ZBORNIK - znaci.net · isti propis kaio i u svim savremeni vojskamam Iak. nemo joa š pisani h zakona i propis po kojima ba si e krivc uzimali na odgovornosti to , ipak postoj jedai

Z B O R N I K DOKUMENATA I PODATAKA

O NARODNOOSLOBODILAČKOM RATU JUGOSLOVENSKIH NARODA

T O M

V KNJIGA 2

REDAKCIONI ODBOR: i z C e n t r a l n o g k o m i t e t a K P H

Karlo Mrazović, Anka Berus, Mile Počuča, Nikola Sekulić i z V o j n o i s t o r i s k o g i n s t i t u t a

Stevo Maodui, pukovnik, Jovan Vujošević, potpukovnik, Zdenko Cvrije, potpukovnik, Milan Cvitanić, major, Blagoje

Radunović, kapetan

O d g o v o r n i u r e d n i k Jovan Vujošević, potpukovnik

I Z D A J E

V O J N O I S T O R I S K I INSTITUT I U G O S L O V E N S K E N A R O D N E A R M I J E

VOJNOISTOR1SK1 I N S T I T U T JUGOSLOVENSKE N A R O D N E ARMIJE

ZBORNIK DOKUMENATA I PODATAKA

O NAKODNOOSLOBODILACKOM RATU JWOOSLOVENSKIH NARODA

T O M

V K N J I G A 2

BORBE U HRVATSKOJ 1941 G O D .

BEOGRAD 1952

BORBE U HRVATSKOJ 1941 S T U D E N I — P R O S I N A C

I

DOKUMENTI PARTIZANSKIH JEDINICA

I PARTIJSKIH ORGANIZACIJA

BR. 1

NAREDBA BR. 5 KOMANDE NOP ODREDA KORDUNA I BANIJE OD 2 STUDENOG 1941 GOD. O MOBILIZACIJI SPOSOBNOG LJUD-

STVA ZA VOJSKU

N A R E D B A BROJ 5

K o m a n d a n t a narcxin»-oslobodilačkih par t izanskih odreda za Kordun i Bani ju 2. XI. 1941.

Na osnovu na ređen ja Vrhovne komande na ređu jem da koman-d a n t i ba ta l jona ( r a j o n a ) izvrše mobilizaciju cjelokupnog za borbu sposobnog l juds tva .

Mobilisano l juds tvo organizovat i u desetine, vodove, čete i ba-t a l jon . Sa mobilisanim vrš i t i redovitu vo jnu obuku.

P rema mogućnost ima, a kada se par t izanski odredi nalaze na odmoru, poslije izvršenih akci ja predat i oružje mobilisanim i vrš i t i s n j ima akcije.

Napomin jem da mobilisani o s t a j u kod svojih kuća i vrše svoje redovne poslove, a na poziv se s t a v l j a j u na raspoloženje komandi . P r i komandama ba ta l jona t r eba imat i popise mobilisanih.

Svi mobilisani polažu u što k raćem roku na svečan način pred s tanovniš tvom par t izansku zakletvu.

UPOZORAVAM K O M A N D A N T E BATALJONA NA H I T N O I SAVJESNO I Z V R Š A V A N J E OVE N A R E D B E .

Komandan t i komesar Korduna i Bani je pohva l ju ju i ističu kao p r imje r hrabros t i , požr tvovanja , smjelost i borca za nacionalno oslo-bođenje d r u g a M. O.1, ko j i je 19. X. o. g. u jednoj krčmi rasporio t r b u h žandarskom naredniku, poznatom narodnom krvopij i , te na t a j način došao do ka rab ina i s tupio u par t izanske odrede. D r u g je s t a r 20 godina.

1 Milan Ogrizović, ubijen od četnika 1941 godine.

7

Drugovi komesari će proči tat i ovo pred odredima i poprat i t i sa nekoliko prigodnih riječi.

Upozoravam drugove komandante i komesare na s t r ik tno pro-učavanje i p r idržavanje na redaba i raspisa k o m a n d a n t a i komesara Korduna i Banije.

SMRT FAŠIZMU — SLOBODA NARODIMA!

Politički komesar Komandan t Ivan Manola3

BR. 2

IZVJEŠTAJ SEKRETARA KOTARSKOG KOMITETA KPH VE-LJUN OD 2 STUDENOG 1941 GOD. O RADU PARTIJSKE ORGA-

NIZACIJE I STANJU U ODREDIT SKRAD

SEKRETARIJAT KOTARSKOG KOMITETA VELJUN

I Z V J E Š T A J

P a r t i j s k a ćelija u vodu (odredu) Skrad.

Sas tanak sa ćelijom održan je 31. X. o. g. Sas t anku je prisu-stvovalo svih šest članova. Usljed s labog r ada u ćeliji ovoga odreda izbili su u odredu na površinu razni nezdravi elementi, koj i su doveli do toga da je pot rebno ili iste nasilno isključit i iz odreda ili cio odred razoružat i te ponovo fo rmi ra t i odred. Svu odgovornost snosi uglavnom sekre ta r ćelije, koj i kao rukovodilac ćelije ni je davao podršku kome-saru i n jegovom radu . O p r iman ju novih članova u odred ni je odlu-čivao komandir i komesar , [ni t i ] ćelija, nego se odluka o tome pre-puš ta la cijelom odredu da je izglasa. Na t a j način ušli su u odred razni pokvarenjac i koj i su počeli sv jesno sabot i ra t i u odredu. Dragić Bunčić, kao s ek re t a r ćelije, išao im je na ruku, te je radio prot iv političkog komesara . Na t a j je način omogućio da se u odredu vode diskusije o komunizmu, o četništvu, o tome tko će poslije biti na vlasti, hoće li doći k r a l j P e t a r ili Rus i j a itd. P r i tom je dolazilo do žučnih diskusi ja i svađa u odredu koje su dovele do dviju s t r u j a u odredu: četničke i komunist ičke. Usljed slabosti ćelije četnički ele-menti imali su inici jat ivu u odredu. Oni (četnici) imali su n a m j e r u da u Sk radsko j šumi osnu ju četnički š tab, te da — kako su oni to

2 Srećko Manola

8

zamišljali — dočekaju pobjedu Engleske, pa da se osvećuju nad hrva tsk im s tanovniš tvom i komunis t ima. Oni ni jesu nikako pr is ta ja l i na polaganje par t izanske zakletve. Na s a s t a n k u ćelije sve je to izne-seno. Sekre ta r je priznao svo ju g rešku . Oni su svi jesni da su odgo-vorni za svo j labav rad. Da bi se odred doveo u red, odlučili su da dva glavna sabotera isključe iz odreda. Nakon toga pristupiće se polaganju zakletve. Time će au toma t sk i otpast i svi oni koj i ni jesu voljni da se bore za narodno oslobođenje. Dosadanj i komandir odreda, usli jed neaktivnost i , smi jen jen je, a imenovan je drugi, te se očekuje povećanje discipline i r eda u odredu. Nadal je , potrebno je da se smijeni s ek re t a r ćelije, a na njegovo mjes to da se postavi drugi .

2. XI. 1941 SEKRETAR KOTARSKOG KOMITETA

M. J. Velimirović1

BR. 3

IZVJEŠTAJ LJUBOVSKOG ODREDA OD 3 STUDENOG 1941 GOD. ŠTABU PARTIZANSKIH ODREDA ZA KOTAR KORENICU O

DOLASKU GRUPE TALIJANA I USTAŠA U PODLAPAC

KOMANDI ŠTABA PARTIZANSKIH ODREDA ZA SREZ KORENICU

Sve us taše h rva t ske na sektoru Gospić—Kula1—Perušić obukli su se u žandarska odijela te u g rupama sa ta l i janskim vojnicima vrše masovna hapšen ja naših ljudi, t j . gd j e se pojavi naš čovjek na t im sektor ima. Sazna jemo da je u Podlapac došlo oko 60 žandara i 40 Tal i jana .

Ova j odred moli Komandu da mu da š to hi tni je na znanje š ta se ima poduzeti prot iv t ih bandi, a is to da izvijesti Komanda i ostale odrede o ovim događa j ima .

Par t izanski O. G.= 3. XI. 1941

P. komesar Komandir Stevan Opsenica

1 Mihailo J. Velimirović 1 Široka Kula 2 Da neprijatelj ne bi saznao pravo ime odreda, ako bi dospio do

dokumenta, njegova komanda ga je u ovom dokumentu nazvala parti-zanski odred »Gora«.

9

BR. 4

NAREDBA BR. 2 KOMANDE DRUGOG BATALJONA NOP OD-REDA KORDUNA I BANIJE OD 4 STUDENOG 1941 GOD. O RADU

I REDU U BATALJONU1

KOMANDA II PARTIZ. BATALJONA NAC. OSL. PARTIZ. ODREDA

KORDUNA I BANIJE

N A R E D B A BR. 2 KOMANDIRU 1, 2, 3 i 4 PARTIZANSKE CETE OVOG BATALJONA

Poš to je II r a j o n p res t ro jen u II par t iz . ba t a l jon narodno-oslo-bodilačkih odreda Korduna i Bani je , to u cilju s jed in jenog komando-v a n j a i da l jeg r a d a izdajem slijedeće naređenje i u p u t s t v o :

I. Ba ta l jon je obrazovan u čisto vojničkom duhu i prema tome, š to se tiče reda, discipline, poslušnosti , kao i odgovornosti , postoje isti propisi kao i u svim savremenim vo j skama . Iako nema još pisanih zakona i propisa po koj ima bi se krivci uzimali na odgovornost , to ipak postoj i jedan najv iš i zakon, a to je interes narodno-oslobodilačke borbe. Tko povri jedi interese narodno-oslobodilačke borbe snosiće na j t eže posljedice.

II. S tar ješ ine , određene za komandovan je jedinicama, odre-đene su privremeno. Svaki o n a j ko j i se pokaže nesposoban, bilo u vođenju svoje jedinice, d r žan ju reda i discipline, snabdi jevanju , ili se is takne nemarnošću, nepreduzimljivošću, ili bi bio omrznut bilo od svojih l judi bilo od okolnog s tanovniš tva , biće smi j en j en i p rema zasluzi kažnjen .

III. Svaka greška i krivica, ko ja se učini od s t r ane podčinjenih par t izana , mora se u» tančine rasvi je t l i t i i izvijestit i o v a j ba ta l jon , ko j i će donijet i r j e š e n j e o izr icanju kazne. Za m a n j e pres tupe izricat će kazne sami komandir i četa i vodnici (komandir i odreda) , izvje-š t ava juć i o tome komandu ba ta l jona . Za svaku grešku ko ja se pr i ta j i , a za n j u se kasni je dozna, biće odgovoran komandir dotične jedinice, bilo da je za n j u znao ili ne, je r da vodi računa o svom l juds tvu za tu bi grešku doznao.

IV. U pogledu i shrane i s m j e š t a j a l judstva , komandir i četa regu-l isat će to prema mjesn im pri l ikama. Na jpogodn i j e je da l juds tvo os tane smješ teno u dosadan je nas tambe (kuće ili zemunice), g ru-pisano po vodovima ili deset inama.

1 Redakcija posjeduje primjerak naredbe koji je umnožen na ša-pirografu.

10

V. Svi komandir i četa u zajednici sa polit, komesar ima orga-nizovaće obav j e š t a jnu s lužbu i p ra t i t i svaki pokre t nepr i j a te l j a redovnim pa t ro l i r an jem i s l an jem pojedinih povjer l j ivih lica pomoću koj ih se mogu dobiti na jbo l j i podatcL Za ovu službu moraće se upo-t r eb l j ava t i naroči to l juds tvo iz rezervnih odreda. Ovim dobivenim podatcima t reba na jh i t n i j e obav ješ tava t i komandu ba ta l jona . Dobi-veni podatci služiće kao osnova za s t v a r a n j e plana i izvršenje poje-dinih većih akcija.

VI. Os tav l ja se komandi r ima četa, vodnicima, deset inama, da po svo jo j ličnoj inicijativi vrše akci je u cilju h v a t a n j a pojedinih lica (us taša , šp i juna i td . ) , zap l i j en j ivan ja i oduzimanja oruž ja , pre-pada na m a n j e nepr i j a te l j ske grupe i td. Međutim pos tupak sa uhva-ćenim licima riješiće o v a j ba ta l jon .

VII. Komandir i četa i polit, komesar i organizovaće rezervne odrede2 i uredi t i seoske s t raže n a j k a s n i j e do 10. o. m j . O svemu tomu t r eba podni je t i iscrpan i zv j e š t a j komandi ba ta l jona .

VITI. Rajoni pa t ro l i r an j a i obezbjeđivanja pojedinih četa vidjeće se iz skica, koje će se naknadno dostavi t i komandir ima četa.

IX. Sva na ređen ja ko ja se dobiva ju m o r a j u se čuvat i u na j -većoj ta jnos t i , osim onih na koj ima bude u gorn jem desnom uglu napisano »otvoreno«.

4. XI. 1941

Polit , komesar Dmitrović3

SMRT FAŠIZMU — SLOBODA NARODU!

BR. 5

NAREDBA BR. 6 KOMANDE NOP ODREDA KORDUNA I BANIJE OD 5 STUDENOG 1941 GOD. O ZABRANI PREGOVARANJA

S NEPRIJATELJSKIM PREDSTAVNICIMA

N A R E D B A BROJ 6 KOMANDE NARODNO-OSLOBODILACKIH PARTIZANSKIH

ODREDA ZA KORDUN I BANIJU NA 5. XI. 1941

1. Z a b r a n j u j e m svim bata l jonima, četama i odredima vođenje ma kakovih pregovora neposredno sa nepr i j a te l j em ( ta l i janskom

2 Rezervni odredi stvarani su uglavnom zbog nedostatka oružja. Kada je oružje nabavljeno iz njih je vršena popuna operativnih odreda.

3 Dušan Dmitrović * Robert Domani — »Vladimir Ivanović«.

Komandan t Vladimir4

11

vojskom, h rva t skom domobranskom vojskom, us t a šama i žandar ima)^ U s lučaju da nepr i j a te l j t raži diplomatsku vezu, obavijest i t i ovu ko-mandu ko ja će odrediti svoga p re t s t avn ika i koj i jedino može i jes te ovlašten da vodi pregovore u ime par t i zana — narodno-oslobodi-lačkog pokreta .

R a z l o g :

U vr i jeme kada smo na nekim sektor ima vodili borbu sa tali-j anskom vojskom, odred Široka Ri jeka vodio je pregovore sa is tom. Ta činjenica jasno govori da je bila š t e tna i vojnički i politički.

Dana 4. o. m j . i protiv izdatog na ređen ja usmeno da pre t s tav-nik par t izana narodno-oslobodilačkog pokre ta Korduna i Bani je neće i nema šta da p regovara sa us tašk im povjerenikom sreza Vojnić Zuncem, ipak je dotični bio prekrš io na ređen je i pregovarao sa us tašk im povjerenikom, te na t a j način, a u vezi sa nas ta lom koleb-lj ivošću zbog pos l jednjeg pre t rp je log udarca među s tanovniš tvom općine Kuplensko, tom prilikom pružio mogućnost jedne političke pobjede nepr i ja te l ju , a narodno-oslobodilačkom pokretu nanio s tva rnu š te tu .

Upozoravam drugove komesare i komandire da se u interesu narodno-oslobodilačkog pokreta p r id ržava ju s t r ik tno ove naredbe.

2. N a r e đ u j e m da komande ba t a l jona ( r a j o n a ) podnesu u š to kraćem roku de ta l j an obračun o u t rošenim kredi t ima i da mi pod-nesu izv ješ ta j o novčanim pot rebama.

3. N a r e đ u j e m da se pr idržava tačno dosad izdatih naredaba .


Komesar F. Kovač:

Komandan t Ivan Manola-

72

1 Vjećeslav Holjevac ä Srećko Manola

BR. 6

PISMO S E K R E T A R A CENTRALNOG KOMITETA K.PH OD 10 STUDENOG 1941 GOD. S E K R E T A R U OPERATIVNOG PARTIJ -SKOG RUKOVODSTVA CK KPH O AKCIJAMA I SITUACIJI U

SPLITU I OKOLICI

Pri jevod 1

Dragi Vlado!2

Jučer poslije podne primio sam t v o j list3. Danas s a m a l a rmi rao l jude i našao jednu drugar icu , koja će

su t r a u j u t r o otputovat i . Legi t imaci ja i propusnica za n j u su gotove. Ona pu tu j e s u t r a u j u t r o u 8.50 sat i .

To sam zbog toga tako učinio, iako je pr i je dva dana druga-rica otišla i ponijela pismo i i zv ješ ta j , j e r si mi javio da ona j t ip koj i redovito sluša vijest i ,1 n i je ulovio Sta l j inov govor ; da ne moram čekati dok se ne v ra t i drugar ica , ko ja je otišla, ša l jem ovu drugar icu izvan reda samo zbog Sta l j inovog govora, t ako da ga možete š to pr i je izdati. S tvarno je kolosalan. Dalje, š to se tiče govora, t a j d rug koj i je s lušao vijesti ,5 vr lo je sav jes tan u radu . On je govor slušao na više jezika i svaki pu t ponešto korigirao, dok ga konačno nije imao definit ivno. To što sam ja sa s t r ane označio, odnosi se na mjes to gd je d r u g nije bio s iguran da je S ta l j in to uistinu rekao, a naši urednici »Našeg izv ješ ta ja« nisu vjeroval i da bi S ta l j in ovako nešto rekao, i zbog toga su oni to m j e s t o ispustili. Ali poslije je d rug još jednom slušao govor i u tvrdio da je Sta l j in rekao da u Americi i Eng lesko j ne v lada ju p lu tokra tsk i režimi, a također i ovo: »dovoljno je spomenuti kako loše stoji s plutokratskim režimima u njihovim zemljama.« I s to t ako je i spuš tena r i ječ »intelektualac«, kada se obrat io na pr isutne. Ako se ove dvije korek ture dodadu, može se reći da je govor uglavnom uhvaćen. J a s n o je, da se ne može govoriti o j edno j s topos to tno j ispravnosti , ali u glavnim c r t ama je govpr t akav . Ovog našeg t ipa, koj i je govor ulovio, trebalo bi nekud poslati, T i znaš v e ć 6 . . .

1 Vidi »Zbornik«, tom V, knj. 1, objašnjenje 1 uz dok. br. 59. 2 Vlado Popov i ć ' Redakcija ne posjeduje ovo pismo. 4 Odnosi se na Jozu Butorca koji je pod teškim uslovima hvatao

vijesti, pa zbog toga nisu uvijek bile potpune, a ne zbog njegove ne-marnosti, kako je to izgledalo. Kasnije je bio u radio-službi Vrhovnog štaba i na toj dužnosti poginuo svibnja 1944 god. prilikom njemačkog desanta na Drvar.

5 Nikola Babarović 8 Misli se na upućivanje Joze Butorca u partizane.

13

Reći ću t i još neke d ruge s tvar i . Ti kažeš da je omladinac7" s t igao u Zagreb, međutim danas u Splitu kruži v i jes t da ga je ne tko od agena ta prepoznao i da su ga u Zagrebu na ulici uhapsili. Molim Te, javi mi, da li je to tačno . Ukoliko ni je istina da je pao, nisam vam pisao da mu odmah oduzmete t a l i j ansku legit imaciju, je r u slu-ča ju da bi se kasni je kod n jega našla ta legit imacija, mogla bi cijela naša s tvar sa legit imacijom i propusnicom propasti , a t ime bi bila onemogućena naša s ta lna veza. Drugog omladinca8 koj i je t r ebao doći, poslali smo u Solin k par t izanskom odredu, j e r t amo ima do-vol jno omladine, a nema nikoga tko bi s n j ima radio. Tako smo n j e g a odredili za to. Ti si javio da pošal jemo propusnicu za Špa-njolca,9 ali nam moraš n a j p r i j e poslati n jegove dvije slike, je r t re-bamo jednu za propusnicu, a jednu za legit imaciju. Pošal j i ih š to pr i je je r su nužno potrebne. Ona drugar ica što p u t u j e kao kurir , bila je u predsjedniš tvu Druš tva za p rosv je tu žena u Splitu. Mi smo s n j o m već govorili o ant i faš is t ičkom pokretu žena, i vi možete još go-vori t i o tome s n jome. Ona nije član Pa r t i j e , nego dobra simpati-zerka. Uostalom, »Nora«1 0 t i pozna ješ dobro.

Rekao si da S ta r i t rp i od reumat izma. Ako mu ni je bolje, onda to znači da odmah dođem. Jav i mi to da znam. Piši mi također da li t reba, prilikom mog povra tka , da svra t im u Liku i Karlovac. Ukoliko moram tamo, javi š t a moram tamo uradit i . Ukoliko mi jav iš da svrat im, obavijest i me da li je nas ta la p romjena u javk i i adresama, naroči to u vezi s Karlovcem. U zadn jem pismu sam vam pisao da bi bilo dobro da donesete odluku u vezi sa kaznama par t izana i Pokra-j inskog komiteta . . . da to provedem. Gledaj ako možeš da pošal je te odluku sa prvom drugar icom, ( š to se mene tiče m a k a r i kasni je po-šal j i te) s t av CK o t o j s tva r i i d a l j n j e obrazloženje kazne. Su t r a ili p rekosu t ra idem u Šibenik da se t a m o rasp i t am za tu kaznu,1 1 ko-načno ćemo donijet i odluku.

Sada još nešto o akci jama, kako sam to pisao u prošlom pismu. Od bačenih bombi ubijeno je jedno di je te naše simpatizerke i

jedno ran jeno , a više civilnih lica bilo je lakše ran jeno . Ran jena su četiri f a š i s t a ; j edan je već umro i , kako izgleda, još dvojica će umri je t i . Fašis t ička banda je iskoristila protiv nas ubistvo d j e t e t a i r a n j a v a n j e g rađana . Sazvali su predstavnike svih d ruš t ava u Splitu i zaht i jeval i od n j ih da ih pomognu u borbi prot iv nas, kao i da d a j u

7 Odnosi se na Franca Barića. 8 Vjerojatno se odnosi na Djermana Senjanovića ili Rudolfa Do-

ležala. Obojica su bili osuđeni od Talijana na smrt, a nalazili su se u bjegstvu.

9 Redakcija nije mogla ustanoviti na koga se odnosi. 10 Zlata Šegvić, ubijena u ustaškom logoru u Gradiški 1942 godine^ 11 Odnosi se na Pokrajinski komitet.

14

izjave i naše akcije j avno osude. Biskup1- je dao t akvu izjavu, a TaLjani su je tako v ješ to donijeli u novinama, da izgleda kao da su tu izjavu donijeli predstavnici svih komora ( t rgovinska, advokatska , inžinjerska, obr tnička i d r u g e ) . Ali to ni je tačno. Ova j poziv komo-rama je znak, da su oni p rJ ično izgubili glavu. Kada su naši l judi počinili tu glupost , ko jom pril ikom su ubili d i je te i neke civile', bio sam oča jan , je r smo im t ime zbil ja učinili »medveđu uslugu«. Mi smo ispi-tal i kako se to dogodilo i vidjeli da su to drugovi učinili u samood-brani . Ht je l i su naval i t i na t a l i j ansku pat ro lu , međut im su ih Tal i jani pr i je pr imjet i l i i počeli ih goniti . Da spasu glave, naši su bacili dvi je bombe, ko je su dvojicu ranile, ali d i je te koje je bilo na ulici — ubijeno je. Od druge bombe r a n j e n a su dva faš i s ta . Trebalo je ovu grešku ispravi t i i na rodu pokazat i da naše akcije nisu uperene prot iv djece i g rađana , kako to p r ikazu je okupator , nego protiv n jega . Zato s a m u nedje l ju , t j . juče, organizirao lično, za jedno sa sekre tarom mje-snog komiteta , jednu akci ju, ko ja se sas to ja la u tome da se razbi je t a l i j anska glazba k o j a se svaki dan vuče kroz splitske ulice i svira »Giovinezzu«13 i d ruge fašis t ičke pjesme. I zaista, našli smo t r i h r a b r a druga , postavili ih na određena m j e s t a i kada je st igla t a l i j anska glazba, ko ja se sas to ja la od otprilike 40—50 ljudi, pale su t r i bombe; jedna na čelo, jedna u sredinu i jedna o t raga . Znaš, Vlado, posma-t rao sam ovu sliku sa uda l jenos t i od otprilike 100 m e t a r a ; bilo je divota to gledati . Oni su stupali , a na j ednom su eksplodirale t r i bombe. Među faš i s t ima je nas ta la vika i pali su na zemlju. Pojur i l i su lijevo i desno za jedno sa t r u b a m a i nas t a l a je s t r a šna t r k a ; koliko ih je tu palo — ne zna se, ali su r an j ene odvezli sa dva kamiona u bolnicu, na tovarene kao k lade ; nezna se tko je bio mr tav , a t k o ran jen . Tom prilikom i neki civili su ran jeni , ali n i tko n i je ubi jen. Posli je ove akci je l judi su govoril i : »Vidiš, komunist i t uku Tal i jane, a ne naš na rod ; ako se netko nalazi u blizini Tal i jana , onda ni tko drugi ni je za to k r iv ; neka bježi od Tali jana.« Zatim, da si vidio t rku kroz g r a d ; Tal i jani su još čitav sa t iz s t r a h a pucali i bacali bombe, bježeći u dvoriš ta . Ja sam lično vidio jednog, sa crnom košuljom; kako je ležao pod nekim plotom, odbacio oružje i od s t r a h a d rh tao . Da smo imali spremnih 200 naoružanih l judi s lakoćom bismo zauzeli cijeli Split, j e r su Tal i jani u to l ikoj mje r i izgubili glavu. U onom dijelu gde su pale bombe, pohapsili su sve muškarce i odveli ih u policiju, ali pomalo su ih pustil i da odu. Do sada nije bilo drugih represal i ja , osim š to su pojačane pa t ro le na svakih 200 me ta ra . Idu po t roj ica naoružanih crnokošul jaša i p r e t r a ž u j u l jude na ulici. Nadam

12 Kvirin Klement Bonefačić, aktivni saradnik okupatora i ustaša u borbi protiv NOP za sve vrijeme rata. Već 1941 god., koristeći crkvu i svoj položaj vjerskog poglavara, pozivao je narod na pokornost oku-patoru, a akcije partizana osuđivao kao banditske.

13 Fašistička himna

15

se da će jo š nešto preduzeti . Ovom akci jom sam potpuno zadovol jan; ona je u isto vr i jeme i posl jednja akci ja s bombama u gradu . Nisam htio prošir ivat i ove bombaške akcije, nego baš samo na nj ihovu glazbu. Sada neka opet sv i r a ju kroz g rad »Giovinezzu«. N a d a m se da sada ne će više reći da bacamo bombe na mirno pučanstvo. Sada ćemo produžit i akcije izvan grada . Bombama ćemo napada t i t e r e tn j ake na ulazu u grad, nadal je , paliti skladiš ta sa živežnim namirnicama i odjećom, slamom i drvetom, ko ja su određena za ta l i j ansku vo j sku ; brodove ćemo politi benzinom i preduzećemo mnoge druge akcije koje neće nanosi t i š te tu pučanstvu. Tu nema sent imentalnost i . Moram ti još reći da je o n a j simpatizer, čije je di jete nast radalo , primio od Ta l i j ana 6.000 lira, a mr tvo di jete su svečano pokopali i upisali u fašis t ičku omladinu. Sada d rug uviđa da je učinio grešku š to je dozvolio da fašis t i na ovakav način iskoriste n jegovo dijete. On sada želi t ih 6.000 lira dat i Pa r t i j i kao prilog. Razumije se da mi to ne-ćemo primiti. Inače on niie ogorčen š to je njegovo di jete ubijeno, je r zna da se to ni je namje rno dogodilo.

Na dan 7. ok tobra 1941., t j . na dan Revolucije, izvršene su još i slijedeće akci je :

i \ a željezničkoj s tanici u Splitu spal jeno je 6 vagona slame, koja je bila određena za ta l i j ansku vojsku. U Solinu su par t izani bacili bombe na ta l i janski t e r e t n j a k s vojnicima. Ni je poznato koliko je bilo mr tv ih i ran jen ih .

U ta l i j ansko j tvornici cementa izgorjela su dva sita, t ako da se morao obustavit i rad u tvornici.

Drugovi koj i su došli sa otoka Brača, pripovjedali su da je t amo na 30 mjes t a gorjelo. Tal i jani su mislili da je to znak za početak »revolucije« i zato su traž. l i po jačanje . Inače se kod Tal i jana opće-nito pr imjećuje , da su izgubili glavu i da se s t r a šno plaše. Kada bi kod Dalmat inaca bilo malo više neus t raš ivos t i i odlučnosti, moglo bi se mnogo učiniti.

Na ova j list, kao i na prvi, očekujem odgovor, iako znam da Ti je teško odgovoriti na sva p i t a n j a ; ipak te molim da to učiniš.

Pozdrav Tebi i svima ostal ima.


10. XI. 1941 Brko14

" Narodni heroj Rade Končar-Brko

16

SiK- 7

NAREĐENJE KOMANDE NOP ODREDA KORDUNA I BANIJE OD STUDENOGA 1941 GOI). KOMANDI DRUGOG BATALJONA ZA IZVRŠENJE AKCIJA NA PUTEVIMA I PRODUŽENJE OKTO-

BARSKOG TAKMIČENJA

KOMANDANTU II BATALJONA

1. —• N a r e đ u j e m izvršiti diverzionu akci ju na cestama II bata-l jona u š to većoj blizini c e n t a r a : Slunj , Kladuša.

Prekopat i ceste, mostove, propuste , srušit i T. T. s tupove. 2. — Za izvršavanje ovoga upotr i jebi t i mobilizirane a partizani

neka os igurava ju akci ju.

Komesar Komandant F. Kovač' Ivan Manola-

KOMESARU II BATALJONA

1. — Oktobarsko n a t j e c a n j e među odredima produžuje se do 1. XII. Ovo n a t j e c a n j e t reba popularizirat i među par t izanima.

Jedinica ko ja se i s takne i zada najv iše udaraca nepr i ja te l ju biće nagrađena .

2. — Ukoliko nije izvršena proslava 7 nov. po odredima, neka se naknadno učini.

Komesar : F. Kovač

BR. 8

UPUTSTVO OKRUŽNOG KOMITETA KPII KARLOVAC OD 12 STUDENOG 1941 GOD. ZA RAD PARTIJSKIH ORGANIZACIJA I

NJIHOVIH SEKRETARA

U P U T E PROČELNICIMA ĆELIJA

Ćelija je osnovna par t . organizaci ja i od, pravilnog rada ćelija ovisi pravi lan rad par t i j sk ih organizaci ja na određenom ter i tor i ju . Duša ćelije je sek re ta r ili pročelnik i od njegove agilnosti, inicijativ-nosti i pravilnog rukovođenja ovisit će i pravilan rad ćelije, prema

1 Vjećeslav Holjevac 2 Srećko Manola

2 Zbornik tom V. knj. 17

tome i pravilan rad čitave Par t i j e , j e r uzalud je imati pravilnu liniju, uzalud je donositi pravilne rezolucije, ako ćelije ne sprovode u život pa r t i j sku liniju, ne o s tva ru ju rezolucije.

Što t reba da radi sekre ta r ćelije da bi rad u ćeliji tekao pra-vilno? Prvo š to t reba da učini sek re ta r ćelije jes te da prouči par t . liniju, da bi znao koje zadaće pos tav l ja pred članove par t i je , j e r pu t našem konačnom cilju nije jednostavan, nego vrlo složen. Našem ko-načnom cilju mi ne dolazimo izravno nego postepeno, mi se pe-n jemo stepenicu po stepenicu na tom putu . P r ema položaju u svi je tu , u zemlji P a r t i j a oc j en ju j e ko j i je naš najbliži neposredni zadatak , i za post izanje toga neposrednog cilja, P a r t i j a mobilizira sve par-t i j ske organizacije i članove pa r t i j e i šire mase.

Danas P a r t i j a mobilizira sve par t i jce , sve ant i faš is te , sve demo-krate , sve rodol jube u borbi prot iv okupatora i nj ihovih s lugu Pave-lićevih ustaša . (S tva ra se Narodno-oslobodilačka f r o n t a u ko ju se u j ed in ju j e čitav narod u borbi za nacionalnu nezavisnost i slobodu naroda, s namje rom da se jednog dana podigne čitav narod na us ta-nak za konačno i s t j e r ivan je fašist ičkih okupa to ra iz naše zemlje i i s t reb l jen je us taških gadova. U cilju da se to postigne, naša P a r t i j a je pozvala članove pa r t i j e i sve one koji su voljni da se bere protiv okupa tora i us taša da s t v a r a j u par t izanske odrede, kao organizaci ju sile kojom se jedino može postići s loboda). P a r t i j s k a lin ja se uči iz pa r t i j skog ma te r i j a l a koji je izdan od s t rane naših viših fo ruma , kao na pr . : p roglas CK, letci CK, okružnice i slične par t i j ske š tampe. Zato je potrebno naroči tu pažnju posveti t i p roučavan ju pa r t i j skog mater i ja la , koji se ne smije samo površno pročitati , nego temel j i to proučiti, t ako da svakom članu pa r t i j e pređe p a r t ' j s k a linija u krv i meso. Danas t reba osobito proučavat i mate r i j a l koj i je izdan poslije napada Hit lera na SSSR (Okružnica br. 3,1 Bilten," govor Sta l j ina i td .) . Treba u isto v r ' j eme poduzeti m je re da što veći b ro j l judi bude upoznat s linijom naše Par t i j e , t j . da se provede na j š i r a p ropaganda za popularizaciju pa r t . linije.

Kad sekre ta r sa članovima ćelije prouči pa r t i j sku liniju, onda se pr is tupa organiz i ran ju p rovođen ja par t . linije. Radi toga je po-t rebno da se na ćelijskom sas tanku pre t rese š to se u cilju os tva ren ja par t . linije može da uradi u mjes tu gd je dotična ćelija d je lu je . Na pr . : danas t reba da se pretrese kako da se f o r m i r a j u part iz . odredi, kako da se f o r m i r a j u odbori Narodno-oslobodilačke f ron te , kako da se pridobiju pr is taše drugih s t r a n a k a za s a r a d n j u sa nama, kako da se organizira popularizacija par t . l inije t j . š to masov-ni je či tanje par t . š tampe. Kad se to svršilo, onda se pr i s tupa izradnj i plana rada za vr i jeme od po prilici mjesec dana i pri-

1 Vidi »Zbornik«, tom V. knj. 1, dok. br. 46. ä Odnesi se na Bilten Vrhovnog štaba NOP cdreda Jugoslavije.

18

stupa se podjeli rada, t j . odredi se tko će šta da radi od onoga što je zaključeno da se učini. Kod organiziranja posla treba ići za tim da ne vrše čitav posao samo članovi parti je, nego i kandidati i simpatizeri. U tom cilju treba nakon part i jskog sastanka sazvati sastanak sa kandidatima i simpatizerima, kojima treba objasniti š ta treba da se uradi, zašto i kako, dati svakome svoj posao. Ali članovi partije, a osob to sekretar ćelije, t reba da budu stalno pri ruci ne-članovima part i je, da im daju upute i pomažu savjetom kako da se provedu u život zaključci. Na slijedećem par t . sas tanku provjerava se je li svaki član izvršio svoj posao, i ako nije, ispituju se razlozi zašto nije, i na kome je kr ivnja zbog toga. Sastanci ćelije treba da budu redoviti i da se drže na jman je jednom u sedmici. Najbol je je unapred odrediti kojega će s2 dana u nedjelj i održati sastanak i za t a j dan treba da svi članovi ćelije imadu slobodnog vremena da bi se sastanak mogao održati. Osim redovit h sastanaka, saziva sekre-ta r ćelije prema potrebi i izvanredne sastanke. Sastanak treba da se održi organizirano t j . t reba da se vodi po dnevnom redu koji pred-laže sekretar, a članovi pr imaju ili prema potrebi dopune ili izmene. Koje će tačke sadržavati dnevni red ovisi o konkretnim prilikama, ali svaki dnevni red treba po pravilu da sadrži ove dv' je tačke: 1) Izvje-š t a j sekretara i članova o izvršenom poslu i o svemu š to jc u vezi s tim. 2) Rad koji t reba da se izvrši do slijedećeg sastanka. Direktive 0 tome što t reba da se radi dobiva sekre tar ćelije od člana kemiteta s kojim održava vezu, njemu daje izvješ ta j 0 radu ćelije i o svim teškoćama na koje naiđe, kao i o svemu što zapazi.

U sporazumu sa članom komiteta sekretar poduzima mjere ja-čanja ćelije kao osnovne par t . organizacije, jer samo jaka part . orga-nizacija moći će da izvrši zadatke koje pred nas postavlja Par t i ja .

Osim teoretskog izgrađivanja svakog pojedinog člana uzima-njem novih članova, Par t i j a se jača i čišćenjem svojih redova od oportunista, špekulanata, kapi tulanata itd., koji su se uvukli u part. redove. Kad se vidi da neki član par t i je ne izvršuje posao koji mu se povjeri, da iznosi prijedloge koji n'su u skladu s linijom Par t i je 1 slično, sekretar ćelije saopći s tvar komitetu, koji odredi komisiju da isp ta s lučaj i na osnovu mišl jenja komisije komitet donosi odluku o kazni. Nijedan se član part i je ne smije samovoljom sekretara lišiti prava koja mu kao članu pripadaju. Pa r t i j a se još jača na t a j način što se u njezine redove pr imaju pošteni i dosljedni borci protiv fa-šizma, koji se osjećaju komunistima i koji žele da budu članovi par-tije. Bez obzira na slabu teoretsku izgrađenost takvih drugova, treba nj ma otvoriti vrata Par t i je . Čišćenjem svojih redova od nedostoj-nih i pr imanjem u svoje redove boraca dostojnih da nose častan naziv komunista, part i jske organizacije će se ojačati, a jake part . organi-zacije jesu jedina garanci ja da će se sprovesti part i jska linija.

2»

Danas na teri tori ju gdje d je lu ju partizanski odredi imamo dvije vrste ćelija: seoske ćelije i ćelije po partizanskim četama. Iako su zadatci koji stoje pred svim članovima part i je jedni te isti, ipak njihov nač n rada treba da odgovara okolini u kojoj djeluju. U parti-zanskim odredima, komunisti i članovi par t i je u prvom redu treba da nastoje da njihov odred treba da postane pravi partizanski odred, a oni svojim radom da pokazuju pr imjer ostalim partizanima. Kako svi partijci jedne čete sačinjavaju jednu ćeliju, a kako su oni raz-bacani po vodovima i desetinama, to osim pročelnika ćelije svako ćelijsko odjel jenje ima svoga pročelnika, koji u sporazumu sa sekre-tarom ćelije rukovodi radom ćelijskog odjel jenja. Glavna dužnost članova part i je u odredima jeste da podižu borben' duh i političku svijest partizana, da pomažu komandiru i političkom komesaru u sorovođenju naredbi, da održavaju na visini vojnu d :sciplinu, uopće da komandiru i političkom komesaru pomažu u njihovom poslu. Par-tijci u odredu treba da na svaki način Izbjegnu da ne nastane podvo-jenost između njih i ostalih partizana, da se kod partizana ne stvori uvjerenje da su članovi part i je privileg rani. a to će partijci postići jedino ako budu najteže zadatke uzimali na sebe, ako budu hrabrošću. požrtvovnošću i agilnošću stekli poštovanje svih partizana. Članovi par t i je treba da osobitu pažnju posvete skupovima sa svim parti-zanima, da pomažu političkog komesara u pr ipremanju tih skupova, jer su ti skupovi vrlo važni za odgoj i izgradnju partizana.

Članovi par t i je na selu treba da svakog dana objašnjavaju narodu potrebu borbe, da suzb ' ja ju sve kapitulantske tendence i da podižu borbenost stanovništva i jačaju njihovu mržnju protiv oku-patora. Osim djelovanja u seoskim partizanskim odredima, osim rada na mobilizaciji za borbu sv h sposobnih u partizanske odrede, seoska ćelija treba da organizira izbor odbora Narodno-oslobodilačke fronte, da nakon njihovog formiranja pomaže članovima odbora u vršenju njihove funkcije. Osobitu pažnju treba posvet ti paležu sela od strane Talijana i ustaša. Da bi se ublažile posljedice tih zvjer-stava, treba u prvom redu organizirati spremanje hrane na sigurno mjesto, a u svakom sjučaju spriječiti da se okupatori koriste opljač-kanom hranom. Treba popularizirati primjer slovenskih seljaka koji su radije upalili kuću i uništili stoku negoli da dopuste da to neošte-ćeno padne u ruke neprijatel ja. Treba osim toga poduzeti mjere da se zaštite životi žena i djece i uopće svega stanovništva. U tom cilju treba članovi par t i je na selu da organiziraju obavješ ta jnu službu i postavl janje straža na zgodnim točkama odakle će se moći vidjeti dolazak ustaša u kamion'ma, kojim pravcem se kreću i prema tome kamo treba da se narod skloni. Treba u isto vrijeme spriječiti dola-zak neprijateljske motorizacije prekopavanjem cesta i rušenjem mostova.

20

Kod svega toga t reba da par t i jc i , a osobito sekretar , imaju na umu razl ku u rukovođenju sa pa r t i j skom organizaci jom i vanpar t . masama. Par t i j ce veže pa r t i j ska disciplina, n j ima se može narediti da nešto izvrše. Prema nečlanovima se ne može primijenit i metoda komandi ran ja , nego samo metoda u v j e r a v a n j a .

Sekre tar i ćelija t reba osobito da paze da se ne bi dešavala s k r e t a n j a sa par t i j ske linije t j . i skr iv l javanje politike naše Par t i j e . Danas je osobita opasnost tz. sek taš tvo ili lijevo skre tan je , o čemu je dovoljno opisano u okružnici CK KPH. Tu okružn cu t reba osobito temel j i to proučiti .

OK KOM. PART. KARLOVAC 12. XI. 1941

BR. 9

DIREKTIVA VRHOVNOG ŠTABA NOP ODREDA JUGOSLAVIJE OD 16 STUDENOG 1941 GOD. GLAVNOM ŠTABU NOP ODREDA HRVATSKE ZA ŠIRE UKLJUČIVANJE HRVATSKIH MASA l NARODNOOSLOBODILAČKU BORBU I KORIŠĆENJE ISKUSTAVA

IZ SRBIJE1

Položaj 16-XI-1941 VRHOVNI ŠTAB

NARODNO-OSLOBODILACKIH PARTIZANSKIH ODREDA

JUGOSLAVIJE Br. 137

GLAVNOM ŠTABU NARODNO-OSLOBODILAČKIH PARTIZAN-SKIH ODREDA ZA HRVATSKU

Iz vaših nekoliko akci ja se vidi da je oslobodilačka borba kod vas još uvijek u uskim okvirima nekoliko part izanskih odreda. J o š se ne pokazuju ni s imptomi narodnog us t anka kod vas, još se ne pokazuje da hrva tske mase pr ihvaća ju u širem opsegu našu liniju po p i t an ju oslobodilačke borbe. Ovo je jedan od na jk rupn i j ih nedo-s t a t aka kod vas, koj i vi mora te hi tno likvidirati. Treba objasnit i hrva tsk im masama da je došao k r a j n j i čas da se dignu na us tanak protiv Pavelićeve i okupatorske t i rani je , ako hoće da uklone od sebe kr ivnju pred svi je tom za s t rahovi ta zločinstva koje je zlikovac Pa-velić uč'nio u odnosu prema Srbima i drugim narodima. Razni peto-

1 Redakcija pos.iCduje prepis direktive.

21

kolonaši u Srbiji i reakcionarni banditi već t r pa ju sve Hrvate u ustaški koš i bruse svoj nož za pokolj Hrvata . Treba objasniti hrvat-skim masama da u Jugoslavij i postoji jedina sila koja je kadra da zaštiti nedužne hrvđtske mase, kao i druge narodnosti, od slične sudbine kao što su je doživjele srpske mase od zlikovaca Pavelića. Treba objasniti hrvatskim masama da baš zbog toga t reba ju odmah da stupe u partizanske odrede, koji vode nepomirljivu oslobodilačku borbu kako protiv okupatora tako i protiv unut rašn jeg nepri jatel ja . Nemojte štediti ni t ruda ni vremena da to hrvatskim masama objasnite.

Narodno-oslobodilačka part izanska borba u Srbiji razvija se do ogromn h razmjera baš zato što su široke mase ustale i poduprle t a j pokret. Oslobođenu teri tori ju koju su oslobodili partizani uspjevamo zadržavati uprkos svih naleta okupatora i unut rašn j ih nepri jatel ja . Kaznena ekspedicija od 1 i po motorizovane divizije, s mnogo tenkova, ar t i l jer i je i 12 >>Štuka« apara ta , koja je bila krenula od Šapca prema Loznici, nije postigla svoj cilj. Ona se doduše probila od Loznice do Valjeva, ali je pri tome izgubila 16 tenkova, više s tot ina ubijenih i mnogo ranjenih i prošla ju je volja da kreće dalje u unutrašnjos t na oslobođenu ter i tor i ju. Naši odredi su se ponovo vratili u Mačvu, naše čete ponovo opkoljavaju Valjevo i naša borba sa okupatorom bila bi još uspješnija da ga nc potpomažu, osim Nedića, i takvi ljudi kao što je Draža Mihailović, sa kojim smo imali savez i koji uopće nije učestvovao u borbi kada se oslobađala ova ter i tor ja. Pukovnik Draža Mihailović, koga je ovih dana jugoslovenska vlada unaprijedila za generala i koga ona postavlja za nekog vrhovnog komandanta na osnovu njegovog lažnog izvještaja, napao nas je 1-XI u leđa sa ciljem da nas razoruža i uzme Užice. On je do našeg Savjetovanja u Stolicama imao oko sebe svega jednu grupu ofic ra i koju stotinu žandara i podoficira. Samo blagodareći našoj širokogrudnosti mogao je Draža iza f ron ta na oslobođenoj teri tori j i da s tvara nove četničke odrede koje je 1-XI poveo protiv nas kod Požege i Užica. U isto vri jeme njegovi četnički odredi napali su na svim sektorima naše partizanske odrede s leđa i pokušali ih razoružati. To izdajstvo uspjelo je samo na 2—3 mjes ta gdje je razoružano nekol ko četa od par stotina ljudi. Ali kod Požege, Užica itd. mi smo ove najnovije neprijatel je strahovito potukli i sa t jeral i ostatke na Ravnu Goru. Draža je nasilno mobilisao seljake po svim srezovima, koji su na silu t j e ran i cd njegovih žandara protiv nas u borbu. Te smo seljake po-slije Dražinog poraza puštali svojim kućama, a njihov bro j dostiže do nekoliko hiljada. Mi još uvijek nastojimo da mirnim putem pri-dobijemo tu oficirsku kliku da obustavi borbu protiv nas i da okrene svoje oružje protiv okupatora, ali je sve očitije da nam to neće

9 9

uspjet i . Mnogo nam muke zada ju petokolonaši i četnici Koste Pe-ćanca, koji za jedno s Nedićem prave užasan teror nad s tanovniš tvom. U Kragujevcu su Nijemci i nedićevci pri je deset dana postr i jel jal i mitral jezima 5000 g rađana i radn ka. T a j pokolj je bio izvršen u masama, a među ž r tvama su bili i gimnazijalci iz 5-og razreda zajedno s profesorima. Ljudi su zagrl jeni , sa povicima slobodnoj Srb ' j i , Komu-nist ičkoj par t i j i , S ta l j inu i par t izanima, padali kao snoplje pred mi t ra l jeskim ždrijel ima. U Kra l jevu su u isto vr i jeme Nijemci i ljoti-ćevci s t r i je l ja l i 1700 radnika i g rađana . U Srbij i se vrš i s t r a šan teror . Hi l j adama i h i l j adama na jbol j ih narednih sinova ginu. A naši herojski part izani , skoro goli i bosi, zada ju udarac za udarcem tim zvijerima u l judskom obliku. Naša bo?ba je ovdje teška i krvava. Naše part i -zanske t rupe baca ju se iz borbe u borbu, s f r o n t a na f ron t , j e r nepri-j a t e l j a je sve više i sve žešće nasrću. Us taše i srpski izdajnici su jedno te isto. Dignite i vi svoj g las u Hrva t sko j , objasni te ovu borbu na život i smr t h rva t skom narodu, o rgan izu j te hrvatski narod na usta-nak da spasi svoju čast pred ostal im narodima Jugos lav i je koj i se hero jsk i bore za svoju slobodu.

Iskustvo u Srbi j i je pokazalo da nepr i j a t e l j ide za t im da na j -pr i je is tr i jebi radnike u gradovima, pa m a k a r oni ne uzimali nika-kova učešća u ovoj oslobodilačkoj borbi. P r imje r Kra l jeva , Kragu-jevca i Beograda to jasno svjedoči. Upuću j t e š to više radnika u part i -zanske odrede, je r jednog dana, kad nepr i ja te l ju [bude] vrlo t i jesno, on može te radnike sve poklati , kao š to je to učinio ü Kragu jevcu ;

D a j t e nam malo podrobnij i i zv j e š t a j o s t an ju u vašim par t izan-skim odredima i akc . jama koje vodite.

(M. P. )


TITO v. r.

23

BR. 10

OTVORENO PISMO CENTRALNOG KOMITETA KPH OD 16 STU-DENOG 1941 GOD. ČLANOVIMA PARTIJE l DALMACIJI PO-VODOM NEUSPJEHA PARTIZANSKIH ODREDA I NEZDRAVIH

POJAVA U PARTIJSKIM REDOVIMA1

OTVORENO PISMO SVIMA PART. ORGANIMA I ČLANOVIMA U DALMACIJI

Dragi drugovi ! Prvi pokuša j s t v a r a n j a par t izanskih odreda kod vas u mjesecu kolovozu završio je neuspjehom i teškim porazom.- To je bio veliki uda rac za vaše organizaci je i narodno-oslobodilački po-kret , udarac koji je izazvao nezdrave pojave u redovima Pa r t i j e . Anti-par t i j sk i i nepr i ja te l j sk i elementi izvan Pa r t i j e nas to je da t a j ne-uspjeh iskoriste u svoje pr l jave svrhe u borbi protiv Par t i j e , protiv vašeg pokra j inskog rukovodstva i protiv narodno-oslobodilačke borbe.

To su razlozi da vam se CK obraća ovim pismom. P i t a n j e pr-vog neuspjeha u par t izanskim odredima t r eba raspravi t i i r i ješ i t i na par t i j ski način, da bi pa r t i j ske organizaci je povukle pravilne zakl jučke i osposobile se za i spun javan je onih velikih zadaća narodno-oslobodi-lačke borbe koje s to je pred našom P a r t i j o m i naš im narodom.

Napad fašist ičkih razbojnika na SSSR stavio je pred našu Pa r -t i ju nove velike i odgovorne zadaće. P a r t i j a je u svojim proglasima objasnila novonasta lu si tuaciju, izdala direktive da se par t i j ske or-ganizacije s tave na čelo narodno-oslobodilačke borbe, da organiz i ra ju široki narodno-oslobodilački pokret , da razvi ju sabotažu i diverzije, un iš tava ju sve š to služi fašist ičkim okupator ima, i da o rgan 'z i ra ju part izanske odrede i povedu oružanu borbu protiv fašist ičkih okupa-

1 Redakcija posjeduje primjerak pisma koji je umnožen na pisa-ćem stroju.

»Ovo je »Otvoreno pismo« upućeno part. organizacijama Dalmacije tek negdje polovicom 1942 godine. PK Dalmacije je, naime, po primitku pisma odbio da ga uputi organizacijama, ne slažući se s ocjenama koje je »Operativno rukovodstvo« u im§ CK KPH dalo. Samo je OR, odmah po odašiljanju pisma, poslalo naknadno ispravke na tekst pisma, smatra-jući da dane formulacije ocjena PK protuslove pozivu partijskim orga-nizacijama da imaju povjerenja u taj isti PK, i da zato ne izražavaju pravilno ono što se htjelo reći. Zbog nekih provala PK nije ispravke primio na vrijeme, i pismo je ostalo neobjavljeno.

Ljeti 1942 god., u diskusiji s članovima PK, CK je ostao kod osnov-ne ocjene pogrešaka učinjenih tada u Dalmaciji i smatrao da PK nije imao prava odbiti objavljivanje pisma. To je PK tako shvatio da je na-kon toga (t. j. polovicom 1942 god.) objavio pismo, i to bez ispravaka (koje više nije imao)«. (Objašnjenje Vladimira Bakarića).

2 Vidi »Zbornik«, tom V, knj. 1, dok. br. 31.

24

tora i njihov h domaćih slugu. Preko niza raznovrsnih akcija, a na-ročito preko oružanih partizanskih borbi, pripremiti i izvesti opći na-redni ustanak za is t jer ivanje fašističkih okupatora iz naše porobljene zemlje i uništenje njihovih plaćenika, — to je linija koju je Par t i ja odredila odmah poslije napada fašističkih bandi na SSSR.

Vaše se pokrajinsko rukovodstvo nije u početku snašlo i nije bilo na dovoljnoj političkoj visini. Dok su se u mnogim krajevima Hr-vatske i u svim zemljama Jugoslavije formirali partizanski odredi i otpočele oružane borbe protiv nepri jatel ja , u vašoj pokrajini nije bile partizana i oružan h snaga. Vaše su se organizacije bile ograničile na sabotažu, diverzije i druge niže oblike borbe. Glavni uzrok što u vašoj pokrajini nisu pravovremeno osnivani partizanski odredi nalazi se u tome što vaš PK nije shvatio potrebu oružane borbe.

Takvo s tanje kod vas izazvalo je potrebu da CK intervenira, da bi part i jske organizacije i na vašem području držale korak s raz-vitkom pokreta u ostalim pokraj inama i provodile par t i jsku liniju.

CK je u kolovozu uputio pismo PK-u:l. u kome je obrazložio nuž-nost neodložnog s tva ran ja partizanskih odreda u Dalmaciji. Ujedno je poslao k vama i neke drugove4 , koji su trebali pomoći kod formira-n ja partizanskih odreda. Vaš PK nije pravilno pristupio provođenju direktiva CK. Mjesto da izvrši neophodne političke pripreme, da ši-rokim masama objasni potrebu osnivanja partizanskih odreda i nji-hove zadaće, da osigura njihovu pomoć partizanima i da prethodno izvrši sve potrebne organizacione pripreme, pa tek onda da pristupi osnivanju partizanskih odreda, PK je prihvatio avanturistički tempo i bez ikakvih političkih i organizacionih priprema otpočeo osnivati partizanske odrede. Odluka PK-a, da se za 4—5 dana iz raznih mje-sta mobilizira, opremi, svrsta u odrede i pošalje na teren oko 500 partizana, pokazuje njihovo nesnalaženje, veliku lakomislenost prema tako teškom i ozbiljnom zadatku i nedovoljnu političku samostalnost. Izvještaj i komisije"1 koja je vodila istragu o to j stvari također poka-zuju da se formiranju partizanskih odreda pristupilo bez najosnov-nijih priprema i sk ra jn je lakomisleno. Pod takovim okolnostima mo-rao je prvi pokušaj s t va ran j a partizanskih odreda neizbježno zavr-šiti neuspjehom i porazom.

Ovaj neuspjeh nanio je veliku političku i materi jalnu štetu na-šoj Par t i j i i narodno-oslobodilačkoj borbi, a da o gubitku velikog broja drugova i ne govorimo. On je izazvao nevjerovanje u sposob-nost naše Par t i j e da organizira uspješne oružane akcije, strah, ne-sigurnost i kolebanje. A sve to nije moglo a da ne utiče na uspora-vanje i otežavanje dal jn jeg razvitka partizanskog pokreta.

3 Ovo pismo nije sačuvano. 4 Odnosi se na narodnog heroja Pavla Papa-Silju i Mirka Kova-

čevića-Lalu. s U komisiji su bili Andrija Božanić. Maks Baće i Zdenka Segvić.

2 5

U vezi s t im neuspjehom pojavile su se kod vas u redovima P a r t i j e neke nezdrave i š te tne pojave. Kri t ika i samokri t ika pret-s t a v l j a j u moćno i nezamjenj ivo oruž je u borbi protiv pogrešaka i sk re t an j e s p a r t ' j s k e linije. N j u t reba podsticati i razvi ja t i unu t a r Par t i j e , je r bez toga par t i j sk i a p a r a t ne može funkcionira t i , a par-t i j ske organizacije se ne mogu usavršava t i i osposobiti za izvršenje svojih zadaća. Ali kr i t ika pomaže razvi tak P a r t i j e i narodno-oslobo-dilačke borbe samo onda ako je pravilna, t j . ako se vrši u n u t a r Pa r -t i je i u određeno vr i jeme, i ako se postavi za cilj da se o tk r i ju i pre-brode pogreške koje n a s t a j u u pa r t i j skom radu. Kod vas kr i t ika nije u cijelost: t ako shvaćena. Mnogi članovi pa r t i j e prenose kr i t iku rada fo ruma na ulicu, o povjer l j ivim unu ta rpa r t i j sk im s tvar ima razgova-r a j u s nepar t jcima, čime s t v a r a j u neraspoloženje prot iv P a r t i j e i n jen ih fo ruma i k r n j e nj ihov au tor i t e t . Prot iv tih opasnih i po Pa r -t i ju š te tnih pojava t reba povesti nemilosrdnu borbu, a nepopravlj ive brbl javce, koji po ulici raznose pa r t i j ske t a jne , t reba izbacivati iz Pa r t i j e .

Vaš PK je u svo jo j samokr i t ičkoj izjavi" uvidio i osudio svoje pogreške, a to je na jbo l j e jemstvo da će on, uz pomoć članstva, is-pravit i nedos ta tke u radu vaših organ 'zac i ja i osposobiti ih da ruko-vode narodno-oslobodilačkom borbom.

CK je na osncvu pr ikupl jenog mate r i j a l a dcnio odluku da se vaš PK kazni ukorom zbog nesnalaženja , lakomislenosti i nedovoljne političke samostalnost i . Time se p ' t a n j e pogrešaka PK kod formi-r a n j a par t izanskih odreda skida s dnevnog reda. O tome je svaka d a l j n j a diskusi ja u P a r t i j i zabran jena .

Drugovi, CK apelira na vas i poziva vas da se čvrsto zb je te oko vašeg PK i da povedete odlučnu borbu protiv onih elemenata koji pogreške PK i skor i š tava ju u svoje štetočinske svrhe. To je pu t ko-jim mora te ići, da bi se vaše o rgan zacije osposobile da rukovode velikom narodno-oslobodilačkom borbom.


16. XI. 41. CENTRALNI KOMITET

KOMUNISTIČKE PARTIJE HRVATSKE

26

' Redakcija nije mogla pronaći ovu izjavu

BR. 11

NAREDBA BR. 7 KOMANDE NOP ODREDA KORDUNA I BANIJE OD 16 STUDENOG 1941 GODINE

N A R E D B A BROJ 7 KOMANDANTA PARTIZANSKOG ODREDA NAC. OSL. POKRETA

KORDUNA I BANIJE

Sa žalošću i zakletvom na osvetu jav l jam svim part izanima Korduna i Bani je hero jsku s m r t u borbi sa okupatorom narodnog prvoborca komandan ta III ba t a l jona d r u g a Šilje Španića — St jepana Milašinčića. Požr tvovnost i hero jska s m r t d ruga Šilje t reba biti p r imjer odanosti i d rugarske požrtvovnost i svim part izanima Kor-duna i Bani je .

Drug Šiljo je poginuo hero jskom smrću iznoseći sa bojnog polja poginulog d ruga Žarka ćuića .

SLAVA DRUGU ŠILJ I ! i

I. Sazivam konferenci ju komandana ta i komesara part izanskih ba ta l jona Korduna i Bani je za 25. o. mj . -

Drugovi komandir i i komesar i m o r a j u biti u š tabu ove ko-mande n a j d a l j e do 24 sa ta 24. o. mj . Treba ponijet i sobom pokrivače.

Iz III ba ta l jona komandir i komesar će se sporazumjet i i na konferenci ju će doći jedan od n j ih dvojice.

U š tabovima ba ta l jona t reba predat i komandovanje zamjeni-cima, a rukovođenje tekućim poslovima i operaci jama predat i dru-govima operat ivnim oficirima.

II. Po na ređen ju Vrhovne komande part izanskih odreda nac. osi. pokreta za Jugoslavi ju , viša jedinica od par t izanskog ba ta l jona jeste par t izanski odred koji s ač in java ju t r i i više ba ta l jona , a viša jed nica od odreda jes te g rupa odreda koju sač in java ju 6 i više ba-ta l jona, odnosno 2 i više odreda, te p rema tome naziv komande za Kordun i Bani ju j es te :

KOMANDA PARTIZANSKOG ODREDA NACIONALNO-OSLO-BODILAČKOG POKRETA KORDUNA I B A N I J E !

a) Nazivi za ba ta l jone j e su : Komanda ba ta l jona par t izanskog odreda nac. osi. pokreta Korduna i Bani je .

III. N a r e đ u j e m da se ponovno povede sves t rana i široka pro-paganda za s k l a n j a n j e i evakuisanje cjelokupnog pokre tnog narod-nog bogats tva tako da nepr i j a t e l j pri svojim pl jačkaškim naletima ne mogne odnijet i niš ta cd narodnog boga ts tva što bi moglo koristit i ne-pr i ja te l ju — okupatoru — za vođenje ovog zločinačkog ra ta .

2 7

. Is to tako je potrebno organizovat i s tanovniš tvo za s lučaj nužne evakuaci je ispred najezde nepr j a t e l j a , ovdje se podrazumijeva i eva-kuisan je stoke.

Komandir i i komesari t r e b a j u svaki za svoj k r a j izraditi plan evakuisanja , a samu evakuaci ju i n jeno organizovanje sprovest i po-moću komandira i komesara mobilisanih, te odbora nacionalno-oslo-bodilačkog f r o n t a i samih par t izana.

IV. Pos tav l j am za komandan ta III ba ta l jona , do dal jn jeg , d ruga Dragu Domjanića1 .

16. XI. 1941.


Komandant Kome-sar Ivan Manola- o tsu tan

BR. 12

NAREDBA BR. I GLAVNOG ŠTABA NOP ODREDA HRVATSKE OD 17 STUDENOG 1941 GOD. O IMENOVANJU GLAVNOG ŠTABA

I ODRŽAVANJU VEZA S POTČINJENIM JEDINICAMA

NAREDBA BR. 1

Komandan ta narcdno-oslobod lačkih par t izanskih odreda u Hr-v a t s k o j od 17. XI. 1941 god.

I . Po na ređen ju Vrhovnog š taba narodno-oslobodilačkih part i-zanskih odreda u Jugoslavi j i pos tavl jen je Glavni š t ab narodno-oslo-bodilačkih par t izanskih odreda u Hrva t sko j . Za komandan ta imeno-van je d r u g Ivo Vladić1, a za političkog komesara d rug Snag 'ć Milan (Sel jo) 2 . U sas tav š t aba ulaze slijedeći d rugovi : Ćanica Opačić, Vlado ćetković i Vel jko Kovačević.

II. Komanda narodno-oslobodilačkih odreda za ivlku, Gorski Kotar i P r imor j e poslati će što hi tn i je u Glavni š t ab po jednog ofi-cira koj i će primiti potrebne upute za d je lovanje š tabova i za vezu Glavnog š taba s podređenim jedinicama.

III. Komandan t Kordunaškog par t izanskog odreda, komanda za Liku, komanda za Gorski Kota r i P r imor j e poslati će u Glavni

1 Adolf Steinberger, borac španske republikanske vojske, ubijen od četnika 1942 godine.

2 Srećko Manola 1 Ivo Rukavina 3 Narodni heroj Franjo Ogulinac-Seljo

28

Fotokopija dokumenta br. 12

š t ab za H r v a t s k u po dva naoružana i svom spremom opremljena par-t izana kur i ra . Kur i re uput i t i preko komande trećeg pa r t . ba ta l jona Kordunaškog par t izanskog odreda. Ukoliko komanda Gorskog Ko-t a r a i P r imor j a ne može da za sada uspostavi te rensku vezu, uput . t i će kur i re tek po dogovoru s oficirom navedenim pod točkom II.

IV. Sve dopise i lica upućena Glavnom štabu za H r v a t s k u t reba slat i preko 3. par t . ba t a l jona KPO s naznakom za GŠ (Slunjski k o t a r ) .

V. Sve komande dostaviće i zv ješ t a j o sprovedenoj reorganiza-ciji po na ređen ju VŠ za Jugos lav i ju . U isto vr i jeme t reba poslati bro jno s t an j e par t izana i nao ružan je po jedinicama (ba ta l jon ima) .

VI. Što skori je t reba ovom štabu poslati sas tav š tabova, odreda i ba ta l jona da bi se mcgla provesti imenovanja .

VII. Komandan t Kordunaškog par t izanskog odreda provesti će organizac ju jedinstvene komande za odrede Banije, Pe t r i n j e i Siska i dostavit i o tom izv ješ ta j . Novostvoreha jedinica (ba ta l jon) biti će privremeno pod komandom Kordunaškog par t izanskog odreda.

VIII. Čim se uspostavi redovna veza između ovog š taba i pod-ređen h jedinica, s lat i će pos l jednje svakog 10, 20 i zadn jeg u mje-secu i zv j e š t a j o b ro jnom s t a n j u , naoružan ju , akci jama i organizaciji kao i i zv ješ ta je političkih komesara .

IX. Svi odredi poslati će GŠH izv ješ t a j o ko lč in i novca kojom raspolažu.

Točku I. ove naredbe t reba proči tat i pred svim part izanima.

Dostavl jeno na z n a n j e :

Vrhovnoj komandi za Jugoslavi ju .

Na znan je i pos tupak :

I . Kordunaškom par t izanskom odredu II. Komandi par t izanskih odreda u Lici III. Komandi par t . odreda Gorskog Kotara i P r imor ja .


Polit, komesar Snag'.ć Milan (Seljo)

Komandant Ivo Vlađić

31

BR. 13

NAREĐENJE GLAVNOG ŠTABA NOP ODREDA HRVATSKE OD 17 STUDENOG 1941 GOD. KOMANDI NOP ODREDA K.ORDUNA I BANIJE ZA BOLJE ORGANIZIRANJE VEZA S GLAVNIM ŠTA-

BOM I DOSTAVLJANJE KANCELARIJSKOG MATERIJALA

GLAVNI STAB NAROD. OSLOBOD. PARTIZ. ODREDA

U HRVATSKOJ Br. 1 41

17. XT. 1941.

KOMANDANTU KORDUNAŠKOG PARTIZANSKOG ODREDA

Uputi ovom š tabu preko redovnog kur i r a kancelar i j skog papira i indigo papira, j e r za sada ne možemo dobiti na drugi način.

Dopise za Zagreb šal jemo preko vas jer još ni je uspostavl jena d i rektna veza. Preko vas, odnosno Karlovca, ša l jemo dopise za Gor-ski Kotar i P r imor je . Dostavi te nam ugovorenih 10.000 kuna.

Veza između vašeg odreda i ovog š taba je prenaporna i pre-duga, zato je t reba organizirat i š t a fe tno . a i prelaz preko Korane t reba bolje organizirat i . Ako vam operaci jama padne u ruke koji radio-aparat , pošal j i te nam ga ovamo jer inače smo otsječeni od obavješ ten ja o događa j ima .

Drug Šiljo"' je s t r adao krivicom drugova koji su ga r a n j e n a ostavili nepr i ja te l ju , koj i ga je po svoj prilici u tukao . O t o j činje-nici t reba povesti s t rogo računa. Jav i te š to je sa akci jom u Karlovcu.


Polit, komesar Komandant Snagić Milan (Seljo) Ivo Vladić

32

Vidi dok. br. 11.

BR. 14

NAREĐENJE GLAVNOG ŠTABA NOP ODREDA HRVATSKE OD 17 STUDENOG 1941 GOD. KOMANDI PRIMORSKO-GORANSKOG

NOP ODREDA ZA ORGANIZACIJU VEZA

GLAVNI ŠTAB NAROD. OSLOBOD. PARTIZ. ODREDA

U HRVATSKOJ Br. 2. 41.

17. XI. 1941.

KOMANDANTU PARTIZ. ODREDA GORSKOG KOTARA I PRIMORJA

Bio si pozvan na sjednicu GŠH. ali ti v j e ro ja tno poziv nije sti-gao na vri jeme. Štab se organizuje u Zbjegu. Mjesto t reba držati u t a jnos t i .

Na jbo l je bi bilo da se š to pr i je uspostavi veza na terenu. N a j -kraća veza bi bila preko odreda u Don j m Dubravama pa za Pe r j a -sicu. Da li vam je moguće uspostavi t i te rensku vezu sa D u b r a v a m a ? Ako to ni je moguće, moći će se održavat i veza vlakom. Tu vezu ćemo uglaviti sa d rugom kojega shodno naredbi t reba da uput i te ovamo. T a j d r u g će v j e r o j a t n o mora t i da ide preko Karlovca i Pet rove Gore. Isti d r u g neka ponese sobom izv ješ ta je t ražene u naredbi br. I . J a -vite s kojom količinom dinamita raspolažete i kakove su mogućnosti prebacivanja is toga u Kordun i Liku.


Polit, komesar Snagić Milan (Seljo)

Komandant Ivo Vladić

3 Zbornik tom V, knj. 2 33

BR. 15

PRIJEDLOG GLAVNOG ŠTABA NOP ODREDA HRVATSKE OD 17 STUDENOG 1941 GOD. KOMANDI NOP ODREDA KORDUNA

I BANIJE ZA ORGANIZACIJU MEĐUSOBNIH VEZA

KOMANDANTU KORDUNAŠKOG PARTIZANSKOG ODREDA

Predlažem da se veza između Glavnog š taba i Kordunaškog par t . odreda organizira na sljedeći način.

Kurir i GŠH st izat i će svake s r i jede i subote u Skrad gd je će u kući od vas za to određenoj i os tav l ja t i ma te r i j a l i čekati do pred-večer na kur i re odreda koji t r eba da s t ignu na jkasn i j e do 5 sa t i jer se u to vr i jeme naš kur i r vraća n a t r a g . Ist i kur i r i mogu prenaša t i poštu za t reći part iz . bat . Prelaz preko Korane t r eba osigurat i kao i ishranu kur i ra .

Ovo s t av l j am kao pri jedlog, a ne kao naređenje , j e r vi, moguće, da nađete povoljni je mjes to kao š t a fe tn i punkt .

Po prvom kur i ru izvijestite o preduzetom. Izdaj te naređenje komandan tu t rećeg part iz . bat . da kao ku-

rire ovom štabu pošal je Simu Livadu i Danu Livadu.

GLAVNI ŠTAB NAROD. OSLOBOD. PART. ODREDA

U HRVATSKOJ Br. 3./41

17. XI. 1941.


Polit, komesar Snagić Milan (Seljo)


34

BR. 16

UPUTSTVO KOMANDE NOP ODREDA KORDUNA I BANIJE OD 17 STUDENOG 1941 GOD. POTČINJENIM KOMANDANTIMA I KOMANDIRIMA ZA RAD I ORGANIZACIONO UČVRŠĆENJE

JEDINICA

KOMANDA PARTIZANSKOG ODREDA NAC. OSL. POKRETA KORDUNA I BANIJE

B r o j 18/17. XI. 41.

KOMANDANTIMA BATALJONA, KOMANDIRIMA ČETA I ODREDA

Razvojem nacionalno-oslobodilačkcg pokreta i n jegovim obu-h v a t a n j e m u vojne jedinice, te is tovremeno vršenjem operaci ja koje su nam dozvolile naše naoružan je i snage nepr i ja te l ja , imali smo dobrih uspjeha. Naš i vojnički uspjesi , a jedino preko nj ih snage ko-j ima danas raspolažemo, dozvol javaju nam i nameću prelaženje na više forme borbe. S t an je u kome se d a n a s nalazimo, gledano sa tačke gledišta vojne organizacije, pokazuje j edan čitav niz nedos ta taka , po-grešaka i propusta ko je t r ebamo nas to j a t i u što skor i je vr i jeme ukloniti.

Naoružan je koje smo stekli u s a m o j borbi jes te zna tno poraslo na š te tu nepr i ja te l ja , t j . p reko t r i petine oruž ja kojim danas raspo-lažemo jes te zarobljeno.

Politički razvoj nacionalno-oslobodilačkog f r o n t a i n jegovo ra-s tenje u širinu nameće nam čitav niz novih zada taka zamašnih po svome obimu i punih velike odgovornost i pred narodom i nama sa-mima. Cilj koji s toj i pred n a m a jes te toliko velik i toliko svet da svaki pošteni čovjek, da svaki slobodoljub.vi čovjek osjeća se sprem-nim i gotovim ponijet i na svoj im leđima a pred narodom veliku odgo-vornost s t v a r a n j a narodne vojske i n jenim rukovođenjem u borbi pro-tivu nepr i ja te l ja , okupa tora i us taša .

Dakle, pred nama s to j i cilj narodnoga oslobođenja, a da bismo ga izvršili potrebno je organizovat i i opet organizovati , ukloniti sve teškoće na koje nailazimo u našem radu . Bez sumnje n j ih ima mnogo i svakoga dana ćemo se sus re ta t i s n j ima . Ima ih koje proističu iz neznanja , iz neiskustva, ali ne smijemo zaboraviti da se također ne-prijatelj svjesno služi ubacivanjem neprijateljski raspoloženih ljudi sa jasnccn namjerom podlokati jedinstvo i slogu među našim parti-zanima. Neprijatelj svjesno ubacuje u naše odrede ljude koji trebaju stvarati nered, svađe, pijanstva, kartanje i sve rđave poroke staroga

3« 35

društva, pokušavajući na laj način podlokati našu borbenu snagu, naš borben, duh i onesposobiti nas da podnesemo sve one teškoće koje pred nama stoje.

Da bismo uspjeli ukloniti sve te nezdrave pojave, nužno je o njima voditi računa i poduzimati mjere shodne i jedino takove koje će nam dozvoliti da uspijemo ukloniti sve te nedostatke.

Komandir, kao čovjek koji vojnički rukovodi borbom, treba da uvijek trijezno razmisli i donese odluku. U njegovom djelovanju ne smije se pojavljivati nikad, ni u kom slučaju, kolebljivost, neodluč-nost, jer je uvijek još bolje izvršiti i jednu pogrešno donesenu odluku negoli tu pogrešnu odluku mijenjat i u toku same borbe, pošto mije-n ja juć i je izvrgavamo se kud i kamo većim žrtvama i gubitcima ne-goli da je izvodimo prema prvoj zamisli. Jasno da se ovo mišljenje ne može primijeniti uvijek i na svakom mjestu.

Komandir mora da bude uvijek i na svakom mjes tu pr imjer od-lučnosti i hrabrosti , pr imjer nepokolebljivosti, pr imjer drugarskih od-nosa prema partizanima.

Koji su glavni nedostatci koje mi primjećujemo u našim jedin -c ima : 1 — Odredi su bili formirani na osnovi dobrovoljnosti, a nije se posvećivalo dovoljno pažnje ga jen ju i razvi janju svjesne discipline kod drugova partizana. To je nedostatak koji moramo u što skorije vrijeme otkloniti. Drugove partizane treba navići na vojnički način života i ophođenja, a) Pozdrav s pesnicom na obodu kape treba za-vesti. U svakom slučaju kada partizan pristupa s tar i jem po službe-nom poslu treba da bude na vojnički način t j . u stavu mirno i pozdra-vom daje do znanja da želi službeno razgovarat i sa svojim drugom predpostavljenim. b) Treba nastoja t i da se što prije uvede red kod jav l jan ja partizana drugu komandiru, naime, ako partizan treba ne-što od d ruga komand'ra , da on to učini preko svoga desetara, od-nosno vodnika i da ovaj partizana predvede komandiru, c) Treba posvetiti veću pažnju redanju partizana na s t ražarsku i patrolnu službu, t j . t reba sve radove i dužnosti koje partizani moraju izvrša-vati pravilno i jednakomjerno raspoređivati. Ne smije se dozvoliti da jedan određeni b ro j partizana zbog svoje poslušnosti i disciplino-vanosti bude preopterećen radom, dok drugi zbog ostatka anarhi-stičkog nastrojen ja se izvlači pred radom i dužnostima, d) Treba po-svetiti više pažnje borbenoj obuci partizana bez obzira da li su slu-žili vojsku ili ne.

2 — Po naređenju vrhovne komande mi smo pristupili provođenju mobilizacije. Također i mobilisano l judstvo treba po mogućnosti upo-trebl javat i za izvođenje akcija, a redovito s nj ima sprovoditi vojnu cbuku. Naročito je važno što prije među njima sprovesti vojničku or-ganizaciju. što prije učvrstiti tu organizaciju, š to znači stvoriti dese-tine sa desetarom, vodove sa vodnikom i političkim delegatom, četr sa komandirom i političkim komesarom.

36

Drugovi komandant i i komandiri , sve ovo što je spomenuto pro-zlazi iz nužnosti i neophodno je posvetit i mu svu potrebnu pažnju,

ukloniti sve nedostatke, pogreške i propuste. Ozbiljno t reba shvati t i da uslovi pod koj ima mi vodimo borbu z a h t j e v a j u od nas da ubrza-nim koracima se pr ipremamo za odlučne borbe, za odlučne bitke. Nužno je da se š to pr i je osposobimo, da š to pri je s tvorimo narednu vojsku sa željeznom disciplinom, disciplinom svijesti i svjesn h bo-raca za narodno oslobođenje.

Ako svemu tome posvetimo odgovara juću pažnju i još čitavome nizu ovdje nespomenut h pogrešaka i propusta , ospesebićemo se za izvršenje našega zadatka , opravdaćemo nade koje u nas polažu naši narodi i naši saveznici.

S tvaramo na rednu vojsku. Nailazimo na teškoće, a naša svijest i odanost našim narodima, naša nepokolebljiva vol ja i nepoštedna borba sa okupator ima i u s t a šama daće nam i da ju nam snage i od-lučnosti da prebrodimo sve teškoće i da podnesemo sve tegob<j ovoga opravdanog i svetog r a t a za oslobođenje naroda od fašist ičkog terora .


Komandan t : Ivan Manola1

BR. 17

NAREĐENJE KOMANDE NOP ODREDA KORDUNA I BANIJE OD 18 STUDENOG 1941 GOD. KOMANDANTU DRUGOG BATA-

LJONA ZA STROGU PRIPRAVNOST JEDINICA

KOMANDA PARTIZANSKOG ODREDA NAC. OSL. POKRETA KORDUNA I BANIJE B r o j 19'18. XI. 1941


Akciju koju spremate 1 — pripremi sve za n jeno izvršen/e, ali samo izvršenje akcije moći će biti izvedeno tek poslije 25. o. mj . Razlog tome jeste tebi poznata s tvar - • koja prema obavješ ten j ima

1 Srećko Manola 1 Pripreman je napad na žandarmerijsku stanicu sjeverozapadno

od sela Johovice, koji je tada odložen, a kasnije uspješno izvršen. Vidi dok. br. 31 (akcije 10. XI.).

1 Misli se na dolazak sovjetskih aviona koji su tjednima uzaludno očekivani kod sela Radonje. U tom cilju bio je formiran jedan specijalni vod od odabranih partizana iz više vodova, pod komandom Bogdana Oreščanina.

37

člana Vrhovne komande može da se odigra i na našem sektoru u periodu od 20 do 25. Is t ina, tačnih obavješ ten ja nemam do danas , š to ne znači da ona ne~mogu stici i da nam rok bude i suviše k r a t a k radi koncent r i san ja potrebnih snaga, te prema tome moramo poduzeti sve m j e r e predostrožnost i da j edna t ako ozbiljna i zapravo od isto-r i j ske važnost i s t v a r za nas ne bi propala. U vezi sa t im s t an jem na ređu jem sl jedeće:

Sve oružane snage II ba ta l jona , izuzev IV čete, biti će od 20 do 25 u s t r o g o j pr ipravnost i . Ne dozvoliti nikakovih odsustava, s t ra -žarsku i pa t ro lnu službu svesti na na jnužni je .

Držati u pr ipremi h r anu u takvom s t an ju kako će se lako moć: prenosi t i za n a j m a n j e 2 dana.

U š tabu ba t a l jona t reba osigurat i vezu sa četama, odnosno od-redima, da se u n a j k r a ć e m vremenu s tave u pokret svi odredi.

P ravac k r e t a n j a i mjes to koncent r i san ja dobićeš za jedno sa na ređen jem o pokre tu .


Komesar Komandan t o tsu tan Ivan Manola

P. S. Zašto si bio juče kod mene? O tome mi n iš ta ne j av l jaš . Do-mobranski oficir koj i se nalazi u š i roko j Rijeci t reba od tebe i po tvom na ređen ju da vrš i izvjes tan rad . Dakle, r a zgova ra j s n j im i odredi mu dužnost . Neka Ćane poslije izvršenih izvi-đ a n j a dođe odmah u svoj š tab, zbog gorn jeg .

BR. 18

IZVJEŠTAJ KOMANDE NOP ODREDA KORDUNA I BANIJE OD 19 STUDENOG 1941 GOD. O AKCIJI PARTIZANA U KARLOVCU

IZVJEŠTAJ 0 AKCIJI U KARLOVCU

17. XI. 41 izvršena je akci ja za oslobođenje d ruga Grge1 , koj i se t rebao tih dana nalazit i u bolnici.

Organizacija akcije: Drugovi iz Karlovca obavijest i l i su nas da se d rug Grga nalazi

u bolnici u Karlovcu. Odmah je sas tav l jen plan za njegovo oslobo-đenje . Drugovi iz Karlovca imali su da ispi taju tačno sobu u k o j o j

1 Marijan Cavić-Grga

3$

se nalazi Grga. koliko ga s t r aža ra čuva, u kakvom se s t a n j u nalazi, kakve su ta l i j anske snage koje se nalaze k r a j bolnice i na putu do bolnice, prelaz preko r i jeke Korane. J edan drug iz Karlovca imao je za dužnost da nas dovede do bolnice i da nam preda odijelo i oružje za d r u g a Grgu, a drugi da čuva ju s t r ažu k r a j bolnice.

Vođenje akcije preuzeo je polit, komesar za Kordun i Ban ju d rug Veco-, za jedno sa 24 d ruga par t i zana — jur i šača I ba ta l jona . Akci ja je izvedena na slijedeći način: par t izan: su po pri jedlogu druga Veće bili obučeni u domobranskim un i fo rmama, s fesovima i potpuno naoružani, a on sam u uniformi domobranskog poručnika. Na put se krenulo u petak 14. XI. 41. Učestvovali su part izani iz slijedećih vo-dova : 4 iz Radonje , 4 iz Loskun ja , 3 iz Crne Lokve, 2 iz Jurge , 10 iz Debele Kose. Par t izan i su bili naoružani svaki s bombom, kara-binom, kamom; imali su 1 puškomi t ra l jez i 1 n jemački au tomatsk i pištolj . 15. XI stigli su u selo T.3 16. XI u selo C." gd je je bio po-s l jednj i odmor pr i je samog ulaska u grad . 17. u 4 s a t a po podne krenuli su u grad. Pred ulaz u g rad d r u g Veco održao je drugovima govor i raz jasnio svrhu i način izvođenja akcije, te podijelio dužnosti svakog pojedinca i t ačan nac r t bolnice drugovima odgovornim za pojedine spratove. U 6,30 sat i nalazili su se pred mos tom na Ko-rani, gd j e ih je čekao d r u g iz Karlovca za vezu. T a j drug, po nare-đen ju d r u g a Veće, išao je ispred par t i zana na 500 m e t a r a kao vodič i p reds t raža . Most na Korani prešli su bez poteškoća, a ta l i janska s t raža pozdravila je našeg komandira . Prolazili su kroz grad, koj i je bio osvi jet l jen i pun života. Komandi r Veco naredio je part izanima da p j eva ju kroz grad . Orila se p j e s m a : »Kolika je Jahor ina planina«. U 7,30 sa t i stigli su pred bolnicu. D r u g Veco prišao je vra t ima i po-zvonio. V r a t a r je malo o t škr inuo v ra ta , a d r u g Veco pružio je nogu kroz v ra ta , naperio p iš to l j pod nos v r a t a r u , ušao u n u t r a i odmah iz-dao komandu : svako na svoja mjes t a . Čim je pala komanda, ulaze part izani u bolnicu po slijedećem rasporedu. 3 os tanu pred bolnicom na s t raž i s puškama na gotovs, da bi onemogućili eventualne vikače s prozora. U prizemlju» je takođe pos tav l jena s t raža . D r u g Grga 5 je prerezao telefon, a d r u g Veco postroj io je doktore i opatice, zatim je ušao u kancelar i ju , skinuo sliku Pavelića sa zida i naredio da je po-ci jepaju , dok je Mačekovu sliku ostavio ne t aknu tu na stolu. Posma-trače je sve to zbunilo i nisu znali š to je na s tvari . Na prvom spra tu , po hodnic ma, držali su s t ražu drugovi iz voda Loskunja . Iz soba niko nije smio da izlazi, a tko bi izišao, ni je smio da se vraća unu t ra . Svi bolesnici bili su post rojeni u hodnicima i n j ima je na lijep način raz-

2 Vjećeslav Holjevac * Tušilović ' Cerovac 5 Grga Milašinčić

39

j a šn j eno da se ne smiju vraćat i u sobe. Na drugom sp ra tu nalazio se d r u g Grga" sa jur išačima iz Debele Kose, koj i su imali za dužnost da l ikvidiraju s t ražare i da oslobode d r u g a Grgu7 iz sebe. Međutim, d ruga Grge nije bilo. Drug Grga odlazi d rugu Veći i refer iše mu da d ruga Grge nema u sobi, ali je dodao da se u sobi nalaze 2 us taše iz Pavelićeve t je lesne bojne. D r u g Veća odlazi gore i us taše ga po-zdrav l j a ju s r i j eč ima: »Gospodine poručniče. ovdje ima Srba, anti-državnih elemenata, koje t reba poklati!« Drug Veco naredi drugo-vima da vode us taše u prizemlje. Zat im je d rug Veco preslušao doK-tore i pregledao bolničke knjige, ali ss iz kn j iga niš ta ni je moglo vidjeti , a doktor i su izjavili da je d r u g Grga bio doveden u bolnicu sa prerezanim žilama, da su mu žile sašivene i da je nakon dva dana vraćen u policiju. P re t ražena je dobro cijela bolnica, ali d ruga Grge nije bilo. Pošto su se part izani 40 minu ta zadržali u bolnici, d r u g Veco izdao je na ređen je da se napus t i bolnica i da se povedu ustaše . Pr i izlazu iz bolnice drugovi su ponijeli telefon. Bolnicu su zakl ju-čali i k l juč ponijeli sa sobom. 500 m e t a r a od bolnice, d rug Veco je naredio da se us taše zakolju. Ustaše su u smr tnom ropcu govoril i : »Gospodine poručniče, mi smo iz poglavnikove bojne, t e l e fon i ra j t e na Tu ran j , t amo se nalazi naša s a t n i j a U Vraćali su se istim putem kroz grad. Usred grada , kod sa jmiš ta , bili su zaus tav l jen i od ta l i jan-ske s t raže s povikom: »Stoj«! S t raža se pokuša la približiti par t iza-nima, ali ih je d r u g upi tao : »Zar se ne može ovuda prolazit i?«, te odmah komandovao na lijevo i krenuo dal je d rug im putem. Ispred samog mosta pozvao je jur išače iz voda Debela Kosa da priđu k n j emu na čelo s t ro ja , te im jc naredio da se s t raža na mostu, po mogućnosti , razoruža bez pucnjave, s povikom na ta l i janskom jeziku »ruke u vis*. Na mostu je s t a j a lo 6 ka rab in je ra . Kad su došli na blizinu p rsa u prsa, par t izani su povikali: ruke u vis! Dvojica su digla ruke u vis, a ostali su stavili puške na gotovs. Tog momen ta d rug Veco je počeo pucati , a za n j im ostali. Ubi jena su 3 ka rab in je ra , a s naše s t r ane poginuo je d r u g Gojak." Jedan ka rab in je r pokušao je da uleti u s t ražarnicu i da upotrebi puškomitra l jez , ali su za n j im uletila t d ruga iz voda Debela Kosa i zaklali ga u s t ražarnici . D r u g a 2 k a r a b i n j e r a također su ubi jena. Drugovi iz voda J u r g e uzeli su puškomit ra l jez i 1 karabin , drugovi iz voda P^adonje uzeli su munici ju iz s t ražarnice , koju su ostaT vili na cesti, a sami pobjegli na most . Na m j e s t u borbe os tao je r an j en : d rug Gojak i d r u g Veco sa drugovima iz voda Debele Kose. Drug Veco je poletio na most i s piš tol jem u ruci vratio je drugove s mos ta na mje s to borbe, naredivši da povedu r a n j e n o g druga , inače da se neće vraćat i . U međuvremenu otvorili su ostali karab in je r i .

0 Grga Milašinčić ' Marijan Cavić-Grga H Ivica Gojak

40

koji su se nalazili u zgradi k r a j s t ražarnice, 5 me ta ra daleko od part izana, va t ru iz pušaka. Par t i zan i se povlače preko mosta, noseći r an j ena d ruga . Čim su se našli u polju, otvorila se v a t r a oko, čita-vog grada . Par t izani se povlače gazeći vodu do pojasa . Ranjen i d r u g viče, psu je faš i s t ima m a t e r i p i ta jesu li uhvat i l i puškomitra l jez . Kad su došli do sela C., smjest i l i su r a n j e n o g d ruga u kuću. Drug Veco i d rug Grga pregledali su mu rane. Rane su bile teške i d rug Gojak je umro na r u k a m a d r u g a Veće i Grge. Pokopal i su ga u selu C.,* otpjevavši Lenj inov posmrtni m a r š i odavši mu pos l jednju počast . Is tu noć krenuli su dal je do sela T. l u g d j e je bio odmor sa spava-njem, a zat im su opet krenul i dal je . Kroz sva sela narod ih je odu-ševljeno dočekivao, pošto su već bili čuli za nj ihov pothvat . Seljaci su izlazili pred n j ih noseći h r anu i vino. S p jesmom kreću da l je i 19. u j u t r o stižu u Pe t rovu Goru. Tu se d rug Veco oprostio sa part i -zanima, zahva l ju juć i u ime komande drugovima na h rab rom držanju i opominjući one koji se nisu t ako držali da se ubuduće pokažu bolji i dostojni imena par t izana. Zatim je d r u g Veco predao zarobljeni karabin d rugu Branku iz vođa Jurge , 1 1 koj i je čvrsto obećao da će ga čuvati i bori t i se s n j im prot iv faš izma. Dal je je d r u g Veco kazao da puškomit ra l jez da j e na raspoloženje š tabu I ba ta l jona iz kojeg su u akcij i sudjelovali jur išač ' . Par t izan ima prilazi komandan t Kor-duna i Bani je koj i čest i ta jur išačima nazivajući ih našim heroj ima i posebno čest i ta jući pol i tkomesaru kao rukovodiocu akcije.

Promašen je glavni cilj akcije, j e r se nije oslobodilo d ruga Grgu, pošto drugovi iz Karlovca nijesu obavijestil i da se d rug Grga više ne nalazi u bolnici, š to n oni sami nisu znali. Drug Grga bio je te večeri u bolnici od 6 do 6,30 sati, o čemu part izani ni jesu bili oba-vi ješteni na vr . jeme.

*

14 minuta poslije odlaska par t i zana iz bolnice nas ta la je uzbuna. Odmah je otvorena va t r a iz bacača mina i a r t i l j e r i j e na šumu Kozjaču i p rema selu Mekušju. Svi l judi ko j i su se nalazili na ulici, u kinu, kao i neki doktor iz bolnice, bili su pohapšeni. Većina je već puštena. Odmah s u t r a d a n Tal i jani su pohapsili mnogo hrva tsk ih se l jaka iz sela Mekušja i Kamenskog. Kod toga je došlo do sukoba između Tali-jana i h rva tsk ih domobrana . J edan h rva t sk i oficir rekao je Tal i ja-nima neka hapse one u šumi, a ne l jude iz sela. Tal i janski oficir na to je ht io pucati na h rva t skog oficira, ali je o v a j pobjegao u kasarnu . Tal i jani t ada blokiraše kasa rnu i čitav kvar t , tukući pri tome žene i

" Cerovac 10 Tušilović 11 To je ime sela kod Petrove Gore, a vod, koji je tada imacj cko

25 boraca i bio u sastavu I bataljona NOP odreda Korduna i Banije, • nazivao se njegovim imenom.

