i mantil? — A Kloi će pitati Jorka da joj pomogne s treninzima posleškole i pretvaraće se da je smotana i slaba. Uzdahnula je. — Trebalo je već da se naviknem na to. — Jesmo li spremni? — pitala sam zvučeći kao narednik.— Potrebni su nam dokazi, i to brzo. — Gospodine! Da, gospodine! — prodrala se Kloi pravećise kao da salutira. Iskreveljila sam joj se. − Hajde da krenemo. Poslednjičas završava se za sat vremena.

Uzela sam prvu smenu šunjajući se oko jezera da bih selana veliki oblutak odakle sam imala dobar pogled naprofesorske apartmane. Ako Jork izađe iz bilo kog razloga,moći ću da ga vidim i pratim. Malko sam se osećala kaodetektiv iz starih filmova koje je deka toliko voleo. Samo sam se osećala još gore razmišljajući o deki.

www. crowarez.org


Helios-Ra i naša dužnost prema lovačkim precima bilisu lepak koji nas je držao kad su mi roditelji ubijeni. Jedvasam ih se sećala, ali pamtila sam kako se deka za jednu Noćveštica obukao u kostim Van Helsinga i plašio sve mališaneobučene kao vampiri. Naučio me je kako ispravno daočistim ranu, kako da primetim neobično pomeranje lišća,smeća i đubreta po tlu koje je odavalo kretanje vampiraprebrzo za ljudsko oko. Dao mi je moj prvi kolac. Oči sumu zasuzile prošle godine kad je video moje ocene. Uvek jebio ponosan na mene. Ali ne više. A ja sam uvek bila ponosna na Helios-Ra. Ali ne više. Razlika je bila u tome što sam ja nameravala dapreduzmem nešto. Želela sam da ponovo budem ponosnana savez. I na sebe. Želela sam da ispravim greške. Ali to je bilo neočekivano dosadno. Sedela sam na tom kamenu dva sata, sve dok noge nisupočele da mi se grče i dok skoro nisam probola kocemvevericu i rakuna i isprepadala zeca. Sve sobe u profesorskoj rezidenciji ostale su u tami. Čakni senzori za pokret napolju u vrtu, gde su životinjeobožavale da prevrću kantu s kompostom, ništa nisuregistrovali. U prozorima su se ogledali drveće, mesec inebo. Kloi je odavno bila u krevetu, a Džena će mezameniti tek za dva sata. Piljila sam u rezidenciju tako jako da sam pala s kamenakad je gospođica Dejli tiho progovorila iza mojih leđa. Skočila sam na noge crveneći. — Gospođice Dejli? — Voljno, Nežno se osmehnula. — Hanter, šta tražiš ovde? — Ja... uh... nisam mogla da zaspim. — Ja sam se pitalazašto je ona ovde ovako kasno. — Jesi li zabrinuta zbog našeg problemčića? Klimnula sarn glavom. — Otkrili smo da je još gorenego što smo mislili — objasnila sam joj na brzinu. — To

www. crowarez.org


je neka vrsta oružja protiv vampira koje koristi učenike kaonosioce. To je bolesno. Nakrivila je glavu. − Zapravo, to je genijalno. Zbunjeno sam je gledala. — Šta ste rekli? — Polagala sam tako velike nade u tebe, devojko draga.Uvek si bila naročito talentovana. Očigledno previšepametna, a sad, nažalost, pod lošim uticajem. — Lošim uticajem? — ponovila sam. − O čemu pričate? — Nisi valjda, mislila da se ona scena s tvojim dedom nećepročuti po školi, zar ne? Kao i ta tvoja nesrećna i odvratnaveza s onim vampirom. Ustuknula sarn jedan korak. Izraz lica i dalje joj je bioprijatan, ali uopšte nije zvučala kao gospođica Dejli kojupoznajem. Instinktivna želja da pobegnem prostrujala jekroz mene. Pre nego što sam uspela da napravim jedan jedini korak,izvukla je špric iza leđa. Ubola me je pravo u ruku. Opsovala sam i cimnula seunazad, ali igla rni je bila zabodena u mišić ušpricavajućimi providnu tečnost u vene. Uspela sam da je ogrebem policu tako da mi je njena krv ostala, pod noktima pre negošto mi se zavrtelo u glavi. Zateturala sam se. — Šta ste mi uradili? — panično sam pitala. Delovalo mi jekao da mi je jezik natekao, a stopala kao da su mi stajalaunatraške. Ponovo sam se zateturala i pala na kolena.Gledala me je ravnodušno. — Zahvalna sam što si izabrala da se sakriješ ovde gde teniko neće čuti. Veoma uviđavno od tebe. Prsti su mi se tresli dok sam izvlačila iglu iz ruke. Palaje u travu. — Šta je ovo? — Mislim da tako pametna devojka kao ti zna. Veoma jakadoza TK-a. Bojim se da mi nisi ostavila drugi izbor. — Šta? Ne! — počela sam da se grebem po koži. Osećalasam kao da mi se vene zagrevaju, kao da cela počinjem dagorim. Disala sam plitko i ubrzano. — To je bio Jork. Jork.