41

l jude kundacima. Tako su s ta ja l i h rva t sk i vojnici s puškama na gotovs iznutra, a Tal i jani izvana. Međut im spor se izgladio. Odmah je zabran jeno k r e t a n j e poslije 10 sati , a na per i fer i j i poslije 8. Izdani su plakat i , po ko j ima će svako ko se u s lučaju napada na Karlovac ne bude odmah sklonio biti s t r i j e l j an bez opomene. St raže su svuda pojačane i bez propusnice i kont ro le tal . i h rv . vlast i zab ran jeno je k r e t a n j e izvan g rada u bilo ko jem pravcu. Kod bolnice su dovedeni tenkovi i po jačana je s t raža . Akci ja je imala ogroman moralni uspjeh. Čitavo g rađans tvo sa d ivl jenjem priča o izvršenoj akci j i i čestita drugovima na hrabros t i . Hrva t sk i seljaci iz Mekušja i Kamenskog s m a t r a j u hapšenje od s t r ane Ta l i jana kao način da vide š ta sve ima u kućama, t ako da im kasni je mogu doći te namirnice oduzeti. Akcija je još uvi jek predmet razgovora u Karlovcu i okolini.


KOMANDA PARTIZANSKOG ODREDA KORDUNA I BANIJE

Komesar Komandant F. Kovač1-' o t su tan

19. XI. 41.

BR. 19

IZVJEŠTAJ POKRAJINSKOG KOMITETA KPH ZA DALMACIJU OD 22 STUDENOG 1941 GOD. CENTRALNOM KOMITETU KPH O HAPŠENJU RADE KONČARA I VOJNO-POLITICKOJ SITUACIJI

U DALMACIJI1

Split, 22. XI. 1941.

Dragi drugovi, ša l jemo vam ovo p'smo, uglavnom, da vas oba-vi jest imo za teški uda rac ko j i je snašao svi ju nas, t j . da je d r u g Brko1 uhapšen, r a n j e n i da se sada nalazi u bolnici. Sama s t v a r se odvijala ovako: d r u g Brko je bio u Splitu sve do 14. XI. Tog dana je o tpu tovao za Šiben k, je r je lično h t io da ispita rad organizaci je u Zatonu i napose s t v a r sa drugom Fabom,* kand. CK. U Šibeniku

15 Vjećeslav Holjevac 1 Original izvještaja je u rukopisu. 2 Narodni heroj Rade Končar-Brko. tada član Politbiroa CK KPJ

i politički sekretar CK KPH, uhvaćen od talijanskih fašista u Splitu, a strijeljan je u Šibeniku 26 svibnja 1942 godine.

* Fabo Mrša

42

Fotokopija druge stranice dokumenta br. 19

1 Zatonu je bio do 17. XI i tog dana vra t io se u Split. Došao je oko 2 h poslije podne, vidio se s nekim drugovima i u 5 h (kako je to kod nas zavedeno) ot išao kući. U 6 h iste večeri (kad je izlaz za-b r a n j e n ) drugar ica C.4 iz Vrazove ulice čula je pred kućom revol-verske h tce. Otišla je na prozor i na veliko zaprepaš ten je prepoznala je na ulici d ruga Brku. Bio je bez šešira i kaputa , sjedio na t ro toa ru opkoljen Tal i janima-faš is t ima. U j u t r o nam je saopćila to što je vidjela i zaključili smo da je morao da bježi iz s tana , jer mu je došao pretres, a izgleda da je imao kod sebe dvos t ruku legit imaciju. Jedan d rug je su t r adan odmah otišao u bolnicu da ga vidi. Našao ga je gd je leži sa ispruženim nogama u gipsu. Drug Brko je ka2ao ovom drugu da nam kaže da ga je upropas t i la legitimacija. Slijedeći dan. d r u g Makso iz MK bio je u bolnici i Brko mu je kazao da je r an jen u desnu nogu vrh koljena, da mu je ta kost smrskana i da je izvršena operaci ja . To je za sada sve š to vam s igurno možemo da javimo. Dal je smo saznali da je d rug Brko bio pr imoran da skače iz II ka ta , s'dje je s tanovao, kad je naišao pretres . Trčao je iz svoje Vrh-Ma-muške kroz I s t a r sku u Vrazovu i htio da uđe u s tan poznate druga-rice, ali h a u s t c r je bio zatvoren, vrat io se n a t r a g i vis-a-vis s tana ove drugar ice skočio preko jednog zida, gd je su ga Tal i jani zaskočili i ranili. Netom smo sve to saznali, odmah smo poduzeli sve moguće da ga spasimo iz bolnice. Odlučili smo pod svaku cijenu da ga izvučemo iz ruku krvnika-faš is ta . VeliJka je teškoća u tome što je drugu Brki operirana noga. pa sam ne može da boda, i prema tome htjeli bi' počekati da rana malo zacijeli (on je sam, kad mu je Makso kazao da ćemo i m^ učiniti »operaciju«, kazao »da nije možda p re rano?«) , a s druge s t r ane mislimo da će se tal i j . faš is t i informira t i u Zagrebu o njemu, pa da bi ga mogli pr i je nas izolirati. Možete po ovome sami vidjet i u kakovoj se s i tuaci j i nalazimo. On je sam rekao da je došao iz Zagreba. Imao je tal i j . legit imaciju da je Splićanin, a po svoj pri-lici našli su mu i zagrebačku i v je rova tno da se na to odnosi Brk na izjava da ga je legit imacija upropast i la . Imao je pri javnicu kao da je pr i javl jen, i sma t r ao je da je na t a j način na jmirn i j i i na j s igurn i j i .

Poslije akci ja izvršenih na glazbu,1, ko ja je svake večeri svirala splitskim ulicama, Tal i jani su pristupil masovnom hapšenju , pre-mlaćivanju i ub i j an ju l judi . Ubijen je jedan dobar drug. Uhapšeno je nekoliko funkcionera N. P.7 i omladine, a od napada na SSSR smo

1 Marija Cecić, tada član Mjesnog komiteta KPH Split. 3 Roko Peračić, tada organizacioni sekretar Mjesnog komiteta

KPH Split, kasnije zamjenik političkog komesara Mosorskog NOP odreda. Zbog izdajničkog i kukavičkog držanja u borbi osuđen na smrt od suda IV operativne zone i strijeljan lipnja 1942 godine.

« Vidi dok. br. 6. 7 Narodne pomoći

45

izgubili što uhapšenih, što interniranih, što izglnulih preko 1 3 čla-

nova par t . org. u Splitu. Posli je zadnj ih akci ja Tal i jani su interniral i iz Splita oko 500 ljudi. Među n j ima ima najveći dio naših, zatim nacionalista i samostalaca. Među in tern i ranim ima nekoliko viđenijih intelektualaca. (Dr. Leontić,8 bivši ban Tartagl ia" i b r a t novinar, '" advokat Šimunić,1 ' sudi ja Katunarić,1- i dr.) Od HSS-ovaca, koliko znamo, do danas još nitko nije in terni ran. Svake večeri odmah po-sli je 5 h pa preko cijele noći faš is t ičke bande opkol java ju čitave re jone Splita i vrše pretrese, t ako da nema s igurnog mjes t a gd je hi se čovjek sklonio. Baš usljed takovih m j e r a poduzetih sa nj ihove s t rane, na jv še je palo naš ! h ljudi, koji su se skrivali po svoj im ili tuđim stanovima. Uslijed tih masovnih p re t resa i hapšenja , svako-dnevnog k rčan ja na brodove za in ternaci ju i uslijed s t rogih mje ra poduzetih na ulicama, rad ovdje je otežan. ->Naš izvješ ta j« momen-talno ne izlazi.

Posi je oktob. akci ja koje su proveli drugovi iz Solina,13 kako su nas jučer izvijestili, Tal i jani su blokirali sela Solin, Rupotine. Klis i pohapsili sve muškarce (od 13—50 g.) i doveli kamionima na brod za I tal i ju. In formiran i smo da je namje ra Ta l i jana da još 2000 ljudi pokupe. Neš to radi masovnog o t p u š t a n j a i p r e m j e š t a n j a činov-nika, neš to radi in ternaci je i [ š to ] škole uopće ne rade, ulice grada su fo rmalno opustile.

Posli je zadnj ih akci ja u Splitu,14 Tali jani su pozvali neke split-ske »ličnosti«: biskupe, predstavnike raznih privrednih i s taleških udružen ja i tražili cd n j ih da potpišu apel na javnos t u kojem se

' Dr Ljubo Leontić, advokat iz Splita, prije rata istaknuti funk-cioner SDS. Već pred rat odazvao se pozivu KP na saradnju u Narod-nom frontu. Pridružio se i aktivno učestvovao u NOP-u, te bio izabran za člana Predsjedništva AVNOJ-a.

* Dr Ivo Tartaglia, advokat iz Splita, eksponent i pravni zastup-nik stranog kapitala u Dalmaciji. Sestojanuarski ban u Primorskoj ba-novini, poznat po svojoj aktivnoj borbi protiv demokratskog pokreta. Poslije rata osuđen za svoj protunarodni rad.

10 Dr Oskar Tartaglia, novinar, pristaša fašističke stranke Sveti-slava Hođere (takozvani »borbaši«) i poslanički kandidat na izborima u staroj Jugoslaviji.

11 Zvonimir Simunić, advokat iz Splita. 15 Josip Katunarić, prije rata sudac okružnog suda u Splitu. On i

Simunić nisu internirani kao pristalice NOP, jer su se u toku rata držali po strani.

13 Te akcije u Rupotinama i Klisu izvršio je Solinski odred koji je tada imao 86 boraca (3 voda). Prva akcija izvedena je u Rupotinama na kolonu talijanskih kamiona. U napadu su učestvovala dva voda pod rukovodstvom Antiše Vučića. Tom prilikom ubijeno je i ranjeno više talijanskih vojnika. Druga akcija izvršena je na talijanske straže na Klis Grebenu.

14 Vidi dok. br. 6.

46

osuđuju par t izani i a t en ta to r i i poziva javnos t da budu pri ruci Tali-j an ima pri pronalaženju istih. Biskup je u tom smislu uput io past ir-sko pismo, a pomenute ličnosti odazvale se pozivu i potpisale apel. Mi ih r askr inkavamo kao izdajice na redne borbe.

Mislimo da vam je d r u g Brko javio u zadnjem izv ješ ta ju da su povodom oktobarske proslave u provincij i pal jene va*tre. Dijel jeni su letači na našem i tal i j . jeziku.

Dobili smo i zv j e š t a j iz Solina, koj i vam u cjelini šal jemo1 5 da vidite kako su u Solinskom bazenu radnici — većinom koji se kr i ju u brdima — izvršili oružane akci je na tal i j . odrede i kamione i kako vrše sabotažu u tvornici i provode diverzione akte .

U Sitiju, kod Bitelića, poslije negoli je odred izvršio nekoliko akci ja ( razruš io cestu Vrl ika—Knin, napao na imanje jednog popa i razdijelio h r anu sel jacima, a s amog popa zarobio, što mi mislimo da politički ni je uputno, m a k a r je bio i u s t a ša ) Tal i jani su poslali jake snage za odredom, i j a v l j a j u nam iz Sinja da je veza sa odredom prekinuta , koju ćemo mi čim pr i je ponovo da uspostavimo.

U Šibeniku se je fo rmi rao odred, koj i ima da krene put Vrlike i Knina.

U Kninu gd je su još uslovi za par t izanski pokret bolji nego drugdje , pa r t . org. je vr lo s laba. Sada je fo rmi ran MK.

U Dubrovniku i Pel ješcu drugovi nisu skoro n iš ta radil i uslijed oportunizma i kukavičluka. Dapače se kod Korčule preko Pelješca i Dubrovnika prošul jao jedan provoka tor kojemu su mnogi drugovi nasjeli . P rovoka to r je imao smjelos t i da ide čak do par t izana, ali, kako nam j a v l j a j u , izgleda da su ga t amo naši uhvatil i . Na Pelješcu vojni obveznici neće da idu u us t a šku vojsku, većina ih je spremna da ide u part izane.

Drugovi Jović,16 Borić,17 Majki1 8 su se povratili iz provincije. Očekujemo do koj i dan i Bruna, 1 9 pa ćemo vam poslije općeg izvje-š t a j a poslati de ta l jn i j i i zv ješ t a j o s t a n j u u pojedinim kra jev ima Dalmacije.

Pismo i kur i ra smo vam poslali najviše radi d ruga Brke. Sada smo u velikoj brizi da li ćemo uspjet i da ga spasimo. Ako nam vi u ovome možete da dadete neke sav je te ili pomoć uopšte, učinite i

15 Vidi dok. br. 22. 16 Vicko Krstuiović, tada politički sekretar Pokrajinskog komiteta

KPH za Dalmaciju. 17 Narodni heroj Ivo Lučić-Lavčević, tada član Pokrajinskog ko-

miteta KPH, ubijen u Splitu od talijanskih fašista 1942 godine. 18 Andrija Božanić, tada član Pokrajinskog komiteta KPH za Dal-

maciju. Tvan Amulić, tada organizacioni sekretar Pokrajinskog komi-

teta KPH za Dalmaciju.

47

obavijest i te čini pri je . Pismo upućeno lično Brki nismo uspjeli da mu ga predamo, a ono drugo smo otvorili i prema vašim direkt ivama ćemo se ravnat i .


S drugarsk im pozdravom Borić

Danas, t j . poslije podne, saznali smo da su su t r adan poslije Maksovog pohoda Brki, t j . u petak, premjest i l i istog u vo jnu bolnicu. Tu je ponovo, sa nogama u gipsu, skočio sa II ka ta , oko 10 m. visine i izgleda da ni je zadobio novih težih povreda. Ponovo je .u vo jno j bolnici. Nas to j imo da ga i iz te bolnice izvučemo iako su uslovi mnogo teži.

Rečeno nam je i to da je na dugim pres lušavanj ima došlo do zamršenih izjava sa s t r ane druga Brke.

BR. 20

N A R E Đ E N J E KOMANDE NOP ODREDA KORDUNA I BANIJE OD 23 STUDENOG 1941 GOD. KOMANDANTIMA BATALJONA ZA ČUVANJE SLUŽBENIH DOKUMENATA I POSTUPAK SA ZA-

ROBLJENIM I UHAPŠENIM LICIMA

KOMANDA PARTIZANSKOG ODREDA NAC. OSL. POKRETA KORDUNA I BANIJE Br. 22'23. XI. 1941.

KOMANDANTIMA BATALJONA

I. Upozoravam da drugovi komandir i i komesari ne smiju sobom no-siti nikakvih službenih zapisa, bil ješki ili dokumenata , a niti no-vaca svoje jedinice kada odlaze u akcije.

II. Štabovi ba t a l jona imaju svoj d je lokrug samosta lnog d je lovan ja i t reba zah t j eva t i od pojedinih četa da se obraća ju na štabove ba ta l jona za sve svoje potrebe, a ne direktno na Komandu Kor-duna i Banije .

III. Zarobljenike i liapšenike odredi koj i ih uhapse, odnosno zarobe zadržaće kod sebe, a nadležnim putem će obavijest i t i Komandu Korduna i Bani je o ka rak te ru čina i razlogu hapšen ja za hapše-

48

nike, a za zarobl jenike n j ihovu nacionalnu pr ipadnost i način na koji su zarobljeni , te čekat i d a l j n j a na ređen ja .

Štabovi ba t a l j ona su u pravu i dužni provesti is trage, a jedino u naroči t im s lučajevima će i s t r aga biti vođena di rektno od Komande Korduna i Banije .

IV. Upozoriti ponovo na zabranu vođenja ma kakovih pregovora sa nepr i ja te l jem sve odrede i čete.


Komesar Komandant F. Kovač1 Ivan Manola-

Vlado! '

Zašto me ne obavijest iš o o rgan iz i ran ju veze sa S. Š.4 i III bat. , kako sam naredio?

BR. 21

IZVJEŠTAJ SEKRETARA OPERATIVNOG PARTIJSKOG RUKO-VODSTVA CENTRALNOG KOMITETA KPH OD 25 STUDENOG 1941 GOD. CENTRALNOM KOMITETU KPJ O BORBAMA I AKCI-JAMA PARTIZANA HRVATSKE U LISTOPADU I STUDENOM

1941 GODINE

Dragi drugovi,

Šal jemo v a m izv ješ t a j o akc i jama par t izana iz

LIKE: U Lici je fo rmi ran j edan odred koj i b ro j i 2000 l judi (srez

Gospić) ; srez Lapački ima ba ta l jon od 350 l jud i ; srez Gračački i Korenički je pri f o r m i r a n j u novih ba ta l jona . U srezovima Perušić, Br in je i Otočac postoj i još s t a r a fo rmac i j a po vodovima, ali će se i u ovim srezovima prići k f o r m i r a n j u ba ta l jona i odreda, k a o i u ovima u koj ima smo uspjel i da fo rmiramo. Tačan izv ješ ta j o svim vrs tama va t renog oruž ja još se ne može dati , je r nema izv ješ ta ja od ovih odreda i ba ta l jona . '

1 Vjećeslav Holjevac 5 Srećko Manola * Robert Domani — »Vladimir Ivanović« 4 Redakcija nije mogla ustanoviti čiji su ovo inicijali.

4 Zbornik n>m V, knj. 2 49

Vojničke akcije od početka oktobra su slijedeće: Na pruzi između Javorn ika i [Lič.] Jesenice postavl jene su

dvije nagazne mine pod vlak. Tom prilikom je razb jeno 6 vagona, a poginulih i r an jen ih ima 17 nepr i ja te l j sk ih vojnika. Saobraća j je bio obustavl jen dva dana. 6 i 7 ok tobra razbi jena je u s t a ška izabrana ju r i šna vojska . Tom prilikom nepr i j a t e l ju su naneseni gubici kod Lapca, Boričevca i Nebl jusa . P r eko 100 mr tv ih i ran jen ih . Zarob-l jena je brdska haubica sa 117 g rana ta , 45 karab ina i 3 puškomitra-ljeza. Na našo j s t ran i bilo je 8 mrtvih . 24 oktobra u selu Smil janu, uz pomoć i poziv hrva tsk ih se l jaka , izvršen je napad na ustaše. Tom prilikom je ubijeno 4 us taše koliko ih je i bilo. Na našo j s t r an i ni je s t radao niko. 30 ok tobra izvršen je napad na željezničku prugu kod tunela Blata, između Jesenice i Bla ta . Ubijeno je 10 okupatorskih vojnika. Na našo j s t r an i ni je bilo ni r an jen ih ni mr tv ih . 31 oktobra izvršen je napad na pruzi između Jesenice i Javorn ika . Ubijeno je 5—6 vojnika i j edan oficir okupatorske vojske, 5—6 ran jeno . Na našo j s t r an i ni je bilo gubi taka . 31 oktobra s t r i j e l j ana su 4 švercera i agen ta u Metku. 5 novembra poslat je bio jedan vod u jačini od 40 naoružanih boraca da sruši željeznički most Bender,1 ali pošto nije bilo dovoljne količine dinamita, to zada tak nije izvršen. Za rušen je toga mosta potrebno je 500 kg dinamita , a mi raspolažemo sa svega 100 kg.

8. o. m. izvršen je napad na jednu ta l i j ansku pa t ro lu na stanici kod Gospića. Ubijena su 3 vojnika . Mi nismo imali ž r t ava . 7 o. m. izvršena su dva napada na Tal i jane kod 2u te Lokve (Otočac) . Tom prilikom su ubi jena dva vojnika i j edan of cir, a jedan je r an jen . Drugi napad je izvršen na kamione i au tobus u koj ima su se vozili ustaše i ta l i janski vojnici. Autobus u kojem su se vozili us taše za-hvaćen je bio mi t ra l jeskim ra fa lom, i bili su svi pokošeni, dok .je ta l i janskim kamionima uspjelo da umaknu . Autobus je od naših odreda spal jen. 13 o. m. izvršen je napad, koji je vrlo s labo izveden, u Kosinju na ustaše. Dvojica su ubi jena, a ostali su uspjeli pobjeći zahva l ju juć i s laboj zasjedi. Na n a š o j s t ran i poginuo je jedan drug. 10 o. m. izvršen je neorganizirani i na svoju ruku izveden napad od jedne grupe omladinaca kod sela Mekin jara na Tal i jane. Posl i je je odred pr ihvat io n a m e t n u t u borbu da ne bi Tal jani popalili selo. U t o j borbi nepr i j a t e l j je imao 17 mr tv ih i r an jen ih i 4 zarobl jena. Na našo j s t rani ni je bilo gubi taka . Nepr i j a t e l ju je s t 'g la j aka pomoć, pa su os je tno opljačkali selo. Nakon toga oko 10 dana, kada su saznali da se je udarni odred povukao, koj i se je nalazio u to vr i jeme u su-s jednom selu S redn ja Gora, došli su u isto mjes to i zapalili dvi je kuće. Štab koji se tu pre thodno nalazio pravovremeno je evakuisan. Ova akcija je malo uzdrmala u t i ca j u nekoliko sela, ali će se to ubrzo

11 Odnosi se na vijadukt Bender kod Plavna.

50

popravit i . Simpat i je su na roda na n a š o j s t rani , samo postoj i s t r ah pred okupator ima iz t ih razloga š to ih s m a t r a j u kao j aku silu, protiv koje ne mogu niš ta učiniti .

Uspjelo se blokirat i skoro potpuno pijace nepr i j a te l j a . Neki tipovi, koji su krali , otimali i švercovali za okupatore, s t r i j e l j an i su pred par dana. Bilo ih je 4.

Uskoro će se organizira t i radionica u ko jo j će se proizvoditi nagazne mine. Raspolažemo sa 100 kg dinamita , cijevi će se već nekako nabavit i .

Pris tupiće se u šumi izgradnj i bolnice i sk ladiš ta za živežne namirnice iz kojih će se moći snabd i j eva t i udarne odrede. Uspjet i će pr iprem.t i zimnicu za jedno 300 boraca.

7 novembra širom čitave Like na i s taknut im mjes t ima bile su upal jene va t re , kojih je bilo oko 50. One su izazvale velike uzbune u garnizonima okupatorske vojske . 3 o. m. takođe je podmetnuta na-gazna mina na pruzi između Javorn ika i Rudopol ja . Mina je iskinula tračnice, ali n i je uspje la da izbaci voz iz šina. Mašinisti je uspjelo da voz zaustavi i da ga v ra t i u s tanicu. Pri l kom zas to ja voza naši su odredi otvorili puščanu pal jbu na mašinis tu i ostalo osoblje. Po-slije je nepr i j a te l ju došlo po jačan je koje su odredi sačekali u blizini i otvorili va t ru na nepr i j a te l j a . Bila je mag la i nep r i j a t e l j se n i je mogao dobro osmotri t i , ali uprkos toga čuo se j auk na n j ihovo j s t rani . Posl i je je došlo još jedno po jačan je nepr i j a t e l ju i odredi su se morali povući pred nadmoćni j im nepr i ja te l j em.

GORSKI KOTAR:

Situaci ja u Delničkom logom. U Delničkom odredu n i j e bilo re-volucionarne discipline, politički r ad nedovoljan, par torganizac i ja ne-aktivna, drugovi komandi r i komesar ne skusni u rukovodstvu masom, malo energični i neodlučni, pr ipreme za zimu, koje su bile naročito fo rmi rane od š taba za Gorski Ko ta r i Pr mor je , ravne nuli. Veza sa pozadinom slaba, o b a v j e š t a j n a služba nikakva. Posli je m j e r a koje su bile poduzete da se s i tuaci ja u ovom logoru popravi, došlo je na » temel ju izdaje do drskog n a p a d a j a ba t a l j ona ta l i janske vojske na t a j logor. U borbi je poginulo 28 tal . vojnika i jedan oficir, a na našo j s t r a n i junačkom smrću drugar ica Mara,2 član par t i je , ubivši iz revol-vera oficira i ranivši drugoga, te d rug Šipek.3 Mater i ja lna š te ta je velika, j e r osim oruž ja ni je niš ta spaseno. Odred je raspršen, 3 neki zakleti par t izani su se pri javil i u vojsku, š to jasno po tv rđu je mo-ralno-političku s i tuaci ju u tom logoru, ko j i je bio više s m a t r a n kao sklonište nego kao f r o n t a . Kao ogromna teškoća u povezivanju

2 Vjera Hynkova-Vejvoda. borac španske republikanske vojske. Opširnije 0 njoj vidi dok. br. 44.

" Nikola Šipek

51

r aš t rkan ih boraca došao je sni jeg, koj i je pao 3 dana poslije napa-d a j a u t akvo j količini da o nekom k r e t a n j u ni je moglo biti ni govora. U mjes tu je došlo do hapšen ja . Neki su pobjegli, a iz sela koje je bilo najbliže logoru i u kome su Tal i jani spalili 25 kuća bilo je uhap-šeno 40 ljudi. Drugovi u Delnicama u t im pril ikama nisu ni pomišljali na osnivanje novog logora, nego su glavnu skupinu od 7 drugova prebacili u Pr imorski logor pr i je nekoliko dana. Is tog dana t j . 20. X, kada je bio napadnu t Delnički logor, j edna g rupa Tal i jana , predvo-đena nekim »Raubschitzerom«.'4 provalila je u spremište oruž ja i mater i ja la naših par t izana u S. Moravicama, i našla nekoliko pušaka i ostalog mate r i j a la . K r a j n j a nepažnja i neozbil jnost naših drugova, os tav l j an je mate r i j a l a bez straže, omogućila je ova j uspjeh ne-pr i ja te l ja .

KORDUN I BANIJA:

Na Kordunu ima, poslije izvršene reorganizacije, 5 ba ta l jona . Prvi ba t a l jon : vod prve ćete razoružao 2 tal . vojnika i pustio. Tali-jani zapalili 3 kuće. 16. X prva i d r u g a četa sukobile se sa 300 Tali-jana . Borba je t r a j a l a 40 minuta . Izgubili smo poli tkomesara, a ko-mandi r zarobljen. Nepr i ja te l j , p rema posve nepotvrđenim vi jes t ima, ima 4 mr tva i više ran jen ih . Borba je p r 'ml jena u iznenađenju. 21. X, poslije uspjele zasjede II ba ta l jona , došli Tal i jani paliti sela. I četa I ba ta l jona izvršila prepad na Tal i jane, borba t r a j a l a dva i po sa ta . Nepr i j a t e l j izgubio 17 mr tv ih i više ran jen ih , 8 k o n j a mrtvih, mnogo kon ja ran jenih , 2 sedla, 240 me taka i još nekih sitnica. P r v a četa zasjela na cesti K r n j a k — S l u n j . P l i j en : 2 kamiona zapal jena, 11 karab ina i d rugog mate r i j a la . Poginuli 1 nadporučnik, 4 ustaše, 2 domobrana, 1 uč ' te l j ica , 6 ran jenih , 6 zarobljenih, 1 us taša s t r i je-ljan, 5 domobrana puštenih. Na n a š o j s t r an i nema žr tava, zaplije-n jeno 2400 metaka . Uništen mali most K r n j a k — T r u p i n j a k . 9. XI napad na želj. s tanicu Skakavac. Borba t r a j a l a 1 i 3 / t sa ta . Otpor ogorčen. Zarobl jeno 13 karabina , 600 metaka , 12 domobrana i 1 ubijen. Stanica demolirana, ž r t ava nema. 10. XI. I četa I b a t a l j o n a : sukob sa us taškom zasjedom. Progonil i cestom opl jačkanu s toku, počeli paliti sela Radulovići, Grabovac i Magarac . Bilo ih je preko 200. Borba je t r a j a l a oko 2 sa ta . Spri ječeno dal je pal jenje . Ubijeno 9 us taša i jedan oficir. Izgubili dva d r u g a i jedan r an jen .

IV četa razoružala 2 čuvara pruge . Zarobila 2 karabine . Od Hrva ta iz Topuskog dobijene 2 karabine . Izvršeno još nekoliko diver-zionih akci ja . 23. X. cijela laka motor iz i rana divizija »Konte di Sa-voja« zaposjela je t e r i to r i j I ba t a l j ona u namje r i čišćenja te r i to r i ja par t izanskih odreda. Snaga nepr i j a t e l j a ni je dozvolila pr ihvat i t i

* Tako se nazivaju lovci koji love bez dozvole.

52

borbe. Odredi se povukli. Tal i jani prokrs tar i l i šumom Debela Kosa. zapalili zemunice. U selima spalili nešto kuća, s jenika i š ta la . U odre-dima nije bilo gubi taka . Rđavo vr i jeme otežava k r e t an j e t ako da se ni je moglo napas t i nep r i j a t e l j a u povlačenju.

I L b a t a l j o n : 21. X zas jeda na cesti Vojnić—Kladuša. P l i jen : 1 tal. kamion, 11 karabina , 1 puškomit ra l jez , 25 bombi. Ubijeno 6 voj-nika, 3 r a n j e n a i 6 zarobl jena, koj i su pušteni .

III ba t a l j on : borba sa domobranima i us tašama. Zas jeda na ta l . kamion. Nije zaus tavl jen . Žr t ava je bilo i još nekih man j ih akc i ja .

IV ba ta l jon . Zas jeda na vojničku patrolu. Zarobl jen jedan puškomitra l jez i 2 karabine . I još neke m a n j e akcije i diverzije i rekvizicije.

V i VI ba ta l jon koj i je u V r a j o n u jedini je pos to jano izdržao 2 n a p a d a j a vojski i us taša . Izgubili pol i tkomesara i 1 d r u g ran jen . Ostaci odreda otišli u VI r a jon . U VI r a j o n u vode se s ta lno borbe sa us t a šama i domobrancima. Provalil i u logor, popalili i uništili kolibe. Većih š te ta ni je bilo. S t an j e se u tom r a j o n u popravilo pos l jednj ih dana. Pos tav l j ena zasjeda pred kolonom tal . vojnika. Ubi jena 4 ta l . oficira (među n j ima pop) i 10 tal. vojnika . Komandi r odreda poginuo.

S t an j e sa vojničkog gledišta. U pos l jednje vr i jeme nep r i j a t e l j na Kordunu i Banij i vrš i napade sa većim snagama i kreće se u većim grupama, ali neredovito, tako da je p i t an je pos t av l j an j a zasjeda vr lo otežano, a i zbog vremenskih nepogoda. Iz tih razloga i naše naoru -žanje n a r a š t a v a vrlo sporo. P r ip remamo akcije sa već m snagama na nepr i ja te l j ske garnizone. Organiz i ra ju se grupe za redovno izvr-šenje a t e n t a t a i prepada na nepr i j a t e l j ske logore u pozadini po h rva t -skim selima. Problem mobilizacije r j e š ava se paralelno sa političkom pripremom i usp jeha ima. Dolaskom Tal i jana i nj ihovom demagoškom takt ikom, a naroči to poslije izvršenih napada na Tali jane, pol. s i tu-acija se je pogoršala, međutim, intervenci jom odgovornih d rugova za to, osjeća se poprav l jan je .

21. XI g rupa od 20 par t izana ušla je u Karlovac5 s n a m j e r o m da oslobodi jednog člana OK koj i se nalazio pretučen u bolnici. Drug nije mogao biti oslobođen jer je na sa t pr i je par t izanskog odreda bio odveden iz bolnice na policiju. Odred, ne znajući za to, upao je u bolnicu, razbio te lefonsku a p a r a t u r u , zarobio 2 ustaše, koje su poslije ubili. Pr i izlasku iz g rada ubili na mostu prema Sjeničaku 7 tal. voj-nika, zaplijenili nj ihove puške i 1 puškomit ra l jez . Jedan d r u g je bio r an jen i kasni je podlegao ranama . Nakon toga su [Tal i jani i ustaše | uhapsili oko 200 se l jaka i g rađana . Ova je akci ja bila od ogromnog znača ja kako mora lnog t ako i političkog. Vlasti su izdale oglas da

5 Vidi dok. br. 18.

5 3

će pri svakom dal jem upadu u g rad s t r i j e l j a t i svakog ko se bude našao na ulici. Sada bolnicu čuva ju 2 tal . i 2 u s t a ška tenka.

Juče su nam javili da je d r u g k o m a n d a n t IV kordunaškog ba ta -l jona (Milašinčić, Španac) u borbi prot iv Tal i jana poginuo.6

S drugarsk im pozdravom

SMRT FAŠIZMU — SLOBODA NARODU! 25 XI 41

VF N. Z. Šaljemo vam govor Stal j inov, sliku druga Krnti je ." Sav mate r i j a l i proglase poslali smo za Sloven ju. Mi smo oba ok tobarska proglasa umnožili. Umnožićemo »Borbu«. Drugovi na Kordunu i Lici očekuju pr i ja te l je s Istoka.1 '

BR. 22

IZVJEŠTAJ POKRAJINSKOG KOMITETA KPII ZA DALMACIJU OD 26 STUDENOG 1941 GOD. CENTRALNOM KOMITETU KPH O IZVRŠENIM AKCIJAMA U SOLINSKOM BAZENU OD 1 DO 15

STUDENOG I AKCIJAMA U SPLITU'

AKCIJE U SOLINSKOM BAZENU OD 1/XI—15/XI. 41

Tri d ruga išla su nekoliko noći kući jednog us taše u Klisu u namje r i da ga ubiju, ali ga nijesu mogli uhvat i t i radi n jegove velike opreznosti. Jedne večeri , , idući n j egovo j kući, naišli su na ta l i j . vojničku patrolu od 10—15 vo jn ika ; pošto su ih naš i na vr i jeme opazili, postavili su se iza zaklona sa obje s t r ane puta i zapucali iz pušaka na nj h ispalivši 12 metaka i bacili jednu bombu. Čuo se j auk i zapomaganje , te su se brzo izgubili ne ispalivši ni jednog metka . Drugovi iz akcije kažu da su morale past i s igurno 2—3 glave. U Klisu se govorilo da se te noći pucalo u Tal i jane i da ima ran jen ih , koje su oni odmah pokupili i autom odvezli put Splita.

8 Vidi dok. br. 11. 7 Vlado Popović, tada sekretar Operativnog partijskog rukovod-

stva Centralnog komiteta KPH. 8 Narodni heroj Marko Orešković-Krntija • Odnosi se na sovjetske padobrance, koji su navodno trebali stići

i nekoliko tjedana uzaludno očekivani. Vidi dok. br. 17. 1 Original izvještaja je u rukopisu.

54

Akcije naprav l j ene u Solinu i Rupot ini sa s t r ane jedne grupe par t izanskog odreda : oni su počeli da p i la ju te legrafske stupove, ali je u to naišla ta l i janska pa t ro la od 10—15 vojn. Naši su na n j ih otvorili puščanu pal jbu i bacili dvi je bombe, ali Tal i jani nisu otvorili va t ru , već je u to naišla n j ihova d r u g a pa t ro la od istog b ro ja vojnika i oni su opalili dva metka . Poš to su naši ostali u velikoj manj in i , oni su se povukli. Drugovi iz akcije kažu da su ih moral i nekoliko ubiti.

Akci ja d ruge g rupe par t izanskog odreda : Ovi su pilali tele-g ra f ske s tupove i prepilali ih 6, naš to je naišla grupa ta l i j . vo jn ičk ih ' kamiona od 5 kola, na ko ju su naši, kad su im se približili na 20 m. otvorili v a t r u ispalivši 30 metaka te bacivši 3 bombe. Tal i jani su au te napusti l i te se sklon'li u najbl ižu kuću sa povikom »Viva ban-diera rossa«,2 naš to su naši pa l jbu prekinuli i povukli se. Od faš i s ta je jedan oficir mr tav , a nekoliko vojn ika ran jeno , š to se zna ; dok oni u svim akc ' j ama svoje žr tve pr ikr iva ju . Na cesti su se i z ju t ra našle dvije velike lokve krvi. Automobili su išli iz Klisa prema Splitu i bili su prepoznati . Naši drugovi ovdje nisu iskoristili glavni mo-menat , te uništil i au t e kad su bili napušteni , što su mogli lako učiniti.

Jedan željeznički vagon zapal jen je na željez. pruzi Spli t—Sinj i to u blizini Klis—Kosa.3 Kažu drugovi da je u n j e m u bilo sijeno. Mi mislimo da su to uradili drugovi iz Splita.

V a t r a uoči dana ok tobra bila je kod nas dobra i b ro jna i sa parolom na dva m j e s t a : 2. O. R.4 Bilo je i nedos ta taka a to s u :

I . Poš to je nekoliko dana pr i je padala kiša, usl jed mokrine neka se drva nisu upal la.

II. Da je bilo više na f t e , bilo bi daleko bolje. m. Na raznim sektor ima bilo je dosta oportunizma usljed čega

je va t r a t amo zata j i la . Sa naših brda vidila se va t r a i po nekim zagorskim selima, kao

n. pr. Dugobabe, Dugo Polje, Konjsko. Zagorska sela, iako su dobila zada tak da zapale va t ru , kažu da nisu mogli j e r su vrhovi Svilaje i okolice pokriveni sn ' jegom, a da je bila i velika magla . Usječena d rva s to je još po vrhovima.

Akcije u tvornici cementa u M a j d a n u : Jedan d r u g je postavio 2 ku t i j e za pa l jen je na f i l t re od ugl ja ,

uslijed čega su svi izgorili a rad peći zaus tavl jen 3 h. 11 h poslije toga radila je samo sa 25% produkci je . Bilo je na desetke hi l jada štete. Is te ned je l je je nekoliko žena šivalo nove filce od platna. Uslijed iste akci je zapalio se i k rov nad ženama, ali je isti čas bio primijećen, pošto je bio dan, i odmah lokaliziran pomoću »minimaks« a p a r a t a i tvorničkih š t rca l jk i . Da su samo 5 minuta zakasnili primi-

2 Živjela crvena zastava! » Na karti: Kosa (Klis) 4 Živjela Oktobarska revolucija!

5 5

je t i t i požar, izgorio bi krov, usli jed čega [bi] se ošte t i la i mašiner i ja , te onesposobile peći za dugo vremena. Ovdje je akci ja u da l jn j em toku.

Na telef. liniji Solin—Klis, dva d ruga su iskidali i odnijeli 250—300 m žice. Na i s to j liniji je p rek inu ta žica povrh puta , pa uzduž iste su okupator i postavili s t r aža r ska m j e s t a sa više čuvar-skih kućica.

U Majdanu je jedan drug prerezao kaiš motora od peći, uslijed čega je ista s t a j a l a 1 h. Ž r t ava u akc i j ama nismo imali, već su jedino radi akci ja n a p a d a j a na kamione uhapšena 2 čovjeka u blizini kuće gd je se je desila akci ja . Letači na ta l i j . jeziku su porazbacani svugdje gd je ima vojnika . Ist i su naišli na velike simpati je , š to se vidi po tome da su ih pomnjivo dizali te u g rupama čitali. Nakon dva dana su im pretresal i (kufere) p r t l j a g u i is tresal i s lamnjače.

J edan omladinac je onesposobio 1 e lekt romotor uslijed čega je mlin s tao duže vremena. U vezi toga uhapšen je t a j omladinac i još jedan, te nakon sas lušan ja od 36 h pušteni .

Na jednom glavnom mlinu izgorila su oba ležaja, a mlin s t ao duže vremena. Na svako j peći zapal jen jedan elektromotor , te jedan oštećen, usl jed čega je peć s t a j a l a 3 h.

Na želj. pruzi Spli t—Sinj , na mje s tu Klis—Kosa, drugovi po-kušali sa 4 kg eksploziva dignut i jedan nasip. Poš to su s tvar slabo ocijenili, je r se je mislilo da kad se sruši van j sk i zid da će nasip pasti , ali, iza zida vanjskog, u n u t r a su bile »traverse« od kamena i betona, koje drže prugu, e feka t je bio slab, jedino su izbacivanjem kamen ja ranili jednog tal i j . vojnika, koj i se nalazio u blizini.

Tr i d r u g a iz pa r t . odreda išli su u po t j e ru za jednim us tašom i usput prerezali i odnijeli 50 m telef. žice na vodu Klis—Blaca.

U tupinolomu u Majdanu drugovi su oštetili j edan silos od lapora, usl jed čega će tu biti obus tavl jen rad dugo vremena . U tvor-nici sada vlada velika opreznost, poduzete su velike mje re s igurnost i , ali i pored svega toga akcije su na dnevnom redu.

N a t r a g 7 dana Tal i jani su noću ranili j ednog čovjeka, koj i je bio sklon piću, a imao je i padavicu, te je nakon 5 dana preminuo u bolnici, a da ga nikome za to vr i jeme [n i jesu] dali v idje t i ni posjet i t i .

N a t r a g 6 dana 3 d j e t e t a čobana našli su bombu, koju su Tali-jani n a m j e r n o ostavili. Djeca su se sa is tom igrala, te je uslijed toga eksplodirala i ubila jedno di je te na mjes tu , a ostala dvojica unaka-žena privedena u bolnicu gdje se bore sa smrću.

Split, 26. XI. 41

Dragi drugovi, mi smo ovo naše pismo bili spremili 22. XI i h t je l i da vam ga odmah po kur i ru pošaljemo, međutim, padom Brke' -

5 Narodni heroj Rade Končar-Brko

5 6

provalile su se legitimacije i propusnice, pa smo nastojal i naći mo-gućnosti da pronađemo čovjeka koji legalno može da putuje . Danas smo dobili vaše pismo upućeno Brki i odmah poslije podne šaljemo po njemu odgovor.

Što se tiče druga Brke nastoj imo i organizujemo plan oslo-bođenja iz vojne bolnice. Uslovi su mnogo teži jer zgrada u kojo j leži (bivše sjemenište) je pola bolnica, a druga polov.na kasarna. Stupili smo već u vezu sa vojnicima iz bolnice i nećemo žaliti žrtava da nam plan uspije.

Ispitali smo uslove pod kojima je pao i došli do zaključka da je tome najviše kriva njegova neopreznost a to j e :

I. Bio je pri javljen i imao legalnu legitimaciju (od policije potvrđenu kao svakom drugom legalnom građaninu) na Reić Ivan.

II. Putovao u Šibenik na našu legitimaciju i propusnicu pod drugim imenom i sretno stigao na t rag .

III. Kod pretresa one večeri, nađene su mu obje gornje legiti-macije i propusnica iz Šibenika, što ga je upropastilo, a što je on sam nama izjavio u bolnici.

IV. Našla mu se slika njegove drugarice, tom slikom njihovi agenti jure gradom dvije naše drugarice. Osim toga i neki novac koji je donio iz Šibenika.

V. U neposrednoj blizini njegovog s tana (kod koje je one ve-čeri htio da bježi) bila je dobra drugarica, pouzdana i nekompro-mitovana, koja je bila njemu veza sa drugovima i kod koje je morao i t rebao da drži što bi ga moglo kompromitovati u slučaju pretresa, a kod koje je onog popodneva bio. On se time nije poslužio, iako je znao još prije nego je otišao u Šibenik kakova je si tuacija nastala u Splitu iza zadnje akcije.

Drug Bruno" se još nije povratio. Čim on stigne, poslaćemo vam podrobniji izvještaj .

Kroz ovo nekoliko dana izvršeno je nekoliko akcija sabotaže i diverzije na brodogradilištu i željeznici, a to su :

I. Minonosac »Sokol« otplovio iz brodogradilišta i na putu su mu strojevi zatajili , radi izvršenih sabotaža u strojevima. Odvučen je u Riječko brodogradilište, gdje će morati izdržati reparacije 1V2 mj .

II. J a h t a prefekta Zerbina također oštećena na strojevima i uslijed toga pri ulasku u Zadar mašina otkazala, udario brod u k r a j gdje se smrskao.

III. Na brodogradilištu uništen elek. t ransformator . IV. Na ra tnom brodu »Split« koji je u gradnj i na brodogr.

iskvareni su komadi ležaja osovine i kormila, što predstavlja ogromnu

* Ivan Amulić

5 7

štetu, i koje se ovdje ne može izraditi, a za sami brod hi tna je potreba. V. 7 novembra, tokom čitavog dana u svim odjel jc ima brodo-

gradil išta izbijali su kra tk i spojevi, t ako da je tog dana bio nemo-gućan svaki rad.

VI. Na željeznici redovita i t emel j i ta sabotaža, u radionama, na lokomotivama i vagonima i uzduž pruge, tako da s ta lno radnici vrše popravke na pruzi.

VII. U gradu na nekoliko mje s t a pokidane vojne telef. žice. Vezu sa odredom smo opet dobili; ukoliko vi imate drugove za dat i van, a politički spremni, osjeća se pot reba u Livnu i Kninu, t amo su sada mogućnosti dobre. Pošal j i te nam karak te r i s t iku za španca Puharića7 iz Makarske, nama se čini da ni je s n j im u redu.

Mnogo d rugarsk ih pozdrava


BR. 23

IZVJEŠTAJ ŠTABA GRUPE NOP ODREDA ZA LIK.U GLAVNOM ŠTABU NOP ODREDA HRVATSKE O AKCIJAMA LIĆKIH PARTI-

ZANA U DRUGOJ POLOVICI STUDENOG 1941 GODINE

Dragi drugovi !

Prenosimo vam izv ješ ta j drugova iz Like o akci jama u Lici: 12. XI. 41. Pa r t i zan i »Ognjen Priča«1 na čelu s d rugom Srđanom*

zapalili su jednu pilanu u Kosinju, ko ja je radila dan i noć za Tal i jane. Tom pril ikom zaplijenili su 2 puške, 120 metaka i nešto revolverske municije. Ubijen je jedan us taša koji je čuvao pilanu. Šteta se ceni na 3.500.000 dinara .

P re t resena je poš ta u k o j o j je nađeno dos ta važnih aka t a i pot je rn ica za naš im drugovima, t a j n a obavješte-n j a o bo jnom zovu i lozinki. Zvanična pošta je zapal jena, a pr iva tna puš tena . Došlo je do sukoba sa žandar ima.

21. XI. 41. Ist i odred izvršio je napad na prugu, te uništio jednu lokomotivu i jedna službena kola. Vlak n i je išao 4 dana. Ova j odred za vr i jeme boravka u srezu Perušićkom imao

7 Ivan Puharić 1 Bataljon »Ognjen Priča«' 3 Srđan Brujić

58

je više političkog usp jeha . Oni su za. 15 dana održali t amo nekoliko s a s t anaka na koj ima su govorili o zajed-ničkoj borbi Srba i H r v a t a i nailazili su na vr lo dobar pr i jem kod hrva t sk ih masa . Iz sreza Otočačk9g na pruzi kod Javorn ika 10 drugova otvorili su v a t r u na vlak. Tom pri l ikom ranili su 7 Ta l i j ana .

23. XI. 41. Par t izan i iz Brloga napali su kamion s okupatorskim vojnicima. Jedan oficir je ubijen i 2 vojnika . P l i j en : 3 puške i 15 me taka .

24. XI. 41. Par t izani iz Škara napali su ta l i j ansku pat rolu i ubili nekoliko vojn ika .

• 2§. XI. 41. Par t i zan i iz Škara otvorili su v a t r u na tal . patrolu i

ubili j ednog tal . vojnika. U Br in j skom srezu, poslije akci ja sa s t r ane par t i -

zana, tal . okupator i v r še žestoke represal i je . Stanovni-š tvo se nalazi uglavnom u šumama.

Mnogi rodi tel j i par t izana uhapšeni su. Jedan part i-zan i pa r t i zanka uhvat i l i su narednika vodnika, crno-košul jaša , ko jeg su razoružali , saslušali i likvidirali. Crnokošul jaš je bio u po tpuno j r a t n o j spremi, imao je jednu pušku, 4 bombe i 40 metaka , što mu je oduzeto. Tal. vlast i t raže ovog bandi ta i zapri je t i le su da će srav-niti sa zeml jom sva sela u srezu br in jskom ako se o v a j bandi t za t r i dana ne pronađe.


Ovo je k rn j i i zv ješ ta j , je r nismo dobili podatke o akc i jama iz svih jedinica. Slijedi i zv j e š t a j o efekt ivu, komandnom i ko-mesarskom sas tavu, kao i de t a l j an i zv ješ ta j o akci jama.

Komesar !»:me Balen

Komandant Vlado ćetković

Napomena

59

BR. 24

IZV JEŠTAJ POLITIČKOG KOMESARA KOMANDE NOP ODREDA KORDUNA I BANIJE OD STUDENOG 1941 GOD. GLAVNOM ŠTABU NOP ODREDA HRVATSKE O STANJU U JEDINICAMA

PREMA IZVJEŠTAJIMA NA KONFERENCIJI ŠTABOVA BATALJONA

KOMANDA N. O. PARTIZANSKOG ODREDA KORDUNA I BANIJE

IZVJEŠTAJ POLITIČKOG KOMESARA

25. i 26. XI. održana je druga konferenci ja komandana ta i polit-komesara ba ta l jona — za Kordun i Bani ju .

Iz i zv ješ ta ja pol i tkomesara se vidi da se s t a n j e od prve konfe-rencije znatno popravilo kako u vojničkom tako i u političkom po-gledu. Fo rmi ran j e nacional, oslobod. odbora skoro po svim srezovima uveliko je olakšalo rad na učvršćivanju i j a č a n j u naših odreda.

Izvještaj politkomesara I bataljona:

Karak te r d a n a š n j e borbe svim par t izanima je jasan . Moral par t izana na visini, o čemu govore b ro jne uspješne akci je koje je izveo naš ba ta l jon . Ističe kao p r imje r akci ju u Karlovcu, ko jom pri-likom su se naroči to jur išači pokazali herojski . Pol i tkomesar i u če-tama su dobri, ali se kod nekih od n j ih osjeća p o m a n j k a n j e organi-zatorskih sposobnosti . Disciplina je u j edno j četi popusti la zbog po-m a n j k a n j a akci ja . Na rod je na te r i to r i j i ovog ba ta l jona raspoložen za borbu. Potpomaže i voli par t izane. Seljaci iz nekih sela kažu da neki l judi upada ju noću u sela i p l j ačka ju . Oni nose na kapama mr tvačke glave i kažu da su to četnici. Narod ističe da ih s peto-krakom zvijezdom ni je još niko pl jačkao. Moli par t izane da tu bandu što pr i je l ikvidiraju. # U ovom re jonu je mobilisano 1.500 l judi . Pri-vremenu civilnu v las t vrše N. O. odbori. Odbori su izabrani po selima i općinama, te formira l i ko ta rsk i odbor.

Izvještaj politkomesara II bataljona:

Od prve konferenci je uspjelo se ubijedit i na rod ovog k r a j a u borbu protiv okupa tora . I sh rana u odredima os igurana je za dosta dugo vri jeme. Moral p a r t ' z a n a je dobar . P l jačkaške tendence, kojih je r a n i j e bilo, nema. Održava ju se redovi to politička p redavan ja . Na-rodu je postalo j a sno da će samo borbom steći slobodu. Dosada je mobilisano oko 1.500 l judi . 9. XI. upale su us taše na t e r i to r i j ovog

60

batal jona i spalili selo Šlivnjak. Prema izvještaju nacionalno-oslo-bodilačkog odbora spalili su 35 kuća, 25 š ta la , 24 sjenika i 45 sto-gova sijena. Ubili su 8 ljudi, a 2 su oderali kožu sa nekih dijelova tijela. Odbori nac. osi. f r on t a odmah su se pobrinuli za smješ t a j pogorjelaca i za pomoć postradalima.

Izvještaj politkomesara III bataljona:

Politički jedinice su dosta slabe. Ne shvaćaju dovoljno karakter današnje borbe, no i pored toga moral je dosta jak. U drugoj četi je bolji nego u prvoj. 2 četa se u borbi pokazala kao najbolja . Pogibija komandanta 2 batal jona druga Šilje (St jepana Milašinčića) nije po-kolebala moral. Narod je protiv borbe s Talijanima, što je posljedica skoro nikakvog i slabog političkog rada. (Sam politički komesar nije dorastao ovoj funkciji .)

Izvještaj politkomesara IV bataljona:

Komesari jat ovog batal jona je radio na umnožavanju pjesama, crtica iz života partizana, izvještaj ima o partizanskim borbama u Ju-goslaviji i ostalog materi jala , koji je ras turen po hrvatskim i srp-skim selima. Politkomesar i komandant ne odgovaraju u potpunosti. Prehrana u cijelom batal jonu je dobra. Pljački se stalo na put. U ve-likoj većini krivci su uhvaćeni i kažnjeni. Zdravstveno s tan je partizana je dosta slabo, a bolničara je vrlo mali broj . Osjeća se oskudica na mazivu za oružje. Zasada partizani sami izrađuju ulje za mazanje oružja. Narod izlazi u susret part izanima u svakom pogledu. Voli partizane i sma t ra ih svojom narodnom vojskom. No, narod se boji aktivnosti partizanskih odreda, da ne bi izazvali reakciju neprija-telja. Kulturni rad je u začetku. Čitaju se zajednički dobre knjige, kojih nažalost ima vrlo malo. Grupice part izana odlaze po selima i održavaju kul turne priredbe. Uopšte uzevši, s t an je se u cijelom ba-taljonu, u posljednjih mjesec dana, u mnogome popravilo.

Izvještaji politkomesara V i VI bataljona:

Politički rad po selima do nedavna bio je dosta slab. Od for-miranja odbora nac. osi. f ron ta pošlo se mnogo naprijed i narod sve više uzima učešća u oslobodilačkoj borbi. Kao dokaz tome je činje-nica da seljaci iz svih sela ovog k ra ja izvršili su niz diverzija na ce-stama, putevima i mostovima, i to sa oduševljenjem, ne osvrćući se na to kako će reagirati nepri ja tel j . Uporedo sa povećanjem raspolo-ženja masa za borbu, ras tu i naše jedinice. Narod traži oružje i moli da ga se primi u partizane. Osnivanje seoskih odbora nac. osi. f ronte seljaci pr imaju sa oduševljenjem. Odbori su od prvih dana razvili

61

svoju akt ivnost . Samo je jedan odbor sakupio za ba ta l jon toliko žita, mas t i i mesa, da mu neće fal i t i za pa r mjeseci . I ostali su odbori pri-stupili izvršenju svoj.h zada taka . Odbori su uglavnom formiran i po svim selima i općinama (slobodno birani od na roda ) . Sreski odbor još ni je biran, š to će biti učinjeno u n a j k r a ć e vr i jeme. Odnos H r v a t a i Srba u ovom srezu je bratski , što pozitivno utiče na borbenost masa po srpskim selima. Čete ovog ba ta l jona su razmješ tene po selima u blizini šume. Samo 4 četa ima svoj logor u šumi p o k r a j Gline. Poli-tički rad u odredima i kon tak t sa se l jacima je dobar . Teškoće su u tome š to je rukovodeći kadar u ba ta l jonu i politički i vojnički dos ta sirov. Pos l jednje uspješno izvedene akci je uveliko su podigle borbe-nost par t izana. Te akci je govore da bi l judi oduševl jeno stupali u borbu, samo da ima više oruž ja i da je bolje. Pri l ikom posl jednj ih borbi sa nepr i ja te l jem, koj i je pre t rpio mnogo gub . t aka i morao se povući, spalili su us taše oko 200 kuća i pobili oko 400 ljudi, žena i djece. Napominjemo da ovo nisu posve provjereni podaci.

Kao što se vidi iz i zv ješ ta ja pol i tkomesara svih ba ta l jona , s ta-n je u svim bata l jonima, osim u III ba ta l jonu , može se reći da zado-voljava. Štab Korduna i Bani je odluč o je da izvrši h i tnu reorgani-zaciju tog ba ta l jona . Slabosti tog ba ta l jona su posljedica nedovoljno pripremljenih i neuspješnih akcija, s labog političkog rada i nedovoljne akcione aktivnost i ba ta l jona . Za komandan ta tog ba t a l jona postavl ja se d r u g Kuštr in1 . Osim toga ša l je se još jedan d r u g tamo, t ako da možemo očekivati ubrzo pobol j šanje i u tom ba ta l jonu . Iz izv ješ ta ja svih komesara se da l je vidi da je s r azmje rno malo izvedeno akcija^ i da su posve zapostavl jene akcije prot iv okupatora , u p r k o s s v i h teškoća (udal jenost , k r e t a n j e okup. vojnika po većim mjes t ima i većim for -mac i j ama) , ma da je naoružan je u pos l jednje vr i jeme znatno po-raslo. I i II ba ta l jon ima ju u planu da izvedu nekoliko krupnih akci ja od kojih očekujemo veći politički i vojnički uspjeh.

Komesar F . Kovač ( V e o )

62

1 Mihailo Savić

BR. 25

ČLANAK EDVARDA KARDELJA OD KONCA STUDENOG 1941 GOD. O OPREDJELJIVANJU HRVATSKIH MASA ZA NOB1

N E U S P E H OKUPATORA U HRVATSKOJ

Na drugom mestu donosimo nekoliko važnih vesti o borbi hr-va tskog naroda protiv okupa tora i n jegovih f rankovačkih slugu. H r -vatski part izani , koj i vode žestoke borbe prot iv us taša i okupatora , svakodnevno r a s tu i po b ro ju i po te r i tor i j i ko ju su uspeli da obu-hvate svoj im akci jama, i postal i su ozbiljan fak to r , kako u vojnom tako i u opštepolitičkom pogledu. Činjenica da su h rva t sk i partizani počeli ozbiljno da ruše osnovnu komunikaci ju Zagreb—Beograd do-voljno jasno govori o znača ju t ih par t izanskih odreda.

A — š to je još važni je od samih vojnih uspeha koje postižu hr-vatski part izani — hrva t sk i narod je počeo da ukazuje par t izanima najveću pomoć. Par t i zan ima d a j u h rva t sk i seljaci i h r a n u i zaklon u svoj im kućama. Ti sel jaci postal i su svesni da je borba koju vode-par t izani — borba za n j ihovo oslobođenje. Hrva tsk i seljaci zavoleli su par t izane. Hrva t sk i se l jak se, znači, samo k ra tko vreme kolebao pod pri t iskom f rankovačke demagogi je i s t r a šnog te rora .

Nekoliko meseci Pavelićeve s t rahovlade u H r v a t s k o j bilo je do-voljno da se t a j zločinac potpuno r a s k r i n k a u očima hrva t skog na-roda kao prodani s luga fašis t ičkih imperi jal is ta , koj i su ga iskori-stili da r u k a m a njegovih zločinačkih us taških bandi porobe hrvatski narod i naprav'e od n j e g a svoje koloni jalno roblje. Hit lerovi porazi kod Moskve ojačali su svest h rva t skog na roda da će Hi t le r — as n j im i Pavelić — bezuslovno r a t izgubiti, a ta svest je još više učvr-stila redove h rva t sk ih narodno-oslobodilačkih boraca prot iv okupa-tora i us taša . J a sno je da su sve te činjenice promenile i d ržan je na j -širih masa HSS prema inicijativi ko ju je dala Komunist ička pa r t i j a Hrva t ske u pogledu s t v a r a n j a h rva t skog nacionalno-oslobođilačkog f ron ta . Danas je već potpuno jasno da je veliki deo h rva t skog naroda za akt ivnu borbu protiv Pavel ića i n jegovih gospodara i da hrva tske narodne mase sve više i više ulaze u tu borbu, bez obzira na d ržan je njihovih do jučerašn j ih vođa.

Eto, to su razlozi ko j i o b j a š n j a v a j u brz razvi tak h rva t skog par-t izanskog pokre ta u poslednje vreme. Nema sumnje — svi planovi okupatora u H r v a t s k o j doživeli su neuspeh. Raspa l j ivan jem hrvat -skog šovinizma i besomučnim zločinima protiv srpskog na reda oku-

1 Preštampano iz knjige »Put nove Jugoslavije«, izdanje »Kul-ture« Beograd 1946 godine. Članak je prvi put objavljen 27 studenog 1941 god. u »Borbi«.

63

pator i i njihove us t a ške sluge nisu mogli da ubiju spremnost hrva t -skog naroda da Se bori za svoju slobodu, nisu mogli da upregnu hr-vatski narod u kola svoje imperi jal is t ičke politike. A ta činjenica i, u prvom redu, razvi tak par t izanskog pokre ta u H r v a t s k o j — uporedo sa razvitkom par t izanskog pokre ta u ostalim zemljama Jugoslavi je

na j j ača je ga ranc i j a da će narodi Jugoslavi je očuvati i učvrst i t i svoju borbenu snagu, kako danas u borbi prot iv okupa to ra i n jegovih petokolonaškifc s lugu, t a k o i s u t r a prot iv svih onih koj i bi pokušali da te narode ponovo raz jedine i zavade.

Užice, novembra 1941 godine

BR. 26

NAREĐENJE GLAVNOG ŠTABA NOP ODREDA HRVATSKE OD 28 STUDENOG 1941 GOD. KOMANDI NOP ODREDA KORDUNA I BANIJE ZA HITNO PREBACIVANJE POŠTE I DOSTAVLJANJE

KOPIJA VAŽNIJIH DOKUMENATA

GLAVNI STAB NACION. OSLOBOD PARTIZ. ODREDA

U HRVATSKOJ Br. 8. 41.

28. XI. 1941.

KOMANDANTU KORDUNAŠKOG PARTIZ. ODREDA

Dobili smo obav ješ ten je od Vrhovnog š taba da je za ova j š t ab upućena veća količina mate r i j a l a (2 ko fe ra ) , i to preko Karlovca. Poduzmite potrebno da t a j mate r i j a l bude upućen ovamo što pri je .

Izvijesti te nas da li su otposlani dopisi upućeni preko vas za Gorski Kota r i P r imor je . P r ema in fo rmac i j ama iz Zgb.1 uputil i su Gorski Kotar i P r i m o r j e izv ješ ta je ovom štabu, pa čim st ignu k vama uput i te ih ovamo.

Uputi te nam preko ku r i r a 1—2 kg karb i ta i koju okruglu ba-teri ju, ako s n j o m raspolažete.

Obavijest i te nas odmah da l i s te primili pismo Oper. par t . ru-kovod. za Hrva t sku i dva upu ts tva Vrhov. š taba o zauzimanju nase-ljenih m j e s t a 1 i obrani oslobođene ter i tor i je 5 .

1 Zagreba ? ' Ova uputstva objavit će se u drugoj knjizi II toma »Zbornika«.

64

Postupi te odmah po svim točkama naredbe br . 1. ( Izvješ ta j i , sas tav š tabova, organizaci ja Ban i j e ) . Poša l j i te nam kopije svih na-redaba vojnih i komesarskih, te le taka i ostalog važni jeg mater i ja la .


Polit, komesar M. Snagić Seljo


BR. 27

POHVALA GLAVNOG ŠTABA NOP ODREDA HRVATSKE ZA IZVRŠENU AKCIJU U KARLOVCU I NAREDBA KOMANDE NOP ODREDA KORDUNA I BANIJE OD 28 STUDENOG 1941 GOD. O ORGANIZACIJI VOJNO-STRUČNIH KURSEVA I IZRADI OPE-

N A R E D B A BR. 8 KOMANDANTA PARTIZANSKOG ODREDA ZA KORDUN I BANIJU

OD 28. XI. 1941.

I. Glavni š t ab za H r v a t s k u pod b ro jem 7. za 23. XI. 41. pohva-l j u j e sl i jedeće:

Komesaru Kordunaškog par t izanskog odreda Česti tamo na hero j skom podvigu grupe par t izana ko ja je izvela ak-

' ciju u Karlovcu1 . Kao i naši drugovi par t izani u Srbiji , pokazali s te ovom akcijom da se okupa tor i i n jegove sluge ne mogu ni na jednom mjes tu osjećat i s igurnim pred pravednom osudom naših par t izana.

Ti, druže komesaru, slijedio si p r im je r komesara Crvene ar-mije i španjolske Narodne a rmi j e koj i su vodili narodne borce k pobjedi.

Neka naši komesari i par t izani sl i jede vaš junački čin u Kar-lovcu. Ovu pohvalu t reba proči ta t i pred svim jedinicama vašeg odreda.

II. N a r e đ u j e m da komandan t i ba ta l jona sa snagama kojim ras-polažu organ izu ju k ra tke kurseve za osposobl javanje komandira četa i odreda. Na t im kursevima t reba da pr i sus tvuju komandir i četa i odreda, te dese tar i i svi par t izani koj i pokazuju smisao i volje a i sposobnosti za da l jn j i . r azvo j .

1 Vidi dok. br. 18.

RATIV NIH PLANOVA


Polit, komesar Milan Snagić s. r.

Komandant Ivo Vladić s. r.


Plan kur seva : a) Topograf i j a — k ra tko upoznavanje sa kar-tom i radom na kar t i , b) Osnove s t r a t eg i j e i takt ike, c) Takt ička pr imjena u borbi desetine, voda, čete i ba t a l jona u svim fazama borbe t j . ofanzivnoj i defanzivnoj . Ovo je opći plan nas tave ko ju t reba preći, a komandant i ba ta l jona prema snagama koj ima raspolažu će t a j plan razradi t i i poslati ga š to p r i j e u š t ab ove komande.

III. N a r e đ u j e m da se pokupuju sve količine papira do kojih se može doći. Kredite za to odobravam. Ovo izvršiti š to hi tni je .

IV. Naređu jem da komandant i ba ta l jona kontrolišu brojno s ta-n j e o ruž j a i municije, j e r dosad podnošena b ro jna s t a n j a ne odgo-v a r a j u činjenicama.

V. Upozoravam da je potrebno neobično pažljivo ophoditi [se] sa nepr i ja te l j sk m bombama koje se nađu na terenu, naročito ako su zabijene u si jeno ili zemlju. Ovo se tiče ta l i janskih bombi. Bilo je s lučajeva da je bomba bila otvorena, a za t aknu ta u zemlju tako da upal jač ni je mogao dejs tvovat i , a kada je bila izvučena proizvela je detonaci ju.

VI. Komandant i ba t a l jona ima ju za dužnost na svojim ter i tor i-j a m a izraditi planove diverzionih akci ja i zasjeda, te akci je prven-stveno izvoditi sa novim odredima i mobilisanim.

PISMO POLITIČKOG KOMESARA NOP ODREDA KORDUNA I BANIJE OD 28 STUDENOG 1941 GOD. O ZAKLJUČCIMA DRUGE KONFERENCIJE ŠTABOVA BATALJONA I ZADAĆAMA POLI-

TIČKIH KOMESARA1


B r o j 5/28. XI. 41.

PISMO KOMESARIMA U VEZI SA II K O N F E R E N C I J O M

Ovih dana održana je d ruga konferenc : j a komandana ta i polit, komesara svih ba t a l jona Korduna i Banije . Treba da se pozabavimo razlikom između prve- i ove d ruge konferenci je , da uočimo važnost

1 Pismo je umnoženo na pisaćem stroju. 3 Vidi »Zbornik«, tom V. knj. 1, dok. br. 35.


Komesar F. Kovač

Komandant Ivo Manola

BR. 28

66

zaključaka donesenih na samoj konferenciji u vezi sa radom polit, komesara. Drug komandant Korduna i Banije jasno je podvukao ve-liki porast u broju part izana kao i u broju pušaka i mitraljeza od prošle t j . od I konferencije do danas. U nekim bataljonima, kao na pr. u I, b ro j partizana se je upetorostručio, u drugom je bro j parti-zana 4 puta veći nego prije, u IV isto tako. U tom brojčanom pove-ćanju naš h odreda, četa i bata l jona jasno se vidi volja naroda za borbu protiv fašizma i fašističkih okupatora, u tom brojčanom po-većanju jasno je izražena želja naroda da ima što jaču i snažniju svoju oslobodilačku vojsku. Iz tog brojčanog povećanja vidi se da je narod spreman da listom uđe u svoju vojsku. Kao što je porastao broj partizana, tako je porastao i b ro j naoružanja . Naše naoružanje je u velikom porastu. Dok na I konferenciji nije skoro nijedan ba-tal jon imao automatskog oružja, danas svi batal joni osim jednog posjeduju automatsko oružje. Broj pušaka je mnogo veći nego što je pri je bio. To je znak da naši odredi nisu spavali već da su vršili akcije i na t a j način naoružavali se iz dana u dan sve više i više. Na konferenciji je to podvučeno sa zaključkom da se tim putem i na-stavi, jer samo na t a j način možemo jačat i naše odrede i čete. Drug komesar Korduna i Banije također je podvukao veliku razliku u poli-tičkom radu i d je lovanju za vrijeme I konferencije i danas. Dok smo onda bili nepovezani i neorganizovani, danas već čitav narod je čvrsto povezan sa svojim nacionalno-oslobodilačkim odborima uz svoju vojsku i ima svoju civilnu vlast u vidu tih odbora. Kao osnovne pogreške u radu polit, komesara pokazano je na konferenciji na sljedeće:

1. — Da drugovi komesäri ne postupaju tačno po uputama koje dobivaju od komesar i ja ta Korduna i Banije i da ne pr imjenju ju te upute na svoje lokalne prilike u svom radu.

2. — U više slučajeva drugovi komesari ne pr is tupaju dovoljno energično r j ešavan ju raznih problema (na pr. i s t ragama po pi tanju pljačke) već ih os tavl ja ju za kasni je kad isti već donesu mnogo više štete nacionalno-oslobodilačkom pokretu.

3. — Da drugovi komesari ne šalju redovno izvještaje o političkoj situaciji u njihovom rajonu, o raspoloženju masa i o svom radu uopće.

4. — Da se ne posvećuje dovoljno pažnje vođenju dnevnika u od-redu. četi i batal jonu, što je također dužnost komesara.

5. — Da se zanemaruje kul turno-prosvjetni rad u odredima t j . da se ne održavaju redovno časovi kad to dopuštaju prilike.

6. — Da drugovi komesari još nisu posvetili dovoljno pažnje po-pularizaciji antifašističkog pozdrava i imena »partizan«.

7. — Da ne postoji n igdje dopisnik »Partizana«, koji bi trebao da postoji u svakom batal jonu.

5* 67

8. — Da t reba zapisnički sprovest i i komisi jski us tanovi t i zločine us taša i ta l i janskih faš i s ta .

U vezi sa gore iznesenim pogreškama koje je konferenci ja kon-s ta t i ra la , pos tavl ja ova j komesar i j a t pred sve drugove komesare od-reda, četa i ba ta l jona da t im g reškama posvete pažn ju i da ih ukla-n j a j u radikalno iz svog rada . Po t rebno je da drugovi komesari znadu da se nj ihov rad sas to j i uglavnom iz dva dijela i t o :

Prvi dio: masovni rad sa narodom i selima t j . zborovi, sas tanci i ob j a šn j avan ja današn je borbe. U t a j dio spada još i veza komesara sa nacionalno-oslobodilačkim odborima u selu.

Drugi dio: r ad sa odredima i če tama. Održavanje političkih ča-sova svakodnevno kad prilike dozvol java ju . Ob ja šn j avan j e par t iza-nima ka rak te ra današn j e borbe za nacionalno oslobođenje, suzbija-n je nepismenosti u odredima, kao i kul turn i rad, zajednička č i tanja , kul turne večeri u odredu i recitacije.

Dužnost je polit, komesara da u odredu vlada a tmosfe ra dru-gars tva , rada i opet rada, a ne da se part izani bave onim š to ih ni je dostojno.

U vezi sa zabranom izvoza u gradove dužnost je polit, kome-s a r a da tačno r az j a sne narodu k o j a je svrha tog bojkota i š to mi post izavamo time.

Dužnosti komesara jesu da tačno prouče one nedos ta tke koje je konferenci ja kons ta t i ra la , a koji pos to je u radu naših polit, kome-sa ra , te da što pri je te nedos ta tke uklone.

^Komesari ba ta l jona pozvaće komesare četa i odreda na kraće konferenci je na koj ima će zajednički da prouče ovo pismo, da uoče sve svoje pogreške i da konkre tno zajednički donesu zakl jučke za radikalno uk l an j an j e svih tih nedos ta taka .


Komesar za Kordun i Bani ju

68

BR. 29

IZVJEŠTAJ KOMANDE NOP ODREDA KORDUNA I BANIJE OI) 28 STUDENOG 1941 GOD. GLAVNOM ŠTABU NOP ODREDA

HRVATSKE O BROJNOM STANJU I RADU ODREDA1


B r o j 22/28. XI. 41.

GLAVNOM ŠTABU ZA HRVATSKU

I. Dos tav l j am zapisnik konferenc i je komandana ta i polit, ko-mesara ba ta l jona nac. osi. pokre ta Korduna i Banije2 . Pogreškom u zapisniku se ne nalazi s u m a r n a c i f ra b ro jnog s t a n j a i nao ružan ja , koja j e : 1415 par t izana, 528 karabina , 1 teški mitral jez, 8 puškomi-t ra l jeza .

II. S m a t r a m da je š t ab K.P.O. ' postupio na osnovu tačke 3. na-redbe br . 1. GŠ za 17. IX poslavši kur i re koje je sam GŠ traž 'o .

III . Pril ike mi nisu dozvolile da do d a n a s izvršim naređenje po tački 7., što ću ovih d a n a izvršiti, ali molim da mi se ponovo objasni kako se zamišl ja vo jna organizaci ja za Kordun i Bani ju u budućno-sti. J e r na osnovu usmenih razgovora B a n i j a bi ostala vojnički u sa-s tavu Korduna i Bani je , međutim na osnovu tačke 7. proizlazi samo privremeno.

IV. Naše p rod i ran je u Dvorski i Cazinski srez je vrlo moguće i usp jeha ima. Mišl jenja smo uspostavi t i službenu vezu sa Krupskom grupom odreda,1 te sporazumit i se s n j ima o razgran ičen ju te r i to r i ja i zajedničkom izvođenju organizaci je odreda.

V. K.P.O. raspolaže sa 125.000 [kuna ] , VI. Molim za o b j a š n j e n j e zaš to GŠ naziva o v a j š t ab K.P.O., kad

bi ga t rebalo nazivati P.O.K.B.*


Komesar Komandant

' Redakcija posjeduje kopiju izvještaja. - Ovaj zapisnik nije sačuvan. 3 Kordunaški partizanski odred 4 Odnosi se na susjedne dijelove Prvog i Drugog krajiškog NOP"

odreda koji su operirali s desne strane Une. 5 Partizanski odred Korduna i Banije.

69

BR. 30

NAREĐENJE KOMANDE NOP OĐKEDA KORDUNA I BANIJE OD 28 STUDENOG 1941 GOD. ZA PROVOĐENJE ZAKLJUČAKA

DRUGE KONFERENCIJE ŠTABOVA BATALJONA1

KOMANDA NARODNO-OSLOBODILAČKIH PARTIZANSKIH ODREDA

KORDUNA I BANIJE Br. 28. XI. 41.

SVIM KOMANDANTIMA I KOMESARIMA PARTIZANSKOG ODREDA KORDUNA I B A N I J E

Na dan 25. i 26. o. m. održana je konferenci ja komandana t a i polit, komesara ba ta l jona . Na konferenci j i se konsta tovalo da je b r o j par t izana poras tao za okruglo dva i po puta , a naoružan je za t r i puta , dočim je nao ružan je a u t o m a t s k i m oružjem naras lo za osam puta od prve konferenci je . Ove b ro jke j asno nam govore da je borba ko ju smo do sada vodili bila uspješna i za is ta sa radošću možemo kon-s ta tova t i da su uspjesi koje smo postigli do danas znatni , ali ipak je poras t nao ružan j a dovoljno spor i pot rebno je t raž i t i način na koj i ga ubrzati .

Uspjesi koje smo postigli bili bi nemogući da na s t r an i nas par t izana nisu narodne mase, i zapravo naša borba bila bi bez ikakve svrhe, ako mi par t izani ne bismo bili izraz narodne volje i odlučnosti za borbu protiv okupa tora i u s t a ša .

Da, drugovi komandan t i i komesari , u d a n a š n j o j borbi imali smo uspjeha , ali kao i sve ostale vojske, tako i na ša u periodu svoga s t v a r a n j a proživl java teškoće i slabosti , uči i stiče i skus tva u toku same borbe, tako i mi pokazujemo či tav niz s labost i i grešaka, a cilj ko j i s toj i pred n a m a zah t j eva od nas, u općem interesu naroda , da š to pr i je otklonimo sve teškoće i slabosti .

Po t reba očvršćavanja redova naše vojske i skrsava pred nas u t a k v o j oštrini, da se pos tav l ja p i t a n j e ili ćemo to postići ili ćemo dozvoliti da nepr i j a t e l j u savezu sa sv im labavim, nedisciplinovanim podkopa naše redove. I ja mislim da će svi komandan t i i komandir i složiti se sa mnom, te nas to ja t i svim si lama ukloniti iz naših redova sve one slabosti ko je pokazujemo do danas , te uk l an j a juć i sve te sla-bost i opravdaćemo nade koje u nas polažu naši narodi .

U čemu se odražava ju naše s labos t i? Uglavnom u sl i jedećem: 1. Da drugovi nisu shvat i l i po tpuno ozbiljnost i nužnost izvr-

šavan ja dobivenih na ređen ja . Na žalost, ima i takvih pojava da j» 1 Redakcija posjeduje prepis naređenja.

7 0

komandir jednog odreda odbio da izvrši borbeni zada tak . V j e r u j e m da je drugovima komandan t ima i komand r ima jasno da ovakve slu-čajeve ne smijemo više dozvoliti, i da je potpunoma u saglasnost i op-š teg interesa naroda da u t akv im s lučajevima imamo potpuno pravo postupit i na js t rože . Takođe je nužno š to pr i je prekinut i sa a l jkavim izvršavanjem dobivenih na ređen ja .

Nadam se da ćemo u skoro vr i jeme na našu opću rados t moći kons ta tovat i da se takvi s lučajevi više neće dogoditi i da će se sva dobivena na ređen ja izvršavat i tačno i savjesno.

2. N a m a još do danas nije u potpunost i uspjelo zavesti disci-plinu i vojnički odnos u našim redovima. T a j nedosta tak možemo vrlo lako i brzo ukloniti, j e r par t izani sa dovoljno s h v a t a n j a p r ima ju zavođenje vojničkog poretka , a naša je s t v a r pomoći im da shva te dužnost i i potrebu tog pore tka .

3. Mi smo na rodna vojska ko ja izrašćava iz samog naroda i nema dovoljno drugova sa već s tečenim vojničkim znanjem, ali ima vrlo veliki b r o j d rugova koj i pokazu ju vrlo mnogo sposobnosti i preduslova za razvoj . U naš im redovima mi imamo dos ta veliki b r o j d rugova koj i su završili podoficirske i oficirske škole, i sada je nužno organizovati k ra tke kurseve vojnih nauka , na koj im ćemo iskorist i t i znanje gore pomenut ih drugova . Te kurseve će posećivati ne samo komandir i i vodnici, već i dese tar i i svi sposobnij i i i s taknut i j i par t i -zani. Organizovanje t ih kurseva t reba da bude u ba ta l jonu , a po mo-gućstvu i po četama.

S tav l j am u dužnost svim drugovima koji poseduju ma kakvo vojničko znanje da nas to je , a zapravo to i m - j e i dužnost , preni je t i svoje znan je na ostale drugove.

Drugovi komandant i i komandir i , uočite neophodnu nužnost da š to pr i je otklonimo sve te nedos ta tke koji se p o j a v l j u j u u našim jedinicama, j e r pred nama d a n a s s to je teški zadaci, a skora buduć-nost, razvojem nacionalno-oslobodilačkog pokreta, postaviće pred nas još teže i zamršeni je zadatke , i zato je nužno učit i i opet učiti, s t icati znanje i iskustva da bismo mogli što po tpuni je zadovolji t i nade koje u nas polaže n a š narod.

I zato, sa odlučnošću i par t izana dos to jnom nepokolebljivošću, u borbu protiv neznan ja ! Moramo se žuri t i i iskoristi t i svaki slobo-dan čas, j e r v r i jeme teče i ne čeka na nas, a ko zaos ta je toga bi ju . Mi ne želimo zaos ta ja t i , i nećemo zaos ta ja t i .


Komandant Ivan Mano!a;

3 Srećko Manola

71

BR. 31

IZVJEŠTAJ KOMANDE NOP ODREDA KORDUNA I BANIJE KONCEM STUDENOG 1941 GOD. GLAVNOM ŠTABU NOP OD-REDA HRVATSKE O IZVRŠENIM AKCIJAMA U TOKU MJESECA

STUDENOG 1

IZVJEŠTAJ O AKCIJAMA OD 1. XI. DO 22. XI. 1941.

Akcije I bataljona: 4. i 5. XI. Odredi Perna , Pecka i Malička, prilikom zasjede na

cesti Topusko—Kladuša, zaplijenili su izvjesnu količinu razne vojničke robe i kancelar i j skog mate r i j a la u vri-jednost i oko 6.000 kuna. Roba je porijeklom od opljač-kanih Srba t rgovaca iz Topuskog koji su odvedeni, te na tu robu ni je da ta n 'kakova priznanica. Razdioba je izvršena na odrede sporazumno. Polit , delegat odreda Pe rna uspio je preko veza da do-bije jedan karabin »Mauzer« sa 130 metaka i dvogled. Ovo je dobiveno od H r v a t a iz Topuskog.

7. XI. Par t izanski odred Malička pod vodstvom druga Steve". u zasjedi između Kladuše i Topuskog, dočekali su 2 radnika koji rade na pruzi. Razoružani su i dobivena su 2 karab ina »Manliher« sa odgovarajućim metcima i voj-ničke cipele. Na našo j s t ran i ni je bilo gubitaka, dok je jedan radnik lakše r an jen u ruku . Radnici su pušteni a održan im je k r a t a k govor o našim borbama. Radnici su se zahvalili izjavivši da više neće da služe Pavelića.

8. XI. Četa Debela Kosa sa novo osnovanim odredom Bijeli Klanac izvršila je zas jedu u šumi Petkovici na cesti Kar lovac—Slunj . U 12 sa t i naišao je kamion sa sljedo-van jem za žanđarmer i j sku stanicu Veljun. Odred je kamion uništio i počeo se povlačiti. Kad je međut 'm na-išao još 1 kamion, na ko j i je zašti tnica otvorila va t ru , izdana je komanda da se svi povuku n a t r a g i smjes ta zauzmu položaj, nakon čega se otvorila brza pal jba iz pušaka i puškomitra l jeza . Nakon jur iša kamion se sur-

1 vao u g rabu i vojska se predala. Na n a š o j s t rani ra-njenih i mr tv ih nije bilo, na s t rani nepr i j a te l j a poginuo je 1 nadporučnik, 6 domobrana, 1 us taša , 1 ženska ko ja

1 U naslovu originala stoji da izvještaj obuhvata period od 1 do 22 studenog, međutim, na originalu je dopisana rukom i akcija od 29 studenog, što znači da dokumenat potiče od konca studenog 1941 godine.

' Stevo Janjanin, poginuo 1941 god. kao komandir voda.

72

Fotokopija prve stranice dokumenta br. 31

je bila u kamionu, 6 ranjenih, 6 zarobljenih, 1 s t r i je l jan ustaša u civilu i 5 puštenih domobrana. Od ubijenih bilo je 4 ustaše i 2 domobrana. Plijen je bio sljedeći: 6 noževa, 11 karabina, 5 šinjela, 22 kom. hlača, 8 pari cipela, 4 čuturice, 5 bluza, 5 šat. krila, 5 torbica, 8 fi-šeklija, 1 torba raznog automobilskog alata, 2 bombe, 1 kanta masti za puške, 2.400 metaka, 29 paketa cigara, 19 paketa duhana, 7 ku t i ja »Drave«, 10 kut i ja »Ibra«. Odred Debela Kosa utrošio je u ovoj borbi oko 500 metaka.

9. XI. 1. četa Debela Kosa izvršila je napad na željezničku sta-nicu Skakavac u kojo j se nalazilo 18 domobranaca. Na-pad je počeo u 6,45 sati a t r a j a o je do 8 sati. Neprija-te l j je davao jak otpor, ali se uspjelo nepri ja tel ja sa-vladati i zarobiti ovaj mate r i j a l : 17 karab na, 600 me-taka, 17 noževa, 11 opasača, 13 torbica, 12 pari cipela, 21 fišekliju, 5 šljemova, 2 čuturice, 13 šinjela, 5 ćebadi i 5 šat . krila. Tom prilikom zarobljeno je 12 domo-brana, 1 je u borbi ubijen, a 5 se negdje sakrilo. Zelj. stanica je uništena.

10. XI. 1. četa Debela Kosa je dobila izvještaj da 30 ustaša t j e r a j u stoku preko Vratnika za Vojnić. Odred je kre-nuo na Vratnik, ali nije mogao postaviti zasjedu pošto su ustaše već naišle. Zauzeli smo položaj i otvorili paljbu na koju je nepr i ja te l j odgovorio sa 2 teška mitraljeza i više puškomitral jeza. Poslije vođenja borbe četa se povukla. Nepr i ja te l j je zauzeo svoj prvobitni položaj. Borba je bila jaka, a odstupanje čete je bilo otežano pošto se odstupalo po brisanom prostoru koji je nepri-ja te l j čistio sa 2 teška mitral jeza. Kad je četa došla na ivicu šume, zauzela je položaj i spriječila dalje nadira-nje nepri ja te l ja i pa l jenje kuća. Nepri ja te l j je zapalio 5 kuća i 6 sjenika i zaklao 5 žena i 2 djece i bacio ih u vat ru . Ustaše su imali 9 mrtvih, od toga 1 oficir, i 1 teško ranjenog. Na našo j strani pala su 2 druga, a 1 je lakše ranjen. Ustaša je bilo 300, a ne 30, kako je seoska s t raža krivo izvijestila.

11. i 12. XI. Odred Malička prebacio se u Bosnu na 4 km blizu Vr-nograče, kojom prilikom su razoružana 4 vojn 'ka i 1 žandar. Dvojici vojnika i žandara je skinuto odijelo i zamjenuto sa civilnim. Plijen je sljedeći: 4 karabina »Mauzer« sa 500 metaka, 1 pištolj sa 16 metaka, 4 noža, 8 opasača, 4 uprtača, 9 fišeklija, 3 para cipela, 2 šat. krila, 4 torbice, 2 čuturice, 2 defanzivne bombe i 12 lampa sa bater i jama.

75

14. XI. Novoosnovani odreci Crni Potok skinuo je L°đijeloj sa vojnika koji je prolazio cestom Topusko—Klađuša. a n jemu ostavio civilno.

23. XI. Odred Crni Potok razoružao na cesti Topusko-Kladušn. jednog domobranca i đob'.o karabin »Mauzer« sa 150 metaka i 1 bombu. Crni Potok dobio je 3 karabina »Mauzer« od Hrva ta iz Topuskog i 120 metaka .

29. XI. Odredi Debela Kosa i š l j i vn j ak izvršili su zasjedu u šumi Petkovici na cesti Kar lovac—Slunj . Razbili 2 ka -miona i zarobili 30 karabina, 1 puškomit ra l jez s re-zervnom cijevi. E r o j mr tv ih i ran jen ih je nepoznat. Na našo j s t ran i gubi taka nema3 .

Akcije II ba t a l j ona : 1. XI. U noći između 31 i 1. krenuo je odred Šl j ivnjak na f i rmu

Hel tman pošto je dobiven izv ješ ta j da je evakui rana sa s t rane vojske i ostalog personala. Tamo je nađeno nešto hrane, 1 vreća brašna , 1 vreća ječmene kaše, nekoliko f l a ša kiselih papr ika i neš to posuđa. Te su s tvar i odne-sene, dok su barake spal jene da bi se na t a j način one-mogućio ponovni dolazak vojske.

1. XI. Novostvoreni odred G. Dubrave izveo je napad na poštu i općinu u Gornj im Dubravama, odakle je odneseno 110.000 kuna i izvjestan kancelar i jski mater i ja l . Od spo-menute sume zadržala je 1. četa za svoje potrebe 10.000 kuna a 100.000 je s tavl jeno na raspoloženje Komandi Korduna i Banije.

1. XI. Pa t ro la odreda Per jas ica zarobila je 4 domobrana. 1 od nj ih imao je karabin »Mauzer« sa 65 kom. municije. Karab 'n sa munici jom je oduzet, a svo j 4 oduzeta či-t ava vo jna sprema koju su imali na sebi.

2. XI. Odred Poloj uhvat io je odbjeglog komandira bivšeg p l jačkaškog odreda Kuzma—Polo j ; pošto je isti već rani je od narodnog suda osuđen na smr t , to je isti na-kon provedene is t rage odmah likvidiran. S t r i j e l j an je je izvršeno javno pred narodom.

10. XI. U noći između 9. i 10. u 4 sa ta u j u t r o izvele su 2., 3. i 4. četa II ba ta l jona napad na žandarmer i j sku stanicu u Johovici (srez Cazin). Nakon kraćeg p u š k a r a n j a iz-veden je ju r i š na zgradu i brani te l j i su se predali. Pli-jen je bio s l jedeći : 7 ka rab ina »Mauzer«, 1.114 metaka , 1 vojno-državni pištolj, 90 metaka za pištolj , 4 razna

Ovaj stav je dopisan rukom.

76

pištolja na kolo, 2 otraguše, 1 kapslenjača, 10 kubura preklapača, te ostale vojne spreme, 1 radio-aparat i 1 mašina za pisanje, 7 lanaca za vezivanje. U kasarni nije b o pr isutan žand. narednik, komandir stanice, koji je spavao u selu i umakao, a 2 su žandara bila službeno odsutna. Prema nađenim dokumentima akcija bi bila mnogo uspješnija da smo stigli pred 3 dana, jer baš u to vrijeme predala je žand. stanica u Caz'n 40 karabina. 8 duplica te 1 sanduk bombi.

10. XI. Prema izvješta ju komandira 1. čete II bata l jona izgu-bilo je život 7 drugova iz odreda D. Dubrava prilikom polaganja nagazne mine na želj. prugu. 1 drug je umro kasni je od zadobivenih rana. Među poginulim nalazi se i komandir odreda drug Đuro Zatezalo. No i pored ovih teških žr tava vod D. Dubrava nije klonuo duhom već je nastavio sa radom. Tako su 10 o. mj . ra-zoružali s t ražara i željezničare na želj. pruzi i tom pri-likom zarob li 4 karabina, 2 »Mauzera« i 2 »Manlihera« 1 220 metaka. Vod Perjasica uhvatio je opet 1 ustašu koji je došao kući na odsustvo u Mavrović. Isti je pri-znao da je sudjelovao u pal jenju i pljački u Kuplen-skom, u Vojniću, Perjasici itd. Isti je likvidiran.

19. XI. Odred Perjasica imao je borbu sa 40 žandara. U borbi je pao 1 naš drug, dok je na strani žandara 1 mrtav i više ranjenih.

18. XI. U noći između 17 i 18 o. mj . uhvat ' l i su komandir i ko-mesar 1. čete II bat. poznatog špijuna Nikolu Cimešu (zvanog Čubra) iz Perjasice, koji je rani je bio pobje-gao sa žandarima, a sada se na t rag sa, žandarima vra-tio. Po njegovoj su se uputi vršile paljevine i pljačke u Perjasici. Čubra je likvidiran.

17. XI. Odred Šlj ivnjak uhvatio je poznatog špijuna Milana Pri-bića iz Veljuna. Isti je likvidiran.

20. XI. 2. i 3. četa II batal jona izvršile su zapljenu 20 svinja, 2 vola i 4 teladi koje su trgovci Đuro Vučković iz Du-n jaka i Lazo Knežević iz Klokoča t jeral i u Vojnić.

Akcije III bataljona: 1. XI. Rekvirirano 16 kom. prasaca, što je podijeljeno siro-

mašnim seljacima. Isti dan zaplijenjeno je i 5 debelih svinja, što je podijeljeno za ishranu I čete.

6. XI. Izvedena je akcija pod Klekom, oduzet 1 »Mauzer« i 1 revolver ustaši.

77

U Vojinovcu oduzet 1 radio-aparat . Istog dana u Plav-čoj Dragi oduzeta 3 pištolja (1 vojno-državni) i 16 metaka. 2. part . četa III batal jona napala je na talijanski ka-mion na Ključištu. Kamion je pobjegao sa 7 teško ra-njenih vojnika, 1 mrtvim oficirom i 2 vojnika. Naknadno su posjekli 3 bandere i povukli se u šumu. Pred večer bila je reakcija sa s t rane Talijana. Upali su u Močila sa 8 kamiona te upalili školu i popov stan. Navodno da su tu stanovali četnici. Premetnuli 1 dio sela, od-veli 8 ljudi i ženama odnijeli čarape i novce gdje su našli.

U noći 13 na 14 o. mj . vršena je akcija na tal i jansku stražu. Akciju je vodio komandant drug Šiljo. Akcija nije bila dobro pripremljena, te kad su partizani napali, dobili su mitral jesku va t ru iza leđa od tal i janske za-sjede. U akc ji su sudjelovali odred Močila i 8 drugova iz odreda Zbjeg. Kod napada je poginuo drug Žarko ćuić; za druga Šilju još nije ustanovljeno gdje se na-lazi, a po pričanju drugova bio je r an jen po glavi i vidjeli su da se je povukao, ali do sada se još ništa ne zna o njemu. Jedan partizan je teže ranjen u desnu nogu, v ra t i ruku i izbijeno mu je nekoliko zuba. Drug se ponio u borbi herojski. Bio je napadnut od 3 fašista. U borbi sa n j ima ubio je 1 iz puške, 1 zaklao nožem, a trećem je uspjelo da ga iz puške rani. Borba se vodila prsa u prsa. Palo je oko 10 fašista. Na osnovu dobivenih izvještaja drug Šiljo (St jepan Milašinčić) pao je u ruke nepri jatel ju ranjen i napušten od partizana. Is t ragu o tom slučaju ću povesti i saopćiti rezultate.

Akcije IV bataljona:

Prebjegla 2 domobrana iz Bovića i donijeli puškomitra-Ijez marke »Brno« sa 8 okvira i 1 »Mauzer«. Razoružan jedan tali janski vojnik u Pješčanici. Oduzet karabin sa 36 metaka.

Akcije VI bataljona: Poslato 25 partizana iz Šamarice da razoružaju želj. sta-nicu u Vlaoviću. Tamošnji komandir stanice je obećao da će metnuti na s t ražu 4 vojnika koji će se predati, tako da se može privući stanici. Međutim na stanici su bile 4 ustaše koji su primijetili da se radi o izdaji, te su t a jno telefonirali u Glinu. Iste noći uhapšen je ko-

mandir stanice. Prema tome napad nije uspio. Istovre-meno izvršen je napad na šumu, o kome smo doznali. Odlučeno je nepri ja tel ja napast i s leđa pri napadu na šumu. Uslijed velikih snaga nepri jatel ja od toga se odu-stalo. Vojska se je zadržala 2 i po dana u logoru i tamo je napravila štete preko 100.000 kuna. Jedan dio parti-zana držao se dalje od šume, dok je jedan dio ostao u šumi i prebacivao se. Bilo je na našoj s trani 6 mrtvih i 1 ranjen. Također je bilo žrtava među stanovništvom koje je pobjeglo u šumu. Part izani su se povratili i pri-stupili g rađenju novog logora.

10. XI. Izvedeno je više sabotažnih akcija, kao što su rušenje mostova i prekopavanje ceste u selima Dragotina, Maj-ske Poljane, Roviška, Majski Trtnik, Vlaović, Drenovac, Gradac V. i M., šušn ja r , Dodoši. U istim selima otpočela je pljačka kukuruza i stoke, te je to izvedeno da bi spriječili nepr i ja te l ja i odvratili od šume. Sami seljaci odazvali su se oduševljeno za sabotažu. Većih mostova srušeno je 13, manj ih 12, ceste su prekopane na više mjesta .

1. XI. Nepri ja te l j je došao ponovo do šume sa manj im sna-gama; dok se ustanovilo kolike su snage i pravac kre-tanja , nepr i ja te l j se povratio u roku 2 sata .

5. XI. 2 partizana koja su se nalazila kod kuće po svojim pri-vatnim stvarima razoružali su jednog ustašu. Oni sami bili su bez oružja. Dobili su 1 karabin i 70 metaka.

8. XI. Jedan mladi part izan sa kuburom u ruci razoružao je jednog us tašu i sa otetim karabinom ranio drugog ustašu koji je bio u društvu razoružanog. Dobio je 60 metaka.

9. XI. Jedna part izanska patrola, saznavši da se u Brezovom Polju u jednoj kući nalazi žand. patrola, uskočila je u kuću i sa revolverima razoružala žand. patrolu koja se sastojala od 1 podnarednika, 1 žandara i 2 vojnika. Isti su bili prepadom iznenađeni i predali su se bez borbe. Odvedeni su u logor gdje su ispitani i pušteni.

18. XI. Naša 4 odreda pripremila su zasjedu us tašama iz Maje, poznatim zločincima i pljačkašima koji su išli u jačini od 100 ljudi. Razvila se ogorčena borba koja je t ra ja la sat i pol. Nepr i ja te l j je nakon toga napustio bojište u divljem bijegu i ostavio 15 mrtvih i 25 ranjenih. Na našoj s t rani nije bilo nikakovih gubitaka, a zarobili smo 4 karabina. Partizani su izdržali na položaju iako

79

je u sus jednom selu bjesnila s t rahovi ta va t r a nepri-j a t e l j a koji je tamo palio i ubi jao. Drugi dan nepr i ja te l j je došao sa velikim snagama i naši su se povukli u šumu.

#

Od 16., radi vremenskih prilika, otežano k re t an je . Od 20 do 25 pr ipravno s t an je u I i II ba ta l jonu . 29 otišao u Šamaricu zbog re-organizacije.4 Mišl jenja sam da ako postoje mogućnost i potrebno je da neko od nas dođe tamo. 5 Poslaće d i rektno i zv j e š t a j s mjes ta ."


Komandant odsutan

Komesar F. Kovač

BR. 32

UPUTSTVO OPERATIVNOG PARTIJSKOG RUKOVODSTVA CEN-TRALNOG KOMITETA KPII KONCEM STUDENOG 1941 GOI). PARTIJSKIM I VOJNIM RUKOVODSTVIMA ZA VOĐENJE I

RAZVIJANJE NARODNOOSLOBODILAČKE BORBE'

GLAVNI STAB NAR. OSLOBOD. PARTIZ. ODREDA

HRVATSKE Br. 9/41

30. XI. 1941.

Komandantu Ličke grupe part iz . odreda, komandan tu Kordu-naškog partiz. odreda i komandan tu Par t iz . odreda Gorskog Kota ra i P r imor ja .

Dostavl jamo vam pismo od Oper. par t . ruk. Hrva t ske koje glasi :

Dragi drugovi, Na bazi do sada stečenih i skustava iz par t izanskih borbi Opera-

tivno par t . rukovod. Hrva t ske upuću je ovo pismo Glavnom štabu

' Odnosi se na odlazak Srećka Manole, koji je tada bio koman-dant Korduna i Banije.

5 Misli se na Glavni štab NOP odreda Hrvatske, koji se tada na-lazio u Zbjegu, kotar Slunj.

* Vidi četvrtu primjedbu uz ovaj dokumenat. 1 Redakcija posjeduje primjerak uputstva koji je umnožen na pi-

saćem stroju.

SO

Hrvatske, kao i svim podređenim štabovima i svim part . forumima, s ciljem da se uklone dosadanj i propusti i greške u vođenju parti-zanskih borbi, te da se još više učvrsti i proširi narodno-oslobodilački partizanski pokret.

1. Način mobilizacije za partizanske odrede:

Najbol j i je način organizacije za partizanske odrede čim od-lučnija akcija, ljude treba mobilisati po četama, a ne zadržavati ih po tvornicama i selima. Načelno t reba odbiti da se os tvaruju takvi odredi koji bi bili dijelom kod kuće, a dijelom odlazili u akciju. Isku-stvo iz Srbije je pokazalo da nekog jačeg značaja takvi odredi ne mogu imati sve dotle, dok partizani ne osvoje dio teri tori ja, a potom stanovnike toga oslobođenog ter i tor i ja ili neposredne okolice mobili-ziraju za neke pomoćne akcije ( rušenje cesta, mostova itd.) . Mobili-zacija u principu t reba da ostane dobrovoljna, ali na oslobođenom teri tori ju, ukoliko bi ga imali, dopušta se obavezna mobilizacija za razne pomoćne akcije, dijelom i za f ron t . U takvom slučaju, takvu mobilizaciju t reba dobro politički pripremiti i ne smije nikada ići previše široko.

2. Mobilizacija sredstava:

Jasno je da je potpuno pravilan princip koji smo postavili da partizani nasilno ništa ne oduzimaju seljacima i građanima. U cije-losti t a j princip važi za početak akcije. Kada partizanski pokret za-uzme maha i uzme široki teri tori j , tada se neće moći uspješno dej-stvovati bez konja, prevoznih sredstava itd. U takvim slučajevima treba rekvirirati od seljaka, koji mogu da odvoje bez veće štete (bo-gati ljudi sa v.še stoke itd.), konje i prevozna sredstva, automobile, motore, bicikle itd. Kada oslobodite neki k ra j , neko selo, neki teri-tor i j itd., oslobodite t a j te r i tor i j plaćanja poreza. Zato pak treba pozvati seljake da se pos ta ra ju za prehranu naših odreda. Tamo gdje je siromašniji k ra j , tamo treba obavezno zaht jevat i od bogatih se-l jaka da obezbijede dovoljnu količinu hrane. Žrtve mora dijeliti svaki u oslobodilačkoj borbi. U tom pogledu smo bili nekako previše ^čistunci«, iako je to u prvim začetcima bilo korisno. U Srbiji na pr. ima svake vrste vozila, od kamiona i automobila do seoskih kola i jahaćih konja. Formi ra ju se konjanički partizanski odredi.

*

3. Kako početi?

To je pi tanje koje se pojavilo kod svih odreda pri samom for-miranju i nažalost vrlo skoro, a često puta i nepravilno se rješavalo. Uzimao se u većini slučajeva kurs na angažovanja (službu) poje-dinih sela i mjes ta , na man je ili veće diverzantske akcije, a manje


se je vodio kurs k postepenom čišćenju te r i to r i j a . U nekim pak kra-jevima uzimalo se kao pravilo — sistem logorovanja po nekol ko ne-dje l ja , pa čak i mjeseci, na jednom te istom mjes tu . Odredi su na t a j način izlagani koncentr ičnim napad ima nepr i ja te l ja , i odrezani od sela i mjes ta i djelomično uništavani . (Na pr. Gorski K o t a r ) . Da se to ubuduće ne bi dešavalo, svaki par t izanski odred mora od svoje početne točke sve više širiti t e r i t o r i j po kome se kreće i brzo podu-zimati sve ove mjere , koje su potrebne da protivnik ne bi mogao ponovo zaposjest i t a j te r i tor i j . Pos t av l j a t i na puteve i ceste zasjede, raskopavat i ceste, razbiti mostove, ukra tko , uništi t i sve komunikaci-one veze po koj ima bi se protivnik mogao pribl žiti oslobođenom teri-tor i ju . Tako t reba čistiti korak po korak i oslobađati sve veći teren. Izbjegavati t reba sve f ron ta lne borbe. Zasjeda je glavni oblik voje-v a n j a (g leda j priložena u p u t s t v a ) . Na jvažn i j e je očistiti teren takav koji ni je teško očistiti i koj i je lako braniti , i odakle bi se mogli širiti po ostalim dijelovima zemlje.

4. Organizacija i djelovanje štaba:

š t a b t reba š to pr i je da se osamostal i , da se ne bi desilo da sve padne na par t . organizaci je koje t a k a v posao ne mogu zadovoljava-juće obavljat i . Veze š to pri je m o r a j u biti uspostavl jene . Kada se čvrsto postavi na noge š t ab i izvrši organizaci ja po četama, par t . organizacije neće vršit i vo jnokur i r sku službu.

5. Romandirski, komeša rski kadar:

Glavni sektor naše borbe je danas vo jna akci ja . Veliki d o na-šega par t i j skoga kad ra t amo t reba dodijeliti . Naroči to komandirski i komesarski sas tav da bez pogovora izvršuju vaša na ređen ja , učite ih par t izanskom vojevanju . Upozoru j te politkome i pa r to rge na nj i-hovu izvanredno važnu ulogu da provedu na j in tenz ivni ju propagan-dističku d je la tnos t svuda i na svakom mjes tu gd je dođu part izani . Bez propagande, bez nepres tanog političkog ub jeđ ivan ja nećemo moći aktivizirati seoske mase.

6. Partijska organizacija i štab:

0 tome smo već govorili i t a j princip t reba držat i i ubuduće : vodstvo part izanskih četa mora bez pogovora os ta t i u našim rukama . U tom pogledu budite prema saveznicima2 do k r a jnos t i budni i ne-popustljivi. To pak ne znači da mora t e biti sektaši .

t 1 Misli se na ljude raznih društvenih slojeva, političkih pripadno-

sti i shvatanja. koji su učestvovali u oružanoj borbi.

82

Partizanski odredi mora ju nositi karakter narodno-oslobodi-lačke vojske. No, mi moramo voditi računa o sutrašnj ici i učiniti sve u okviru oslobodilačke borbe, da što jače učvrstimo svoje baze. Na-ročito pazite na pol.tkomski sastav i na učvršćenje partijskih- orga-nizacija; to u prvom redu t amo gdje politkom nije komunista. Po-sebno pazite na sastav štabova. Ne da bi se par t . organizacija for-malno direktno mješala u djelovanje štabova, već tako da mora biti osigurana njena kontrola i n jeno vodstvo preko par t i jaca koji u š ta-bovima rade. Treba težiti za tim da se štabovi što prije osamostale i da ne budu ovisni od organizacijskih veza Part i je . Nikako se ne smije dopustiti da se sekretari OK Par t i j e miješaju neposredno u poslove štaba. Samo Glavni š tab nad nj ima ima vodstvo u svim pojedinostima.

7. Delegati Glavnog štaba:

Iskustvo je pokazalo: G. Š. mora da ima pri ruci dobrih oficira, po mogućnosti par t i jaca koji bi bili delegati G. Š., a koje bi š tab slao po potrebi za vođenje vojnih operacija ili za organizaciju samih odreda, tamo gdje je potrebno. U tom pogledu važi pravilo: obez-bijediti par t zanskim komandirima u štabovima što veću samostal-nost u izvršenju njihovih zadataka.

8. Borba protiv dezerterstva itd.

U tom pogledu je s tvar jasna. Nesrazmjerno t reba oštri je po-stupati nego što se postupalo. Treba da objavite imena stri jel janih.

Svom odlučnošću t reba razviti obavješ ta jnu političku službu. To važi za sva mjesta, a naročito za oslobođeni ter i tor i j (da se one-mogući svako rovarenje pete kolone). Obavješta jnu službu treba razviti preko posebnog odjel jka u štabu, preko odgovarajućih ljudi u podređenom štabu, preko politkoma.

9. Način vodstva:

Za pravilno vodstvo partizanske akcije potrebno je dati odre-đenim kadrovima najveću pomoć. Stalno treba davati konkretne na-redbe za akciju. I to na to j bazi: ako se na pr. batal jonskom štabu da konkretno naređenje i pokaže mu se kako naređenje da izvrši, onda je nužna i potrebna oš t ra kritika komandnog sastava ako pod-ređeni š tab nije izvršio konkretno naređenje. To je naročito važno za one krajeve gdje je part izanski pokret tek u početku.

10. Razoružavanje:

Borbu za oružje treba pojačati . Pri razoružavanju žandarmeri j-skih postaja i okupatorskih posada na mnogim mjest ima kod nas

6- 83

pristupilo se bez sistema i nacr ta . Zandarmer i j ske pos ta je i okupa-torske posade t reba razoružavat i i uništ i t i t ako da im se onemogući ponovni povratak. To je začetak čišćenja te r i tor i ja . Treba uništi t i pos ta ju za pos ta jom i tako očistiti teren.

11. Mobilizacija za bojkot tržišta:

»Ni zrna žita fašističkim okupator ima« — to je parola koju je is takla naša P a r t i j a od prvog dana podmukloga i razbojničkog napada fašističkih grabežl j ivaca naslovno3 na Sovjetski Savez. Na-žalost u mnogim našim kra jev ima to se nije dosljedno provodilo u život, čak ni tamo gd je su dosta jaki par t izanski odredi. Nes razmjerno odlučnije t reba postupat i nego š to se postupalo. Provodit i t reba s is tematski bojkot svih pi jaca, naročito t amo gd je logoruju fašis t ičke horde. U tom pogledu nužno je razviti živu političku propagandu kod seoskih masa. Narodno-oslobodilački odbori, uz pomoć par t izana, dužni su da r j e š a v a j u problem ishrane pučanstva . Svaka samovol jna t rgovina (seoski špekulant i ) je p l jačka naroda i ide u prilog oku-pator ima. Ona se mora suzbiti, a krivce izvesti pred narodni sud.


Polit , komesar Komandant V. Katić v. r. (M. P.) Ivo Vladić v. r.

BR. 33

IZVJEŠTAJ ŠTABA I'RIMORSKO-GORANSKOG NOP ODREDA O STANJU BATALJONA I IZVRŠENIM AKCIJAMA TOKOM STU-

DENOG 1941 GODINE1

IZVJEŠTAJ DRUGOVA IZ GORSKOG KOTARA I PRIMORJA:

Za sada tačan i zv ješ ta j o bro ju l judi i naoružan ju ne možemo vam dati , zbog izmjena i dolaska novih ljudi, a i zato što nismo dobili iz svih odreda tačne poda tke ; to ćemo vam poslati u d rugom izvje-š t a j u . Jedno je tačno, a to je da smo dobro naoružani i da imamo više oruž ja nego ljudi, je r se još uvi jek ni je postiglo to da se l judi

' U originalu nejasno. 1 Redakcija posjeduje prepis izvještaja, kome nedostaje datum.

84

masovno j av l j a ju u odrede, već većinom dolaze oni koji su pozvani u vojsku. Ovaj batal jon- broji 5 odreda i to : Sušački, Delnički, Lički, Bribirski i Ledenički. Sušački odred se iz dana u dan povećava. Sa nj im već više od 10 dana nemamo veze. Isti je imao da izvrši neke akcije i izgleda da su ih izveli, j e r kako čujemo od toga dana nalazi se u svakodnevnoj borbi. Saznajemo da je u tim akcijama poginuo veći bro j Talijana, i da su represalije na stanovništvo velike. Sušački odred broji mnogo ljudi3 i dobro je naoružan.

Bribirski odred bacio je paklenu mašinu pod automobil u kome se vozio komandant tal i jan. posade u Selcu, je-dan pop i 1 oficir. Auto je razmrskan. Isti odred kod Gri-žana bacio je bombu na kamion s tal. vojnicima. 12 ih je ranjeno.

Isti odred na putu Crikvenica—Novi raskidao je telefon-ske žice i oborio 7 bandera.

Isti odred upao je u kuću u Bribiru jednog ustaše, špi-juna, i ustr i jel io ga.

Drugovi iz L.4 odreda spojili su električni vod sa telefon-skim, presjekavši 2 električna stupa, tako da za 48 sati nijesu funkcionirali telefoni na liniji Sušak—Zagreb, a sve man je centrale b.le su oštećene. Tai. vojnici, čuvši pilenje stupova, pobjegli su u tunel dok se posao završio.

Drežničkom bataljonu* pripada i novoformirani vod u Gomirju. Ali smo juče dobili od drugova iz Drežnice izvješ ta j dosta pesimistički. Naime, svi partizanski logori bili su napadnuti istovremeno od Tali-jana, što je uslijedilo izdajom nekih ljudi iz obližnjih sela, a nažalost i pojedinaca iz samih odreda. Neki Đuro lugar, u kojeg je komanda Drežničkog batal jona imala povjerenje, doveo je Talijane do logora u kome je bilo oko 30—40 ljudi. Talijani su napad pripremili noću i opkolili logor sa svih s t rana . 700 Tali jana bilo je čak izgradilo rovove oko mjesta gd je su se nalazili partizani, a u ju t ro su, na znak trube, izvršili juriš sa svih s t rana . Zahval jujući snalaženju jednog mitraljesca, partizani su probili kordon i povukli se bez i jedne žrtve. U borbi je bio ranjen tal. l jekar i komandant tal. posada u Jasenku. Osim oružja ništa nije spaseno. Materi jalna š teta je velika, ali de ta l j -nih podataka još nemamo. T a j vod se morao povući čak do Brinja„ gdje je sa Brinjskim odredom učestvovao u borbi protiv Talijana.

11. XI. 41.

21. XI. 41.

22. XI. 41.

25. XI. 41.

2 Odnosi se na Drugi bataljon. ' Imao je tada oko 120 boraca. ' Lički odred (po selu Lič) 5 Odnosi se na Prvi bataljon.

84

Drugovi, ovo je k r n j i izvješ ta j , ubuduće ćemo se s t a ra t i da vam damo de ta l j an izvješ ta j , kako o efektivu, t ako i o akci jama, o koman-dirima i komesar ima.


Komesar Komandan t Ivo Vejvoda v. r. Veijko Kovače vic v. r.

BR. 34

OBAVJEŠTENJE VRHOVNOG ŠTABA NOP ODREDA JUGOSLA-VIJE GLAVNOM ŠTABU NOP ODREDA HRVATSKE O IZDAJI

DRAŽE MIHAILOVIĆA I POTREBI POJAČANJA BUDNOSTI

GLAVNI STAB NAR OSLOBOD. PARTIZ. ODREDA

HRVATSKE Br. 11. 41

1. XII. 1941 god.

DOSTAVLJAMO VAM DOPIS VRH. ŠTABA G. Š-u

»Dragi drugovi, u vezi s novonasta lom si tuacijom u Srbiji , kada je došlo do oružanoga sukoba između par t izanskih [odreda] i v o j n o četničkih odreda Draže Mihailovića, s m a t r a m o potrebnim obavijest i t i vas o sl i jedećem:

1. S pukovnikom Dražom Mihailovićem imali su pretstavnici našega š taba nekoliko konferenci ja , koje su se sve završile manje-više sa uspjehom. Draža Mihailović je sve do početka mjeseca oktobra odbi jao svaku vojnu akci ju s t v r đ e n j e m da je p reu ran jena . Posl i je toga naš je š t ab sklopio sa š tabom Draže Mihailovića sporazum, po ko jemu se obje s t r a n e obavezuju da će lojalno po tpomagat i jedna drugu . Par t izani su u to vr i jeme oslobodili od okupatorskih četa teri-t o r i j od bosanske granice (a t e r i t o r i j od bosanske granice prema Sa ra j evu su očistili bosanski par t izani) do čačka i do najbližih mje s t a Beograda . U skladu s post ignut im sporazumom s Dražom Mihailo-vićem naši su par t izanski š tabovi dozvoljavali četničkim organizaci-j a m a da razv i j a ju na oslobođenom ter i tor i ju svoju d je la tnos t , da mobiliziraju is tomišl jenike četnike, j ednom r i ječ ju , da uporedo s našim š tabovima f o r m i r a j u na tom te r i to r i ju svoje š tabove s istim pravima. Prvi put su četnički odredi nastupi l i u vo jnu akci ju prot iv okupatora na dva mjes t a početkom oktobra, i to na izričit poziv našega š taba .

86

2. U vezi s pojačanom akcijom okupatora protiv naoružanih oslobodilačkih odreda srpskoga naroda, u vezi s »kaznenim ekspedi-cijama«, koje su strahovito pustošile po s jevernoj Srbiji, naš je š tab predložio štabu Draže Mihailovića da se formira zajednički operativni štab, a podobno tomu da se formira civilna vlast, koja bi poduzela na oslobođenom teri tori ju sve potrebne mjere za normalizaciju ži-vota. Naš je prijedlog bio da se ta civilna vlast uspostavi na demo-kratski način, da budu slobodno izabrani pretstavnici vlasti i da u organe te vlasti (narodno-oslobodilačke odbore) uđu pošteni ljudi svih političkih grupacija. Draža Mihailović je oba ta naša prijedloga odbio s tim da zajednički operativni štabovi nisu potrebni, a glede civilne vlasti da je potrebno dati funkci ju star im — od raznih protu-narodnih režima postavljenim — općinskim upravama i žandarmeri-skim posadama, koje su sve do posljednjega dana služile okupato-rima i u čijim je redovima peta kolona imala naj jače pozicije. No, ne gledajući na odbijanje tih dvaju osnovnih prijedloga našega štaba, na to j konferenciji bio je ipak postignut kompromisni sporazum, koji je nanovo uredio odnose između četničkih i partizanskih odreda. Za ilustraciju naše dobre volje u tom pogledu, napom'njemo da je naš štab već drugi dan po potpisu sporazuma s Dražom Mihailovićem poslao njegovom štabu 500 pušaka i 40.000 metaka za puške, iz tvor-nice pušaka i municije koju su partizanski odredi oteli iz ruku okupatora.

3. Tek nekoliko dana poslije toga sporazuma pojedini četnički oficiri i komande otkriveno su počeli nas tupat i protiv partizanskih odreda. U Požegi su u vlaku uhapsili komandanta Prvog šumadiskog partiz. odreda, Milana Blagojevića, koji je bio opskrbljen svim po-trebnim dokumentima; četnički oficiri u Požegi, koji s toje pod ko-mandom Draže Mihailovića (Požegu su oslobodili partizani, pa su je ustupili Draži Mihailoviću da bude centar njegovoga š taba) , druga Blagojevića su posl je s trahovitog mučenja ubili. Naš š tab je protiv toga zločina uložio protest, ali nije htio iz toga zločina napraviti povod za bratoubilačku borbu. Dan poslije toga neka četnička banda zaustavila je automobil s mun'cijom, koji je bio namijenjen za f rontu kod Valjeva, ubila šofera i part izana koji je pratio kamion, te uni-štila automobil. Istodobno su u Kosjeriću oficiri Draža Mihailovića razoružali partizansku stražu, uhapsili su osoblje partizanske komande mjesta, strahovito mučili (pekli na ognju) partizanske povjerenike, silovali dvije učiteljice koje su radile u part izanskoj komandi, te ko-načno ubili 9 ljudi. Kasno u noći između prvog i drugog novembra izvršili su sve pripreme za napad na Užice, na Ivanjicu i neka druga mjesta u kojima su bile partizanske posade. Kad su izvršili napad, istodobno su povukli sve svoje t rupe koje su se skupa nalazile na f ront i s partizanima protiv Nijemaca kod Kraljeva, i počeli s tim t rupama opći napad na partizanske odrede. Četnici Draže Mihailo-

87

vica, koji se nazivaju i koje naziva londonska vlada »redovnom voj-skom kraljevine Jugoslavije«, započeli su toga momenta otkrivenu bratoubilačku borbu i otvorili su f ron tu okupatorima.

4. Jasno je da je to bio napad izdajica i da su tako odgovorili na napad naši partizanski odredi. Iako nepripremljeni na taku opću ofanzivu četnika protiv partizana, naši su odredi u dva dana potpuno razbili bande Draže Mihailovića, zarobili na stotine četnika, većinom zaslijepljenih seljaka, koji su se sami predali i koji su zbog toga bili pušteni kućama, te su počeli zbog toga da čiste teren. Dodajmo, da su Nijemci iskoristili izdaju Draže Mihailovića, te su na pet mjes ta počeli s ofanzivom protiv oslobođenoga teri tori ja . Ali svih pet poku-ša ja bili su potpuno skršeni pod nesmiljenim udarcima naših četa. Danas je potpuno očišćen sav oslobođeni ter i tor i j od četnika. Njihovi ostaci su potpuno opkoljeni na terenu dvaju sela oko Ravne Gore.

5. U toku četničkog napada na partizane, naš je š tab pokušao nekoliko puta apelirati na Dražu Mihailovića da obustavi bratoubi-lačku borbu, koja koristi samo okupatoru, ali su svi ti apeli bili odbi-jeni. Danas je jasno zbog čega je Draža Mihailović napao i zbog čega je odbijao naše apele. Kod zarobljenih oficira Draže Mihailovića i u četničkim štabovima koje su zaposjele partizanske čete, bili su na-đeni dokumenti po kojima se vidi: a) Da je Draža Mihailović služio dvojici gospodara. Obećavao londonskoj vladi na svoj način, davao lažne informacije i tako dobio od londonske vlade priznanje kao vrhovnoga komandanta oslobodilačkih četa u Srbiji. b) Istodobno je bio povezan s Nijemcima, od kojih je dobivao novac za »boj protiv komunizma«, to jest, za boj protiv oslobodi-lačkog pokreta u Srbiji . To je pri je nekoliko dana potvrdio javno i Nedić na beogradskom radi ju .

6. Naš štab će ovih dana, prije izdavanja naredbe za uništenje opkoljenoga Mihailovića, još jedanput pokušati neku mogućnost sporazuma i saradnje . Tu akciju poduzima Vrhovni štab, ne zbog samoga Draže Mihailovića, već zbog srpskog naroda, na kojega je to izdajstvo napravilo najdubl j i utisak. Ali izgledi na uspjeh tog ponovnog apela su mali, jer Draža Mihailović ne zaht jeva ništa manje ni više nego raspuš tanje partizanskih četa i njihovo podređivanje nje-govom štabu. Jasno je da takve prijedloge Vrhovni štab ne smije prihvatiti, niti će ih prihvatit i .

Obavještavamo vas o tome događaju u Srbiji, koji je bez sum-nje djelo reakcionarnih velikosrpskih elemenata, i molimo vas da po-svetite sve svoje sile učvršćenju jedinstvene oslobodilačke borbe i tako spriječite mogućnost sličnih događaja na vašoj teritorij i .

Na kra ju vas obavještavamo da je oslobođena sva Srbija za-padno od Kraljeva, Kruševca, Kragujevca, veliki dio Sandžaka i Crne Gore, većina ter i tor i ja Bosne itd., Sarajevo je skoro posve opkoljeno.«

Ovo vam ša l jemo kao nadopunu pismu V. Š. poslano G. Š. Po ovome t reba odmah obavijest i t i sve podređene vam komande i raskr in-kat i izdajničku ulogu Draže Mihailovića i sličnih. Po t rebno je svim silama nas to j a t i da se slične pojave ne bi odigrale i na te r i to r i ju ovog G. Š. Treba svim silama nas to j a t i da ne dođe do sukoba s četnicima i do bratoubi lačke borbe, ko ja bi poslužila samo našem nepr i ja te l ju . S druge s t rane, t reba š to pr i je organizovat i dobru obav ješ t a jnu službu da se spriječi uvlačenje izdajničkih elemenata u naše part i-zanske redove. Vodstvo par t izanskih četa mora biti povjereno ispro-banim i pouzdanim drugovima. Trebamo biti svjesni toga da će odnos četnika i ostalih naš h saveznika prema nama ovisiti u prvom redu o snazi i u n u t r a š n j o j čvrstoći par t izanskih jedinica. To znači da naše n a s t o j a n j e za s t v a r a n j e širokog nacionalnog f r o n t a m o r a ići para-lelno sa energičnim u n u t r a š n j i m čišćenjem i učvršćavanjem.

NAREĐENJE GLAVNOG ŠTABA NOP ODREDA ZA HRVATSKI OD 1 PROSINCA 1941 GOD. KOMANDANTU LIČKE GRUPE NOP ODREDA ZA BOLJE ORGANIZOVANJE VEZA I ISPRAVLJANJE GREŠAKA U PITANJU NARODNOOSLOBODILAĆKIH ODBORA1


HRVATSKE Br. 13/41

1. XII. 1941 god.

KOMANDANTU LIČKE G R U P E NARODNO-OSLOBODILAČKIH ODREDA

Pred 14 dana upućena vam je na redba br. 1 G. Š.2 kao i pismo. Stigla je po tvrda da je pismo stiglo do Ličkih odreda i upućeno u vašu komandu, ali još do danas od vas nema nikakovog odgovora

1 Narodni heroj Franjo Ogulinac-Seljo J Ivo Rukavina 1 Redakcija posjeduje kopiju naređenja. 2 Vidi dok. br. 12.


Polit, komesar M. Snagić Seljo

Komandant Ivo Vladu-

BR. 35

8 9

niti potvrde da ste po pr imljenim naređen j ima postupili. Ovakav rad je potpuno nepravi lan i koči uspos tavu normalnog d je lovan ja ovog š taba.

Pošal j i te smjes t a pismeno ob j a šn j en j e kako se to moglo dogoditi.

Postupi te odmah po naredbi ovog š taba i uput i te ovamo dva naoružana kur i ra , a osim toga pet naoružanih par t izana koji će vrši t i svoju službu pri ovom G. Š. Svih sedam par t izana t reba da budu odabrani drugovi.

Kako mi nisu poznati razlozi zbog kojih do sada nije s vama uspostavl jena veza, ša l jem vam o v a j pu t dopise preko oficira dele-ga t a ovog š taba d ruga Miloša Kukića koj i t r eba da u sporazumu s v a m a organizira vezu između G. Š. i Ličke grupe odreda dva puta sedmično.

Do sada smo primili od vas samo kopije na ređen ja br . 1 i br. 23

koje su nam upućene preko Zagreba. Obraćamo vam pažnju na točku 5 na ređen ja br . 1. Po tpuno je nepravilna praksa da se komesari u četama b i ra ju . N j ih t reba pos tavl ja t i . U točci 6 istog na ređen ja t reba mjes to odbora za narodnu pomoć s tavi t i odbora za narodno-oslobodi-lački fond.

Selske s t raže o koj ima se govori u točci 7 t reba da budu podre-đene civilnoj vlasti , odnosno narodnđ-oslobodilačkim odborima. Is to tako i propusnice za k r e t a n j e po oslobođenom te r i to r i ju za civilna lica t reba da izdaju narodno-oslobodilački odbori.

Što se tiče na r eđen j a br . 2, ta p i t an j a t reba također pren : je t i na civilnu vlast čim budu organizovani narodno-oslobodilački odbori po kota r ima i za č i tavu Liku.

Postupi te hi tno po svim točkama naredbe br. 1 i pošal j i te ovom G. Š. i zv ješ ta j o organizaciji , b ro jnom s t a n j u i nao ružan ju vaših odreda, kao i o polit ičkoj si tuacij i . I z v j e š t a j o akci jama, bro jnom s t a n j u i političkom radu t r eba slati svake sedmice, pa maka r ne bilo nikakovih p romjena .

Ako ne postoje nikakove naroči te smetn je o koj ima biste me pismeno obavijestili , potrebno je da ovamo dođu komandan t i kome-sa r grupe. O svom dolasku obavi jest i te me preko oficira kojega vam upućujem. Pot rebno je da mi vaš dolazak na jav i te barem dva dana rani je tako da bih mogao pozvati i komandan ta i komesara Korduna.

Upućujemo vam prepiše pisama V. Š. za Jugoslavi ju 4 i Oper, par t . ruk . za Hrva t sku 5 koja su od naroči te važnosti za vas u Lici.


Polit, komesar Komandant

' Redakcija nije mogla pronaći ova naređenja. • Vidi dok. br. 9. ' Redakcija ne posjeduje ovaj dokumenat.

.90

BR. 36

PISMO GLAVNOG ŠTABA NOP ODREDA HRVATSKE OD 2 PROSINCA 1941 GOD. KOMANDI NOP ODREDA KORDUNA I

BANIJE


HRVATSKE Br. 14. 41.

2. XII. 1941 god.


1. Vaš odred naziva o v a j G. Š. Kordunašk im part iz . odredom sa to jer Ban i j a spada samo pr ivremeno pod tu komandu. Kordun sa »rezovima Vojnić, Vrgin Most, S lun j i Cazin ima sve osobine jedne cjeline i uskoro se može, nakon f o r m i r a n j a još dva ju ba ta l jona , pre-tvori t i u Kordunašku grupu odreda. Treba već sada voditi računa o p r ip remanju kadrova za tu organizaci ju.

2. Ban i j a t reba da se razvi je u samosta lnu cjelinu sa srezo-vima Glina, Pe t r in j a , Kos ta jn ica , Dvor i dio Siska. U prvo vri jeme, dok još Bani ja bude t rebala pomoć da se osamostali , o s t a j e ona pod komandom K. P. O. a kasni je će biti pr ikl jučena direktno ovom G. Š. Kadrova za postepeno f o r m i r a n j e Ban i j skog odreda će biti dosta u Sisačkoj i P e t r i n j s k o j grupi.

3. Primili smo vaš i zv ješ t a j s vojne konferenci je Korduna i Banije.1 Uspjesi post ignut i u organizacionom pogledu i u naoružan ju su značajni . Pravi lno su ukazani razni nedostaci, naroči to u pogledu discipline, nedovoljne spreme kadrova i nedovoljnog političkog rada u odredima, ali moramo istaći neke znača jn i j e nedos ta tke konferen-cije u vojnom i političkom pogledu.

a . Na konferenci j i je posvećena nedovoljna pažn ja borbenim zadaćama. Is t ina, ne može se na t a k o v o j konferenci j i govorit i o poje-dinim akci jama, ali je bilo nužno dat i opće operativne direktive i za-datke, a ne ograničit i se s a m o na is t icanje potrebe većih kombinira-nih akci ja . Trebalo je da t i upu te operat ivnim oficirima za nj ihov rad na izradi operacionog plana, koji bi omogućio s is tematsko d je lovanje u jednom određenom pos tavl jenom cilju. Za izradu t akvog plana se t reba služiti ma te r i j a lom koji smo dob'li od Vrhovnog š taba . Tako-, vim planom, koji bi s ta lno bio razrađivan, spriječio bi se dosadašn j i glavni nedos ta tak u vo jnom pogledu, da su vaše akcije više-manje

1 Redakcija posjeduje samo izvještaj političkog komesara NOP odreda Korduna i Banije. (Vidi dok. br. 24.)

91

sporadične i da nakon pojedinih većih akci ja dolaze odulje s t anke koje, prema kons ta tac i j i konferenci je , loše utiču na disciplinu i moral par t izana a protivniku omogućuju da nam da je jače udarce. Naro-čitu poduku t reba povući iz akcije u Karlovcu, ko ja je pokazala kako se može izazvati sukobe između domobranaca i Tal i jana. Po t rebno je fo rmi ra t i g rupe koje bi se pr ipravl ja le za izvođenje specijalno ovakovih zadataka , i zada taka kakove je svojevremeno dobio Slavko'-(male dobro naoružane grupice koje bi vršile s ta lne prepade na oku-pa tore i nj ihove sluge oko i u h rva t sk im sel ima).

b . Na konferenci j i ni je dovoljno i s t aknuto da glavnu pažnju t reba posvetit i akc i jama uprav l jen im prot i okupatoru .

c. Pravi lno [ j e ] uočena po t reba školovanja kadrova, a i to p i t an je ne va l ja prepust i t i inicijativi samih ba ta l jona , već t reba izra-diti pojedine teme prema uputs tv ima V. š . Nas to j t e skupit i za to potrebnu vojnu l i t e ra turu , a kor is t i te i oficire koj i v a m s to je na raspo lagan ju . Ova j G. Š. će vam pomoći u tom pogledu čim mu to bude moguće.

d. Posveti te veću pažnju in fo rmat ivno j službi ( raspodje la i k r e t a n j e nepr i ja te l j sk ih s n a g a ) .

e. U političkom pogledu je konferenc i ja potpuno nedovoljno posvetila pažnju mobilizaciji h rva t sk ih m a s a u par t izanske redove. To je t rebalo da bude jedna od glavnih t e m a diskusi je na konferen-ciji. U pismu V. Š.3 se ističe da je to p i t an j e n a š glavni nedos ta tak , pa mu zato i t r eba posveti t i glavnu pažnju . N a š s talni cilj mora biti dizanje općeg na rodnog us tanka , a isti je isključen bez široke mobili-zacije h rva tsk ih masa u narodno-oslobodilački pokre t .

Dalje, nedovoljna pažn ja posvećena radu poli tkoma u n u t a r samih vojnih fo rmac i ja . Još uvi jek je glavni r ad poli tkoma uprav-ljen p r ema selu. Čim se završi organizaci ja narodno-oslobodilačkih odbora, t reba t a j rad uglavnom prepus t i t i pa r t . organizaci jama i samim odborima, a g lavna pažn ja pol i tkoma mora biti posvećena samim par t izanima. Za politički rad t reba izradit i konkre tan plan s rasporedom sati i t emama, je r su naši politkomi po če tama još dosta slabi da bi sami znali š ta t reba da rade.

4. Dobili smo pismo od Oper. pa r t . ruk . za Hrva t sku 4 da će u gradovima biti p rovađana mobilizacija radnika i da će nam oni biti upućeni u par t izanske odrede. Drugovi za Kordun i Liku će dolaziti uglavnom preko Karlovca i P. Gore,5 bolji drugovi s karakter i s t i -kama. Raspodje lu t ih kadrova će u ime G. Š. vrši t i drugovi koman-dan t K. P. O. Manola i komandan t I ba t . Ćanica. O načinu raspodje le ćete dobiti konkre tne upute. Za sada je predviđeno da se od t ih dru-

s Narodni heroj I\*o Marinković-Slavko 3 Vidi dok. br. 9. 4 Redakcija ne posjeduje ovo pismo. 5 Petrova Gora

gova fo rmi ra jedan ba ta l jon na Kordunu a jedan ba ta l jon u Lici. Poduzmite sve potrebno za pr i jem i s m j e š t a j tih drugova.

5. Redovno s lan je vaših i zv j e š t a j a o bro jnom s t an ju , naoru-žan ju i akc i jama još uvi jek zapinje. Ponovno vas upozoravamo da izvješ ta je t reba slati svake sedmice bez obzira da li je bilo kakovih p romjena ili ne, j e r jedino na t a j način o v a j G. Š. može zadovoljit i zah t jev ima Vrhovnog š taba .


Polit, komesar Komandant M. Snagić Seljo Ivo Vladić

BR. 37

POHVALA KOMANDE NOP ODREDA KORDUNA I BANIJE OD 2 PROSINCA 1941 GOD. POJEDINIM BORCIMA I JEDINICAMA ZA ISTICANJE I USPJEH U BORBI TOKOM OKTOBARSKOG

NATJECANJA


KOMESARIJAT Br. 7/2. XII . 41.

SVIM POLITIČKIM KOMESARIMA PARTIZANSKOG. ODREDA KORDUNA I B A N I J E

30 novembra završeno je . na t j e can j e s kojim smo i mi dopri-nijeli dio velikom Oktobru.

Evo rezul ta ta koje je dao mjesec novembar, u vezi sa produ-ženjem oktobarskog n a t j e c a n j a . Dužnost polit, komesara je da upo-znaju sve par t izane sa rezul ta t ima tog n a t j e c a n j a , te da ukažu na pr imjer d rugova par t i zana koji su se istakli u bo rbama i time se pokazali kao pravi narodni heroj i od koj ih nj ihov narod mnogo oče-kuje , a koj i će i nada l j e da budu uzor svima par t izanima sa svojom borbenošću i sa svojom hrabrošću . Te pr imjere t r eba ju drugovi kome-sar i da objasne svima par t izanima, t ako da duh d ruga r skog na t je -can j a među nama, koj i je počeo sa oktobarskim na t j ecan jem, da t a j duh os ta je i nada l je t ako da se i nada l j e na t ječemo u t ako časnoj

93

i velikoj borbi. Oktobarsko n a t j e c a n j e službeno je završeno sa 30 novembrom, no mi ćemo i nadal je da težimo za t ime da to n a t j e c a n j e ostane među nama, da i ubuduće vidimo koji su drugovi i odredi spremni da učine na jveća d je la u borbi prot iv fašis t ičkih gadova i da dadu svome narodu u ruke oružje ote to od u s t a š a i faš i s ta .

Znači, naše d ruga r sko n a t j e c a n j e os t a j e i nada l je na snazi i ubuduće ćemo da pohva l ju jemo sve one drugove koj i se pokažu hrabr i i dostojni imena narodnih he ro ja i imena par t izana.

N a t j e c a n j a u mjesecu novembru dala su sl jedeće rezu l ta te :

Ukupno je o te to iz r u k u faš is t ičkog nep r i j a t e l j a : karabina 91' i 3 puškomit ra l jeza . Od toga j e :

I ba ta l jon zarobio od nep r i j a t e l j a :

5. XI — Perna 1 7. XI — Malička 2 8. XI — D. Kosa 11 9. XI — D. Kosa 17

12. XI — Malička 4 13. XI — Crni Potok 5 17. XI — Jurišači I ba ta l jona 1 29. XI — Odredi 1. četa I ba ta- 15

l jona

„ 1 puškomit ra l jez „ _ 1

56 karab ina 2 puškomit ra l jeza

II bataljon zarobio od neprijatelja:

1. XI — Per jas ica 1 karabin 10. XI — 2., 3. i 4. četa 7 10. XI — D. Dubrave 4 29. XI — 2. četa 15

27 karab ina

III bataljon zarob'o od neprijatelja:

6. XI — 1. četa 1 karabin 1 karabin

IV bataljon zarobio od neprijatelja:

13. XI — 1 karabin 1 puškomitra l jez 17. XI — „ _

2 karabina 1 puškomitra l jez 1 U originalu je omaškom napisano 91 umjesto 92. što se jasno

vidi iz pregleda.

94

VI bataljon zarobio od neprijatelja:

5, XI — 2 par t izana 1 karabin 8. XI — par t izan sa kuburom 1 karabin 9. XI — 1 pa t ro la _4 „

6 karab ina

Kao što se vidi iz gorn j ih podataka , najviše o ruž ja je oteo iz ruku nepr i j a te l j a I ba t a l jon i s t ime najv iše doprinio kao ba ta l jon nacionalno-oslobodilačkom pokre tu . Na jbo l j i odred bio je u oktobar-skom n a t j e c a n j u odred Debela Kosa, otevši ukupno iz ruku nepri-j a t e l j a 34 karab ina i 2 puškomitra l jeza . - Svi ba ta l jon i t r eba da krenu putem I ba ta l jona , a isto t ako i svi odredi t r eba da se ugledaju u odred Debelu Kosu koj i je na jv i še doprinio u oktobarskom na t j ecan ju za narodno oslobođenje.

Posebno t rebamo i s taknut i p r imje r d r u g a par t izana iz III bata-ljona, odreda Močila,1 B. M.3 koj i je 13. XI, u borbi s ta l i janskim fa -šistima, bio opkoljen od 3 f a š i s t a koj i su ga srušili, ali njegovom hrabrošću uspio je 1 ubit i iz puške, a d rugoga zaklat i s njegovim vlastit im nožem, dok je treći faš i s ta pogodio i ranio našeg h rabrog par t izana u nogu, ali on se, iako r an j en , izvukao iz borbe i došao do svojih drugova^ To je p r im je r h rabros t i par t izana.

Ističemo h rab ros t d r u g a M. O.1 iz Buzete, VI ba ta l jona , koji je iz kubure ubio jednog us tašu , te ga razoružao i s t im karabinom odmah ranio d rugog us tašu . Sam d r u g M. O. prošao je sa manjom ranom u ramenu .

Zahva l ju juć i svo jo j odvažnosti i prisebnosti d rug M. O. donio je nacionalno-oslobodilačkom pokre tu 1 karabin i r i ješio naš narod jednog krvoloka. Također jedan p r imje r hrabros t i par t izana .

Naši nepr i ja te l j i a ni mi nećemo zaboravit i hero jsk i podvig ju-rišača I ba ta l jona ko j ima je uspjelo ući u grad K.5 i t amo zaklati 2 us taše i ubiti 5 ta l i janskih faš is ta . Ti drugovi, kao š to je i naglasio d r u g komandan t Korduna i Banije, zavređu ju naziv he ro j a naroda. Naš nepr i j a te l j čudio se h rabros t i naših par t izana koji su ga napali u njegovom središtu i iz t og središ ta oteli mu puškomitra l jez . Ta h rab ros t obeshrabri la je nepr i ja te l ja , j e r vidi ko su part izani i što su u s t a n j u da učine.

2 Omaškom je u originalu prikazan u pregledu manji broj pu-šaka i puškomitraljeza koje je odred »Debela Kosa« oteo od neprija-telja.

3 Mićo Barać * Ostoja Martić 5 Karlovac

95

U samoj akcij i posebno su se istakli drugovi Petrović6 , d rug U. 0 ; . , zat im d r u g G. M8. i d r u g D. V.9 Ti drugovi nisu napusti l i r a -n jenog d ruga u borbi, već su ga iznijeli sa m je s t a borbe. Sam d r u g M. M. ubio je 2 t a l i j anska faš is ta . Ti drugovi pokazali su za vr i jeme najžešće va t r e pr isebnost i h rab ros t ko ja zadivl juje . Takovi drugc.vi neka nam budu za p r imje r .

Kao š to vidimo, gore navedeni drugovi dali su p r imjer heroj-s tva i hrabros t i . Gore spomenute drugove komandan t Korduna i Ba-ni je pohva l ju je i ističe kao p r imje r svim part izanima. Dok je među nama ovakovih drugova, možemo biti s igurni u našu pobjedu.

Komanda Korduna i Bani je n a g r a đ u j e drugove par t izane i to : Druga B. M.10 iz I II ba ta l jona , odred Močila, sa jednim naliv-

perom. Druga M. O.11 iz Buzete, VI ba ta l jona , sa jednim nalivperom. Drugove koji su sudjelovali u akci j i u K. i iznijeli iz borbe ra-

n jenog d ruga G. I.12 n a g r a đ u j e se: Druga U. O.13 sa zlatnim . . . Druga G. M.11 sa piš tol jem »Vojno državni N. F.x Druga D. V . " sa nalivperom. Druga Petrovića sa jednim džepnim sa tom od 10 rubina.

Te nagrade su uglavnom plijen o te t od nepr i j a te l j a , one neka služe drugovima par t izanima kao podstrek u n j ihovo j d a l j n j o j borbi prot iv krvavih t lači tel ja našeg naroda. Neka ih s j eća ju na n j ihova d je la za ko ja im u znak pr iznanja i pohvale ova komanda da je te nagrade . Makar te nagrade ne p r e t s t a v l j a j u veliku mater i j a lnu vri-jednost , one su ipak za nas vr i jednost , j e r nam d a j u podrške u našo j d a l j n j o j borbi i j e r smo mi svjesni da se ne borimo za nagrade i časti , već da se borimo za svoj narod koji s t en je u j a r m u fašizma. Ovo hero js tvo koje su drugovi pokazali za vr i jeme OKTOBARSKOG NA-T J E C A N J A t reba da pokažu i nadal je , j e r samo takvom hrabrošću i takvim hero js tvom moći ćemo da uniš t imo našeg protivnika, krvavi fašizam, i da pružimo našem narodu toliko žel jnu slobodu.

Drugovi komesari , dužnost vam je da u vezi sa ovim izlaga-n j e m održite časove po odredima n a . koj im ćete časovima pročitat i

• Miloš Petrović-Pek, poginuo kod Krnjaka 1941 godine. 7 Uroš Opačić, poginuo kod Tušilovića 1942 godine. s Grga Milašinčić 9 Drago Vukić, umro 1948 godine.

10 Mićo Barać " Ostoja Martić 11 Ivica Gojak " Uroš Opačić M Grga Milašinčić 15 Drago Vukić

96

drugovima par t izanima rezul ta te oktobarskog n a t j e c a n j a i s time u vezi ukazat i im na h rab ros t pojedinih d rugova par t izana i objasni t i im nužnost da l j n j eg d ruga r skog n a t j e c a n j a koje t reba da ostane među nama.


Komesar Korduna i Bani je

F. Kovač16

BR. 38

N A R E Đ E N J E KOMANDE NOP ODREDA KORDUNA I BANIJE OD 3 PROSINCA 1941 GOD. KOMANDI DRUGOG BATALJONA

ZA RUŠENJE PUTA VOJNIĆ— KJRSTINJA


29/3. XII. 41.

KOMANDANTU I I B A T A L J O N A

Da se izda na ređen je komandiru IV čete II ba t a l jona slijedeće sadrž ine:

U vezi s napada jem faš i s ta koj i se vrši ovih dana, na ređu jem da ova četa posvema uniš t i cestu Vojnić-Krs t in ja i to dio Krs t in ja -Miholjsko. To je potrebno s razloga toga š to se sa te ceste može ne-p r i j a t e l j lagano prebacit i u Pe t rovu Goru gd je se nalaze naši na j j ač i odredi i štabovi.

U vezi s t im naređen jem potrebno je da 4. četa ovog ba ta l jona mobiliše sve mobilisane odrede koji će sa potrebnim a la tom da po-ruše na t o j cesti sve velike mostove (Mađarov most i Vuj in mos t ) , prokopat i na mnogo m j e s t a rovove širine 5 m, dubine 3 m, padine velikih us jeka i zas jeka sruš i t i na p u t u na jvećoj dužini, napravi t i bar ikade s velikim kamen jem i drvećem. Ovo će sve izvršiti mobili-sani, a naoružani par t izani os igurače sve pravce koj ima nep r i j a t e l j može da priđe i da omete rušen je .

Po ovom na ređen ju postupi te odmah. Može se radi t i po danu i po noći. Objasni t i na rodu nužnost ovog r u š e n j a i s t ime u vezi lakšu mogućnost obrane.

SMRT FAŠIZMU — SLOBODA NARODIMA! Komesar Komandan t F. Kovač

16 Vjećeslav Holjevac


BR. 39

ODLOMCI IZ DNEVNIKA POLITIČKOG DELEGATA PARTIZAN-SKOG ODREDA »MATIJA GUBEC« O AKCIJAMA I BORBAMA ODREDA U LISTOPADU, STUDENOM I PROSINCU 1941 GODINE1

Predveče- st igao kur i r i doveo n a m 3 d ruga , koj i su pobjegli iz za tvora N. Gradiška. Spustio [ sam] se niz selo3 do prve šumice da vi-dim ko su ti drugovi. Iznenađenje . P repozna jem odmah dva druga , a to su naš sekre ta r OK Mirko Kljaić4 , zvani David, n jegov bra t 5 i d r u g Gemberovski", sa kojim sam bio u Zagrebu pr i je 4—5 mjeseci. Grlimo se i l jubimo, veselje, drugovi su dirnut i naš im dočekom. Pred par dana nalazili su se u krvavom logoru N. Gradiška, danas na slo-bodi. Odmah će večeras sa nama u akci ju.

Danas sam upoznao onog d ruga Jovu koji nas je dočekao kada smo bježali iz zatvora . On se zove Jovo Rončević. U njegovom mlinu donosimo posl jednj i plan kako ćemo napas t i i razoružat i us t a še u Kozaricama.

Jedna greška po mome miš l j en ju . Oko dvadeset sel jaka iz Gra-bovca učestovalo na dogovoru za akci ju . Svaki d a j e svoj pri jedlog. Pozvao d ruga Bumbara 7 i d ruga Kl ja ića i mi sami donijeli p lan i ras-podijelili drugove. Po podacima sa koj ima raspolažemo neki od us t a ša daće otpor. Seljaci iz N. Grabovca s t rahovi to mrze selo Kozarice i to zbog toga što je hrva tsko . Osjeća se nacionalna mržn ja . P r i j e polaska održali mali mi t ing dokazujući l judima kako n ' su krivi svi Hrva t i u Kozaricama zbog 9 us taša koliko ih ima u tome selu.

U 11 sati8 krećemo sa našim odredom prema selu Kozaricama. P rema podacima ima 9 pušaka. Na svakog us tašu odredili po 2 d ruga naoružana i jednog a negdje i dva se l jaka. Ustaše su spavali svi kod kuće osim dvojice koj i su držali s t ražu po selu.

Napad je počeo tačno u 24 sa ta . Pohvata l i smo 8 us t a ša i razo-ružali. Jedan nam je uspio pobjeći od s traže. Naša dva d ruga »Sr-

1 Dnevnik je vodio Rade Pavlović-Stric. tada politički delegat odreda.

2 28 listopada 1941 godine 3 Odnosi se na selo Stari Grabovac, srez Novska. 4 Mirko Kljajić-Stari, tada sekretar Okružnog komiteta KPH

Nova Gradiška, poginuo u borbi protiv ustaša kao politički komesar Prvog bataljona I slavonskog odreda na Gradini (Psunj) travnja 1942 godine.

5 Dušan Kljajić-Vuk, uhvaćen kao kurir i strijeljan od ustaša siječnja 1942 godine.

6 Mirko Gemberovski, tada član Okružnog komiteta KPH Nova Gradiška, umro od tifusa kao politički komesar vojne bolnice novogra -diškog područja 1943 godine.

7 Josip Vojaček-Bumbar 8 U 23 sata

98

Fotokopija iz prvog odlomka dokumenta br. 39

7-

bin«9 i »Đoni«10 sa 5 se l jaka srel i su se u po sela sa n j ima . Na poziv »ruke u vis« jedan je skočio i počeo da bježi. »Srbin« počeo za n j im pucat i i t ako smo probudili cijelo selo.

Doveli smo sve us taše na raskršće u selu, pozvali narod iz ci-jelog sela i održali mit ing. Govorio je d r u g Kljaić, Runjo 1 1 i ja . Ob-jasnili zašto se borimo, š t a hoćemo itd. R a s t a j e m o se od zapanjenog naroda sa poklikom: Živio S ta l j in ! Živjela K P J .

Rezul ta t ove akci je : 6 pušaka , 2 pištol ja , 150 kom. metaka za karabin, jedne vojničke čizme i j edna us taška kapa. Provjer i l i da ni je bilo 9 pušaka, nego 7, ostala dvojica bila su naoružana sa pišto-l j ima. J edan us t a ša od s t raže pobjegao sa puškom i t ako je ostalo šest .

U ovoj akcij i is takli se d rugovi : »Družica«12, »Runjo«, »Zvrk«18

i »Doni«. Krećemo sa p jesmom iz sela sve do rječice Subocke. Ovdje se

s a s t a j emo sa drugovima seljacima-vodičima iz sela N. Grabovac i krećemo prema istoku. Prolazimo b la tn jav im šumskim putevima i s tazama i u samo svanuće zašli u jedan veliki š t a g a l j (s jenik) kod druga »Ratara« 1 4 u selu Livađani .

Donašamo odluku1 5 da napadnemo općinu u Gaju . Šaljemo ku-r i ra za vezu i u 8 naveče krećemo iz Kukunjevca .

Stigli pod mje s to Gaj , dočekao nas jedan d rug Slovak16 . Na po-s tavl jena p i t an j a ne odgovara kako bi t rebao skojevac da govori. Vrda lijevo, desno, boji se posljedica — spava mu se u toplom kre-vetu, pada ju razni predloži, samo ne akci ja na općinu Gaj . Kada smo tome oportunis t i naredil i da n a s vodi pred općinu, a u m o j o j ruci opazio p :š tol j , počeo je da moli, kako će on su t r a prvi odgovarat i ako ga vidi bilježnik ili ko drug i od općinara itd. S t r ah da ga nećemo s t r i j e l j a t i pokrenuo mu je noge prema općini.

Tačno u 12 sati1 7 počela je akci ja . Raspored je bio slijedeći: 4 d r u g a za razoružan je dva s t r a ž a r a koj i su spavali kod kuća, a n a s osam na općinu u k o j o j su bila dva s t ražara , bilježnik, b laga jn ik i dva noćna s t r a ž a r a od se l jana , sve naoružani . Otpor su dala dva s t ražara . jedan u općini i j edan preko pu ta općine u kući. Našim br-

9 Milan Pavlović 10 Stjepan Vir, poginuo u borbi protiv ustaša i Nijemaca prili-

kom oslobađanja Virovitice 1943 godine. 11 Andrija Kmecik 15 Jakov Fijan 1S Pero Car 14 Nikola Miljanović 15 Odnosi se na Josipa Vojačeka-Bumbara, komandira odreda i

Radu Pavlovića, političkog delegata. 16 Slavko Sudra, poginuo 1943 godine. 17 U 24 sata

101

zim naletom odmah su svladani i općina je osvojena. J edan k l juč od općinske kase nalazi se kod načelnika općine. Šal jemo drugove da ga dovedu. U tom vremenu naišao je p i jan kao ćuskija katolički pop iz Gaja , vraća se sa nekog kirvaja1* u kolima. I popa i koči jaša po-zvali u općinu. Pop ne može da razumije ko smo mi. P i ta zašto ga uznemirujemo. Silazeći iz svoga f i j a k e r a kaže: »Gospodo ustaše, ja vršim točno svoju dužnost«. Kada je ušao u sobu od bilježnika, sve onako pijan, počeo je da muca. »Vi-vi niste u-u ustaše«. Kada smo se prets tavi l i gospodinu župniku da nismo ustaše, nego narodna voj-ska, odmah je počeo da se tr i jezni .

St igao gosp. načslnik i cdkl jučal i kasu, u ko jo j smo našli oko 40.000 dinara i svu povjer l j ivu poštu. Prebroj i l . pare i izdali potvrdu na k o j o j je pisalo:

»Potvrda kojom se po tv rđu je da je iz b laga jne općine G a j 17. XI. 1941 g. u 1 sa t podignuta svota od 39.780 d inara za potrebe Na-rodne vojske u borbi prot iv okupatora i njegovih s luga ustaša .«


Komandir komesar B u m b a r " C r n i "

Ovo je prvi pismeni dokumenat i revers koj i je naš odred izdao. Rezul ta t ove akc i j e : 7 pušaka, 450 metaka , 6 pištol ja , 3 kubure ,

2 štuca-1 , 3 duplonke--, 1 pisaća mašina i pot reban papir za p isanje . Zapa l j ena : sva arhiva , vojni spiskovi, slike us tašk ih zvijeri i drugo. Kada je bilo sve gotovo, održao s a m govor pred svima pr isutnima. Op-ćinska gospoda za jedno sa popom (koj i se već potpuno otreznio) pažljivo su slušali svaku r i j eč ; samo općinski s t raža r i i seljaci , t i još uvijek dršću — boje se da ćemo ih kazniti zbog p ružan ja otpora .

5.-XII. U j u t r o us tao rani je , obilazim drugove i r azgovaram o pu tu itd.,

a oni opet mene p i t a ju da li sam ozdravio. Posl i je doručka zakazali pa r t i j sk i s a s t anak i drugovi počeli sila-

ziti sa š tale u jednu sobicu gd je je moguće t akav sas tanak održat i . Čekam pos l jednjeg d ruga da uđe u sobicu, pos l jednj i ide d r u g

»Buco«2® i reče mi : »Eno neki lovci.« Pogledam malo bolje, j e r je bila magla do šume i pomalo padao sni jeg, i odmah ustanovih da su

18 Crkveno proštenje 19 Josip Vojaček-Bumbar M Rade Pavlović 51 Jednocijevne lovačke puške " Dvocijevne lovačke puške ss Gabrijel Vidović

102

to us taše u civilnim odijelima sa karab in ima na gotovs. U tom mo-mentu povikao je us ta ša Šarac"4 (pori jeklom Srbin, ali na jk rvav i j i us taša u k o t a r u P a k r a c ) : eno ih! Prv i meci bili su nami jen jen i meni i »Buci«. U sobici nas je bilo 8, ostali, n j ih 20, na t avanu od štale. Mi smo imali samo k r a t k o oružje-piš tol je , iz čega smo počeli odmah pucati . Nas ta la je brza pa l jba kroz prozor i v ra ta . Sa boka smo do-bili va t ru od grupe žandara .

Na t avanu je nas ta la mala panika. Mi smo počeli dizati t avan — plafon i t raž i t i puške da nam spus te dol je . Kugle su jedna za dru-gom zabijale se u zid p o k r a j nas. Mene i Družicu1"' p o k r a j glave š t r a j -fovale2 8 i u tom momentu čuje se j auk na štali , jedan d r u g r a n j e n teže.

D r u g Brico27 i mo j bra t ić Boško'-s već su iskočili sa karabinima za ćoškove kuće i otvorili puščanu v a t r u na ustaše. U tome smo i mi došli do pušaka, istrčali iz kuće i otvorili v a t r u iz 20 pušaka . Jedan od us taša bude r a n j e n i počeše se povlačiti u šumu. Komandu nad odredom preuzeo d r u g Družica i prebacimo na desnu s t r a n u desetinu pušaka i razbi jemo g rupu žandara , n j ih 7—10, koliko smo mogli kroz vinograd i voćn jak da vidimo.

Nas ta l a je mala pauza, us taše i žandar i povukli se u šumu, ko ja je niža od t e rena na ko j em se nalazi kuća.

Pe tnaes t drugova razvilo se u s t r i je lce i počeše progonit i us taše . Na drugom brdašcu opazimo da banda vuče svoje r an jene . Kašn j e smo saznali da su 2 us taše bila teže r a n j e n a .

Banda je ponovo počela da puca, ali prilično daleko su bili od nas, oko 500 m. Mi smo na n j ih odgovorili plotunskom paljbom iz dvadesetak pušaka . Posl i je desetak me taka banda se povukla.

Skinuli smo r an j enog d ruga , ko j i se je part izanski zvao »Kec«29. Rodcm od Budića, ko t a r Pakrac , omladinac oko 19 godina. Kugla mu je prošla kroz s tomak, na leđima izašla. Druga Lovca3 0 š t r a j f a l a po žilama na ruci, nekome prošla kroz k a p u t ili hlače.

U p rvo j na jk r i t i čn i jo j s i tuaci j i pokazao se je d r u g Brico i m o j bra t ić Boško koji su prvi otvorili v a t r u na bandu iz pušaka .

D r u g »Buco« previo je teško r a n j e n o g druga , ali vidimo da će izdahnuti .

24 Marko Šarac, uhvaćen pred završetak rata od boraca XII pro-leterske brigade, zbog počinjenih zločinstava osuđen je od vojnog suda na smrt i strijeljan 1945 godine,

25 Jakov Fijan 2" Okrznule " Rade Ljiljak 2S Boško Mijić. poginuo u borbi protiv ustaša svibnja 1942 godine. 28 Božo Kurjak, umro od zadobivene rane prosinca 1941 godine. 30 Franjo Hemetek, poginuo u borbi protiv ustaša kao koman-

dant bataljona XII proleterske brigade XII udarne divizije listopada 1944 godine.

103

BR. 40

UPUTSTVO ŠTABA PRIMORSKO-GORANSKOG N O P ODREDA OD 5 PROSINCA 1941 GOD. ŠTABU PRVOG BATALJONA ZA R A D

BORACA I RUKOVODILACA 1

ŠTAB NARODNO-OSLOBODILACKIH PARTIZANSKIH ODREDA ZA HRV. PRIMORJE I GORSKI KOTAR

SVIM PARTIZANIMA, KOMANDIRIMA I KOMESARIMA I BATA-LJONA »MARKA TRBOVIĆA«

1.) Po na ređen ju Vrhovnog š taba narodno-oslobodilačkih par t i -zanskih odreda u Jugoslavi j i pos tavl jen je Glavni š t ab narodno-oslo-bodilačkih par t izanskih odreda u Hrva t sko j . Za komandan ta imeno-van je d rug Ivo Vladić, za političkog komesara d rug Snagić Milan (Se l jo) . U sa s t av š t aba ulaze sl i jedeći: d r u g Ćanica Opačić, Vlado ćetković i Vel jko Kovačević.

2.) P r ema jednodušnoj želji svih par t izana i c jelokupnog na roda Drežnice Štab narodno-oslobodilačkih par t izanskih odreda za Hrv . P r imor j e i Gorski K o t a r usva ja pr i jedlog da se I ba ta l jon prozove imenom Marka Trbovića, narodnog borca junački poginulog 4 novem-bra 1941 od ku r šuma fašis t ičkih okupa to ra u Jasenku .

3.) Na ređu j e se : a .) Da se odmah jave u komandu ba ta l jona svi zakleti par t i -

zani, kako bi dobili raspored za svo ja odrediš ta . b.) Komanda ba t a l jona t reba poduzeti u svome te r i to r i ju sve

m j e r e za što veću mobilizaciju novih par t izana ne ograničavajući se na količinu oruž ja sa koj im se raspolaže. Pr i tome t reba voditi na-roči tu pažnju da se u par t izanske odrede ne uvuku slabi i kolebljivi elementi, te nepr i j a te l j sk i agenti , koj i su nam u dosadašn jem radu nani je l i velike š tete .

c.) Sve se l jake — par t izane, ko j i potpomažu ili su spremni pot-pomagat i par t izansku borbu i odazivaju se na poziv š taba na izvr-šen je raznih akcija, a ne nalaze se iz raznih razloga stalno u logo-r ima, t reba t akođer odmah zakleti i upotrebi t i ih za razne civilne komunalne (općinske) službe, na rodnu s t ražu, s a k u p l j a n j e hrane , a pri potrebi pozivati ih na borbene akcije.

Zakletvu t r eba polagat i po mogućnost i na na jsvečani j i način pod par t izanskom zastavom, pod oružjem i pred narodom.

d.) Kao n a j h i t n i j e p i t an je pos tav l ja se ponovna uspos tava ras -pršenih logora i n j ihovo osposobl javanje za zimovanje, i zgradnja so-lidnih baraka-zemunica, magazina za hranu , gd je će se veće rezerve

1 Redakcija posjeduje prepis uputstva.

104

smjest i t i podalje od logora, nabavka ski ja i obligatno (obavezno) uče-nje sk i janja svakog pojedinog partizana, priprema zimskog rublja, naročito čarapa i rukavica, te bijelih plašteva kao kamuflaža za snijeg.

e.) Poduzeti sve mjere da se u odredima uvede čvrsta i voj-nička disciplina. Čitav život u logorima t reba da bude prožet tom disciplinom. Odnos komandira i komesara u jedinicama treba da bude drugarski, ali pri tome vojnički. Sva naređenja mora ju se ispunjavati bez pr igovaranja i okli jevanja, a u protivnom poduzeti sve potrebne disciplinske mjere, kao povećanje dežurstva, prekovremena straža, a u najgorem slučaju otkaza poslušnosti u akcijama, dezerterstva, iz-daje, samovolje, ličnih osveta, krađe i pljačke — kazniti i smrću.

Zabran ju je se odlaženje iz logora bez izričitog odobrenja ko-mandira i komesara. Bjegstvo iz logora, napuštanje borbe, prijavlji-vanje vlastima, kao što se to do sada i dešavalo, smatra se izdajom i dezerterstvom i bit će kažnjeno smrću.

Svaka jedinica mora uspostaviti s traže i patrole dnevne i noćne i na t a j način osigurati sigurnost jedinice od iznenadnog napada ne-pri jatel ja , da se ne bi ponovile s ta re greške, kada su logori bili na-padnuti, usprkos straža i patrola, sa s t rane sa koje se napad nije očekivao. Uspostavite toliko stražarskih mjesta , koliko to iziskuje sigurnost logora. Treba uvesti uslovne znakove (lozinka, odziv, fiću-kanje itd.) za prilaženje k logoru, naročito noću ne pustiti nikoga u logor koji ne dolazi sa propisnim javkama. Lozinke t reba često mi-jenjat i . Mjesto logora t reba držati u najvećoj ta jnost i . Za svaki iz-nenadni prepad i nedovoljne mjere sigurnosti biti će odgovorni ko-mandir i komesar.

f.) Po svim selima t reba odmah uspostaviti narodne straže i patrole koje će biti podređene komandiru narodne straže u oslobo-đenoj općini i n jemu predavati svoje izvještaje. Komandir narodne straže potpada pod komandu bata l jona dok se ne uspostavi civilna vlast. Na glavnim cestama i prelazima koj i vode u oslobođeni k ra j , t reba postaviti naoružane patrole-izvidnice, koje će biti najveća si-gurnost od iznenadnog napada ja nepri jatel ja , a koje će istovremeno vršiti kontrolu nad svim sumnjivim licima. Štab bata l jona i svaka jedinica t reba da organizuje svoju vojničku obavješ ta jnu službu o k re tan ju oružanih snaga nepr i ja te l ja i o radu domaćih izdajica.

g.) Štab batal jona treba osigurati stalne veze sa jedinicama njemu podređenim. Po mogućnosti ustanoviti jedno mjesto koje ne smije biti niti logor niti štab, gdje će kurir i dolaziti, dobivati po-trebne instrukcije i vraćati se nat rag . To je potrebno iz razloga da slučajno kur i r bude uhvaćen i u s lučaju slabog držanja oda logor. Isto tako komanda bata l jona t reba da pošalje jednog kurira pot-puno opremljenog u Štab za Hrv. Pr . i G. Kotar za stalnu vezu sa višom komandom.

105

h.) Rezerve hrane, odijela, stvari, municije, vojne opreme ne smiju se ni u kom slučaju držati u većim količinama na jednom mje-stu niti u logorima. Svaki partizan mora da bude zadužen sa odre-đenim količinama municije, oružja, ' vojne opreme i drugih stvari, koje će mu biti pri ruci i za koje je on odgovoran pri sel jenju ili pri uzmicanju. Isto tako svaki partizan trebao bi imati u svojoj torbi izvjesne rezerve u hrani koje mogu s ta ja t i , kako ni u najgorem slu-čaju ne bi se našao u teškoj situaciji radi prehrane. Ne treba nikako stvarat i rezerve, nego sve kol'čine potrebne partizanima odmah raz-dijeliti, naročito se to tiče odjeće i obuće.

i.) Nijedan pojedinac niti jedinica ne smije smatra t i zaplijenjenu robu od neprijatel ja svojom vlastitom, nego zajedničkim vlasništvom svih jedinica, koje će dijeliti prema potrebama istih. To važi kako za oružje i municiju, tako za robu svih vrsta , pa i novac. Komanda ba-tal jona će izvještavati tačno o količinama plijena. Isto tako o svo-jim potrebama, kako u novcu i u ostalim stvarima, obrati t će se ko-manda batal jona štabu, koji će prema mogućnostima udovoljiti tim potrebama.

j.) U svakoj jedinici treba organizirati masovni kulturno-poli-tički rad, kako bi jedinice iskoristile svako slobodno vrijeme za po-dizanje kulturnog i političkog nivoa svih part izana. Treba organizi-rat i kolektivno čitanje svih novina, letaka i ostalog materi jala, na-prednih knjiga i brošura, učenje narodnih i s tranih revolucionarnih pjesama, priređivati na godišnjice slavnih dana narodnih borbi sviju nacija svečanosti i proslave, održavati sastanke po svim tekućim pi-tan j ima jedinica, kako bi svaki part izan učestvovao u r j e šavan ju pi-t a n j a života i rada svoje jedinice. Komesari t reba da budno paze na š tednju u kuhinjama, kako se ne bi razbacivala hrana nepotrebno, na čistoću, kao i na cjelokupnu ishranu jedinica.

k.) Svaka jedinica dužna je davat i redovni izvješ ta j na jman je jedanput nedjel jno svome štabu bata l jona i to o: izvršenim akci-jama, o njihovim uspjesima i nedostacima, o nanesenoj šteti nepri-jatel ju, o izmjenama u efektivu, kako u l judstvu tako i u naoruža-n ju ; o mjerama koje je preduzeo nepr i ja te l j u tim krajevima, o stri-je l janj ima, paležu i zulumima, hapšenju i ostalom; o moralu, disci-plini i borbenosti jedinica, kao i o političkom radu. Izvještaj i poli-tičkih komesara o nj 'hovom radu mora ju se slati posebno od izvje-š t a j a komandira, ali istovremeno.

1.) Partizanski odredi nisu samo vojničke borbene jedinice nego i političke jedinice, koje svakom prilikom i zgodom treba da iskoriste vrijeme da se povežu sa narodom, da mu objašn java ju ciljeve naše borbe, čitaju kolektivno sav mater i ja l agitacioni i propagandni koji dobivaju partizani, održavaju sastanke i zborove po-selima, i na t a j način betoniraju neslomljivo jedinstvo naroda i partizana, pozadine i f ronta .

106

m.) Komanda bata l jona mora da se poštara da se odredi što pr i je aktiviziraju, da postanu prave udarne jedinice, koje će kao i do sada nanositi teške i još teže udarce nepri jatel ju. Komesari se t reba ju pobrinuti da se partizani snabdiju potrebnim agitacionim ma-terijalom, po mogućnosti na svim akcijama, a naročito u hrvatskim selima i krajevima, i da ga razdijele ili prilijepe na zidove, kako bi se istovremeno vršila i politička akcija. Na t a j će način narod biti oba-vještavan o ciljevima naše borbe. Poslije svake akcije treba izvršiti kritiku i samokrit iku iste, o svim dobrim i rđavim s t ranama akcije, kako bi se nedostaci uklonili u budućim akcijama.

Gornje upute i naređenje t reba pročitati svim partizanima, a komandiri i komesari su dužni iste proučiti i poduzeti sve potrebno da se provedu u djelo. To treba da bude nas tojanje svih partizana isto tako kao i komandnog sastava.

Dne 5. XII. 1941


Poslati na znanje :

n.) Komandiri i komesari su postavljeni od više komande, a ne birani u jedinicama, te prema tome ne mogu biti niti smjenjivani u jedinicama, kao što je to bio s lučaj u nekim jedinicama.

o.) U mobilizaciji ne t reba se rukovoditi time da li je partizan služio vojsku ili ne, jer svakom se da je mogućnost da se obrazuje vojnički u rukovanju oružjem u samim jedinicama. U tu svrhu tre-ba ju se komandiri i komesari pobrinuti da se organiziraju vojnički kursevi.

BR. 41

PISMO OKRUŽNOG KOMITETA KPII ZA HRVATSKO PRIMORJE OD 5 PROSINCA 1941 GOD. O ZADACIMA PARTIZANSKE ČETE

U LEDENICAMA

PRIJEPIS PISMA OK ZA PRIMORJE PARTIZANSKOJ ČETI U LEDENICAMA

Dragi drugovi,

Dobro je da se među nama već jednom uspostavio dod'r, koji treba da se stalno održava u obostranom interesu te iz načelnih ne-ophodnih razloga. Odgovarajući na vaše pismo koristimo priliku da istodobno objasnimo neka važna pi tanja i utvrdimo naš međusobni odnos.

7.17

I. Veza između vas i nas treba da se stalno održava. Pobrinite se vi, kao što ste javili, za tačku u Pov.1, ali pronađite još po neku tačku, gdje bi mogli da vam ostavimo hranu, p o r u k e j slično. Te tačke imaju biti pouzdane i sigurne. I mi ćemo se pobrinuti za istu s tvar s naše strane.

II. Šaljite nam od vremena do vremena izvještaje o brojnom s tanju , potrebama itd., te nam (usmeno) pripremite plan, kakve pla-nove imate. Ovo ne treba da bude detaljno — nego općenito. Mi vam savje tu jemo da svakom prilikom govorite i djelom pokažete da ste zaštitnici naših sunarodnjaka, branitelj i naroda od ustaških razboj-nika i fašističkih okupatora. Nemojte praviti neke neozbiljne po-stupke, pr i je tnje , poruke, nego djela, ali ispravna, kako bi naš narod na djelu poznao tko ste i što hoćete. Ne zaboravite da niste niti ko-munisti, niti četnička vojska, nego hrvatska nacionalno-revolucionar-na vojska, dio oslobod'lačke vojske našeg naroda, i one junačke voj-ske bratskih naroda Srba, Čeha, Poljaka, Rusa itd. Ako budete mogli, održite sastanke, zborove po tamošnjim selima i s radnicima. Ob-jasnite im da su vaša djela obrana od razbojnika, us taša i okupatora, i da samo protiv nj ih vodite borbu.

III. Snabdijevanje — sa svim potrebnim — jeste u prvom redu vaša dužnost, vi se snabdijevajte ot imanjem od nepri jatel ja i izroda. Mi ćemo vam u tome pomoći; ali težište je na Vama samima. Zato vam već sada javl jamo, da ni u jednom slučaju ne možemo poslati novac u većim količinama — osim vas imade još borbenih grupa i potreba, a i nama je mnogo toga potrebno. Javite nam koliko vam je na jman je potrebno i za što — možda ćemo smoći ili inače pomoći. Stupite u vezu sa odredom »M. Gubec« — te hranu koju vam ša-ljemo dijelite s njima, a oni će s vama dijeliti svoje. Stvorite uopće sve moguće veze, odrede i tačke na koje se možete osloniti — nemojte se dati odsjeći, to bi bila smr t za vaš odred.

IV. Organiziraj te se uredno. Izaberite najsposobnijeg borca među vama za komandira, a stvorite i part . ćeliju — te polit, kome-sara odreda, kojima se svi mora ju u njihovom djelovanju najdiscipli-niranije pokoravati . Vaša linija, politika treba da bude nac. oslobod. politika, dok ćelija u odredu obuhvata part . članove u odredu, kao jezgro. Komandir je vojni šef odreda, a polit, rukovodilac je polit, šef odreda.

V. Konačno primite na znanje : Pošto se povežete sa drugim od-redima, dobit ćete upute i instruktore za vojne stvari — a polit, pod-padatfe pod Okružni part . komitet za Hrv. Primorje , odnosno Odbor nac. oslob. pokreta za isto područje. Mi ćemo biti posrednici između vas i njih, zato sve upute ćete dobiti od nas i nama i nikom drugom obraćaj te se za sve polit, i slične stvari .

1 Odnosi se na Povilje.

108

Budite disciplinirani u vo jnom i polit, pogledu, budite svjesni da ste jezgro nac. oslobod. odreda koj i će se polagano oko vas okupiti i da ste dio šire opće sv je t ske oslob. borbe. Budite uvi jek i svagdje v

nosioci pravde i poš ten ja , kaznite izdajice nemilosrdno, is t r i jebi te okupatore na svakom mjes tu . Ne d i r a j t e pr iva tnu imovinu se l jaka i drugih, oduzimaj te vojničko, državno i si., a u na jgorem slučaju bo-ga t i j ima , ali im ih pla t i te ili uskoro odštet i te . Vaš je p rogram još uvi jek nacionalni, ant i f . i oslobodilački, a ne klasni, proleterski — ali ne zaboravi te da baš kao komunis t i vodite borbu za svo j narod i n je -govu slobodu.

Drugi p u t jav i te n a m se k ra tko , koncizno i jasno. Na prvom sas tanku , koj i vi udesite i koj i bude moguć, [dobićete] d a l j n j a usmena ob ja šn j en j a .

SMRT FAŠIZMU — SLOBODA NARODU! OK

5. XII. 41 U više nav ra t a ovih dana poslat ćemo vam po 5 kg pasul ja , i da s tva r i uvi-jek javi te i potvrdi te pr . jem.

Potvrd i te pr i jem i usmeno!

BR. 42

OKRUŽNICA BR. 4 CENTRALNOG KOMITETA KPH OD 6 PRO-SINCA 1941 GODINE 1

O K R U Ž N I C A B R . 4

Svim par t i j sk im organizaci jama, komitet ima i jedinicama.

I

CK je u okružnici br . 3- objasnio par t i j sku liniju i i s takao nužnost upornog rada na s t v a r a n j u Narodno-oslobodilačke f ron t e i n jenih rukovodećih o rgana narodno-oslobodilačkih odbora.

Dosadanj i uspjesi po t o j liniji pa r t i j skog rada još uvijek ne za-dovol java ju . On se odvi ja i odviše sporo i na uskoj sek taško j osnovi. Glavni uzroci slabih r ezu l t a t a u s t v a r a n j u Narodno-oslobodilačke f ron t e nalaze se u sk r e t an ju s pa r t i j ske linije, n jenom nerazumijeva-

1 Redakcija posjeduje primjerak okružnice koji je umnožen na geštetneru.

5 Vidi »Zbornik«, tom V, knj. 1, dok. br. 46.

109

nju i nedovoljnoj odlučnosti u njenom provođenju u ž ivot Neke or-ganizacije i drugovi prave ove pogreške u borbi za s tvaranje Narodno-oslobodilačke fronte .

Prvo: Oni nisu mobilizirali sve part i jske snage (komitete, aktive, organizacije i simpatizere) u borbi za s tvaranje Narodno-oslobodi-lačke f ron te kako je to naglašeno u okružnici br. 3, nego su tom radu posvetili vrlo malo pažnje i odred.li svega nekoliko pojedinaca kojima su stavili u zadatak s tvaranje Narodno-oslobodilačkog f ronta .

Drugo: Mjesto da rad i borbu za s tvaranje Narodno-oslobodi-lačkog f ronta postave na najširu osnovu i da rade na pridobivanju širok h masa, pristalica raznih s t ranaka, a osobito pristalica HSS-a, za Narodno-oslobodilački f ront , neke se organizacije i drugovi ogra-ničavaju na jalove razgovore sa pojedinim predstavnicima HSS-a i drugih stranaka. To je sektaštvo vrlo štetno i opasno, osobito kad se znade da dio vodstva HSS-a sprečava s tvaranje Narodno-oslo-bodilačkog f ronta , propovijeda pasivnost i koči svaku borbu protiv fašističkog okupatora i njegovih ustaških slugu.

Težište rada i borbe za s tvaranje Narodno-oslobodilačkog f ron ta mora biti u masama (rad odozdo), ali se ne smije zapustiti ni rad na pridobijanju predstavnika raznih s t ranaka i grupa (rad odozgo). Rad odozdo i odozgo treba kombin'rati s borbom protiv protivnika i nepri jatel ja Narodno-oslobodilačkog f ron ta i bremzera Narodno-oslobodilačke borbe. Narodnim se masama mora uporno i neprekidno objašnjavat i štetna uloga ovih vođa i predstavnika razn'h s t ranaka i grupa, koji propovijedaju mir i pasivnost, i time pomažu ugnje-tače našeg naroda: fašističke okupatore i ustašku bandu.

Treće: U mnogo se slučajeva rad na s tvaran ju Narodno-oslo-bodilačkog f ron ta ograničava na uspostavljanje labavih veza s poje-dinim pristalicama raznih s t ranaka i grupa, ali se te veze ne pro-š i ruju i organizaciono ne učvršćuju.

Četvrto: Postojeći narodno-oslobodilački odbori nisu postali borbeni rukovodeći organi narodno-oslobodilačke borbe, jer im naši drugovi nisu postavili konkretne zadatke, nisu im objasnili nj ihovu ulogu i uputili u pravilan rad.

\

II

Karakter , funkci ja i zadaci Narodno-oslobodilačkih odbora

NOO nisu organi nijedne part i je ili organizacije. U nj ima t re-ba ju biti zastupane, preko svojih predstavnika, sve političke s t ranke, grupe i s t ru je koje su na liniji borbe protiv fašističkih okupatora i njihovih domaćih plaćenika. Pošteni i rodoljubivi elementi iz bivših općinskih uprava i drugih ustanova mogu ulaziti u NOO ako uživaju povjerenje naroda.

110

Zadaci NOO na oslobođenom području

1. Narodni su oslobodilački odbori na oslobođenom području privremeni organi vlasti, birani slobodno i neposredno od samog na-roda. Oni su privremeni organi vlasti zbog toga što su ukinuti s tar i organi vlasti (općinska uprava, kotarska poglavarstva, žandarme-rijske postaje) kao uporišta okupatora i njihovih slugu, a buduće t ra jne oblike i organe vlasti odred.t će oslobođeni narod poslije istje-r ivanja fašističkih okupatora iz naše zemlje i uništenja njihovih domaćih slugu.

Zadatak je NOO mnogostruk i raznovrstan. Oni vrše sve funk-cije vlasti osim vojničke kojom upravl ja ju štabovi partizanskih odreda.

2. NOO, kao nosioci vlasti oslobođenog naroda, poduzimaju sve potrebne mjere da se aktivizira i ujedini sav narod u borbi protiv fašističkih okupatora i njihovih ustaških i velikosrpskih plaćenika.

3. Oni poduz ma ju sve što je potrebno da se partizani pomažu i opskrbe hranom, odjećom, oružjem i svim drugim potrebštinama. U tom cilju treba aktivizirati i organizirati sve narodne snage na svom području. U pomaganju partizana i njihovom obskrbljivanju, narodni će oslobod.lački odbori na j t j e šn j e surađivati sa štabovima partizanskih odreda.

• 4. Oni organiziraju i održavaju red i sigurnost na oslobođenom području preko narodnih straža, koje osnivaju u svim mjestima. Na-rodne su straže podčinjene NOO.

Oni vode borbu protiv svih narodnih izdajica, plaćenika i age-na ta fašističkih okupatora i ustaških bandi, kao i protiv svih špijuna i sumnjivih tipova.

Oni organiziraju i provode obavješ ta jnu službu preko svojih specijalnih lica i organa.

Isto tako vode borbu protiv svih pojava krađe, pljačke, raz-bojstva i nereda.

5. NOO organiziraju opskrbu i ishranu stanovništva, a osobito ishranu siromašnih slojeva i neopskrbljene porodice palih boraca i partizana. Pod njihovom je upravom sva privreda (proizvodnja, trgo-vina, saobraćaj) , koja se s tavl ja u službu narodno-oslobodilačke borbe.

Oni vode strogi nadzor nad trgovinom i sprečavaju izvoz hrane, stoke, drva itd. sa svoga područja. Svim sredstvima sprečavaju i onemogućuju da se okupatori i njihove sluge bilo čime opskrbl juju sa oslobođenog teri tori ja .

6. NOO organiziraju i provode prosvjetni rad preko škola, anal-fabetskih tečajeva, narodnih čitaonica i prosvjetnih društava.

7. Oni preko svojih predstavnika i organa r j ešava ju sve spo-rove koji nas tupa ju između pojedinaca i skupina.

111

8. NOO t reba ju osigurati čvrstu pozadinu i nerazdvojnu vezu između naroda i njegovih partizanskih odreda, podižu borbeni duh, požrtvovanost i disciplinu stanovništva.

9. Za pravilno su funkcioniranje NOO potrebna materi jalna sredstva. Pošto su ukinuti porezi na oslobođenom teri tori ju, NOO mora ju raspolagati drugim izvorima prihoda. Zato se u okviru Na-rodno-oslobodilačke f ron te i NOO osniva Narodno-oslobodilački fond, u koji sav narod da je svoje priloge u novcu, hrani, odijelu i raznom drugom materi jalu.

NOO mogu, prema potrebi, u korist narodno-oslobodilačke borbe vršiti i rekviziciju od imućnih pojedinaca. Oni mogu zaplijeniti svu imovinu narodnih izdajica i plaćenika fašističkih okupatora u korist narodno-oslobodilačkog fonda.

III Narodno-oslobodilački odbori u krajevima gdje se vlast nalazi u

rukama fašističkih okupatora ili njihovih ustaških plaćenika

1. NOO u neoslobođenim krajevima rukovode narodno-oslobodi-lačkom borbom, i razvi ja ju sve oblike političke i ekonomske borbe — sve do naoružanog narodnog us tanka za oslobođenje našeg naroda ispod okupatorskog i ustaškog jarma.

2. Oni vode propagandu i borbu za okupljanje svih aitfifa-šističk h i rodoljubivih elemenata u Narodno-oslobodilačkom f ron tu .

NOO ne smiju visiti u zraku, oni moraju biti izraz borbene volje masa i borbeni rukovodeći organi, u koje ulaze najbolj i i najborbenij i l judi koji uživaju narodno povjerenje.

3. NOO vode propagandu i pomažu ostvarenje i jačanje parti-zanskih odreda, pomažu njihovu borbu, pr ikupl jaju za nj ih oružje, hranu i odjeću, obavješ tavaju ih o k re tan ju i namjerama neprijatel ja, prikrivaju partizane itd. Oni mora ju poduzeti sve da bi široke na-rodne mase svestrano pomagale partizansku borbu protiv fašističkih okupatora i ustaških bandi. Vrše mobilizaciju za narodno-oslobodi-lačke partizanske odrede.

4. NOO populariziraju Sovjetski Savez kao zaštitnika svih ugnjetenih i porobljenih, kao predvodnika u borbi za uništenje fašizma.

5. NOO organiziraju i rukovode borbom protiv terora oku-patora i njihovih ustaških plaćenika, sprečavaju hapšenje narodnih boraca, oslobođavaju uhapšene i zatvorene borce. Organiziraju oru-žani otpor naroda u borbi protiv fašističkog terora.

Oni vode borbu protiv šovinističke ustaške propagande, orga-niziraju i vode borbu hrvatskih masa protiv progona i klanja Srba u Hrva tsko j i nj ihovog nasilnog pokrštavanja .

6. NOO organiziraju i vode borbu protiv ustaških bandi, suzbi-j a ju njihovu propagandu, razbi ja ju ustaške organizacije tamo gdje

1 1 2

one postoje i sprečavaju nj .hovo osnivanje u mjestima i krajevima gdje ih još nema.

7. NOO sprečavaju i onemogućuju mobilizaciju, sprečavaju da ustaška banda t j e r a sinove naše zemlje u borbu protiv bratskih so-vjetskih naroda, i u borbu protiv oslobodilačke borbe partizana — u Liku, Bosnu, Srbiju i na Kordun.

NOO populariziraju borbu naroda u Jugoslaviji za nacionalno oslobođenje. Ističu potrebu bratske sloge, naročito Srba i Hrvata , i zajedničke borbe protiv zajedničkog nepri jatel ja .

8. NOO vode propagandu za bojkot tržišta i organiziraju široke seljačke mase u cilju provođenja tog bojkota.

Oni vode borbu protiv prodaje živežnih namirnica i stoke fa -šističkim okupatorima i sprečavaju izvoz hrane, goriva i raznih siro-vina u fašističku Njemačku i I tal i ju.

9. NOO organiziraju i vode narodnu borbu protiv popisivanja žita i stoke i protiv rekvizicije. Za s lučaj nasilnog oduzimanja hrane, stoke itd. od seljaštva, NOO mora ju pripremiti i organizirati oružani otpor naroda i tako sprečiti pljačku njegove imovine.

10. NOO vode široku propagandu [u] seljačkim masama i građanstvu protiv plaćanja poreza i organiziraju njihovo neplaća-nje, jer porezi danas služe narodnim tlačiteljima, fašističkim okupa-torima i n j ihovoj us taškoj bandi.

11. NOO vode borbu protiv svih protivnika i neprijatelja N. O. fronte i njene borbe. Oni mora ju suzbijati u t j eca j onog dijela vod-s'tva HSS-a koji je nepri ja tel jski raspoložen prema Narodno-oslo-bodilačkoj fronti , propovijeda pasivnost i mir i time koči svaku borbu protiv fašističkih okupatora i ustaških bandi. T a j dio vodstva HSS-a nameće svoju politiku bremzanjem narodne borbe i politiku pasiv-nosti pozivom na s t ranačku disciplinu i poslušnost. NOO mora prista-licama HSS-a objašnjavat i š tetnost takove politike i razbi jat i disci-plinu u njihovim redovima, koja ide za tim da ih održi u pasivnosti. Oni moraju objašnjavat i da disciplina u stranci ima služiti i jačati njenu borbu, a kada se ona zlorabljuje u druge ciljeve onda je t reba razbijati, da bi se oslobodilačka borba mogla razviti i uspješno pro-voditi.

12. NOO, okupljajući široke mase u Narodno-oslobodilačku frontu, mora nas to ja t i da mase što čvršće međusobno povežu njihov borbeni moral, nj ihovu borbenu disciplinu i požrtvovanost.

Narodno-oslobodilački odbori imadu se osnivati po selima, opći-nama, kotarevima i krajevima kako na oslobođenom, tako i na neoslo-bođenom području.