www. crowarez.org


Nasmešila se. — On isuviše slepo sledi pravila za ovakonadahnutu ideju. − Ali on maltretira sve slabije đake. — Počela sam dazaplićem jezikom. Osećala sam se kao da sam dobilanajgori grip u životu. — Primetila si to, zar ne? Da, njegova narav mi je znatnoolakšala posao. Tačno sam znala ko su najgori učenici, jerse zbog njih najviše ljutio. Vidiš, on se mnogo plašio zanjih. Želeo je da ojačaju kako bi mogli da se zaštite. —Obišla je oko mene i prezrivo odmahnula rukom. — Ovo jemnogo bolje. Ako već treba da umru od vampirske ruke,mogu da posluže i kao oružje. Žrtva za savez. I tako suvoljni da je učine kad misle da je u pitanju tajna pilula odkoje će biti jači. Treba im vremena da postanu slabiji, a dotada — pomisli koliko bi vampira mogli da zaraze.Naročito ako su kao ti, Hanter. — Nisam primetila... da ste se vi... žrtvovali. — Pljunulasam. Pokušala sam da se okrenem na drugu stranu, ali telomi je bilo preteško. Ostala sam bez daha od napora. —Nema svrhe opirati se. Dala sam ti prilično veliku dozu.Možda bi mogla da je preživiš. Nadam se da hoćeš, baremjoš neko vreme. Onda možeš sa sobom da povedeš i onogdrejkovskog izroda. Nadala se da će Kvin piti moju krv i umreti. — Idi dodavola — krkljala sam. Dejlijeva je skupila usne. — Kad samo pomislim da samte videla kao narednog vođu udruženja. Polagala sam takvenade u tebe posle napada hel-blara i nakon što si probolaVila kocem. — Ti si luda. — Morala sam da pozovem Tea. Prčkala sampo džepu da nađem telefon, ali ruke nisu htele da meslušaju. Nisam mogla ni da vrištim. Nisam uspela daudahnem dovoljno vazduha. — Samo radim ono što je neophodno. Pored svih ovihsporazuma i navale hel-blara, skrećemo s pravog puta.—

www. crowarez.org


Držala mi je predavanje kao da sam na času. — Morala samsve da vas testiram da vidim ko je vredan da postane članmog udruženja. Postavila sam zamke napunjene krvIju zahel-blare i izmileli su kao miševi na sir. — Nahuškala si hel-blare na školu? — Potpuno mi jezamazala oči. Jork nije bio krivac. On je zapravo bio jedanod boljih — iako je bio drkadžija. Dejlijeva je bilapsihopata. Morala sam da probodem Vila kocem zbog nje.Spenser je bio bolestan zbog nje, barem indirektno. Ja samzbog nje bila drogirana, otrovana i sklupčana na zemlji. Iskreno, najiskrenije sam je mrzela. Pljunula bih je da nisam bila toliko žedna i dehidriranaod visoke temperature. A izgleda i da sam počela dahaluciniram. — Sklanjaj se od nje — zarežao je Kvin skočivši ispredmene kao mrlja od blede kože, duge tamne kose i oštrihočnjaka. Dejlijeva je iznenađeno koraknula unazad. — Zakasnio si — rekla je. — Već sam joj dala jednu dozu.U krvijoj je. — Šta joj je u krvi? Uvijala sam se od bolova kao da mi vatreni mravi mileispod kože. — Kvine − dahtala sam. — Pozovi Tea i bežiodavde. Luda je. Umesto toga, Kvin ju je udario pesnicom u lice. Zaurlalaje kad joj se nos slomio. Kvin mi je prevrtao po džepovima.— Šta radiš? — Znam da sigurno negde imaš konopac... evo ga. —Okrenuo se na trenutak ostavljajući za sobom trag odsvetlosti i boje, kao razmrljana uljana slika. Vezao jeDejlijevu i kleknuo pored mene pre nego što sam uspela jošjednom da udahnem teškom mukom. Očnjaci su mu seizdužili blistajući. — Ne smeš da ugrizeš profesora — prošaputala sam suvimusnama. — I neću — uveravao me je. — Ugrišću tebe.

www. crowarez.org


www. crowarez.org


29.