Par t i j ske organizacije mora ju osigurati rukovodstvo Par t i j e u NOO, mora ju kontrolirat i njihov rad i pružati im svestranu i svako-dnevnu pomoć.

8 Zbornik tom V, Icnj. 2 113

IV

Akcioni odbori

U mjest ima i krajevima gdje još ne postoje uvjet i za s tvaran je NOO treba pristupiti osnivanju akcionih odbora, koji će organizirati bojkot tržišta, voditi borbu protiv rekvizicije i plaćanja poreza itd.; te odbore treba osnivati s već unapred pripremljenim planom da se djelokrug njihovog rada i borbe postepeno proširuje, da s ekonom-skih i nižih oblika borbe prelaze na političke i više oblike i da tako prodru u NOO.

V Antifašistički f ron t žena

Fašizam, koji nosi sa sobom ra t i nezapamćeni teror, klanje, pustoš, nasilje, poniženje, glad i propadanje, bacio je žene u vrlo težak, nesnosan položaj — široki slojevi žena kod nas još1 ne uče-s tvuju aktivno u borbi za nacionalno oslobođenje ispod fašističkog jarma, niti pak u borbi za posebne zahtjeve žena.

U cilju aktiviziranja i povezivanja širokih slojeva žena i nj iho-vog povezivanja u Narodno-oslobodilačku borbu osniva se Anti-fašistička f ron ta žena. koja treba da obuhvati sve žene svih slojeva bez obzira na njihovu političku, nacionalnu i v jersku pripadnost. Antifašistička f ron ta žena ulazi u sastav Narodno-oslobodilačke f ronte .

Organizacioni oblik Antifašističke f ronte žena (AFŽ)

1. Na čelu AFŽ kao njen rukovodeći organ nalazi se Anti-fašistički odbor žena za Hrvatsku. U pojedinim pokraj inama, na pr. u Dalmaciji, Lici itd., osniva se AOŽ za dotičnu pokrajinu. Oni su podč njeni AOŽ za Hrvatsku, a na svom području rukovode radom svojih mjesnih AOŽ, koji se osnivaju u svim gradovima, kotarevima i selima.

2. Radi lakšeg i bržeg okupl janja i aktiviziranja žena, u velikim se gradovima osnivaju A 0 2 po zanimanjima, na pr. AOŽ radnica, AOŽ intelektualki, AOŽ domaćica, AOŽ omladinki itd. Odbori koji su zastupani u mjesnom AOŽ razvi ja ju aktivnost na svim sektorima (tvornicama, kancelari jama, školama, na t rgu, pred trgovinama itd.) i s tva ra ju aktive žena preko kojih će voditi propagandu i pokretat i široke slojeve žena u borbu. Aktivi žena s tvara ju se i po selima.

3. Predstavnice Antifašističkog f ron ta žena ulaze u nacionalno-oslobodilačke odbore u svima mjest ima i kra jevima gdje oni već postoje.

4. Antifašistička f ron ta žena u Hrvatskoj , koja ima da ostvari borbeno jedinstvo i ujedini sve žene, jeste sastavni dio Antifašističke f ron te žena Jugoslavije i svjetske AFŽ.

114

Zadaci AFŽ

1. Da široke slojeve žena akt iviz i ra i pokrene u Narodno-oslo-bodilačku borbu protiv faš is t ičkih bandi i n j ihovih us tašk ih plaćenika.

2. Da svim sreds tvima pomaže borbu Narodno-oslobodilačkih par t izanskih odreda.

3. Da popularizira SSSR i n jegovu vodeću ulogu u borbi za uniš ten je faš izma.

4. Da vodi an t i faš i s t ičku propagandu, da sprečava faš iz i ran je žena i ženske omladine, da un i š t ava postojeće fašis t ičke organiza-cije žena i sprečava s t v a r a n j e novih.

5. Da vodi borbu prot iv t e ro ra okupa tora i us taških bandi. 6. Da sprečava mobilizaciju ko ju sprovode fašist ički okupator i

i nj ihove us taške sluge radi borbe prot iv SSSR-a i gušen ja oslobodi-lačke borbe par t izana Jugoslavi je .

7. Da vodi borbu prot iv izvoza h r ane i goriva u zemlje naših t lači te l ja — fašis t ičkih okupa tora .

8. Da vodi borbu za dovoljnu ishranu, a prot iv gladi i skupoće, oduz imanja h rane i odjeće u kor is t faš is t ičkih bandi.

9. Da vodi borbu prot iv s l an ja žena na rad u Njemačku , g d j e su izložene te roru , gladi i poniženju.

10. Da vodi borbu za r avnopravnos t žena i muška raca u tvor -nicama i radionicama ( j ednaka plaća za jednaki r ad ) , na s tudi -j a m a itd.

11. Da vodi borbu prot iv svih m j e r a koj ima us t a ške bande na -s to je da ponize i oku ju žene i da ih up regnu u službu svoje zloči-načke izdajničke politike.

Pa r t i j sk i komitet i i organizaci je t r e b a j u odmah provesti š i roku p ropagandu za s t v a r a n j e Ant i faš is t ičkog f r o n t a žena i pr is tupi t i osnivanju ant i faš is t ičkog odbora žena. Tom se radu koj i mora biti pos tavl jen na na j š i ru osnovu t reba posveti t i na jveća pažn ja . U AOŽ-a t r eba da ulaze naše na jbo l j e i na j ak t ivn i j e drugar ice (članice pa r t i j e i s impatizerke) i na jbo l je i na jborbeni je žene iz raznih ženskih orga-nizacija i redova organiz i ranih žena.

P a r t i j s k e organizaci je su dužne da os igu ra ju rukovodstvo P a r -t i j e u AF2-a i n jenim odborima, da kon t ro l i ra ju i pomažu n j ihov rad i borbu.

Sva rukovodstva , organizaci je i članovi mora ju obavezno dobro prouči t i ovu «okružnicu i poduzeti sve da se u n j o j i s taknut i zadaci š to bolje i š to pr i je ostvare.

6. XII. 1941 CENTRALNI KOMITET

KOMUNISTIČKE PARTIJE HRVATSKE

115

BR. 43

IZVJEŠTAJ GLAVNOG ŠTABA NOP ODREDA HRVATSKE OD 6 PROSINCA 1941 GOD. VRHOVNOM ŠTABU NOP ODREDA JUGOSLAVIJE O VOJNO-POLITIČKOJ SITUACIJI U HRVATSKOJ

GLAVNI ŠTAB NAR OSLOBOD. PARTIZ. ODREDA

HRVATSKE Br. 17. 41

6. XII. 1941 god.

VRHOVNOJ KOMANDI NARODNO-OSLOBODILAČKIH PARTIZ. ODREDA U JUGOSLAVIJ I

Primili smo vaš dopis u kom ukazu je t e na glavne nedos ta tke nacionalno-oslobodilačkog pokre ta u Hrvatskoj. ' - Svjesni smo svoje zadaće i na s to j a t i ćemo da te nedos ta tke što je moguće pr i je svla-damo i uklonimo.

Ova j š t ab međut im još ni je mogao da obuhvat i glavne par t i -zanske snage pod jedinstvenu komandu, j e r se tek nalazi u s t ad i ju organ zacije. Neposredna veza uspostavl jena je samo s par t izanima Korduna i Banije, dok s drugima, naroči to sa Likom, ta veza još uvijek zapinje. Ličanima je upućeno pismo, koje su oni primili još 20. XI, ali do d a n a s nema odgovora. O v a j š tab je uput io 1. XI I naroči tog oficira delegata za uspos tavu te veze.

Veza s Gorskim Kota rom i P r i m o r j e m je preko te rena za sada nemoguća, a do danas je nismo uspjel i uspostavi t i ni preko Karlovca.

Prelaz vo jnog rukovodstva s okružnih komite ta na G. Š. odvija se jako sporo, je r ni t i drugovi u Lici ni u Gorskom Kotaru nisu shva-tili važnost š to brže jedinstvene vojne komande.

Kako smo iz Zagreba obaviješteni , uputil i su Ličani i Gorski K o t a r svoje izv ješ ta je preko Zagreba, dok mi još uvi jek nismo niš ta primili.

Za pravi lan rad t r eba t i će o v a j G. Š. cijeli niz dobrih oficira, ali ih za sada još ne možemo izvući iz terena, pa, ukoliko postoj i moguć-nost, bilo bi po t rebno da nam se pruži pomoć iz Zagreba . Na te renu ćemo naročito teško naći d r u g a koj i bi mogao da organizuje političku obav je š t a jnu službu. «

0 operat ivnim n a m j e r a m a i mogućnost ima moći ćemo da vas izvijestimo tek kad se uspostave sve veze i kad upoznamo čitav te ren . Za sada će o v a j š t a b posvetiti g lavnu pažn ju borbama u Kordunu i

1 Redakcija posjeduje kopiju izvještaja. 5 Vidi dok. br. 9.

116

Banij i i Lici, a s vremenom, za š to se već ukazu ju mogućnosti , moći će se preko Modruša i Drežnice povezati borba u Gorskom Kotaru . Opći plan koj i ćemo težit i os tvar i t i je po jačana akci ja i koncentra-cija snaga za čišćenje t e rena na međi Like, Gorskog Ko ta ra i Kor-duna obuhvaćajući i Cazinski ko tar . S time u vezi mislimo da bi t re-balo iskorist i t i i d rugove r adn ike i omladince koji će nam biti upu-ćeni na teren. Miš l jenja smo da se odredi fo rmi ran i od t ih d rugova koncen t r i r a ju na već spomenutom terenu. Ne znamo kako je za-mišl jeno f o r m i r a n j e radničkih b a t a l j o n a ; mi smo miš l j en ja da bi bilo korisno fo rmi r a t i ^mješovite jedinice, je r je dosadašn je iskustvo pokazalo da pr isustvo borbenih i svjesnih radnika j ako u t ječe i na borbenost ostal ih par t izana . To se naroči to pokazalo u 1. četi I. ba ta-l jona K. P. O.'1 Takvom razdiobom bi se sa m a n j e l judi post igao veći vojni efekat .

Šal jemo vam i zv je š t a j o akc i jama Kordunaškog par t izanskog odreda tokom mjeseca novembra 4 . Ostalih i zv je š t a j a nemamo. U zadn je dane od ig rava ju se oveće borbe u području I, II i I I I ba ta l jona K. P. O., ali o tome još nemamo službenih obav ješ ten ja .



BR. 44

IZVJEŠTAJ BR. 1 ŠTABA NOP ODREDA ZA HRVATSKO PRI-MORJE I GORSK.I KOTAR OD 6 PROSINCA 1941 GOD. GLAVNOM ŠTABU NOP ODREDA ZA HRVATSKU O STANJU I AKCIJAMA

BATALJONA

STAB NARODNO-OSLOBODILAČKIH PARTIZANSKIH ODREDA ZA HRVATSKO PRIMORJE I G. KOTAR

I Z V J E Š T A J B R . 1 GLAVNOM ŠTABU NARODNO-OSLOBODILAČKIH

PARTIZANSKIH ODREDA HRVATSKE

Primili smo vašu naredbu br. I1 dne 2 decembra 1941 g. P rema upu tama VŠ provedena je reorganizac i ja na našem te r i to r i ju na sl je-deći način: cijeli t e r i to r i j sač in java par t izanski odred, koj i se sas toj i od I i II ba ta l jona , iako efekt iv jedinica ne odgovara u potpunost i direkt ivama VŠ. Razlozi ko j i su nas rukovodili da tako postupimo

3 Kordunaški partizanski odred. 4 Vidi dok. br. 31. 1 Vidi dok. br. 12.

117

bili su sl jedeći: b ro jno s t a n j e četa od 80—120 ljudi, kako to zah t j eva VŠ, ne može biti provedeno u praksi , za to što je par t izanski pokret , naroči to u hrv . k ra jev ima , tek u razvoju i ta s i tuac i ja zah t j eva orga-niz i ranje š to većeg b r o j a logora po na jvažn i j im mjes t ima kako bi poslužili kao centr i za okupl jan je da l jn j ih par t izana i za političko d j e lovan je u da t im mjes t ima, a isto t ako kako bi se nepr i j a t e l ju nanosili udarci na. mnogo s t r ana . Pos to je svi uv je t i da u skoro vr i jeme popunimo efektiv sa pridolaskom većeg b ro j a ljudi, t ako da će i naše jedinice odgovarat i naredbi VŠ.

I ba ta l jon organiziran je u Cl- kome pr ipada 5 logora. Radimo na organizaci j i šes toga logora. Ba ta l j on nosi ime »Marka Trbovića«, poginulog narodnog borca dne 4. XI. ov. g. Bro jno s t an j e l judi u I ba t . »Marka Trbovića« je 650:! pa r t i zana u logorima, dok je za razne akci je bilo mobilizirano na selima do 25004 l judi (prekopavanje ces ta ) . To su seljaci par t izani koj i iz raznih raz loga nisu u logorima, a koj i na poziv komande odlaze na akcije. Tr i logora pomenutog ba ta l jona nalaze se u Cl , 5 jedan u B7° a drugi A7.7 Šesti se f o r m i r a u C2.8 — N a o r u ž a n j e ovoga ba t a l jona je s l jedeće: 450'' pušaka, 201* puškomitra l jeza , 30.00011 metaka , 5012 piš tol ja . Svi se logori spre-m a j u za zimovanje, kao u izgradnj i baraka-zemunica, h rane i odijela, sk i ja i ostaloga.

Borbe i akci je I ba t . »Marka Trbovića«

Par t izan i su počeli da d j e l u j u u Cl 1 3 pred 4 mjeseca i za to vr i jeme su naneseni nepr i ja te l ju , kako us t a šama t a k o i Tal i janima, veliki gubici. P r ema izjavi j ednog višeg t a l i j anskog oficira u C214

na cesti C215—A516 palo je 175017 t a l i j ansk ih vojnika, zarobl jeno

5 Drežnica. Slično su u ovom i drugim izvještajima Štaba Primor-sko-goranskog NOP odreda šifrirana i imena drugih mjesta pomoću slova i brojki. Redakcija je, na osnovu ključa šifre koji je sačuvan, dešifrirala sva šifrirana imena.

3 Da neprijatelj ne bi saznao stvarno brojno stanje ako bi dospio do dokumenta, brojke su šifrirane na taj način što su bile pet puta veće od stvarnih brojki. Tako je ovdje bilo 130, a ne 650 partizana.

4 500 5 Drežnica 6 Gomirje 7 Ledenice 8 Jasenak 9 90

10 4 « 6000 " 10 13 Drežnica 14 Jasenak 15 Jasenak 18 Novi 17 350

118

Fotokopija prve stranice dokumenta br. 44

\

vojnika i podoficira, zapl i jen jeno puškomitra l jeza , pušaka, munici je i ostalog r a tnog mate r i j a l a i opreme, spal jeno je više kamiona. (De-t a l j n i i zv ješ ta j i o t im akc i j ama davani su pri je na odgovara juća mjes ta , gd je ih možete za t raž i t i ) . Pored toga likvidiran je veći b r o j izdajica i narodnih nepr i ja te l ja , spal jene 3 pilane koje su radile za nepr i ja te l ja . Kao rezu l ta t tih borbi č i tava općina je bila oslobođena 9. X. ov. g., a okupa to rska vo j ska ko ja je bila koncent r i rana u ovom k r a j u bila je pr is i l jena da se povuče.

20. X. ov. g. nep r i j a t e l j je ponovno došao sa ogromnom sna-gom (4—5 hi l jada f a š i s t a i vojn ika) i zauzeo je ponovno C11S. Drug i veliki iznenadni nep r i j a t e l j u to vr i jeme bio je snijeg, ne samo par t i -zanima nego i narodu, ko j i se u t im pri l ikama povukao kućama. T a j dan 20. X je da tum genera lnog n a p a d a j a ta l i janskih okupatora na sve naše logore u či tavom ter i tor i ju , s namje rom da se zada smrtn i uda rac par t izanskom pokre tu . U tome je nepr i ja te l j imao pomoć domaćih izdajica, šp i juna i slabića, kao i nedovoljnu opreznost i bud-nost u napadnut im logorima. Upada jem nepr i j a te l j a u oslobođeni te r i to r i j uspio je namami t i narod raznim smicalicama, kao na pr . hapšen jem 20-torice narodnih prvaka i n j ihovim momentanim pušta-n jem, izdavanjem nekih tobožnj ih propusnica pri jeteći da će svakome ko se ne pr i javi biti spa l jena kuća i sve popl jačkano. I pored svega o b j a š n j a v a n j a i borbe, [p reko] masovnih sas tanaka , da su to obične smicalice nepr i j a te l j a , da se ne smije pr i javl j ivat i , većina naroda je pošla da digne te nazovi-legit imacije i bilo uhapšeno 500 ljudi, uk l ju-čujući i one koj i su bili puš ten i : a sada ponovno uhapšeni, š tav iše i jedan dio par t izana se pokolebao pod pr i t iskom svojih famil i ja , ot išao kućama i bio pohva tan [po] Tal i janima. Držan je naroda pred faš is t i -čkim okupatorom bilo je odlično, j unačko i dostojno našeg naroda . Prebi jani , tučeni, na t i skan i po 95 u male podrume tako da nije bilo m j e s t a nit i za s jedenje , držani preko mjesec dana, izdržali su sve to ne pr iznavajući t e rećen ja jednog kukavice. Is tovremeno sa hap-šenj ima bili su izvršeni n a p a d a j i na dva logora blagodareći izdaji Marka Kosanovića1 0 i B ranka Tatalovića,2" odbjeglog par t izana. Na-pad je bio izvršen na logore, na svaki sa po 700 faš is ta , r ano u j u t r o , sa t r i s t rane . Drugovi par t izani uspjel i su se probiti , ranivši petoricu Tal i jana bez naših gubi taka . Mate r i j a lna š te ta je s l j edeća : 6 ta l . pušaka, 3 bombe, 1.000 met., 300 met . tal., 4 pisaće mašine, radio-apa ra t , hek togra f , 10 dinamita , sav kancelar i jski pribor, 20 ćebadi, 100 pari donova, rezervno rub l je i odijelo, 8 vreća brašna , 20 vreća k rumpi ra , 6 vreća kupusa , 100 kg graha , 30 kg mast i , 20 kg kave i ostalog mater i ja la . Da je pala tolika količina s tvar i u ruke nepri-j a t e l j a uzrok je nepravi lna i bolesna politika s a k u p l j a n j a rezervi radi

,R Drežnica 19 Strijeljan studenog 1941 godine, kao narodni neprijatelj. 50 Kao narodni nepri jatel j pobjegao koncem rata u inozemstvo.

121

rezervi, nepodijel jena na vr i jeme među sve logore i među pojedine part izane, te nesklonjena u zemunice podal je od logora. Da se nepri-j a t e l j u oba logora pr ivukao u toliku blizinu (50 m) a da nije bio opažen dokazuje da s t ražarska služba ni je bila dobro organizo-vana i da je bila nedovoljna. V o j n a organizaci ja i disciplina t akođer nisu bile na dovol jnoj visini. Po svim t im p i tan j ima izdali smo ins t ruk-cije i na ređen ja da se sve te pogreške i nedostaci odmah uklone.-1

Poslije tih n a p a d a j a došlo je do ko leban ja i u ostal im logorima, pa čak i do likvidacije istih, oružje zakopano, a par t izani su se povukli svojim kućama.

Posl i je n a p a d a j a na logore počelo je po selima, upravo zato jer ni je bilo više logora kao zašt i te sela, do neviđenih zuluma i pl jačke. Samo iz sela Tomića odvedeno je 50 glava goveda, ovaca i svinja , po-kradene sve kokoši, pokradena sva roba u kućama, imade kuća koje su ostale uopće bez i komada rubl ja , odneseni su čaršavi, ćebad, ćilimi, razne kućne potrebe, šumski a la t do n a j m a n j i h sitnica, br i jaći pribori, razbi jane šivaće mašine, probadani noževima mjehovi kovača, sazuvane čarape sa nogu ženama. Kao v rhunac svih zlodjela, silovali su m a j k e ne jake djece i d jevojke . Kad su kod nekih l judi našli škljoce. koje su imale kao tvornički znak srp, te su l jude na licu m j e s t a prebi jal i i tukl i vičući »komunisti«. Zapalili su po selima 10 kuća i 15 s tanova.

Između mase uhapšenika odmah su odvojili iz mase 6-toricu uhapšenika te iste s t r i j e l ja l i odmah u Jasenku . Kao prvi je s t r i je -l j an komandir par t izanske jedinice d r u g Milan Kosanović-Veljko, član Kompart i je , koj i je uhvaćen u svo jo j kući poslije n a p a d a j a na n jegov logor. Držan je komandira je bilo junačko. Idući na s t r i j e l j a -n j e govorio je narodu koji se našao na p u t u : »Borite se hrabro , slo-boda je tu!« N a j p r i j e mu je ispal jeno iznad glave i pored nogu, naš to je povikao: »Šta pos tupate kukavički? Ubi j te me ili mi d a j t e revolver da se sam ubijem«. Ni je si dao vezati oči niti pucat i u leđa. N a j p r i j e mu je ispaljen plotun u noge, d rug i u s tomak a tek treći u glavu. Pao je sa s t i snutom pesnicom. Dal je su s t r i je l ja l i Jovana Tatalovića, t akođer člana Kompar t i j e , koji se isto tako h rab ro držao, nada l j e De jana Tomića, par t izana, Lazu Tatalovića, s t a rog 17 g., par t izana , D r a g a n a Vukelića, s t a rog 15 g. i na koncu pre ts jednika na rodnog vi jeća izabranog poslije oslobođenja Drežnice, člana Kompart i je , rad-nika^seljaka, ko j i je proveo 23 g. u Americi i 4 g. u SSSR-u, d ruga Marka Trbovića. Držan je s tar ine je bilo zaista herojsko. Na p i t an je vojnog isl jednika da l i je zais ta radio u Drežnici odgovorio j e : O v a j narod nije niš ta kriv. Ja sam bio u Americi 23 g. i u Sovje tskom Sa-vezu 4 g. Iako je Amerika demokra t ska zemlja, ja sam se nauživao slobode i k r u h a samo 4 g. Tamo sam vidio novo društvo, koje o v a j narod ne poznaje, vidio sam l jude koji ne poznaju bijedu niti izrab-l j ivanje . Po mom dolasku ovamo ja sam radio na tome da se to ovdje

51 Vidi dok. br. 40.

122

ostvari. Mnogi su to teško shvaćali, kao što to i vi teško još danas shvaćate koji branite fašizam i Musolinija«. Drug Marko je imao 52 g. St r i je l janje je izvršeno 4. XI. 1941 g. Osim ove 6-torice poginuli su u Jasenku još Nikola Tomić i Dušan Maravić. Nadalje je u Ogulinu s t r i je l jano daljnih 14 ljudi dne 2. XII. 1941 iz mase uhapšenika i to : Alu Tomića, člana MK Kompart i je u Drežnici, Milana Tomića, Nikolu Tomića, Savu Tomića, Dušana Maravića, Savu Radulovića, Milana Tatalovića, Nikolu Maravića, Vitomira Vukelića (Jagat ića) , sve parti-zani, te Vaju Radulovića i neke ostale čija jmena još ne znamo. Dr-žanje s t r i je l janih je, prema vijest ima koje smo do sada primili, bilo odlično i junačko. Govori se da su se pjevajući provezli Ogulinom na s trat iš te .

Fašistički okupator je napustio Drežnicu, pa i Jasenak kao gar-nizonsko mjesto iz koga je prepadao Drežnicu ponovno dne 4. XI. ov. g., te se još do danas nije vrat io u ponovno slobodni teri tori j . Namjes to tal i janskog garnizona od nekoliko hiljada vojnika došlo je 60 domobranaca i 2 oficira u Jasenak, te je pojačana žandarmerij-ska stanica. U novostvorenoj situaciji, pri raspuštenosti partizanskih jedinica i bezvlašću koje je vladalo u ovome kraju , stoje pred koman-dom batal jona »Marka Trbovića« kao i pred narodom velike zadaće. Štab je postavio pred komandu I bat. sljedeće zadaće: 1. povući isku-stvo iz prošlih događa ja ; 2. momentana mobilizacija zakletih parti-zana, te novih boraca i uspostavl janje logora; 3. na jbrža priprema za zimovanje u svim pravcima: hrana, odijelo, skije, zemunice, maga-zini; 4. uspostaviti vlast u vidu narodne straže, seoskih patrola, ime-novati komandira narodne straže, pripremiti sve potrebno za izbor odbora narodno-oslobodilačkog f r o n t a ; 5. povećati masovni politički rad na selu, te izdavanja propagandnog mater i ja la : letaka, plakata, te letaka upućenih domobranskim vojnicima; 6. čišćenje oslobođenog teri tori ja od izdajica, te partizanskih jedinica od kolebljivih i nepo-vjerljivih elemenata; 7. organizovati obavješ ta jnu službu i 8. otpočeti odmah sa akcijama. Za očekivati je da će I bat. sa našom pomoći ispuniti pred njega postavljene zadaće u -najkraće vrijeme.

Poslije napada ja na centralni logor Drežnice povukli su se parti-zani prema Brinju gdje su u zajednici sa 6-toricom ondašnjih parti-zana borbeno proslavljali 7 novembar. Rano u ju t ro toga dana na-padnut je kamion tal i janskih faš is ta na cesti Žuta Lokva—Brinje, te su ubijena 2 oficira, 9 vojnika, te ranjeni 1 oficir i 3 vojnika. Istog dana poslije podne napadnut je t ranspor t tali janskih vojnika u 10 kamiona na cesti Žuta Lokva—Senj, iza kojega je išao poštanski kamion. Kamioni su pobjegli, dok je autobus zaustavljen, ubijeno u n jemu 5 ustaša i tek kad je stigla autobusu pomoć — 4 kamiona tal i janske vojske, partizani su se povukli bez gubitaka.

Dne 23. XI. ov. g. ubijen je u svojoj kući izdajnik Marko Ko-sanović, koji je vodio tal i janske fašiste u jedan logor. 1. XII. ov. g.

123

je u njegovoj kući, te njegovih rođaka : izdajnika Nezira Nikole Ko-sanovića i njegovog oca Rade Kosanovića, zaplijenjena veća količina hrane: 750 kg pšenice, 200 kg mesa, 20 kg masti, 20 lit. petroleja, 150 kg graha, 100 kg kukuruza. 2 goveda, 12 ovaca, te ostalog plijena i nadalje nešto odjeće.

Dne 4. XII. ov. g. dvije jedinice partizana I bat. približile su se periferij i Ogulina, približivši se neprimjetno bosi kućama ustaških krvoloka u selu Puškarićima,-- koji su poznati radi bacanja stotina nevinih ljudi u jame, te opkolivši kuće ušli su istovremeno u njihove stanove. Ustaški krvnici, svjesni svojih zlodjela, nisu na spavanju kod svojih kuća, nego spavaju pod zaštitom okupatora izvan svojih stanova. Zapaljena je kuća Puškarića cestara, zaplijenjeno 40 kg masti i mesa, 2 para cipela, 1 odijelo, te legitimacija na ko jo j nisu slučajno bile kapljice posušene krvi. Iz jedne kuće je odgovoreno vatrom iz pištolja na akciju partizana, koji su također odgovorili. Talijanski vojnici, iako u neposrednoj blizini, kao niti ustaše nisu se pojavljivali za čitavo vrijeme akcije, koja je izvršena bez gubitaka. Akcija je bila odgovor na s t r i je l jan je 14-torice koje su Talijani stri-jeljali dan prije toga u Ogulinu.

Dne 5. XII. ov. g. jedna jedinica istog bata l jona rastovarila je 19 vozova tehničkog i ogrijevnog drveta , zaplijenivši lance i upozo-ravajući kirijaše da prestanu sa tom pomoći us tašama i Talijanima. Kirijaši su obećali da neće više voziti.

Part izanska jedinica I bat. u B7,-3 osnovana pri je 1 i pol mje-seca, likvidirala je u svom radu nekoliko ustaša i nepr i ja te l ja čija imena i zlodjela ćemo vam javiti kad s tvar i pobliže ispitamo. 10. XI ista jedinica spriječila je izvoz drva iz šuma u okolici, iz kojih je do da l jn jega prestao svaki izvoz. Dne 24. XI izvršen je napad na mana-stir u Gomirju, koji je bio vođen u režiji modruške županije poslije odlaska pravoslavnih popova. U akciji je učestvovalo svega 95 ljudi partizana i seljaka. Zapli jenjena je velika količina hrane, koja se, nažalost, u velikoj većini ili gotovo sva nalazi u rukama seljaka. Zaplijenjeno je 13 prasaca. 1 junica, 1 tele, 600 kg pšenice, 50 kg kukuruza i ostalih stvari . Upozorili smo ih da nastoje što više te hrane pokupiti za naše zimske rezerve.

Dne 30. XI likvidiran je narodni izdajica Ilija Vergaš, bivši lugar, koji je sa bandom prodanih četnika: Stankom Trkuljom, Dra-gić Marijanom, Milanom Savićem, Miladinom Elinašom, Grnjicom Curevićem likvidirao trojicu naših drugova par t izana: Antu (Tonu) Horvata , Radu Macešića i Stevana Milčevića, kako je o tome izvijestio Bilten GŠ br. 6 na 14 s tr .

~ Na karti: Puškarić Selo 33 Gomirje

124

Mi se nalazimo već 8 dana u Cl , - 1 gd j e da j emo svu našu pomoć direktno na terenu, po selima i logorima pri izdavanju p ropagandnog mate r i j a l a ( le tak za domobranske vojnike, letak o posl jednj im doga-đa j ima u Drežnici) , te u reorganizaci j i i u spos tav l j an ju par t izanskih jedinica u ovom ba ta l jonu .

I z v j e š t a j o akc i jama i radu II ba t . u n a t r a g 10 dana nismo primili, te ćemo vam isti poslati sa s l jedećom vezom. Ovog pu ta vam ša l jemo samo k r a t k i pregled života i akt ivnost i II ba t . od n jegovog osnivanja .

U sas tavu II bat . nalazi se 5 logora i t o : 1 u B2,25 1 u A8,-" 1 u A6,-7 1 u A2,"s a, kako dobivamo glas nezvanićno, uspostavio se još 1 u A2. Bro jno s t a n j e II ba t . ne možemo vam dat i posve tačno, ali kreće se oko 1.000-'' l judi. N a o r u ž a n j e : pušaka cca 1.000,30 puško-mit ra l jeza po ran i j im izv ješ ta j ima 60.a i

I ovi logori p re t rp je l i su velike n a p a d a j e nepr i ja te l ja , gdje ne-p r i j a t e l j nas to j i , obzirom na bliz.nu ta l i j anske granice, te obalne pozadine, da na svaki način likvidira par t izansku opasnost . Vjero-j a t n o s te čuli za napad na Delnički logor, ko j i je pretrpio j ak udarac. Tu smo izgubili dva d ruga . Drugar icu Maru3- i Sipeka.33 Drugar ica Mara je bila s tudentsk i borac, član Središnog odbora Saveza s tudent-s tva, delegat na ams te rdamskom kongresu prot iv r a t a i fašizma, dva pu ta delegat s tuden t s tva na kongres ima u Parizu, španjolski dobro-voljac, r edak to rka f ron tovskog časopisa, te bibliotekarka u školi ofi-cira i pol i tkomesara In t e rb r igada u Pozo Ribiu, r edak to r i Speaker madr idskog radi ja , admin i s t ra to r u Service kadru u Barceloni, te konačno par t i zanka u naš im odredima. U svim zeml j ama gdje je radila bila je članica kompar t i j a . Kad se približila g rupa ta l i janskih vojnika sa oficirom na čelu, ona je ubila oficira, te pala prost r i je-I jena nj ihovim metcima. Imali smo veliki mate r i j a ln i gubi tak. U oruž ju ni je bilo gubi taka . Nepr i j a t e l j je imao 30 što mrtv ih što ra-n jenih oficira i vojnika. I zv je š t a j i de ta l jn i su poslani već pri je o tome događa ju , a neke s tvar i se još i s t ražu ju .

1. XI izvršen je napad na logor u A6 noću u 9 sa t i . Iako je bilo 1 h i l jada ta l i janskih vojnika, napad je odbijen i nepr i j a te l j se povukao u bi jegu. N e p r i j a t e l j je imao jednog r a n j e n o g oficira, a mi nismo imali gubi taka . Isti logor se naročito is taknuo u čišćenju

24 Drežnica 55 Delnice 29 Lič 37 Bribir 29 Sušak m 200 30 200 31 12 32 Vjera Hynkova-Vejvoda 33 Nikola Sipek

125

ustaških gadova i domaćih izdaj ica u Al , 3 4 kao i u akc i jama prot iv Tal i jana na cesti A53r'—C2.36 Ovih dana radi na sp rečavan ju mobili-zacije Pavelićevih r eg ru ta , te zaus tav l j a autobuse koji ih odvoze u kasa rne i i sp ražn ju je iste.

Novo uspostavl jen je logor u A8.37 Izvršio je jednu akci ju spa ja -jući električni vod od 6.000 volti sa te lefonskim vodovima na liniji Sušak—Zagreb. Telefonski s a o b r a ć a j bio je za 48 sat i posve obu-s tavl jen , a kako se sazna je , onesposobljene su sve te lefonske m a n j e centrale na t o j liniji. Logori u A23s nalaze se, takoreći , u neprekid-no j borbi sa Tal i janima već od 7. XI. I već više od 10 dana nemamo s n j ima veze. Uprkos svih pokuša ja da se ta veza uspostavi, baš smo mi j edanput išli i u s t a rom logoru naišli smo na Tal i jane. O tome ćemo poslati de ta l jan izv ješ ta j . Znamo samo da ima mnogo Tal i jana mr tv ih i ran jen ih . Znamo nada l j e da je komandir našega odreda r a n j e n u ruku . Na putu su kur i r i koj i t r e b a j u da ih pronađu. Oni su vrlo dobro naoružani , ali zapreka većoj mobilizaciji l judi je nemogućnost nabavke većih rezervi h rane .

Baš sada smo primili i zv ješ t a j o ponovnom pokuša ju napada ja na logor u B2,3a t ako da se opet nalaze u s t a n j u p rese l j avan ja .

Akcije na pruzi na jednom od naš ih na jvažn i j ih objekata , koje su se pr i je razvi jale vrlo povoljno, usl jed velikog sni jega bile su prekinute ; potrudi t ćemo se da to nadoknadimo.

Kao š to možete iz i zv ješ ta ja vidjet i , mi se nalazimo u ponovnoj reorganizaci j i poslije jačih nepr i ja te l j sk ih udaraca , te i s am Štab je pokretan. Štab, koji je bio uz razbi jeni logor u B2, pos to jao je svega 8 dana, gd je je upravo bilo već sve spremno za izdavanje redo-vitog radio-biltena, lista ovog š t a b a »Goranski partizan«,1 0 te ostalog mate r i j a l a i n jegovog p r e š t ampavan j a . Ali uprkos svega toga sa-v lada t ćemo sve poteškoće, stabil izirati logore, produži t i sa akci jama još više nego do sada. Naroč i tu n a m brigu zada je p reh rana pr imor-skih logora i oni t raže od nas pomoć, a mi ne možemo da im je damo još uvi jek zato što s tvarno nemamo nikakvog novca i nadamo se da ćete n a m vi u tome pomoći. N a d a m o se da ćemo vlast i t im

34 Primorje 35 Novi 36 Jasenak 37 Lič 38 Sušak 39 Delnice 40 »Primorsko-goranski partizan« počeo je izlaziti u siječnju 1942

godine. List je trebao izaći koncem 1941 god., ali uslijed napada na del-nički logor, gdje je bila instalirana tehnika, nije tada izašao. Izašlo je 8 brojeva »Frimorsko-goranskog partizana«. U početku je bio glasilo Štaba Primorsko-goranskog odreda, a poslije Štaba V operativne zone. Taj je list odigrao ogromnu političku i mobilizatorsku ulogu naročito među partizanskim jedinicama. Donosio je direktivne članke, ocjene među-narodne situacije, informacije sa frontova, vijesti o akcijama partizana, razne reportaže o borbi, itd.

126

silama doći do veće svote novaca, ali još za sada nemamo ništa u r u k a m a .

Po tački 6. vaše naredbe ne možemo v a m za sada poslat i sas tave š tabova dok i u tom pogledu ne izvršimo izvjesne promjene . Šaljemo vam 2 kur i r a i 1 oficira za vezu koji će primit i potrebne upute.

Dinamita imademo 50041 kg i pikir i ta 6504- kg. Predlažemo GŠ za H r v a t s k u da se par t izanske jedinice u C4,43

koje sada p r ipada ju jednom ličkom ba ta l jonu čiji je š t ab vrlo udal jen od t ih jedinica, pr ikl juče našem I bat. , j e r sa n j ime sač in java ju jednu te r i to r i ja lnu cjelinu i [pos to j i ] mogućnos t svakodnevne s a r adn j e u akc i jama i političkom radu u tom k r a j u . P r imjeću jemo i to da je nj ihova veza sa višom komandom, obzirom na to da se nalaze daleko na per i fer i j i ličkog te r i to r i ja , vrlo slaba. Nadamo se da će to biti na jbo l j a ga ranc i j a da se popravi s t a n j e u tom k r a j u koje je sada nezadovol javajuće, kao i politička s i tuac i ja u tom k r a j u .

Is to tako pot rebna n a m je pomoć u kadrovima. Trebali bi jednog ili nekoliko l judi koj i bi mogli samosta lno da rade na određenim mjes t ima. Politički r ad na selima i u odredima još uvijek pada na nas i najveći dio političkog rada u pozadini, naroči to u oslobođenom teri-to r i ju , gd je narod traži da dolaze s ta lno naši odgovorni drugovi, a g d j e su domaći kadrovi nedovoljni i slabi. Zato bismo t rebal i drugove koj i bi bili na raspoloženju Štaba i upotrebl jeni za takve svrhe.

Na n a j h i t n i j i način se pos tav l ja p i t an je l j ekara i to po moguć-nost i dvojice za o v a j te r i tor i j . Si tuaci ja je u tom pogledu najozbil j-n i ja i mnogo nas zabr in ju je . Ran jen i d rugovi kao i bolesnici nema ju nikakve njege, a pomoć iz g radova je u tom pogledu nikakva. Is to tako l judima iz oslobođenog te r i to r i ja nemoguće odlaziti u gradove, radi opasnosti pred us t a šama i okupator ima, da se liječe, pa se i u tom pogledu pos tavl ja to p i t an je na jh i tn i j e . Očekujemo da ćete n a m svakako poslati l jekare , kao i na jnužn i j i sani te tski ma te r i j a l u kome jako oskudijevamo.

Dne 6. XII. 1941 SMRT FAŠIZMU — SLOBODA NARODIMA'

Pol i tkomesar Komandan t Mijo Vuletić44 Veljko Kovače vic

P. S. Podvučeni brojevi su š i f r i r an i ! Prilozi: Ins t rukc i je Š taba za Hrv . Pr . i G. K o t a r na znanje svim

part izanima, komandi r ima i komesar ima I bat .4 5

Letak domobranskim voj., podofic., oficir, jasenačke posade.46

41 100 45 130 45 Brinje 44 Ivo Vejvoda 45 Vidi dok. br. 40. " Redakcija ne posjeduje ovaj letak.

127

B R . 45

IZVJEŠTAJ KOMANDE DRUGOG BATALJONA KOMANDANTU NOP ODREDA KORDUNA I BANIJE O IZVRŠENIM AKCIJAMA

OD 1 DO 7 PROSINCA 1941 GODINE1

KOMANDA II PART. BATALJONA NACIONAL. OSLOB. POKRETA

KORDUNA I BANIJE 7 prosinca 1941 god.

I zveš ta j o izvedenim akc i jama

KOMANDANTU KORDUNA I B A N I J E

Akcije izvedene od s t r ane ovog ba ta l jona u vremenu od 1 do 7 prosinca 1941 god. su sledeće:

I .

Obaveš ta jnom službom doznalo se je da će nepr i j a te l j 1 ili 2 prosinca vrši t i pokol j i pal jevinu K r n j a k a prema Vel junu. Da bi se zločinačka namera nepr i j a te l j a sprečila, sa 2. četom bez 2 desetine i 3. četom bez 2 voda, kao i sa 3. vodom 3. čete ovog ba ta l jona pcseo sam Budačku Reku, ispred sela Beli Klanac do Skradske Gore. Desno t j . p rema Debeloj Kosi nalazila se 1. četa 1. ba ta l jona . 2. XII oko 10 časova nepr i ja te l j je nas tupao cestom Krn jak -Ve l jun paleći pred sobom kuće i un iš tava juć i narodnu imovinu. P r i svome n a s t u p a n j u naišao je na 1. četu 1. ba t a l jona i na 3. vod 2. čete ovog ba ta l jona . Nepr i j a t e l j je v a t r o m odbacio ove delove nazad i zapalio još neko-liko kuća, a kada je video da naše levo krilo vrš i opkol javanje , isti je počeo naglo povlačenje prema K r n j a k u . Levo krilo 3. čete, koje se spusti lo na železnički nasip, na dal j ini oko 300 m, otvorilo je va t ru na nepr i j a te l j a koj i je u neredu počeo bežati prema K r n j a k u . Ova j napad levog krila povukao je i desno krilo u napad, t ako da je nepri-j a t e l j gonjen do ceste ko ja se odva ja od glavne ceste za Vojnić. Na samom križu nepr i j a t e l j je napadnu t tako, da se jedan deo odvojio i pobegao prema K r n j a k u a jedan deo cestom prema Vojniću. Poš to mu je od s t r ane našeg desnog kri la bio presečen put za Vojnić, ne-p r i j a t e l j je zauzeo p l jeskanu 2 u blizini glavne ceste i odavde davao ogorčen otpor . Poš to je p l jeskana bila odlično mes to za cdbranu , nepr i j a t e l j je uspeo da se u pl jeskani zadrži do dolaska motorizaci je iz Vojnića. Po dolasku motorizacije, ba t a l jon se povukao na ran i je položaje gde je u obližnjim selima zanoćio.

1 Redakcija posjeduje prepis izvještaja. 5 Tako se u tom kra ju naziva mjesto gdje se vadi šljunak.

128

U ovoj borbi zaplenjena su 3 karabina. Jedan drug je ran jen u desnu ruku. Ceni se da je kod nepr i ja te l ja bilo oko 50 mrtvih, a za ranjene nema se tačnih podataka.

II. 3-XII ove god. u 7 časova napadnuta je baraka kod tunela.

Napad nije uspeo iz razloga što pridodati mitraljezi iz 1. čete 1. bata-l jona nisu mogli dejstvovati jer su bili odviše podmazani, pa zbog hladnog vremena mast je ukočila pokretne delove. mitraljeza koji su morali da se na licu mesta, t j . pred vra t ima same barake, rasklapaju i čiste. Nepr i ja te l j je iskoristio ovu priliku i poseo blagovremeno rovove pripremljene za odbranu. Pošto nije bilo izgleda da će se nepr i ja te l j predati, a niti se moglo istom bliže prići, izvršeno je po-vlačenje iz borbe.

U ovoj borbi poginulo je 5 nepri jatel jskih vojnika. Sa naše s t rane nije bilo gubitaka.

III. Na dan 4 ov. m. oko 70 I ta l i jana pod vodstvom veljuških žan-

dara uputilo se prema s. Mračaju. Po dolasku u selo Mrača j uputili su se prema s. Grobnik, isto popalili, pohvatali kokoši i pobegli putem za Veljun. U ovom vremenu 2. četa ovog batal jona nalazila se u za-sedi, ali je 1 vod 2 čete, neznajući tačno s t an je i mesto nepri jatel ja , pre vremena i bez potrebe povukao se prema Kestenovoj Gori i omo-gućio nepri ja te l ju pal jenje s. Grobnik. Verujem da je na ovo povla-čenje i što na nepri ja te l ja nije gađano uticalo okolno stanovništvo koje je zahtevalo da se na nepri ja te l ja ne gađa pošto je prošao selo Mračaj bez paljevine i napada ja na stanovništvo.

IV. Na dan 6 ov. m. iz 2. i 3. čete ovog bata l jona formiran je 1

odred jačine 70 drugova koji su izvršili zasedu na Zalčevoj Kosi na automobile koji redovno između 8 i 9 časova prolaze od Cetin Grada za Slunj. Zaseda je postavljena u toku noći neprimetno od okolnog stanovništva. U 8.30 časova jedan lovac primetio je osmatrača za dolazak automobila. Kako je lovac osmatr&ču pobegao u pravcu sela Ponor, to sam odmah naredio povlačenje zaseda. Po dolasku u s. Batnogu, sa jednog visa u blizini sela Ponor, a na udal jenju 1.500 do 2.000 m, oko 10 karabina otvorilo je na odred vatru. Ovom prilikom drugovi iz odreda samovoljno su se grupisali u jednu gomilu i dali se u bjeg po otvorenom zemljištu otvarajući va t ru samovoljno iz gomile, kojom je prilikom drug Kosjer Đuro ubio druga Milana Zdjelara. Ovo se desilo što je drug Kosjer gledao kuda bježi, a unazad je okrenuo karab 'n i pucao u pravcu od kuda je dobivena nepri-ja te l jska va t ra .


Ovom prilikom r a n j e n je u ruku i d rug Grudić Božo. Ni je se moglo u tvrdi t i da l i je d rug Grudić r a n j e n od s t r a n e nepr i j a t e l j a ili od metka naših drugova.

Do ovog neželjenog s luča ja ne bi došlo da su komandiri , vodnici i desetari , kao i sami drugovi, išli u određenom s t ro ju i slušali izdata na ređen ja , j e r bi se opasan prostor , po dobivenoj vatr i , prešao pre-bacivanjem po delovima i s igurnos t drugova bila bi zagaran tovana .

Po povra tku sa Zalčeve Kose zaplenjena je pošta ko ja je išla iz Cetin Grada za Slunj . U pošti su nađena obična i službena ak t a . Kako službena, tako i obična pošta pregledana je u š tabu ovog ba ta-l jona i sva a k t a i p isma bez vrednost i i potrebnih poda taka uniš tena su, a a k t a i pisma ukoliko bi mogla poslužiti za naše svrhe dostav-l j a j u se na uviđaj .

V.

Odred Široka Ri jeka izvršio je p rekopavanje ceste Velika Kla-duša—Krs t in j a na više mes ta .

VI.

Na dan 2 ov. m. na cesti Ve l jun—Krnjak , na dužini 3 km, uni-š tena je u potpunost i te lefonska l inija.


Komesar Zast . komandan ta

BR. 46

IZVJEŠTAJ KOMANDE TREĆEG BATALJONA OD 7 PROSINCA 1941 GOD. KOMANDI NOP ODREDA KORDUNA I BANIJE O

IZVRŠENIM AKCIJAMA KRAJEM STUDENOG I POČETKOM PROSINCA1

KOMANDA III PARTIZANSKOG BATALJONA NAC. OSLOB. ODREDA KORDUNA I BANIJE

Br. 10. — 7. XII. 1941.

KOMANDANTU KORDUNA I B A N I J E P r e d m e t : i zv j e š t a j o akc i jama.

Dana 3. XII. u noći Odred Zbjeg, sa jednim rezervnim odredom, sruš io je t . t . s tupove na cesti Pr imiš l je—Slunj , koj i još do danas nisu popravljeni . 5. XII pomenuti Odred sruš io je 34 s tupa na cesti

1 Redakcija posjeduje kopiju izvještaja.

130

Slunj—Rakovica , koj i t akođer jo š do d a n a s nisu podignuti . Odred Mo-čila također 5. XII srušio je 36 t . t . s tupova na cesti Rakovica-Slunj . Dana 4. XII Odred Plaški, Tobolić i Močila pripremili su akciju na žand. s tanicu Modruš. Akci ja prvu noć nije izvršena pošto se doznalo da je u Modruš došlo 3 kamiona Tal i jana , već se poslalo da se točno izvidi jeli to istina. Drugu noć Odred Močila odustao je od akci je i uputio se u s v o j logor t j . Močila. Odred Tobolić i Plaški pr i povra tku u svoj logor napal i su na želj . s tanicu Lat in u k o j o j su bili smješteni Tal i jani . Napad je izvršen, bačene su 3 bombe, a u n u t r a u samoj stanici nas ta la je panika kod Tal i jana . Jedan od Tal i jana otvorio je v r a t a od zgrade i opalio me tak iz puške, naš to su se par t izani raz-bježali. Ustanovl jeno je da su 4 Ta l i jana ubijena, 3 r a n j e n a i jedan skre tn ičar H r v a t ubijen, koj i se nalazio tog momenta u zgradi. Od ove akcije nismo imali nikakove koristi .

Komanda ovoga ba t a l jona vodi i s t ragu radi čega je došlo do otkaza poslušnosti i č i jom krivicom.

2. četa 25. XI. Porušeno 40 tt s tubova na cesti Slunj-Rakovica i cesti Rakovica—Drežnik Grad , Is te večeri p r eme tnu ta su okolna sela Rakovica, Lipovača i Grabovac u cilju t r ažen ja oružja , pošto je oba-vi ješteno da se u t im selima nalazi oružje . Oružje ni je nađeno, već 1 rad io-apara t , jedna vojnička sprema i pisaći mate r i j a l iz škole. 23. XI napadnu ta je žand. s tan ica Vaganac sa jednim odredom. Uspjeha ni je bilo. Odred ni je bio u mogućnost i razoružat i s tanicu, j e r ih je bilo malo, a s tanica je dosta velika.

29. XI . Nekoliko par t izana u Bosni razoružalo je dva žandara podpunoma, o te ta 2 ka rab ina i sva sprema. I s toga dana 6 par t izana 2 čete uput i lo se do blizu Cetin Grada, da razoruža ju jednoga us tašu . Us taša je razoružan. P r i povra tku par t izane je za tekao dan i oni se sklonili u obližnju šumicu, u to naišla pa t ro la od 30 us taša u cilju da ih pohva ta ju . Par t izan i su prihvati l i borbu, ubili i ranili 7 u s t a ša i na te ra l i ih na povlačenje. Gubi taka kod nas ni je bilo. Usp jeh : 1 ka-rabin i sprema.

1. XII. Razoružana žand. s tanica Johovica. Dobiveno 14 pušaka, 246 metaka i nešto vo jne spreme. P r i napadu žandar i pobjegli .

Povećanje koje se vidi u b ro jnome s t a n j u oružja , dobiveno je u gore navedenim akc i jama i p r ikup l j an j em po selima.


Pol. komesar Dragić Bruj ić

Komandan t Mih. Savić-

' Mihailo Savić

9* 131

BR. 47

BROJNO STANJE JEDINICA TREĆEG BATALJONA NOP OD-REDA KORDUNA I BANIJE OD 7 PROSINCA 1941 GODINE

BROJNO S T A N J E KOMANDE III PARTIZANSKOG B A T A L J O N A NAC. OSL. F R O N T E

OD 1—7 XII . 1941


KOMANDA III PARTIZANSKOG BATALJONA

NAC. OSLOB. POKRETA KORDUNA I BANIJE

Br. 10.-7. XII . 1941 Komandan t Mih. Savić

1 Dvocijevna lovačka puška " - Kapislara — starinska puška 5 U originalu je pogrešno sabrano i napisano 9171 umjesto 10.171.

132


BR. 48

IZV JEŠTAJ KOMANDE NOP ODREDA KORDUNA I BANIJE O BORBAMA OD 30 STUDENOG DO 8 PROSINCA 1941 GODINE

IZVJEŠTAJ O AKCIJAMA OD 30. XI DO 8. XII. 41

AKCIJE I BATALJONA

29. XI, poslije napada na kamione (2) u šumi Petkovici na cesti Kaxlovac-Slunj, 1. četa ovog ba t a l j ona nalazila se u pr iprav-nom s t a n j u i držala položaj uz cestu. U međuvremenu zauzeli su i odredi I I ba t a l j ona položaje t akođer uz cestu. T a j položaj držali su ti odredi 3 dana .

1. XII . U vezi s un i š t en jem 2 kamiona u šumi Petkovici 2. četa ovog ba ta l jona porušila t . s tupove na cesti Vojnić—Karlovac u du-žini 2 km. 1. četa porušila je na cesti Kar lovac—Slunj t. t . na dužini 3 km i uništila 2 mosta . Mobilisani odred Koranski Br i jeg uništio je istog dana 2 km s tupova između Tušilovića i Karlovca.

2. XII. U 10 sa t i pr i je podne oko 500 Tal i jana počeli su redom paliti sela.

Naša 1. četa I ba t a l jona nalazila se u Burić Selu, i kad se ne-p r i j a t e l j ska vojska približila do Gorn j eg Grabovca, 1. četa je zauzela položaje f ron t a lno i započela borbu sa nepr i ja te l jem. Nepr i ja te l j , koji je imao 3 pu ta jače bro jno s t an j e , potisnuo je našu 1. četu sa prvog položaja na d rug i i to jedno pol km n a t r a g na drugi položaj. 1. četa dobila je vezu s odredima II b a t a l j o n a koj i su bili na položaj ima prema Bijelom Klancu t j . na zapadnoj s t r an i ceste Krn j ak—Slun j . U tome času nepr i j a t e l j je palio selo Martinoviće u K r n j a č k o j Rijeci, a naša četa, dok je dobila vezu s II ba ta l jonom, hitno je obrazovala jur išni vod koj i je na čelu s komandan tom bata l jona prešao u na-pad, te jur išom zauzeo Martinovića selo, gd je je ubijen 1 Tal i jan. Ne-pr i j a t e l j je nakon toga počeo naglo da se povlači i komandant bata-l jona dao je nalog da še nepr i j a t e l j goni. Naše t rupe razvile su se od ceste Krn j ak -S lun j duž cijele Rijeke do Vojničkog Grabovca i po-čele nas tupat i , dočim odredi II ba t a l jona razvili su se zapadno od ceste K r n j a k — S l u n j i t akođer počeli nas tupa t i goneći nepr i ja te l ja . Nepr i j a t e l j je bježao u panici bez ikakvoga reda i komande i gonjen je sve do Čukura Božića gd je se je zaustavio i zauzeo položaj pod s t i jenom ispod koje je bilo teško istoga i s t je ra t i . Naše t rupe su na-pravile jači pri t isak, ali je nepr i ja te l j , koristeći se dobrim zaklonom, izdržao. Mi smo sebi uzeli u zada tak da nepr i ja te l j a onako razbi jena uništ imo, s toga smo ht je l i izdržati borbu do sumraka kada bi na jur i š zauzeli nepr i ja te l j sk i položaj, ali u tome je došla vi jes t da od

135

Vrgin Mosta preko Vojnića kreće pomoć od 17 kamiona vojske i 8 tenkova. Među našim borcima je nas ta la mala zabuna,, te je koman-dir 1. čete, bez p i t an j a komandanta , izdao nalog za povlačenje ; ko-mandi r je u to vr i jeme bio na desnom kr.lu, a komandan t je bio na l i jevom krilu položaja, naš centar i desno krilo su se povukli, dočim je lijevo krilo ostalo na položaju. Nepr i j a t e l j je to osjetio, pa je napravio j ak pri t isak na naše lijevo krilo na kome je bio komandan t I ba ta l jona . Tu se razvila na jk rvav i j a borba. Bombe su bacane po 20 komada u minuti sa obje s t rane, protivnici su bili udal jeni oko 8 me-t a r a jedni od drugih. Za vr i jeme borbe obaviješten je komandan t da je desno krilo povučeno, pa je odmah poslat kur i r da se povra te na t r ag , jer je odstupnica li jevoga kri la bila potpuno ugrožena. Naše t rupe su se povukle i zauzele p rvošn je položaje i ponovo napale ne-pr i j a te l j a , u isto vr i jeme stigla je nepr i ja te l ju pomoć prema r a n i j o j vi jest i , a kako su naše t rupe istrošile munici ju i borci umorni , ni-jesmo bili u s t a n j u da pr ihvat imo borbu sa svježim nepr i ja te l j sk im snagama, izdao je komandan t nalog za povlačenje. Za vr i jeme borbe na li jevom krilu naših snaga poginuo je naš d r u g Miloš Petrović-Pek, pogođen metkom pod lijevu s isu; na tome mje s tu izgubio je nepr i ja-t e l j 17 vojnika i na desetine r an jen ih .

Nepr i j a t e l j je u borbi toga dana izgubio oko 50' mr tv ih te na desetine ran jenih , a mi smo imali jednoga mr tvoga i 3 lako r a n j e n a .

Iako su se naše t rupe povukle u sela i odmarale se, a nepr i ja -t e l j je ostao na položaju, ali ni je mogao ni t a j dan ni su t r adan ni s tope napri jed, nego se je povrat io u Karlovac paleći uz pu t što mu je ostalo kad je nas tupao .

1. XII. Izvršila je 2. četa ovog ba t a l j ona rušen je te lefonskih s tupova na pu tu Vojnić—Karlovac. Srušeno je 2 km t.t . Is t i dan 1. če ta porušila je 3 km t.t . na cesti Kar lovac—Slun j i 2 mosta . Mobili-sani odred Koranski Br i j eg uniš t io je 2 km 1.1. između Tušilovića i Karlovca.

AKCIJE II BATALJONA

1. i 2. XII . nalazi se 2. i 3. če ta ovog b a t a l j o n a na položaju s I ba ta l jonom. 2. XII oko 10 časova nep r i j a t e l j je nas tupao cestom Kr-n j a k — V e l j u n paleći pred sobom kuće i un iš tava juć i narodnu imovinu. P r i svome n a s t u p a n j u naišao je nep r i j a t e l j na 1. četu I ba ta l jona i na 3. vod 2. čete ovog ba ta l jona . Nepr i j a t e l j je va t rom odbacio ove dijelove nazad i zapalio još nekoliko kuća, a kada je vidio da naše lijevo krilo vrši opkol javanje , počeo se naglo povlačiti p rema Kr-n j aku . Lijevo krilo 3. čete, koje se spust i lo na željeznički nasip, otvo-rilo je v a t r u iz dal j ine od 300 m na nepr i j a te l j a . Nepr i j a t e l j je u neredu počeo bježat i prema K r n j a k u . Ova j napad lijevog krila po-vukao je i desno krilo u napad, t ako da je nepr i j a t e l j gonjen do ceste ko ja se odva ja za Vojnić. Na samom raskršću napali smo nepr i j a t e l j a

136

t ako žestoko da se j edan dio odvojio i pobjegao prema Krn jaku , a d rug i dio pošao je cestom prema Vojniću. Pošto mu je od s t r ane našeg desnog krila bio presječen put za Vojnić, nepr i j a t e l j je zauzeo p l jeskanu u blizini glavne ceste i odavde davao ogorčen otpor. Nešto kasni je st igla je nepr i j a te l j ska motorizaci ja i ba ta l jon se povukao na svoje ran i je položaje. U ovoj borbi palo je 50 nepr i ja te l j sk ih voj-nika, na našo j s t ran i r a n j e n je 1 par t izan . Zarobili smo 3 karabina .

3. XII. Oko 7 časova u j u t r o napal i su odredi ovog ba ta l jona sa ju r i šnom desetinom 1. čete I ba t a l jona ba rake kod tunela . Napad ni je uspio s raz loga toga što mi t ra l jez i 1. čete nisu mogli dejstvo-vat i jer su bili suviše podmazani . U samom napadu poginulo je 5 ne-pr i ja te l j sk ih vojnika. S naše s t rane gubi taka nije bilo.

6. XII. 2. i 3. četa ovog ba ta l jona izvršila je zas jedu na Zal-čevoj Kosi čekajući automobile koji redovno između 8 i 9 časova prolaze cestom Cetin Grad—Slun j . T a j dan automobil i nisu prolazili, te smo mi oko 10 sa t i krenul i na t r ag . Na povra tku naišli smo na ne-p r i j a t e l j sku zasjedu ko ja je otvorila na nas v a t r u ; tom prilikom došlo je do panikerskog ods tupan ja ko jom prilikom je ubi jen d r u g Milan Zdjelar . On je pao od našeg metka . J edan d r u g je r a n j e n od s t rane nepr i ja te l ja . Po povra tku sa Zalčeve Kose zapl i jenjena je pošta koja je išla za Slunj .

Od 5 o. m j . na da l je vrš i 4. četa ovog ba ta l jona un i š t avan je ceste Kladuša—Krs t in ja—Vojn ić .

2. XII. Uništi la je 2. četa ovog ba ta l jona u potpunost i t. t . na cesti Kar lovac-Slunj na dužini od 3 km.

AKCIJE III BATALJONA

3. XII. Odred Zbjeg s jednim rezervnim odredom srušio je 1.1. s tupove na cesti Pr imišl je-Slunj , koj i još do danas nisu popravljeni .

4. XII. Odred Plaški, Tobolić i Močila pripremili su akciju na želj. stanici Modruš. Akci ja ni je izvršena zato što je Odred Močila odustao od akcije i uputio se u svo j logor. Odred Tobolić i Plaški pr i povra tku u svoj logor napal i su na želj. s tanicu Lat in . Bačene su 3 bombe, ali pošto je jedan od Tal i jana opalio metak, par t izani su se razbježali . 4 Tal i jana su ubi jena a 3 r a n j e n a .

1. XII. Razoružana je žand. s tanica u Johovici. Dobijeno je 14 karab ina i 246 metaka . P r i napadu žandar i su pobjegli . Komanda ovog ba ta l jona vodi i s t r agu : radi čega je došlo do otkaza poslušnosti u 1. četi u Odredu Močila i či jom krivicom.

AKCIJE VI1 BATALJONA 30. XII. N a p a d n u t a je žand. s tan ica Zirovac. Napad je izvršio

jedan odred 2 čete ovog ba ta l jona . Akci ja je uspjela . Dobiveno je 10 karabina i 12 bombi i 1700 metaka . Stanica i opština su zapaljene.

1 Vjerojatno se odnosi na Četvrti bataljon.

137

Žandari , pošto su razoružani, puš teni su na slobodu. U s a m o j borbi ubijen je jedan žandar , a 1 je teže r an jen . Na našo j s t r an i gubi taka nema.

4. XII. Izvršena je akci ja na želj. s tanicu Bačuga-. Dobiveno 11 karabina . Na s t r an i nepr i j a te l j a pala su dva, a dva su r an jena , a na našo j s t ran i 2 su par t izana ubi jena. Tačan i zv ješ t a j još ni je st igao.

Iz gore navedenih akci ja vidi se da je u roku od 8 dana dobi-veno ukupno 38 karabina .


Komesar Komandant F. Kovač1 odsutan

BR. 49

N A R E Đ E N J E GLAVNOG ŠTABA NOP ODREDA HRVATSKE OD 9 PROSINCA 1941 GOD. ZA DOLAZAK NA KONFERENCIJU

VOJNIH PREDSTAVNIKA LIKE I KORDUNA


HRVATSKE Br. 18. 9. XII . 1941 god.


U petak u ju t ro , 12. XII, t r eba na jkasn i j e da počne konferenci ja vojnih preds tavnika Like i Korduna . Od drugova s Korduna t r eba da dođu komandant , polit, komesar i komandan t I ba ta l jona . Budući da se komandant Ličke grupe partiz. odreda 1 već nalazi ovdje, to po-četak konferenci je ovisi o vašem dolasku. Ako se d rug komandan t još ni je vra t io iz Banije, onda će konferenci j i pr isus tvovat i polit. kom. i komandan t I ba ta l jona .

Ako [ j e ] s luča jno s t igao pozvati oficir iz Gorskog Kotara , po-vedite odmah i n j e g a na konferenci ju .

2 Vidi dok. br. 135. 3 Vjećeslav Holjevac 1 Narodni heroj Vlado ćetković

138

Već vam je saopćeno da je d ruga r i ca Milka- pala u Karlovcu, s toga poduzmite odmah sve potrebno da se osigura prebacivanje dru-gova koj i će nam biti upućivani iz Zagreba shodno našem dopisu br . 143, točka 4.

Na konferenci ju ponesite ma te r i j a l da biste mogli da iznesete točno s t an je u Kordunu i Bani j i . Ponesi te točno brojno s t an je sa-s tav l jeno po priloženom fo rmula ru .


Polit , komesar Komandant M. Snagić (Se l jo ) ' Ivo Vladić"'

BR. 50

IZVJEŠTAJ S E K R E T A R A OPERATIVNOG PARTIJSKOG RUKO-VODSTVA CENTRALNOG KOMITETA KPII PRVOM POLOVICOM PROSINCA 1941 GOD. CENTRALNOM KOMITETU K P J O AKCI-

JAMA U S J E V E R N O J HRVATSKOJ 1

Na području Okružnog komite ta Osijeka izvedene su slijedeće akci je :

U os ječkoj ložionici oštećene su d a l j n j e 3 lokomotive. Jedan ovdašnj i s impatizer koj i je putovao u Zemun zapalio je 5 vagona s i jena nami jen jenog za Njemačku . Izgorili su i vagoni. U posl jednja dva t j e d n a došlo je do sudara n jemačkih brzih vozova sa teretnim na pruzi Vinkovci—Šid. Prv i je bio kod Đeletovaca. Uništene su lo-komotive, nekoliko vagona sa tovarom. Poginula su 3 željezničara i nekoliko Ni jemaca, a r an j eno nekoliko željezničara i Ni jemaca. Drugi suda r je bio kod Jankovaca pr i j e 5 dana . Uništeni su lokomotiva i ne-koliko vagona. Deta l j i još nisu poznati . Sabotažu su izvrš.Ii željezni-čari. Šef stanice iz Đeletovaca pobjegao je.

Za 7 novembra simpatizeri i omladinci po selima između Vin-kovaca i Vukovara i p rema Osijeku izvjesili su crvene zastave na te-legrafske s tupove k r a j pruge, na drveće, bunare i bunkere i ispisali

2 Narodni heroj Nada Dimić radila u Operativnom partijskom rukovodstvu Karlovac, uhapšena 17 studenog, a strijeljana od ustaša početkom 1942 godine.

3 Vidi dok. br. 36. 4 Narodni heroj Franjo Ogulinac-Seljo 5 Ivo Rukavina 1 Redakcija posjeduje prepis izvještaja bez datuma i potpisa.

139

su parole : »Smrt us tašama« , »Smrt okupator ima«, oživio SSSR« i slično. Ustaše i žandar i vršili su h a j k u po selima i pohapsili nekoliko l judi koj i sa akci jom n e m a j u nikakve veze.

U Vinkovcima, u ložioni, pokvareno je 7 lokomotiva ko je su ostale na o tvorenoj pruzi.

Seljaci ovog k r a j a sve m a n j e iznose na pi jacu svoje produkte , a sada se radi na tome da se organizira potpuni bo jko t g radske pi-jace i da seljaci odbiju davan je kukuruza i ostale h rane u državne magacine. Seljaci su otpočeli sa k l an jem svinja i sakr ivan jem hrane , uslijed s t r aha pred rekvizicijom.

U Varaždinu su pr i je nekoliko dana stupili u š t r a j k radnici tvor-nice Tivar. Zbog nestašice k ruha postavili su z a h t j e v : povećanje plaće i dobi jan je dvost ruke količine k ruha . Pokušalo se razbit i š t r a j k pri-silnim mje rama , ali n i je pošlo za rukom. Radnici su dobili t ražene po-višice.

7 o. m. došlo je do suda ra na glavnom kolodvoru u Zagrebu. Raz-mrskane su lokomotive i 2 poš tanska vagona. Bilo je i lakše ran jen ih putnika.

Nedos ta je i zv ješ t a j o akc i jama u Slavoniji . Posrednim putem smo saznali da je odred iz Bjelovara zaplijenio oko 15 pušaka sa mu-nicijom i da je povodom te akcije-, na bazi denuncijaci je nekog se-l j aka , pao sekre ta r O .K . (Turč in) . Odred Novska3 , Nova Gradiška4 , Pak rac ' , Garešnica0 vode već više dana borbu s žandar ima i us ta -šama. Zvaničnog i zv ješ ta ja o toku borbi nemamo.

2 Odnosi se na napad na selo Novigrad. U napadu je učestvovala grupa partizana od 8 ljudi i veći broj seljaka. Ustaše iz sela prepoznali su jednog seljaka, pa su idućeg dana uhapsili njega i niz ljudi iz okol-nih sela. Tada je otkriven i uhapšen Kasim Cehajlć-Turčin, organiza-cioni sekretar Okružnog komiteta KPH Bjelovar. Poslije nekoliko dsna mučenja strijeljan je u Bjelovaru 24 prosinca 1941 godine.

*. « Ovi su odredi u ovom izvještaju prozvani po imenima mjesta, koja se nalaze u blizini planina. Odred Novska odgovara odredu sa Kričkog Brda, odred Nova Gradiška odredu sa Psunja, odred Pakrac odredu sa Papuka i odred Garešnica odredu sa Garešnice (Mösl. Gora). Vidi objašnjenje uz dok. br. 55.

140

BR. 51

N A R E Đ E N J E KOMANDE N O P ODREDA KORDUNA I B A N I J E OD 10 PROSINCA 1941 GOD. KOMANDI DRUGOG BATALJONA ZA O R G A N I Z I R A N J E J U R I Š N I H D E S E T I N A I P L A N AKCIJA

ZA D R U G I B A T A L J O N


Br. 42/10. XII . 41.

KOMANDANTU II B A T A L J O N A

Pr imjedbe u vezi sa neracionalnim iskor iš tavanjem municije i neobučenosti r u k o v a n j a o ruž jem jesu činjenica, ali predloži o for -mi ran ju jur i šnog voda na t e r i to r i ju ba t a l j ona nisu u skladu sa onim što je nužno za nas postići u š to k raćem vremenu, a sami jurišni vodovi na ostal im sektor ima bili su oprobani, te su pokazali čitav niz š te tnih po java i morali biti raspuš teni . Međutim, po odredima t reba što pr i je pr is tupi t i o rganizovanju i obuci jur išnih desetina kojih obuka se sas to j i u r u k o v a n j u i pravi lnoj pr imjeni va t r e karab ina i puškomitra l jeza , te u b a c a n j u bombi u zgrade, rovove i zaklone.

Molbu o pos t av l j an ju i predlog Dušana Komadine na dužnost zamjen ika komandan ta ne pr ihvaćamo za sada.

OPERACIONI PLAN ZA II BATALJON

Osim di rek tnog napada i č išćenja upornih tačaka nepr i ja te l ja , d rug i način jeste b loki ran je t ih tačaka , š to znači onemogućiti snab-d i jevanje i pokrete m a n j i h od je l j en j a nepr i ja te l j sk ih , i u tu svrhu na ređu jem sljedeći operacioni plan II b a t a l j o n u :

1. — Snagama I čete onesposobiti za s aob raća j ceste Generalski Stol—Dubrave, Bar i lović—Perjas ica i Krn jak—Bar i lov ić ; uniš tenje t ih pravaca izvršiti prema u p u t a m a dobijenim od Vrhovnog štaba. Na t im pravcima postavit i kombinovane zasjede.

2. — Snagama 2. i 3. čete onesposobiti za svaki s aob raća j ceste Zagor j e—Hrv . B l a g a j — S l u n j ; Zagor je—Bandino Selo—Slunj.

3. — Snagama 4. i 3. čete onesposobiti za s a o b r a ć a j cestu Cetin Grad—Slun j .

4. — Vremenske prilike ne smi ju biti s m e t n j a za izvršenje. P r e m a terenskim mogućnost ima drža t i kombinovane zasjede na t im pravcima i na s to j a t i onemogućit i popravak tih cesta.

5. — O v a j operat ivni plan za II ba ta l jon os ta je na snazi do iz-mjene si tuaci je . Komandan t će me obavijest i t i o izvršenju i predlo-

141

žiti, s obzirom na nas ta lu s i tuaci ju, izmjenu operat ivnog plana za II ba ta l jon .

6. — Kombinovane zasjede jesu dnevne, noću samo patrole (3 par t izana) .


Komesar Komandan t F. Kovač Ivan Manola

BR. 52

PISMO ŠTABA PRIMORSKO-GORANSKOG NOP ODREDA OD 11 PROSINCA 1941 GOD. OKRUŽNOM KOMITETU KPH ZA HR-

VATSKO PRIMORJE

STAB NARODNO-OSLOBODILACKIH PARTIZANSKIH ODREDA ZA HRVATSKO PRIMORJE I G. KOTAR

DRUGOVIMA IZ OK ZA PR.*

Dragi drugovi, pročitali smo vaše pismo upućeno logoru u L.2

i naročito nas veseli da s te i vi počeli da se in te resu je te za naš mladi part izanski pokret . Vaš odred iz L. je u vezi sa nama (sa š tabom) i mi smo još odavno nas to ja l i da ga organiziramo i u tome se uspjelo. Is to tako ukazali smo i ukazujemo mu pomoć koliko nam to dozvo-l j a v a j u naše mogućnosti . Vaša s a r a d n j a i vaša pomoć nama t reba da se digne sa mr tve tačke. Mi vaš rad ne osjećamo nigdje na cije-lom ter i tor i ju nama dodijel jenom, a naroči to ovih dana kada Pa r -t i ja postavl ja i pred nas i pred vas š to širu mobilizaciju l juds tva u narodno-oslobodilačke par t izanske odrede. Takoreći, mi — ht je l i ili ne — moramo da obavl jamo jedan veliki dio vašega posla — mobi-lizaciju u cijelosti, a i u propagandi i agitacij i . Mislimo da vaša sa-r a d n j a sa nama t reba da bude svakodnevna i vaša pomoć da bude svakodnevna, i za to bi bilo potrebno da uspostavimo lični k o n t a k t i užu s a r adn ju kako bismo što bolje uspjel i s tvori t i j ake par t izanske jedinice u Pr . P a r t i j a je vođa i o rgan iza tor u d a n a š n j o j borbi, pa vi, kao n j en dio koj i u svemu tome imate veliku odgovornost , morali bi dat i mnogo više. Treba da znate da smo i mi u š tabu komunist i i da gledamo svim silama provesti l iniju P a r t i j e u potpunost i . P rema tome nema nigdje ni jedne tačke gd je bi se n a š rad kosio sa vašim radom

1 Hrvatsko Primorje * Ledenice

142

ako bismo radili pravilno i mi i vi. Ali t r eba da shvat i te i to da smo mi vojničko rukovodstvo koji rukovodimo odredima i akci jama, pa i tu nas vi možete pomoći.

Ovo napominjemo zato š to u vašem pismu vidi se nepravilnosti i grešaka, kao n. pr . kad kaže te : »Ne zaboravi te da niste niti komu-nisti niti četnička vojska , nego h r v a t s k a nac. revolucionarna vojska, dio oslobodilačke vojske . . . « Sma t r amo da je prva i d ruga formula-ci ja nepravilna, prevedeno na naš jez ik: t reba da zaboravimo da smo komunisti . Nikada kao danas, baš danas, svakog momenta, t reba da smo svjesni da smo komunist i i po mogućnost ' bolji nego ikada. Po našemu tu vi gr i ješi te o liniju Pa r t i j e . Bvo što kažs naš CK.: »Part i -zanski odredi mora ju nositi ka r ak t e r narodno-oslobodilačke vojske. No, mi moramo voditi računa o su t rašn j ic i i učiniti sve, u okviru oslo-bodilačke borbe, da što jače učvrs t imo svoje baze.« (Cit i rano iz pisma CK Gl. št . Hrva t ske ) . 3

Drugo. Na jednom mjes tu kaže te : »Snabdi jevaj te se sa svim potrebama, a to jes t u prvom redu vaša dužnos t ; vi se snabdi jeva j te o t imanjem od nepr i j a te l j a i izroda. Mi ćemo vam u tom pomoći, ali težište je na vama samima.« Zar je to sve što nam možete pomoći. Mi smo za to i do sada znali — da bi t rebalo snabdi jevat i se i na t a j način, ali j edan između glavnih uzroka š to odredi u Pr . n su aktivnij i leži u nedos ta tku ishrane. To je jedan i od uzroka da se ne može pro-vesti ni š i roka mobilizacija, a vaša je dužnost da nas pomognete u pre-hrani , a ne da os tav l ja te sve na nama. Na t a j način t reba da orga-nizirate odbore Narodno-oslobodilačke f r o n t e koj i će se s ta ra t i za našu p rehranu kako je to i u svim ostal im kra jev ima, a mi ćemo umnožiti akci je i imat ćemo vremena dvaput više nego do sada, je r ćemo osloboditi pola našeg vremena koje t rošimo za nabavku hrane i iskoristi t i ga u borbi prot iv nepr i j a te l j a . Mi smo spremni uvijek da ot imamo h ranu od nepr i j a te l j a i baš u n a t r a g nekoliko dana oteli smo više od 12 met . centi hrane, ali to ni izdaleka ne zadovol java potrebe ni samo jedne naše m a n j e jedinice. Poš to mi vidimo sada vrlo male mogućnost i za snabd i jevan je tim putem, jer cestama koj ima je pro-lazila h rana i gdje smo je mi plijenili više puta, ne prolazi više. Te su ceste u naš 'm r u k a m a i nep r i j a t e l j t im putevima ne ša l je više. Mi vas molimo da nam pokažete mogućnost i nabavke t im putem, jer ih s tvarno sada mi ne vidimo, osim s vremena na vr i jeme š to uništ imo kakvog izdajicu i konf i sku jemo n jegovu imovinu. Drugovi, recite iskreno u čemu ste nas do sada pomogli i koliko s te l judi mobilisali.

Vi t raž i te planove o akc i j ama ko je namje ravamo izvršiti, za-pravo usmeno. To t raž i te od jedne naše jedinice ko ja potpada pod našu komandu. Mi kao š t ab z a b r a n j u j e m o da se o i jednoj akcij i zna pr i je nego što se izvede, osim u s lučaju ako ta akci ja zaht i jeva vašu

3 Vidi dok. br. 32, točka 6.

143

s tva rnu pomoć i s a r a d n j u ili ako dolazi po vašem pr i jedlogu; mi zahti-jevamo od vas da n a m da te neke pri jedloge o akc i jama koje bi t re-balo izvesti, imena l judi izdajica koje bi t rebalo uništi t i , a mi ćemo nas to j a t i da ih izvedemo ukoliko to dozvol javaju naše snage. Da j t e nam l jude iz tih uspavanih gradova i pomozite u hrani , a mi ćemo akci je . To će biti na jbo l j a s a r adn j a . Vaš rad slabo se osjeća i u selima i mi ga nosimo svega na našim leđima.

Vama je poznata s t va r da smo mi blokirali već nekoliko ces ta i da po n j ima kruže naše patrole, koje ne dozvol javaju izvoz drvene robe, tog prvoklasnog r a tnog ma te r i j a l a za nepr i ja te l ja . Kao poslje-dica toga, primili smo već neka pisma od vlasnika pilana, a svakako po nagovoru fa š i s t a (Ta l i j ana) , da im pust imo robu i da ide na bro-dove, a da će oni n a m a dat i protuusluge u novcu.

Ovakve su n a m ponude dobro došle i vrlo su nam d r a g e : 1. š to kroz to vidimo da smo nepr i j a te l j a udaril i na osjet l j ivo mjesto , zato š to mu je drvo neophodno potrebno za r a tne sv rhe ; 2. š to se nepri-j a t e l j osjeća slabim da može osigurat i dovoz drva sa svojim s n a g a m a ; 3. što oni u nama vide snagu na ko ju m o r a j u računat i , nude p'omirenje i nude novac.

Ali ovdje je najžalosni je , p rema izvješ ta j ima drugova iz L. lo-gora , da vi s to j i te na s tanoviš tu da se uzme novac od nepr i ja te l j a a da im se puste d rva da idu na t rž iš te . Mi kao š t ab i kao komunis t i t akvu pomisao sma t r amo izdajom, pa i kad bi nam dali za jedna kola 50 hi l jada lira. Treba da znate da bi nep r i j a t e l j platio i 50 miliona da se povučemo iz šume. Ako bismo mogli pr i s ta t i na prvu s tva r onda bismo mogli p r i s ta t i i na drugu , a i u prvom kao i u d rugom s luča ju vršili bismo izdaju nad našom borbom. Mi kao š t ab naredili smo da se ne puste ni jedna kola građe nepr i j a te l ju i os ta jemo pri tome od-lučno, ne gledajući ni n a j m a n j e na nepr i ja te l j ske ponude. Mi sma-t r a m o da kad su vam ponudili t ako neš to — da s te nam trebal i kao par t i j c ima uput i t i d i rekt ivu: »Palite pilane, ne d a j t e ni jedna kola g rađe nepr i ja te l ju , b lok i ra j te ceste!« Sami kir i jaš i našu su odluku pri-mili sa zadovoljs tvom.

Očekujemo da ćete nam ubuduće pružiti svu vašu pomoć i sa-r adn ju , kao i vašu pa r t i j sku kont ro lu nad našim radom kao pa r t i j a ca i kao komunista , i da će naša s a r a d n j a od sada biti svakodnevna i si-s t ematska .

Dne 11. XII. 1941


Pol i tkomesar : K o m a n d a n t : Mijo Vuletić Veljko Kovačević

144

B R . 5 3

SAOPĆENJE GLAVNOG ŠTABA NOP ODREDA HRVATSKE OD 12 PROSINCA 1941 GOD. KOMANDI DREZNICKE ČETE O OVLA-ŠĆENJU DELEGATA GLAVNOG ŠTABA ZA RJEŠAVANJE PITA-

NJA ISHRANE I ORGANIZACIJE VEZA'


HRVATSKE B r o j : 19/41

Dana 12 XII. 1941.

KOMANDIRU D R E 2 N I Č K E P A R T I Z A N S K E ČETE PARTIZANSKOG ODREDA GORSKOG KOTARA I PRIMORJA

Nosilac ovog pisma d rug Miloš Kukić je kao delegat ovog G. š. ovlašćen da r i ješi sli jedeća p i t a n j a :

1 . P r e m a in formac i jama dobivenim od druga S l a v k a : . . . postoje u vašo j četi poteškoće u ishrani par t izana. S vaše s t r ane je postavl jen pri jedlog da se jedan dio vaših par t izana upu t i na d rugo mjes to gdje bi bile povoljnije prilike za i shranu. Drugu Milošu su da te usmene upute za r j e š a v a n j e toga p i t an ja .

2. Drug Miloš je također ovlašćen da preko vas organizira vezu između ovog G. Š. i komande Gorskog Ko ta ra i P r imor j a .


' Polit, komesar (M. P.) Komandant

s

1 Redakcija posjeduje kopiju saopćenja. * Narodni heroj Ivo Marinković-Slavko.

10 Zbornik tom V, knj. 2 14 5

B R . 54

SAOPĆENJE GLAVNOG ŠTABA NOP ODREDA HRVATSKE OD 13 PROSINCA 1941 GOD. OPERATIVNOM PARTIJSKOM RUKO-VODSTVU CK KPH O SAV JETOVANJU VOJNIH PREDSTAVNIKA LIKE I KORDUNA, FORMIRANJU PARTIZANSKOG ODREDA I

OKRUŽNOG KOMITETA KPH ZA BANIJU'


HRVATSKE Br. 19. 41.

13.XII. 1941 god.

OPER. PART. RUK. ZA HRVATSKU

Na dan 13 decembra održano je sav je tovan je sa prets tavnicima Like i Korduna, a pod konac je s t igao i oficir za vezu Gorskog Ko-ta ra i P r imor j a . Podrobni j i i zv ješ t a j o tom sav je tovan ju dobićete po sljedećem kuriru , j e r ga sad nije moguće vremenski izraditi .

Stiglo nam je pet drugova upućenih iz Zagreba preko Plaškog. Ubuduće nam ne šal j i te l jude preko te javke, j e r bi često dolaženje moglo lako da upropast i samu javku .

Organizovan je par t izanski odred u Banij i , a isto tako i OK. o čemu vam prilažem izv ješ ta j d r u g a Manole.2 Izgleda da S sački OK nije primio nikakovo pismo o organizacij i OK za Baniju, o čemu je govorio d r u g Vlado3 na sas t anku u P . [ e t rovo j ] Gori 12. XI.

Pri lažem vam prvo potpuno, ali još ne sasma točno bro jno sta-n j e odreda na područ ju ovoga G. Š-a.4

Politički komesar ni je ovamo s t igao ma da s te javili da će doći na jkasn i j e u prešl i če tvr tak . Je li d rug upućen ovamo?

Ne j av l j a t e nam ništa da li se slažete s naš im pri jedlogom za iskor iš tavanje drugova upućenih iz gradova.

Kao š to vidite, tek sad, nakon mjesec dana, uspjelo je pove-zati sve odrede tako da će ova j š t ab tek sad moći početi da radi u pravom opsegu.

1 Redakcija posjeduje kopiju dokumenta. 2 Srećko Manola * Vlado Popović, tada sekretar Operativnog partijskog rukovod-

stva Centralnog komiteta KPH. 4 Vidi dok. br. 55.

146

Nas to j t e da nam čim pr i je pošal je te obećanu vojnu l i te ra turu , je r nam je ona neophodno pot rebna za školovanje vojnih kadrova.

Prilažemo vam i i zv j e š t a j o z a d n j i m akci jama. 5



P. S. P r e m a in formac i jama oficira za vezu Gorskog Ko ta ra i P r imor ja , uputil i su oni jedno pismo za G. Š. preko Zagreba. Da li je to pismo stiglo i jes te li ga uputi l i ovamo?

BR. 55

BROJNO S T A N J E NOP ODREDA H R V A T S K E OD 13 PROSINCA 1941 GODINE«

BROJNO STANJE Nar. oslob. part. odr. Hrvatske na dan 13. XII. 1941 god.

Polit, komesar Komandant M. Snagić (Sel jo) Ivo Vladić

s Vidi dok. br. 56. 1 Pregled brojnog stanja napravljen je za vrijeme stvaranja Glav-

nog štaba NOP odreda Hrvatske, koji tada nije imao direktnu vezu sa Slavonijom, Hrvatskim Zagorjem i Dalmacijom, pa zbog toga nedo-

10' 147

B R . 56

IZVJEŠTAJ GLAVNOG ŠTABA NOP ODREDA HRVATSKE O AKCIJAMA LIČKIH. KORDLNAŠKIII I BAMJSKIH PARTIZANA

OD 1 DO 8 PROSINCA 1941 GODINE


HRVATSKE Op. br . 1/41

13. XII. 1941 god.

OPERATIVNI IZVJEŠTAJ LICKA GRUPA PARTIZANSKIH ODREDA

2. XI I Otočački vod napao je jedan ta l i janski kamion sa voj-akom kod Žute Lokve. Poginula su 4 ta l i j anska vojnika i j edan ofi-cir, dok su t r i vo jn ika bila r a n j e n a . Poš to je Tal i jan ima došla pomoć, naš se vod morao povući pred bro jn i j im nepr i ja te l jem. Na našo j s t rani ni je bilo ž r tava .

Vod iz Dabra dočekao je iz zas jede Tal i jane i ubio 2 ta l i j anska oficira. Nakon toga napali su Tali jani , oko 2.000, Dabar i spalili u okolnim selima oko 60 kuća. Vod se je morao povući, a Tal i jani su ubili 11 civila a mnogo ih pohapsili.

Kordunaški par t izanski odred i Bani jsk i par t izanski odred 1. XII 1. četa I ba ta l jona poruši la je 1.1. s tupove na cesti

Vojnić—Karlovac i Tušilović—Karlovac u duž ni od pet km. 2. četa I ba t a l j ona srušila je na cesti Vojnić—Karlovac 1.1.

s tupova 2 km.

staju podaci za te oblasti. Međutim, prema sjećanju drugova Karla Mrazovlća-Gašpara i Stanka Radovanovića-Udarnika, u Slavoniji su tada bila tri odreda. Jedan na sektoru Psunj, jačine oko 80 boraca, drugi na sektoru Krndija—Papuk, oko 140 boraca, treći na sektoru Mo-slavina. oko 50 boraca i brodska grupa, oko 30 boraca. Oni Su imali od oružja: 1 laki mitraljez »Maksim«j 3 puškomitraljeza »Brno«, oko 90 vojničkih i 20—30 lovačkih pušaka.

U Hrvatskom Zagorju, prema sjećanju druga Marka Belinića, po-stojao je tada Kalnički odred jačine tridesetak partizana. Od naoru-žanja imao je puške, bombe, pištolje i mitraljez. Sačinjavali su ga varaždinski radnici, a rukovodioci su bili: narodni heroj Petar Biškup-Veno (poginuo kao komandant XXXII divizije 1945 god.), Florljan Bobić, tada sekretar Okružnog komiteta KPH Varaždin (poginuo travnja 1942 god.), Vilko Jurec (poginuo travnja 1942 god.) i Gabrijel Santo.

U Dalmaciji je tada bilo oko 250 partizana, što se detaljno vidi iz dok. br. 78. Tako je polovicom prosinca bilo ukupno u Hrvatskoj blizu 6400 partizana, a pored toga postojalo je više grupa partizana koje su izvodile razne diverzije i akcije, kao u Zagrebu, Splitu, na otocima i drugim mjestima.

148

1. četa I batal jona srušila dva mosta. 2. četa III bata l jona razoružala žand. stanicu Johovicu. Zarob-

ljeno 14 karabina i 246 metaka. Žandari su se razbježali. 1. četa IV bata l jona prodefilovala kroz hrvatsko selo Lukinići. Vod 2. čete VI bata l jona napao žand. stanicu Zirovac. Zapli-

jenjeno je 10 karabina, 12 bombi i 1.700 metaka. Stanica i općina su zapaljene. U borbi je jedan žandar ubijen i jedan ranjen, ostali razoružani i pušteni na slobodu.

2. XII napale su jače snage Tali jana i ustaša iz Karlovca pre-djele na zapad od Petrove G.[ore] , Palili su sela i pucali na civilno stanovništvo. Da bi spriječili palež, stupili su partizani I i II bata-ljona u f rontalnu borbu s Talijanima. Borbe su t ra ja le dva dana i bile su vrlo žestoke. Tali jani su upotrebljavali i tenkove. Na našo j s t rani pao je jedan drug, a tr i su lako ranjena. Talijani su imali preko 50 mrtvih i nepoznati b ro j ranjenih. Drugi dan su se Talijani povukli u Karlovac paleći ponovno sela na svom povratku. Mržnja protiv Tali jana među civilnim stanovništvom je ogromna. Zarobljeno je 10 karabina. Da nije bilo tenkova, doživjeli bi Talijani žestok poraz, jer su već znatni njihovi dijelovi bili opkoljeni.

2. četa II batal jona uništila na cesti Karlovac—Slunj tri km 1.1. stupova.

3. XII dijelovi II bata l jona napali žand. barake kod Veljuna. Poginulo je pet nepri jatel jskih vojnika.

Vod 1. čete III ba ta l jona srušio 1.1. stupove na cesti Pri-mišlje—Slunj.

4. XII 1. četa III bata l jona pošla na željez. stanicu Modruš, ali je nije napala jer je jedan vod otkazao poslušnost. Pr i povratku napadnuti Talijani na želj. stanici Latin. 4 Tal i jana su poginula a tr i ranjena. Partizani su se razbježali, ma da su Talijane uspješno na-pali. O događaju se vodi is traga.

Četa VI batal jona razoružala željezničku stanicu Bačuga, pala su dva domobrana a dva su ranjena, a partizana su dvojica poginula. Dobiveno je 12 karabina.

5 i 6 XII. Jedinice IV bata l jona razrušile prugu između Ska-kavca i Vrgin Mosta na tr i mjes ta . T. t. linije uništene na 8 km. Za-paljena želj. stanica Udbina—Sjeničak.

6. XII počela je 4. četa II ba ta l jona da uništava sistematski cestu Kladuša—Krstinja—Vojnić. Istoga dana naišla je 2. i 3. četa II batal jona na žandarsku zasjedu na Zalčevoj Kosi. Jedan partizan je poginuo, jedan je ranjen.

8. XII. jedinice IV bata l jona prešle Kupu i napale žand. sta-nicu u Pisarovini. Oduzeto je 6 karabina i razoreni 1.1. stupovi ispred i iza Pisarovine.

149

Odred Gorskog Kota ra i P r imor j a

4. XII prišli su part izani I ba ta l jona per i fer i j i Ogulina tražeći poznate us taške krvoloke iz sela Puškar ića . 1 Ni jedan us taša nije spavao u svo jo j kući. Zapal jena je kuća jednog us taše i zapl i jenjeno 40 kg masti , 2 pa ra cipela i jedno odijelo. Akci ja je bila odgovor na s t r i j e l j an je 14 drugova u Ogulinu.

5. XII jedinica I ba ta l jona ras tovar i la je 19 vozova tehničkog i ogrevnog drveta upozorivši k i r i jaše da više ne voze drva us tašama i Tal i janima.


Polit , komesar (M. P. ) Komandan t M. Snagić (Seljo)2 Ivo Vladić1

BR. 57

PISMO POLITIČKOG KOMESARA DRUGOG BATALJONA NOP ODREDA KORDUNA I BANIJE OD 14 PROSINCA 1941 GOD. POLITIČKIM KOMESARIMA ČETA I VODOVA U VEZI SA ZA-KLJUČCIMA PRVE KONFERENCIJE POLITIČKIH RUKOVODI-

LACA U BATALJONU

KOMANDA II PART. BATALJONA NAC. OSLOBODILAČKOG POKRETA

KORDUNA I BANIJE

Komesar i j a t

Br. 16, 14-XII-1941

PISMO SA P R V E K O N F E R E N C I J E KOMESARIMA ČETA I VODOVA

Svima

Drugovi komesari , ovih dana održana je konferenci ja svih kome-s a r a četa i vodova Drugog ba ta l jona na k o j o j se došlo do vrlo po-voljnih rezul ta ta u vojničkom i političkom pogledu koj i su se postigli u posl jednjih pa r mjeseci.

1 Na karti: Puškarić Selo 5 Narodni heroj Franjo Ogulinac-Seljo 3 Ivo Rukavina

150

Ali postoje još dosta veliki nedostatci kod pojed'nih četa i odreda, odnosno vodova; iz izvješta ja koji su podnijeli drugovi kome-sari vidi se da svagdje vlada dobra odlučnost za borbu protiv oku-patora i njihovih slugu. Izuzev druga komesara iz III voda 1 čete (Skrada) , koji kaže da je nesmišljeno napadat i nepri jatel ja na cesti Krnjak—Veljun, naglašujući da se ne isplati za 10 do 15 kara-bina da se popali veći dio kuća. Ovaj drug ne poznaje okolnosti fa-šizma kome je cilj uniš tavanje svih naroda Evrope, a niti je shvatio borbu koju vodimo, već misli na neki preokret da se može dočekati bez ikakove borbe.

Ostali drugovi komesari osuđivali su mišl jenje pomenutog druga, ta se činjenica pokazala na licu mjes ta izjavom druga kome-sara iz voda II čete M. Majstorovića,1 koji je izjavio da u njegovom vodu vlada neobično raspoloženje drugova za borbu. Iako je na području ovoga vođa i po četvrti put izvršeno pal jenje kuća, isto tako i kod naroda vlada oduševljenje za borbu ne obazirući se na svoju imovinu, jer fašistički je osnovni cilj uništavanje narodne imo-vine i naroda. I pored dobrih uspjeha koji su se postigli u posljednje vrijeme, t j . u toku borbe, pokazali su se i nedostatci u radu, koje je ova konferencija konstatovala, a to su slijedeći:

I) Da drugovi komesari ne pos tupaju tačno po uputima i na-ređenju koja dobivaju iz komesar i ja ta batal jona.

II) Da ne postupaju energično u r ješavanju raznih problema, kao napr. istragom po pi tanju pljačke i sličnih drugih stvari, već sve ostavl ja ju za kasnije kada se dogodi da se dcnese mnogo veća öteta.

III) Da se nije posvetila pažnja komesarskom dnevniku u četama i vodovima koji koristi za svakodnevni pregled komesarskog rada.

IV) Da nijesu izdane zidne novine za partizane. V) Da se nije u pojedinim odredima uveo antifašistički po-

zdrav, kao i populariziranje imena partizani a raskr inkavanje imena četnici.

VI) Da nisu izvršene zakletve u svim vodovima koje su trebale biti još davno izvršene.

VII) Da se nije izvršio popis palih žrtava od ustaških bandi i to una t rag koliko se može saznati, iako su naređenja i uputstva poslata da se sve to izvrši.

VIII) Da još nijedna četa ni vod nije pristupio čitanju časo-pisa koji se odnose na partizane, t j . kolektivnom čitanju.

IX) Da ni u jednom izvješta ju nije naglašeno kako se postu-pilo po dobivenim uputstvima iz komesar i ja ta batal jona.

1 Mile Majstorović

151

X) Da dobiveni bilten Gl. š t aba »Part izan«, radio-vijesti i d ruge slične s tvar i nisu dodavane nac. oslobodilačkim odborima, što je potrebno da isti sve to prouče.

\ U vezi gore izloženih g rešaka ko je je konferenci ja konsta tovala , pos tavl ja o v a j komesar i ja t pred sve drugove komesare vodova da te greške ubuduće izbjegavaju . Da bi drugovi komesar i popravili gore iznesene greške, pot rebno je pris tupi t i likvidaciji gorn j ih tačaka, a to je da se sve tačke dobro prouče i popular .z i ra ju među par t izanima, te na t a j način moći će se likvidirati. Komesari četa pozvaće kome-sare vodova koj i će ovo pismo kao i ostala dobivena upu ts tva dobro proučiti, a zat im i zajednički zak l jučak donijeti . Dužnost je pol. komesara da u odredu vlada po tpuna a tmosfe ra d ruga r s tva i rada . a ne da se part izani bave sa onim što ih ni je dostojno, kao napr . kar-t an je , rđavi izrazi, svađa među drugovima i druge slične s tvar i koje ne odgovara ju d a n a š n j o j borbi.


Pol .komesar Dmitrović*

Drugovi komesari , pop'šite u svojim vodovima koliko imate par t izana neopskrbl jenih sa čarapama, p lah tama i peškir ima za bri-sanje , te i zv ješ ta j pošalj i te odmah ovom ba t a l j onu da se vidi pre-gled neopskrbljen.h.

BR. 58

PRAVILNIK () ORGANIZACIJI I RADU NARODNOOSLOBODI-LAČKIII ODBORA U KOTARU KIRINSKO— SJENIČARSK.OM OD

14 PROSINCA 1941 GODINE1

Dana 14. XII. 1941 sastala se u mje s tu Ostrožinu apsolu tna većina od naroda izabranih odbornika Nacionalnog oslobodilačkog f ron ta , da u svom k r a j u uspostave vlast prema okružnici CK K P H br. 3.

Ovi odbornici odlučili su sl i jedeće: 1. Odbori Narodno-oslobodilačkog f r o n t a p reds t av l j a ju vlast,

koja vodi nacionalno-oslobodilačku borbu i t r a j e dok ta borba ne bude završena.

* Dušan Dmitrović Redakcija posjeduje prepis pravilnika.

152

2. Narodna vlast odlučuje o narodu i vojsci. Vojsku uzdržava i pomaže, brine za narodnu ishranu (narodno gospodarstvo), liječe-nje, odgoj, sudstvo i upravu.

3. Narodna vlast vrši se prema slijedećem

PRAVILNIKU

1.) Mjesta (sela) Prkosi, Moravci, Las, Sjenička Udbina, Gor. Sjeničak, D. Sjen.čak, Utinja , Slavsko Polje, Brnjavac sačinjavaju jednu općinu sa općinskim odborom nac. oslobod. f ron ta (Onof od 5 lica u Sjeničaku). Ime općine je Sjeničak.

2.) Mjesta (sela) Pješčanica, Ostrožin, Kirin, Kozarac, Bović, Golinja, Cremušnica, šljivovac, Štipan, Dugo Selo i Trepča sačinja-vaju jednu općinu sa općinskim odborom od 5 lica u Kirinu. Ime opčine je Kirin.

3.) Općine Sjeničak i Kirin sač in javaju srez. Ime sreza: Kirin-sko-sjeničarski srez. Srezom upravl ja odbor od 5 lica koji zasjeda svakog prvog i petnaestog u mjesecu u mjes tu Ostrožin.

4.) U svakom selu osnovan je seoski mjesni odbor (Onof) . Broj članova odbora, mjesto s a s t a j an j a i vrijeme odlučeno je prema mje-snim prilikama.

A) UPRAVA

1.) Sreski odbor (Sonof) odlučuje na teritorij i cijelog sreza. 2.) Općinski odbor odlučuje na teri tori j i svoje općine. 3.) Mjesni odbori odlučuju svaki u svome selu (mjes tu) . 4.) Mjesni odbori podređeni su općinskim odborima. > 5.) Općinski odbori podređeni su sreskom odboru. 6.) Sreski odbor podređen je Okružnom (pokrajinskom) odboru. 7.) Svaki2 odbor vrši nadzor i da j e upute općinskim odborima. 8.) Općinski odbori da ju upute seoskim odborima, koji se na-

laze na nj ihovoj teri tori j i . 9.) Za upute i ob jašn jen ja svaki odbor pita svoj nadležni odbor.

10.) Svaki od stanovnika ovog sreza može i dužnost mu je da normu ili svoj prijedlog koji bi se mogao u praksi prim jeniti dostavi svom nadležnom mjesnom odborniku, a ova j će na nadležno mjesto.

11.) Svaki stanovnik radi interpelacije i ankete može također staviti svoj prigovor za ukidanje norme koja se u praksi pokaže neprijemljivom.

12.) Odbori odlučuju ta jn im glasanjem. 13.) Ako neki odbor dođe u sukob sa privatnim licem, spor će

riješiti nadležni odbor. 14.) Svaki odbornik za svoj rad biće pred narodom pohvaljen,

odnosno ukoren. 5 U prepisu je omaškom napisano »svaki« umjesto »sreski«.

153

15.) Norme m a n j e g značenja može izmijeniti ili nadopunit i sreski odbor, a norme većeg značenja svi odbornici ovog sreza.

16.) Sva r j e š e n j a i odluke odbora imadu se voditi u posebnom zapisniku.

17.) Vođenje zapisnika može bit i ćirilicom ili latinicom. 18.) Sva j avna dobra t . zv. »NDH« na te r i to r i j i ovog sreza

pr ipada ju pod ovu upravu. 19.) Svi uredi, zakoni, norme t. zv. »NDH« od danas p r e s t a ju

važiti. 20.) Mjesni odbor r j e š a v a : a .) sporove u vr i jednost i do 2.000

din. (dvi je hi l jade d inara ) , b.) izriče presude do pet dana za tvora ili prisilnog r a d a u kor is t zajednice, c.) izriče globu do 500 din. ko ja ide nacionalno-oslobodilačkom fondu, d.) određuje seoske s t raže , e.) popisuje s tanovništvo, h r a n u i s toku, f .) kupi priloge za Fond nac. oslobod. f ron ta , g.) brine se o s iromašnim, h.) populariše nacionalno-oslobodilačku borbu i r j e š a v a sporove među privatnicima do gore označene vri jednost i , j .) r j e š ava si tne kućne sporove, k.) brine se za kopanje zemunica i sp rav l j an j e hrane .

21.) Općinski odbor r j e šava sporove do din. 10.000 vri jednost i , b.) izriče presude do 10 dana za tvora ili prisilnog r ada u kor is t za-jednice, c.) izriče globu do din. 1.000, d.) novači par t izane ( r e g r u t u j e vojsku) , e.) r j e š ava kućne sporove, f . ) vrš i nadzor nad seoskim odborom.

22.) Sreski odbor r j e š a v a : a.) sporove preko din. 10.000, b.) izriče na j teže presude, kontrol iše općinske odbore.

23.) Mjesni odbor popisuje s tanovništvo, općinski odbor vodi maticu rođenih, oženjenih i umrl ih.

24.) Za s luča j bolesti općina ima organizirat i l i ječenje.

B) GOSPODARSTVO

1.) Radi p rehrane s tanovnika određuje se kont ro la nad su-viškom hrane, da se ne ukr i je ili ne proda izvan našeg te r i to r i ja , naročito ne faš is t ima.

2.) Višak hrane koj i se us tanovi kod bogat i j ih moraće se pri-nudno prodat i s i romašnima po određenoj cijeni.

3.) Na js i romašn i j i dobiće podporu iz fonda Narodno-oslobod. f ron t a .

4.) Lica k o j a svoj im ponašan jem i r adom nisu dos to jna te pod-pore biće pr inuđena da is tu odrade u koris t zajednice.

5.) Vodiče se evidencija u stoci na t a j način da će se dozvo-l java t i uzgoj iste samo u nužno j količ ni.

6.) Određuje se š t edn ja na hrani . Rasipnici biće s t rogo kažnjeni .

7.) Svaki odbor imaće fond Nac. oslobod. f ron t a .

154

8.) U fond Nacional, oslobod. f r o n t a spada sab i ran je h rane i novca, koju vrše odbornici Nacional, oslobod. f r on t a , od par t izana zapl i jenjena nepr i ja te l j ska imovina, te globe ubrane po odluci odbora.

9.) Radi izmjene dobra određuje se t ržiš te u općini Sjeničak (Svet inje) svake subote, u općini Kirin (Crkviš te) svake sri jede.

10.) Dozvoljava se izvoz izvan granica ovog sreza samo u za-mjeni za robu, a ne za novac, da se spriječi podupi ran je nepr i ja te l ja .

11.) Z a b r a n j u j e se un i š t avan je šuma. Drva za ogrev i građu dod je l ju j e seoski odbornik sa lugarom besplatno.

12.) Lihvarstvo, zelenaštvo i kamat i (ugovoreni od danas ) s t rogo je zabran jeno .

13.) Određuje se ci jena kukuruzu din. 300 za vagan, 3 pšenici 500 din., g rahu din. 400, k rumpi ru 100 din. i za j a j a 2.50 din. po kom.

C) SUDSTVO

1.) Sporovi koj i na s t anu između pr ivatnika, zatim pr ivatnika i pripadnika narodne vojske, te pr iva tn ika i odbora sudiće odbori prema svo jo j nadležnosti .

2.) Spor će se r j e š a v a t i samo na podnošenje tužbe. 3.) Tužba se podnosi usmeno ili pismeno. 4.) Tužbe bez potpisa neće se pr imat i . 5.) Svaki tuži te l j mora svoju tužbu potvrdi t i sa svjedocima ili

dokument ima. 6.) Tuženi mora potvrdi t i svoju odbranu. 7.) Tuži te l j koj i bi z lonamjerno ht io oštet i t i tuženog, pa bude

odbijen nakon neuspjele tužbe, biće kažn jen . 8.) Odbornik koj i je u rodbinskim vezama sa bilo ko jom s t r an -

kom iskl jučuje se od r j e š a v a n j a . 9.) S t r a n k a nezadovol jna sa presudom može se žaliti višem

odboru u roku od 15 dana. 10.) S t r anka ko ja je suđena po sreskom odboru može ponoviti

sud kod is toga također u roku od 15 dana u s lučaju ako je pribavila nove dokaze.

11.) Odbornik koji bi pr imao mi ta biće na js t rož i je kažnjen. 12.) Tužba se podnosi u m j e s t u tuženog, odnosno u mjes tu

načinjenog djela . Drugi odbori nisu nadležni i ne smi ju tužbu primati . 13.) Nikoga se ne smije hapsi t i pr i je dozvole odbora. 14.) Par t i zan i na svoju r u k u ne smiju nikome suditi niti ga

hapsiti . 15.) P redvođenja na po t ražn ju odbora vrše rezervni seoski

odredi.

1 Narodna mjera, oko 45 kg težine.

155

16.) Ako par t izan oštet i ili napadne civila, civil tuži nadležnom odboru Nac. oslobod. f r on t a , te o v a j u pr isutnost i par t izanovog ko-mesara i komandira sudi par t izanu.

17.) Ako civil oš te t i ili napadne partizarta, par t izan preko svog komandi ra s t av l j a tužbu nadležnom odboru Nac. oslobod. f r on t a , te o v a j u pr isutnost i komandira i komesara par t izanovog sudi civila.

18.) Par t i zanu za m a n j e greške sude predpostavl jeni komandiri , a za veće sudi odbor Narod, oslobod. f r o n t a u pr isutnost i komandira i komesara .

19.) Us t a šama i faš is t ima u civilu ili un i formi sudi par t izanska narodna vojska.

20.) Odborniku sudi nadležni odbor. 21.) Izdaja , špi junaža u koris t nepr i ja te l ja , ubijstvo, opetovana

krađa itd. kažn java se smrću. 22.) Sreski odbor kval i f ikuje ova djela . 23.) Odbornicima koj i bi po pr iva tn ima s tva r ima izlazili iz

mjes t a s lužbovanja i r ješaval i sporove pr iva tn ika pr ipada odšteta 50 din. na dan.

24.) Ovu će odš te tu predujmi t i tužilac, a krivac isplati t i tužitel ju.

25.) Si romašna lica neće plaćat i odš te tu . 26.) Tko je s i romašan u ovom pogledu određuje narodni odbor. 27.) Ova odš te ta pripada svim odbornicima bez obzira u kome

su odboru. 28.) Izlaziti na lice mjes t a će odbornici po redu (po bro ju

s luča jeva) . 29.) Ova j pravilnik podpisuje u ime odbornika sreski odbor i

izaslanik par t izanske vojske IV ba ta l jona , te ga interesiranim pro-glašuju .

U Ostrožinu 14. XII. 1941 god.

SRESKI ODBOR Podpis nečitljiv IZASLANIK PARTIZANSKE VOJSKE

IV BATALJONA Podpis nečitljiv

156

B R . 59

IZVJEŠTAJ GLAVNOG ŠTABA NOP ODREDA HRVATSKE OD 15 PROSINCA 1941 GOD. VRHOVNOM ŠTABU NOP ODREDA JUGOSLAVIJE O VOJNO-POLITICKOJ SITUACIJI IZNIJETOJ NA SAVJETOVANJU SA PREDSTAVNICIMA ŠTABOVA ODREDA


HRVATSKE Br. 22/41

15. XII . 1941 god.

VRHOVNOM ŠTABU NARODNO-OSLOBODILAČKIH PARTIZAN-SKIH ODREDA J U G O S L A V I J E

Na dan 13. XII održano je u G. Š. H. sav je tovan je sa predstav-nicima Like i Korduna . Bili su pr isutni samo komandant i . Polit, komesari nisu prisustvovali , da se jedinice ne bi ostavile bez komand-nog sas tava .

O s t a n j u u Lici dao je komandan t Ličke grupe part iz . odreda1

slijedeći i z v j e š t a j : Vojna reorganizaci ja još ni je potpuno provedena, a provodi se

svega mjesec dana. U prvo v r i j eme je g lavna pažnja posvećena poli-tičkom i p ropagandnom radu . Odredi nisu bili vojnički organizovani niti je komanda nad n j ima imala s t v a r n u kontrolu. Velika količina oružja , ko ja je u prvim akc i jama o te ta nepr i ja te l ju , dopala je u ruke seljacima, koji su iza odreda dolazili na polje borbe i nosili oružje svojim kućama. Još se uvi jek veća količina o ruž ja nalazi ras-pršena u selima nego u r u k a m a par t izanskih odreda. Ti seljaci neće da s tupe u borbu prot iv Tal i jana , a oruž je neće da p reda ju part i -zanima. Među tim naoružanim sel jac ima pokušava ju s ada izdajnički ta l i janofi lski elementi da organiz i ra ju svoju vo jsku ko ja bi sara-đivala sa Tal i janima. Nj ihov usp jeh ni je naroči t , jače su im pozicije samo u Srbu, gd je oni raspolažu sa nekih 800 karab ina . Tal i jani dozvol javaju selskim s t raža r ima , većinom bivšim žandar ima, da nose oružje. Tal i jani obećavaju t im element ima i oružje za borbu protiv par t izana. U posl jednje vr i jeme su razaslani drugovi na rad u poje-dine k ra jeve u koj ima rade t i izdajnički elementi, t ako da se s t an je svuda popravl ja . Iz s amog Srba prilaze mnogi naoružani omladinci k par t izanima i oni danas čine jezgro jur išne čete »Marka Oreško-vića«. Organizaciono s t an j e je sl i jedeće: Gospićki ko ta r . Formiran odred od 2.000 par t izana sa 200 pušaka i 8 puškomitra l jeza . Viši

1 Narodni heroj Vlado Cetković

157

komandni sastav osim jednog komandanta batal jona su komunisti. Većina ovih part izana n.su spremni za borbu s Talijanima. Formi-ran je jurišni vod od 40 ljudi koji je spreman za sve akcije.

U Lapcu je formiran batal jon od 390 ljudi sa 270 pušaka, 2 teška i 8 puškomitraljeza, te jednom haubicom sa 10 cm. Koman-dant je bivš; oficir, nije komunista. Formiran je jurišni vod od 60 ljudi, spreman za borbu sa Talijanima. Teška s i t u a c i j a . . . se po-pravlja. U Lapcu se nalazi posada od 200 tali janskih vojnika.

Talijani, uvidjevši naš pol.tički uspjeh, nas tav l ja ju svoj rad raznim formama. Naoružavaju ustaše i seljake, a imade se pojava i agenture, gdje nastoje povezivati se s našim drugovima i uvlačiti se u KP (izgleda da je to u vezi s engleskom agenturom). Talijani rade preko Rašete, Omčikusa, Radjenovića, Đujića i dr. Njihov rad naročito je otežao naše s tan je u Srbu.

Sa drugovima koji su radili na sjeveru. Buzdovanom'-' i Stipom Palentom,3 imali smo slabe veze. Prema posljednim vijest ma njihov je rad slab, što ćemo nas to ja t i da u na jkraće vrijeme popravimo. Veze su bile bolje sa Korenicom, Udbinom i Gospićem.

Korenica. Batal jon od 450 ljudi. Komandant batal jona bivši samostalac i novinar. Komesar S r đ a n 4 . . . Naoružanje : 100 kara-bina, 6 puškomitraljeza, 1 teški mitraljez, 50 bombi.

Otočac. Tek u zadnje vri jeme sprovedena je vojna reorgani-zacija sa 760 ljudi,, 20 karabina, od toga 2 ta l ' janska, 8 manlihera i 9 civilnih pušaka. Slabo se stoji sa municijom.

Udbina. Još nije sprovedena vojna reorganizacija, zbog toga što su Tal jani uhvatili odgovornoga druga/ ' Tamo se nalazi 100 karabina i 2 puškomitraljeza.

Perušić. Tamo također reorganizacija nije završena. Postoji jedan vod od 25 ljudi potpuno naoružan, u sastavu su sve Hrvati .

Gračac. Organizaciono još nismo uspjeli uspostaviti našu jedi-nicu, sa druge s t rane četnički u t j eca j je tu jak. U Zrmanji imademo jedan vod od 25 ljudi pod našim uticajem.

Kotar Brinje. Sa tim kotarom veza je slaba. Znademo da po-stoji jedan vod od 36 karabina i dosta aktivan. Ne znamo da li se t a j izvještaj odnaša na prošlo djelovanje ili sadašnje.

Četa »Marko Orešković« sastoj i se od 130 ljudi, 100 karabina, 1 talij. i 4 puškomitraljeza. To je jedna od najbolj ih naših jedinica. Ta je četa najpokretni ja .

Naš š tab još nije dobro organiziran zbog nedostatka potrebnih ljudi. Sastoji se od komandanta i komesara0 i operativnog oficira.7

* Pero Grubor 1 Stipe Ugarković, tada komandant bataljona u Škarama. ' Srdan Brujić ' Mićun Sakić, tada komandant Krbavskog bataljona. " Sime Balen 7 Miloš Uzelac

158

a koji je bivši narednik (bespar t i jni ) . Ukazuje nam se potreba na-čelnika štaba kao i lica za veze i informacije. Uprkos svega veze sa bataljonima se poboljšavaju pomoću direktnih kurira. Veze sa Bri-ujem i Otočcem su još slabe, a sa Gračacem veza se održava preko parti je. U prvom odredu su veze dobre.

Naše snage za sada su dosta slabe za ofanzivnu borbu, dok za odbranu bi bile skoro sve. Za ofanzivne akcije upotrebljavamo uglav-nom pokretne jedinice, koje sadrže oko 300 ljudi, uglavnom omla-dina. Svi odredi osim Korenice polož li su zakletvu. Po selima nalazi se dosta oružja koje ne možemo za sada pokrenuti u borbu, niti sa njima samima, a niti hoće oružje predati za borbu pod cijenu ž vota. Za kre tan je u borbu izgledi su samo preko omladine, dok uglavnom to pi tanje mislimo riješiti kroz razoružanje tih sela, koja su pod talijanskim uticajem. Na pr. u Srbu se nalazi oko 800 pušaka pod tali janskim uticajem. Talijani tim seljacima obećavaju oružje za borbu protiv partizana. Organiziraju naoružane seoske straže i orga-niziraju »puk nacionalnog oslobođenja«, kojemu su dali ime »Kralj Petar«. Mi smo poduzeli mjere preko pojedinaca za rad tamo. Ima-demo u tome već i uspjeha. Po selima, kako hrvatskim tako i srp-skim, nalazi se dosta oružja. Talijani su naoružali jedno ustaško selo. U srpskim selima nalazi se oko 1.200 pušaka i desetak auto-matskog oružja. Sve to oružje nije pod našom kontrolom, čak što više većina toga oružja nalazi se pod uticajem nepri jatel ja , četnika i ostalih. Mi uspjevamo u pridobijanju l judi iz te sredine sa oružjem. Iz Srba je prešlo oko 50 mladih ljudi u pokretnu četu »Marka Ore-škovića«. Talijani rade u masama i pomažu svoje agente u organi-zaciji, ali četnici su još za sada slabo organizovani. Nezadovoljstvo u narodu protiv Tali jana raste. Naše dosadašnje akcije uglavnom su sitne, osim onih oko Lapca. Tom akcijom razbita je dosta velika ustaška snaga, a između ostaloga pao nam je u plijen jedan top, 1—6 oktobra. Palo oružje nismo uspjeli pokupiti, već su ga poku-pili seljaci koji nisu učestvovali u borbi, i zadržali ga. Lička pruga je razorena tr iputa, dvaputa sa nagaznim minama i jedanput sa raz-šaraf l j ivanjem šinja. Na mostu »Bender« još nismo mogli pristu-piti razaranju . U skoro vri jeme t reba da dobijemo za to eksploziva iz Dalmacije. Četa »Marko Orešković« krenula je da razori prugu. (Stigle su vijesti o uspjehu te akcije) . Nepri jatel jske snage kreću se kod nas oko 22.000 Tal i jana i oko 5.000 Hrvata, koji u posljednje vrijeme se povećavaju. Bojkot t ržiš ta uspijeva prilično. Talijanima nedostaje hrane, što ih prisiljava na pljačku po selima, te samim tim izazivaju otpor i borbu stanovništva protiv sebe. Talijani pri-mjen ju ju pal jenje sela i hapšenje seljaka. Imali smo jedan slučaj zamjene; zarobljene tal i janske vojnike zamijenili smo za komandanta

159

jednog bataljona* (za kojega su znali da je komandant batal jona) i oko 17 seljaka. Sada stojimo pred izvršenjem većih akcija. Dobili smo doktora, koji je zaposlen oko obrazovanja bolničara i organiza-cije bolnice, a koja, po njegovom mišljenju, t reba da bude u jednoj kući slobodnog teri tori ja. U organizaciji je radionica sa drebankom. Teškoće su u pogonu.

Kordun i Banija

O s tan ju Korduna i Banije dao je komandant Kordunaškog partiz. odreda9 slijedeći izv ješ ta j :

Prvo je nedostatak u našim štabovima. U našim štabovima nema dovoljan b ro j drugova za dužnosti, nedostaje i sposobnosti u izvršenju dužnosti, a ima i propusta. Naročita poteškoća je sa lju-dima podignutim iz terena u savladavanju svoje dužnosti. IV bata-ljon primio je f ronta lnu borbu sa Talijanima braneći sela od paleža. Nepri ja te l j je odbijen sa mnogo gubitaka, dok sa naše s t rane su gubitci maleni. Sa tom borbom mi smo dobili mnogo, jedino je slabo što smo potrošili mnogo municije. Seljaci su s ta ja l i iza naših parti-zana sa raznim predmetima u rukama. Poslije te borbe upravo su se srasli seljaci sa partizanima i traže od partizana da budu u selu a ne više u šumi. Politički se dobilo mnogo. Izvršena je reorganizacija u Baniji. Uspostavljena je jedinstvena komanda Banije. Organizovan je batal jon sa 4 čete, komandant ba ta l jona je drug Gaćeša,10 a ko-mesar Đuro Kladarin, obadva parti jci . Pod tu komandu uključena je petrinjsko-sisačka grupa. Znatno je proš reno djelovanje na srez Dvorski. Opšti uslevi za djelovanje u tom rajonu su dobri. Dvorski srez bio je do sada netaknut sa naše kao i sa nepri jatel jske strane, i ako su uslovi za naše djelovanje odgovarajući, što je dokazano po radu drugova koji se sada tamo nalaze.

Tali jana u samom rajonu nema, tek m a n j a ustaška i žandarska uporišta. Za razbi janje logora dopremaju snage i to ustaše, vojsku i žandare iz okolnih garnizona. U šamarici je u prvo vrijeme bio sakupljen neborački elemenat. Seljaci, miješani sa kulacima, tražili su na t a j način lično osiguranje i organizaciju života više nego borbu. Same borbe čistile su i osposobljavale jedinice za borbu, pojedinci otstranjeni , a masa prelazi sve više u borbene jedinice, kako orga-nizaciono tako i sa svojim glavnim zadatkom zajedničke borbe, četničkih grupaci ja nema, osim jednoga koji kao komandir voda nastoji da u potpunosti izvršava naša naređenja. Glavne dosadašnje akcije vršile su se na uništenju cesta i mostova kao i manjih žan-darskih i ustaških uporišta. U pi tanju Hrva ta nameće se glavni

8 Mićun Sakić • Srećko Manola 10 Narodni heroj Vasilj Gaćeša

160

zadatak na Par t i ju . Otpočelo se sa školama po četama za vojne ka-drove. Imali smo jedan slučaj u pr ipremanju a tenta ta na koman-danta batal jona i kao člana Štaba G. Š. H. d ruga Ćanicu. Priprema je bila na vri jeme otkrivena, organizatori i učesnici pohvatani i likvi-dirani. Radi se [na] potpunom čišćenju ljudi koji su bili s time u vezi. U tom organizovanju učestvuju također neki elementi van naših jedinica, koji služe kao agenti nepri jatel ja , te su na t a j način htjel i da nam zadadu udarac, što im nije uspjelo. Nepri jatel jsko uporište Veljun prelazi na odbranu, postavili su bodljikavu žicu i rovove. Ovih dana hrana im je dostavljena sa avionom. IV batal jon naro-čito je uspio sa svojim političkim radom sa seljaštvom i sa vezama među Hrvatima. Ovih dana izvršili su uspješan prepad u Pisarovini. Karlovačka akcija je imala naročit politički značaj. Talijansko službeno mišl jenje je da su to izvršili domobranci. Politički rad u odredima je potpuno nedostatan i neorganizovan. Naši komesari na j -teže savladavaju dužnost u organizaciji života partizana. Odnos muslimana prema nama se je u mnogome popravio toliko da je već sada dobar. Likvidacija nepr i ja te l ja iz naših redova izvršena je bez predomišljanja i kolebanja, što više uz široku podršku. Obavješ ta jna služba još nije organizovana, ali njezino djelovanje već otpočinje. Po pi tanju spora i sukoba sa Dražom Mihailovićem izdati će se letak Srbima i Hrvat ima.

Zaključci: I. Organizacija štabova. Naši štabovi moraju obavezno da se

proširuju. Oni se mora ju dopunjavat i sa licima koja su prošla bor-bene jedinice i pokazali se neograničeno požrtvovnim i koji posje-duju sposobnosti za da l jn j i razvitak. Kod viših štabova ukazuje se potreba na slijedeći raspored dužnosti: komandant, komesar odreda, pomoćnik komandanta, operativni oficir, oficir za informativnu i obavješ ta jnu službu (vojnu i političku), oficir za vezu, sanitetska služba. Bez sumnje da će biti potreba i za intendanta ukoliko će se naše jedinice povećavati i zajednički kretat i . Biti će potrebno i jedno pravno lice.

II. Organizacija vojske. Formirat i će se tri udarna batal jona i to dva u Lici i jedan na" Kordunu. U Lici formirat i će se jedan od tih bata l jona u okolici Plitvičkih Jezera. Drugi treba da se organi-zira u okolici Lapca. Kordunaški udarni batal jon organizirati će se u Širokoj Rijeci. Drugovi dolazeći iz gradova raspoređivati će se uglavnom po tim batal jonima. Ti batal joni biti će pod direktnom komandom štabova odreda i grupa odreda.

III. Organizacija operacija. Operativni planovi t reba ju biti izrađeni unapred i tako, kako bi se izbjeglo odkrivanje namjera i priprema za akciju, kao što to biva kada se pripreme vrše nepo-sredno pred samu akciju.

11 Zbornik tom V, Icnj. 2

Pojačat i sistematsko uniš tavanje cesta i mostova, te r u šen j e pruge.

Izrađen je plan i zadaci koji t r eba ju biti izvršeni do konca godine, a u cilju s tva ran ja slobodnog ter i tor i ja . Ovaj plan izra-đen je na osnovu zajedničkog djelovanja, a svaki sa svoje s t rane Like i Korduna, te u s tvaran ju zajedničkog oslobođenog ter i tor i ja .

Hvata t i oficire nepri jatel jske kao taoce za izmjenu sa našim hapšenim drugovima.

IV. Obavješ ta jna služba. Uz dosadašnje izvještaje t reba biti i operativni izvještaj , kako bi se imao pregled nad ciljem operacije i ukoliko je operacija u vezi sa opštim planom. Isto treba slati i in-formativni izvještaj .

V. Školovanje kadrova. U tu svrhu treba izraditi nekoliko tema. Kao topografi ja , naoružanje, organ'zacija položaja, for t i f i -kacija, borba pojedinca i jedinica sa raznim zadaćama i uslovima. Za izradu tih tema iskorištavati će se vojna l'ca unutar i van naših jedinica. Treba pristupiti pronalaženju takovih ljudi koji su voljni i sposobni da nam u tome pomognu. Treba tražit i i sakupl ja t i vojnu l i teraturu.

VI. Uspostavljena je stalna veza između G.š-a i štabova odreda i grupa odreda.

Gorski Kotar i Pr imor je

Primorsko-goranski odred zastupao je na savje tovanju oficir za vezu koji je stigao u toku samog savje tovanja i dao slijedeće informacije:

Primorsko-goranski odred sastoj i se iz dva bata l jona i to : I batal jon, pod imenom »Marka Trbovića«, sa 130 ljudi, nalazi se u sektoru Drežnica. II bataljon, sa oko 200 ljudi, nalazi se u sektoru Sušak. Vojna reorganizacija sprovodi se u posljednje vrijeme. Naši uslovi borbe su dosta teški na osnovu toga što se na našem teri tori ju nalaze u odnosu prema nama jaki tali janski garnizoni. Oslobođeni ter i tor i j imademo u sektoru Drežnica. 20. X bio je dan generalnog napada sa s trane Tal i jana na naše logore u čitavom teri tori ju. T a j napad izvršio je nepr i ja te l j pomoću svojih* agenata. Sa naše s t rane nedostajalo je obavješ ta jna služba i straže, te nas je nepr i ja te l j iznenadio. Nepr i ja te l j se je poslužio i lukavstvom. Uhapsio 20 na-rodnih prvaka i momentalno ih pustio govoreći: »Evo, nikome ništa se neće dogoditi«. Izdao naređenje da se sve građanstvo pri javi u svrhu dobivanja nekih propusnica, a istovremeno prijeteći da će svakome tko se ne pri javi zapaliti kuću i opljačkati svu imovinu. Mi smo odmah objašnjaval i narodu da se ne pr i javl juje , jer da je to namje ra nepri ja tel ja da ga prevari. Uprkos našeg rada, većina na-roda je pošla da dobije te njihove »legitimacije«. Bilo je kolebanja

162

Fotokopija četvrte stranice dokumenta br. 59

1 među partizanima pod pritiskom svojih familija. Rezultat toga bio je masovno hapšenje, n j ih oko 500 ljudi koji su zlostavljani, pre-bijani i tučeni, natiskani u male podrume i tako držani preko mjesec dana. Narod se je držao dobro ne priznavajući opterećivanja. Isto-vremeno vršen je i napad na naše logore, kod čega smo imali uglav-nom velike mater i ja lne š te te : 6 tal i janskih pušaka, 3 bombe, 1.000, metaka, 300 talijanskih metaka, 4 pisaće mašine, radio-aparat, hektograf, 10 kg dinamita, sav kancelarijski pribor, 20 deka, 100 pari donova, rezervno rubl je i odijelo, 8 vreća brašna, 20 vreća krumpira, 6 vreća kupusa, 100 kg graha, 30 kg masti, 20 kg kave i ostalog materi jala . Glavni razlog tome što smo izgubili toliki mate-rijal je u tome što nismo posvetili dovoljno pažnje u organizaciji rezerve i sa druge s t rane što nas je nepr i ja te l j uspio iznenaditi, i to tako da se je privukao na r a s to j an je od 50 metara od logora ne-opaženo. Nedostatak u vo jno j organizaciji i disciplini uslovili su t a j slučaj. Povodom toga pojavila su se kolebanja i u logorima koji nisu bili direktno napadnuti. Bilo je i likvidacije logora na t a j način š to su partizani zakopali oružje, a sami se povukli svojim kućama. Po-slije smanjen ja naših snaga, što znači s labljenje seoskih zaštita, ne-pr i ja te l j je iskoristio to i opljačkao neka sela. Samo iz sela Tomića odvedeno je oko 50 komada goveda, ovaca i svinja, pokupio sve kokoši, kao i odijela i razne predmete iz kuća. Bilo je kuća koje su ostale bez jednog komada odijela i rubl ja . Zapaljeno oko 10 kuća. Kod nekih ljudi nalazile su se škljoce11 sa tvorničkim znakom srp, te su ljude na licu mjes ta prebijali. S t r i je l jana su šestorica, a prvi među nj ima komandir part izanske jedinice drug Milan Kosanović-Veljko, part i jac. Njegovo držan je bilo je junačko, nije si dao vezati oči niti pucati u leđa. Ter i tor i j je ponovo oslobođen.

Drugovi se žale na nedostatak kadrova zahti jevajući pomoć u tome. naročito se ističe potreba I jekara.

Veliki nedostatak savje tovanja u tome što nisu učestvovali komesari.

Najveći nedostatak u vršenju dužnosti komesara jeste u orga-nizaciji života partizanskih jedinica.

U prvom periodu svoga zadatka oni su vršili svoju dužnost zadovoljavajuće. To je bio period mobiliziranja, organiziranja par t i -zanskih jedinica sela i seoskih odbora, kao i opšta propaganda. Međutim, njihova se dužnost mi jen ja u tome što t reba ju t a j dosa-dašnj i svoj glavni rad prepustit i seoskim odborima i novostvorenim par t . organizacijama, a svoj glavni rad prenijeti na formirane vojne jedinice, nj ihovom životu, odgoju, snabdijevanju i borbenom ospo-sobljavanju. Jasno je da u tom pi tan ju mora komesar i ja t G.Š-a da

11 Tako se u nekim krajevima Hrvatske naziva primitivan džepni nož.

1 6 5

pristupi najozbi l jn i je svo jo j dužnost i kao genera lno rukovodstvo odgoja narodne razvi ja juće vojske. Po tome p i t an ju još do sada nije bilo ništa konkre tno poduzeto, osim sav je tovan ja i upu ts tva . Niski politički nivo i ne imanje prakse u tome i takvome radu t raž i mnogo više, a to je izrađivanje pojedinih tema i to tako opširno da će poslužiti kao potpuni mater i ja l .

SMRT FAŠIZMU — SLOBODA NARODU'

Polit, kcmera r (M. P.) Zas tupa komandan ta V. Katić12 M. Snagić Seljo13

BR. 60

NAREDBA BR. 2 GLAVNOG ŠTABA NOP ODREDA HRVATSKE OD 15 PROSINCA 1941 GOD. O IMENOVANJU NOVOG POLI-TIČKOG KOMESARA GLAVNOG ŠTABA I DOSTAVLJANJU

IZVJEŠTAJA

N A R E D B A B R . 2 ' >

Komandanta Narodno-oslobcdilačkih par t ' zanskih odreda Hrva t ske od 15. XII . 1941 god.

I. Naređen jem V. Š. J. imenovan je za polit, komesara Narodno-oslobodilačkih par t izanskih odreda Hrva t ske d r u g Vlado Katić.1

II. Dosadašn j i vršilac dužnost i polit, komesara d rug Milan Snag'ć-Seljo2 pos tav l ja se za pomoćnika komandan ta i opera t ivnog oficira u G. š. H.

III. Svi komandan t i g rupa odreda i odreda t reba da na jh i tn i j e dostave slijedeće i zv ješ ta je :

a) točno bro jno s t an j e naoružanih odreda, nenaoružanih mobilisanih četa i količinu oružja , municije i ostalog mate r i j a la , sve to prema priloženom f o r m u l a r u ;

b) nacionalni i socijalni sas tav (radnici, seljaci, intelektualci) ko-mandnog sas tava i par t izana, kao i nj hovu političku pr ipadnos t ;

c) borbeni kval i te t pojedinih četa i odreda;

12 Vladimir Bakarić 15 Narodni heroj Franjo Ogulinac-Seljo 1 Vladimir Bakarić ' Narodni heroj Franjo Ogulinac-Seljo

166

d) u kakvom se s t a n j u nalaze par t izani u pogledu odjeće i obuće — pot reba u odjeći i obući;

e) i shrana i kakve su rezerve h r ane i kakva je n j ihova količina i na koj i se način nabav l ja h r a n a i s t v a r a j u rezerve, te kakovi su iz-gledi i mogućnost i za d a l j n j e n a b a v l j a n j e h r a n e ;

f) kakva i kolika je pomoć pot rebna odredima; g) kakvo je s t an je u san i t e t sko j službi: bolnice, sestre, l i jekovi; h) kakvi su dosadašnj i gubici u mr tv im i r an jen im par t izanima.

IV. K o m a n d a n t K. P. O.3 izdati će na ređen je Bani j skom par t . odredu da se sisačka part iz . jedinica, bez obzira gd je ona sada d je -luje , s tavi pod komandu B. P. O.4

V. Komandant i g r u p a i odreda izdati će na r eđen j a podređenim ba ta l jon ima da vode spisak poginulih i r an jen ih par t izana . T a j spisak sadržava t i će slijedeće rubr ike : redni bro j , ime i prezime, mjes to i d a t u m rođenja , gdje , kako i kada je poginuo, gdje, kako i kada je r an jen , napomena. Komandant i g r u p a i odreda dostavl jače G. Š. H. mjesečne izvadke iz tih spiskova.

VI. I zv je š t a j e o akc i jama t reba slat i kao operativni i zv ješ t a j svake sedmice, a na koncu svakoga mjeseca t reba dos tav l ja t i pre-gled operaci ja tokom či tavoga mjeseca . Takav mjesečni i zv ješ ta j do-staviće G. š. H. svi odredi za sve prošle mjesece od kako su počele borbe.

VII. Kao operativni, t reba redovito s lat i i informat ivni i zv ješ t a j koj i će sadržavat i sve podatke o snazi, rasporedu i pokret ima nepri-ja te l j sk ih snaga i garnizona.

VIII. Obav je š t a jnu službu u š tabovima t reba organizovat i kao vojnu obav je š t a jnu ( in format ivnu službu) i političku obav j e š t a jnu s lužbu (šp i junaža i kon t r a šp i junaža ) .

Dostavl jeno na z n a n j e : V. š . Jugos lavi je Na znan je i pos tupak : I . Ličkoj grupi part iz . odreda II. Kordunaškom part iz . odredu III. Pr imorsko-goranskom odredu

3 Kordunašk: partizanski odred * Banijski partizanski odred


(M. P. ) Polit , komesar

V. Katić Komandan t Ivo Vladić

167

B R . 61

IZVJEŠTAJ SEKRETARA OPERATIVNOG PARTIJSKOG RUKO-VODSTVA CENTRALNOG KOMITETA KPH OD 15 PROSINCA 1941 GOD. GLAVNOM ŠTABU NOP ODREDA HRV ATSKE O STA-NJU PARTIZANSKIH ODREDA I PARTIJSKIH ORGANIZACIJA

U SJEVERNOJ HRVATSKOJ1

15. 12. 41.

IZVJEŠTAJ GLAVNOM ŠTABU H R V A T S K E

Odred u Slavoniji broj i 271 par t izana. Svi ima ju karabine, 1 TM- i LM3, sa dos ta municije. P r i j e nešto više od mjesec dana počeli su sa 5 par t izana i jednom diverzantskom grupom od 6 ljudi. Sve oružje je mahom oteto. Uslovi za mobilizaciju masa u t im k ra j ev ima veliki, naroči to U Pakračkom ko ta ru i Garešnici. Ali par t . organiza-ci ja je vrlo slaba. Drugovi u rukovods tvu su vrlo mladi i neiskusni. Uslijed toga i nema tamo još jačih akci ja . Mi smo već u t r i n a v r a t a slali pomoć. Tamo se nalazi Pa j a 4 j o š od rani je , Grga Jankez' ' , koj i je p r i j e dva mjeseca došao iz Njemačke , 2 dobra d r u g a španca", a sada ćemo t amo poslati i Ortega7 , koj i je dosad bio u Zagor ju . Za 2 do 3 dana biće fo rmi ran š t ab za Slavoniju, pa se nadamo većim uspjes ima.

Sisačkom odredu8 , koj i b ro j i oko 30 l judi koj i su dobro naoru-žani, nikako ne polazi za rukom da izvrši širu mobilizaciju po hr -

1 Redakcija posjeduje prepis izvještaja. 2 Teški mitraljez 3 Laki mitraljez 4 Pavle Gregorić, delegat Centralnog komiteta KPH za Slavoniju. 5 Borac španske republikanske vojske, tada sekretar Okružnog

komiteta KPH Bjelovar. " Vicko Antić-Pepe i Ciro Dropulić-Joža. 7 Ime koje je u Spaniji dobio Karlo Mrazović-Gašpar. kapetan

španske republikanske vojske, tada član Politbiroa Centralnog komi-teta KPH.

" Kada je 22 lipnja Njemačka napala na SSSR, Okružni komitet KPH Sisak održao je ujutro sastanak i donio odluku da se odmah mo-bilišu svi kompromitovani komunisti i otpočne s oružanom borbom. Istog dana članovi Okružnog komiteta obavijestili su o ovim odlukama par-tijske organizacije u Sisku, Petrinji, Sunji i Kostajnici i donijeli ranije prikupljeno oružje kod s. Zabno. gdje je oko 20 sati formiran partizan-ski odred od desetak drugova.

Već idućeg dana, 23 lipnja, presječena je pruga Zagreb—Sisak na nekoliko mjesta između sela Grede i Siska. Poslije nekoliko dana pruga je ponovo prekinuta između Capraga i sela Blinjskog Kuta. Polovicom srpnja kod same stanice Sisak postavljen je pod željezničke šine eksplo-ziv, koji je nanio dosta štete jednom njemačkom vojnom transportu.

Zbog učestalih diverzija na pruzi i kidan ja telefonskih i telegraf-skih veza, oko 500 ustaša preduzele su 20 srpnja napad na partizane.

168

vatskim selima. Uglavnom se nj ihova aktivnost , osim nekoliko diver-zantskih akcija , svodi na politički rad .

Drugovi iz Broda, gd je ne postoj i mnogo teškoća, sredili pa r t . organizaci ju ; j a v l j a j u n a m da će nanovo fo rmi ra t i jedan odred i nekoliko diverzantskih grupa.1 '

U Zagor ju i Međumur ju po s ta rom. Ortega t amo nije imao uspjeha u radu. Formi rao je doduše OK u Varaždinu i Krapini, ali organizacije nisu sposobne ni za na j s i t n i j e akcije.

U Međumur ju , gd je je mađa r ska uprava , nedavno je došlo do provale. Posli je su [uhapšena ] 2 člana OK, neki Zorman i H a j d a -rović, prvi s last ičarski a d rug i pekarski radnik, koji su se izdajnički držali. Prokazal i su sve š to su znali. Ostale su samo još 2 jedinice u blizini Čakovca i 1 član bivšeg MK u Čakovcu. Tamo za sve vri-jeme r a t a ni je bilo nikakvih akci ja .

kojim su uspjele razbiti odred i ubiti dva druga. Od tada do 12 rujna odred se oporavljao, uspostavio vezu s partizanskim odredima u šumi Samarici i okolini, pojačao se novim borcima i pripremio za nove akcije.

12 rujna odred je izvršio napad na općine u selima Palanjek i Topolovac te ubio jednog ustašu i zarobio trojicu, a zaplijenio 35 pu-šaka. oko 3000 metaka, nekoliko pisaćih strojeva i drugi materijal. (Vidi »Zbornik«, tom V, knj. 1, dok. br. 174.)

20 rujna ustaše su ponovo preduzele napad s jakim snagama (oko 650 ustaša) uz podršku avijacije. (Vidi »Zbornik«, tom V. knj. 1, dok. br. 174.) Odred je uspio da se, prema Sisku, gdje su se ustaše najmanje na-dale, povuče bez gubitaka i 'neopaženo prebaci preko Save. gdje se 21 rujna ujutro sastao i sjedinio u Samarici s odredom banijskih partizana.

26 rujna, jedna četa iz ovog odreda i jedna' iz odreda sa sektora Gline, kojim je rukovodio narodni heroj Vasilj Gaćeša, izvršile su na-pad na žandarmerijske stanice u selima Mali Gradac i Gornji Klasnić. Tom prilikom ubijeno je i ranjeno oko 15 ustaša i žandarma, (Vidi »Zbornik«, tom V, knj. 1, dok. br. 179.) Poslije ovoga odredi su se sjedi-nili i od njih je formiran jedan snažan banijski odred, a za komandanta izabran Vasilj Gaćeša. Taj odred je polovicom prosinca imao oko 200 bo-raca, što znači da su podaci o Sisačkom odredu koji su navedeni u ovom dokumentu bili prilično zastarjeli.

9 Ovdje se prvi put u našim dokumentima pominju partizanski odredi i diverzantske grupe u okolini Slavonskog Broda. Međutim, par-tizanski odred formiran je još 4 srpnja 1941 godine. 8 srpnja imao je 25 partizana, računajući i drugove iz Okružnog komiteta Brod, koji su bili u odredu. Od toga su 15 partizana bili članovi KPJ, 5 članovi SKOJ-a, a ostalih 5 smatrani su komunistima. Po nacionalnosti 23 su bili Hrvati, a 2 Srbi: po socijalnom sastavu 16 radnici, a 9 đaci i studenti. 13 srpnja od odreda su formirane dvije diverzantske grupe od po 5 boraca. Jedna sa zadatkom djelovanja na pruzi Beograd—Zagreb istočno od S. Broda, a druga zapadno od Broda. Po tome su nazivane »istočnom« i »zapadnom«. Tada je formirana i treća grupa zvana »partizanska«, od 7 drugova, sa zadatkom vršenja akcija u selima na Dilju i prema Krndiji. Ove grupe izvele su niz diverzija i akcija.

19 srpnja zapadna diverzantska grupa minirala je prugu Beograd —Zagreb na 2 km zapadno od S. Broda. Saobraćaj je bio obustavljen 6 sati.

12 kolovoza zapadna diverzantska grupa ubila je u Sibinju usta-škog tabornika Stivić Matu i bacila bombu na mlin, ustaše Martinović

169

Poslije provale1 0 , org. u Osijeku se oporavl ja . Uspostavl jene su veze sa svim mjes t ima . Jedna d iverzan tska g r u p a izvršila je t amo nekoliko uspjel ih akci ja (2 suda ra n jemačkih t ranspor tn ih vlakova, rezan je t t . žica). P r i j e dva dana , denunci jaci jom nekog se l jaka , pao je jedan d rug iz te grupe. Posl i je toga nas ta lo je hapšen je u Vinkov-cima. Uhapšen je jedan član MK11, i oko 30 se l jaka par t izana i sim-patizera.

Iz Zagreba šal jemo radnike u part izane, samo dosta sporo ide zbog teškoće u pu tovan ju . Formira l i smo MK od legalnih drugova. U nedje l ju je jedna omladinska g rupa likvidirala 2 agenta i 1 us tašu na Trešnjevki . Povodom toga nas ta lo je masovno hapšenje 1 2 .

S d rugarsk im pozdravom

S. F. — S. N. (Vlado Popović)

Mate u selu Slobodnici, što se potpunije vidi iz neprijateljskog prizna-nja u dok. br. 160. prve knjige V toma »Zbornika«.

3 rujna jedan ustaša je ubijen i jedan ranjen u selu Slobodnici. (Vidi »Zbornik«, tom V, knj. 1, dok. br. 160.)

5 rujna minirana željeznička pruga između Sibinja i Oriovca. (Vidi »Zbornik«, tom V, knj. 1, dok. br. 157.)

Noću između 12 i 13 prosinca narodni heroj Ivan Senjuk-Ujak i Ivo Lovinčić-Rođo minirali su prugu Beograd—Zagreb kod sela Stupnik.

14 prosinca druga grupa partizana ubila je dvojicu ustaša kod sela Gromačnika.

U vremenu od rujna do prosinca, nekoliko drugova upućeno je, po direktivi Okružnog komiteta, na teren kotara Đakovo, gdje su dosta doprinijeli radu partijskih organizacija, drugi dio drugova pao je u akcijama i pri održavanju veza s Brodom. Koncem prosinca, po direk-tivi Okružnog komiteta Brod, skuplja se oko 25 drugova iz Broda, Đa-kova i okoline u selu Podvinju te uspostavljaju vezu s drugovima iz Krndije, preko sela Duboke. Tako je došlo do ponovnog formiranja odreda koje se navodi u ovom dokumentu.

10 Odnosi se na provalu koncem kolovoza, kada je provaljen i Okružni komitet KPH Osijek. To je bila druga provala Okružnog ko-miteta 1941 godine, a polovicom prosinca otpočela je i treća provala.

11 Drago Kožanić 12 Prije ove akcije, pod rukovodstvom Mjesnog komiteta KPH iz-

vršeno je u Zagrebu niz akcija, od kojih su poznatije sljedeće: Početkom srpnja organizovano je paljenje padobranske svile u

Bužanovoj ulici. Izgorjelo je oko 60.000 metara svile. Akciju su izvršili Milan i Dragica Dvorščak.

Tih dana zapaljen je i skoro cio izgorio stadion u Maksimiru. U akciji su učestvovali Gvozden Budak, Ivo Sabljak i još nekoliko omla-dinaca.

Pod rukovodstvom Ante Milkovića, tada člana Mjesnog komiteta Zagreb, željeznički radnici na stanici Černomerac izvukli su iz vagona 5 mitraljeza, oko 50 pušaka d preko 10.000 metaka.

4 srpnja ubijen je u Laginjinoj ulici br. 5 policijski agent Tiljak.

170

B R . 62

IZVJEŠTAJ DELEGATA CENTRALNOG KOMITETA KPH OD 15 PROSINCA 1941 GOD. O VOJNO-POLITIČKOJ SITUACIJI U GOR-SKOM KOTARU, HRVATSKOM PRIMORJU I KOTARU BRINJE

I z v j e š t a j ćać i !

Dragi drugovi, kako n isam s iguran da l i s t e primili mo j izvje-š t a j od 27. XI, to ponav l jam važnije s tvar i iz n jega .

Srpske Moravice: Kako sam v a m već ran i je javio, u S. M. je bio neko vr i jeme ostao d r u g V.1 koj i je održao nekoliko s a s t anaka sa par t i j c ima i odborom N. P.2 (odbor N. O. F. ni je f o r m i r a n ) . U

U akciji su učestvovali narodni heroji Pavle Pap i Rudolf Kroflin, te drugovi Ante Milković, Martin Moj mir i Stipe Ugarković.

4 kolovoza Slavko Komar sa 6 drugova napao je ustašku četu studenata kod Botaničkog vrta. RanjAio je 28 ustaša.

11 kolovoza u Primorskoj ulici ubio je Martin Mojmir ustaškog agenta koji ga je htio legitimisati. Odmah poslije toga ubio je dva žan-dara i pobjegao.

19 kolovoza grupa zagrebačkih studenata i radnika na čelu sa Silvijem Pelclom napala je kod sela Sesvete žandarmerijsku patrolu i ubila jednog žandara.

7 rujna ubijen je na Trešnjevki ustaški agent Ivan Majerhold, koji se kao izdajnik radničkog pokreta priključio ustašama i bio jedan od najopasnijih agenata, jer je poznavao skoro sve sindikalne i partij-ske funkcionere. U akciji su učestvovali Šibi Ivan, Kroflin Rudolf, Ma-lek Stjepan-Lata, Perković Nikola, Horvat Arnold-Moša, Mesarić Blaž i dr.

12 rujna grupa na čelu s Ivanom Šiblom napala je bombama nje-mački autobus i ranila 2 njemačka vojnika.

Istoga dana, zagrebačka partijska organizacija organizirala je ru-šenje postrojenja fabrike cementa u Podsusedu, čime je napravljena neprijatelju velika materijalna šteta.

14 rujna postavljene su četiri mine u telegrafsko-telefonskom odjeljenju Ravnateljstva PTT. Pored materijalne štete, ranjeno je 8 osoba, među kojima dva njemačka vojnika, jedan oficir i dva ustaška agenta, a ubijen jedan policijski činovnik. Diverziju su organizirali na-rodni heroji Rade Končar i Vojo Kovačević, a izvršili su je Markon Slavko, Culjat Jože, Blaž Mesarić, Nada Holjevac i Vilim Galjer.

Istoga dana, grupa od oko 20 drugova, pod rukovodstvom narod-nog heroja Rudolfa Kroflina, tada člana Rajonskog komiteta, napala je oko 50 ustaša u Vrbanićevoj ulici. Ranjeno je 12 ustaša, a sa naše strane poginuo jedan drug i uhvaćen Rudolf Kroflin s jednim drugom.

30 rujna, na uglu Zvonimirove i Vrbanićeve ulice, ubijen je jedan njemački avijatičar, a ranjena dvojica. (Vidi »Zbornik«, tom V, knj. 1, dok. br. 186.)

9 studenog ubijen je jedan domobranski stražar i ranjena dvojica. Ove i druge akcije imale su veliki odjek i značaj zbog toga što

su izvođene baš u Zagrebu. 1 Ivo, Vejvoda ' Narodne pomoći

171

Par t i j u su pr imljene 3 drugarice, tako da sada ima 13 članova u 3 ćelije. 2ene su u pcsebnoj ćeliji. Na jak t ivn i j i je mladi član P a r t i j e radiotelegrafis t3 , za to bi bilo dobro da on, ako ni je nužno potreban, os tane još neko vreme u S. M.4 j e r se on jedini može slobodno da kreće. S. M. su u ko ta ru Vrbovskom, u kojem osim te par t i j ske or-ganizacije nema ni jedna d ruga . Vrbovsko je dio Gorskog Ko ta ra i na jp r i rodn i je bi bilo da se pr ipoj i KK Delnice, ali kako Delnice nemaju dovoljno snaga ni za rukovodstvo radom u ovom kotaru , to je m o j pri jedlog da se par t . organizaci ja pripoji Ogulinskom ko ta ru i da jedan d r u g iz S. M. uđe u KK Ogulin i to baš d rug radiotele-g ra f i s t . Odmah nakon raspada logora u S. M. i Delnicama bilo je predloženo da par t izani iz S. M. pređu u logor Gomirje, ali je poslije uspostave logoiyi u Delnicama komanda š taba dala direktivu da par-tizani iz S. M. pređu u logor D.5, š to je i po mom miš l jen ju pravil-nije. Srbi počinju dobivati pozive za vojsku i mogućnost mobilizacije većeg broja par t izana postoji .

Delnice: Nakon raspada logora i hapšen ja par t i j aca u samim Delnicama. može se kazat i da je zamro par t i j sk i život. Preostal i par-tijci su se toliko uplašili da nisu h t j e l i doći u dodir sa drugom Velj-kom1' kad je on po nj ih poručivao, navodeći neozbiljne razloge za to. Kako Delnice nemaju snaga za f o r m i r a n j e jednog sposobnog za rad KK, to sam drugar ic i I.7 kazao da kao prvu zadaću uzme f o r m i r a n j e MK. U međuvremenu su preosta l i par t izani iz Delnica bili pošli u logor u Liču i odatle upućeni da f o r m i r a j u svo j novi "logor, o čemu možete više doznati iz i zv ješ ta ja d ruga Veljka. Raspoloženje masa se pogoršalo, poslije raspada logora izgubile su v j e ru u par t izane.

Lič: Drugovi su formira l i par t izanski logor i rade prilično. Ma-sovno raspoloženje je dobro, nema ni jednoga us taše u selu ni do-maćeg ni s t ranog. Simpat i je naroda su na našo j s t rani . Kako je par-t i j ska organizaci ja u Liču na j j ača pa r t . org. u G. K.s, to sam mišlje-n j a da bi bilo na jbo l j e kad bi se od t r i člana MK u L.9 f o rmi rao biro KK u koji bi još ušao d r u g Rački1" i dr. I . " iz D.12 D r u g Stipe13, o kojem je govorio dr . [ug ] F a t t y , ne dolazi u obzir, je r se ni je dr-

3 Milan Vukšić 4 Srpske Moravice 5 Delnice " Veljko Kovačević 7 Ilčika Golik, tada sekretar Mjesnog komiteta KPH Delnice, po-

ginula kao borac u borbi protiv Talijana 1943 godine. " Gorski Kotar • Liču

10 Nikola Rački " Ilčika Golik 12 Delnice 13 Stipe Simec, poginuo u borbi protiv Talijana svibnja 1942

godine.

2 7 2

žao direktiva Par t i je u odnosu prema Talijanima, te se odazvao po-zivu karabinjera , bio hapšen i neko vrijeme zadržan u konc. logoru. Dr . [ug] Tomo Strižić, član rani jeg KK, zbog raznih razloga nije prisustvovao sjednicama KK, a kako je on sada zaposlen drugim po-slovima i kako njegov matični odred nije više na teri tori ju Gorskog Kotara, to mislim da ni on ne dolazi u obzir kao član K. O. u D.14

Gor. Kot. Nezavisno od mene došao je do istog zaključka i drug Veljko i u tom pravcu pozvao na sastanak predviđena t r i druga iz Liča, kojem sam i ja prisustvovao, jer sam baš tada prispio tamo.

Hrv. Pr imor je : U času moga dolaska u Hrv. Pr.K ' bila je u toku provala, koja je započela u Kraljevici na t a j način što je jedan simpatizer na skandalozan način pao u ruke karabinjera (uprkos opomene karabinjera , nije se dao iz gostione prije zabranjenog sata) koji su mu u džepu našli sedmonovembarski letak. T a j je simpatizer provalio part i jca koji mu je letak dao, a on dalje pet članova ćelije od šest. Provala je doprla do člana OK u Crikvenici druga Bubnja1", tehničara, koji se sklonio u logor u Liču . . .

Bribtrski logor: U Bribirskom logoru nisam našao ono raspo-loženje koje je bilo ovog ljeta. Odnošaji nisu drugarski, osobito su se drugovi žalili na druga Tomu Strižića da se odnosi prema nj ima kao oficir u buržujskoj vojsci, a ja sam säm bio svjedok jednog ne-drugarskog ispada druga T. Str., na što sam ga upczorio. To ne-valjalo raspoloženje je bilo toliko, da su drugovi iz Ledenica na-stojali da se što pri je odvoje od Bribirskog logora i osnovali svoj vlastiti. Svi su izgledi da se drug T. Str . pokvario radi toga što je bio rano izdignut. Baš za vrijeme moga boravka u Bribirskom logoru poginuo je drug Stipe Broz'.čević od ruke druga koji je ne-oprezno bara tao puškomitraljezom. Jedan od nedostataka part . rada jest slaba pomoć OK partizanskim odredima i slaba kontrola nad njima. Kontrola i pomoć rani je je bila prilično otežana t ime što ni-jedan član OK nije bio u odredu. Sad se situacija popravila, jer je drug Bubanj u partizanima, samo ja sam ga zatekao u Ličkom lo-goru,17 te sam mu savjetovao da pređe u Logor bribirski i da i dalje održava vezu s drugovima iz OK, kao i da iskoristi slobodno vri-jeme za rad u par t . org. po selima.

Lički logor: U Ličkom logoru našao sam druga Veljka i od-lučio da s nj im odmah krenem u Drežnicu. Zadržao sam se jedino da pođem na sas tanak s drugovima u selo, o čemu sam već govorio . . .

Lički je logor mlad ali se lijepo razvija.

14 U originalu su ove skraćenice nejasno napisane, ali se po pred-njem tekstu vidi da se misli na Kotarski komitet Delnice.

15 Hrvatsko Primorje 16 Viktor Bubanj 17 Odnosi se na logor u Liču.

173

Ledenički logor : Također i Led. logor je mlad, ali drugovi k o j i su u n jemu su solidni i obećavaju da će od svog logora napravi t i dobar logor. U Hrva t skom P r i m o r j u počeli su drugovi sistematsko, čišćenje us taša , ali su ponešto zapustili borbu prot iv Tal i jana.

Drežnica: U posl jednje vr i jeme Drežnica je proživl javala dane s t rahovi tog t e ro ra od s t r ane fašis t ičkih okupatora , ali i dane na -rodne radost i zbog oslobođenja. Drežnicu su 9. X bile napust i le oku-pa torske t rupe i par t izanski odredi ušli su u selo, defilovali i pr isu-stvovali masovnom zboru koji je održan kod općine. Tu su naši d r u -govi počinili k rupnu pogrešku š to su dozvolili da par t izanski odredi m a r š i r a j u pod crvenom zas tavom mjes to pod par t izanskom iako su znali direktivu Par t i j e . Odgovornost za to nosi MK, čija su dva člana kasn i je s t r i je l jana , a treći nije dovoljno samosta lan u radu te se po-vodio za ostalima, kao što su se svi oni za jedno poveli za t r e n u -tačnim raspoloženjem većine naroda. Tako su napr . mjes to odbora nacionalno-oslobodilačkog f r o n t a birali narodno vijeće i ag ra rn i od-bor. Druga k rupna pogreška jes t padan je u d rugu k ra jnos t i nas je-dan je nepr i ja te l j ima naroda i faš is t ičkim agent ima, koj i su radil i na tome da se n a t r a g pozovu fašist ički okupatori . Kako se oni nisu usudili da to sami iznesu pred narod, to su upotr i jebi l i kolebljivost nekih članova Par t i j e , osobito člana MK, kasni je s t r i j e l j anog , Ale> Tomića, da preko naše P a r t i j e provede svoj plan. U tu svrhu je sa-zvana sjednica MK, k o j o j je pr isus tvovao i jedan od bogat ih t rgo-vaca i nekoliko par t i j aca izvan MK, na k o j o j su se na jodgovorn i j i drugovi složili s miš l j en jem fašis t ičkog agenta da t reba poslati pred-s tavku t a l i j ansko j komandi u Ogulinu da se u sporazumu s n j ima uspostavi civilna vlas t , s motivaci jom da bez toga neće moći dobi ja t i propusnice za Ogulin i d ruga mjes ta , kao i da neće moći da k u p u j u s tvar i za kućnu potrebu. In t r iga bi bila uspjela, da ni je jedan mlad par t i jac , d rug Vlado Lončar iz Br in ja , ali dugo u par t izanskom od-redu u Drežnici, us tao prot iv toga, upozorio drugove da je to u su-protnost i s našom borbom i da to us tva r i znači izdaju. P o t a k n u t t im s tavom, d rug Marko Trbović" , sek re ta r MK, izvršio je samokr i t iku i uticao na ostale da se donese zakl jučak da se Tali jani ne pozovu. O tom postoji zap :snik, ali ga ja n isam mogao dobiti. Prepis postoj i u Br in ju , pa ćete ga možda otuda dobiti. 20. X Tal i jani su opet ušli u Drežnicu i tom prilikom upotrebil i lukavstvo i te ror da razbi ju par t izane. Lukavom prevarom s propusnicama i puš t an j em kući l judi koj i su na jp r i j e uhapšeni , uspjelo im je da p o h v a t a j u veliki b r o j l judi, a među n j ima i znatni b r o j par t izana. Opet su tu drugovi iz MK. Ale Tomić dje lovao je u supro tnos t i s l inijom Par t i j e , t raž 'o da se ne prekopava ju ceste i da se ide po propusnice, po koju je i sam išao i ako su ga žena i kćerka nagovara le da bježi. Nakon t ih hap-

1S Ubijen od Talijana u Jasenku 4 studenog 1941 godine.

174

šen ja faš is t i su, pod vodstvom domaćih izdajica, napali na logore par t izana i nanijel i im ozbiljne udarce, š to im je bilo olakšano či-njenicom da su mnogi part izani , pod pr i t i skom famil i je , pošli ku-ćama po propusnice, a jedan je logor raspus t io na svoju ruku sam komandir Milan Kosanović, član KP, bez sporazuma s komandom i to na temel ju p r i j e tn j e n j egova rođaka Nezira Kosanovića da će prokazat i logor Tal i janima ako logor ne bude u roku od 10 dana raspušten. D r u g M. Kos., koj i je kasni je u Jasenku s t r i j e l j an i na s t r i j e l j an ju se držao junački , nije, zbog rodbinskih veza, otkr io iz-da ju , niti je išta ikome spomenuo o pismu n jemu upućenom, za ko je je d r u g Veljko doznao od zaručnice s t r i j e l j anog komandira . J o š jedna okolnost je pogodovala Tal i janima, a to je da se baš u to vri-jeme komandir jednog odreda nalazio u Gomir ju , te su part izani z n jegovog logora ostali bez komandira , ' u koga su imali pov je ren ja i koga bi bili slušali, pošli po propusnice i bili pohapšeni, što se ne bi bilo dogodilo da je on bio s n j ima . Usljed t ih udaraca većina je par t izana bila raspršena , ali jezgro je ostalo, te se, kad radi raspo-loženja naroda nije momenta lno moglo dje lovat i u Drežnici, povuklo prema Br in ju i sudjelovalo u akc i jama. Kad su se Tal i jani povukli iz Drežnice. vrat i l i su se n a t r a g .

Pred fašis t ičkim krvnicima drugovi članovi naše Pa r t i j e držali su se dobro, jedino su pogriješil i š to su priznavali izvjesna te rećen ja koj ima ih je kod suočenja teret io bivši par t izan Bojica, koj i je u fašis t ičkim r u k a m a pos tao provokator . To je u jedno jedan od dokaza da se nisu dovoljno provjeraval i l judi ko j i su se primali u part izane. Na s t r i j e l j an ju u Ja senku i u Ogulinu svi su se drugovi hero jsk i dr-žali. Imena svih s t r i j e l j an ih u Ogulinu nisam mogao doznati jer su spisak drugovi iz G.™ već poslali u Drežnicu. Ako se uzme u obzir sve što je narod u Drežnici pret rpio , d ržan je naroda je dobro. Kod naroda nije se stvorilo neraspoloženje prot iv par t izana nego, napro-tiv, većina na roda rezonu je : da nema par t izana bilo bi još gore, a mržn j a prot iv faš ' s t ičkih okupa to ra je neizmjerna, samo narod moli da se akcije ne vrše neposredno k r a j Drežnice, od s t r a h a da ne bi Tal i jani ponovno došli da hapse i pale. Danas se kao i pr i je mogu da održava ju masovni zborovi, što smo mi i č'nili, samo narod se po-malo boji domaćih izdajica. Tako se odbor N O F nije mogao da bira j avno na zboru, nego se to p i t an je ri ješilo tako da je izabran jedan d r u g kome su predstavnici svih sela dali m a n d a t da on fo rmira od-bor. Pro t iv izdajica narod t raži oš t re m j e r e i pozdravio je kad se na zborovima govorilo o organiz i ran ju obav je š t a jne službe. I famil i je s t r i je l jan ih su se dobro držale. Kad je došao glas da su izvršena str i-j e l j a n j a u Ogulinu, nalazili smo se u selu Tomiću, odakle su bile četiri žrtve. Mi smo pošli da posje t imo fami l i je i da im kažemo koju

19 Gomirje

175

riječ hrabrenja . Ni kod jedne famili je nismo čuli nikakovu riječ pri-govora, nego obrnuto: govorili su o tome da znaju zašto su njihovi rođaci pali. Jedino part i jci se nisu pokazali dorasli zadacima, te ne samo da nisu pokazivali dobar pr imjer nego su, obrnuto, neki od njih prednjačili u kapitulantstvu i oportunizmu. Zbog toga sam od-mah poduzeo mjere za čišćenje par t . organ. Na jednom sastanku aktiva bila je jedina tačka dnevnog reda kritika i samokrit ika po-stupaka pojedinih part i jaca. Ta se mjera bila pokazala korisna, jer su se mnogi part i jci iskreno pozabavili ispitivanjem svojih postu-paka, te su uvidjeli i priznali svoje pogreške, dok jedan dio nije bio sposoban za samokrit iku. U komisiju su ušli drug Veljko2", Branko Vukelić iz Drežnice, koji se tek nedavno vratio iz Beograda, i ja. Komisija je donijela prijedlog za četiri isključenja, dvije kazne i jedno nepriznanje članstva. Nešto zbog čistke, nešto s t r i je l janj ima, bro j se članova u Drežnici smanjio, te je novoizabranom MK stavlje-no u dužnost da sve one partizane i seljake koji se osjećaju komu-nistima i žele da budu članovi Part i je , a provjerili su se u posljednjim događajima, prime u Par t i ju ; osobitu pažnju da posvete ženama, od kojih ima mnogo dobrih, ali potrebna im je pomoć, zato će se mo-rati poslati neko iz Korduna kao pojačanje, a i potrebno će biti da ih se stalno obilazi.

Druga partizana Ivana H.-1 nisam mogao povesti sa sobom na Kordun, jer je ran jen nepažnjom druga. Rana nije teška, te će on moći da se skoro amo prebaci, gdje je potreban i gdje će biti bolje iskorišćen.

Jasenak: U Jasenak su otišli drugovi Veljko i I. V.-2 da uspo-stave logor. Prema svim izgledima će u tome uspjeti. Bilo je već i pri je uslova za pomicanje logora, ali to nije učinjeno, najviše krivnjom jednog druga, koji je sada u Drežnici u logoru i od komisije pred-ložen za isključenje.

Ogulin: Kako sam vam pisao u pismu od 20. XI. 194123, sta-n je se u Ogulinu popravilo u našu korist. Drugovi su za vrijeme moga puta izabrali MK i voljni su da rade, ali im fali znanja . Na sastanku nepotpunog aktiva objasnio sam im zadaće koje stoje pred njima, ali biće potrebno da im se stalno ukazuje pomoć. Po mom mišljenju, treba MK proširiti drugovima iz Drežnice, Dubrava i Srp. Moravica i tako formira t i KK.

20 Veljko Kovačević 21 Narodni heroj Ivan Hariš 22 Ivo Vejvoda 23 Redakcija ne posjeduje ovo pismo.

176

Gomir je : S tan je se malo promijenilo, u par t . pogledu se pogor-šalo, je r su potpuno propali pokuša j i da se fo rmi ra pa r t . organiza-cija i to, po svim izgledima, k r ivn jom d r u g a Jove Mamule.

Gomirski logor : Zbog slabog političkog rada bila se pojavila tendenci ja da se t r p a j u u isti koš s u s t a šama svi Hrva t i , te se po-čelo s l ikvidacijom nek h l judi na osnovu vrlo mršavih dokaza. Ko-manda im je skrenula pažn ju da to neće t rp j e t i i da će im u slučaju da oni nas tave s takovim pos tupkom oduzeti pravo da se nazivaju part izanskim odredom. U pos l jednje vr i jeme s t an je se popravilo. U logoru nema članova Par t i j e , osim d r u g a Jove Mamule . . . Pot rebno je poslati jednoga ili dva par t i j ca za po jačan je i kontrolu.

Br in je : Kako s a m se zbog nedolaska kur i ra iz Gor. Kotara morao zadržat i u Drežnici više nego sam namjeravao , a kako nije bilo takovog posla koj i ne bi mogli drugovi obaviti bez mene, to sam pošao na jedan dan u Brinje , je r su otuda dolazile a l a rman tne vi-jesti o drugu Peri Gruboru-4 . Ono š to sam samo vidio i čuo nije ohra-bru juće . . . Inače par t izani se ne nalaze u logoru nego kod kuće. a u šumi u kolibi nalaze se s amo rukovodeći drugovi bez straže i nema izgleda da će se u dogledno vr i jeme formira t i par t izanski lo-gor. Ne znam koliko su optužbe drugova tačne i prigovori opravdani, ali ima nešto t ru lo u Br in ju , i molim vas da skrenete pažnju OK za Liku na te s tvar i .


15. XII. 1941. S l a v k o "

" Tada sekretar Kotarskog komiteta KPH Brinje, poginuo kao obavještajni oficir Glavnog štaba NOP odreda Hrvatske u Otočcu 1943 godine.

" Narodni heroj Ivo Marinković-SIavko

12 Zbornik tom V, knj. 2 J 7 7

BR. 63

IZVJEŠTAJ ŠTABA PRIMORSKO-GORANSKOG NOP ODREDA OD 15 PROSINCA 1941 GOD. CENTRALNOM KOMITETU KPH O VOJNO-POLITIČKOJ SITUACIJI I PROBLEMIMA ODREDA

Dragi drugovi, primili smo vaše pismo i ma te r i j a l koj i ste po-slali dne 13. XII kao i p smo sa mater i ja lom od 26. XI ov. g.1 Ne shvaćamo kako je moguće da niste primali naše izv ješ ta je koje smo vam slali redovito. Posl jednj i i zv j e š t a j ponio je d rug Slavko-. Uspo-stavili smo vezu sa GŠ za Hrva t sku i dob li Naredbu br. I 3 . Drug kur i r je bio pos l jednj i puta u Z.' i govori da je on rekao pravilno javku .

Ovo pismo ni je i zv ješ t a j o si tuaci j i kod nas, nego vas radi kra tkoće vremena obavješ tavamo o izvjesnim s tvar ima. I z v j e š t a j će doći naknadno.

Radi novostvorene si tuaci je poslije napada j a na L 'čki logor5, koji je uslijedio poslije niza akci ja o kojima ćemo vam poslati iz-v je š t a j , ne šal j i te ni u kom s lučaju ni jednog čovjeka preko Liča. Jedina mogućnost sada je da ša l je te l jude preko GŠH, odakle bi došli sa našim kur i r ima koji se t amo nalaze. Ali veza za dopisivanje može da ostane. Bili smo u Drežnici i s i tuaci ja je t amo uređena. Par t izani su se vrati l i u logore i otpočeli sa uspješnim akci jama. For-miran je NOO i uspostavl jena narodna vlast . Pored svega nedosta-tak u kadrovima je kod nas ogroman i cio posao pada uglavnom na nas troj icu. Nalazimo se s ta lno na putu i do sada nije uspjelo da se negdje s ta lno učvrst imo sa našim štabom, koji je već po drugi put osvojen od nepr i j a te l j a . U izv ješ ta ju ćemo vas de ta l jno o svemu obavijestit i , kao i o n a m j e r a m a gd je ćemo poslije ovih teških isku-s tava smjest i t i naš štab.

Si tuaci ja je za is ta teška, ali ipak ta teška s i tuaci ja ima kao posljedicu pr.liv par t izana u naše redove, koji je do sada najveći . Par t izana prilazi sve više i više tako da ćemo fo rmi ra t i jedinice prema naređen j ima Vš za Jug .

Problem ishrane je na j tež i i pored toga što dižemo od nepri-j a te l j a . T a j će problem biti vrlo teško ri ješi t i na te r i tor i ju II. ba t . Na pr . u Sušaku smo imali 120 par t izana prot iv kojih je nepr i ja-te l j bacio ogromne snage (govori se o 6.000).

To je bio odred politički naj jači , pa je usprkos toga naišao na takove poteškoće radi ishrane da su se mnogi povrati l i kućama, ali

1 Redakcija ne posjeduje ove dokumente. - Narodni heroj Ivo Marinković-Slavko

Vidi dok. br. 12. 1 Zagreb 5 Logor se tako zvao po selu Lič.

178

os ta ju spremni, kako kažu, da se odazovu na poziv š taba. Baš bliskost t a l i j anske granice i nepovoljan teren kao i problem ishrane ne dozvoljava da se logor održi t amo. Danas idemo tamo da učinimo sve da logor os tane i u man jem broju , a da ostale prebacimo u ove logore.


Dne 15. XII. 1941

Pol i tkomesar Komandant .Alijo Vuletić" Veljko Kovačevu'

PISMO KOMANDE DRUGOG BATALJONA NOP ODREDA KOR-DUNA I BANIJE OD 15 PROSINCA 1941 GOD. O ZADACIMA PO-LITIČKIH KOMESARA U VEZI JESENJE SJETVE I RAZMA-TRANJA BORBENOG RASPOLOŽENJA PO ODREDIMA I SELIMA

KOMANDA II PART. BATALJONA NAC. OSLOB. POKRETA

KORDUNA I BANIJE Komesar i j a t

Br. 15. XII . 1941.

Drugovi komesari , uslijed popravl jenih vremenskih prilika, pro-glasiti preko nac. oslob. odbora da narod nas tav i sa s je tvom ječma, pira i d rugog jesen jeg us jeva . Ras tumači t i im potrebu te s jetve, bez obzira da l i je svaki posi jao običajnu mje ru , nag lašava juć i potrebu te s jetve. Obrazložiti važnost da li će pos to ja t i mogućnost za pro-l je tne usjeve ili neće, za to je od velike važnosti us i ja t i što više je-senj ih us jeva za koje ima uslova da se us i ju u što većoj mjer i , od-nosno količini. Is todobno obavijest i t i odbore da izvrše pregled sa-krivene h rane i robe, a zatim opet sakr i t i u skloništa.

BR. 64

KOMESARIMA ČETA I VODOVA Svima


Pol. komesar Dmitrović1

Komandant Vladimir Ivanović2

* Ivo Vejvoda 1 Dušan Dmitrović ä Robert Domani

179

Drugovi komesari , održite odmah sas tanke u odredima i po se-lima, te na tim sas tanc ima donesite sli jedeće zakl jučke : I . Kakvo je raspoloženje drugova za borbu u samim odredima i u selima. II. Eko-nomsko s tan je odreda i sela. III. B r o j palih ž r t ava t j . par t izana u borbi protiv krvoločnih okupa tora i nj ihovih slugu, kao i ran jen ih u borbi. IV. B r o j palih ž r tava od apri la mjeseca pa do danas i to ne u borbi, već koji su na razne intr ige pohapšeni i poklani.

Do sada je posluž'o za p r imje r odred Bukovac; iako na jmlađi po svom fo rmi ran ju , shvat io je svoju vojničku i političku dužnost , kao i događaje koj i se od igrava ju pred nama, te su odmah poslije održane konferenci je komesara četa i vodova održali s a s t anak u od-redu i selu na ko j 'ma se sas tancima pre t resa lo p i t an je današn je borbe, te se iz toga zaključilo da su svi jednoglasno za borbu do i s t rebl jenja okupatora i nj ihovih slugu. Da bi se mogao imat i pre-gled političke i vojn 'čke si tuaci je , opominju se drugovi pol. komesari da redovito ša l ju svoje izv ješ ta je nadležnim, iz kojih će se moći vi-djet i sve postojeće prilike koje se odnose na d a n a š n j u borbu.

Pol. komesar I I pa r t . ba ta l jona Dmitrović

Drugovi, Raspoloženje drugova za borbu vrlo odlično kako u odredu

t ako i na selima.

BR. 65

IZVJEŠTAJ ŠTABA TREĆEG BATALJONA NOP ODREDA KOR-DUNA I BANIJE OD 15 PROSINCA 1941 GOD. KOMANDANTU ODREDA O IZVEDENIM AKCIJAMA U PRVOJ POLOVICI

PROSINCA


ODREDA KORDUNA I BANIJE Dana 15. XII . 1941.

P redmet : I zv j e š t a j o akc i jama

KOMANDANTU KORDUNA I B A N I J E

Dana 3. XII napadnu t je Drežnik Grad. Akci ja je uspjela, za-pl i jenjena su 2 radio-apara ta , 2 pisaća s t ro ja i 4 karabina Mauzer i d rugog pisaćeg pr ibora. 4. XII u noći porušeni te legrafski stubovi, između Rakovice i Drežnik Grada 80 komada, između Slunja i Ra-

180

kovice 48 komada. 6. XII ju r i šna desetina 2 ćete krs ta r i la je po Bosni 1 naišla na žan. pat rolu od 6 žandara , pr ihvat . l i su borbu, ubili 3 žandara , 1 ranili i dvojica su se predala . P l i j en : 6 pušaka Mauzer. 2 bombe, 650 metaka i 2 p iš to l ja i komplet odijela. Na pu tu su na-išli na musi mana Perviša, poznatoga us tašu koji je klao žene i djecu, i pa t rola ga je ubila. 10. XII desetina 2 voda II čete ubila je dvojicu us taških vođa koji su bili glavni inici jatori u ovome k lan ju i to An tu Špoljarića i Ivicu (Roke) Rukavinu. 13. XII u noći patrola uhva t la je Bićanić Josipa iz Nove Krš l je koj i je od žandarmer i j ske pos ta je primio karabin sa 15 me taka da se bori prot iv k o m u n i s n i četnika u s lučaju napada na h rva t ska se la ; imenovani je također likvidiran. 11. XII deset ina 2 voda II čete na šla je na mr tvu pred-s t ražu od nepr i j a te l j a kod Raštela , tom prilikom naš je jedan d r u g r an jen (Dane Topić1), a sa nepr i j a t e l j ske s t r ane 2 su ubi jena.

11. XII. Odredi 1 čete Tobolić i Plaški prekopali su cestu u šumi Kneja , uništili 2 propus ta i prekopali cestu u šumi Drenovica, sve ovo je na cesti P r im š i je—Plaški ; također na ovoj cesti, a na rijeci Mrežnici, pokušan je ruš i t i čičin m o s t ; isti ni je srušen radi malo eksploziva, ali je oštećen t ako da se n j ime nemoguće služiti sa većim teretom. 13. XII porušeni su t . t . s tupovi na cesti P r imiš l j e—Slunj 30 komada.

Naređen je za rušen je i p rekopavan je ostalih cesta u r a jonu ovoga ba ta l jona izdato je i čeka ju se i zv ješ ta j i o izvršenju naređenja . I s t raga se vodi u odredu Močila da se us tanovi ko je kr ivac; po za-vršenoj istrazi i zv j e š t a j će se dostavi t i komandantu- .


Pol. komesar Komandant Dragić Bruj ić

1 Tada ostao invalid zbog lomljenja kosti, a kasnije poginuo na Neretvi 1943 godine.

• Listopada 1941 god. pokušao je Pero Kosanović, bivši lugar (ka-snije strijeljan kao četnik), da rovari u odredu Močila, ali je njegova neprijateljska djelatnost otkrivena i spriječena.

181

BR. 6 6

BROJNO S T A N J E J E D I N I C A TREĆEG B A T A L J O N A N O P OD-REDA KORDUNA I B A N I J E POLOVICOM PROSINCA 1941 GO-

D I N E

BROJNO STANJE KOMANDE III PARTIZANSKOG BATALJONA ODREDA

KORDUNA I BANIJE OD 7.—14. XII. 1941


KORDUNA I BANIJE Br. 11, l . 1 XII. 1941

Komandan t Mih. Savić

1 U originalu nedostaje druga cifra datuma, ali je očito da doku-menat potiče iz polovice prosinca 1941 godine.

182

BR. 67

PROGLAS MJESNOG KOMITETA K P H OSIJEK SREDINOM PROSINCA 1941 GODINE 1

RADNICI! OBRTNICI! N A M J E Š T E N I C I ! ČINOVNICI! GRAĐANI! I N T E L I G E N C I J O GRADA O S I J E K A !

Pred vašim se očima odigrao niz zuluma, što ih je izvela Pave-lićeva us taška banda. Treba se samo s je t i t i da je u Osijeku dva puta zasijedao pri jeki sud i osudio na s m r t oko 50 ljudi.

Ko je od vas pr isustvovao suđenju s je t i t će se zašto su osu-đeni ti ljudi, kako su herojski primili tu osudu i junački dali život za ideale svoje borbe. Treba se samo s je t i t i Sare Bertie,- ko ja je išla u smr t s p jesmom na usnama, pa omladinca Šestaka,3 koji je heroj-ski poginuo ne zaželivši pomilovanja , zatim Kleina,4 Milice Križan' ' i mnogih drugih koj i su junački pošli na s t ra t i š t e uz poklike Sovjet-skom Savezu i na rodno j oslobodilačkoj borbi. Da li ste ikada po-mislili kakova su sve mučen ja i p a t n j e proživjeli ti l judi u zatvorima pr i je smr t i ? Da li ste ikada pomislili kakovi su ideali, za koje se tako hero jsk i gine, i kakovi su to l judi, koj i d a j u život bez s t raha , s p jesmom i poklicima, i koj i ne izdaju svoje dru-gove? Mogu li t ako ginut i razbojnici, propalice i plaćenici, ka-kovim te l jude p r i k a z u j u ? Ne! Ja sno je da ne mogu! Tako ginu samo heroj i , poštenjaci , čel ik-karakteri . Tako se gine samo za p ravednu i poštenu s tvar , kakova je nj ihova. Oni su pali kao prvoborci za slobodu svoga pot lačenog i porobl jenog naroda u plemenitoj borbi za bol ju i s re tn i ju budućnost svoga i svih ostalih naroda. To kod nj ih ni je bila f r a z a i borba iz ličnih interesa, kao što je s lučaj s »borbom« us tašk ih bandi ta . Oni su to dokazali j u -načkim d ržan jem na svim mukama i herojskom smrću. A takovih žr tava nije dao samo Osijek. Hi l jade i hi l jade života položili su takovi borci po č i tavoj H r v a t s k o j i po cijeloj Evropi . Zna j t e da sve te teške i plemenite žr tve nisu pale uludo i beskorisno. Narodu se po č i tavoj Hrva t sko j i po ci jeloj Evropi o t v a r a j u oči, i on danas pokazuje da je shvatio ideale borbe t ih svojih mučenika. Dokaz tome je sve veća i žešća borba potlačenih evropskih naroda, koj i se rame uz rame sa

1 Redakcija posjeduje prepis proglasa. Ustaše su zaplijenile pro-glas u momentu kad je umnožavan.

2 Član SKOJ-a, strijeljana od ustaša 15 rujna 1941 godine. 3 Ivica Sestak, član Mjesnog komiteta SKOJ-a, strijeljan od usta-

ša 17 rujna 1941 godine. 4 Mihajlo Klein, sekretar Okružnog komiteta KPH, strijeljan 22

listopada 1941 godine. 5 Član Okružnog komiteta KPH. strijeljana 22 listopada 1941

godine.

183

moćnim i nepobjedivim Sovjetskim Savezom bore za svoje oslo-bođenje. Sovjetska Crvena armija i legije narodnih prvoboraca za-da ju udarac za udarcem međunarodnom (u prvom redu njemačkom) fašizmu i vrlo je blizu čas, kada će ga potpuno uništiti.-

Njemački su fašisti mislili uništi t i Sovjetski Savez za jedan i pol do dva mjeseca i time oteti evropskim potlačenim narodima nji-hovu najveću nadu, u najmoćnijeg zaštitnika i saveznika. Oni su svojom propagandom proglasili SSSR trulim i nemoćnim; razbojnik Hitler je već nekoliko puta rekao da će SSSR-u ubrzo odzvoniti. Nje-mački Glavni stan je javl jao fantast ične cifre sovjetskih gubitaka, a njemačka fašistička propaganda širila je bl jutave vijesti o sovjet-skim nečovještvima. A kako je u s tvar i? U stvari je njemački fa-šizam na samrti . Njemačke bande su na svim f ron tama razbijene i odbačene, po nj ima pljušti kiša smišljenih i proračunatih udaraca Crvene armije i narodnih partizana, njihova pozadina s tenje pod terorom gladi i ne'maštine i pi tanje fašističke smrti je pi tanje bliske budućnosti. Čas konačnog obračuna primiče se neobičnom brzinom.

RADNICI GRADA OSIJEKA! PROLETERI!

Ne da j te da vam fašistička i ustaška gamad puni uši bl juta-vim lažima, ne da j t e se zavesti i obeshrabrit i! Vi fašističkim pora-zom možete izgubiti samo svoje ropstvo i okove. Znaj te da naš put u sretan i čovjeka dostojan život vodi samo preko lješlna omraženih fašističkih izroda! Kucnuo je čas da uzmete svoju sudbinu u vlastite ruke. Stoga je vaša dužnost, radnici, da fašizmu nanosite udarce svuda i na sve načine. Vaša je dužnost sabotaža. Sabot i ra j te proiz-vodnju svih art ikala namijenjenih fašističkim gadovima. Ne dozvo-lite da se proizvodima vašega rada ubi ja ju vaša braća i drugovi, radni narod Sovjetskog Saveza i radni narod drugih zemalja, jer to je zločin protiv cijelog naprednog čovječanstva. To je zločin i protiv vas samih.

RADNICI GRADA OSIJEKA!

Pokažite se dostojni svojih drugova-radnika koji svojom krvlju iskupljuju oslobođenje radničke klase i cijelog porobljenog i napa-ćenog čovječanstva! Ne da j te se zaplaš ti nikakvim terorom ni ob-mamiti nikakovim lažima i obećanjima. Pu t koji vas vođi u svetu i čovjeka dostojnu budućnost jeste put najakt ivni je borbe i solidar-nosti sa svima slobodoljubivim elementima grada i sela, a protiv fašističkih okupatora i njihovih prirepaka i plaćenih slugu, hrvat-skih ustaških pasa. Idući jedino tim putem — nećete zalutat i! Svaki vas drugi put sigurno i neizbježno vodi u propast .

184

N A M J E Š T E N I C I ! OBRTNICI! ČINOVNICI! GRAĐANI! I N T E L I G E N C I J O GRADA OSIJEKA!