HANTERNije razumeo. Ako bude pio moju krv, umreće. Bezuspešno sam se boriladok su mu se usne spuštale ka mojoj ruci prekrivajućimesto gde me je ubola igla. — Nemoj — stenjala sam. — Nemoj. Očnjaci su mi se zarili duboko i vrisnula sam. Krv kojami je palila vene pojurila je ka njegovim usnama. Pokušalasam da se odmaknem, ali pritisnuo me je ne dajući mi da semrdnem. Trava ispod mene bila je hladna i bockala me je. — Nernoj — molila sam ga suznih očiju. — Ubiće te. Podigao je glavu bleštavih očiju. — Ubija tebe — rekao je hrapavim glasom ispljunuvšipuna usta moje krvi. Koža pored usne bila mu je iziritirana.Delovalo je bolno. Vratio se rani isisavajući mi otrovnu krviz vena u svoja usta. Ponovo je pljunuo u travu. Nastavio jeda isisava otrov i pljuje što je brže mogao, kao da me jeujela zmija. Iznad mene tavanica od zvezda i kedrovapočela je da se okreće. Padala sam u nesvest. Ako sklopim oči, bol će nestati, Kvin će nestati. Bićebezbedan. Kapci su mi bili teški i pustila sam ih da se sklope.

www. crowarez.org


EPILOG

HANTERPetak uveče

Probudila sam se u bolnici. Sve je bil.o belo od jake svetlosti dok sam besomučnotreptala jer su me oči pekle. Bila sam iscrpljena. Pokušalasam da se ponierim stenjući, ali ispostavilo se da mi je topreteško. Ruka mi je bila modra i pekla me je. — Budna je! — Kvin se prvi našao pored mene i uhvatiome za ruku. Bio je bleđi nego obično, skoro siv u licu.Njegove plave oči bile su svetlije, a podočnjaci tamniji. —Nasmrt si me preplašila. — Porjubio rne je u čelo. — Živ si. — Takoreći. — Jesam ja... jesam li vampir? — Nisi, samo si tvrdoglava sveznalica koja misli da svemože sama — odgovorio je nežno. — Nisi pila moju krv,zar se ne sećaš? — Ne davi je — rekla je Kloi odgurnuvši ga sa osmehom.Sklonio se dovoljno da je pusti, ali nije mi pustio ruku.Džena, Džejson i Kiran stajali su s druge strane kreveta. — Šta se desilo? — pitala sam. Grlo me je peklo. Pokušalasam da dohvatim vodu, ali Kvin je uzeo čašu tako brzo daje pola prosuo po ruci i po mojoj kosi. Popila sam ostatakzahvalno, pohlepno. — Bila si u nesvesti dva dana. Morala si da dobiještransfuziju — objasnio mi je. — Jesi li dobro? — pitala sam. — Neko vreme sam bio bolestan kao pas, ali dobro sam. — Dejlijeva? — pitala sam.

www. crowarez.org


—U kućnom pritvoru je dok se ti dovoljno ne oporaviš dasvedočiš protiv nje — rekao je Kiran. — Ne brini sad otome. − Pokušala je da me ubije — rekla sam uvređeno. — IKvina. I otrovala je Vila i ostale. — Hart se lično bavi time — uveravao me je Kiran. — Belvudova je besna kao ris — rekla je Kloi veselo. —Kao da joj se zapalila motka u zadnjici! — Dejlijeva neće pobeći — dodao je Kiran. — Prokleto neće — promumlala sam. Prepipala sam serukama tražeći levi džep na kargo pantalonarna, ali osetilasam sarno papirnu bolničku haljinu. Nakrivila sam vrat. —Gde su mi pantalone? — Stvari su ti ovde. — Kloi je podigla gomilu odeće spolice iza mene. Spustila mi je pantalone na krilo.Nasmejala sam se iako su mi pucale osušene usne. Izvadilasam prisluškivač iz džepa. — Snimila sam sve što je rekla — kazala sam im ponosno.Zakašljala sam se od napora. — Bilo je namenjeno Jorku.Izgleda da mu dugujem izvinjenje. — Ne mora da zna da smo sumnjali na njega — pobunila seKloi. — Ponašao se kao kreten prema tebi. A jutros je vikaona mene na času. — Namrštila se. — Prestravio je mojumamu prošlogodišnjim izveštajem. Naveo je uobičajenestvari, kako nisam ispunila svoj potencijal, ali pošto jeupravo saznala za TK, uspaničila se. Nije shvatila ko jezadužen za to pa mi je za svaki slučaj poturila steroide. Dase postara da ne budem na meti TK-a. Na svoj neobičannačin, pokušala je da me zaštiti. Majke. — U svakom slučaju, ne brini o svemu tome. — Džejsonme je potapšao po ruci. — Samo ozdravi. — Ozdraviće čim je svi ostavite na miru i odete na časove— prekinuo nas je Teo laktajući se s njima da ih pomeri. — Čekaj — rekla je Džena blistavih očiju — Još nešto.