Ne v j e r u j t e us taškim psima koj i vas u v j e r a v a j u da bi pobjeda SSSR-a bila vaša smr t . Ne v j e r u j t e lažima da će komunist i is tr i je-biti Hrva te . Is t ina je da će k rvavo odzvoniti us taškim psima, ali svaki o n a j koj i bude pomagao narodnu oslobodilačku borbu može biti potpuno uvjeren da će i n j e m u kao i svima osvanut i uskoro bolja vremena. Stoga u borbu! Združ te se svi u borbi za bolji i slo-bodan život. Zajedničkim si lama udr i te po interesima fašist ičkih okupatora i krvavih us taša . P r o t e s t i r a j t e prot iv ub i j an j a narodnih prvoboraca, j e r se oni bore za sve nas. Pokažite us tašk im psima da ne odobravate n j ihovu »politiku«, ko ja je sva ogrezla u krvi na j -boljih narodnih s nova. Pomažite i akt ivno sud je lu j t e u narodnoj oslobodilačkoj borbi, ko ja se svakim danom sve više razvi ja i jača. Pomozite borce novcem, hranom, odjećom i obućom! S tupa j t e i sami u nj ihove redove! Vod te borbu protiv »ekonomske politike« krva-vog »zloglasnika« Pavelića i us taških bandi ta . Složite svo j glas prot iv sve veće skupoće i nestašice. Ne dozvolite da vi i vaši drugovi zebete u interesu na jvećeg zločina h i s to r i j e : u interesu j a č a n j a fašizma u borbi protiv Sovje tskog Saveza i demokra tsk ih sila Engleske i Ame-rike kao i prot iv slobode svih naroda Evrope. J a č a j t e svim sred-stvima borbu protiv fašis t ičkih okupa tora i us taških plaćen.h slugu, i ne mi ru j t e dok i jedan bandi t postoj i u našo j zemlji.

Smrt fašizmu — sloboda narod'ma! Dole krvavi »zloglasnlk« Pavelić! Smrt ustašama! ŽHila nepobjediva Crvena armija! Živio drug Staljin! Živila slavna Komujiistička partija Hrvatske!

MJESNI KOMITET KOMUNISTIČKE PARTIJE

BR. 68

NAREĐENJE GLAVNOG ŠTABA NOP ODREDA HRVATSKE OD 17 PROSINCA 1941 GOD. KOMANDANTU PRIMORSKO-GORAN-SKOG NOP ODREDA ZA BOLJI' ORGANIZACIJU ŠTABOVA1


HRVATSKE Br. 23/41

17. XII. 1941 god.

KOMANDANTU PRIMORSKO-GORANSKOG PARTIZ. ODREDA

I. Po informaci jama vašeg oficira za vezu. vi imadete ozbilj-nih nedos ta taka u samim štabovima.

a) Nedos ta je vam u svim š tabovima operat ivni oficir, što t re-bate u na jk raće vr i jeme nadopunit i .

b) Štabovi se nalaze za jedno sa jedinicama. Štabovi se m o r a j u organ zovati zasebno u svojim p ros to r i j ama sa odgovara juć im licima, kao š tabsko osoblje, kur i r i i s t raža .

II. Pošal j i te nam, i to što pri je, oko 100 kg pikri ta . III. Dobili s te 10.000 kuna za vaše na jnužn i je potrebe, a koje

ćete morat i po mogućnosti vrat i t i . Od toga vam šal jemo odmah 5.000 kuna.


Polit, komesar Zas tupa komandan ta

1 Redakcija posjeduje kopiju naređenja.

186

B R . 6 9

IZVJEŠTAJ BR. 2 ŠTABA PRIMORSKO-GORANSKOG NOP OD-REDA OD 18 PROSINCA 1941 GOD. GLAVNOM ŠTABU NOP ODREDA HRVATSKE O IZVRŠENIM AKCIJAMA I STANJU

JEDINICA

STAB NARODNO-OSLOBODILACKOG PART. ODREDA ZA HRVATSKO PRIMORJE I G. KOTAR

I Z V J E Š T A J B R . 2 GLAVNOM ŠTABU NARODNO-OSLOBODILAĆKIH PARTIZAN-

SKIH ODREDA H R V A T S K E

Reorganizaci ja našeg I bat . u C l 1 je uglavnom dovršena. Osno-van je logor u C2- u koji se odmah pri javi lo 30 par t izana i koj i tako-đer ulazi u sklop toga ba ta l jona . Efek t iv l juds tva je ostao isti kao i naoružan ja . Kako nas izvješ tava komanda toga ba ta l jona , čim se spreme nove ubikacije3 u šumi, bi t i će pr imljeni novi par t izani kojih još imade dosta po selima. Ter i to r i j te općine je oslobođen, b ran jen je zas jedama na ces tama i prolažima, ali ga v j e r o j a t n o pri većem naletu nepr i ja te l j a neće biti moguće u d a n a š n j o j s i tuaci j i obraniti . Napravil i smo operat ivni plan da se rašir i t a j oslobođeni ter i tor i j , da se naime u najbl ižim mjes t ima unište da l j n j e žandarmer i j ske po-s t a j e i okupatorske posade, ali t a j je nažalost samo djelomično uspio.

Akcije I bat. »Marka Trbovića«

Dnevne zasjede na cesti B54—C25 koje, osim s igurnost i terito-ri ja, r a s t o v a r u j u sve t r anspor t e tehničkog i ogr i jevnog drva za Tali-jane i ustaše. Povodom toga smo primili pismo od poznatog industri-jalca, koje vam prilažemo i na koje smo odgovorili j o š s t roži jom kontrolom izvoza drva iz ovdašn jeg te r i to r i j a . Karakter is t ično je da smo u isto vr i jeme primili ponudu jedne ta l i janske f i rme ko ja nam nudi veću sumu novaca ako j o j dozvolimo nesmetani izvoz drvenog mater i ja la . J a sno je da smo i na to odgovorili negat ivno.

8. XII -ubijen je us ta ša ces tar iz sela Musulinskog Potoka koji je bacao u Ogulinu nevine l jude u j ame i kod koga je nađeno dosta robe i s tvar i tih nesretnika.

1 Drežnica • Jasenak 3 Na talijanskom

smještaj. • Ogulin 3 Jasenak

jeziku znači položaj. a ovdje se odnosi na

187

U noći između 12. i 13. XII došlo je do sukoba naše zasjede sa navodnim ogulinsk'm »dobrovoljcima« koji su išli da uspostave vlast u Cl" i borba je t r a j a l a do rano ujut ro . Ubijeno je 9 vojnika i 30 ih je ranjeno, kao i jedan oficir. Naši su se povukli bez gubi-taka. Ostali »dobrovoljc « su se razbježali u paničnom bijegu na sve strane. Iako plijen nije bio nikakav, vojnički i moralni uspjeh ove borbe je ogroman. Drugi dan je pošlo 500 Tali jana u Jasenak, ali su se odmah vratili uhaps'vši jednog čovjeka.

15. XII, u noći, napala je naša zasjeda 70 vojnika i žandara koji su se vraćali iz Jasenka u Ogulin, ne zna se sa kakvim uspjehom.

15. Xn jedna jedinica I bat. zaustavila je kola koja su išla iz Ogulina u Jezerane i Brinje. Uhapšen je jedan uniformirani ustaša, jedan u civilu, te jedan policajac. Ostalima putn cima je ukra tko održan agitacioni govor o ciljevima naše borbe. Trojica uhapšenih su stri jeljani. Akcija je imala dobrog odjeka u čitavom kra ju .

Dne 17. XII privukla se jedna četa partizana barakama tali-janske posade [od] 50 voj., u Brezama i otvorila vatru na nj ih. U borbi su poginula 2 tal i janska oficira, 1 narednik i 3 vojn 'ka, te 2 vojnika su ranjena. Potpuno uništenje posade nije uspjelo. Kod parti-zana nije bilo gubitaka. Plijena također nije b lo.

U oslobođenom kra ju je organizirana narodna straža, te NOO. koji je počeo da r ješava pi tanje snabdi jevanja pučanstva živežnim namirnicama, i to solju u prvom redu, dok t r a j e blokada sa s trane ustaša i Talijana. Za očekivati je u najskor i je vrijeme novi pokuša j Talijana i ustaša da uđu u oslobođeni teri tori j .

Na teri tori ju II bat. sa ogromnim uspjehom prolazi mobili-zacija novih partizana tako da logor u A67 broji 400- ljudi a logor A7'J također 4001" ljudi, dok je logor u A 2 n imao u posljednjoj borbi, pri napadu na logor, 600'-' ljudi. Očekujemo da će i logor u A81J

imati u najskor i j h nekoliko dana 500w ljudi. U BI1 5 smo imali prije manje logore, koje smo smatral i kao centre za okupl janje novih partizana, ali praksa je pokazala da su te male jedinice suviše izlo-žene presili nepr i ja te l ja i da se vojnički mogu teško održati. Zato smo naredili da se koncentrišu u veće jedinice, t j . čete, kako bi mogle bolje odgovarati težim uslovima borbi sa Talijan ma koje su ovdje na dnevnom redu. Nepri ja tel j koncentriše velike snage u pri-

" Drežnica 7 Bribir 5 80 • Ledenice

10 80 " Sušak

120 15 Lič 14 100 14 Gorski Kotai

188

morskim mjestima, tako n. pr. Crikvenica 9000 vojnika, Novi 6000, Selce 1660 itd., i prema nekim informaci jama sprema se ponovno na generalni udar, jer mu ona j prvi nije uspio. Mi smo dakako uzeli to u obzir i naredili komandama svih jedinica najveću opreznost. Veliki problem, svih tih logora pre ts tavl ja problem ishrane. Većih rezervi nema, a ukoliko ih je bilo, pridolaskom novih parti-zana brzo se iscrpljuju. U tom pogledu biti će nam potrebna pomoć sa strane. Već smo ured li izmjenu dobara, soli za pasulj i ostalo u. našim krajevima, ali ne znamo da li će sve to biti dovoljno. Pro-blem naoružanja gledat ćemo riješiti vlastitim snagama. Ukoliko nikako ne bismo mogli ri ješiti problem ishrane, javite nam kakvo je vaše mišl jenje o prebacivanju ljudi u druge krajeve.

Akcije II bat. »Matlje Gubca«

6. XI je jedan vod partizanske čete iz A2 zarobio u Hreljinu 1 karabinjera, 1 tal i janskog vojnika, te jednog domobranca. Kara-binjer i domobranac su bili likvidirani, dok je talijanski vojnik bio pušten. Talijani su poslije okupirali sa 3000 vojnika mjes to i proveli masovna hapšenja .

7. XI razoružao je vod iste čete 2 ta l i janska financa na granici i iste poslije ob jašn jen ja o ciljevima naše borbe pustio na slobodu. Prema informaciji, obadvojica su suđena na pet god. robije od svojih vlasti.

12. XI došlo je do pohoda velikih snaga tal i janske okupator-ske vojske na logor kod Sušaka. Cifre o količini tal i janske vojske se kreću od 2000—6000 vojnika. Došlo je do velike borbe, jer je naša partizanska četa brojila 6001" ljudi i bila naoružana sa 25017 pušaka i 40 lS p.mitraljeza. Borba se vodila na samim vrat ma logora, jer ni patrole ni straže nisu nepri jatel ja primijetile. U borbi je poginulo 90 tal. vojnika, dok nam broj ranjen h nije poznat. Na našoj strani su poginula dvojica, dok je jedan ranjen, to je sam komandir čete. Partizani su se morali poyući nad presilom, ostavljajući u logoru spremu, dok su oružje povukli. Isti dan je jedna naša patrola došla u sukob kod Trsata sa Tali janima i tom prilikom su bila trojica partizana zarobljena i s t r i je l jana na Trsa tu . Poslije te borbe nastalo je u redovima partizana kolebanje radi velikih teškoća ishrane, smrzavanja (imade ih dosta koji su imali smrznute prste, koji su im morali biti odrezani, jer su iz baraka 'zletili bosi i bez obuće), i komanda čete, pod tim raspoloženjem, odlučila je uputiti partizane na nekoliko dana svojim kućama. Mi smo odmah osud li t a j postu-pak i drug komandant je odmah otišao da ih pronađe i pošalje opet

" 120 17 50 is 8

189

u logor, međutim se vratio sa puta, jer je čuo da se Talijani spre-maju u šumu na napadaje i da o tome obavijesti logore. Zato smo uput li odmah tamo operativnog oficira našeg štaba i komandanta II bat. da odmah pokupe sve zaklete partizane kojih tamo iinade oko 600, te da sakupe oružje i da ljude i oružje prebace u druge logore ako tamo zaista nema uslova za opstanak. Nadamo se da će to potpuno uspjeti.

17. XII jedna partizanska patrola napala je tal i jansku patrolu između Selca i Novoga koja je brojala 20 vojnika. Talijani nisu uspjeli odgovoriti na vatru. Rezultat je nepoznat.

U noći između 16. i 17. XII jedna man ja grupa part izana izvr-šila je napad na jedno državno poduzeće i zaplijenila 60 kg dinamita. 1000 m korde, 2 i po kuti je kapsla, 300 kg pasul ja i ostale hrane. U čitavoj šahti je prekinut posao, a većina radnika je otišla u partizane.

Iste noći je druga grupa part izana porušila više telefonskih stupova između Novoga i Povila. Nadal je je prekinut tal i janski vojn; telefon između Novog i Selca.

2. XII uhvaćen je na putu u delnički logor partizanski kurir drug Franić19 i poslije s t rašnog mučenja na kom se junački držao str i jel jan u Delnicama.

6. XII part izanska jedinica iz logora u A8'-° postavila je eksplo-ziv na željezničku prugu između Lokava i Fužina. Izbačena su iz tračnica 3 vagona teretnog vlaka. Šteta je nepoznata. Promet je s ta jao 16 sati.

7. XII ista jedinica zaustavila je t ranspor t hrane koji je išao iz Triblja za Fužine. Tom prilikom je zapli jenjena veća količina hrane, 600 kg brašna, 50 kg pasulja, 10 vreća zobi itd.

8. XII postavila je ista grupa eksploziv na prugu između Lo-kava i Delnica. Tri vagona teretnog vlaka sa s t ražnj im dijelom s t ro ja iskočili su iz tračnica. Promet je bio zaustavljen 14 sata.

10. XII postavljen je eksploziv na pruzi između Liča i Drive-nika. S t ro j i dva vagona teretnog vlaka iskočili su iz tračnica. Pro-met je bio zaustavljen 8 sati.

Kao odgovor na ove učestale akcije provalila je četa tal. voj-nika sa žandarima dne 11. XII u logor. Talijani su se privukli ne-opaženo do pred sam logor. Part izani su prihvatili borbu. Kod lo-gora je ubijen tal. oficir, dok su 2 vojnika teže a 2 lakše ranjena . Talijani su oteli iz logora 2 revolvera, 50 kg dinamita i ostale spreme. Uz t a j logor je bio formiran š tab ter i tor i ja , te je tom pril.kom palo u ruke nepr i ja te l ju : 2 pisaće mašine, radio-aparat, sito za umno-

19 Franjo Andlar-Franić 50 Lič

190

žavanje, 2 hektografa i nešto papira, kao i agenda-1 š taba koja se tamo nalazila. Jedna grupa partizana je prerezala otstupnicu Tali-janima, napala ih, pri čemu su u s t rahu vojnici pobacali dosta spreme koju su nosili iz logora. Kod partizana nije biio žrtava. Do provale je došlo na temelju izdaje. To da je nepri ja tel ju uspjelo dovući se u neposrednu blizinu logora razlog leži u tome da nisu bile poduzete nužne mjere opreznosti, naročito poslije učestalih akcija sa s trane te jedinice. Odgovornost pada na komandu jedinice.

To je već drugi puta da pada š tab i tehnički materi jal , koji smo tako teškom mukom skupljali, nepri ja te l ju u ruke. I opet smo u pogledu umnožavanja mater i ja la , izdavanja novina i biltena otsje-čenih ruku. Štab je bio formiran uz t a j logor jer je to bio centar nama dodijeljenog ter i tor i ja , te prema tome i najzgodnija veza sa svim jedinicama. U času napada ja nijedan član štaba nije se nalazio u njemu nego su svi bili na terenu. Praksa del.[ničkog] i sada ličkog logora pokazuje da ćemo morat i š tab smjest i t i na sigurnije mjesto, a naročito njegov tehn'čki dio, a jedinice će trebati koncentrirati u prave ćete kako bi bile sposobnije za borbu sa neprijateljem i kako ne bi sav rad akcija, straža, patrola i svih ostalih službi pao na 20-toricu ljudi, kako je to b'o s lučaj sa ovim posljednjim logorom. Naš š tab ćemo smjesti t i sada u Cl— otkuda će biti bolja veza sa GŠ za Hrvatsku i gdje će š tab biti v je ro ja tno u većoj sigurnosti od pro-vala. Organizirat ćemo ga potpuno odijeljeno od svake jedinice i konspirativnije, koliko nam to bude moguće.

U štabu je bilo umnoženo slijedećeg mater i ja la : 600 kom. tali-janskih letaka, 1.200 letaka »Hrvatskom narodu«, te 350 govora Staljinovih. T a j mater i ja l je bio podijeljen, kao partizanska akcija, istovremeno na čitavom ter i tor i ju. Jedino OK Kom. par. za Pr imorje je »zabranio« raspačavanje tih letaka, je r bi to bilo, kako navađaju, »štetno za opću stvar«.

Nadamo se da su naši kurir i kao i naš oficir stigli već do vas, te da je terenska veza sa vama uspostavljena. Pred nekoliko dana posjetio je komandu našeg I bata l jona »Marka Trbovića« drug Kukić,-3 oficir za vezu, kako upravo dobivam jedan potpuno nejasni izvještaj, ali nažalost nikoga od nas nije bilo tamo, tako da s njime nismo mogli govoriti, š to se tiče poziva koji smo dobili preko Za-greba da Veljko-4 ili ja dođemo u GŠ radi nekih priprema akcija za koje dolaze u obzir i naše snage, obavještavamo vas da će v jeroja tno drug Veljko doći k vama čim svrši jedan važan posao na terenu. Radi se naime o tome da veća grupa [domobranskih] vojnika i podo-

" Odnosi se na materijal štaba, većinom propagandni. ~ Drežnica " Miloš Kukić •4 Veljko Kovačević

191

ficira traži vezu sa nama i želi prijeći sa čitavim naoružan jem i spre-mom na našu s t ranu .

Očekujemo od vas f inanci ja lnu pomoć ko ju smo već u prvom izvješ ta ju tražili. Is to tako ako je moguće poslati l jekara , kako smo to također u 1. i zv ješ ta ju tražili.


Dne 18. XII . 1941

Operativni oficir Pol i tkomesar Tomo Strižić Mijo Vuletić2'

P. S. Očekujemo od vas pomoć s t ručnog vojničkog osoblja, ofi-cira. na koj ima jako oskudi jevamo!

Sve podvučene cifre su š i f r i rane!

BR. 70

IZVJEŠTAJ POLITIČKOG KOMESARA PRIMORSKO-GORANSKOG NOP ODREDA OD 18 PROSINCA 1941 GOD. CENTRALNOM KO-MITETU KPH O VOJNO-POLITIČKOJ SITUACIJI NA PODRUČJU

ODREDA

Hrvatskom ćaći

Dragi drugovi, ša l jemo vam danas kopiju i zv ješ ta ja br. 2 GŠ za Hrva tsku 1 iz koga ćete vidjet i kakva je s i tuaci ja kod nas. Kopiju komesarskog i zv ješ ta ja poslati ćemo vam naknadno. Nadamo se također da s te već primili i naš i zv ješ t a j br . 1 GŠ2. Mi smo uvijek nastojal i da u našim izvješ ta j ima budemo redoviti , slali smo izvje-š t a j e koji iz ovih ili onih razloga nisu stizali na vr i jeme do vas. Nas to j a t ćemo da ta veza funkcionira redovito. Međutim t reba uzeti u obzir da je čitav naš ter i tor i j , takoreći, blokiran t a l i j anskom voj-skom. Od Ogulina do Senja , na n a j m a n j o j željezničkoj stanici, u na j -manjem primorskom mjes tu , gotovo i selu, nalaze se ta l i janske po-sade koje, naroči to poslije akci ja par t izana, b loki ra ju čitave teri-tori je, kao što je to bio s lučaj sa Hre l j 'nom, a sada opet sa Ličom. Nitko ne smije iz kuće, nitko ü šumu, nitko ne dobiva ma kakve propusnice. Zato nama nije nekada moguće poslati čovjeka do vas. To vri jedi sada i za l jude koje s te nam ht je l i poslat i . Kao što smo

, s Ivo Vejvoda 1 Vid: dok. br. 69. » Vidi dok. br. 44.

192

vam već javili, ne ša l j i te sada nikako nikoga preko Liča niti preko ma kojeg d rugog m j e s t a dok vam mi to ne javimo, osobito sada kad fo rm. ramo akcije. Jedini način da ih pošal je te ovamo biti će preko GŠ gd je se nalaze naši kurir i . Veselimo se drugovima koje s te nam obećali poslati . Ogromne su naše potrebe u kadrovima, š t o se tiče fo rmi r an j a KK u Liču, kako su to predložili drugovi, sada se s tvar promijenila utoliko š to su svi drugovi ko j i su dolazili u obzir otišli u par t izane poslije tal . uda ra na Lič. Jav i t e nam kako da se u t o j s tvar i postupi. Rezul ta t i s t rage nad drugom Mance3 ćemo vam javiti kad uspostavimo redovit i je veze sa Del.4

Vaša kr i t ika pisma ba ta l jonu u Dr.'' je tačna, međut im ni je ostalo samo na pismu, j e r smo se našl i svi zajedno, d r u g Slavko," Veljko i ja, na terenu da pomognemo t amošn j im drugovima ri ješit i masu problema koj i su s t a j a l i pred n j ima . Is to tako je zaista po-grešna pr imjedba koja se ticala londonske vlade, iako ni je bila tako zamišl jena. Što se tiče vaše pr imjedbe da učvrst imo naše pozicije u našem k ra ju , da čvrs to budu u naš m r u k a m a part izanski odredi, koji neće pust i t i iz ruku oružje dok ne izvojuju potpunu pobjedu, mi vas uv je ravamo, drugovi, da i u čisto hrv. k ra j ev ima kao što je naše Pr imor je , kao i u s rpskim k ra j ev ima Drežn'ca, Srp. Moravice itd. su naše pozicije dobre i takoreći bez ozbiljne konkurenci je , to vrijedi barem što se sela t iče; par t izanski odredi su naši i pod isklju-čivo našim uplivom i rukovodstvom, moguće svega tu i t amo [ ima] kakva šovinistička pogreška nevr i jedna spomena. Dakako, da part i -zani budu do konca nepokolebljivi, ovisi samo od našeg političkog rada u odredima. Is to t ako imademo te r i to r i j a Mrkopal j , Ravna Gora i još neki man j i g d j e su naše pozicije minimalne ili nikakove, gd je 3u par t izani nepr i j a te l j sk i s re tani , ali i u t im se k ra j ev ima upravo pos l jednj h dana s i tuaci ja popravila, došli su naime već prvi part i -zani iz Mrkopl ja u odrede.

Mater i ja l poslani smo primili sav. Umnožili smo ono što se tiče svih par t izana i komandnog sas tava jedinica i uvrst i l i smo to u naredbe. N a š list »Goranski par t izan« nismo izdali iz razloga koje ćete saznat i u našem izv ješ ta ju GŠ. Što se tiče dolaska d r u g a Veljka ili mene u GŠ, odgovorili smo drugovima da će, čim to dozvoli situ-acija, otići d r u g Veljko da se sa n j ima dogovori o t im s tvar ima. Imamo snaga dosta dobro naoružanih i veselilo bi nas kad bi mogli učestvovati u akci jama koje s te zamislili. — Vezu sa OK u Novom mo-žete imat i preko naših jedinica. Pismo koje ste uputili za nj ih mi smo odmah predali.

3 Dragan Mance 1 Delnicama 5 Drežnica " Narodni heroj Ivo Marinković

U Zbornik tom V, knj. 2 J 9 3

I mi smo uspostavili vezu sa n j ima, za sada tek samo pismenu. Došlo je već u nekim p i t an j ima do razmimoilaženja . Prvo p i t an je je bilo: da se za 50 hi l jada dozvoli izvoz d rva tal . f i rmi Bar to le t i ko ju su upravo naši par t izani napal i 17. ov. mj . i gd j e se nalazi tal . po-sada. U OK je bilo tendenci ja da se ta ponuda primi. D r u g a je s t va r bila sa d . j e l j en jem letaka ko je smo mi kao š t a b odredili za isti dan na či tavom ter i tor i ju . OK je to zabranio par t izanima u P r imor ju sa motivaci jom da bi to d i je l jen je le taka moglo biti »štetno po opcu s tvar«. N a . naše p. tan je zašto bi to bilo š te tno još nismo primili od-govor. Ako par t izani prave akci je napada j a na Ta l i jane po t im mje-st ima, zašto bi bilo d i je l jen je le taka nešto »gore« za drugove koji rade u mjes t ima — to nam ni je jasno. Osim toga smo čuli da su neki članovi OK na Sušaku zabranj ival i sel jacima da seljaci da ju pomoć par t izanima, zabranj ival i , odnosno onemogućivali odlazak u part izane nekim l judima itd. Kad s tva r pobliže istražimo, jav i t ćemo vam. U svakom s lučaju sva tež na rada na selu, mobilizacije part i -zana, s a k u p l j a n j a oružja , leži isključivo na par t izanima i nj ihovim komesar ima koji podržavaju na jž iv l ju vezu sa pozadinom i sa selom. U tom pogledu mi pomoć par torganizaci je uopće ne osjećamo.

Očekujemo sa znatiželjom vaša d a l j n j a pisma i vašu d ruga r -sku kri t iku.

Dne 18. XII. 1941.


Komesar * Mijo VuletićT

P. S. Kako će se postupit i sa drugar icom ing. P. ?"

194

7 Ivo Vejvoda * Ova rečenica je dopisana rukom.

B R . 7 1

PISMO POLITIČKOG KOMESARA KOMANDE NOP ODREDA KORDUNA I BANIJE OD 18 PROSINCA 1941 GOD. POLITIČKIM KOMESARIMA BATALJONA O PROVOĐENJU SABIRNE AKCIJE

ZA PARTIZANSKE JEDINICE I BOLNICE1


18-XII-41, Komesar i ja t br. 9

SVIM POLIT. KOMESARIMA BATALJONA

1) Komesari ba t a l jona za jedno sa sreskim odborima nacio-nalno-oslobodilačkog f r o n t a sprovešće u na jk raće vr i jeme sabirnu akciju u novcu za narodno-oslobodilačku vojsku. #

Komesar i ja t i ba ta l jona izradiće sabirne arke, koj i će da sadrže ime i prezime i svotu ko ja se da je . U selima gd je ne postoje moguć-nosti da se sprovede akci ja sa sabi rn im arcima, t reba naći poštene i povjerl j ive drugove koji će bez sabirnih a r aka da novac sakupe i do-s tave u š tabove ba ta l jona . Popa l jena sela t reba isključit i od te sa-birne akcije. Drugovi komesar i izvijest i t i će ova j komesar i j a t o uspjehu te sabirne akcije i podnest i ovom komesar i ja tu točan izvje-š t a j sa priloženim novcem i sabirnim arcima.

2) U vezi sa po t rebama bolnice dužnost je svih komesara bata-l jona da pristupe s a k u p l j a n j u dasaka za g r a d n j u bolničke barake.

Komesar i ja t I ba t a l jona nabavit i će 300 kom, malih dasaka za krov. II „ „ „ 200 „ „ „ „

IV „ „ „ 300 „ „ „ „ „

3) Komesari ba ta l jona hi tno će izvijestit i ova j komesar i ja t da li su odposlali određene živežne namirnice za par t izansku bolnicu.

4) I zv ješ ta je o r adu komesa r i j a t a slati će se redovno svake sr i -jede zajedno sa vojnim izvješ ta jem. I zv je š t a j i t reba da sadrže rad polit, komesara u vojsci (časovi u odredu, zakletve, zborovi i td.)-Komesari m o r a j u š to pr i je da se odtere te od poslova odbora nac. oslobodilačke f ron t e i posvete sve svoje sile radu u odredima i među part izanima.


Komesar 1 Redakcija posjeduje prepls pisma.

13« 2.95

BR. 7 2

IZV JEŠTAJ OKRUŽNOG KOMITETA KPII KARLOVAC Ol) 19 PROSINCA 1941 GOD. CENTRALNOM KOMITETU KPH O SITU-

ACIJI U OKRUGU I RADU PARTIJSKE ORGANIZACIJE1

l

OKRUŽNI KOMITET KPH KARLOVAC

CENTRALNOM KOMITETU KPH Zagreb

Dragi drugovi.

Proslava oktobra

Pr i j e svega t reba da se osvrnemo na jedan veliki propus t našeg OK, a to je slaba organizaci ja proslava godišnjice oktobarske revo-lucije. OK nije iskoristio velike mogućnost i koje su mu s t a j a l e na raspoloženju, niti* u mjesecu oktobru (7. X.—7. XI. ) , niti u produ-ženju t j . do 30. XI. Može se reći da se, osim nekih izuzetaka, pro-s lava oktobra sas to ja la samo u n a t j e c a n j u za oružje . Mi se obavezu-jemo CK-u da ćemo ubuduće bolje i temel j i t i je pripremiti proslavu svih naših godišnjica i nacionalnih i internacionalnih. Već sada mislimo na proslavu godišnjice Lenj inove smrti .

Politička s i tuac i ja : U pos l jednje vr i jeme fašist ički agenti , svje-sni da ih h rva t ske i musl imanske mase os tav l ja ju , pokušava ju raznim in t r igama da spriječe u j e d ' n j e n j e naroda . Osim s ta r ih laži koje šire po hrvatsk im i musl imanskim selima da će ih par t izani i četnici po-klati, oni u s rpskim selima p r o t u r a j u glasine o tome da će Hrva t ima i musl imanima biti dozvoljeno da 15 dana nesmetano p l j ačka ju i kol ju narod po srpskim selima. Međutim se fašist ički agent i ne zadovol java ju samo propagandom, nego nas to je da pridobiju razne tipove, koji su se uvukli u par t izanske odrede, pa čak u odbore NOF, za svoju razornu rabotu . Ti su tipovi u prvom redu pokušali da od-voje jedan dio Srba od naše borbe, te su u tom cilju razvili vrlo živu p ropagandu prot iv par t izana i par t izanske komande, prot iv napa-d a j a na Tal i jane, protiv svakih akc i ja uopće, p ropagandu za izmi-ren je s us tašama , pa su pisali i nosili u Zagreb Paveliću preds tavku tobože u ime naroda . Kad im ta r abo ta ni je uspjevala kako su oni željeli, pristupili su organiz i ran ju a t en ta t a . Tako je organiziran a t e n t a t na d r u g a Ćanicu, ali a t en t a t ni je uspio već su a ten ta to r i pohapšeni i likvidirani. Neki znaci ukazuju na to da su ti bandit i


196

\

organizirali a t en t a t u sporazumu sa us taškim povjerenikom Zuncem. ali ne mogu se sva ta r o v a r e n j a objasni t i in t r igama ustaša , jedan dio toga je odraz sukoba između par t izana i Draže Mihailovića u Srbiji, a ima i os ta taka šovinizma. Međutim, ugled naše Pa r t i j e među narodom je tako velik, a kontrola nad par t izanskim odredima tako čvrs ta da s te s t r ane ne pr i je t i ozbiljna opasnost , š to dokazuje i lakoća s kojom su a ten ta to r i l ikvidirani kao i odobravanje nj ihove likvidacije sa s t r ane se l jaka. Da bismo suzbili nepr i ja te l j sku propa-gandu, mi smo odlučili da pojačamo rad na selu a osobito među hrva tsk im sel jac 'ma, speci ja lno smo KK- za Veljun i Pr imišl je nare-dili da svoje na jbo l je snage bace na t a j posao i izradili smo upute za rad.

Pa r t i j ska organizac i ja : Pa r t i j ske organizacije r azv i j a ju se povoljno, može se reći da svakoga dana p r i s tupa ju novi članovi u KP, ali zbog neiskustva i mladost i većine par t i j aca po jav l ju ju se na mnogim mjes t ima teškoće, ponajviše zbog sektaš tva kao- i zbog toga š to naši kadrovi ne zna ju razliku u rukovođenju par t i j sk im i vanpar t i j sk im organizaci jama, u ovom s lučaju par t izanskim jedini-cama. Osim toga su se u Sjeničaku pojavile grupaške borbe. Podvo-jenost među par t i j c ima u Sjeničaku pojavi la se još rani je , ali se u posl jednje vr i jeme produbila do tog s tepena da su 32 člana, među nj ima i 2 člana KK, poslala OK preds tavku sa raznim pr imjedbama i zaht jevima. OK stalnim obilaženjem par t i j sk ih organizaci ja nas to j i da im pomogne u sv ladavan ju poteškoća koje nailaze u radu . Osim toga pr ib jegava t će oš t r im m j e r a m a prot iv svakog sek taš tva i gru-paštva i svih pojava koleblj ivosti i nediscipline. Neposredno pred nama s to j i sređen je pril ika u ko t a ru Vrgin Most (Sjeničak) .

Par t izanski odredi: Na j s l ab i j a tačka u par t izanskim odredima je komesarski rad koji je potpuno nedovoljan. Još uvijek je rad kome-sara usmjeren prema selu, gd je s u d j e l u j u ili sami organiz i ra ju bira-nje odbora NOF, a svoj rad u odredu zanemaru ju , tako da se u nekim jedinicama politički ne radi n iš ta . U nekim part izanskim jedinicama komesari su zanemaril i r azv i j an je mržn je protiv fašist ičkih okupa-tora tako da se t a m o javno z a s t u p a j u miš l j en ja da se Tali jani ne smiju napadat i , na pr. u III ba ta l jonu . U nekim se odredima još nisu likvidirale p l jačkaške tendencije, a ni p rov j e r avan ju par t izana ni je se posvetila dovoljna pažnja , t ako da se moglo desiti da su baš iz-među par t izana regru tovani a t en t a to r i na d ruga Ćanicu. I slabost par t i j sk ih organizaci ja je uzrok mnog 'ma od tih pojava, t ako na pr . u odredu odakle su bili a t en ta to r i ni je pos to ja la par t . ćelija. Ovdje inače vlada veliko p o m a n j k a n j e na drugovima sposobnim za kome-sare, a neki su se komesar i pokazali osobito slabi, kao na pr. kome-sar I ba ta l jona , koji je s tav l jen pod pa r t . i s t ragu zbog neizvršenja

' Kotarski komitet

197

naređenja. OK je zbog toga odlučio da obrazuje jednu komisiju koja će izraditi teme i plan rada za komesare.

Odbori NOF: Rad na fo rmi ran ju odbora napreduje, ali nije ispunjen plan po kome je trebalo da budu do 10. XII završeni izbori kotarskih odbora NOF na cijelom području Korduna i Banije. Na-stojaćemo da se t a j posao što prije završi da bi se mogao sazvati plenum NOF za Kordun, na kojem bi se birao izvršni odbor NOF, za koji smo već predvidjeli drugove.

SKOJ. Rad s omladinom nije u svim selima i odredima jednako napredovao. Da bi se rad organizovanije odvijao, OK je odlučio da imenuje Okr. omladinski komitet. Tom se poslu pristupilo odmah i komitet je već formiran. Omladinci se žale da nemaju mater i ja la za prosvjetni rad među omladinom i molili su da im zagrebački Skoj pošalje koliko je moguće više mater i ja la , isto tako i pozorišnih ko-mada, jer ovdje postoji mogućnost da se obrazuje diletantska grupa. Ni pjesme s notama neka ne zaborave. Ako je ikako moguće, nađite nam dramu Friedricha Wolfa »Die Matrozen von Cattaro«.3 Mi bismo nju preveli i prikazali. Isto tako vas molimo da pronađete za nas jedan primjerak knjige Ostrovskoga »Kako se kalio čelik«.

Žene: S radom među ženama je slično kao sa radom među omladinom. U nekim kotarima se rad sa nj ima lijepo razvija, a u nekim nije ni započet. T a j ćemo nedostatak ukloniti u na jkraće vri-jeme. Na sjednici OK je odlučeno da se formira Inicijativni odbor antifašističkog pokreta žena za Kordun, i to je učinjeno.

Agitprop: Sistematski rad agitpropa ustvari ne postoji. Što se tiče »Partizana«, od kada je tehnika prenesena u Petrovu Goru izišao je samo jedan bro j (br. 8) i to tehnički slabo uspio. Zbog pomanj-kanja papira i š tamparske boje nije se moglo pristupiti š tampanju dal jnj ih brojeva »Partizana«, koji nisu bili ni redigirani, kao ni umnožavanju letaka. Molimo vas da nam preko drugova, koje ovamo šaljete, pošaljete uvijek po nešto papira i materi jala , jer je nama privremeno zbog provale teško te stvari nabavljat i . Drugovi iz GŠ govore da bi »Partizan« imao da postane službeni organ GŠ, to znači da bismo mi ostali bez lista ili bismo morali š tampati drugi. Mi mi-slimo da je najbol je r ješenje da »Partizan« bude poluslužbeni organ GŠ u kojem će za GŠ biti rezerviran odgovarajući prostor, a ostalo u »Partizanu« da ostane kao do sada. Uostalom može se s tvar riješiti tako da predamo »Partizan« Glavnom štabu, a mi da izdajemo novi list, ali u tom slučaju mislimo da bi trebalo da to bude organ KP.

Tehnika: Uslijed provale u Karlovcu prekinuta je veza s vama. Mi smo preko GŠ zatražili od vas javku na koju ćemo poslati po-uzdanog druga. Prirodnije bi bilo da mi najpr i je uredimo u Karlovcu javku, pa da vam je predamo, ali to zbog provale neće biti tako

1 »Bokeljski mornari« •

198

skoro. Jedino se možete da poslužite j avkom u I,4 gdje t reba potraži t i postolara II s lozinkom »jesu li gotove sandale za M.lovana« — »nisu sandale ali jesu čizme«. Tamo ima mogućnosti za prebacivanje d rugova u par t izanske odrede. Mi ćemo sa svoje s t r ane nas to ja t i da uspostavimo što više kana la za prebacivanje d rugova i to što pri je.

Eksploziv: Molimo vas da pišete u Bosnu da nam stave na raspoloženje potreban eksploziv, j e r ga ovdje nemamo dovoljno.

P rova la : O provali s te već obaviješteni . Ona se proš i ruje , te je od članova N.P."' prešla na Pa r t i j u . De ta l j e vam sad ne možemo javiti , ali znamo da je uhapšen drug III .8 Drugovi Grga 7 i Milka s

odvedeni su u Zagreb.


19. XII . 1941

BR. 73

UPUTSTVO KOMANDE N O P ODREDA KORDUNA I B A N I J E OD 19 PROSINCA 1941 GOD. O S A R A D N J I I DUŽNOSTIMA POLI-

TIČKIH KOMESARA, KOMANDANATA I KOMANDIRA


19-XII-41 Komesa r i j a t br. 10

O SARADNJI KOMESARA, KOMANDANATA ODNOSNO KOMANDIRA

U svagdašn jem životu jedinica, u pravi lnom razvoju jedinica, u podizanju vojnih i političkih kadrova , u donošenju pravilnih i ko-risnih odluka u borbi i za vr i jeme boja . nužno je postići što je mo-guće veću i savršeni ju s a r a d n j u između komandana ta , komandira i komesara . Da bi drugovi komandant i , komandir i i komesari uvi-

1 Javka I bila je u Gundulićevoj ulici kod postolara Milana Ma-leševića (»postolar II«). Ova javka trajala je kratko vrijeme, jer je Ma-lešević uhapšen koncem studenog 1941 godine. Javka II bila je u »Athe-neunw-u kod Horvat Vike, dok je javka III bila kod Vohalskog Matije u Radićevoj ulici.

5 Narodna pomoć " Matija Vohalski 7 Marijan Cavić 8 Narodni heroj Nada Dimić

199

djeli još jedanput neophodnu nužnost potpune međusobne saradnje osvijetliću ukratko dužnosti komandanata, komandira i komesara.

Dužnost komandanata i komandira jeste djelovati na vojničkom polju i sva svoja nas to jan ja posvetiti podizanju jedinica u vojničkom duhu. Što znači da vojna lica se s t a r a ju o vojnoj obuci i usavršava-nju partizana, o pravilnom uzdizanju i pružanju nužne pomoći dru-govima partizan ma koji pokazuju vojničkih sposobnosti i obećavaju razvoj na vojnom polju. Zavođenje vojničkog poredka i pravilnog odnosa mlađeg prema starijem, zavođenje vojne discipline jeste dal jnja briga vojnih lica.

Sva pažnja vojnih lica mora da je usredotočena na savjesno i ozbiljno pripremanje vojnih akcija-operacija, te pravilno rukovođe-nje jedinicama za vrijeme borbe.

Drugovi komandanti i komandiri t rebaju imati uvijek pred očima da njihovo prisustvo u borbi, njihovo držanje dapače i njihov glas za vrijeme samoga boja jesu momenti koji u mnogome odlučuju sam ishod boja. U tom pogledu mnogo se griješi, jer drugovi koman-danti i komandiri ne ocjenjuju pravilno gdje je njihovo mjesto za vrijeme borbe, te često puta kada u borbi učestvuju više odreda t j . više četa, komandant odnosno ona j ko rukovodi operacijama utopi se sa karabinom u ruci u s trel jačkom stroju, a na t a j način gubi potpuno pregled nad f rontom i nije u s tanju vršit i pravilno mane-vrisanje vatrom i frontom, dapače ne zna kako se borba razvija desno i lijevo od njega.

O ovom problemu nužno je povesti računa i u slučajevima kada u operacijama učestvuju 1, 2 ili više četa, mjesto druga koji koman-duje trupom nije u streljačkom s t ro ju s karabinom, nego na takovom mjestu koje omogućava što širi pregled f ronta , a to je uslov za pra-vilno rukovođenje borbom.

Znati š ta se dešava desno i lijevo, znati gdje nepr i ja te l j vrši glavni pritisak, znati gdje je nepr i ja te l j najslabi j i uspjeva onda ako se drug koji komanduje nalazi na mjestu koje omogućava što širi pregled f ron ta i ako je obezbijedio brzu i stalnu vezu sa podređenim odredima odnosno četama. Ta veza postizava se na t a j način da uz druga koji komanduje za svaki podređeni odred odnosno četu jeste po jedan svezista koj i zna gdje se nalazi komandir njegovog odreda, a uz komandira odreda odnosno čete ako se nalazi po jedan svezista koji zna gdje se nalazi drug koji komanduje operacijom. Dužnost je podređenih komandira odreda i četa da obavješ tavaju o svakoj značajni joj promjeni u toku borbe, a dužnost je druga koji koman-duje da se sam preko svezista obavještava o toku borbe i šal je nare-đenja svojim podređenim odredima: šta. kako i na koji način da učestvuju u borbi.

Dužnosti komesara jesu budno nadzirati borbeni moral parti-zana, starati se da partizani pravilno shva ta ju politiku narodno-

200

oslobodilačke borbe, da vaspitava partizane i da im ukazuje na štet-nost nediscipline, na štetnost poroka kao što su: kar tan je , pijan-čevanje, svađa, tuča, nepravilan odnos prema ženama; da potpomaže, a ovo naročito, komandanta odnosno komandira u sprovođenju voj-nih naređenja i izvršavanju borbenih zadaća, da se pravilno s tara 0 snabdijevanju i ishrani jedinice, da se s ta ra o kul turnom podizanju 1 higijenskom životu partizana, da prema mogućnostima organizuje drugarske večeri sa veselicama (pjevanje, recitacije, manje pozo-rišne komade), da organizuje dopisivanje odreda sa odredom, da organizuje posjete delegacija odreda odredu, da organizuje borbena takmičenja odreda sa odredom, čete s četom, bata l jona s bataljo-nom, da organizuje posjete odredima pr i ja te l ja Hrva ta i muslimana, da organizuje odlaženje part izana na prela u selu, da organizuje kolektivna či tanja romana i ostale l i terature.

Mjesto komesara u borbi jeste uz komandira, odnosno tamo gdje je njegovo prisustvo potrebno i nužno s obzirom na tok borbe, a to je uvijek mjesto na f ron tu gdje nepr i ja te l j vrši najsnažnij i pri-tisak, tamo gdje je nepri ja tel ju uspjelo baciti naše snage nazad, tamo gdje su se pojavili znaci panike i s t raha . Komesar mora na-stojat i da za vrijeme borbe obilazi f ron t , hrabri, pomaže partizane u borbi.

Da komesar mora vršiti ob jašn javanje narodno-oslobodilačke borbe među stanovništvom i na t a j način podizati borbeno raspolo-ženje stanovnika i raskr inkavat i narodne štetočine, izdajice i kočni-čare narodno-oslobodilačke borbe.

Komesari treba da obrate pažnju na nepri jatel jsko djelovanje u svrhu demoralisanja i da na t a j način neprijatel ju ne uspije uma-nji t i borbenu sposobnost partizana.

U donošenju odluka i r j e šen ja koja su u općem interesu od-reda, čete i batal jona mora ju učestvovati komandant, komandir i ko-mesar.

Kada rasmotrimo sve ovo što t reba da vrše komandant, ko-mandir i komesar, vidimo jasno da je neophodno nužno da drugovi komandanti, komandiri i komesari mora ju djelovati u potpunoj sa-glasnosti, da se mora ju međusobno sporazumijevati o svemu što se dešava u odredu, o svemu što je nužno poduzeti za opću korist je-dinice i narodno-oslobodilačke borbe. I za'sta, u jedinicama u ko-jima nema potpune saglasnosti između komandira i komesara s tanje u jedinici i borbeno raspoloženje part izana nije na odgovarajućoj visini, u takovim jedinicama osjećaju se nedostaci borbene gotovo-sti partizana i takovi odredi su zaostali, a njihova udarna snaga je nikakva.

Jedah od preduslova za s tvarnu sa radnju jeste lična trpeljivost komandira i komesara, a sve lične zađevice, nesporazumi jesu jedino smetnja općem cilju, da jedino i samo koriste neprijatelju, i zato

201

preporučujem svima komandir ima i komesar ima da iskreno uklone sve smetn je koje se nalaze na pu tu nj ihovog zajedničkog sarađi-vanja .

Moramo biti svijesni činjenice da borba k o j a pred nama s to j i će t r a j a t i još neko izvjesno vr i jeme i da će biti teška i k rvava . Da zadaće koje pred nama s to je pos ta ju iz dana u dan teže, da zahti-jevaju sve to više znanja , okre tnost i i pravi lnog oc jen j ivan ja polo-žaja i uv je ta pod koj ima radimo.

Uzevši u obzir s i tuaci ju u k o j o j se nalazi nepr i ja te l j , j asno je da je~on iz dana u dan slabiji, a to ga sili da mi jen ja tak t iku i da po-s t a j e sve to krvoločnij i i podliji, i za to na j top l i j e p reporučujem dru-govima komandant ima, komandir ima i komesar ima da porazmisle o tim pi tanj ima i da se međusobno sporazumiju kako i na koji način djelovati, rad . t i u općem interesu.


Komesar : Komandan t : F. Kovač Ivan Manola

BR. 74

UPUTSTVO KOMANDE NOP ODREDA KORDUNA I BANIJE OD 19 PROSINCA 1941 GOD. ZA RAD OPERATIVNIH OFICIRA

BATALJONA


Op. br . 1 19-XII-41

OPERATIVNI OFICIR I NJEGOVA DUŽNOST

Osjeća se još uvi jek da operat ivni oficiri u š tabovima bata-ljona ne vrše u potpunost i svoje dužnost i i ne r j e š a v a j u svoje za-daće. Ovdje ću k ra tko izn'jeti širinu d je lovan ja i svrhu operat ivnog oficira u š tabovima ba ta l jona .

Operativni oficir u š tabu ba ta l jona jes t najbliži sa radnik ko-mandanta ba ta l jona u pripremi i izvršavanju operaci ja . U tom op-segu on ima za dužnost djelovati samostalno i na vlas t i tu inicijativu, te predlagat i komandan tu ba ta l jona ovu ili onu operaciju, o v a j ili o n a j način izvođenja operacije.

Pr ipreme operacije t reba vrš i t i na o v a j nač in : 1) Od obav ješ t a jnog oficira u š tabu ba t a l jona preuzima sva

obavješ tenja o nepr i ja te l ju , a ko ja t reba da se sas to je iz s l jedećih:

202

a> bro jno s t a n j e nepr i ja te l ja , b) naoružanje , c) s m j e š t a j nepr i ja te l ja , d) način snabdi jevanja , e) moralno s t an j e .

Operat ivnom oficiru je nužno poznavat i sve ove podatke što je moguće tačni je i podrobnije , je r poznavajući ih moguće je donijeti i pravilnu odluku o načinu izvođenja same operacije, a i sama odluka donesena zasnovana je na tačnom poznavanju s tvarn ih snaga nepri-j a t e l j a l te pruža s igurnost za usp jeh operacije.

2) Poznavajući podatke nepr i j a t e l j a pr is tupa se izviđanju terena gd je bi se operaci ja izvršavala i izviđanjem se us tanov l java slijedeće:

a) pravac k r e t a n j a i os iguran je k r e t an j a , b) prilazi ishodnim položajima za operaciju, c) same položaje za izvođenje operacije, d) pravce i način povlačenja, e) sli jedeće položaje i mogućnost i novih položaja pri razvoju operaci ja , f) izvidivši sve ovo gorn je donosi se odluka o snagama koje će izvoditi operaci ju, o naoružan ju koje će učestvovati u operac i jama i način na koji će se izvoditi operacija.

3) Operat ivni oficir kada je izradio plan za operaci ju podnosi ga komandantu ba ta l jona i sporazumijeva se o samom izvođenju.

4) P rema pri l ikama i uslovima i nahođen ju samoga komandanta bata l jona, operat ivni oficir učes tvuje i vodi operacije.

O izv ješ ta j ima

Dosadašnj i i zv ješ ta j i bili su površni pregled akci ja , u kojem se nab ra j ao i ra tn i pl i jen; od pr imi tka ovoga ob j a šn j en j a izvještaj i se sas to je iz sl i jedećeg: operat ivni i zv j e š t a j i informativni .

Operativni i zv ješ t a j

a) Ideja operacije i plan izvođenja (priložiti skice), b) opis samog toka operacije, c) uspjeh operacije.

Informat ivni i zv ješ t a j

Informat ivni i zv ješ ta j i z rađuje informat ivni oficir, koji po-datke o nepr i ja te l ju preko četa sabira i s ređuje , provjerava , a sastoj i se iz slijedećeg za svaki garnizon nep r i j a t e l j a : a) b ro jno s t an je , b) naoružanje , c) s m j e š t a j l juds tva i mate r i j a la , d) komandni sas tav , e ) mjes to š taba, f ) na s t ro j en j e t rupe, g) namje re nepr i ja te l ja , h) službena prepiska.

Na ređu jem da se odmah po primitku ovoga postupi pri izradi izvješ ta ja .


Komesar Komandan t F. Kovao1 Ivan Manola-

1 Vjećeslav Holjevac 5 Srećko Pđanola •

203

, B R . 7 5

UPUTSTVO KOMANDE NOP ODREDA KORDUNA I BANIJE OD 19 PROSINCA 1941 GOD. O NASTUPNOM MARŠ U I OSIGURANJU


19-XII-41

NASTUPNI MARŠ I OSIGURANJE

Akcije i operaci je koje mi poduzimamo nose uvijek obilježje nas tupnog marša t j . sva naša k r e t a n j a do m j e s t a gd je ćemo vršiti operaciju jesu nas tupni marš , š to znači da se mi krećemo sa namje-rom podići nepr i ja te l ju , izvršiti napad i uništ i t i n jegovu snagu. Naše k re t an je do m j e s t a gd je imamo n a m j e r u postavit i zasjedu nepri ja-te l ju također je nas tupni m a r š svoje vrs te , j e r je moguće, i pr i je negoli do mje s t a određenog za zasjedu dođemo, da se susre tnemo sa nepr i ja te l j sk im snagama u pokre tu ili da [naiđemo n a ] nepr i ja te l j -sku zasjedu postavl jenu nama. Zato je nužno da svako naše k r e t an j e osiguramo nužnim predostrožnim m j e r a m a os iguran ja . Mjere predo-strožnosti jesu i s t u r an j e unapred jednog di jela snaga sa svrhom da izvrše to os iguranje . Jačina tog p redn jeg od je l j en j a je u zavisnosti od cjelokupne t rupe koia se kreće, t j . ako se u k r e t a n j u nalazi četa, ona is tura vod za svoje os iguranje , ako se u k r e t a n j u nalazi odred, on is tura jednu do dvije desetine, š to je u zavisnosti od jačine odreda. Koji raspored ima prednje od je l j en je če te? Ono se dijeli na slijedeće dijelove:

a) glavninu p redn jeg od je l j en ja , — b) pat role predhodnice. Pa t ro le predhodnice kreću se na o t s t o j a n j u od 100 m ispred

glavnine, a ima ih 3: lijeva i desna, te p redn ja . Nj ihova snaga jeste od jednog do t r i par t izana, a n j ima komandu je par t izan određen od vodnika, odnosno dese tara . Nj ihov zada tak jes te izviđanje te rena u pravcu k re tan ja , a koj im izviđanjem se post izava: spriječit i iznenadni susret sa nepr ja te l j sk im snagama. Odkrivši nepr i ja te l ja , patrole predhodnice obav ješ t ava ju svoju glavninu t j . glavninu p redn jeg odje-l jen ja o nepr i ja te l ju koji se nalazi ispred nj ih. u s t anov l j ava ju snagu nepr i ja te l ja i položaj u kom se nalazi, prema slučaju p r ihva ta ju borbu da bi dale vremena svo jo j glavnini razviti se u borbeni položaj i pr ihvat i t i borbu pod povoljnim uslovima.

Glavnina p redn jeg od je l j en ja se razvi ja u borbeni položaj i prihvaća borbu da bi dala vremena glavnini čete razviti se, podići i s tupit i u borbu. Ako se u k r e t an ju nalazi odred, kao š to je rečeno, on

204

izbacuje unapred za svoje os iguran je jednu do dvije desetine. Iz tih desetina i s t u r a j u se patrole predhodnice sa istim zadatkom kao gore.

P i t a n j e os iguran ja u pokre tu često se je puta zanemarivalo, a naročito je to bio s luča j pr i noćnim k re tan j ima , i zato smo imali slučajeva da se je b lo iznenađeno od nepr i ja te l ja , te pr ihvata la borba pod nepovoljnim uslovima. I zato je nužno da drugovi komandiri četa ili odreda, kada kreću svojim jedinicama, poduzmu mje re predo-strožnost i kao što je gore navedeno.

Drug komandir čete ili odreda mora uvijek is tur i t i p rednje odje l jenje , odredit i komandi ra tog od je l j en ja i izdati mu slijedeću zapovijed:

Drug N.N. komandir p redn jeg od je l j en ja . Onda mu saopš tava pravac k r e t a n j a i na ređu je kako će izvršiti os iguranje k r e t an j a .

Komandir p redn jeg od je l j en ja , kada je primio komandu nad prednj im od je l j en jem i k a d a mu je saopćen pravac k r e t a n j a te način os iguran ja k re t an j a , odvodi p redn je od je l jen je u s t r a n u i vrši po-djelu prednjeg od je l j en ja na patrole predhodnice i glavninu pred-hodnice. Pa t ro lama predhodnicama ob jašn java nj ihov zadatak i uv jerava se da li su vođe patrole, odnosno izviđači razumjel i svo j zadatak, t j . da li poznaju pravac koj im se t r eba ju k re t a t i i da li zna ju šta t reba radi t i u s lučaju sus re ta sa nepr i ja te l j sk im snagama.

Razmak između glavnine p redn jeg od je l j en ja i pa t ro la pred-hodnica zavisi od terena, a t reba uv jek da se međusobno vide sva t r i dijela u k r e t a n j u . Noću su te dal j ine umanjene .

Komandir i četa obradiće ovu temu sa svojim vodnicima, dese-tar ima i i s taknut im par t izanima, obraćajući naročito pažn ju na slije-deće: da je potrebno, izdvaja jući p redn je odje l jenje , odrediti mu ko-mandira, a da t a j komandir mora, da juć i naređenje patrolama, od-nosno izviđačima, prokontrol isa t i da li su ovi razumjel i i shvatili svoju dužnost.


Komesar F. Kovač

Komandant Ivan Manola

, B R . 76

IZVJEŠTAJ ŠTABA GRUPE NOP ODREDA ZA LIK,U KONCEM PROSINCA 1941 GOD. CENTRALNOM KOMITETU KPII O STA-NJU PARTIZANSKIH JEDINICA PO KOTAREVIMA I IZVEDENIM

AKCIJAMA OD 1] STUDENOG DO 17 PROSINCA

Dragi drugovi, kako d r u g Mali Španac1 još ni je st igao, a vje-ro j a tno neće stići nekoliko dana, to vam mjes to n jega ša l jem iz-v j e š t a j na postavl jena p i tan ja . Štab još ni je ni izdaleka organizovan onako kako bi t rebao biti. Do sada su u tom pogledu post ignut i slije-deći rezul ta t i : komandni sas tav sač in java ju komandant , politkome-sar, operativni oficir, šef sani te ta i ovih dana ćemo uvesti u dužnost oficira za vezu, oficira za obav ješ t a jnu i informacionu službu. Ta-kođer ćemo fo rmi ra t i vojni sud na či jem će čelu biti d rug Jakov . Što do sada nismo to sve već učinili glavni je razlog nedosta tak kadrova, a i ovo danas što smo učinili i š to ćemo učiniti ide na š tetu ostaloga rada , t j . svi su ovi drugovi veoma potrebni na te-renu, ali sma t ramo da je ovo danas na jvažni je polje rada , kako ste nam to i vi skrenuli pažnju . Do sada nismo imali dobre i čvrste veze sa svima k ra jev ima Like. j e r nismo imali dobro organiziranu vojničku kur i rsku službu. Sada smo i u tom pogledu napredovali . Formiral i smo sistem relejnih s tanica, tako da će od sada veze biti brže i bolje. Ist ina, teškoća će u tom pogledu biti i nadal je , s obzirom da je teren dosta velik, da su mećave i namet i već po-čeli, a da sa saobraća jn im sredstvima n e . raspolažemo, pa kada bismo i raspolagali , bilo bi ih teško upotrebi t i kod ovakvog nevre-mena.

Organizacija po vojnim jedinicama je s l i jedeća; postoj i u Srezu gospićkom 1 odred podijeljen na 4 ba ta l jona , koj i broji 2.300 bo-raca. Raspolažu sa 400 karabina i 8 puškomitra l jeza . Komandant ovoga odreda3 je mladi pa r t i j ac . . . odan i ima dosta au tor i te ta . Po-litkomesar je takođe par t i jac 4 , vrlo odan i s mnogo autor i te ta , ali sa malo političkog iskustva. To se odražava i na sam odred, koji je do sada izvršio svega nekoliko akci ja i to m a n j e g a obima. Uslijed toga i slabe budnost i moglo se dogodit i : da su nepr i ja te l j i narodne slobode mogli da rovare na te renu toga odreda i izvršili podmuklo ubistvo nad drugovima: Pe t rom Vuksanom i Vladom Cerinom. Ovom ćemo odredu morat i posvetit i mnogo veću pažnju , a što -se tiče kažn j avan j a ubica naših drugova, tu su poduzeti potrebni koraci,

1 Narodni heroj Vlado Ćetković • Jakov Blažević 1 Milan Kuprešanin 4 Petar Kleut

206

te će kazna biti u na j sko r i j e vr i jeme izvršena. Od ovih 400 pušaka skoro polovica je čvrsto u našim r u k a m a . Izv jes tan b r o j pušaka nalazi se u kolebljivaca, koj i nisu za odlučnu borbu protiv okupa-tora. Oko 50 pušaka nalazi se u r u k a m a elementa koji je momen-talno nahuškan prot iv nas . Nadamo se da ćemo uspje t i te zavedene l jude da osvijestimo, ba r toliko da n a m ne budu nepr i ja te l j i . U tom pravcu poduzeli smo r a sk r inkavan j e onih nekoliko plaćenika za ko-j ima su se momentalno poveli oni l judi i nas to jaćemo da postepeno oružje iz nj ihovih ruku pređe u naše ruke.

U drugim srezovima nemamo još odreda (zbog malog bro ja mobilisanih l judi) , nego ba ta l jone . U Srezu koreničkom imamo or-ganizovani ba ta l jon »Ognjen Priča«, koj i će se skoro pretvori t i u odred. Komandan t b a t a l j o n a . . . Pol i tkom je d rug Srđan Bruj ić . Bata l jon raspolaže sa 150 pušaka, 6 puškomit ra l jeza i 1 teški mi-t ra l jez i 50 bombi. S ka rab ina na ka rab in ima po 35 metaka . O v a j bata l jon je potpuno pod našim ut ica jem. Borci su na jv iše seljaci. Spremni su za borbu prot iv okupatora , te su imali nekoliko akcija protiv Tal i jana . Politička svi jest je prilična, no d sciplina ne za-dovoljava, te se u tom pogledu mora mnogo radit i . Borci nemaju nekog naroči tog vo jn ' čkog iskustva, no steći će ga putem akci ja . U ba ta l jonu se politički dosta radi, što je dalo vidljivih rezul ta ta . Pored ovoga ba ta l jona postoje po selima narodne s t raže, koje su sve pod našim ut ica jem. U Srezu otočačkom postoj i ba ta l jon od 760 l judi koj i je vrlo slabo naoružan. Raspolaže sa 20 mauzerki , 2 ta l i janske, 8 aus t r i j sk ih , 25 piš to l ja i 6 bombi. Komandan t bata-l jona je d r u g Palenta 5 . On u j edno za sada vrš i i dužnost politkoma, ali će ovih dana biti postavl jen i politkom toga ba ta l jona . Ovaj ba-ta l jon je izvršio niz akc i ja prot iv okupatora , te se baš i sada nalazi u akci jama o koj ima još nemamo poda taka . Borci su odani, ali ne-m a j u dosta vojničkog iskustva, a i disciplina ne zadovoljava. Inače se u ba ta l jonu i vodovima rad i dosta politički, te ima uv j e t a da po-s tane vrlo dobar ba ta l jon . Ima dobar ugled u narodu. Narodne s t raže su također pod našim ut ica jem.

U srezu Br in je pos to j i jedan vod. Vodnik je mladi drug bez osobitog političkog iskustva, ali odan i hrabar" . Politički komesar je d r u g B u z d o v a n 7 . . . Buzdovanu smo inače pr i je mjesec dana dali uputs tva i na ređenje za f o r m i r a n j e četa ili ba ta l jona ako za to ima uslova i također da podnese i zv j e š t a j o oružju koje pos jeduje u tom srezu, međut im još ni je podnio nikakav i zv ješ t a j ovome š tabu. Koliko znamo, ova j vod ima 45 pušaka i dva p.mitra l jeza. Položaj par t izana

5 Stipe Ugarković 6 Narodni heroj Srđan Uzelac, poginuo u Drežnici 1944 god. kao

komandant brigade. 7 Pero Grubor

207

u Br in ju je dosta težak, zbog te rora okupatora koji t amo bjesni, a ovi zbog slabe naoružanos t i nisu u s t an ju da pruže ef ikasnu pomoć s t a n o v n š t v u . Zbog toga je t amo i Otočcu poslat ba ta l jon »Marko Orešković«.

U srezu Udbina sada smo pri f o r m i r a n j u ba ta l jona . Inače po-s to je man je jedinice i narodna s t raža , koj i su većinom pod našim ut icajem. Za k o m a n d a n t a ba t a l jona u ovome srezu postavl jen je drug Mićun šakić, koj i je do sada bio za tvoren kod Tal i jana . Nadamo se da ćemo u roku od 10—15 dana uspje t i potpuno organizovati o v a j ba-ta l jon jer su mu d a t a po t rebna upu t s tva za organizovanje .

U Srezu gračačkom s tvar i idu na bolje, tako da ćemo u na j -skor i je vr i jeme i t amo uspje t i f o r m i r a t i ba ta l jon , koj i će biti pod našim potpunim ut ica jem. Za komandan ta ovoga ba ta l jona po-s tav l jen je d r u g Milojko Ćuk, član KP, a za poli tkoma d rug Bićo*. također član KP. P rema izv ješ ta ju drugova, ba ta l jon će raspolagat i od 100 do 120 pušaka . I n j ima su da t a uputs tva potrebna za formi-r a n j e ba ta l jona . Ostali posjednici pušaka su neodlučni. Reakc i ja je pokušala i tu rovari t i , ali bez u s p j e h a . . . Ima u srezu stanovit ih sela u koj ima još uvi jek vode glavnu ri ječ šverceri i p l jačkaši (Ma-zin). No uza sve to naš u t i ca j t amo ras te . U samome Mazinu moći ćemo osnovati vod pod potpunim našim ut ica jem.

Srez lapački. J o š uvijek naš na j tež i problem. U ovome srezu još je na j j ač i u t j e c a j reakcionera Rašete, Omčikusa. Nj ihov p o k u š a j da f o r m i r a j u puk nac. oslobođenja doduše ni je uspio kako su oni želili. Ipak smo u s a m o j Općini s rbsko j uspjel i prošir i t i s impat i je na-roda za našu borbu, naroči to na omladinu. No općenito je s t an j e do-s ta teško, je r izdajnici n a s t u p a j u s parolom obrane s rps tva , srpskog komunizma itd., te svojim ekonomskim ut ica jem, raznim tr ikovima legalizacije šverca i pl jačke drže uza se zaostal i narod. Uprli smo sve snage da r a sk r inkamo izdajnike. Nekoliko l judi radi s ta lno na tome terenu. Na r a d je otišao i d r u g Mile9. U ovome srezu formiran je ba ta l jon , na čelu njegovom se nalazi S to jan Matić. Za političkog komesara ovoga ba t a l jona postavl jen će biti na mjes to Gojka Po-lovine d r u g Stevo Tišma, član OK SKOJ-a. Inače d r u g je požrtvovan i pokazao je dobre rezul ta te u radu s omladinom. Komandan t ba ta -l jona M a t ' ć . . . On ima inače priličan u t i ca j i popularan je radi nje-govog d ržan ja u borbi prot iv us taša . Za čet rnaes t i o. mj . sazvali su Rađen.[ović] , Omčikus, Rašeta , Ćorak sjednicu »vođa«, ali su je od-godili za 16 o. m j . Na sas tanak su pozvali Gojka Polovinu i Matića. Nas to jaćemo da im ovo bude p rva i pos l jedn ja sjednica i u tom po-gledu smo već preduzeli mjere .

U Srezu perušićkom uspjel i smo fo rmi ra t i jedan vod od 22 borca sa 20 karabina , koje smo morali prebaciti u ba ta l jon »Ognjen

* Petar Kesić, ubijen od četnika 1942 godine. • Mile Počuča

208

Priča« uslijed naleta us taša i Tal i jana. Inače, t amo nismo uspjeli for-m' ra t i veće jedinice, no ukoliko očistimo Pazarište i Kosinj, mogli bismo formira t i jedno dvije čete, a možda više, što ćemo svakako nastojat i da učinimo u najskori je vrijeme.

Formirali smo jedan udarni batal jon, batal jon »Marko Ore-šković«, koji broji 180 boraca. Raspolaže sa 160 karabina i 7 puško'-mitraljeza. Komandant bata l jona (intelektualac) vrlo je dobar i odan drug, član je KP1". Politički komesar batal jona je obalski rad-nik, disciplinovan i odan, član KP11. Većina boraca u ovome bata-ljonu su mob lisani iz Srba. Polovica bata l jona su Srbi, polovica Hr-vati i Slovenci. Borci su uglavnom seljaci, ima nešto radnika, inte-lektualaca i đaka. U bata l jonu postoji j aka i dosta dobra ćelija, čiji su članovi prošli sa mnom kra tak part i jski kurs za vrijeme boravka na K.12 Ima nekoliko kandidata i jak SKOJ-evski aktiv. Ima recita-tivni hor, pjevačku grupu i diletante, te priređuju po selima (za vri-jeme kre tan ja ) razne priredbe koje dobro uspijevaju. Za vrijeme boravka na Kamenskom, držali smo sa njima svakodnevno politička predavanja i vojne vježbe. Ovo je naš najbol j i batal jon.

Pošto svi borci koji potpadaju pod ovaj š tab nijesu spremni da se bore protiv okupatora, bar za sad, to smo pristupili formiranju udarnih vodova (kako ste nam i vi savjetovali) i s nj ima vr-šimo akcije.

Tačne podatke o naoružanju i svim vrs tama vatrenog oružja poslaćemo u idućem izvještaju.

Akcije koje smo izvršili u posljednji mjesec dana su slijedeće: 11 — XI sukobila se četa [iz ba ta l jona] »Ognjen Priča« sa žan-

darima i us tašama kod Studenaca. U borbi su ranjena t r i žandara i ustaše. Kod nas nije bilo ni mrtvih ni ranjenih.

13 -— XI napala je četa iz ba ta l jona »Ognjen Priče« pilanu Dra-žić u Kosinju. Ta pilana je radila dan i noć za okupatore; pilana je, zapaljena, te je izgorj . la do temelja. Zapaljeno je veliko skladište dasaka. Šteta iznosi oko tr i milijuna dinara. Tom prilikom je po-ginuo jedan ustaša, a sa naše strane jedan partizan. Zaplijenjene 3U dvije puške.

21 — XI izvršila je četa iz bata l jona »Ognjen Priča« napad na prugu, odšrafi la šine s namjerom da razbije tali janski vojnički vlak, ali je naišao putnički koji se je survao u provaliju od deset metara . Uništena je lokomotiva i nekoliko vagona. Teretni promet je obu-stavljen četiri dana, dok se putn'čki promet odvijao presjedanjem.

21 — X I doljanska desetina (vod Škare) napala je tal i janski voj-nički vlak i ranila sedam vojnika i oficira.

10 Doko Jovanić 11 Milan Sijan 11 Kamensko

54 Zbornik ton V, Icnj. 2 209

23 — XI brloška desetina (vod Škare) napala tal i janski kamion. Poginuo je jedan talijanski oficir i dva vojnika ranjena. Zarobljene su t r i puške i nešto municije.

24 — XI jedna desetina voda Škare napala je tal i jansku patrolu na pruzi. Poubi jana je cijela patrola (pet do šest vojnika) , ali nije uspjela uzeti oružje, jer je nepri ja tel ju stigla pomoć, pa se morala povući. Na našoj s trani nije bilo gubitaka.

25 — XI jedna desetina voda škare je nosila minu pod tal i janski vlak, ali su na šli tali janski vojnici, pa se razvila borba. Naši su se morali povući. Poginuo je jedan tal i janski vojnik. Kod nas nije bilo gubitaka.

26 — XI jedna desetina iz odreda »Velebit« napala je tal i jansku patrolu na pruzi kod Bilaja. Poginulo je sedam Talijana, kod nas nije bilo žrtava.

24 — XI oko 60 ustaša i žandara napalo je Divoselo i doprlo do pola sela. Divoselska partizanska desetina uz pomoć hrvatskih par-tizana iz Smiljana dala im je otpor. Nakon žestoke borbe morali su se žandari i ustaše u neredu povući. Poginula su četiri žandara i ustaše. Tih dana izveli su Tali jani i ustaše napad na selo Ornice, da opljačkaju seljake. Bilo ih je oko stotinu. Ornički partizanski vod iz odreda »Velebit« dao im je otpor i prot jera l i ih iz sela. Talija-nima je došla pomoć od stotine vojnika (Tal i jana) , ali su i ovi mo-rali bježati pred jakom vatrom partizana.

25 — XI Talijani su napali Divoselo i zapalili 5 kuća, a druge kuće opljačkali i demolirali, te ubili dva seoska mladića. Naši im nisu dali otpora.

24 — XI žandari i ustaše napali su hrvatsko selo Smilja n. Par-tizani smiljanskog voda su im dali otpor. Poginula su dva žandara. Kod nas nije bilo gubitaka.

28 — XI je desetina iz Zalužnice (vod Škare) imala sukob s ta-lijanskom patrolom blizu stanice Sinac. Ubijena su četiri ta l i janska vojnika. Kod nas nije bilo gubitaka.

6 — XII jedna desetina iz odreda »Velebit« sukobila se s tal i jan-skom patrolom na pruzi blizu stan'ce Lovinac. Poginula su dva ta-lijanska vojnika. Kod nas nije bilo žrtava.

10 — XII partizani bata l jona »Marko Orešković« i »Ognjen Pri-ča« napali su ustaše u Plitvicama. Žandari i ustaše su se povukli u kasarnu odakle su davali žestok otpor i potražili telefonski Talijane u pomoć. Dojurio je eskadron konjice tal i janske i jak vod pješadije da napadnu naše s leda i naletio je na jednu našu zasjedu. U borbi je palo mrtvih i ranjenih oko tr inaest Tal i jana i ubijeno nekoliko konja. Tali janska se konjica povukla. Naši su nastavili s napadom na kasarnu. Međutim je došla nova pomoć Tal ' janima na kamionima. Razvili su se u strijelce, natkrili su naše partizane. Naši su ih po-novno odbili, no približavala se noć, pa su morali odustati od dal jnj ih

210

napadaja . U toku ove borbe poginulo je ukupno 19 Tali jana, ustaša i žandara. Na našoj s t rani poginuo je jedan partizan, a dvojica su ranjena. Više Tali jana je b lo ranjeno. Od ra tnog materi jala zapli-jenili smo jednu pušku. Poslije borbe 10. XII batal jon »Marka Oreškovića« se prebacio u Otočac i Brinje, gdje će zajedno s ta-mošnjim partizanima izvršiti neke opsežnije akcije. Na to j s trani se je već čula pucnjava i kanonada, ali još nema izvještaja .

11 — XII jedan dio tal i janskog garnizona iz Korenice u jačini od šest stotina vojnika uputio se u Bunić da pljačka. Na povratku iz Bunića uhvatili su dva mladića ispod Debelog Brda, a jednu ženu ranili. Ovaj njihov pohod na ova sela im je trebao da posluži kao odgovor na blokadu koja se vrši na tržište koren'čko.

10 — XII jurišni vod bata l jona »Ognjen Priča« i jedan dio par-tizana iz batal jona »Marko Orešković« razrušili su mo3t na Plit-vičkim Jezerima i razrušili cestu na dva mjes ta .

15 — XII ustaše i žandari pobjegli su iznenadno iz kasarne i tako ispraznili Plitvice.

15 — XII sukobila se je jedna naša desetina part izana sa us ta -šama i žandarima iz Široke Kule. Poginula su tri žandara i ustaše, a od naših je jedan lakše ranjen .

17 — XII Talijani su napali hrvatsko selo Dolac (Čorci)13 i za-palili oko 20 kuća. Kao povod za pal jenje sela rekli su da je to što su puštali da partizanski odredi nesmetano prolaze kroz njihovo selo i što potpomažu partizane. Seljake su obavijestili jedan dan rani je da će popaliti selo i rekli su im da imaju seliti u Vrhovine. Mi smo odmah poslali jednu četu iz batal jona »Marko Orešković« da zaštiti selo od paleža, ali kako smo bili dockan obaviješteni, četa nije stigla na vrijeme i Talijani su zapalili selo dva sa ta rani je nego što su naši partizani stigli.

Dragi drugovi, ja sam se vratio iz G. Š. 15 o. mj . Poslije moga dolaska iz G. š. poduzeli smo korake o organizaciji batal jona u srezu Udbinskom i Gračačkom, a takođe i u popunjavanju osoblja u n a š Štab. Za par dana biće Štab kompletiran kao što sam to unio u iz-v j e š t a j druga Martina14 . Za obavješ ta jnog informacionog oficira u Štab ulazi drug J. B. ,;i Za operativnog oficira drug M. Uzelac10. Nije član KP, ali je dobar simpatizer. Bivši narednik jug. vojske. Za šefa sanitetske službe mlada doktorka1 7 .

Sada poslije ove reorganizacije vršimo pripreme u duhu odluka koje smo donijeli u G. š. t j . [za] čišćenje terena. Mjesto koje je bilo predloženo — Lapac — sa naše strane, promijenjeno je i uzeto

" Odnosi se na selo Corci u predjelu Dolac. Šime Balen

15 Redakcija nije mogla ustanoviti čiji su ovo inicijali. 18 Mile Uzelac ,7 Dr Slava Očko-Cetković

14* 211

je kao polazna tačka K.1* Možemo već sada da kažemo sa čišćenjem Plitvičkih Jezera da imamo izvjestan ter i tor i j slobodan. (Leskovac, Uvalica, Jezerce, Trnavac, Turjanski , Krbavica, Homoljac, Debelo Brdo; ova mjes ta su sva povezana u jedan lanac). Sada su velike sniježne oluje i smetovi, te je nepri ja tel ju onemogućen saobraćaj .

Od sada ćemo imati stalnu i redovitu vezu sa G. š., a takođe smo na putu da uspostavimo vezu i sa bos. odredom.

Drugovi, uprli smo sve sile' da što prije dovedemo u red naš te-r i tori j ; to smo i do sada radili, ali se nije moglo postići prije, j e r se organizaciji pristupilo dosta dockan (prije mjesec i po dana) , a i oyo je bio valjda najzaostali j i k r a j . I mi smo se bili dali isprva skoro samo na polit čki rad, što, jasno, nije bilo ispravno.

Od sada će sigurno svi izvještaj i biti redovni. Drug Martin je ovaj izvješ ta j sastavio dck sam ja još bio u G. š. A njemu nijesu bile poznate neke stvari, te sam ih ja unio. Tako da sam neke stvari ispustio, a neke unio. Izv ješ ta j sam našao u Krbavici, pročitao i na-dopunio, o ovome sam se sa nj im i sporazumio.

S drugarskim pozdravom


Politkomesar Komandant Martin Mali Španac

BR. 77

PISMO POKRAJINSKOG KOMITETA KPII ZA DALMACIJU OD 20 PROSINCA 1911 GOD. CENTRALNOM KOMITETU KPII O REZULTATIMA RADA U PRVIM MJESECIMA BOREE I UZRO-

CIMA N E U S P J E H A PRVIII PARTIZANSKIH ODREDA

Prijevod.1

CENTRALNOM KOMITETU KPH

Dragi drugovi! U našoj zajedničkoj izjavi o neuspjehu dalma-tinskih partizanskih odreda u mjesecu augustu,2 mi smo uvidjeli i sami sebe osudili zbog naših učinjenih gri ješaka. Znamo i svijesni smo toga, da za takve griješke snosimo odgovornost. Potpuno se slažemo s vašom odlukom, da Pokraj inski komitet kaznite opomenom.

18 Korenica 1 Vidi »Zbornik«, tom V, knj. 1, objašnjenje 1 uz dok. br. 59. * Vidi »Zbornik«, tom V, knj. 1, dok. br. 31.

212

Što se tiče otvorenoga pisma,3 koje ste uputili part i jskim organizacijama i članovima Par t i je u Dalmaciji, smatramo za po-trebno i pravilno, da vam u vezi s tim pismom saopćimo naše mišljenje. Kod toga nas rukovodi samo odanost i v jernost našoj Par t i j i i nje-nom rukovodstvu.

Nakon zloč načliog napada njemačkog fašizma na SSSR i u vezi s primljenim uputama i direktivama CK KPH i CK KPJ, po-duzeo je Pokraj inski komitet sve mjere, da svim snagama poradi na mobilizaciji part i jskih organizacija u Dalmaciji. Radili su na Jedinstvenoj narodnooslobodilačkoj f ron t i u borbi protiv okupatora i njegovih slugu.

Tokom mjeseca jula proveli smo u Splitu š t ra jkove protiv oku-pacije fašističke Italije, u kojima su sudjelovali i radnici Splita, Solina i' okoline. U polovini mjeseca augusta prekinuli smo u vezi sa odlaskom partizanskih odreda š t r a jk »elektr čnih podu-zeća«, u kome je sudjelovalo 90>/o ukupnog radništva. Dalje ćemo navesti sabotaže itd., koje smo proveli u Splitu za vrijeme na-pada na SSSR: pal jenje dva ju velikih vojnih t ransportnih brodova, jedan sa 4—5000 t., drugi od 5—8000 t., pal jenje jednog velikog voj-nog skladišta, nadalje sabotaže na 4 ra tna broda u brodogradilištu: teško je oštećeno kormilo na nosaču aviona »Zmaj«, a minonosci »Kobac« i »Ssko« bili su dva puta teško oštećeni eksplozivom. Ova dva minonosca trebala su pri je 4 mjeseca isploviti, ali se još danas nalaze u brodogradilištu u Splitu na popravku.

Zatim je prije mjesec do mjesec i po isplovio minonosac »Orao«. Putem je zbog sabotaže nastalo oštećenje na mašinama i morao se ponovo povući u brodogradilište. Potopljene su dvije jahte i to jedna s velikom količinom municije, i druga, koja je vlasništvo guvernera Dalmacije Bastijanini-a4 . Uništeno je bilo 15—20 lokomotiva i veći broj vagona, a željeznička pruga bila je oštećena kod Labina, Kaštela i Solina. Osim toga su izvršili još druge manje sabotaže radnici brodogradilišta, željeznice, tvornice cementa i drugi. Navest ćemo još uspjelu demonstraciju đaka kao i mobilizaciju građanstva protiv pokušaja tal i janiziranja i faš iz i ranja škola, zbog čega Talijani škole ove godine uopće nisu otvorili, zatim demonstracije u vezi s kruhom i protiv okupatora na otocima Hvar, Brač i Vis.

Sve te navedene akcije kao i oružane borbe, koje smo izveli bacanjem bomba na ulicama Splita, Šibenika, Solina, Vodica i Zatona; kao i oružani napadi na tal i janske odrede na ulicama Solina, Vrlike, S i n j a . . . kao i općenito partizanske borbe, s ta ja le su nas mnogo žrtava, Sinj 30 mrtvih, Split 18 mrtvih, Drniš 7 str i jel ja-nih, Šibenik i Vodica 26 s t r i je l jan h i 23 osuđena na smrt , koji se nalaze na bijegu i još mnoga druga s t r i j e l j an ja u Dalmaciji. Svi ti

3 Vidi dok. br. 10. * Talijanski guverner za Dalmaciju

213

drugovi pali su u ak t ivnoj borbi protiv okupatora , dok su s d ruge s t rane vojni sudovi u Šibeniku i Splitu izrekli na s tot ine godina tamnice. Tim m j e r a m a bilo je samo u Splitu pogođeno preko 1000 osoba.

U prvim danima napada na SSSR, počeli smo izdavanje »Našeg izvješ ta ja« , kroz koji smo dnevno popularizirali liniju P a r t i j e i pro-pagiral i potrebu oružane borbe prot iv okupatora . Tokom ovog vre-mena izišlo je 118 bro jeva . Naglasi l i smo važnost narodnooslobodi-lačke f ron t e i u j e d i n j e n j a svih narodnih snaga u t o j borbi.

Mi se u Dalmaci j i ne nalazimo u i s to j s i tuaci j i kao i ostali dijelovi naše zemlje. Kod nas je bila t ak t i ka ta l i janskih oku-pa to ra ne zaošt r i t i odnose s narodom, t j . t ak t ika l av i ran ja i popu-š t a n j a . Drugo, vods tva svih g rađansk ih s t r anaka , naroči to HSS, bila su na liniji pasivnih odnosa prema okupatoru uprkos svim našim n a s t o j a n j i m a . Zat im sve izbjeglice iz naše čitave zemlje, ko je su došle u Dalmaciju, većinom u Split, nisu samo nas to ja le da s okupatorom održava ju mi rne i pasivne veze, nego su sklopile kompromis . ' Osim toga moramo još naglas ' t i , da kod nas ne živi pravoslavni element, ko jemu je u d rug im dijelovima Hrva t ske voda došla do gr la i koji je u t akvom položaju, da t reba da brani svo j život i op-s tanak . Ti pravoslavni elementi, ko j i su pobjegli pred us taškim krvo-locima u šumu, da spase svoj život, zaista su spremni za borbu, ali se nalaze u r a jon ima kod Livna i Knina, gd je su naše pa r t i j ske orga-nizacije vrlo slabe ili ih uopće nema. T a j pravoslavni e lemenat bio je pod jakim u t j e c a j e m velikosrpskih s t r a n a k a i nama nije bilo lako, da im se u tako k ra tko vr i jeme s tavimo na čelo i da t a j element orga-niziramo za borbu prot iv us taša i okupa tora .

Poznato vam je, da je imala P a r t i j a u Dalmacij i svoje na j j ače oslonce i u t j e c a j u gradovima Split, Šibenik i ostal im obalnim grado-vima i na otocima, a baš u t im obalnim gradovima bile su koncen-t r i r ane jake snage ta l i janske vojske .

Dakle, kao što vidite, moral i smo se bori t i protiv svih t ih poteškoća, i mi smo sami vodili k u r s p o o š t r a v a n j a borbe prot iv oku-pa to ra i u te oružane borbe s tupal i smo uglavnom s našim par t i j sk im kadrom i s našim simpatizerima. Kons ta tac i ja d r u g a Brke6 bila je da smo mi u Dalmaci j i pa r t i j sk i više dali nego bilo ko ja pokra j ina . Drugovi, sma t r a l i smo za potrebno, da vam to saopćimo u vezi s miš l jenjem pojedinih drugova iz rukovodstva da »Dalmaci ja ni je ispunila nade« i da »ništa ne vri jedi«. I s t ina je, drugovi, da s te vi rekli kur i ru 7 i Francu, 8 da mi n iš ta ne vr i jedimo i da

5 Odnosi se prvenstveno na Iliju Birčanina, Dobrosava Jevđevića i ostale koji su sklapali sporazume s Talijanima.

6 Naredni heroj Rade Končar-Brko 7 Vjerojatno se odnosi na Zlatu Šegvić ili Dobrilu Jurić. 8 Franc Barić

214

ćete nas raspus t i t i . U ovom listu saopći t ćemo vam naše mišlje-nje. da smo b li vrlo začuđeni, kada smo čitali vašu okružnicu br . 3," u k o j o j ste govorili o r a s p u š t a n j u dalmat inskih par t izanskih odreda. N a m a nije poznato, da je bila u Dalmacij i dana paro la : • Ne d a j t e se od Tal i jana provocirat i«. Odmah prvog dana dolaska

okupatora znali smo, da oni ne će izazivati nezadovoljstvo naroda prot iv sebe i već smo t a d a rekli, da je to n jegova t ak t ika i dali smo svim organizaci jama direktivu, da vode ku r s zaoš t r avan j a odnosa prema okupatoru , t j . k u r s na oružanu borbu. Uostalom, sma-t ramo, da b r o j 12010 dovol jno govori o liniji koje smo se držali .

I s tovremeno kada je bio d rug Jović1 1 kod nas u mjesecu julu u novonas ta lo j si tuacij i bilo je pos tavl jeno p i tan je f o r m i r a n j a part i -zanskih odreda i r a zv i j an j a par t izanskih borbi u Hrva t sko j . .Uz iz-v j e š t a j o pri l ikama i s t a n j u u Dalmaciji,1-' dao je d r u g Jović i svoje miš l jen je o tome, u koj im predje l ima Hrva t ske postoje na jbol j i uv je t i za pa r t zanski pokret . Naveo je granicu Bosne i Dalmacije , Drvar , Liku, Kordun, i s jevernu Dalmaci ju . Da smo u-ove k ra j eve uputil i veći b r o j naših rukovodilaca možda ne bi bilo uspjelo četničkim ele-mentima Đujiću,1 3 Bogunovlću,1 4 P a j i Popoviću i kompani j i izvršiti zločinačku izdaju Drvara 1 5 i pust i t i u n u t r a fašist ičke pse. Is tovre-meno opisao je d r u g Jović uvje te , koj i postoje u Dalmaci j i za part i -zanski pokret . Naveo je terenske poteškoće, gole st i jene, nestašicu šuma, u l je tu nestašicu vode, a kao š to je poznato to su toliko važni uslovi, da se ne mogu pust i t i iz vida. U okružnici navodite, da je to l ikvidatorsko shva tan je . U jednom izv ješ ta ju p'sali smo vam, da ove poteškoće nisu nesavladive, ali da se o n j ima mora voditi računa. To su pokazala naša skupa iskustva . Udal jenos t od Splita do Sinja iznosi 36 km. Ova j put može se pri jeći u jedan dan, ali Splitski odred išao je od Splita do Sinja od ponedje l jka navečer do če tvr tka u j u t r o i to zbog toga š to tamo nema šuma i tako se moglo ići samo noću. Ovu nestašicu šuma os jeća ju mnogo odredi Solina i Cetine. Solinski odred održava se samo zbog toga, š to su drugovi iskopali ze-munice16 gd j e žive i odakle i vode borbu protiv faš i s ta . Cetinski odred bio je ovih dana opkoljen od ta l i j anske vojske i zbog nesta-šice šuma izložen va t r i ta l i janskih s t ro jn ica . Sreća je bila što su se nalazili u blizini v rha brda inače bi bili svi pobijeni. Dakle prevladali smo sve geografske poteškoće i usprkos svim tim poteškoćama mi vo-dimo par t izansku borbu. U svojem pismu navodite da je glavni uzrok

9 Vidi »Zbornik«, tom V, knj. 1, dok. br. 46. 10 Odnosi se na broj izvedenih akcija. 11 Vicko Krstulović

Redakcija ne posjeduje taj izvještaj. 1:1 Momčilo Đujić 11 Brane Bogunović 15 Vidi »Zbornik«, tom V, knj. 1, dok. br. 20. ^ Skloništa pod zemljom

215

što u Dalmaciji nije osnovan nijedan partizanski odred u tome, š to Pokrajinski komitet nije shvatio potrebu oružane borbe i da je baš zbog ovakvoga s tan ja potrebna intervencija CK. Pismo CK sadržavalo je i to, da ste poslali nekoliko drugova u pomoć za formiranje odreda. Sve je to trebalo dokazati našu veliku lakomislenost i nedovoljnu poli-tičku samostalnost. Vi nam, drugovi, niste objasnili u vašim interven-cijama i pismima i po drugovima Mirku17 i Šilji, l s da moramo najpr i je prirediti politički teren, kao što n ste ništa ni rekli o pripremama i organiziranju, nego ste vi jednostavno naredili, da treba u Dalmaciji odmah početi s oružanim akcijama i zauzimanjem sela. Kad su dru-govi Mirko i Šilja forsirali, da u roku od 3 dana organiziramo odred i stavimo ga u pokret, nismo to mogli drukčije shvatiti nego da je to vaša cdluka i uputa, te smo to i bez primjedbe prihvatili. Dakle, ovdje je naša samostalnost, a ne kao što vi pišete u pismu Brki, da smo mi pokazali našu nesamostalnost u nepravilnom shvaćanju vašeg pisma. U pismu apelirate na naše članstvo, da se okupi oko Pokra-jinskog komiteta, ali vaše pismo nas s tavl ja u teški položaj. Svi naši ant 'par t i jski i oportunistički elementi, a osobito grupa Jelaska, Marić. Bal.ikas, ne t rebaju ništa drugo nego ovo pismo u borbi protiv Po-krajinskog komiteta i Part i je .

Danas se čuje od onih, koji su pod njihovim ut jecajem, slije-deća glasina, da je drug Jović slao ljude u partizane, da tamo na-s t rada ju i da je on (Jović) od odijela sakupljenih za partizane dao izraditi odijela za svoju djecu.19 I kad vi u otvorenom pismu bacate svu krivicu na Pokrajinski komitet, onda možete biti sigurni, da će nas još više optužiti u vezi s palim drugovima, što nam ne može biti svejedno. Otvoreni stav u vašem pismu predstavlja još veću kaznu nego opomena, koju ste nam dali. Uvjereni smo, da bi drug Brko dijelio naše mišljenje, kad bi bio slobodan. Vi tražite da vam objasnimo onaj pasus u vašem saopćenju, u kojem se govori o našo j nesamostalnosti, nasuprot drugovima iz rukovodstva, zbog čega je došlo do nepravilnih zaključaka. To se odnosi — kao što ste i sami u pismu naveli, na generalni š t ra jk u septembru 1940. u koje vrijeme su bili u Splitu tr i druga iz rukovodstva. Čitava krivica u pi tanju partizana bila je bačena na naše rukovodstvo u Dalmaciji. Na Ze-maljskoj konferenciji i kasnije u »Proleteru« bilo je saopćeno, da je učinilo Pokraj insko rukovodstvo u Dalmaciji vrlo velike griješke. Vodio se kurs za generalni š t ra jk , tako kao da drugovi iz rukovod-stva. koji su se nalazili cijelo vrijeme u Dalmaciji, ne mogu biti po-zvani na odgovornost za te griješke. Znamo, da smo učinili nekoliko griješaka i ne bježimo od odgovornosti za njih, ali ne smatramo za korektno, da se sva krivica baca na Pokraj inski komitet Dalmacije.

17 Mirko Kcvačevie-Lala Narodni heroj Pavle Pap-Siljo

" Odnos; se na stare frakcionaše iz klike Vicka Jelaske.

Tom prilikom hoćemo još naglasit i , da n a m ne pruža te dovoljno konkre tnu pomoć, čak ni onda, kada n a m da je t e direkt ive za rad i akcije, pa čak ni onda kada uviđate da činimo gr i ješke. Pisali s te nam. da p la t fo rma naše narodnooslobodilačke f ronte-" ni je dobra, a niste nam ukazali na konkre tne gr i ješke i nedosta tke , iako s te nam to obećali. Ne samo to, da još danas ne znamo gr i ješke pla t forme, nego i da l je os ta jemo miš l jen ja , da je sadrža jno dobra i politički pravilna.

Istina, prilično je dugačka, ali s m a t r a m o pravilnim da je č i ta ju široke mase i da se ovdje opširni je oc r t ava ju ciljevi borbe protiv okupatora .

S pravom ste nas kritizirali , da vam šal jemo vrlo loše izvje-š t a j e o d je la tnos t i organizaci ja o pokre tu u Dalmacij i . To je istina. Ali mi nastoj imo, da vam ša l jemo u svim p i tan j ima š to bolje izvje-š ta je . Kao š to vidite ša l jemo vam i sada izv ješ ta je od 6 s t ranica. I protiv volje dobi jamo utisak, da nas vi previše napada te i optužuje te . Na pr. navodite u pos l jednjem pismu, da je bila vrlo velika naša gr i ješka , š to se dozvolilo, da se preveze d r u g a Brku u vo jnu bolnicu. Kažete, da smo trebali postavi t i s t ražu . Ali kao što vam je možda poznato ovdje je policijski s a t u 7 sa t i navečer . Optužuje te nas, da smo mi dozvolili, da d r u g Brko pokuša pobjeći skokom kroz prozor, ali mi mislimo, da za n jegovo oslobođenje n i je bilo potrebno, da skače s nogom u gipsu. Piše te nam zaš to smo dozvolili takova ma-sovna h a p š e n j a u Splitu itd.

Možda ćete reći, da smo sitničavi, ali ako smo se već odlučili, da vam pišemo, onda ćemo pisat i sve š to namje ravamo . Ne bi bilo drugarsk i ni t i lijepo, a k o bi sve te s tvar i zadržavali i sakrivali . Na-damo se, da ne ćete naše pismo shvat i t i t ako kao neš to slično i zajedničko s p ređašn j im i an t ipa r t i j sk im ha rang i r an j em protiv ruko-vodstva sa s t r ane Je laske 2 1 i d rugih . To je d rugarsko pismo, uprav-l jeno na vas, naše rukovodstvo, p rema kojemu imamo puno povje-ren je te u pismu iskreno ističemo sve ono š to mislimo, da je u interesu Pa r t i j e i pokre ta .

S d rugarsk im pozdravom,


POKRAJINSKI KOMITET ZA DALMACIJU

20 Vidi »Zbornik« tom V. knj 1, objašnjenje 21 uz dok. br. 31. " Vicko Jelaska

2 1 7

, BR. 78

IZVJEŠTAJ POKRAJINSKOG KOMITETA KPII ZA DALMACIJU OD 20 PROSINCA 1941 GOD. CENTRALNOM KOMITETU KPH O STANJU PARTIZANSKIH ODREDA I POLITIČKOJ SITUACIJI

U DALMACIJI

Prijevod.1

Dragi drugovi, primili smo materi jal , koji ste nam poslali po drugarici- (pismo o Draži Mihailoviću3 i vojničke direktive4). Pismo o Draži Mihailoviću smo umnožili i dostavili svim organizacijama u pokrajini tako, da se svi članovi upoznaju s našim odnosom prema četnicima, kao i s ulogom samog Draže Mihailovića. Odlučili smo. da sadržaj tog pisma još ne objelodanimo (na pr. preko »Našeg izvje-š ta ja«) s obzirom na to što je moskovski radio u zadnjim danima nekoliko puta javljao, da su u Jugoslavij i u toku velike borbe protiv okupatora pod rukovodstvom Draže Mihailovića5 i uslijed toga odgo-dili smo, da objavimo sadrža j prije nego što dobijemo direktive.

U posljednjem pismu6 nismo vam mogli poslati podatke o broju partizana u Dalmaciji. S ovim ćemo vas opširno obavijestiti o s tanju partizanskog pokreta kod nas. U prvom redu o moralu kod parti-zana, koji je sada mnogo bolji nego pred 3—4 mjeseca. Mnogi dru-govi iz Splita i okoline t raže da ih pošaljemo partizanima. Među nj ima ima i nekoliko pristalica ostalih građanskih par t i ja . U nekim selima kotara Livno, Kupres i S in j j av l ja ju se seljaci kao dobro-voljci. Ova promjena je, s jedne s t rane, rezultat našega rada i naše borbe, koju smo vodili protiv okupatora i njegovih slugu, s druge strane, represali ja koje vrše Talijani nad stanovništvom i Pavelićeva mobilizacija. Talijani na veliko hapse. Iz Splita su internirani preko hiljadu patr iota u Itali ju. Osim toga bilo je mnogo s t r i j e l j an ja i smrtnih osuda. Uz to su došli i pozivi u ustašku vojsku i to u podru-čjima, koja pr ipadaju NDH. Oni se ne odazivlju pozivima nego se skrivaju u šumama i gorama. Iz Makarske jav l ja ju , da se od 25 bjcgunaca javio samo jedan na vojničku dužnost. U Sutivanu na

1 Vidi »Zbornik«, tom V, knj. 1, objašnjenje 1 uz dok. br. 59. * Odnosi se na Dobrilu Jurić. 5 Vidi dok. br. 34. 4 U ovim vojničkim direktivama govorilo se o formiranju, dalj-

njem učvršćenju i obliku vojno-političke organizacije partizanskih od-reda.

5 Vijesti radio Moskve o borbi koju vodi Draža Mihailović protiv okupatora stvarale su zabunu i dezorijentaciju kod masa i — u krajnjoj liniji, demobilizaciju u borbi koju je KP vodila pod rukovodstvom druga Tita.

• Ovo pismo Redakcija nije mogla pronaći.

218

Braču se od 13 nitko ni je javio. Na Pelješcu od 20 mobiliziranih otišlo je 16 par t izanima, a četvorica nisu h t je l i ići ni u s t a šama n; par t izanima. Sa otoka Brača od 60 otišlo je samo 6. Slične vijesti primili smo danas iz ostalih m j e s t a Dalmacije . Kao posljedica spo-menutih okolnosti prilično se pobol jšao par t izanski pokret . Pred 20 dana fo rmi rao se par t izanski odred u s j eve rno j Dalmaci j i (Šibenik i okolina) i otišao u određenom pravcu.7 Odred bro j i 70 par t izana. Kako n a m nada l j e j a v l j a j u , spremno je u Šibeniku da l jn j ih 400 dobrovoljaca, koj i će s tupit i par t izanima.

Drugi odred u Solinu, u blizini Splita, b ro j i 60 l judi . Odred je u većini sas tav l jen od radn ika iz solinskih tvornica, koj i se već 4—5 mjeseci k r i ju pred t e ro rom us taša i ta l i janskih okupatora . Odred radi prilično dobro. Napada Tal i jane , pomaže sabotaže u solinskim tvornicama. Sas tav i rukovods tvo je prilično dobro. P i t a n j e prehrane je prilično teško. Osim toga odred se skriva i spava u takozvanim zemunicama ( rupe pod zeml jom) , iz koj ih kasni je vrše napade i akcije. Drugi način spavan j a i sk r ivan ja ne pos to j i u područ ju Solina. Treći odred se nalazi u r a j o n u Sinja kod Bitelića i b ro j i 40 ljudi. Ova j odred je izvršio nekoliko napada na Tali jane, ceste i oštetio tele-fonske veze. Napao je i j edan samos tan i dva župna dvora, a župnika su odveli i predali L ivan j skom odredu, koj i ga je likvidirao.8 Robu i živežne namirnice pravoslavnog samos tana bili su us taše rekviri-rali. Župnici su to vr lo rado predali sel jacima i par t izanima. Ova akci ja bila je pravi lna i kor isna . Ipak t a j napad na župni dvor kao i to š to smo odveli župnika n i je ostavilo dobar ut isak na splitsku biskupiju, i spli tski biskup9 je u jednom pismu vjerni-cima iskoristio ova j s luča j prot iv nas. Pokra j insk i komite t poslao je par t ; zanskom odredu pismo,10 u kome mu je objasnio ciljeve par t i -zanskih akci ja prot iv koga t reba da se part izani bore i kako. O svakoj akciji t r eba da vcde računa . O v a j odred uglavnom je sas tavl jen od par t izana. Odred se je u zadn je v r i j eme podijelio na t r i grupe. Svaka je uzela po jedan sek tor i imala zada tak od takve grupe stvori t i odred.

7 Iz sjeverne Dalmacije krenula je 5 prosinca u Liku vodička gru-pa od 25 partizana pod komandom Franje Kursara. Sa otoka Iža, Dugog Otoka i Molata krenula je 6 prosinca grupa od 35 partizana na čelu sa Antom Baninom u Liku. gdje se istog mjeseca formirala u Krbavici od njih i grupa dalmatinskih partizana, koje su ranije došle, dalmatinska četa, koja je ušla u sastav bataljona »Ognjen Prlca«, kao treća četa.

, Odnosi se na samostan Dragović u koji su upali borci partizan-skog odreda »Starac Vujadin« i partizani iz sela Bitelića. Župnik iz sela Zasioka bio je ustaša i neprijatelj NOP. Zaplijenjeno žito podijeljeno je seljacima. S ovcm akcijom Pokrajinski komitet KPH nije se složio, jer je ona politički bila nepravilna, pa je kasnije uputio pismo odredu u vezi s njom.

9 Klement Bonifačić 10 Odnosi se na pismo Pokrajinskog komiteta KPH u kome se bor-

cima skreće pažnja zbog upada u samostan i ukazuje na odnos prema narodu, pojedinim ljudima i političkoj liniji NOB.

219

Primijetili smo, da je odred zbog toga na svojoj sposobnosti izgubio, ali oni su nas uvjeravali, da će u na jkraće vri jeme stvoriti t r i j aka odreda. Sinjski odred se izdržava našim novcem, koji smo mu mi poslali, dosad 40.000 dinara (14.000 l ira) . Odredu je potrebno bolje rukovodstvo. Pokrajinski komitet je odlučio uputiti još jednog druga iz Splita u odred.11

Četvrti odred12 operira u l ivanjskom i kupreškom području. Iz pisama koja primamo iz ovog odreda, vidi se, da među tamošnj im seljaštvom vlada masovno oduševljenje za pr is tupanje partizanima. Računa se time, da se može obuhvatit i u području kotara Kupres po prilici 800 seljaka dobrovoljaca. Ali oni nemaju mnogo oružja. Za-ključili su, da će jednu oružničku stanicu razoružati u tom selu. U pismima nisu nas obavijestili o brojnom s tan ju u partizanskom od-redu, ali v jeroja tno ih ima 50. Odred dobro politički radi. U 4 sela su održali zborove i birali su jedan narodnooslobodilački odbor. Oni nastoje, da u borbi protiv okupatora ujedine sve Srbe, muslimane i katolike. Seljaci nude partizanima živežne namirnice, blago i sve što im je potrebno. U tom području žive uglavnom pravoslavci. Odlu-čili smo, da i u ta dva kotara pošaljemo dva druga iz Splita. Pred 4 dana smo saznali, da se vode borbe između partizana i Tal i jana u kotaru Livno, ali službenog izvješ ta ja nismo primili, nego znamo samo to, kako nam drugovi iz S.nja pričaju, da su doveli iz Livna u Sinj teretne automobile s mrtvim i ranjenim Tal janima. Pozitivno znaju i to, da je tal i janska vojska išla za Livno.13 Peti odred11 nalazi se u drugom dijelu l ivanjskog područja (sela Sajković, Crni Lug i d ruga) , ali t a j odred je pasivan i ne vodi nikakve akcije. Sastav odreda je slab i politički je na vrlo niskom nivou. Jedino što ima dovoljno oružja, po prilici 200—250 pušaka. Odred spada pod komandu bosan-skih partizana (Drvar) ,1 5 ali je od nj ih odrezan zbog udaljenosti i loših veza. U toku od 4 mjeseca došao je drug iz Drvara1" do njih. Drugovi su mišljenja, da bi bilo mnogo bolje, kad bi se t a j odred nalazio pod našom komandom, te bi se u tom slučaju odred aktivizirao, a ljudi i oružje bi se mnogo bolje iskoristili, i zbog toga bi bilo potrebno, da š tab u Drvaru obavijesti odred, da se s tavi pod komandu Dalmacije. Razumije se, da to važi za slučaj, ako se i vi i ostal u Drvaru tamo složite.17

11 Odnosi se na Edu Santinija. Livanjski odred na Cincaru, kasnije dobio ime narodnog heroja

Vojir.a Zirojevića. 13 Talijanske jedinicc upućene su u Livno zbog pojačanja garni-

zona i vođenja borbe protiv partizana. " Odred »Starac Vujadin« 15 Odnosi se na štab Drvarske brigade.

Redakcija nije mogla ustanoviti na koga se odnosi. 17 Odlučeno je da odred bude pod komandom štaba Dinarsko-dal-

matinskih odreda.

220

Na Pelješcu postoji grupa partizana, koja se sastoj i od 16 dru-gova, koji se skrivaju, j e r neće u vojsku. Drug iz PK,18 koji se je prije nekoliko dana vratio iz Pelješca, izradio je zajedno s nj ima plan, prema kojem bi se grupa iz Pelješca spojila sa 30 rodoljuba iz Metkovića time, da počne sa akcijama na Pelješcu: razoružanjem oružanih stanica i drugo. (Tako će t a j odred u početku brojiti 46 partizana.) U mjest ima i okolini Knina, Vrlike, Makarske — što se tiče broja raspoloživih l judi — postoji mogućnost za osnivanje parti-z.mskih odreda, jer se dovoljno drugova skriva, djelimično zbog mo-bilizacije, djelimično kao posljedica terora okupatora i ustaša.

Kao što vidite, mogućnosti su za partizanski pokret kod nas sada bolje nego što su bile ovog ljeta. Sazreli su uvjeti , da se for-mira š tab za partizanske odrede u Dalmaciji.1" Do sada je sva pita-nja partizanskih odreda pretresalo i r ješavalo operativno rukovod-stvo pri PK. Štab treba da izradi zajednički plan, efektivniju među-sobnu povezanost odreda i proučava pi tanje organizacije, naoružanja, opskrbe i nabavke, zatim pi tanje akcija, a naročito pi tanje oslobo-đenja sela i ter i tor i ja . Ovo pi tanje je vrlo važno i t reba ga dobro proučiti, jer mi na pr. možemo zauzeti Vrliku, gdje nema mnogo vojske, ili da razoružamo oružničku stanicu u Muću, da zauzmemo t a j ra jon i postavimo narodnooslobodilačku vlast ; ali mi bismo se mogli samo kratko vrijeme zadržati ne samo u mjes tu nego i u tom rajonu. Dakle, da nas razumh'ete, mi ne mislimo samo na to, da na-padamo Talijane, vršimo različite akcije, razoružavamo oružničke sta-nice, odlazimo u sela i održavamo konferencije, a da na danom teri-tor i ju ne uspostavimo vlast i u slučaju mogućnosti, da se t ra jno na njem zadržimo. Tako dakle s toj i s tvar danas sa partizanskim odredima i pokretom u Dalmaciji. Sveukupno bit će po prilici 250 partizana pod oružjem. Ali b ro j je onih, koji imaju želju da dođu partizanima još veći. Nismo vas obavijestili o odredu, koji se nalazi ispod Dubrovnika (kod Huma—Gacko), u koji je došlo nekoliko dru-gova iz Dubrovnika. Drugovi iz Dubrovnika imaju vezu sa odredom, pomažu ga, ali odred, po našem mišljenju, ne t reba da potpadne pod komandu Hercegovine.

Kao što sam vam već u posljednjem pismu javio, oslabile su represali jama part i jske organizacije u Splitu, dok se s tan je parti j-skih organizacija popravilo u provinciji. Mi smo se iz Pokraj inskog kom'teta sa terena vratili, ali dvojica su odmah otišla natrag.1 0

Na zadnjem sastanku PK odlučili smo, da ćemo još 10 funkci-onera i aktivista iz Splita poslati na ona mjesta , gdje je rad part i j -

,s Ivan Amulić 19 Stab Dinarsko-dalmatinskih odreda formiran je početkom pro-

sinca 19-il godine. Komandant je bio Vicko Krstulović, politički kome-sar Vojin Zirojević i operativni oficir Maks Baće-Milić.

Odnosi se na Vicka Krstulovića i Andriju Božanića.

221

skih organizaci ja s lab i gd j e ima uslova za par t izanski pokret . Sekre ta r Mjesnog komite ta Split,11 ko jemu se teško održavat i u Splitu, ići će u r a j o n Livno—Kupres , g d j e postoji masovna sklonost za partizane, ali je s t a n j e par t i j sk ih organizaci ja s labo. U Dubrovniku je bio d r u g iz PK-2 20 dana . š a l j emo i dva druga , jednoga u š ibenski odred,-3 d rugoga u Knin.'-4 Općenito kanimo, prebacit i jednog druga iz pokra j ine na rad u d ruge sektore , gd je će d a n a s biti korisnij i .

P i t an j e Narodnooslobodilačke f- 'onte. Kroz čitavo vr i jeme održa-vamo stalno kon tak t sa predstavnicima građanskih pa r t i j a i grupaci ja radi osnivanja jedinstvene Narodnooslobodilačke f ron te . U zadnje vr i jeme smo u tome nešto napredovali , dok su pr i je predstavnici dru-gih političkih p a r t i j a odbijali naše pri jedloge za sa radn ju , naroči to o p i tan ju oružane borbe, sa motivacijom, da je još prerano i da mi lu-pamo glavom u zid. Danas su ih prilike prisilile, da uvide, da oružana borba, ko ju vode narodi Jugos lavi je protiv okupatora , nema samo uspjeha, nego da ta borba ima sv je t sk i značaj . Građanske par t i j e kod nas uviđa ju da one u s lučaju, da i da l j e zadrže svoje pasivno držanje , potpuno gube pov je ren je svojih pr is taša , i to je razlog, da su se u izvjesnoj mje r i aktivizirale, da ne os tanu bez svakog u t j e c a j k na bu-dući r azvo j pril ika u politici. Oni i z jav l ju ju , da su sada spremni s nama sarađivat i . Samosta ln i demokrat i 2 5 su pr ipravni s tupi t i u Narodno-oslobodilački odbor i u tom pravcu djelovat i na HSS. Obećali su po-slati svoje l jude u narodnooslobodilačke odbore, koj i će se fo rmi ra t i u poduzećima i u red ima (uputili su već svog preds tavnika u odbor činovnika). D a j u n a m mjesečno novčanu pomoć za part izane.

Nacionalisti-" su također za osnivanje Narodnooslobodilačkog odbora. Politički odobrava ju i oružane akcije te su spremni pružiti mate r i j a lnu pomoć za te akcije, ali ne žele učestvovat i u t im akc i jama. U Splitu se nalazi veći b r o j oficira27 (400). Oni su sporazumni u svako j formi sarađivat i s nama, a naroči to su voljni lično učestvovat i u par t i -zanskim borbama. Oni vide i p r izna ju , da p reds tav l jamo snagu, k o j o j ne mogu pobjeći i zbog toga nas t raže i žele sa n a m a pregovara t i . Ali ne zbog toga š to im je sloboda na roda na srcu, te se žele angaž i ra t i u borbi prot iv okupatora , nego š to nas žele iskorist i t i i kasn i je se, u odlučnom t r e n u t k u oboriti na nas, za jedno s drugima.21- To pr imjeću-jemo ovdje sasvim jasno. Imajuć i to sve pred očima, mi ćemo i ubu-duće nas to ja t i , da čuvamo jedinstvo na roda u borbi prot iv okupatora .

21 Odnosi se na Edu Santinija. 22 Odnosi se na Ivana Amulića. 23 Odnosi se na Pepi Martina. 54 Odnosi se na Andriju Božanića. 25• 26 Vidi objašnjenje 20 uz dok. br. 31, prve knjige V toma. 27 Za iskrenu saradnju bili su tada. a kasnije su i pristupili NOP

Mihovil Tartagiia, Rudi Primorac, Branko Obradović i dr. 28 Odnosi se na bivše oficire i nacionaliste, pristalice pokreta Draže

Mihailovića.

222

-Sa Hrva t skom sel jačkom s t r a n k o m s tva r je još uvijek na m r t v o j taćki. Oni još uvijek ne će da s a r a đ u j u s n a m a službeno kao organizaci ja . Karakter is t ično je, da između h i l jadu in terni raca iz Splita nema ni jednog pr is taše HSS. U Dubrovniku je izjavio poslanik Hrva t ske se-ljačke s t ranke gospodin M šetić,-" da će čekati na svrše tak r a t a i do tada pomagat i us taše . U okolini, t j . u pokraj in i , s t an j e n i je niš ta bolje nego u Splitu. U pokra j in i postoj i Jedins tvena f r o n t a sa narodno-oslobodilačkim odborima i u selima k o t a r a Kupres, gd je su part izani . Narodnooslobodilački odbor pos toj i i u Sutivanu na otoku Braču, ali t amo su uglavnom naši l judi . I na Korčuli pos to j i narodnooslo-bodilački odbor, ali bez pr 'padnika HSS. Opaža se, da se građanski elemenat u našo j pokra j in i približava našim drugovima. Iz Knina j av l j a ju , da t amo p r ip r ema ju sa s t anak naš : h pr ipadnika, HSS i JRZ.3° U Solinu su oficiri t ražil i s a s t anak s našim part izanima, a u Makarsko j je t ražio jedan potpukovnik ; čini se, da oficiri t raže zbog toga, jer žele biti komandan t i u našim par t izanskim odredima.31

Dakle, drugovi, toliko vam mogu pisati o rezul ta t ima naših prego-vora i n a s t o j a n j i m a oko s t v a r a n j a Jedins tvene narodnooslobodilačke f ron te odozgo.

U Šibeniku su nedavno osudili na smr t 16 rodol juba (svi su na Mjegu, a ostali su osuđeni na tamnicu od 2—20 godina. 0 borbama u Livnu izvijesti t ćemo v a s slijedeći put . Radnici brodogradi l iš ta u Splitu poduzeli su akci ju prot iv ned je l jnog rada . Faš is t i su o tome saznali i obustavili nedje l jn i rad pr i je nego što je akci ja počela. S t im u vezi uhapšeno je 50 radn ika . Na škveru su radnici oštetili veliku dizalicu. U tvorn 'c i cementa »Majdan« i »Sv. Kajo« oštetili su rad-nici pust (Filz) te je proizvodnja cementa lošeg kval i te ta .

Demons t rac i je radi k r u h a bile su u Komiži na otoku Visu, u Sut ivanu i Supet ru na Braču. Naroči t i uspjeh bio je u Komiži, gd je se demonst rac i ja pretvori la u političku. Mnogo je bilo uhapšenih, a neke uhapšene žene odveli su u Split.

Sada vam, drugovi, pišemo š ta je s drugom Brkom.3 J Uspjelo nam je doći s n j ime u vezu i tačno saznat i gd je se nalazi, nakon što su ga prevezli u vo jnu bolnicu. Drugar ica , 3 3 ko ja je dva pu ta išla u bolnicu, da tobože posje t i t a l i j anske vojnike, n i je ga n i jedanput mogla naći. Drugar ica , ko ja se n a m j e r n o povezala s jednim oficirom-liječnikom iz bolnice, da nešto sazna, navela ga je na razgovor o Brki . ali se oficiru učinilo to sumnj ivo i t ako je mora la razgovor skrenut i

a Roko Mišetić 30 Do ovog sastanka nije došlo krivicom pretstavnika građanskih

partija. 31 Razgovori su vođeni, ali bez rezultata, pri čemu se postupalo

vrlo oprezno. 33 Narodni heroj Rade Končar-Brko « Drina Delić

223

na druge vode. Danas poslije podne rekao mi je d rug Jović,34 da mu je zagaran t i rano , da se može za 5000 lira osloboditi koga god se želi iz za tvora direktno preko vođe Faš i j e u Splitu. Zais ta kod Tal i jana vlada velika korupc. ja i mi dopuš tamo, da se to može dogoditi. Odlu-čili smo, da mu odmah isplat imo 5000 lira, a nakon oslobođenja Brke isplati t i ćemo još 5000 lira. Mi ne štedimo samo ako je mo-guće, da ga oslobodimo. Niš ta d rugo ga ne te re t i osim fa ls i f ic i ranja propusnica i legit imacija. Time bi imao t a j f a š i s t a fo rma lnu moti-vaciju, da ga pust i na slobodu. Vrlo n a m je t eško š to vam ne možemo saopćiti bolje vi jes t i o Brki, ali učinili smo sve. da ga oslobodimo iz ruke fašis t ičkih krvnika.

Faš is t ima je uspjelo otkr i t i mjes to gd je smo š tampal i »Naš izvještaj«. Našl i su ciklostil, nekoliko brojeva »Našeg izv ješ ta ja« i pismo o Draži Mihailoviću. Ta l i jan i su se previše veselili. Poš to smo na još jednom mjes tu imali š t ampar i ju . »Naš izvješ ta j« ni je pres tao izlaziti. Sada izlazi dvaput t j edno .

Šal jemo vam izv ješ t a j Pokra j inskog odbora Narodne po-moći . . . Upitali su nas iz Dubrovnika za Vasu Srzentića iz Beograda, koj i se preds tav l ja kao komunis t i koj i je primio novac od jednog bogatog Dubrovčanina. Kurir ,3 5 po kojem vam šal jemo ovo p smo ima bra ta , koj i ima navodno visoki položaj i kazao nam je, da bi se Djegov b r a t s tavio n a m a na raspolaganje . Razgova ra j t e s n j i m o t o j s tvar i lično. Otvoreno pismo,3C ko je s te poslali članovima P a r t i j e u Dalmacij i o par t izanima nismo mogli umnožiti, j e r nam je nakon akci je u novembru tehnika onemogućena. Osim toga pismo je i oštećeno tako df ga ne bismo mogli izdati bezpri jekorno. Šaljemo vam i 4 zadn ja bro ja »Našeg izvješ ta ja« . Juče smo saznali , da se u Drnišu sakr iva Darsul3 7 ( t rockis t , ko jemu je Bal jkas 3 8 pisao iz Par iza vama poznata pisma).3 9 S tav l ja se na raspo lagan je i traži ga. Rekli smo drugovima, nek u n j e g a nema ju pov j e r en j a i neka ga zasada još ne-zapo3le, dok kod vas ne provje r imo s tvar . On naime govori, da mu nije poznato zaš to je bio isključen.

S d rugarsk im pozdravom:

SMET FAŠIZMU — SLOBODA NARODU!

20. XII. 1941 g. Borić4*

" Vicko Krstulović 55 Javor Vučković " Vidi dok. br. 10. 17 Odnosi se na Sekulića (Redakcija nije mogla doznati ime), koji

je kasnije pristupio NOP i poginuo kao borac Prve dalmatinske brigade 1943 godine.

»" Ivo Baljkas *• Redakcija ne posjeduje ta pisma. " Narodni heroj Ivo Lučić-Lavčević

224

BR. 7 9

IZVJEŠTAJ BR. 1 POLITIČKOG KOMESARA PRIMORSKO-GO-RANSKOG NOP ODREDA OD 20 PROSINCA 1941 GOD. GLAV-NOM ŠTABU NOP ODREDA HRVATSKE O STANJU I RADU

ODREDA

STAB NARODNO-OSLOBODILAČKOG PARTIZANSKOG ODREDA ZA HRVATSKO PRIMORJE I GOR. KOTAR

IZVJEŠTAJ POLIT. KOMESARA BR. 1 GLAVNOM ŠTABU NARODNO-OSLOBODILAČKIH PARTIZANSKIH

ODREDA HRVATSKE

Rad polit, komesa r i j a t a u Narodno-oslobodilačkom part izan-skom odredu za Hrv. P r imor j e i Gor. K o t a r ni je još do danas dobio k a r a k t e r p ravog polit, komesarskog r ada i to iz nekoliko razloga. U prvom redu š to je par t izanski pokret mlad, komesarski kadar ta-kođer mlad i neiskusan u v r š e n j u te funkc i j e , i radi dovoljnog ne-shvaćan ja važnosti komesarskog r ada . Posl i je organiz i ran ja š taba za gore navedeni t e r i to r i j i vo jne reorganizaci je , te imenovanja ba ta -l jonskih, te četnih polit, komesara , otpočelo se sa organizovanim i s i s tematsk im radom u tome pogledu. Polit, komesar ima su odmah izrađena u p u t s t v a za n j ihov rad, ob j a šn j ena n j ihova funkc i ja , za-daće, dužnosti i prava , ukazivana im je na terenu pomoć pri r j e ša -v a n j u raznih p i tan ja , ukazivano na nj ihove pogreške, izdavana kon-k re tna na ređen ja za n j ihov rad i na t a j način podizan politički i organizacioni nivo polit, komesarskog kadra , koj i se vidlj ivo iz d a n a u dan diže. I ako š t ab pos to j i svega dva mjeseca i u svome radu je imao velikih teškoća (provala u Del.1 logoru i gubi tak sveg tehničkog mate r i j a la , ponovna provala u Ličkom logoru, te ponovni gubi tak sveg tehničkog ma te r i j a l a ) , ipak se za t a j period mogu kons ta t i ra t i izvjesni uspjesi u polit, komesarskom radu .

MORALNO-POLIT. SITUACIJA I BORBENOST ODREDA

Moralno-polit . s i tuaci ja i borbenost odreda su dobre. U tom pogledu postoj i ipak velika razlika između pojedinih jedinica, ko ja se u mnogome može svesti upravo na rad polit, komesara i na polit, nivo boraca u t im jedinicama. J a s n o se opaža da je moral , disciplina i borbenost daleko viša u jedinicama koje postoje dul je vremena, ko je su prošle va t ren im k r š t e n j e m i teškim borbama negoli u novim jedinicama koje još nema ju nikakvog i skus tva u borbi. To se je n a j -

1 Delničkom

15 Zbornik fom V, knj. 2 225

bolje vidjelo u posl jednjoj velikoj akciji našeg I bat. pri napadu na tal i janski garnizon u Brezama, gd je je da t zada tak : uništiti nepri-ja te l ja , razoružati ga i spaliti pilanu, te njegove barake, da se ne može više povratit i na to mjesto. Kad je silnom vatrom od 500- pu-šaka i 20:i p. mitral jeza bio s j a j n o pripremljen jur iš na jedanput slabijeg protivnika i kad je pala komanda: »naprijed«, nastalo je u izvjesnom dijelu novih boraca kolebanje, koje se pretvorilo u pa-nično otstupanje, iako za to nije bilo nikakovog razloga, iako je po-bjeda ustvari b.la već u našim rukama. Ta će se situacija popraviti samo fors i ranjem daljnih akcija, a u prvom redu boljom političkom pripremom boraca za takve borbe. I bat . je u svojim borbama sa Talijanima pokazao veliku borbenost i masovno junaštvo, tako da su borci čekali kamione u zasjedi 5 met. daleko od ceste u želji da što bolje razoružaju mrtve ili one koji se predaju. Imade slučajeva legendarnog junaštva (borac svijetli na udaljenosti 20 met. na žandara, koji je napadnut iz zasjede, sa bateri jom da bi ga osvijetlio i omogućio paljbu drugu koji čeka u zasjedi, dok žandar puca prema svjetlu koje on drži u rukama) . II bat., iako nije imao tako čestih i teških okršaja sa Talijanima i vršio je više-manje samo diverzione akcije, osim velike borbe Sušačke čete sa hil jadama Talijana, ipak je pokazao u tim okršaj ima već dosta borbenosti, izdržljivosti i disci-pline. Ipak, u cjelosti uzeto, disciplina u odredu nije još na dovolj-no j visini, što pokazuju česte provale i nedovoljne sigurnosne mjere koje se, preko svih naređenja, ne održavaju (provala u Del. logor u Ličkom, u Drežničkom, u Bribirskom, u Sušačkom). Treba, doduše, uzeti u obzir nas to jan ja ta l i janskog okupatora da upravo u tom teri-tor i ju uništi partizanski pokret, ali su zato ipak neoprostive gri ješke da napadaj i dolaze iznenadno radi nedovoljne budnosti i opreznosti u očekivanju nepri ja te l ja .

Nedovoljnost polit, rada se pokazala u nekim jedinicama kad su te jedinice proživljavale teške krize poslije o ts tupanja radi teškoća ishrane, zime i studeni, te došle do zaključka da r ješenje leži u likvi-daciji jedinice na određeno vri jeme (Sušački logor) .

U odredu je bilo slučajeva dezerterstva, koje u prvo vrijeme ni je bilo dovoljno oštro kažnjavano i u kojem pogledu su izdata naređe-n j a komandama jedinica da se postupa najs t roži je [što je] moguće. Bilo je i slučajeva izdaje (naročitog obima u slučaju jednog part i-zana iz Drežničkog bat . ) , jer se nije vršilo dovoljno provjeravanje l judi prije pr imanja u odred. U tom smo pogledu izdali naređenje da, i ukoliko se vrši što je moguće veća mobilizacija za partizanske jedinice, ipak se ne smije zaboraviti na budnost pred slabim i izdaj-ničkim elementima. Organizacija obavješ ta jne službe je tek u formi-r a n j u i treba od n je očekivati veliku pomoć u tom pogledu.

* 100 s 4

226

POLITIČKI RAD U ODREDU I POZADINI

Komesar ima je naređeno da pr i č i t an ju i o b j a š n j a v a n j u agi-t ac ionog i p ropagandnog ma te r i j a l a koj i p r imaju naroči to ukazu ju na k a r a k t e r naše borbe, na k a r a k t e r naš ih par t izanskih odreda u smislu par t izanske zakletve, da neumorno ope tu ju i nag lašu ju na-rodni, nacionalni k a r a k t e r današn j e naše borbe. Bilo je izvjesnih šovinističkih uklona kod nekih jedinica, ko je smo u zametku ugušili, kao i tendencija likvidacije buržoazi je kao klase. Bilo je tendencija , naroči to kod se l jaka koji su pomagal i par t izane u nekim akci jama, da se pr igrabi u ličnu kor is t plijen, š to nam je naroči to u j edno j akcij i nani je lo mnogo š te te (zapl jena gomirskog manas t i ra , g d j e par t izanima od velikog pl i jena n i j e us tva r i niš ta os ta lo) . Nas to ja l i smo pravovremeno ukazivat i d rugov ima na te gr i ješke i učiti ostale na tom iskustvu. Slučajeva razbojs tva i pl jačke nije bilo u par t i -zanskim redovima ovoga odreda. Neki ko j i su to pokušali na r a č u n par t izana bili su kažn jen i smrću .

Štab odreda kao i š tabovi ba ta l jona nas to je sa silama koje im s to je na raspoloženju da izdaju agitacioni i propagandni ma te r i j a l o svim naroči t im događa j ima na svom ter i tor i ju ( izdavanje l e t aka : »Ko su i zašto se bore part izani«, »Ni kap hrva tske krvi Hit leru i Musoliniju«, »Ni jednog vojn ika Paveliću«, nada l je le taka za h rva t -ske domobrance, le taka povodom s t r i j e l j a n j a i p l j ačkan ja u Drežnici, apela jezeranskom na rodu povodom nekih akci ja par t izana i td . ) . Nadal je , izdavanjem redovitih radio-bil tena in fo rmi ra ju part izane i pozadinu o međunarodno j si tuacij i , š to je od ogromnog uspjeha i korist i u polit. radu. Š tab odreda je umnožio 600 kom. le taka za ta l . vojnike, 1.200 le taka »Hrva t skom narodu«, te 350 Stal j inovih govora koj i su bili raspačani po či tavom ter i tor i ju . Štabu odreda nije do danas uspjelo da izda svoj zamišl jeni časopis »Goranski par t izan«, kao i redoviti radio-bilten »Goranin« za čitav ter i tor i j , radi teh. mate r i j a la , koji je već dva pu ta propao, iako je ma te r i j a l već bio potpuno spremljen za š tampu. Osim toga osjećamo veliki nedosta-t a k tehničkih sila (s tenot ipis ta i dak t i log ra fa za t a j posao) .

Na jveća politička pogr i j e ška u odredu bila je pr i zauz imanju v las t i u Drežnici, kad su par t izani mani fes t i ra l i sa narodom pod crvenom zas tavom a ne pod par t i zanskom zas tavom narodno-oslo-bod lačke borbe i sa tom sektaškom pogri ješkom doveli u zabunu narod u okolnim mjes t ima i k ra jev ima .

Mora se kons ta t i r a t i da se sa po j ačan j em borbe prot iv oku-pa to ra po jačava ju supro tnos t i između par t izana i naroda na j e d n o j s t r an i te nekih bogat ih l judi indust r i ja laca , bogat ih se l j aka na d r u g o j s t r an i koj i nas to je uni je t i zabunu u narodne redove ili prelaze otvo-reno na s t r anu okupa to ra u s t r ahu za svoje lične interese. P r e m a

15* 227

nj ima smo postupili n a j o š t r i j e (neki su kažnjeni smrću) , pa iako nam nisu nanijel i mnogo š te te i nema izgleda da bi je mogli učiniti, mi ipak s talno upozoravamo na tu opasnost na i skustvu Like i Srbi je .

KULTURNI RAD U ODREDU

Komesar ima je naređeno da u svojim jedinicama razvi ju na j -intenzivniji ku l tu rn i rad izrabl ju jući svaki slobodni moment za po-dizanje općeg ku l tu rnog nivoa par t izanskih boraca . U prvom redu da se likvidira nepismenost u odredu pod parolom »Ni jedan ana l fa -beta među par t izanima«. Nada l j e su u jedinicama organiz i rane knjižnice, uspjelo nam je naime skupit i veće količine naprednih bele-trističkih i političkih knj iga i b ro šu ra i n a s t o j a t ćemo da dođe do š to češće i brže razmjene kn j iga među pojedinim jedinicama. Na-dal je da se š to ozbiljnije pr is tupi učenju narodnih i revolucionarnih p jesama svih naroda, da se na godišnjice slavnih dana narodnih borbi p r i ređu ju svečanosti i proslave u oslobođenom ter i tor i ju , po mogućnost i sa narodom. Pros lava Oktobra nas je zatekla u teškim borbama sa Tal i jan ima tako da se na političkom polju ni je učinilo ono š to smo od tog mjeseca u tom pogledu očekivali. Sada spremamo svečanu proslavu i dočekivanje »Godine pobjede 1942«, kao i pri-premu za Lenj inov mjesec s i ječanj , kao i prdslavu borbe protiv imperi jal is t ičkog r a t a i s lavne smr t i Roze i Liebknechta. Očekujemo i sa vaše s t r a n e u tom pogledu pomoć, naroči to što se tiče raznog mate r i j a l a i kn j iga koje bi n a m u tome radu poslužile.

VEZA SA POZADINOM

Komesar ima je naređeno da vezu sa pozadinom na svom teri-to r i ju s m a t r a j u jednom od svojih glavnih zadaća i da u tom pogledu utiču na par t izane. Izrabit i svaku s i tuaci ju i mogućnost , svaku, pa i n a j m a n j u , akci ju i priliku i ob j a šn j ava t i na rodu ciljeve naše borbe. Mora se priznati da su komesari , pa i part izani , imali u nekim k ra j e -vima našeg te r i to r i j a ogromnog usp jeha u čem i leži s n a g a tih par t i -zanskih jedinica. To je s luča j sa C l 4 gd je se uspjelo povezati u svako-dnevni kon tak t sa narodom, l judima, ženama i omladinom i g d j e uz vrlo male iznimke narod pomaže i učes tvuje u nar.-oslob. borbi.

U tom se pogledu s i tuac i ja i u A l 5 zna tno popravila i ima izgleda da će biti za k ra tko vr i jeme još bolja. Par t izani su s re tan i sa velikim s impa t i j ama u selima, pa je i pomoć i s a r a d n j a sela iz dana u dan sve os je t l j iv i ja . Na j s l ab i j e u tom pogledu s toj i Bl , ° u čemu također t reba i t raži t i uzroke s labog par t izanskog pokre ta u onom k r a j u . Iako je u tome pogledu bilo velikih u sp j eha u r adu pojedinih

4 Drežnica 5 Hrvatsko Primorje • Gorski Kotar

228

jedinica, ipak, u cjelosti uzeto za čitav te r i tor i j , t r eba t i će u pogledu veze sa pozadinom učiniti još mnogo više a da bismo sa s i tuaci jom mogli biti zadovoljni . Imade čitavih k r a j e v a (naroči to hrv . ) u ko j ima imamo vr lo slabe ili uopće nikakove veze i to je vrlo veliki nedo-s t a t a k našega rada . Bez dobrih veza sa pozadinom neće biti j akog par t izanskog pokre ta , toga smo si sv jesn i i za to ćemo poradit i svim si lama da se u tom pogledu naša s i tuac i ja poboljša.

VEZA SA POLITIČKIM PARTIJAMA

N a š par t izanski odred ima vezu uglavnom sa organizaci jama, komitet ima i f o r u m i m a Komunist ičke pa r t i j e i sa n j ima sa rađu je u borbi za nac. oslobođenje, iako je t raž io vr lo često yezu i sa ostal im pa r t i j ama , ali mu to iz više raz loga ni je uspijevalo, uglavnom rad i s t r a h a pred ikakvim radom i borbom pre t s tavn ika d rug ih pa r t i j a ko je smo pozivali na s a r a d n j u . No dok se prets tavnici raznih polit, pa r t i j a u k l a n j a j u s a r a d n j e sa nama , mora se pr iznat i da članstvo t ih pa r t i j a s luša vrlo napeto r i ječi pa r t i zana i pozdravl ja n j ihovu borbu bez obzira na političko uv je ren je . To i opet vr i jedi za Cl 7 i A l . 8 Samo u nekim mjes t ima imamo vezu sa pojedincima, viđenij im pre ts tavnic ima polit, pa r t i j a , ko j i uglavnom pomažu mate r i j a lno pa r -t izanski pokret , ali se sustežu od bilo kakvog političkog rada . Dr-žan je u s t a ša je potpuno izmijenjeno, naroč i to u k ra j ev ima gd je su par t izani izvršili već neke osvete na rodnog suda, š t a više imade pri-m j e r a u AI.9 da neki od n j ih k o j e su par t izani mislili uklonit i danas pomažu par t izane i snabd i jeva ju ih nekim potrebnim s tvar ima.

U oslobođenom te r i to r i ju održava vlas t nar . oslob. odbor, koj i n i je bio bi ran na na jdemokra t sk i j i način radi naroči te s i tuaci je u ovom relat ivno malo oslobođenom ter i tor i ju , nego je bio bi ran od pre ts tavnika sela. Odbor organizuje narodne straže, vrš i funkc i ju na-rodnog suda, organizuje t a j n u o b a v j e š t a j n u službu, doprema pomoću par t izana pot rebne živežne namirnice (so) za s tanovništvo, pomaže part izane. Bude li moguće, početi će se i sa ku l tu rn im radom otva-r a n j e m škola i večernj ih kurseva .

ORGANIZACIJA VOJNIČKIH KURSEVA

N a s t o j a t ćemo da se poslije pr imljenih upu ts tava VŠ organi-z i ra ju vojnički kursevi obavezni za sve par t izane bez obzira jesu li služili vojsku ili ne. U tome pogledu imademo velikih poteškoća u p o m a n j k a n j u s t r učn j aka , oficira koj i bi mogli da os igura ju kval i tet t ih kurseva . Mi smo se u tom pogledu obrati l i na vas da nas u tome pomognete. Očekujemo od t ih kurseva po jačan je discipline u odredu,

7 Drežnica 8 Hrvatsko Primorje * Hrvatsko Primorje

229

bolje i spun javan je i sav jesn i je s t r aža r sk ih i pa t ro lskih dužnosti , kao i veću s igurnost par t izana u borbi. U tome pogledu smo zaostal i i t re-ba t i će posvetiti ovom sektoru našeg rada otsada više pažnje .

KOMESARSKI KADAR

Komesarski k a d a r par t izanskog odreda za Hrv . P r imor j e i Gor. Ko ta r je sljedeći po svome soci ja lnom por i jek lu : 8 radnika i 3 in-telektualca. Po svom političkom u v j e r e n j u svi su polit, komesar i komu-nisti. Većina ih je radi la po masovnim organizaci jama, s indikat ima ili ku l turn im organizac i jama, tako da gotovo svi imadu p raksu u ru-kovođenju masovnim radom. Glavnu poteškoću kod svih drugova polit, komesara p re t s t av l j a l a je ne jasnoća o n j ihovim dužnostima, o n j ihovo j funkc i j i i pravima, držeći mnogo pu ta da je komesar o n a j koj i drži političke govore, a ne o n a j koj i je o rganiza tor r ada i borbe odreda, n jegovo »srce i duša«, moraln i odgovorni [vaspi tač] n jegovih duhovnih osobina. Nadal je , odnos prema ko-mandir ima nije bio jasan, pa ipak ni je dolazilo nigdje , do u j edno j m a n j o j jedinici, do r ivals tva između komandi ra i kome-sara . T a j se odnos inače može okarak te r i sa t i za čitav odred kao dru-garsk i i vrlo dobar . Komesari iz dana u dan po jačava ju svoju aktiv-nos t i pobol j šava ju svo j rad . Mi nas to j imo da u našim na ređen j ima budemo što konkre tn i j i u naznačivanju rada i za komesare, nadal je im pružamo po mogućnost i svakodnevnu pomoć u samim jedinicama pri r j e š a v a n j u mnoš tva p i t an ja k o j a im se danomice pos tav l j a ju . Nadal je , t r eba t i će da naši komesari budu i vojnički potkovani, to jes t da ne budu laici u vojničkom radu i da bi svakog momenta bili u s t an ju da zamijene i komandira jedinice u borbi p rema potrebi, kako bi mogli ak t ivni je učestvovati u p r ip remama planova za akcije, kako bi iz vojničkih zadaća napravil i glavni interes i prema n j ima upravili sav svoj polit 'čki, ku l turn i i moralni rad . Kako je već gore spome-nuto, čitav komesarsk i rad u cijelosti n i je još dobio k a r a k t e r pra-vog i s tvarnog komesarskog rada, ali svi uv je t i postoje da komesa-r i j a t u našem odredu postane prava n jegova duša, a da će se n jegov rad poboljšat i za to su garanc i ja drugovi komesari , koji sa ogromnim oduševl jenjem, disciplinovano i predano vrše svoje dužnosti i ko j i svoj im pr imje rom u borbi podižu mora l čitavog odreda. ( Jav i te n a m da li je potrebno da vam pošal jemo imena komesara , kao i n j ihove karak te r i s t ike za službu kad rova? )

SNABDIJEVANJE ODREDA

Snabdi jevanje odreda ni je isto u svim kra jev ima. Dok je I ba t . u Cl10 snabdjeven sa h ranom za određeno vr i jeme, moguće i nekoliko mjeseci unapr i jed ako se zna tno ne poveća b r o j par t izana, dot le je

10 Drežnica

230

si tuacija u AI11 u tom pogledu vrlo zabrinjujuća. Tamo je mobiliza-cija uspjela tako da su se odredi podvostručili i početverostr-učili, š to je naročito postavilo komande jedinica pred težak problem ishrane. Mi nastojimo svim silama da izmjenom naročito soli iz k ra jeva u Al12

zamijenimo ostalu hranu iz C l u , za što ovdje postoje ogromne mo-gućnosti, obzirom na to da je u Cl nestalo uopće soli i narod trpi u tome veliku oskudicu. Međutim sada se postavio novi problem t ran-spor ta radi velikog snijega koji je zapao. Mi se usprkos svega na-damo da će nam uspjet i organizirati i provesti tu s tvar koja je od egzistencione važnosti za da l jn je postojanje naših partizanskih jedi-nica u Al.14

Pi tan je snabdijevanja zimskom odjećom također nije najbolje, a što se tiče obuće još mnogo gore. Na jgore je u tome to da su iz-gledi minimalni da bi se si tuacija u tome pogledu mogla popraviti. Mi smo mobilizirali žene u selima gdje imade vune ili gdje smo mi dali vunu da se pletu čarape, rukavice, veste, ali neće biti dovoljno da se baš svi snabdiju sa tim zimskim stvarima. Isto tako pi tanje rubl ja nije najpovoljnije, tako da i čistoća po logorima i kasarnama nije pr imjerna.

Prvi bata l jon je otpočeo akciju za sakupl janje skija i nabavio je do sada oko 20 pari, i nas tavi t ćemo još intenzivnije sa sakuplja-n jem istih kako bi se svi premjesti l i na skije, jer je inače k re tan je po zimskom terenu u ovim krajevima nemoguće. Nadal je smo dah iz-radit i zimske bijele plašteve kao kamuflažu za snijeg.

Snabdijevanje oružjem je bilo u početku uglavnom sakuplja-njem, a poslije i razoružavanjem. Međutim i danas još imade mjes ta na našem teri tori ju gdje imade oružja koje nije predano partiza-nima, i u tome pogledu nas čeka usiljena akcija da se to oružje skupi, naročito u Al.15 Trebat i će dakako povećati i pojačati borbu za ra-zoružavanje, ali tu t reba očekivati veće okrša je sa tali janskim oku-patorom koji je koncentrisao ogromne snage u našem Pr imorju , dok u teri tori ju Cl16 t reba tražit i oružje već na vrat ima Ogulina. Muni-cijom smo se do danas snabdijevali uglavnom sakupl janjem i jedi-nice su uglavnom dosta dobro snabdijevane njome.

I mi u našem radu očekujemo od komesari ja ta GŠ konkretnu pomoć u naređenjima, savje t ima i kritici našeg rada, kako bismo mogli popraviti naš rad, kao i izmjenu iskustva sa drugovima kome-

I I Hrvatsko Primorje 15 Hrvatsko Prfimorje 13 Drežnica 11 Hrvatsko Primorje 15 Hrvatsko Primorje 16 Drežnica

231

sar ima iz ostal ih k r a j e v a gd je je par t i zanska borba na višem ste-penu negoli u našem k r a j u . Osim toga očekujemo kr i t iku na o v a j naš izvješ ta j , kao i odgovor po koj im p i tan j ima t reba slati s ta lne izv ješ ta je komesara .


Dne 20. XII . 1941 Pol i tkomesar

Mijo Vuletić17

P r i m j e d b a : svi podvučeni brojevi su š i f r i rani ! 1 8

BR. 80

PROGLAS MJESNOG KOMITETA K P H ZAGREB OD 20 PRO-SINCA 1941 GOD. STANOVNIŠTVU ZAGREBA

ZAGREBČANI!

Dolazi n a m zima, a s n j o m se iz dana u dan sve više i više pri-bližava i avet neimašt ine, bi jede i gladi. U Zagrebu nema drva, nema mast i , mesa, ul ja , nema kruha , nema odjeće i obuće. Pred Zagrebom je zima kakve još nikada n i je imao: zima gladi, hladnoće i smr t i .

Zašto t o ? Otkuda na j ednom ta oskudica? »Oslobodiše« n a s — kažu. Nema nas danas tko više pl jačkat i , kad smo »slobodni« i »ne-zavisni« !

Činjenica međut im sve veće bijede i gladi razotkr iva sve laži i s l jepar i je , ko j ima name tnu t i nam krvnici i komedi jaš i nas to je za-v a r a t i narod.

Njemački su i ta l i janski okupator i u prv im danima okupaci je »nakupovali« od nas robe u vr i jednost i od 5.5 mil i jardi d inara za svoje »Reichskreditkassascheine«1 , koj i papir nisu kasni je h t je l i ot-kupiti , te ga je »Državna banka« »nezavisne« H r v a t s k e mora la SPALITI . P l j ačka je ovdje bila v j e š to pr ikr ivena fo rmom poš tenog p laćanja .

živežne se namirnice i životne potrepšt ine izvoze u Njemačku i I ta l i ju , bez obzira na to što ih mi nemamo. Nijemci zaus t av l j a ju vla-kove i p r e t o v a r u j u u kamione svinje, s toku i d rva , da bi vlakovođi

" Ivo Vejvoda 18 Ova rečenica je dopisana rukom. 1 Okupatorske novčanice, koje su Nijemci umnožavali posebno i

različito za svaku okupiranu pokrajinu.

232


izdali »potvrdu« kako su »primili« robu. Tako Zagreb umjesto hrane i ogrjeva dobije komadić papira s potpisom kakvog nadutog švap-skog okupatorskog oficira.

Goleme količine hrane, ogrjeva i dr. potroši tal i janska i nje-mačka okupatorska vojska, koja se ugnijezdila u našim krajevima, gdje ždere našu muku i krv, te za uzvrat vrši nečuveni teror nad narodom. Okupatori kane iz naše zemlje učiniti zimovalište za svoje horde kojih dovlače sve više i više.

Uslijed njemačkog fašističkog porobl javanja Evrope uništena je sva trgovina sa zemljama od kuda smo ranije uvozili ono što nam je za život potrebno. Sada i ta tržišta pljačka i iscrpl juje njemačka okupatorska čizma ili su nam otsječena.

Okupacijom je i nametanjem plaćeničke marionetske ustaške vlade uništeno i opskrbl j ivanje gradova najpotrebnij im ž'.vežem. Gra-dovi su opljačkani, industri j i i obrtu oduzete sirovine, a i ono što proizvode, odnose okupator i ustaške bande, pa grad nema šta pru-žiti selu u zamjenu za njegove pro'zvcde. To dovodi do toga da se-ljaci nemaju razloga prodavati svoje proizvode za novac, koji je po-stao bezvrijednim papirom. Oni ih stoga ne donose više u gradove na tržišta. Zalud ih izdajnički »ministar« Toth2 vabi lažnim lijepim riječima da da ju svoje žito »braći u nežitorodnim krajevima i radni-cima«, jer oni znaju da će svim t 'm žitom raspolagati i koristiti se tuđini preko svojih ustaških slugu, a ne narod.

U svim većim mlinovima sjede njemački »povjerenici«, koji se brinu da se možda ne bismo prejeli.

Povrh svega toga us taška gamad noću upada u vaše domove i vrši premetačine, da bi vam odnijeli i ono malo živežnih namir-nica, što ste spremili pred grabežljivim okom fašističkih oku-patora.

To su uzroci s kojih se obruč neimaštine, bijede i gladi sve više steže oko nas.

»Odredbe« o smrtnim kaznama za sitne špekulante ne samo da ne mogu ništa poboljšati, nego su donesene djelomično zato da bi se narod zavarao o tobožnjoj brizi »poglavnikovoj« za nas, a dje-lomično zato (dio o seljacima) da bi se pri jetnjom, nasil jem i umor-stvima osigurala pljačka sela i izručivanje tobožnjih »viškova« oku-patorima.

Besraman je zad3tak namijenjen i zimskoj »pomoći«. Okupa-torove sluge pokušavaju iskoristiti i vaše najhumani je osjećaje, da vam iz džepa iscijede i ono što vam nemaju obraza direktno opljač-

2 Dragutin Toth, ustaški ministar, koncem rata pobjegao u ino-zemstvo.

2 3 5

kati. U koliko ti »prilozi« ne odu direktno u ruke okupatora i n j i -hovih ustaških slugu, ostatkom bi si trebao narod sam — na svo j račun — ublažiti nevolju, u koju ga je turio okupator.

ZAGREBČANI!

NESMILJENA JE OVA PLJAČKA, ŠTO JE VRŠE NJE-MAČKI I TALIJANSKI FAŠISTIČKI OKUPATORI NAŠE DOMO-VINE, PRAVI I GLAVNI UZROK SVE NESTAŠICE, B I J E D E I GLADI. Svega nas toga može osloboditi samo is t jer ivanje okupa-tora i uništenje njihovih slugu iz naše porobljene Hrvatske. SAMO NAS ORUŽANA BORBA ZA NACIONALNU SLOBODU I NEZA-VISNOST MOŽE SAČUVATI OD GLADI I ISTREBLJENJA I OSI-GURATI NAM L J E P Š I I BOLJI ŽIVOT.

ZAGREBČANI!

U borbi protiv naših tlačitelja i eksploatatora nalazi se čitav slobodoljubivi, kul turni svijet. Izbrojeni su dani fašističkim pljačka-šima. Bliže se dani slobode svim po fašizmu porobljenim narodima. Gigantsku borbu protiv fašizma — nepri ja te l ja pravde, istine, kul-ture, Slavena, i čitavog čovječanstva — vode udruženi narodi Sovjet-skog Saveza, Velike Britanije, USA i čitave porobljene Evrope. Fa-šistička je beštija dobila do danas takve udarce od herojske Crvene armije, da se od n j ih više nikada neće moći oporaviti. Na nama je da ubrzamo njenu propast putem nesmiljene borbe u zajednici sa svim narodima Jugoslavije, da sačuvamo narod od is trebl jenja i spa-simo domovinu.

ZAGREBČANI!

Srpski je narod u svojoj borbi postigao goleme uspjehe. Ne-pr i ja te l j nije mogao od Srbije učiniti bazu za pljačku, za snabdijeva-nje i prehranu svojih pljačkašk h hordi. Srbi su pokazali kako se uspješno narod može boriti protiv daleko nadmoćnijih nepri ja te l ja kada se bori za pravednu stvar .

Ujedinjeni je hrvatski i srpski narod na Kordunu, u Lici i dru-gdje poveo također borbu za is t jer ivanje okupatora i za nacionalno oslobođenje. Formiral i su se ondje junački narodno-oslobodilački par-tizanski odredi, koji oružjem u ruci nanose nepri ja tel ju dnevno sve teže i teže udarce. Oni će tom borbom nastaviti sve dok nepr i ja te l j ne bude pro t je ran i zadnji ustaški izdajnički gad smrvljen.

Ujedinimo i mi svoje nacionalne snage i priključimo se t o j sve-to j narodno-oslobodilačkoj borbi naših junačkih partizana. Pokažimo se da u nama gori luč istinskog patriotizma naših s tar ih Zagrebčana — Hrvata , koji su uvijek prkosili svim najezdama na naš narod.

236

f ZAGREBČANI! I Umjes to kukavičkog puzan ja pred okupator ima, nedostojnog

našeg h rva t skog imena, i p o m a g a n j a n jegovim krvavim psima-usta-šama, pr ihvat imo odlučnu borbu s t im na jk rvav i j im nepr i ja te l jem čovječanstva .

STVARAJMO J E D I N S T V O HRVATSKOG NARODA U BORBI PROTIV FAŠISTIČKIH OKUPATORA, TE S J E D I N J E N I PREKO NARODNO-OSLOBODILAČKIH ODBORA SPREČAVAJMO IZDAJ-NIČKU I SLUGANSKU RABOTU USTAŠA I PLJAČKU OKUPA-TORA. UMJESTO ZIMSKE »POMOĆI«, N A M I J E N J E N E NEPRI -J A T E L J U NAŠEG NARODA, DAJMO SVU POMOĆ NAŠIM HRA-BRIM PARTIZANIMA. UMJESTO S T U P A N J A U PAVELIĆEVU VOJSKU KOJOJ SU TI KRVNICI N A M I J E N I L I DA SE BORI PROTIV SLOBODNIH NARODA SSSR-a I NARODNO-OSLOBO-DILAČKIH P A R T I Z A N S K I H ODREDA, STUPAJMO U PARTI-ZANSKE ODREDE. Što p r i j e os tvar imo našu slobodu m a n j e će nas ž r tava s t a j a t i , m a n j e će biti gladi, m a n j e bijede, m a n j e smrt i . Jedin-stvo h rva t skog naroda s narodima Jugoslavi je , potlačene Evrope, SSSR-a, Velike Br i t an i je i USA, s iguran je zalog naše skore pobjede.

Živjela oslobodilačka borba h rva t skog na roda ! Živjela he ro j ska borba naroda Jugoslavi je protiv krvavih fa-

šističkih t lač i te l ja ! Smr t narodnim izdajnicima — s m r t krvavim Pavelićevim ban-

d a m a ! Živjelo jedinstvo i b r a t s tvo slavenskih naroda u borbi protiv

fašist ičkih nepr i j a t e l j a S lavens tva! Živio SSSR, vođa oslobodilačke borbe ugnje ten ih naroda protiv

fašis t ičkih osva jača ! Živio nepobjedivi savez SSSR-a, Velike Br i tani je i USA! Živio jedinstveni h rva t sk i Zagreb! Živjela Komunist ička p a r t i j a H r v a t s k e !


MJESNI KOMITET KOMUNISTIČKE PARTIJE HR.[VATSKE]

Zagreb, 20-XII-41.

237

, B R . 81

N A R E Đ E N J E KOMANDE NOP ODREDA KORDUNA I B A N I J E OD 20 PROSINCA 1941 GOD. ZA IZVOĐENJE VOJNE OBUKE

CETA I POJAČANJE AKTIVNOSTI UOČI NOVE GODINE


20-X1I-41

KOMANDANTIMA B A T A L J O N A I KOMANDANTU B A N I J E

Iako je organizaci ja , ba t a l jona i četa relat ivno s t a ra s t v a r kod nas , osjeća se za vr i jeme borbe da čete nisu saživljene i da se za-pravo u borbi ne drže kao čete, već još uvijek, više ili manje , k a o grupe koje nemaju na čelu svoga komandira . Da bismo u š to sko-r i j e vr i jeme otklonili te nedostatke, j e r ćemo u borbu voditi cijele čete i zato je potrebno da ih osposobimo za učes tvovanje u borbi kao čete, i zato na ređu jem da se postupi na slijedeći način:

a. — Skoncentr isat i četu p rema mogućnost ima š to je moguće bliže. Osigurati p rehranu i smje š t a j , b. — Izvoditi borbenu obuku sa cjelokupnom četom na slijedeći način:

1. — Četa u nas tupnom maršu . Os iguran ja ko ja četa poduzima radi svog obezbjeđenja. š t o znači i s tur i t i p rednje odje l jenje , pa t ro le predhodnice, izdati na ređen je komandiru p redn jeg od je l j en ja i vo-đama patrola predhodnica.

2. — Četa u su s r e tno j borbi. Za o v a j s luča j postavit i predpostav-ku da se je četa u nas tupnom mar šu susrela sa nepr i ja te l j sk im pred-hodnicama i otpočela je borba. Ovdje t r eba svra t i t i naroči tu pozor-nos t na to š t a je zadaća p redn jeg od je l j en j a kada se susre tne sa ne-pr i ja te l j sk im predhodnicama, a to [ j e ] da komandi r p redn jeg odje-l j en j a mora nas to ja t i da baci nazad nepr i ja te l j ske predhodnice i osi-gu ra za svoju četu na jpovol jn i je položaje za borbu na tom terenu. Predpos tavka o susre tu sa nepr i ja te l j sk im snagama t reba da sadrži sli jedeće momente : a. — Snaga nepr i j a te l j a , b. — Pravac k r e t a n j a i c. — N a m j e r a nepr i ja te l ja , d. —• N a m a uspi jeva pot isnut i nep r i j a t e l j a i e. — Nepr i j a te l ju uspi jeva pot isnut i nas.

3. — Ovaj manevar na te renu neka izvode komandi r čete, vojnici i otresi t i j i desetari .

4. — Četa u odbranbenom položaju. Za o v a j s luča j nužno je obra-t i t i pažnju na s l i jedeće: četa razv i jena u borbeni položaj, komandi r čete organizuje v a t r u svoga o ruž ja na t a j način da predvidi snagu va t r e na onim t ačkama koje su nepr i j a te l ju pogodne da podiđe na n a š o j liniji i da izvrši pri t isak na nas. Kada se četa nalazi u o d b r a n -

238

benom položaju, komandir čete će sebi omogućiti u svakom slučaju ma koliko svojih snaga kao rezervu za vršenje manevra i odbi janje nepri jatel jskog pri t iska; to je isto s lučaj i za susretnu borbu, samo što se rezerva u tom slučaju upotrebl java u momentu kada nam je jasno da je nepr i ja te l j slab i da je nastupio čas da mu zadamo od-lučujući udarac, kojim nastoj imo uništiti njegovu živu snagu.

5. — Otstupanje. Kada nas tupa takva situacija, da li zbog snaž-nog pritiska nepri jatel ja , da li zbog nepovoljnog položaja u odnosu prema nepri ja te l ju koji nas prisiljava da otstupimo sa položaja koje u tom momentu imamo, mora se u svakom slučaju nastojat i da otstu-panje bude izvedeno organizovano, u potpunom redu, i da ots tupajući nepr i ja te l j ne primijeti da snaga naše va t re slabi i da mi otstupamo.

Na koji način izvršiti o t s tupan je? Otstupanje se uvijek vrši po dijelovima; koje snage mora ju prve otstupiti, da li lijevo ili desno-krilne ili centar, to zavisi od situacije, a odluke o tome donosi ko-mandir čete. Pr i vršenju o t s tupanja obratit i pažnju na slijedeće: ko-mandir čete izdaje naređenja vodniku ili desetaru voda ili desetine, kojeg povlači najpr i je , određujući mu položaj koji će zauzeti i pravac u kome treba da dje luje va t ra povučenog voda ili desetine da bi se omogućilo povlačenje drugog odnosno drugih dijelova. Komandir voda, odnosno desetar, koji je primio naređenje da povuče svoj vod, odnosno desetinu, vrši povlačenje organizovano u poredku i brzo. Zauzevši nove položaje, upravl ja va t ru svoga oružja u određenom pravcu da bi omogućio povlačenje drugog dijela naših snaga.

6. — Otstupni marš . Kada se četa nalazi u otstupnom maršu, ona ostavlja zaštitno odjel jenje , a zašt i tno odjel jenje istura patrole za-štitnice. Zadatak ovih odje l jenja jeste omogućiti o ts tupanje čete, za-državati nepri ja tel ja i va t rom svoga oružja ne dozvoliti nepri ja tel ju prebrzo napredovanje. Zaštitnice o ts tupaju pred nepri jatel jem i uvi-jek d je lu ju svojim oružjem.

7. — Zasjede. Jednostavne, kombinovane i višestruke za uvježba-vanje četa; za ovakovo djelovanje pridržavati se uputstva Vrhovnog štaba. Pr i uvježbavanju treba posvetiti pažnju: a. — tajnost i po-stavljene zasjede, b. — organizaciji va t re ; pogotovo ako se zasjeda postavl ja kamionima, kolima, onda treba odrediti najbol jeg mi t ra -ljesca i najbol je stri jelce sa zadatkom da gađaju šofera, odnosno konje.

Izvođenje borbene obuke treba povjerit i drugu koji za to ima sposobnosti, a kontrolisati će komandant batal jona ili operativni oficir. Obuku vršiti n a j m a n j e kroz pet dana. U četama u kojim nema sposobnih drugova za izvođenje te obuke vodiće je komandant batal jona ili operativni oficir. Izvođenju obuke pristupiti odmah.

239

U vezi sa nas ta lom promjenom vremena nužno je izmijeniti pred-viđeni plan operaci ja u s l i jedećem: predviđene blokade izvoditi pa t ro-lama š to je moguće bl.že samih mjes t a . Posvet i t i pažnju zarobl java-n j u i organizovanju za rob l j avan ja komandu jućeg kadra nepr i ja te l ja . K r s t a r e n j e pa t ro la po terenu t r eba da bude s talno. Pr ipreme i izvi-đ a n j a predviđenih operaci ja ne smi ju pres ta t i , p rema mogućnost ima mora se pris tupi t i izvođenju samih operaci ja .

*

N a r e đ u j e m da polit, komesar i pr is tupe organizovanju dočeka Nove godine sa veselim programom. P r o g r a m t reba da se sas to j i : 1. — K r a t a k pregled d o g a đ a j a u 1941-voj. 2. — Uspjesi ko j i su po-st ignut i . 3. — P jevan je , šale i, p rema mogućnost ima, reci tovanje . 4. — Posli je pola noći potrebno je pr ipremit i da li č a j ili neš to drugo. U samu ponoć čest i ta t i će komandi r i komesar odreda sa nekoliko pri-godnih r i ječi Novu godinu par t izanima. Za doček Nove godine t reba pozvati u odrede preds tavnika narodno-oslobodilačkog f r o n t a i neko-liko viđenih pr i j a te l j a , a ako pos to je mogućnost i proslavit i doček Nove godine sa š to većim b ro jem se l jaka .

N a r e đ u j e m da se između pola 12 i pola 1 ima ju izvršiti na sve nepr i ja te l j ske garnizone prepadi, odvođenje oficira i tome slično, f in-g i rani napadi sa više s t r ana , bacan je dinamitnih pa t rona itd. Ovo izvoditi sa uda rn im g rupama od 3—5 par t izana . Treba ih snabd je t i sa benzinskim f l a šama da bi se izazvao požar zg rada koje n a s t a v a j u [nepr i j a te l j i ] , magacina , s t r aža ra i tome slično.

Komandant ba ta l jona će d e t a l j n o izradit i plan za svaki nepri-j a t e l j sk i garnizon — ko će ga napas t i i kako.


Komesar Komandan t o tsutan Ivan Manola

240

B R . 82

IZVJEŠTAJ OKRUŽNOG KOMITETA KPII ZA BANIJU OD 20 PROSINCA 1941 GOD. CENTRALNOM KOMITETU KPH O SI-TUACIJI NA TERENU I RADU PARTIJSKE ORGANIZACIJE1

Dragi drugovi, 20-XII-41.

Koristimo priliku da uspostavimo stalnu vezu s vama. Naime, donosilac ovoga pisma je u vezi sa drugom Mrkim2, koji se sada na-lazi kod nas. Još je samo potrebna vaša saglasnost.

Početkom decembra smo vam javili o formiranju Okružnog ko-miteta Banija od kotareva: Pe t r in ja , Gradac, Dvor i Cazin, a po va-šem naređenju koje nam je prenio komandant Korduna i Bani je d rug M.3

U istom pismu smo predložili da se kotar Kostajnica pripoji istom OK radi svoje pripadnosti istom. Držimo da ste pomenuto pismo dobili, pa vas molimo za odobrenje i potvrdu po prednjem. U našem dosadašnjem radu načinili smo dosta grešaka, koje su bile posljedica nepoznavanja okružnice br. 34, koju smo dobili u zakašnje-n ju , skoro od dva mjeseca. Ipak smo i pored prednjeg izvršili niz akcija, koje su nepri jatel ju dale dosta posla. U političkom radu smo manje griješili. Odbore nacionalno-oslobodilačke borbe smo stvorili u mnogim selima, pri je pet mjeseci, ali ih nismo pravilno oformili. Dobivanjem okružnice br. 3 (don ;o nam komandant Korduna i Ba-nije) prišli smo energičnoj likvidaciji naših grešaka i tačnom izvr-šenju iste. Komanda partizanskih odreda Banije, koja je rukovo-đena našim OK samo mjesec dana, povećala je naoružanje za 40 karabina, koje su partizani oteli od nepri ja tel ja u borbama. Jedan veći ter i tor i j od nekoliko sela nalazi se već mjesec dana u našim ru-kama. Nepr i ja te l j se sprema za napad, jer je naš teren, naročito ko tar Pet r in ja , dosta težak. U slučaju većeg napada mislimo da se povučemo u Dvorski ko tar gd je je teren mnogo podesniji za obranu.

NOO imamo u svim selima srpskim kotara Pe t r in ja i Gradac, zat im u većem broju sela kotara Kostajnica i Dvor. Upravo je pr i završetku priprema kotarskih konferencija NOO kotara Gradac i Pe-t r in ja . Prodiranju u hrva tska sela posvećujemo veliku pažnju i pr i tome smo imali teških par t i j sk 'h žr tava. Za sada imamo NOO u jednom hrvatskom selu, a u dva druga je u pripremi. Većina odbora je birana pred seoskim skupom, ali ih ima i takovih koji su radi te-ro ra nepri ja tel ja birani u man jem opsegu. NOO dali su part izanima

1 Original izvještaja je u rukopisu. ! Vlado Mutak 3 Srećko Manola 4 Vidi »Zbornik«, tom V, knj. 1, dok. br. 46.


mnogo hrane, odjeće i novca. U pojedinim selima organizirani su od-bori AFŽ.

SKOJ ima masovnu bazu, ali ga još nismo pravi lno oformili . Re-g ru tovan j e par t izana se sada vrš i uglavnom iz redova SKOJ-a.

Cjelokupnim radom rukovodi Pa r t i j a , ali mnoge pa r t i j ske or-ganizacije nisu dorasle svoj im zadatcima. Rad još uvi jek počiva na nekolicini akt iv is ta . Razlog je tome mladost Partije"' (dvi je do dvije i po godine) i nedos ta t ak teore tske izgradnje , j e r smo ran i j ih godina dobivali malo ma te r i j a l a za izgradnju . S tva ran j em vlast i te tehnike poprav l j a se t a j nedos ta tak . Osim toga, veći b r o j akt iv is ta poslan je u ko t a r Dvor. U pr ipremi je pa r t i j ska okružna konferenci ja . Pa r t i j -ska organizaci ja ko ta ra Pe t r i n j e i Gradac ima ju svaka svoju tehniku, pomoću koj ih se sada lako snabdi jeva mate r i j a lom cijeli OK. Po-t r eban bi n a m bio ciklostil, pa vas molimo ako bi nam ga mogli kako nabavit i . Mi ćemo snosit i t roškove.

Iz ovoga napred izloženog se vidi da u radu ima dos ta nedo-s t a t aka , pa vas molimo da nam što prije pošaljete jednog od odgo-vornih drugova ko j i bi n a m dao pot rebna uputs tva . P r eko ove sada uspostavl jene veze prebacivanje n i je teško.

Druga Mrkog smo za sada uposlili na rad po pa r t i j sko j organi-zaciji, a radi usput i d ruge poslove. Ukoliko je moguće, molimo vas da nam pošal je te poda tke za n jega .

D r u g Kale6 (Španac) se za sada nalazi kod nas iako je bio do-di je l jen sisačkom OK. Pot rebno je da n a m javi te da l i on s a d a pri-pada Okružnom komite tu Sisak ili OK Bani ja .

Pred pet mjeseci javio se kod nas bivši član P a r t i j e Mladen Čal-darević, s tuden t f i lozofije, koj i je svojevremeno bio bačen iz Pa r t i j e , kako i z j av l ju je sam, kao P a r t i j i »tuđ elemenat«. Izrazio je želju da s nama sa rađu je . Mi smo ga uposlili po p i t an j ima narodne oslobodi-lačke borbe. Organizirao je odbore NOO u dva sela. Za par t izanski odred pribavio je veće količine odjeće i veće količine sani te t skog ma-ter i ja la , a u pos l jednje vr i jeme n a m mnogo korist i na u spos t av l j an ju veze sa vojskom. Molimo vas da n a m javi te kako da postupimo spram n jega .

I zv j e š t a j e ćemo s la t i redovno po svako j vezi.


Drugarsk i pozdrav

OKRUŽNI KOMITET BANIJA

P.S. P r e k o n a s moguće je prebacivanje drugova za Bosnu i Liku.

5 Partijske organizacije • Juraj Kale, borac španske republikanske vojske, poginuo 1942

god. kao rukovodilac diverzanata.

242

Fotokopija 1. 2. 3 i 4 stranice dokumenta br. 82

242

, B R . 83

IZVJEŠTAJ KOMANDE TREĆEG BATALJONA OD 21 PROSINCA 1941 GOD. KOMANDI NOP ODREDA KORDUNA I BANIJE O IZ-

VEDENIM AKCIJAMA1


ODREDA KORDUNA I BANIJE Dana 21. XII . 1941, br . 12

KOMANDANTU PARTIZANSKOG ODREDA KORDUNA I B A N I J E

P r e d m e t : I z v j e š t a j o akc i jama

Dana 16. XII. Odred P lašk i uhva t io je izdajicu Đuru š u š n j a r a iz P laškog koga je poslao tabornik Milan Tomljenović da izvidi s t a n j e u odredu. Imenovani je cijelo vr i jeme sarađ ivao sa us t a šama . Dokaz n jegovo pr iznanje . Is t i je l ikvidiran.

Dana 14. XII . Odred Močila bio je u zasjedi na cesti Rakovica— Plitvice i uhvat io u s t a šu P e t r a Pađena iz Rakovice; priznao nije n i š ta , ali ga drugovi iz odreda poznadu i znadu da je bio us taša . Is toga d a n a je l ikvidiran.

Sve ostale dane odredi 1. čete proveli su u zasjedi na ces tama Slunj—Rakovica , S lun j—Pr imiš l j e i Pr imišl je—Ogulin.

2. četa je preko cijelog t j e d n a u s t r o g o j pr ipravnost i i vrš i la ove akcije.

12. X n . Likvidirani u s t a še : Tomo Zrilić, us tašk i povjerenik iz Vidovske, Dane Marinić iz Lipovače i Št ipan Bićanić iz Nove Krš l je . Od pos l jednjeg je rekvir i ran 1 pa r volova, koje [ j e ] pomenuti p r igra-bio kod rasu la jug. vojske .

13. XII . Omladinac iz odreda B u g a r sreo je u Rujnic i j ednog ž a n d a r a i sa piš tol jem oduzeo pušku i 170 metaka .

16. XII . Odredi Krš l j a , K o r . f a n s k i ] Lug i 1 deset ina odreda Ljeskovac dočekali su između Lipovače i Grabovca 150—180 us taša i žandara koj i su dolazili iz Rakovice. Nepr i j a t e l j je bio naoružan sa 2 puškomit ra l jeza i 1 teškim mit ra l jezom. Naši su prihvati l i borbu, k o j a je t r a j a l a od 3 s a t a posli je podne do navečer ; nepr i j a t e l j je u ovoj borbi imao j a k o velik gubi tak koj i do sada nije prebrojen, na n a š o j s t r an i 3 mr tva . Ovom prilikom smo izgubili 2 puške.

SMRT FAŠIZMU — SLOBODA NARODIMA! Pol. komesar

Dragić Brujić Komandan t Čc<rt u z.2

1 Redakcija posjeduje kopiju izvještaja. 5 Slavko Klobučar, poginuo na Zumberku 1942 godine.

245

, BR. 84

BROJNO STANJE TREĆEG BATALJONA NOP ODREDA KOR-DUNA I BANIJE OD 21 PROSINCA 1941 GODINE1

BROJNO STANJE KOMANDE III BATALJONA ODREDA KORDUNA I BANIJE

od 13—21. XII. 1941

KOMANDA I I I PARTIZANSKOG BATALJONA

ODREDA KORDUNA I BANIJE Br. 12./21. XII. 1941

Pol. komesar Komandant, u. z. Dragić Brujić Čort

1 Redakcija posjeduje kopiju pregleda.

246

, B R . 85

IZVJEŠTAJ ŠTABA GRUPE NOP ODREDA ZA LIKU OD 23 PROSINCA 1941 GOD. KOMANDANTU GLAVNOG ŠTABA NOP ODREDA HRVATSKE O REORGANIZACIJI JEDINICA I PRI-

PREMAMA ZA ČIŠĆENJE TERENA OD OKUPATORA I IZDAJNIKA

STAB GRUPE NARODNO-OSLOBODILACKIH

PARTIZANSKIH ODREDA ZA LIKU

B r o j 1/41. 23. XII . 1941.

R E F E R A T

KOMANDANTU NARODNO-OSLOBODILACKIH PARTIZANSKIH ODREDA HRVATSKE

U pogledu vojničke reorganizaci je narodno-oslobodilačkih par t i -zanskih odreda u Lici učinili smo sl i jedeće:

Pos tav l jen i su komandan t i ba t a l j ona i politički komesari za srez Udbinu i Gračac. Za komandan ta ba t a l j ona sreza Udbina postavl jen je d r u g Mićun Šakić, član KP., a za političkog komesara d rug Stevo Cvjetićanin-Čekljun, ko j i je o d s t r a n j e n iz p . [ a r t i j e ] zato š to je pr i je u s t anka pobjegao u Njemačku , a da n i je o svojo j namje r i obavije-stio p. Inače je odan n a š o j borbi i vrlo popularan u tom srezu.

Za srez Gračac pos tavl jen je za komandan ta ba ta l jona d r u g Milojko Ćuk (uč i te l j ) , član KP., a za pol i tkomesara d rug Bićo Kesić,1

seljak, član KP. Svima su dana upu t s tva o reorganizaci j i vojničkoj , o organi-

zaciji š taba , veza itd. Pr ipreme koje su dane ovom š t abu za čišćenje t e rena u toku

su. Dana su upu t s tva i pot rebna naređen ja , ko ja su potrebna kao p red radn je za izvršenje operaci ja . Mjesto naznačeno od toga Štaba izmijenjeno je uslijed p romjena koje su se u međuvremenu desile. Tako da je m j e s t o L.- uzeto mje s to Kor.® Ovo je učinjeno iz t ih razloga š to su prilike u ovom srezu mnogo bolje i što su se odnosi između okupa to ra i s tanovniš tva zaoštrili , i š to je s tanovniš tvo ovog sreza raspoloženo za borbu prot iv okupatora . A i same vremenske prilike nam omogućuju da se može izvršiti napad. Veliki su sniježni

1 Petar Kesić-Bićo 5 Lapac ® Korenica

247

nameti, tako da je saobraćaj onemogućen i na t a j način nepr i ja te l ju ne može stići brza pomoć. Tako da poslije č.šćenja možemo uzeti povoljna mjes ta za obranu oslobođenog teri tori ja . A s ovim će se povezati naš očišćeni teri tori j s teri torijem Kord[una] . Ima još jedna važna okolnost koja nam omogućuje da možemo izvršiti napad na jedan jači garnizon: što su nepri jatel jske snage na čitavom području Like mnogo smanjene, i pomoć koja bi im došla ne bi bila tako velika s obzirom na to da će morat i b:ti zadržavana na raznim s t ranama od naših partizana. Haubica za ovu operaciju neće moći biti upotreb-Jjena, jer su veliki nameti, pa se neće moći prebaciti. Za akciju imat ćemo oko 400 naoružanih part izana sa 17 puškomitraljeza i jednim teškim mitraljezom.

Izdato je naređenje batal jonu »Marko Orešković« da se povuče iz Sreza otočačkog, ali još nije stigao, uslijed nevremena, a i uslijed akci ja u kojima je tamo angažiran.-

U pogledu veza sa štabovima batal jona uspjeli smo da orga-nizujemo relejne stanice, tako da će veza i kontakt Grupe sa ostalim jedinicama odsada biti mnogo bolja i t j e šn ja .

Štab Grupe također je popunjen, tako da sada ima, pored komandanta i politkoma, operativnog oficira, oficira za obavješ ta jnu i informacionu službu, šefa sanitetske službe i oficira za vezu. Još moramo naći čovjeka za intendanta i pomoćnika komandanta. Za ove posljednje postoji teškoća na našem terenu da ih pronađemo.

Uspjeli smo formirat i jednu vojnu ambulantu, u ko jo j se već nalaze ranjenici.

S pozdravom


(M. P.) Polit, komesar

Šime Balen Komandant V. ćetković4

4 Narodni heroj Vlado Ćetković

248

, B R . 86

IZVJEŠTAJ KOMANDIRA ODREDA »SLOGA« KONCEM PRO-SINCA 1941 GOD. O AKCIJI U PREĆCU1

Odred »Sloga«, akc i j a 23 XII t . g . Razoružao vojničku s t ražu na lonjskom željezničkom mostu u Prečcu, ko ta r Dugo Selo. Pli jen 9' pušaka , 1 puškomitra l jez , 300 metaka , 6 vojn . deka (ćebadi) , 3 ša tor -ska krila, 8 šinjela. U vaktarnici ,2 g d j e je bila i sama vojnička s t raža sa vakterom, polupana je te lefonska a p a r a t u r a i pokidane žice i po-d rapana zloglavnikova slika. Jedan od vojn ika domobrana odupirao se je, te je na samom pokuša ju ub i jen ; tom prilikom pao je naš 1 drug. Razbružanim vojnicima dali smo upute o našo j borbi, te su sa oduševl jenjem rekl i : »Hvala v a m ! Sad smo sretni, možemo našim kućama, mi smo silom ovamo dot je rani« .

Zamj . pol. kom. Komandir N. N. N. N.

BR. 87

PISMO GLAVNOG ŠTABA NOP ODREDA HRVATSKE OI) 24 PROSINCA 1941 GOD. OKRUŽNOM KOMITETU KPH ZA BANIJU O POTREBI MLADIH I SPOSOBNIH RUKOVODILACA ZA

OFICIRE ŠTABA1

GLAVNI ŠTAB NAR. OSLOBOD. PARTIZ. ODREDA

HRVATSKE Br 24./1941

24. XII . 1941 god.

Dragi drugovi !

Ovom š tabu pot reban je cio niz mlađih drugova koj i bi radili kao oficiri pr i š tabu. Zato su n a m potrebni drugovi ko j i pos jedu ju izvjesnu naobrazbu i po t rebno povjeren je . Ako je ikako moguće,

1 Original izvještaja je u rukopisu. Na dokumentu nema datuma, a umjesto potpisa stavljeno je N. N. Vjerojatno je ovo izvještaj Vinka Jeđuta, koji je poginuo 1944 god. na Kalniku u borbi protiv ustaša, kao obavještajni oficir brigade.

5 Željeznička stražarnica 1 Redakcija posjeduje kopiju pisma.

249

ots tup i te nam d r u g a Milutina,- č lana OK. Znademo da je to težak zah t jev , ali nam je još danas teško naći na terenu drugova Srba koj i bi odgovarali za navedeni rad . Miš l jenja smo da biste vi među part izanima, na pr . Rafko, 3 našli mlađih drugova koje biste mogli s vremenom osposobiti da zamijene druga Milutina.

Drugarsk i pozdrav


Polit , komesar Komandan t

BR. 88

NAREDBA BR. 3 GLAVNOG ŠTABA NOP ODREDA HRVATSKE OD 24 PROSINCA 1941 GOD. O POTREBI STALNOSTI RUKO-VODEĆEG KADRA, UVOĐENJU SLUŽBENOG POZDRAVA I

ORGANIZACIJI PREBACIVANJA POŠTE1

N A R E D B A B R . 3 KOMANDANTA NARODNO-OSLOBODILACKIH PARTIZANSKIH

ODREDA HRVATSKE OD 24. XII. 1941 god.

I . Budući da je vo jna organizaci ja uglavnom svuda završena nužno je da se uvede š to veća s ta lnos t komandnog sas tava , j e r česte izmjene loše u t j eču i k r n j e potrebni au to r i t e t komandana ta i kome-sa ra . Zbog toga n a r e đ u j e m :

a) Sve podređene jedinice neka odmah postupe po točci 6. naredbe br . l . J

b) Kod pos t av l j an j a novih komandana t a ba ta l jona i polit, komesara t reba poslat i ovom š tabu karak te r i s t iku drugova predlo-ženih na odgovorna m j e s t a s pr i jedlogom za n j ihova imenovanja .

c) Komandan t i i komesari podređenih jedinica mogu po svom nahođen ju smjen j iva t i i pos tav l ja t i komandire i komesare četa, dok za smjen j ivan je komandnog sas t ava od ba ta l jona na više t r e b a j u t r až i t i odobrenje G. Š. H. s pot rebnim obrazloženjem. Ja sno da iz-n imku čine s lučajevi u koj ima su d i rek tno ugroženi interesi narodno-oslobodilačke borbe.

2 Milutin Baltič 5 Rafael Tabor 1 Naredba je umnožena na šapirografu » Vidi dok. br. 12.

250

II. U posl jednje vr i jeme je uspjelo prot ivniku da uhvat i neko-liko naših i s taknut ih boraca. Pos to je mogućnost i da te drugove oslobodimo vršeći zamjenu za zarobl jene visoke ličnosti ta l i janske, us taške ili domobranske vojske. Zbog toga je potrebno da se orga-nizuju specijalne zasjede ili upadi u m j e s t a za h v a t a n j e i zarobl ja-van je pogodnih nepr i j a te l j sk ih ličnosti. P r e m a tome, ako ubuduće k o j a jedinica zarobi višeg oficira, neće ga odmah s t r i j e l j a t i nego će ga držat i u zarobl jeniš tvu i obavi jest i t i o tomu o v a j š tab, koj i će već prema potrebi da t i na ređen ja za d a l j n j i postupak.

III. J o š se uvi jek susreće dosta odgovornih drugova naše part i -zanske vojske koj i ne nose propisne kape i znakove. Komandant i grupe odreda i odreda t reba da od zapl i jenjenog ma te r i j a l a osigu-r a j u potrebnu količinu vojničkog sukna da se izrade kape za sve oficire i političke komesare. Kapu 3 mora da nosi obavezno svaki oficir i komesar , a i ostali par t izani čim za to budu postojale mo-gućnosti .

IV. Službeni pozdrav u našim odredima je s t i snu ta pesnica prinesena obodu kape. T a j pozdrav t reba svuda uvest i u svim jedinicama.

V. Budući da su pojedine komande jako uda l jene jedna od druge i d i rektni kur i r i ne mogu da p r e n a š a j u poštu, već se ona ša l je preko relejnih s tanica, pot rebno je uvest i točnu kontrolu nad prim-l jenom i odaslanom poštom. Svi će š tabovi uvesti o tp ravne knj ige u koj ima će zavoditi svu otposlanu poštu. Pr i samom odaš i l jan ju pošte t reba u koverte s tavi t i ceduljicu na ko ju će se popisat i svi bro-jevi aka ta . O n a j komu je pošta uprav l j ena vraća ceduljicu s potvr-dom o pr imi tku pošte. Kad se ceduljice vra te , označuje se u otprav-j ioj knjizi da j e . p o š t a s t ig la na svoje mjes to i d a t u m kad je st igla.


Polit , komesar (M. P.) Komandant V. Katić4 Ivo Vladić'

Dostavl jeno na z n a n j e : V. š . Jugos lavi je

Na znanje i pos tupak : I . Ličkoj grupi part iz . odreda II. Kordunaškom part iz . odredu III. Pr imorsko-goranskom part iz . odredu

3 Misli se na partizansku kapu. 4 Vladimir Bakarić 5 Ivo Rukavina

B R . 89

N A R E Đ E N J E GLAVNOG ŠTABA NOP ODREDA HRVATSKE OD 24 PROSINCA 1941 GOD. KOMANDI NOP ODREDA KORDUNA I BANIJE ZA REDOVNO DOSTAVLJANJE IZVJEŠTAJA I ORGA-

NIZIRANJE DIVERZANTSKIH GRUPA


HRVATSKE Br. 23/41

24. XII. 1941 god.


St raža određena za G. š . H. još uvi jek n i je st igla. Poduzmi te potrebno da se svih pet s t r a ž a r a javi na jh i t n i j e na dužnost .

Od 8. XI I ni je pr imljen od vas nikakav operat ivni i zv ješ ta j . P r id r žava j t e se da tog na ređen ja da se operativni i zv ješ ta j i ša l ju svakih osam dana bez obzira na to da li je bilo kakovih operaci ja .

Upućujemo vam druga Il i ju Gromovnika (Par t i zana) 1 , koj i t r eba da izvrši diverzione akci je na pruzi Zagreb—Beograd i unsko j pruzi. Druga uput i t e u Bani jski part iz . odred, gd je će za jedno sa d rugom Kalcom- organizira t i i izvježbati d iverzantske grupe i podu-zeti diverzione akcije. Drugu Il i j i d a j t e upute da iz Bosne pokuša nabavi t i eksploziva, koj i bi se prebacio k vama u Kordun za razbi-j a n j e mosta kod Dubrava . Iz P r i m o r j a nećemo moći dobiti eksploziva,

Pošal j i te nam opširne i zv ješ ta je o a t e n t a t u na Ćanicu i ostalim s lučajevima obav je š t a jne službe.


Polit , komesar V. Kat ić

(M. P. ) Komandan t Ivo Vladić

1 Narodni heroj Ivan Hariš ' Juraj Kale

2 5 2

B R . 90

IZVJEŠTAJ ŠTABA PRIMORSKO-GORANSKOG NOP ODREDA OD 24 PROSINCA 1941 GOD. GLAVNOM ŠTABU NOP ODREDA HRVATSKE O USLOVEMA ZA BORBU I POTREBAMA ODREDA

PRIMORSKO-GORANSKI PARTIZANSKI ODRED

GLAVNOM ŠTABU NAROD. OSLOB. PARTIZANSKIH ODREDA H R V A T S K E

Dragi drugovi, juče su stigli naši kur i r i koj i su t a m o poslani ima već 15 dana . Mnogo nas je čudilo š t a je sa n j ima i ja sam bio krenuo t a m o i s re toh se sa n j ima , te p rema tome nije potrebno da ja idem sada t amo premda su drugovi iz Zagreba naglašaval i da bi t reba lo da dođem do vas. Obavi jes t i te da li je potrebno ili ne.