www. crowarez.org


Ona i Džejson su se pomerili. Spenser mi se slabašnoosmehivao iz susednog kreveta. Dredovi su mu bili rasutipo celom jastuku. — Spens! — vrisnula sam. — Tako bih te zagrlila samo dami glava nije teška sto kila. — Takođe. — Bolje ti je! Više nisi u karantinu! — Ali sam zato vampir. Pokušala sam da ustanem. Soba mi se zaljuljala. Sručilasam se nazad na krevet. — Šta? — Ispostavilo se da je tvoj Kvin slučajno otkrio protivotrovza TK kod ljudi — rekao je Teo. − Vampirska krv. — Dobro, dugo nisam bila na biologiji i hemiji... a? — I Spenser je dobio transfuziju — objasnio je Teo. —Prvo, Vil je preneo malo TK-a Spenseru i morali smo to daizvučemo iz njega. To nas je kočilo — pre Kvinovepomoći. Da ti nije isisao TK iz krvi, možda ne bismo dalidovoljno transfuzije Spenseru. I pored toga, lekovi nisuizlečili njegovu hel-blarsku infekciju. Morali smo da mudamo još više krvi da ne bi podivljao. Zapravo, doktorka ćemožda dobiti nagradu za to. U stvari, ako je ne izbace izsaveza zato što je stvorila vampira. — Pretpostavljam da to znači da ću ranije diplomirati —rekao je Spenser. — Samo mi je drago što ti je dobro. Teo je preteći pročistio grlo. Kloi, Džena i Džejson suotišli, ali Kvin i Kiran su ostali. Teo mi je izmerio puls inaterao me da pratim pogledom lampu koju mi je uperio uoči. — Izgledaš mnogo bolje. Kako se osećaš?— Kao da me je pregazio kamion i medved mi odgrizaoruku. — Stomak mi je zakrčao. — I čini mi se da umiremod gladi. — To volim da čujem. Poslaću ti malo hrane. Pogledao jezlokobno Kvina i Kirana. — Još pet minuta i obojica se

www. crowarez.org


gubite odavde. Nemojte da vam ponavljam. — Osmehnuomi se. — Doktorka će te obići uskoro. — Priča se da ćeš dobiti odlikovanje — osmehnuo seKiran. Trgla sam se. — Ne hvala. — Bićeš barem đak generacije. Videla sam bele rade u korpi na stolu pored kreveta. —Od koga je to? — Od tvog deke — odgovorio je Kiran. — I on jetvrdoglava sveznalica. — Je li ovde? Odmahnuo je glavom. — Neće da dođe, Hanter. Progutala sam knedlu trudeći se da mi usne ne zadrhte.— Još je ljut. — Ja ću pričati s njim ponudio se Kvin. — Ne! — povikali smo Kiran i ja uglas. — Samo će teprobosti kocem — objasnila sam pokajnički. — Ne smemoda ga pritiskamo. Teo je besno gledao s vrata. — Napolje! Kvin me je lagano poljubio. — Doći ću sutra uveče. Spenser i ja ostali smo sami s kucanjem i pištanjemuređaja i tubama koje su nas snabdevale hranljivimmaterijama i lekovima u tečnom obliku. Spenser je kroz tetube dobijao dovoljne količine krvi da nisam bila uopasnosti, ne kao što bih bila da ležim pored nekog drugogtek preobraženog vampira. Dodirnuo je svoje očrijake ibrzo sklonio ruku. — Vampiri su sada popularni — rekla sam tiho. — Zar nečitaš? Sve devojke će poludeti za tobom. Pokušao je da se nasmeje. — I ne moram da spremamispite ove godine kao svi vi. Izgleda da sam zvaničnonapustio školu. — Oh, Spensere. Sve će biti u redu. Stvari se menjaju. — Aha, ostavim te samu na nedelju dana i ti se smuvaš svampirom.

www. crowarez.org


— Rekla sam ti — zadirkivala sam ga piskavim veselimglasom. — Znaš, oni su, kao, skroz u trendu! − Čoveče. — Ali ne smeš da se kriješ i budeš sav tužan imelanholičan. To je zastarelo. Plus, isprebijaću te. Posle duge pauze ponovo je progovorio. − Nedostajaćemi sunce. — Znam. — Okrenula sam glavu. — Ali ti bi nama višenedostajao da si mrtav. Pokrio je lice rukom. − Hvala ti. — Osim toga, pomisli samo, sad ćeš moći da upoznašpleme pasa i pitaš ih sve što želiš o magiji. U trenutku se oraspoložio. — Istina. Osmehnula sam mu se nestašno kad je Teo doguraokolica s mojom večerom. — I nikad više neću morati dadelim čokoladni puding s tobom.

Spensera su otpustili iz bolnice naredne večeri. Nisam znala kuda je otišao, ali Kvin mi je obećao da ćemu pomoći da se prilagodi na svoj novi besmrtni život. Nijemi bilo dozvoljeno da napustim bolnicu punih nedelju dana,a i tad su me pustili tek kad sam obećala da se nećunaprezati i da neću ni pogledati salu za fizičko bar još dvenedelje — a i tad samo uz dozvolu lekara. Lekara s kojimće deka hteti da prića, pošto je još odbijao da priča samnom. Zvala sam ga dva puta i oba puta vodili smo istirazgovor. — Vidaš li se još s njim? — Da. Onda bi mi spustio slušalicu. Ali nisam dopustila da to upropasti sve drugo. Bila samživa. Kvin je bio živ. Spenser je bio... vampir, ali barem nijebio sasvim mrtav. Savana i blizanci su se oporavljali, iakopolako. Dejlijeva je bila u pritvoru u očekivanju pune

www. crowarez.org


istrage disciplinskog komiteta saveza. A Hart me je ličnopozvao da mi uruči poziv da formiram Blek Lodž, grupupažIjivo odabranih studenata, prvu u školi u poslednje tridecenije. Bila je to posebna grupa u okviru saveza za kojunije znao niko osim njenih članova i vođe Helios-Raa. Za tugrupu nije znao nijedan profesor, osim direktorke. Bilibismo kao tajna grupa špijuna-ratnika. Jedva sam čekala. — E, to je opasan osmeh — mrmljao je Kvin golicajući mepo uhu. Obgrlio me je oko struka i privio uz grudi.Naslonila sam se na njega još opasnije se osmehnuvši. — Šta radimo ovde? — pitala sam. Poslao mi je poruku dase nademo kod jezera. — Isto što i uvek: pokušavam da te izvedem na pravisastanak. — Ko bi rekao da si tako staromodan? — okrenula sam sezadirkujući ga. — Ko bi rekao da si ti takva buntovnica? — Lagano mi jeprešao rukom preko zavoja i uhvatio me za ruku. Sutra ćemi izvaditi konce iz šavova na mestu gde me je ugrizao.Ostaće mi ožiljak, ali nije mi mnogo smetalo. Vodio me jepreko livade dok me je visoka trava milovala po kolenima. Odveo me je u šumarak brezovih mladica. Na tlu jeraširio ćebe i zapalio sveće u staklenim teglama od džema.Čak je okačio i nekoliko fenjera na grane, kao lebdećesvice. Bilo je prelepo. — Piknik — objavio je. — Ali ti ne jedeš. Slegnuo je ramenima. — Ali ti jedeš. Kad smo seli, Kvin mi je dodao termos tople čokolade.Doneo je korpice pune čokoladnih kolačića, tortu svišnjama i čokoladom, jagode posute šećerom i gomilukolačića s bademom. Široko sam se osmehnula. — Konačno, prava hrana. Jela sam dok mi šećer nije prostrujao venama. Kvin seispružio pored mene dok su sveće bacale svetlost boje meda

www. crowarez.org


na njegove blede jagodice. Polizao mi je čokoladnu glazurus prsta opasno se osmehujući. Bio je sve ono čega se mojdeda plašio: nepromišljen, diviji, opasan. I bio je moj.

www. crowarez.org


Beleška o autoru

Aliksandra Harvi studirala je kreativno pisanje i književnost na Univerzitetuu Jorku, gde je objavijivala poeziju u raznim časopisima.Voli srednjovekovnu odeću i tetovaže i rečeno joj je da jerođena u pogrešno vreme — iako stvarno voli tekuću vodu,ženska prava i sladoled. Aliks živi u staroj viktorijanskojkući u Ontariju u Kanadi sa svojim mužem, tri psa inekoliko kućnih duhova.

www.alyxandraharvey.com www.thedrakechronicles.com

www. crowarez.org

Documents

Žedni krvi (Hronike Drejkovih #3) Aliksandra Harvi