Mi ne znamo od kuda pot ječe ta v i jes t da se jedan dio part i -zana iz II ba t . prebaci tamo. S tva rno je da su tamo velike poteškoće, i kao š to se vidi iz i zv j e š t a j a b r o j 2,1 g rupu par t izana od 120 u oko-lici Sušaka moraćemo razmjes t i t i po ovim logorima koji se nalaze na zgodni jem položaju, j e r oni n e m a j u mogućnost i da t amo ostanu kao odredi. Teškoća ima velikih, a naroči to u ishrani , ali i pored toga t rudimo se svim si lama da ne bi došlo do toga da budemo morah prebacivat i drugove tamo, je r bismo t ime izgubili mnogo l judi i išlo bi na š te tu mobilizacije. U P r i m o r j u možemo da imademo par t izana koliko hoćemo za sada i poduzeli smo sve mje re da ne bi ni jedan vojnik pošao Paveliću.

Mater i ja l za koj i p i ta te da li smo dobili iz Zagreba — dobilo se u cjelosti. Sa Zagrebom imamo redovnu vezu.

Skoro n a s i veseli da Br in je neće biti prikl jučeno k nama, ali mi vas upozoravamo da bi poduzeli sve m j e r e da se u Br in ju s i tuaci ja uredi, j e r logori su svi raspušteni , par t izani su doma, a svega 2—3 s t r anca žive u logoru. Bez obzira na to da mi nemamo dovoljan b r o j kadrova , ipak smo se nadal i da bismo tamo s tva r dobro uredili. Možemo uvidje t i jednu s t v a r : da drugovi u Br in ju n e m a j u posljed-n j ih direkt iva i da n j ihov rad ne odgovara ni po čemu radu koji bi t rebalo provoditi .

Mi smo se obraćal i na vas da n a m uput i te nekoliko dobrih drugova akt ivis ta . Time š to kažete da t reba drugove izdizati i ospo-sobl javat i na samom te renu niste niš ta novoga otkrili . Mi to znamo vrlo dobro i t rud imo se da izgradimo i osposobimo, ah čovjek se za

1 Vidi dok. br. 69.

2 5 3

jedan dan ne s tvara. Drugovi iz Zagreba po istom našem zaht jevu ne misle kao vi, nego nas čak opominju zašto takvih drugova nismo još rani je tražili. Oni su nam obećali poslati, i to još ove sedmice, l jekara i nekoliko drugova, i izgleda da će doći preko vas i s obzirom da tako gledate na s tvar bojimo se da i nj ih ne zaustavite.

Slažemo se po vašoj primjedbi koja se odnosi na naše nare-đenje u tačci j.,2 ali mi nikako nismo to tumačili na tako širokoj bazi ili uvođenje na neko par lamentarno vijećanje.

Vaša pr imjedba da štabovi ne smiju biti uz jedinice u našim prilikama mora da otpane kao potpuno neispravna. Vi tu griješite kada identif ikujete situaciju kod nas i kod vas; i prema usmenom izvještaju druga oficira za vezu i prema vašem pisanju uviđamo da ne poznajete dovoljno prilike kod nas niti teškoće koje sam geograf-ski položaj nam nameće. Jedinice II bat . nalaze se između Mora i želj. pruge; drugo, to je sama tal i janska granica. Nepr i ja te l j na svim stanicama u svim primorskim mjes t ima i gradovima drži na hiljade svojih posada. Takoreći nema ni na jman je stanice koja ne bi imala 500 tal i janskih vojnika. U primorskim gradovima oni drže ogromne kontingente vojske, zato nama nije lako ni voditi borbu sa njima, zato š to ih ne 'možemo nigdje srest i ni naći u manj im grupi-cama; inače, ako idu u šumu, ide obično po 1000—2000 vojnika. T a j prostor između želj. pruge i Mora je vrlo malen i nepr i ja te l j može da ga za vrlo k ra tko vrijeme pretraži. Ako nekud hoće da se ide, jedan ili više ljudi recimo, to je prava akcija samo preći prugu kada na svakih 50 met. pruge nalazi se s t ražar a svakih 5—10 minuta prolaze patrole od 50 i više ljudi. Pored toga, kod nas je već pao snijeg debljine od 1—1.50 met., te svako kre tan je osim na ski jama je onemogućeno, zato je vrlo teško uspostaviti i održavati redovite veze sa svim jedinicama.

Kao što smo već i napomenuli, grupu Sušačana, kojih ima 120 naoružanih sa 8 puškomitraljeza, moramo prebaciti u ove krajeve. • U Pr imor ju je cijelo stanovništvo takoreći u potpunosti sa nama i za to mislimo da će se naše jedinice moći održati ovdje i usprkos najvećih poteškoća. Mobilizacija ide brzim tempom.

Ne možemo razumjet i zaht jev za 100 kg pikerita, jer to bi bilo prebacivanje eksploziva sa važnije tačke na man je važnu, a s druge s t rane, i da ga imamo više, tehnički je nemoguće prebaciti ga uslijed ogromnog ods to janja i velikog snijega kojim se jedva kreće i na ski-jama. Mi smatramo za sada jednu od najvažnij ih tačaka za napada j baš želj. prugu i kada bi nam nestalo to malo pikerita, kao što će i nes ta t i za nekoliko dana, onda ne znamo gdje da nađemo eksploziv.

3 Vidi dok. br. 40.

254

Izvješ ta j broj 2 već je spremljen ima nekoliko dana, te vam ga šaljemo onakvog kakav jeste, a idući izvješ ta j odgovaraće za-ht jevima naredbe br. 2.3

Kao što vidite iz izv ješ ta ja b ro j 2, mi smo blokirali cestu koja vodi za Novi, cestu za Ogulin i ne damo da prođe ni jedan tovar građe; svakim danom dolazi sve više ponuda da bismo propustili građu, a mi kao odgovor da jemo pojačanu blokadu.

Naročito bi nam bilo drago kada bi mogao doći neki od vas ovdje na naš teren i da se upozna sa pravim s tanjem stvari .

Drugovi, molimo vas da drugi put, kada šiljete kurire ovamo, ne pošaljete ih bez i jednog zalogaja k ruha kao što se to sada desilo, da su jedva prešli živi kroza snijeg od gladi i studeni. Drug kur i r neobično se žali na prehranu koju je imao tamo i kaže da pod takvim uslovima neće moći drugi put da pređe put. On je na putu bio sustao. Ako nemate da im date što za jesti, onda nam pišite da ga obezbijedimo sa hranom za tamo i na t rag , samo ovako nešto da se drugi put ne dešava. Oni su putovali 5 dana dok su došli do nas , te uslijed toga dođe do zakašnjen ja davan ja izvještaja.

I pored ovoga prvoga nerazumijevanja o potrebi našo j za ne-koliko ljudi aktivista, to vas opet molimo da nam uputite, ako ikako možete, nekoliko operativnih oficira; to bi nam mnogo vrijedilo, tek tada bismo mogli imati dobre štabove, a ovako cio teret na ter i tori ju pada takorekuć na nas dvojicu. Uvijek smo na putu i radi toga do-laziće i do zakašnjen ja izvješ ta ja i slično. Uveli smo kod svih naših odreda kao obavezno učenje ski jama i nabavku skija, je r drukčije neće moći niti vršiti se akcije, niti k re ta t i se.


24. decembra 1941 Komandant

Veljko Kovače vic

3 Vidi dok. br. 60.

2 5 5

B R . 91

IZVJEŠTAJ KOMANDE NOP ODREDA KORDUNA I BANIJE OD 24 PROSINCA 1941 GOD. GLAVNOM ŠTABU NOP ODREDA HRVATSKE O AKCIJAMA I BORBAMA KOD VOJNIĆA, VE-

LJUNA I PERJASICE1


24. XII. 41

KOMANDANTU PARTIZANSKIH ODREDA HRVATSKE

Molim komandan ta da primi k znan ju o v a j pr ivremeni izvje-š t a j o operac i jama izvedenim na područ ju Korduna .

Deta l j i operaci ja mi nedos ta ju zbog teških veza i s talnih borbi. Iz Bani je n isam već dobio deset dana nikakova obav ješ ten ja , te mi je potpuno nepoznato s t an je tamo.

IV ba ta l jon je izveo razoružan je Vojnić-kolodvora i Ut in je , te zarobio preko 100 karabina , 6 puškomit ra l jeza , obuće i odjeće, muni-ci je i živežn'h namirnica. I ba ta l jon opsjeda Vojišnicu i Vojnić, za-robio je 53 karabina , 3 puškomitra l jeza , jedan bacač mina i 4 mine, odjeće, obuće i municije.

II ba t a l jon opsjeda Vel jun i Pe r j a s i cu i vrši pr ipreme za ope-rac i je ko je su u planu predviđene.

Tal i jani su ponovno ušli u Vojnić. IV ba ta l jon vodi borbe već t r i dana sa Tal i jan ima i u s t a š a m a kojih po prilici ima oko 4000 sa motor izaci jom i konjicom. Pale i hapse s tanovniš tvo; š t e t a će bez s u m n j e biti velika, čak ni h r v a t s k a sela nisu pošteđena od pl jačke.

Podaci o zarobl jenom oruž ju su približni, po mom računu pre-vazilaze date cifre.

Ležim bolestan, jedna m a n j a gripa, os jećam se već dobro. Organizaci ja uda rnog ba ta l jona s obzirom na s t a n j e je zapela. Šta j e sa pr imorc ima?

S obzirom na takovu količinu zarobl jenog oruž ja n a m j e r a v a m izvesti reorganizaci ju I, IV i II ba ta l jona i čim prilike dozvole užur-bano pris tupi t i organizovanju udarnog ba ta l jona .

U vezi sa pokuša jem nepr i j a te l j a da pređe u ofanzivu izdao s a m shodno na ređen je svim podređenim jedinicama i molim koman-d a n t a da povede kontrolu nad III ba ta l jonom koji t reba da izvrši pr i t i sak ma kakvog oblika na P lašk i i S lun j da bi vezao nepr i ja -


256

t e l j ske snage za garnizone. Molim komandan ta da snage Gorskog Ko ta ra izvrše neš to slično na Ogulin, da bi i te snage koliko toliko-bile vezane.

Molim da me se obavi jes t i ukoliko je poznat tok operaci ja u Lici, Gorskom K o t a r u i P r i m o r j u .

Još uvi jek smo bez veze sa Karlovcem i centrom, a s adašn j e s t a n j e onemogućava ispostavu. Pot rebno je još neko vr i jeme za organizaci ju t ih veza, .zato molim da mi preko vaših veza nabavi te mat r ica »Pelikan O typ Dauerschablone« br. 5039; ako matrice ko je vi imate odgovara ju , molim da mi us tupi te koliko možete.

Sada sam baš primio i zv ješ t a j IV b a t a l j o n a : Nepr i j a te l j ske snage su došle iz samog Zagreba preko Las in je u snazi t r i j u sa tn i ja 2

i to jedna dočasničke škole,3 jedna bojne4 i j edna t aborna 5 oprem-ljene bijelim kabanicama.

Po dogovoru komesar je ot išao u IV ba ta l jon da spri ječi even-tua lne komplikacije i da se upozna sa nas ta l im s t an j em.

č im sakupim de ta l jne izv ješ ta je , podnijeću i zv j e š t a j po na ređen ju .


Komesar Komandan t

5 Domobranski naziv za četu 5 Domobranski naziv za podoficirsku školu * Domobranski naziv za bataljon 5 Četa ustaša sa terena jedne mjesne ustaške organizacije.

17 Zbornik tom V, knj. 2 2 5 7

B R . 92 t

IZVJEŠTAJ KOMANDE DRUGOG BATALJONA OD 24 PROSINCA 1941 GOD. KOMANDI NOP ODREDA KORDUNA I BANIJE O

BROJNOM STANJU LJUDSTVA, NAORUŽANJU I OPREMI1

KOMANDA II PARTIZANSKOG BATALJONA PARTIZANSKOG ODREDA

KORDUNA I BANIJE

KOMANDANTU PARTIZANSKOG ODREDA

Korduna i Banije

U vezi sa naredbom br. IO2 ša l jem slijedeći i zv j e š t a j :

a) Pregled b r o j n o g s t a n j a i n a o r u ž a n j a : Par t i zana 415 Puškomit ra l jeza 2 (1 zbrojovka i 1 b reda ) Karab ina 169 Duplica o t r aguša 51 Samica o t r aguša 59 P iš to l ja 78 Metaka z a karabine . . . . 9500 Bombi defanzivnih 50

„ ofanzivn 'h 15

b) Nacionalni i soci jalni s a s t a v : Se l jaka 390 Radnika 22 Inte lektualaca 3 Srba 403 H r v a t a 12

B r o j članova KP nepoznat (zbog odsutnost i s ek re ta ra KK) . Os ta tak u većini bivši samostalci , koj i d a n a s s impatišu KP.

v) Borbeni kval i te t odreda: P r e m a iskustvu dosadašn j ih borbi, dobar . Ali to još uvi jek ni jesu bile teže borbe.

g) S t an j e obuće i odjeće : 60% par t izana su takoreć i bosi, a ni os ta-t ak obuće n i je od osobitog kval i te ta . Odjeća par t izana uglavnom je slaba. Naroč i to se opaža m a n j a k panta lona .

Redakcija posjeduje kopiju izvještaja. Redakcija ne posjeduje ovu naredbu.

258

d) I sh r ana par t i zana ni je za sada slaba. Je lo je hranl j ivo i izdašno. H r a n a se nabav l ja dobrovol jnim prilozima po selima.

Rezerve: Pšenice 200 mc Graha 50 mc Mast i 200 kg

P r i k u p l j a n j e h rane n a s t a v l j a se dal je , đ) Gubici: 12 mr tv ih (od toga 7 prigodom po lagan ja nagazne mine

u Dubravama) , 6 ran jen ih .


Komesar Komandan t o tsutan Vladimir3

24. 12. 1941.

BR. 93

PISMO GLAVNOG ŠTABA NOP ODREDA HRVATSKE OD 25 PROSINCA 1941 GOD. O SLABOSTIMA U RADU POLITIČKIH

KOMESARA1

GLAVNI STAB NAR. OSL. PARTIZ. ODREDA

HRVATSKE

Br. 25/41, 25. 12. 1941 god.

KOMESARIMA GRUPA ODREDA I ODREDA

Iako su komesari narodno-oslobodilačkih par t izanskih odreda odigrali vanredno znača jnu u logu u mobilizaciji narodnih masa u borbu prot iv okupa tora i n j ihovih slugu, te u fo rmi ran ju , proširiva-n j u i j a č a n j u samih odreda, pokazu je se da oni danas nisu na onoj visini koju bi, p r ema dosadašn jem razvoju borbe, t rebalo očekivati.

U mnogo čemu je zanemarena uloga polit, komesara , a mora se kazat i da su ovi sami dopusti l i da do t akvog zapos tav l j an ja dođe. Komesari su često propuštal i da l iniju naših odreda na svom terenu konkre t iz i ra ju i da t ako učine da ona prodre u dno duše svakog

3 Robert Domani 1 Redakcija posjeduje prepis pisma.

17* 259

pojedinog partizana, te dopre i u zadnji ku tak terena na kojemu pojedine jedinice d je lu ju . Uslijed toga nema sav je tovanja na kojemu se ne bi i komandanti i komandiri, a i sami komesari tužili na nedo-s ta tak rada komesara.

Rezultati su ovog nedostatnog rada komesara da se partizan-ske jedinice ne jnogu onom brzinom razvijati , kako bi se mogle s obzirom na svoju borbenost i stečeno iskustvo ra tovanja . Naročito se opaža težak prelaz pojedinih jedinica od najs i tni j ih lokalnih part i-zanskih akcija na akcije krupnij ih značaja, u kojima t reba ju sudje-lovati i veće snage, a mjes to koj .h je često puta izvan terena same jedinice. Poteškoće oko toga prelaza bi se mnogo lakše savladale kad bi komesari po svojim jedinicama uvijek konkretno pratili i tu-mačili razvitak naše narodno-oslobodilačke borbe i samih odreda. Umjesto ovakvog dnevnog rada komesari prorađuju s partizanima ponajčešće samo opća p i tan ja narod. osi. borbe, a o konkretnim ih pitanjima, koja bi se pojavila na njihovom području, samo obavje-š tavaju . T a j put vrlo sporo vodi k osamostal j ivanju partizana bo-raca. U tom pravcu treba učiniti odlučnu prekretnicu.

Komesari se mora ju u prvom redu sami dobro upoznati s lini-jom naše borbe o čemu ima već do sada prilično opsežnog materi-jala i iskustva. Oni mora ju zatim povodom svake predstojeće akcije ili većeg operativnog plana razradit i način kako će svojim jedini-cama protumačit i vezu između te konkretne akcije ili plana same linije naše borbe. Oni mora ju svakoj jedinici rastumačit i važnost učestvovanja te jedinice u onakvoj borbi kakva jo j je planom dodi-jeljena, kako prema ostvarenju samog plana, tako i prema osnovnoj liniji. Oni mora ju iza svake akcije organizirati pre t resanje držanja same jedinice u akciji i tražiti da i sami partizani kritički i samo-kritički sudje luju pri donošenju ocjene. Oni se mora ju pobrinuti da se u tu svrhu iskoriste sva sredstva, počevši od predavanja, neve-zanih razgovora, pjesama, šala itd. pa sve do izvrgavanja pre-ziru kukavica. Oni mora ju organizirati čitav svakodnevni život par-tizana tako da on sav bude vođen u onom osnovnom pravcu što ga data etapa zahti jeva. Tako će na pr. kod osnivanja grupice partizana na terenu gdje oni do tada nisu djelovali, komesari glavnu pažnju posvetiti tumačenju općih ciljeva naše borbe i prenošenju iskustva iz partizanskih borbi stari j ih odreda. Oni će popularizirati pojedine junačke podvige manj ih partizanskih grupica i l judi kako iz naše zemlje tako i iz zemalja gd je su se partizani proslavili, a naročito u Sovjetskom Savezu. Oni će izabirati pjesme koje govore o narodnoj borbi, te naročito one koje govore o borbi manj ih grupa i slavnih pojedinaca. U star i j im će i sređenim odredima veću pažnju obrati t i p i tanj ima koja nas više vežu s vojskom i pi tanj ima prelaza od par-tizanske borbe na dizanje narodnog ustanka i formiranje narodno-oslobodilačke vojske.

260

Naročito val ja ukazati na tipičnu pogrešku u koju upada velik b ro j naših komesara. Oni umjes to da u stopu prate razvoj borbe i organizacije, prepušta ju se da ih vodi jedan dio part izana koji se još nisu uspjeli saž.vjeti sa zaht jevima današn je borbe. Tako oni po je-dinicama organiziraju prosvjetni rad s ovakvim temama: »Razvitak društva«, »Glavne karakteris t ike kapitalizma«, »Porijeklo porodice«, »Kako mi gledamo na nacionalno pitanje«, »Što je višak vrijednosti« itd. Istovremeno su partizani tih jedinica gotovo potpuno neinfor-mirani o osnovnim pi tanj ima koja pred našom organizacijom stoje. Tako naročito o iskustvima masovnog mobiliziranja Hrva ta u par-tizane, te na pr. o značenju trobojki i crvene zvijezde na partizanki. Drugovi se komesari ispričavaju da su partizani na tako »visokom« nivou da su im upravo takva predavanja i nastavni plan potrebni, a i da su sami partizani to zahtijevali. Nitko ne bi imao ništa protiv toga da se znanje part izana proširuje, kao niti protiv toga da u okviru part izana napreduje ideološko izgrađivanje političkih grupa koje naj iskrenije vode nac.-osl. borbu. No komesari koji provode takav plan čine rđavu uslugu i nac.-osl. borbi i partizanskim odre-dima i svojoj polit, grupaciji , jer ne vrše onu funkci ju za koju su postavljeni. Komesari se nisu smjeli dat i zavesti izjavom partizana kako su oni dobrovoljci, pa da je stoga samo po sebi razumljivo da razumiju liniju borbe. Naša nam borba iz dana u dan nameće nove probleme, koje val ja u skladu s osnovnom linijom što brže i š to bolje riješiti. Upoznavanje part izana s tim problemima upravo je osnovni zadatak komesara, i ukoliko ovi nisu osigurali dostatno upoznavanje part izana s tim problemima i razvi janje inicijative kod partizana, ne mogu se i ne smiju preopterećivati uzgrednim poslo-vima. Takav postupak komesara zatvara i partizanima, a i samim ko-mesarima oči upravo ondje gdje bi trebali biti najbudnij i . Niz pje-sama koje p jevaju upravo partizani tih jedinica, koje su imale ova-kav plan rada, pokazuju kako je malo učinjeno za raz jašn javan je osnovne linije naših odreda. Gotovo nijedna se od tih pjesama ne odnosi na današnju etapu borbe. Unapred je jasno da ovakav po-stupak mora kočiti razvoj borbe u širinu.

Umjesto apstraktnih tema, nepovezanih s današnjom borbom, trebali bi na pr. Lička G. P. O2, K. P. O.3 i B. P. O.4 posvetiti na j -veću pažnju p i tanju mobilizacije hrvatskog stanovništva. Lička G. P. O. još i osnovnoj našoj liniji (borba s Tali janima), a Primorsko-goranski P. O. također osnovnoj liniji, te borbi protiv mirnog logo-rovanja partizana.

Evo jednog pr imjera kako komesari ne shvaćaju dovoljno ozbiljno svoju dužnost. Dne 3. 12. 1941. održana je nekakva »skup-

J Lička grupa partizanskih odreda ' Kordunaški partizanski odred 4 Banijski partizanski odred

261

ština« na Kordunu, koju su organizirali okupatorovi agenti, a na kojoj tobože u ime naroda traže likvidaciju part izana i narodno-osl. borbe, te prikriveno pozivaju narod da obustavi ishranu partizana, a povede borbu protiv »naoružane oslobodilačke vojske«. Nesumljivo je da je već dne 7. 12. š tab batal jona imao zapisnik s te nazovi-skup-štine, no do danas se još nitko nije sjet io da o to j važnoj pojavi oba-vijesti ovaj štab, koji je za to morao doznati tek po pripovijedanju i nevojničkim putem. Pravilan bi postupak bio da je smjes ta poslan izvještaj i zatražene direktive o postupku, a istovremeno se počelo raditi na organiziranju pre t resanja toga slučaja među partizanima toga kra ja , te među narodom. Trebalo je osigurati odmah raskrinka-vanje, te donijeti rezolucije kako part izana tako i naroda.

Da bi se poboljšao rad, podređeni će štabovi redovno sedmično slati izvještaje komesara, kako o njihovom radu u odredima tako i o odnosu partizana i naroda. Isto tako treba hitno poslati izvješ ta j o dosadašnjem radu.

. S obzirom na sve to, partizani se t reba ju brinuti da na oslo-bođenom teri tori ju narod bude u mogućnosti da slobodno bira osobe svog povjerenja a da eliminiraju sumnjive elemente. U tu svrhu najbolje je da se partizani obrate na polit, l jude mjesta (razumije se, takvih političkih grupacija koje su dosljedne na liniji narodno-oslobodilačke borbe) i na ostale ugledne ljude, te da na ove prenesu težište organizacije ovog oblika civilne vlasti. Time će baš i mobili-zirati širi krug ljudi. Drugo je shvaćanje naročito opasno u nacional-no mješanim selima i hrvatskim selima onog k r a j a gdje Hrva t i još ne sudjeluju masovno u borbi. Tamo ovakvi odbori, uslijed tog po-grešnog shvaćanja, pre ts tavl ja ju kakvu takvu vlast za srpski dio stanovništva, dok se hrvatski dio stanovništva prepušta da ostane bez ikakve vlasti i perspektive; tu se međutim upravo pruža prilika čvršćeg približavanja i povezivanja s tim dijelom stanovništva. Na primjer treba tu pokušavati s tvara t i odbore na pitanjima kao što su sječa drva, putevi, dječja obuka itd., a koja pi tanja su od inte-resa i za to stanovništvo.

Kako su ova dva pogrešna shvaćanja velika zapreka u svla-davanju i prevladavanju glavnog nedostatka u radu naših narodno-oslobodilačkib partizanskih odreda, to treba s n j ima što prije likvi-dirati.


Polit, komesar V. Katić


262

B R . 94

UPL'TSTVO GLAVNOG ŠTABA NOP ODREDA HRVATSKE OD 25 PROSINCA 1941 GOD. ZA ORGANIZACIJU OBAVJEŠTAJNE

SLUŽBE1

GLAVNI ŠTAB NARODNO-OSLOBODILACKIH


26/41 25/XH. 1941

UPUTA ZA ORGANIZACIJU POLITIČKE O B A V J E Š T A J N E SLUŽBE

Nepr i j a t e l j ni je uspio da oružanom intervenci jom slomi naše oružane snage, a ni je mu to uspje lo ni političkim manevr ima ni raz-ličitim lažnim obećanj ima. Što se jače širi narodno-oslobodilački po-kret , to se jače zaoš t rava borba kako v o j n a t ako i politička. Kad pro-t ivnik ni je uspio da nas slomi divl jačkim pa l jen jem sela i ub i jan jem djece i žena, kad n i je uspio da slomi s t rahovi t im te ro rom pozadinu ko ju on kontrol i ra , pokušava ju sada faš is t ički okupator i i n j ihovi domaći plaćenici da nas uniš te novim metodama. Oni o rgan izu ju aten-t a t e na i s taknute borce nacionalno-oslobodilačkog pokre ta i pokuša-v a j u da u naše redove ubace svoje agente , koj i bi svojim razornim d je lovan jem oslabili borbenu i mora lnu snagu narodno-oslobodi-lačkih par t izanskih odreda . O r a d u takovih agena ta imamo cijeli niz dokaza. U Lici izdajnički plaćenički elementi ubili su političkog ko-mesara Ličke grupe par t izanskih odreda d r u g a Marka O r e š k o v i ć a . . . Slični elementi namjerava l i su da izruče us t a šama jednog par t izana na koga je bila raspisana n a g r a d a oćf 100.000 kuna. Osim takovih otvorenih napada , služe se fašist ički agent i i d rugim metodama u namje r i da razbi ju čvrs t inu naših odreda i n j ihovu čvrs tu poveza-nos t sa civilnim s tanovniš tvom. Tako su sazivali skupšt ine na koj ima su tražili obus tavu borbe preko zime, a naroči to borbu protiv Tali-j ana . Tražili su da »narod« sam bira vo jne rukovodioce. Pokušava ju ubaciti nacionalnu mržn ju između par t izana Srba i H r v a t a . Na mje-s t ima gd je se je uspješno uspos tavl ja la veza sa h rva t sk im i musli-manskim selima, pokušavali su na razne načine ponovno raspal i t i na-cionalnu i v j e r sku m r ž n j u među civilnim stanovništvom. Bilo je po-kuša j a , a nema s u m n j e da će ih biti još i više, da protivnik namje rno ubacu je desničarske i u l t ra- l i jeve političke parole, u namje r i da oslabi

1 Uputstvo je umnoženo na šapirografu.

263

jedinstveni narodno-oslobodilački f ron t . Protivnik pokušava da snagu naš.h odreda slabi š irenjem raznih poroka, kao pljačke, pi-jančevanja i ka r t an ja .

Sve su to metode kojima se protivnik služi već danas, a kojima će se služiti sve više, čim naš pokret i naša snaga budu jači. Kad ne može da nas slomi izvana, pokušava da nas razbije iznutra.

Da bismo t a j rad uspješno spriječili i u zametku onemogućili podlu rabotu fašističkih plaćenika, mora ju komesari, komandanti i partizani da razviju veliku političku djelatnost i budnost. Ali to neće biti dovoljno. Za t a j rad t reba organizirati posebnu službu, u kojo j će se drugovi za to određeni posvetiti isključivo pronalaženju i ras-kr inkavanju petokolonaških i tuđinskih agenata u našim redovima. T a j zadatak treba da vrši POLITIČKA OBAVJEŠTAJNA SLUŽBA.

Organizacija političke obavješ ta jne službe: U svakom batal jonu i višim štabovima treba postaviti poli-

tičkog obavještajnog oficira, koji će obuhvatiti u svoj dje lokrug sve vojne jedinice i sve civilno stanovništvo svog područja, dok se ne organizira civilna obavješ ta jna služba, koja će kasnije preuzeti ci-vilnu službu.

Rad političkih obavještajnih oficira mora u svakom pogledu biti u skladu sa narodno-oslobodilačkim karakterom naše borbe. Za t a j rad se mora ju određivati dobri, povjerlj ivi i iskusni drugovi, koji mora ju posjedovati dovoljno političko znanje i iskustvo za povjereni im rad.

Za svoj rad u četama, odijeljenim vodovima, selima i mjest ima imati će obavješ ta jni oficiri svoje povjerenike.

Povjerenici mogu biti raznovrsni, već prema zadaćama koje t reba da vrše i prema njihovim kvalitetima. Mogu to biti drugovi potpuno upućeni u posao koji stalno vrše, mogu biti uzimani samo za pojedine zadatke, mogu biti iskorištavani kao povjerenici a da sami ne znaju kakvu ulogu vrše, a konačno, može se za tu svrhu na zgodan način iskoristiti samog protivnika, obećavajući mu razne usluge. Rad obavješ ta jnog oficira ovisit će mnogo o tome kakove će si l jude izabrati za povjerenike. Rad povjerenika je t a jan , za n j ih se ne zna. Oni t a j rad obavl ja ju uz druge dužnosti, tako da su što manje primjetlj ivi. Povjerenik radi tako da posmatra ili slijedi pro-tivnika izvana ili da se uvlači među protivničke agente. Samo za takav rad treba oprezno odabirati najspretni je drugove.

Obavještajni oficir mora biti dobro upoznat sa svime što se u njegovom području događa. Za svoj rad odgovara svome koman-dantu i komesaru, a održava stalne veze sa političkim obavješta jnim oficirom više komande, koji mu da je uputstva za rad.

Sav rad u .obav j e š t a jno j službi odvija se sistematski, temelji to i bez žurbe. Nije najvažni je uhvati t i sitne protivničke agente ili iz-vršitelje, nego prave kolovođe i Organizatore. Ako se naiđe na rad

264

protivnika, ne treba odmah intervenirati , jer nam otkriveni protiv-nički agent nije više tako opasan, i već prema potrebi odredit ćemo momenat njegovog hapšenja . Takve agente treba vješto prat i t i i hvata t i njihove veze i organizaciju. Hapšenju pristupati onda kad je s tvar sazrela ili kad iziskuju same prilike.

Kad se radi o ličnostima koje su poznate široj javnosti, bilo među partizanima bilo među stanovništvom, t reba poduzeti široko raskr inkavanje rada takovih ljudi. Treba im skinuti podlu masku s lica. Da li će se to vrši t i pri je ili poslije hapšenja, to ovisi o kon-kre tnoj situaciji. Osude, presude i kazne u takvim slučajevima javno objavljivati uz političko raz jašn jen je .

Politički obavješ ta jni oficir polaže računa o svom radu svom pretpostavljenom komandantu i komesaru, kojima podnosi svoje iz-vješ ta je , upoznava ih sa tokom ispitivanja i prima od nj ih potrebna uputstva. U slučajevima veće, a naročito političke važnosti, t reba odmah obavijestiti više komande, koje će u konkretnom slučaju od-lučiti da li je potrebna i nj ihova intervencija.

Obavještajni oficir viših komanda sazivat će povremeno pod-ređene obavješ ta jne oficire, dajući im konkretne upute za način rada , crpući iskustva iz rada na različitim područj 'ma.

Svake sedmice i mjeseca sas tavl ja obavješ ta jni oficir izvješ ta j višoj komandi i podnosi ga svom komandantu na potpis. Više ko-mande izdaju povremeno nižim jedinicama biltene, u kojima ih upo-znavaju sa radom protivničkih agenata i načinom rada protiv n j ih .

Suđenje nad krivcima vrši sud, koji se sastoji od komandanta , komesara, sudskog oficira i obavješ ta jnog oficira.

Organizaciji političke obavješ ta jne službe treba pristupiti čim pri je i posvetiti j o j naročitu pažnju, je r aktivnost protivnika posta je sve veća.

Izvješta j i mora ju biti točni i iscrpni.


Politički komesar Komandant Vlado Katić v. r. Ivo Vladić v. r.

(M. P.)

2 6 5

BR. 9 5

POZIV KOMANDE NOP ODREDA KORDUNA I BANIJE OD 25 PROSINCA 1941 GOD. ŠTABU GRUPE NOP ODREDA ZA LIKU

NA JEDNOMJESEČNO BORBENO TAKMIČENJE1


25-XII-41

KOMANDANTU G R U P E PARTIZANSKIH ODREDA L I K E

Druže komandan te ! U ime par t izana, komandira i komesara par t izanskih odreda

Korduna i Bani je pozivam part izane, komandire i komesare grupe part izanskih odreda Like na d ruga r sko borbeno n a t j e c a n j e : ko će nepr i ja te l ju u toku od 1 j a n u a r a do 1 f e b r u a r a nani je t i veće gubitke.

Naši uspjesi u toku od 6 dana jesu 170 zarobljenih karabina , 12 puškomitra l jeza i j edan bacač mina i mnogo drugog mate r i j a la .


Komesar Komandan t

BR. 96

NAREĐENJE KOMANDE NOP ODREDA KORDUNA 1 BANIJE OD 25 PROSINCA 1941 GOD. KOMANDI DRUGOG BATALJONA

ZA OPSJEDANJE VELJUNA I PERJASICE


25-XII-41


I ba ta l jon je razoružao Vojišnicu i sada vrš i ops jedan je Vojnića i Krn j aka , a ti sa svojim snagama Vel jun i Per jas icu . Rasporedi snage tako da za ops jedanje Vel juna ne upotrebiš potpuno dvije čete, nego da t i os tane jedan dio slobodan za svaki s luča j . N a s t o j svim sredstvima da likvidiraš š to pr i je jednu od dvi ju tačaka . Ne

1 Redakcija posjeduje kopiju pisma.

266

zaboravi da pošal je te ba r jednu uda rnu grupu na Dugu Resu, a od-red Dubrave neka ma g d j e prekine s a o b r a ć a j na pruzi b a r za 5 mi-n u t a ; to želim reći — da je veoma važno t a j s aob raća j uznemiravat i zbog samog Gorskog K o t a r a i Like.

IV ba ta l jon uspješno vodi i da l j e borbu i nanosi nepr i ja te l ju gubitke. Tal i jani se do sada drže pasivno.

U ovo nekoliko dana zarobili smo oko 170 karabina , 12 puško-mi t ra l jeza i j edan bacač mina, i to s a m o na te r i to r i ju I i IV ba ta-l jona, a podaci iz III i Bani je mi nedos ta ju .

Obraćam ti ponovo pažn ju na Cetin Grad.


Komesar K o m a n d a n t o tsu tan Ivan Manola1

Druga F r a n j u Pavičića2 ko j i je emigr i rao iz Ogulina uputi u tvo ju 1 četu, a oni neka ga t a m o upotrebe za koj i bilo rad.

BR. 97

UPUTSTVO GLAVNOG ŠTABA N O P ODREDA H R V A T S K E OD 26 PROSINCA 1941 GOD. O RADU I ZADACIMA O P E R A T I V N I H

OFICIRA 1


HRVATSKE Br. 27./41

26. XII . 1941 god.

OPERATIVNIM OFICIRIMA

Osnovne zadaće operat ivnih oficira jesu slijedeće:

I. U de ta l j e i z rađu ju komandantove, odnosno komandirove direktive i naredbe, te sli jede nj ihovo izvršenje.

II. Neprekidno ima u pregledu, a pomoću informat ivne službe, nepr i j a te l j sko k r e t a n j e i n a m j e r e kao i pokrete i d je lovanje svojih jedinica. Zabil ježava sve izvršene pokre te i operacije.

1 Srećko Manola * Ranjen 1943 god., zatim obolio od tifusa i iste godine umro. 1 Uputstvo je umnoženo na šapirografu.

267

III. Neprekidno ispi tuje uslove i mogućnost i svih v rs ta ak t iv-nosti i operaci ja svojih jedinica.

IV. I z rađu je operaci jske planove za unapred predviđene ope-racije. Ti planovi i z rađu ju se na osnovi skice, a ko ja se obavezno skida na licu mje s t a . Skica se skida na te renu posmat ra juć i isti kako bi bila š to potpuni ja , točnija , i dopun ju j e se dobivenim podacima, koj i se m o r a j u sa više s t r a n a p rov je rava t i . Skica mora sadržava t i sliku te rena u odnosu na brežuljke, j a rke i doline, ceste, puteve kao i sve objekte koj i p reds t av l j a ju zaklon ili prepreku, pr is tupe i pro-laze kao i sve o lakšavajuće i o težavajuće činioce.

Tih planova mora biti uvi jek gotovih u š tabu. Sa izradom t ih planova izbjeći će se ubrzano i neposredno izviđanje i pr ipreme pred samom akci jom a što, otežava da se operaci ja izvrži sa iznenađe-njem, a š to je za nas , kao i za svako vojno d je lovanje , od presudnog značaja . Ubrzano i neposredno izviđanje omogućava nepr i ja te l ju da primijeti , pa čak i da dozna za naše n a m j e r e ; t ime se onemogući iznenađenje, a može i da potpuno onemogući izvršenje našega plana ukoliko nep r i j a t e l j primeni neophodne m j e r e os iguranja . Te planove t reba drža t i u na jvećo j ta jnos t i , pa čak i u samom š tabu mogu da ima ju uvid u n j ih samo ona lica k o j a učes tvuju u izradi.

V. I z rađu je nedje l jne i mjesečne operat ivne izv ješ ta je v išoj komandi, a podnosi ih na potpis komandan tu odnosno komandi ru .

VI. I zv ješ ta j i o važni j im operac i j ama t j . re laci ja t r eba biti de ta l jna . Ona sadržava uglavnom slijedeće točke:

a) skice terena, b) raspored svojih i nepr i ja te l j sk ih snaga pred samu borbu, c) znatn i j i o lakšavajući i o težavajući činioci u pr ipremi i u

toku same borbe, d) vremenske prilike i n j ihov u t i c a j na borbu, kao i doba dana , e) sa t početka i svrše tka operacije, f) znatni j i o lakšavajući i o težavajući činioci u toku operaci je

i m je re koje su poduzimane sa s t r a n e rukovods tva operacijom, g) p r imje r i dobroga i lošeg d r ž a n j a pojedinaca par t izana, ko-

mandi ra i komesara , h) glavni cil j operacije, i) rezu l ta t u odnosu na glavni cilj, te gubitci sa naše s t r a n e i

sa s t rane nep r i j a t e l j a uopće.


Polit, komesar V. Katić-

Pomoćnik komandan ta i oper. of ic i r M. Snagić Seljo3

(M. P.) ,3

2 Vladimir Bakarić 3 Narodni heroj Franjo Ogulinac-Seljo

268

Fotokcpija dokumenta br. 97

B R . 98

N A R E Đ E N J E GLAVNOG ŠTABA N O P ODREDA HRVATSKE OD 26 PROSINCA 1941 GOD. ŠTABOVIMA PARTIZANSKIH ODREDA ZA P R I L A G O Đ A V A N J E AKCIJA I RADA ZIMSKOM V R E M E N U

I USLOVIMA 1

GLAVNI STAB NAR. OSLOBOD. PARTIZ ODREDA

HRVATSKE Br. 28./41

26. XII . 1941 god.

KOMANDANTIMA I KOMESARIMA PARTIZANSKIH ODREDA

Od zadnjeg s a v j e t o v a n j a u G. š. H.-u ni je još st igao ni jedan operacioni i zv ješ ta j . Svakako je sn i j eg otežao veze, ali se ni u kom s lučaju ne smi je dozvoliti da se veze dul je vremena ne uspostave. Treba poduzeti sve mje re da se kur i re snabdi je s potrebnim sred-s tvima za prebacivanje i po velikom sni jegu (sk i je ) . Ako bude po-trebno, t r eba upućivati i nekoliko ku r i r a zajedno.

Izvršenje operat ivnih zada taka će svakako usl i jed sni jega biti otežano, ali ni u kom s lučaju se ne smi je dozvoliti da operacije pot-puno pres tanu . Međunarodna s i tuac i ja je za nas u sadašn j im momen-t ima vrlo povoljna i izaziva kod prot ivnika jako kolebanje ko je mo-ramo nas to j a t i da iskorist imo.

Akcije t reba pri lagodit i zimskom vremenu. Treba se pobrinuti za odgovara juće mask i r an j e (bijeli plaštevi) po uzoru marokansk ih plaš teva sa kukul j icom. Podilaženje k ciljevima napada t reba vrši t i postepeno da se par t izani previše ne z a m a r a j u . Na akci je t reba vo-diti samo na jnužn i j i b r o j pa r t i zana snabdjevš i ih sa š to bol jom odje-ćom i obućom.

Snijeg će znatno otežat i i k r e t a n j e nepr i ja te l ja , a t ime i n je-govo snabdi jevanje . Treba svim si lama nas to ja t i da se to snabdi-jevanje onemogući. Treba pos tav l j a t i dobro maski rane zasjede u š to većoj blizini nepr i ja te l j sk ih posadica, i s talno ih uznemiravati .

Slobodno vr i jeme koga će sada biti više t reba iskoriš tavat i na intenzivan politički rad među par t izanima, a isto t ako na kul turne

1 Redakcija posjeduje primjerak naređenja koji je umnožen na šapirografu.

271

i zabavne priredbe. Ne smi je se dozvoliti da par t izani besposleno s jede po logorima, j e r bi to slabo u t j eca lo na mora l i raspoloženje.

Izvi jest i te o v a j š t ab o svim m j e r a m a koje s te poduzeli za osi-g u r a n j e vojne i političke d je la tnos t i tokom zimskih mjeseci .


(M. P. ) Polit , komesar Komandan t

V. Katić- Ivo Vladlć3

BR. 99

IZVJEŠTAJ GLAVNOG ŠTABA NOP ODREDA HRVATSKE OD 2 6 PROSINCA m i GOD. VRHOVNOM ŠTABU NOP ODREDA JUGOSLAVIJE O OPERATIVNOM PLANU I ZADACIMA PARTI-

ZANSKIH ODREDA KORDUNA. BANIJE I LIKE1


HRVATSKE Br. 29/41

26. XII. 1941 godine

VRHOVNOM ŠTABU NARODNO-OSLOBODILAČKIH PARTIZ. ODREDA J U G O S L A V I J E

Dodatak izv ješ ta ju sa s a v j e t o v a n j a G. Š. H. od 13. XII. 41.2

Glavni dio s av j e tovan j a posvećen je izradi operacionog plana za Kordun, Bani ju i Liku. Pos tav l jene su zadaće za čišćenje te rena u n u t a r svakog spomenutog područ ja , i postavl jene smjernice za s tva-r a n j e većeg oslobođenog ter i tor i ja , ko j i se nalazi na granici Korduna i Like.

Kordun je dobio zadaću da očisti uporne točke nepr i j a te l j a , ko je se nalaze razasu te između man j ih ili većih oslobođenih predje la . Te su točke sl i jedeće: domobranska posada u Vojišnici, domobran-ska posada na Vojnić-kolodvoru, veća žandarmer i j ska p o s t a j a u K r n j a k u , žandarmer i j ska i domobranska p o s t a j a u Veljunu, žandar-mer i j ska i domobranska pos t a j a u Per jas ic i , domobranska posada

5 Vladimir Bakarić * Ivo Rukavina 1 Redakcija posjeduje kopiju izvještaja. s Vidi dok. br. 59.

272

kolodvor Utinja, te žandarmeri jska i domobranska posta ja u Cetin Gradu. Konačno je, u slučaju povoljnih mogućnosti, predviđen napad na Vojnić, u kome se nalaze Talijani, žandari, ustaše i domobranci. U isto vrijeme s napadima na te posade predviđeno je razaranje svih cesta i telefonskih veza na Kordunu, kao i pruge Karlovac— Caprag.

Banija je dobila zadatak da likvidira dvije žandarmerijske sta-nice u Dvorskom srezu i da prodire prema Dvoru i Uni. Također je dobila zadatak da razara sve ceste i prugu Glina—Caprag.

Ličani su dobili zadatak da likvidiraju tal i jansku posadu od 200 ljudi u Lapcu, da očiste Plitvička Jezera, Pr i jeboj i Ličko Pe-trovo Selo, i tako t a j teren povežu sa oslobođenim terenom, koji se prostire do blizine Vrhovina. Dobili su također da ruše ceste i da stalno vrše prepade na ličku prugu. Dalje im je stavljeno za zadatak da odmah pristupe oduzimanju oružja koje se nalazi kod civila, a kojeg ima vrlo mnogo.

Sve operacije su trebale biti završene do 1 j anuara 1942 god. Iza toga bi se pristupilo čišćenju centralne zone saradnjom kordu-naških, ban jskih i ličkih odreda. Ta centralna zona bi obuhvatala srezove Caz :n, Dvor i S lunj i povezivala bi međusobno oslobođeni ter i tor i j u Lici, Kordunu i Baniji.

Za čišćenje centralne zone je predviđeno formiranje t r i ju jurišnih ba ta l jona : jednog u Kordunu kod Široke Rijeke i dva u Lici, jedan kod Plitvičkih Jezera, a jedan u Lapcu.

Izvođenje ovih operacija će svakako biti otežano i usporeno uslijed velikog snijega koji je zapao u t im predjelima. Zbog istog uzroka nisu nam stigli još izvještaj i o dosadašnjem izvršenju ope-racionog plana. Prema neslužbenim izvještajima, izvršen je napad na domobrance koji su vozili hranu za posadu u Vojišnici. Tom pri-likom je zarobljeno 25 pušaka i 1 puškomitraljez. Posada iz Vojišnice se povukla u Karlovac. IV kordunaški batal jon je napao Vojnić-kolcdvor i došao do 7 puškomitraljeza i 76 karabina. Pruga između Karlovca i Capraga je na mnogo mjes t a teško oštećena. Između Gline i Pet r in je su uništeni kilometri pruge. Ličani su survali jedan vlak i očistili Plitvička Jezera. Kao što sam naglasio, za sve ove operacije još nemam točnih službenih obavještenja.

Među domobranima i kordunaškim posadama se primjećuje jako kolebanje i neraspoloženje za borbu. Na više mjes ta su domo-branski oficiri tražili pregovore s našim snagama. Pr i razoružanju žand. postaje u Zirovcu (kotar Glina) su t r i žandara sarađivali na razoružanju i stupili u partizane.



18 Zbornik tom V, lenj 2 273

BR. 100

PISMO GLAVNOG ŠTABA NOP ODREDA HRVATSKE OD 26 PROSINCA 1941 GOD. CENTRALNOM KOMITETU KPH

G. Š. 26. XII . 41. Dragi drugovi,

Naše obećanje da ćemo vam poslat i kur i ra u na j skor i j e vr i jeme nismo mogli održati , je r naši l judi nisu mogli dobiti propusnica. Još smo u prošlu s r i jedu pripremili sve i uput. l i l jude da za t raže pro-pusnicu, ali im to do danas nije uspjelo. Moramo se s toga pobrinut i da tu vezu bolje os iguramo.

Mi smo ovog t j edna imali visok snijeg, koj i nas je odrezao od svih naših š tabova, pa s toga nismo dobili nikakvih novih i zv ješ ta ja 0 akc i jama. Bojimo se da će ovo vr i jeme omest i one zamišl jene akcije, koje smo već počeli pr ipremat i . Iz i zv ješ ta ja o s av j e tovan ju 1 dodatka k tomu izv ješ ta ju v id je t ćete o ko j im se s tva r ima radi . U svakom se s lučaju bojimo da će vr i jeme uspori t i tok operaci ja . Ipak smo još juče primili neslužbenu vi jes t da su naši uspjeli razo-ružat i Vojnić-kolcdvor i t em pril ikom dobili 7 puškomit ra l jeza i 76 karabina . Znači da ih ni je sn i jeg smetao ili da im je t amo manj i . Pr iča se da je tom prilikom komandan t (oficir) dao naređenje za p reda ju , ali da ga je na to jedan u s t a š a vojnik ustri jel io. T a j je u s t a ša navodno po našima uhapšen. Ivo1 se vra t io s putešes tvi ja , a u skoro se vr i jeme misli opet otput i t i . Seljo2 bi t rebao posjet i t i Pr i -morsko-goranski odred. U međuvremenu se bavimo organizacionim pi tan j ima, pa smo izdali niz uputa , čije kopije vam u prilogu šal jemo.

Sad na jp r i j e da vam uput imo niz molbi. Trebao bi nam jedan dobar rad 'o na ba ter i je . Ne možemo se služiti s ovima, j e r se svakim t r anspo r t i r an j em pokvari . U ovom ih s i romašnom k r a j u nema, a ono nešto što ih je bilo već su naši zaplijenili i uspjeli pokvari t i . Mi bismo mu osigurali dobar prenos. Trebamo zatim konca svih v r s ta . Naro-čito nam treba crvenog, bijelog i plavog za naše par t izanske kape. Trebali bismo zat im nekoliko par i sk i j a za naše kurire , j e r nam se skoro dogodila nesreća. Oficir za vezu Pr imorsko-goranskog P. O. išao je pješice kroz Kapelu, pa je na cesti skupa s kur i rom pao u nesvijest , a kad su se povrati l i morali su se vraća t i da bi posudili negdje skije. Inače nam nije moguće održavat i veze. Namislili smo ih doduše traži t i od Gorskog Kota ra , ali kako nemamo s n j im veza moramo se pr i je toga obrat i t i na vas. Ivo vas je nekoliko puta tražio da mu nabavi te vojnih kn j i ga svake vrs te , ali još niš ta n ismo

1 Ivo Rukavina * Narodni heroj Franjo Ogulinac-Seljo

274

primili. Knj ige su nam zaista vrlo potrebne radi obučavanja kadrova. Šalj i te sve što možete dobiti. Mi smo počeli t raži t i preko nekih naših veza, ali i to nikako ne de. Ovom vam prilikom šal jemo našu s t a ru mašinu na popravak. Za s t r o j za umnažan je t rebamo glicerina.

U velikoj smo potrazi za l i ječnikom. Poša l j i te nam odmah onog šepavog3 koj i se bio onomadne sam javio. Kad već kor is t te ovy javku, mnogo bi bolje bilo da s te nam n jega poslali nego ovolike part izane. Konspirator 4 neka usput potraži Bonku,5 za ko ju pr i lažemo pismo n jenog brata ," pa neka je nagovor i da i ona dođe ovamo. Ona je neka medicinarka zadn je godine, pa bi mogla koristi t i . O n a j šepavi neka dođe odmah. Dobro bi bilo da preko liječnika propi tate za Goldnera7 i Petreševića," koji su obojica bili liječnici na in te rno j kli-nici, pa da ih pokušate nagovori t i da i oni pođu ovamo.

U našem smo radu naišli na podosta ne razumi jevan ja odnosa P a r t i j e i par t izana, pa bismo vas molili da na pa r t i j ska rukovodstva upu t te jednu okružnicu o tom p i t an ju . Dešava nam se naime prilično s talno da mnogi par t . sekre ta r i (kotarski , pa ponekad i Slavko") umi je ša ju neposredno svoje prs te u rad par t izanskih odreda i ondje gd je je već vojna organ 'zac i ja prilično uspostavl jena , pa dolazi do pril čno velikih zbrki. Is to se t ako dešava ju slučajevi da se neki drugovi ne usuđu ju kri t izirat i komandan te pred vojnim fo rumima , pa onda angaž i ra ju čitavu par t . organizaci ju za borbu protiv koman-dan t a pri je nego što je sve poduzeto da p i tan je n jegovog sk idan j a eventualnog dozrije. U redove se par t izana u zadnje vr i jeme javi lo ponešto muslimana, pa smo počeli misliti o nj ihovim oznakama. Ja sam bio miš l jenja , da nose napros to part izanke, a Ivo je miš l j en ja da nose fesove s ostalim par t ' zansk im oznakama (crvena zvijezda i obje t robo jke ) . Ovo bi r j e š en j e bilo od dobrog propagandis t ičkog efekta . Molimo vas da nam vi pošal je te svoje mišl jenje o tom p i tan ju . I s to vas t ako molimo da nam kažete nekoliko imena naših dobrih drugova čijim bismo imenima mogli krs t i t i pojedine ba ta l jone .

Ukoliko znadete nepr i ja te l jeve namje re za ovu zimu, molimo vas da nas što podrobni je obavi jest i te .

Po obavješten; ' ima od OK, u Karlovcu se provala proširila. Drugar ica je Milka10 s Grgom1 1 o tpreml jena u Zgb.12 Svileni13 je

3 Dr Ivica Pav'.etić 4 Dragutin Salli 6 Dr Bogdanka Oreščanin • Bogdan Oreščanin 7 Dr Milan Goldner 8 Dr Berislav Petrešević 8 Narodni heroi Ivo Marinković-Slavko

10 Narodni heroj Nada Dimić 11 Marijan Cavić 11 Zagreb 15 Ing. Bartol Petrović, nije bio uhapšen, uspio je pobjeći.

18« 275

pao. Pao i mjesn i sekretar ,1 4 pa se doktor boji da je i vaša javka pala (za koju je znao Svileni). Više je l judi pobjeglo u P . [ e t rovu ] Goru. Uglavnom je na policiji pr ičala Mira1 5 iz Naroma 1 6 (Čuić). Nisu je niti tukli . Usli jed toga j o š i one s tvar i nama upućene leže na jednom mjes tu i imamo muke da do n j ih dopremo. Prova la je i u Ogulinu. Pohapšeno je više l judi , a čini se da je uhapšen ili u bi jegu i o n a j ko jega vam Slavko u priloženom pismu nudi kao javku.

OK kaže da je s vama izgubio svaku vezu, pa nam je dostavio sva priložena pisma da vam ih pošal jemo s našim kur i rom.

Uputili smo u Bani ju d r u g a I l i ju Gromovnika (Ivo H. 1 7 ) , koji n a m je došao iz Gorskog Kota ra , a koj i je speci jal is ta za popravak vlakova (»Par t izan« 1 8 ) . Kažu n a m odanle da je Kalcu19 obećano iz Bosne 500 kg eksploziva, pa vas molimo da tu s t va r os igurate ukoliko je realna.

In t e re san tna je po java da su zloglasni us taše iz Maje objesili na jednom raskršću ceduljicu s pozivom da u n j ih ne diramo, pa da nit i oni neće u nas.

Dobro bi bilo da kur i ra provodite s ćaškom, a i ma te r i j a l da počnete s lat i u kufe r ima ili slično. Nama biste mogli t akođer poslati mate r i j a l za kufe r .


Pošal j i te : 2 tube »Pelikanola«, kvačica za a k t a .

14 Sekretar Gradskog komiteta KPH Karlovac, Stevan Gojak. 15 Mira Čuić " Narodne pomoći 17 Narodni heroj Ivan Hariš, poručnik španske republikanske

vojske. 18 Ivana Hariša u Spaniji su zvali »Partizan«, a riječ popravak

ironično je rečena. " Juraj Kale

276

B R . 101 !

NAREĐENJE GLAVNOG ŠTABA NOP ODREDA HRVATSKE OD 27 PROSINCA 1941 GOD. ŠTABU GRUPE NOP ODREDA ZA LIKU

ZA RASPORED UPUĆENIH DRUGOVA I DOSTA V I J A N J E IZVJEŠTAJA'


HRVATSKE Br. 30./41

27. XII. 1941 god.

KOMANDANTU LIČKE G R U P E PARTIZANSKIH ODREDA

Upućujemo vam 5 d rugova i j ednu drugar icu iz Zagreba, i jednog d ruga iz Korduna . Kako smo govorili na sav je tovan ju , upo-trebi te drugove za dva u d a r n a ba ta l jona koje fo rmira te .

Iz Korduna vam upućujemo d r u g a Antu B jelića,- koj i je bio komesar I ba t a l jona K. P. O Upotr i jebi te ga kao operat ivnog oficira u ba ta l jonu ili kao vodnika. Pos j edu je nešto vo jnog znanja i upotrebl j iv je, samo ga u s luča ju potrebe malo gurnut i .

Drugar icu 3 upotrebi te za r a d u š tabu Grupe ili je s tavi te na raspoloženje OK-u za rad među ženama.

Jedan od upućenih drugova 4 je bolestan, dobivao je pneumato-raks. D a j t e mu lakši rad, u kancelar i j i ili u tehnici.

Debeloga ne mećite na polit 'čke dužnosti . Njegovo izdizanje može uslijediti tek onda ako se pokaže dobar u va t renim krš ten j ima , znači počinje kao par t izan s puškom.

Potvrdi te da li su vam stigli svi do sada upućeni drugovi , s ovom grupom ih je 16.

Gleda j te udesiti javku t amo negdje kod vas t ako da ne m o r a j u svi dolaziti ovamo.

Nisam mogao da odem k vama u ono vr i jeme kako smo se dogovorili. Polazim k vama za nekoliko dana .

Os igura j t e kur i r sku službu, ne smi ju se dozvoliti prekidi. Pošal j i te opširne i zv ješ ta je o svemu što je do sada učinjeno,

od zakl jučaka sa konferenci je , bez obzira na to što ja t a m o dolazim.

1 Redakcija posjeduje kopiju naređenja. 2 Ante Kukuljan 3 Marija Soljan 4 Drago Bogdanić

2 7 7

Uputi te još dva s t r a ž a r a koje s te dužni poslati u G. Š. H. Prvi put s te nepravilno postupili da nis te drugove upozorili kamo idu, t ako da nisu sobom ponijeli pot rebne s tvari .

Što s te poduzeli da sredite prilike oko B r i n j a ? Pošal j i te svakako i zv ješ t a j iz područ ja političke obav ješ t a jne

službe. SMRT FAŠIZMU — SLOBODA NARODU!

Polit , komesar Komandan t

BR. 102

N A R E Đ E N J E GLAVNOG ŠTABA NOP ODREDA I1RVATSKE OD 27 PROSINCA 1911 GOD. ŠTABU PRIMORSKO-GORANSKOG ODREDA ZA BOLJE ODRŽAV ANJE VEZA I DOSTAVLJANJE

IZVJEŠTAJA1


HRVATSKE Br. 31/41

27. XII. 1941 god.


Na zadn jem sav je tovan ju G. Š. H. pos tavl jeni su zadaci Kordu-našima i Ličanima. Vama još nisu postavl jeni zadaci, je r nisu bile točno poznate vaše prilike. Za k r a t k o vr i jeme polazi k vama opera-t ivni oficir ovog Štaba, koj i će vam pomoći na s ređ ivanju pril ika i koj i će vam postavi t i konkre tne zadatke.

Već ima 10 dana š to smo prvog vašeg kur i ra uputil i u Drežnicu, ali se do d a n a s nije vrat io . To se ubuduće ne smije događat i . Uko-liko sni jeg bude smetao normalno j vezi mora te kurire snabdje t i sk i jama.

Po pr ičanju d ruga Slavka2 je s luča j Ili je Vergaša d rugač i j i nego š to ste nam vi to javili u izvješ ta ju . 3 Poša l j i te nam o tom slu-č a j u točan izv ješ ta j 4 . Upozoravamo vas da izv ješ ta j i m o r a j u biti točni.

Po prvom ku r i ru smo vam uputi l i 5.000 kuna , a sada vam upu-ću jemo da l jn j ih 5.000 kuna. Poša l j i t e potvrdu o primitku novca.

1 Redakcija posjeduje kopiju naređenja. 2 Narodni heroj Ivo Marinković - Slavko 3 Vidi dok. br. 44. 4 Vidi dok. br. 113.

2 7 8

Slavko nam je govorio o nekim p romjenama u vezi s kome-sarom, međut im u vašem izv ješ ta ju nema o tom ni riječi. Kompe-ten tan za r j e š a v a n j e takovih p i t an ja je samo G. š . H.

Izvijest i te nas š to je s Pr imorcima, jes te li uspostavili vezu s n j ima i kako s to j i s p i t an jem o n j ihovom sel jenju .

Da li vam je nešto poznato o sukobu domobranaca u Delnicama ? Šalj i te i zv ješ ta je i t o : operativni, komesarski , informat ivni i

obav ješ ta jn i . Pa r t i zan I l i ja5 se jav io u o v a j Š tab i upućen je na svoje novo

odredište. SMRT FAŠIZMU — SLOBODA NARODU!

Polit, komesar Komandan t

BR. 103

IZVJEŠTAJ POLITIČKOG KOMESARA GLAVNOG ŠTABA NOP ODREDA HRVATSKE OD 27 PROSINCA 1941 GOD. CENTRAL-

NOM KOMITETU KPH

27. XII . 41. Dragi d rugovi !

Organizaci ja našeg š t aba slabo napredu je . Ova j n a s je grdni sni jeg odrezao od svega svi jeta , pa smo sasvim bez veza. Inače smo pristupil i pozivanju oficira uz štab, pa ćemo postepeno izvršiti onu vašu sugest i ju . N a j g o r e je s Gorskim Kotarom. Tu nam nikako ne uspi jeva uspostavi t i nikakve čvrste veze. Ni je nam niti sasvim j a sna t a m o š n j a s i tuaci ja . Sve se naše direktive osnivaju gotovo isključivo na kordunaškim iskustvima, a tek ponešto na ličkim.

Na jveća je poteškoća u radu s h rva t sk im selima. Tu se nailazi na ogromno nerazumi jevan je kod drugova . U razgovoru s doktorom 1

kazao mi je ova j da misli kako bi u s lučaju naglog pobol j šan ja Is točnog f r o n t a v j e r o j a t n o došlo do k l an j a h rva t sk ih sela i da ne bi os tao živ nit i j edan H r v a t . Meni se čini da je to malo pre t je rano , ali da ima u tome mnogo istine. Usprkos r a d a polit, komesara (koj i su baš dobrim dijelom Hrva t i ) ide teško s razumi jevan jem politike p r idob i j an ja Hrva t a . Par t i zan i često i skor i š tava ju priliku kad nema komesara u četi da napišu po pisamce u kojem popr i je te paležem hrva t skog sela u s luča ju represa l i ja prema srpskim selima. Kad se komesar vrat i , ne j av l j a se pisac, nego se s tvar pokušava prebaciti na civilno pučanstvo. Tamo gd je je rad komesara nešto bolji, t amo se part izani odnose pravi lni je prema h rva t sk im selima, ali ih nikako

5 Narodni heroj Ivan Hariš 1 Dr Savo Zlatić

279

ne možeš pridobiti da pr is tupaju vrbovanju Hrva ta u partizane. Sve Hrvate su morale vrbovati više komande. Usprkos tih teškoća bro j Hrvata ipak raste, a sada se u priličnom broju jav l ja ju muslimani. Glavno će biti da se kod part izana odlučno prekine s otporom proti pr imanju Hrva ta u sve čete. To neće biti baš bog zna kako teško, ali treba na to naročito upozoriti komesare. Inače se ovdje situacija kod Hrvata prilično brzo mijenja . Mi smo ovdje ipak nekakva vlast, pa se moraju prema tome ravnati . Imali smo ovih dana jednu disku-sijicu. Selo Hrv. B laga j je pretežno ustaško selo. Stanovnici redovno doznavaju kad se naši iz vodova nalaze na akciji, pa iskorišćavaju priliku da pale srpska sela. Part izani traže da se to selo zapali. Mi smo se složili na tome da će se izdati letak u okolna hrvatska sela, kojim će se objasniti uloga toga sela, a onda da će se pristupiti pa-l jenju ustašk h kuća u tom selu.

Interesantno je i to da gotovo svagdje na Kordunu domobrani traže pregovore. Naši to redovno primaju, ali su u pregovorima uvijek vrlo kratki . Događalo se naime da su oficiri i žandari pr.stu-pali pregovorima i na račun par metaka zavlačili pregovore, dok nije došlo pojačanje. Sada se odmah s naše s t rane postavl ja p tan je razoružanja i konkretizira njihova pomoć. Nikakvih drugih prego-vora nema.

Sada da malo pređem na par t i j ska pi tanja . Bio sam na sjednici KK." Pošao sam onamo s doktorom, koji me je uveo i pretstavio. Od starih kadrova nema nikoga. Ranij i član OK iz tog k r a j a drag Kukić' je ubijen (to je ona j nagluhi) . . Ostali su ili uhapšeni ili se razbježali. Velika je većina članova regrut i rana iz partizana. Tako je i ova j sreski sastavljen većinom od partizanskih funkcionera. Ja sam im predložio da učine izvjesne izmjene, kako bi uvukli što veći bro j civila, što je već danas moguće. Nije im bila poznata direktiva o s tva ran ju općinskih jedinica, nego su ih stvarali po selima. Orga-nizac ja međutim nije nipošto takva da bi mogla dopuštat i jedinicu po svakom selu. Drugovi su prihvatili direktivu i provesti će reorga-nizaciju (koja nije baš naročito teška) . Manjak je još pril čno velik u shvaćanju ozbiljnosti. Previše amaterski shvaćaju svoje zadatke, a premalo osnovnu zadaću da baš oni mora ju ovdje organizirati sav život, pa i samu vlast. Tako su na pr. kod diskusije o ličnosti pret-sjednika sreskog odbora NOF diskutirali o čovjeku koji bi imao vremena, a mnogo manje o sposobnostima. O njegovom uredu nisu gotovo niti mislili, sve dok ja nisam na tome insistirao. Doktor mi je saopćio da OK misli formira t i odbor za čitav Kordun. Meni se ta s tvar čini u na jman ju ruku preuranjenom. Svoje sam mišljenje saop-

2 Odnosi se na Kotarski komitet Slunj. ' Nikola Kukić, prije rata bio organizacioni sekretar Okružnog

komiteta KPH Karlovac. Pred ustanak stradao u Veljunu za vrijeme ustaškog pokolja nad Srbima.

280

Fotokopija druge stranice dokumenta br. 103

-ćio doktoru. Rekao sam mu da ću pos je t i t i OK u skoro vri jeme, j e r ću mora t i skrenut i onamo. OK inače nema veze s vama, pa je n a m a poslao sve svoje s tvar i da vam ih dostavimo. Oni v a m ša l ju i zapis-nik one nazovi skupšt ine sazvane prot iv par t izana, a s t a n j e je kod nas takvo, da su oni tam<3 i pos t r i je l ja l i a t en ta to re na Ćanicu, ali n a m a do sada uopće nisu poslali n ikakvog izvješ ta ja . P rave se veli-kim mudr i jaš ima i ne nalaze potrebnim da se u nj ihove s tvar i netko miješa , pa niti GŠ. Ja sam već počeo dizati v a t r u i i s t j e r a t ću im ovakav pos tupak iz glave. OK ima inače n a m j e r u da izda ponovno onu brošuru o Par t i j i , a da je pr i je preradi . S doktorom sam se dogo-vorio da s tva r svakako pr i je dos tave vama, ili barem meni. Nisam nikako ht io pr i s ta t i da je izdaju samo na svoju odgovornost , je r i u samom OK ima tendenci ja nepravi lnog odnosa prema par t izanima. Oni naime ulaze di rektno i u na j s i t n i j a p i tan ja , koja spada ju na komande. Tako na pr . ne samo da d i sku t i r a ju neki članovi s jedini-cama o naredbama, recimo, komandan ta bataljorta, nego i diskuti-r a j u o tome t reba li ih izvršiti, iako nema nikakvog osnova da se s u m n j a u ispravnost komande. Doktor mi kaže da na nj ihovom po-d ruč ju ima 3000 p r imje raka pohran jene His tor i je ; 4 to je koliko ja znam, vlasništvo CK KPJ , ali, s obzirom na ogromnu potrebu tog ma te r i j a l a i na mogućnost ko ju CK ima da š tampa nove pr imjerke , ja sam miš l jen ja da bi t rebalo t a j ma te r i j a l s tavi t i u promet . OK t raž i svega 300 p r imje raka , a ja sam im već rekao da mogu uzeti 100 komada, a ostalo otpremit i na s igurno mjes to . Na vama je da im odobri te t ih 300 kom., a i ovih 100, koje će vra t i t i ako se vi s ovim ne složite.

Imam nekoliko pr ivatnih p i t a n j a ovdašnj ih ljudi, za ko ja molim da mi odgovorite, je r su l judi zaslužili.

Steinberger 5 s Pešćenice (Livadićeva 6) pi ta š to je s n jego-vom famil i jom.

Gal jer 0 pi ta znade li se što o n jegovo j braći. Drug »Part izan« (I l i ja Gromovnik) 7 mi je nešto pričao o nekom

većem sukobu između Tal i jana i domobrana, ali n i je znao nikakvih de ta l j a .

Komesarski rad je inače vrlo, vrlo slab. L jud i se doduše podosta mnogo bave zborovima među sel jacima, ali rad u jedinicama zapu-š t a j u . U Lici su počeli predavat i razvi tak d ru š tva i druge slične teme.

Od ljudi koji nam sada svakoga dana dolaze čuli smo da je pala j avka koju ste dali Ivi8 kao rezervu. Ne znamo kako je s ovom našom.

4 Odnosi se na Historiju SKP(b). 5 Adolf Steinberger, borac španske republikanske vojske, poginuo

kao komesar čete u borbi protiv četnika 1942 godine. 6 Vilim Galjer, poginuo kao komandir čete Trećeg kordunaškog

bataljona 1942 godine. " Narodni heroj Ivan Hariš 8 Ivo Rukavina

283

Mi smo dali i jednu i d rugu OK-u da si i oni uspostave veze. Mora t ćemo im poručit i da se n j ima ne služe. Tražio sam od doktora da odmah uspostave vezu s vama preko Pisarovine. Tuda im t reba i s lat i o n a j sani te tsk i mate r i j a l .

Ove l jude š to dolaze mogli biste opferet i t i da nam donesu soli. Inače nam je ta s t v a r vrlo, vrlo neprilična. Već svako zna gd je smo i izgleda da ćemo mora t i seliti. Ne možemo mjes to nikako osigurati , pa čak i od man j ih snaga. Što se tičs naših veza s vama, m o r a t ćete vi preuzeti daleko veći dio, je r naši ne mogu da dobivaju propusnice.

Pošal j i te n a m t inte za nal ivpera i soli. Noru'-' molim da mi svakako pošal je moje nalivpero i da mojima

kaže da sam živ i zdrav i da mi je dobro. Do sada smo ovdje prim li 16 ljudi. Ht je l i smo otvori t i kanal preko Ogul ina , 'a l i uslijed provale ne

možemo. Jučer je bilo i u ovom mjes tu nekakvo hapšenje , pa ne znamo hoće li zahvat i t i i naše l jude.

Za neli jepo p isanje ove mašine nosite vi odgovornost , j e r j o j niste stavili vrpcu ko ja j o j odgovara .

Ja se pomalo snalazim i sasvim mi je lijepo. Kaš l jem sve u šesnaest , ali to n i š ta ne smeta . Mogli biste m: poslati neš to gripo-hina, onu ku t i j u s t reptazola š to mi je ost».la kod gospoje i neš to kodeina.

Javi te mi svakako što je s Brkom.11 ' Čuo sam ovdje da je uhap-šena i n jegova drugar ica .

SMRT FAŠIZMU — SLOBODA NARODU! V"

Ljudi š to dolaze imaju pogrešno ime javke.1- I vi ispravi te u vašo j cedulji (4 je slovo a ) . Međutim Šuco13 je sasvim iskrivio ime.

Da j t e direktive za rad omladine. »Part izan« je o rgan OK, a ne Štaba.

Priloženo pismo da j t e Ivinom bra tu . Adresu da j em usmeno. Drugo pismo14 d a j t e adresa tu . Ivin b r a t t reba da t i odgovor.

P o k u š a j t e organizirat i prevoz l i te ra ture (knj ige Hrv. nakl. i kul t . ) ovamo.

Dolazeći nisu još imali nikakvih poteškoća, pa bi mogli doni-je t i i po koju kn j igu . Volio bih međut im da ovo s lanje obustavite, dok vam ne jav imo novu javku. 1 5

Pošal j i te mi i jedan ka lendar i tubu sindetikona.1 6

9 Zlata Šegvić. ubijena u ustaškom logoru 1942 godine. 10 Narodni heroj Rade Konćar 11 Vladimir Bakarić

Dane ili Danica Latas — Plaški 13 Antun Biber - Tehek 14 Redakcija nije pronašla ova pisma. 15 Tekst ispod pozdrava i parafa dopisan je mastilom. " Ova rečenica dopisana je olovkom.

284

B R . 104

IZVJEŠTAJ POKRAJINSKOG KOMITETA KPH ZA DALMACIJU OD 27 PROSINCA 1941 GOD. CENTRALNOM KOMITETU KPII O STANJU DALMATINSKIH ODREDA, IZVRŠENIM AKCIJAMA I VOJNO-POLITIĆKOJ SITUACIJI U KNINSKOM I DRNIŠKOM

KRAJU

Dragi drugovi, primili smo okružnicu- i vaše pismo od 22 XII.Ä

Poslali smo vam opširniji izvješ ta j 20-XII.4 Tog dana je imao da otputuje jedan drug za Zagreb ličkom prugom, ali kako je na is toj pruzi promet tog dana zaustavljen, poslali smo vam preko Sarajeva kurira sa izvještajem i posebnim pismom PK-a Centralnom komitetu KPH. Nadamo se da ste već primili. Sada vam javl jamo slijedeće: 1) O partizanskim odredima:

23 XH je došlo 18 žandara na P a n j (most na Cetini) da tamo uspostave novu žandarmeri jsku pos ta ju i to zbog partizana koji se u tom kra ju nalaze. Naš S 'njski odred je izvršio uspješan napad na stanicu, ubio dva žandara, jednoga ranio, a 15 ih zarobio skupa sa čitavom spremom i oružjem koje su sobom donijeli.

Solinski partizani su prošle sedmice likvidirali dva ustaše, koji su se u selu hvalili kako su u Livnu ubijali Srbe i govorili da će isto rad'.ti kad dođu u Solin. Partizani su to dočuli, dočekali ih i likvidirali.

O borbama Livanjskog odreda s Talijanima još nismo dobili izvještaj, te vas ne možemo ni ova j put izvijestiti š ta je u stvari bilo.

Šibenski odred od 110—115 ljudi, za koji smo vam zadnji put javili da je krenuo iz okolice Šibenika, doznali smo da je odred svr-šio u Lici. Svi su naoružani puškama. Mi nismo zadovoljni s time što je odred dospio u L 'ku. Naši odredi treba da vrše akcije i uopće razviju svoju dje la tnost na dalmatinskom terenu, dok su odredi sjeverne Dalmacije već drugi put svršili vani Dalmacije: ona j put u Drvar, a sada u Lici. Mi ćemo poduzeti sve da se vrate nat rag . Jedan od nas iz PK će ove sedmice ići u Šibenik.

Dobrovoljaca za u partizane kod nas ima sve više. Mobilizacija koju pokušava kod nas da provede Pavelić ide nam na ruku. Part i-zanske grupe, u vezi sa pozivima u ustašku vojsku, takorekuć, spon-tano niču u raznim mjes t ima Dalmacije. Formiramo i u Splitskom Polju partizanski odred od drugova koji se kri ju (ne vojnih obvez-

1 Original izvještaja je u rukopisu. a Vidi dok. br. 42. 3 Redakcija ne posjeduje ovo pismo. • Vidi dok. br. 78.

285

nika) . Po t reban nam je rukovodeći kada r odreda, osobito komandir i . Izkombinirali smo par t izanski š t ab za Dalmaci ju : d r u g Milić (Makso-španjo lac 5 ) , Vojin0 iz L ivna ; imamo u vidu d r u g a iz Omiša,7 ko jeg smo pozvali u Split, on je rezervni oficir i jedan od politički jačih drugova u Dalmacij i , te jedan od n a s iz P. K. Pr i takvom sas t avu mislimo da bi š t ab mogao samosta lno da rukovodi pa r t i zansk 'm borbama u Dalmacij i . Osjećamo da n a m još fal i j edan d r u g vojnički sposoban. Mi smo već tražili da nam pošal je te d ruga Nonvei lera (Španjolca — spl ićanina s) . Dodijelite nam n j ega ili nekog d rugog na ko jeg bi se kao vo jnog s t r u č n j a k a mogli osloniti. Kada ovoliko insist iramo, zna j t e da nam je zais ta potreban, a za par t izanski pokret, u Dalmacij i sada su izgledi mnogo bolj i nego su bili do sada.

Drugo p i tan je za koje t ražimo od vas s a v j e t a i pomoći odnosi se na s tav koji mi t reba da zauzmemo prema četnicima Kninskog i Drn ' škog k r a j a . Kninski k r a j je napučen srpskim življem (možda preko 90%) a Drniški 40%. Drug 9 koj i je poslan na rad u tom k r a j u piše nam o velikoj gladi i oskudici u živežnim namirnicama. Civilna v las t u Kninu je fo rmalno u s t a š k a ; u samom gradu ima dosta vo jske i žandara , ali ne smi ju da idu preko mosta , to jes t van g rada .

U okolici Knina prema sporazumu s Tal i jan ima — »imadu vlast« četnici, a t a l i j anska vojska opet sa svoje s t r ane drži red i uglavnome je za sada gospodar si tuacije, če tn ički odredi u selima oko Knina su pasivni i prema sporazumu s Ta l i jan ima ne vrše nikakve akci je . Na četnike kao i uopšte nad srpskim življem još j ak u t j e c a j imadu velikosrpski elementi. Iako se u raznim kra jev ima Dalmacije par t i -zanski pokret razvi ja pod našim rukovodstvom, u Kninskom i Drni-škom k r a j u domini ra ju velikosrbi. To je rezul ta t toga što u ran i j im god 'nama pa r t i j ske organizaci je uopće nije bilo. Danas već, djelo-mično uslijed po jačanog r ada pa r t i j ske organizacije, a djelomično uslijed događa ja u svi je tu , a naroči to hero jske borbe naroda Sovjet-skog Saveza i Crvene a rmi je prot iv osovinskih osvajača , očito se opaža da i u t im k ra j ev ima srpski elemenat počinje drukči je da po-litički misli. U Kninskom i Drniškom k r a j u n. pr . srpski seljaci i četnici s velikim s impa t i j ama govore o Sovje tskom Savezu, dapače i o komunis t ima Sovje t skog Saveza, ali vrlo loše misle o našim komu-nistima, j e r su im takvo miš l jen je o n a m a nametnul i n j ihovi vođe.

6 Maks Baće 9 Narodni heroj Vojin Zirojević, tada sekretar Okružnog komiteta

KPH Livno, ubijen od četnika 1942 godine. 7 Ferdo Gazin, kasnije komandant Mosorskog NOP odreda, zbog

izdajničkog i kukavičkog držanja u borbi osuđen na smrt od suda IV operativne zone i strijeljan 1942 godine.

8 Pokrajinski komitet smatrao je da se Gvido Nonveiller već vra-tio iz inozemstva, međutim on je došao u Jugoslaviju poslije rata.

9 Bruno Ivanović, upućen od Pokrajinskog komiteta KPH za D a l -maciju kao politički radnik, ubijen od četnika 1942 godine.

286

Opaža se i to da velikosrpski vođe sve više gube povjerenje srpskih masa i da mase proziru nj ihovu protunarodnu politiku i izdajničku ulogu. To se je pokazalo n. pr. i povodom proglašenja blokade Knina sa s t rane četničkih vođa, koju seljaci nisu pr.hvatili. Velikosrpski elementi šire razne laži kako bi s tvaral i i podržavali u masama krivo mišljenje o komunistima kod nas. Za Ljubu Babića šire vijesti ne samo da je pokrao pare u Drvaru, nego da je i prišao us tašama. Dakle, pomoću laži velikosrpski vođe još imadu vodstvo nad pravo-slavnim i četničkim elementima u Kninskom i Drniškom kraju , ali je ujedno to povjerenje masa u nj ih pokolebano i srpske ih mase ujedno i napuš ta ju . Evo još jedan pr imjer koji karakteriše tamošnje raspoloženje srpskih masa. U Mokrom Polju (v še Knina) postoji partizanski odred, za koji držimo da je naš i komandir se odreda smat ra komunistom i pod našim je rukovodstvom. Ali raspoloženje je u odredu takvo da se oni ne bi borili s nama protiv četnika, a ni s četnicima protiv part izana. A sam komandir, koji sebe smatra komunistom, Talijane pozdravlja fašistički i nosi ta l i jansku značku. Ipak možemo računati da je odred više naš nego četnički. Evo vam nekoliko momenata, koji karakter išu s tan je u Kninskom i Drniškom kra ju .

I sada nam se nameće pi tanje kakav stav da zauzmemo prema četnicima. Pročitali smo vaše pismo o Draži Mihailoviću, poznato nam je da su vođe njihove (Brković,10 Bogunović11) osuđeni na smrt od komande Drvarske brigade, dopalo nam je u ruke jedno pismo šta-bova njihovih dvaju pukova (»Gavrila Principa« i »P. Mrkonjića«) u kojem pismu govore o nužnosti l ikvidiranja komun stičkih bandi, znamo za njihova protunarodna i izdajnička djela i nevjere.

Uza sve to, obzirom na konkretno s tanje u Kninskom i Drni-škom kra ju , postavlja se pi tanje je li moguća sa radnja s njima, i da li je cjelishodno pozvati ih na sa radnju radi masa koje još idu za njima, ili je sve to suvišno i os ta je samo međusobno obračunava-nje . Mi smo mišl jenja da je u interesu liarodno-oslobodilačke borbe da im uputimo poziv na saradnju .

Nemamo iluzije u Bogunovića, Đujića i dr., nego zbog masa koje im još v j e ru ju i koje ih ujedno poč n ju da napuš ta ju . Mi smo mišl jenja da t reba uputit i javan poziv masama na saradnju, a isto tako, doći u direktan dodir s njihovim vođama i predati im ponudu. Imamo u vidu i to da među njihovim vođama ima kolebljivaca, koji su skloni da s nama sarađuju , n. pr. Vlado Novakov.ć, b ra t Longe12

i dr.

10 Zivko Brković 11 Brane Bogunović " Niko Novaković

287

Ali se nameće p i tan je i s t ava Drvara , koj i je s n j ima prekinuo veze i n j ihove vođe osudio na smr t , a čiji s tav ne bi sm o biti supro-t an našem. Odlučili smo da im pišemo i s n j ima izmijenimo misli po ovoj s tvar i .

Očekujemo od vas odgovor po ovom p i t a n j u j Sada mi govori j edan d r u g da je razgovarao s jednim ta l i jan-

sk 'm vojnikom iz š t aba divizije i da mu je rekao da je u borbama blizu Livna (negdje kod Duvna) poginulo i zarobl jeno od s t rane naših par t izana 19 ta l i janskih vojnika (među n j ima 3 of ic i ra) . Da su a r t i l j e r i jom porušili Tal i jani neka sela i zapalili kuće i šume. Kad dobijemo i zv je š t a j iz odreda, javi t i ćemo vam naknadno.

Za d ruga Brku 1 3 smo saznal i prekjuče , preko one drugar ice ko ja se je upoznala s onim oficirom, da je živ u vo jno j bolnici i da je sa zdravl jem dobro. To je kazao oficir,a ona ni je uspjela jo š da se vidi. Rekao j o j je k tome da je opasan i da ga u sobi čuva ju kara-binjeri . U vezi s t ime smo i danas razgovara l i o mogućnost i n jego-vog oslobođenja. I sp i tu jemo kakvi su uv je t i u bolnici, na s to j a t i ćemo učiniti sve š to se bude moglo, je r znamo od kakvog bi znača j a i koristi za P a r t i j u bilo uspješno izvršenje akci je oslobođenja d ruga Brke, ali vam nećemo obećavati da ćemo izvršiti više nego su mo-mentalno izgledi za to.

S d ruga r sk im pozdravom

SMRT FAŠIZMU - SLOBODA NARODU!

27/XII 1941 g. Borić1 *

Šal jemo vam prepis pisma koje smo uhvatili četnicima i jedan b ro j »Našeg izvješ ta ja«. 1 5

13 Narodni heroj Rade Končar " Narodn. heroj Ivo Lučić-Lavčević, tada član Pokrajinskog ko-

miteta KPH za Dalmaciju, ubijen od Talijana 23 prosinca 1942 godine. 15 Redakcija ne posjeduje ove priloge.

288

B R . 105

PREGLED BROJNOG STANJA LJUDSTVA I NAORUŽANJA JEDINICA GRUPE NÖP ODREDA ZA LIKU OD 27 PROSINCA

1941 GODINE

BROJNO STANJE I NAORUŽANJE

G. P. O. L.1

Datum 27. XII. 1941 god.

Komesar Komandant odsutan V. ćetković '

(M. P.)

1 Grupa partizanskih odreda Like U originalu su pogrešno sabrani brojevi i zbroj iznos: 1047.

' Narodni heroj Vlado Cetković


B R . 106

NAREDBA BR. 11 KOMANDE NOP ODREDA KORDUNA I BANIJE KONCEM PROSINCA 1941 GOD. O POHVALI BORACA I RUKO-

VODILACA PRVOG I ČETVRTOG BATALJONA1

N A R E D B A B R . 1 1

Komandan ta par t izanskog odreda Korduna i Bani je

1. — P o h v a l j u j e m za uspješno izvedene operaci je komandan te ba ta l jona , komesare ba ta l jona , komandire i komesare četa, te par t i -zane I i IV ba ta l jona . Ostali ba ta l jon i t r e b a j u se ugledat i u I i IV ba ta l jon i poći n j ihovim putem, j e r ćemo na t a j način na jb rže i u n a j k r a ć e m vremenu osloboditi naš narod od fašis t ičkog te rora .

2. — Česti tam komandan t ima i komesar ima ba ta l jona , koman-dirima i komesar ima četa i svim par t izanima na n j ihovom hrab rom i borbenom d ržan ju i uspješno izvedenim operaci jama.

Hrab ro i neust raš ivo napr i jed do konačne pobjede! 3. — Svim komandant ima , komandi r ima i komesar ima Korduna

i Bani je i par t izanima Korduna i Ban i j e :

Dragi drugovi !

U ime vaše pozvao s a m g rupu par t izanskih odreda Like preko nj ihovoga komandan ta na d r u g a r s k o borbeno n a t j e c a n j e ko će za vr i jeme od 1 j a n u a r a do 1 f e b r u a r a nan i je t i nepr i ja te l ju veće gubitke.2

Dakle, spremimo se dobro i o sv je t l a jmo obraz Korduna i Bani je .


Komesar Komandan t o t su tan Ivan Manola®

290

' Dokumenat je bez datuma. 2 Vidi dok. br. 95. 3 Srećko Manola


B R . 107

IZV JEŠTAJ ŠTABA GRUPE NOP ODREDA ZA LIKU OD 28 PRO-SINCA 1941 GOD. GLAVNOM ŠTABU NOP ODREDA HRVATSK.E O PRIPREMAMA ZA CIŠCENJE TERENA I AKCIJAMA BATA-

LJONA »OGNJEN PRIČA«

STAB. GR. NAR. OSLOß. PARTIZ. ODR.

op. i zv j e š t a j 2/41

27.1 XII. 1941 god.

KOMANDANTU NARODNO-OSLOBODILAČKIH PARTIZANSKIH ODREDA H R V A T S K E

U posl jednje vr i jeme smo uspjel i da o t s t ran imo nedosta tke veza između ovog š taba i nižih jedinica na t a j nač n š to su formirane relejne veze i š to za službu veze imamo čovjeka koji se specijalno bavi kur i r skom službom. Veze održavamo sa nižim jedinicama t r i pu ta nedje l jno, kako je određeno, izuzev ovih pos l jednj ih nekoliko dana, radi s t r a šnog nevremena.

U pogledu reorganizaci je se također ide na bolje, t ako da će reorganizaci ja biti završena na jda l j e za deset do pe tnaes t dana , kada ćemo prići organizovanju jedne, a kako smo obaviješteni i dvije čete u Općini s rbskoj , pošto se tamo raspao puk »Slobode« i koman-dant podnio ostavku.-

S tan je vojničko u odredima, iako ne kako treba, se poboljšava, naroči to u ba ta l jonu »Ognjen Priča«..

Na pr ipremama oko čišćenja se radi i skoro će biti izvršene iako postoj i poteškoća. Skice smo dobili, koje Vam i prilažemo, a također i podatke koji su po našem miš l j en ju netačni, a to po naoru-žanju protivnika, što ćete vidjet i iz poda taka koje smo dobili. Is te ćemo provjer i t i . Jed 'nice sa koj ima mislimo da vršimo operacije nisu sve ovdje, t j . ba ta l jon >\Marko Orešković« nije sav ovdje , je r ni je mogao da se prebaci uslijed nevremena koje je vladalo posl jednj ih dana, ali će biti n a j d a l j e do u to rka (30 ov. m.) .

Pošto je teren prilično nezgodan, pokušat ćemo da protivnika izvučemo iz mjes t a 3 na d rugu s t r anu i onda napast i na bazu. Ako

1 Omaškom je napisano 27 umjesto 28 što se očito vidi iz teksta i drugog datuma na kraju dokumenta.

2 Odnosi se na četnički puk pod komandom Pajice Omčikusa. koji je izvršio samoubistvo u krbavičkom zatvoru 1942 godine.

5 Korenica

2.93

nam to ne uspije, onda ćemo učinje t i prepad na mjes to . Top ćemo također nas to ja t i da prebacimo iako ima vrlo malo izgleda da ćemo uspjet i , uslijed velikih nameta , koj i dostižu po brdima 1,50 do 2 me t ra . Kre t an j e je dos ta otežano usli jed toga .

Vojn 'čka obuka. Do sada smo dobili i zv ješ ta j iz ba t a l j ona »Ognjen Pr iča« :

a) pješadiski egzercir ( r a d n j e sa puškama i p r e s t r o j a v a n j a ) , b) borbena obuka ; zauzimanje položaja, pravilno i brzo razvi-

j a n j e s t r i je laca u s t re l jačk i s t ro j , v) lako n a o r u ž a n j e : opis puške, puškomitra l jeza i teškog

mit ra l jeza , g) de j s tvo ar t i l jer iskih zrna, d) zas jede : raspored zasjeda, zauzimanje položaja p rema

terenu i zadaći, pos tupak pojedinaca prilikom dolaska nepri-ja te l ja , razlika s t re l jačkog s t r o j a i zasjede.

Uputs tva V. Š. su umnožena i r azas la ta svim jedinicama.

16. XII s t r i j e l j an je špi jun Tresiglavić, koji je služio oku-pator ima.

23. o. m. napal i su part izani bat . »Marko Orešković« na h rva t -sku s t ražu kod Lešća i razoružal i ih. Zarobl jeno je 6 karabina, a vojnici pušteni. N a š niko n i j e s t r adao .

25. o. m. izvršili su napad par t izani iz ba t a l jona »Ognjen Priča« na Perušić. Tom prilikom je zaklano 7 us taša . N a š niko nije nas t r a -dao. Zarobl jena su 2 karabina i dva pištol ja .

24. ov. m. pokidana je te lefonska linija između Korenice i Udbine. 27. ov. m. k renula se bila j edna kolona Tal i jana iz Kornice

prema Krbavici, ali se sa puta povrat i la . Kada sam čuo za ovo, ja sam se uputio u Krbavicu (odakle i pišem o v a j i zv ješ ta j u o tsutnost i pol i tkomesara) da bih pripremio odbranu i rukovodio akci jom, ali, kako su se odmah vratili , to je otpalo.

Buduće akcije koje imaju otpočeti 1. I . 42: čišćenje Pl. Jezera,4

Pr i jeboja , Ličkog P. S.,5 Korenice i ru šen je oasta i t. t. veza.

Akci je :

28. XII. 1941


Pol i tkomesar o t su tan

Komandan t V. ćetković 6

(M. P.) 4 Plitvička Jezera 5 Ličko Petrovo Selo 8 Narodni heroj Vlado Ćetković

294

B R . 108

N A R E Đ E N J E GLAVNOG ŠTABA NOP ODREDA HRVATSKE OD 28 PROSINCA 1941 GOD. KOMANDI TREĆEG BATALJONA NOP ODREDA KORDUNA I BANIJE ZA UPUĆIVANJE DVA STRA-

2ARA I POLITIČKOG KOMESARA U GLAVNI ŠTAB1


HRVATSKE Br. 32/41

28. XII. 1941 god.

KOMANDANTU III KORDUNAŠKOG PARTIZ. BATALJONA

Prema saopćenju komandan ta Kordunaškog partiz. odreda dužan je vaš ba ta l jon da uput i dva naoružana s t r aža ra u ova j Štab. Uputi te odmah s t r aža re na n j ihovu dužnost .

Od vas smo primili pismo komesara 1. čete.2 Neka se d rug komesar odvikne običaja da da j e sav je te ovome š t abu . Po ostalim p i tan j ima navedenim u pismu t rebao bi komesar da dođe ovamo u Štab.

Ako imate pe t ro le ja , pošal j i te nam izvjesnu količinu za potrebe ovog Štaba.


Polit, komesar Komandant o t su tan

1 Redakcija posjeduje kopiju naređenja. 5 Redakcija ne posjeduje ovo pismo.

295

BR. 109

UPUTSTVO KOMANDE NOP ODREDA KORDUNA I BANIJE OD 28 PROSINCA 1941 GOD. O POPUNI JEDINICA NOVIM LJUD-

STVOM. NAČINU VOĐENJA BORBE I ODRŽAVANJU VEZA


28-XII-41. br. 59

KOMANDANTIMA BANIJE I BATALJONA

Posljednje operacije i razvoj situacije postavl ja ju pred nas slijedeće probleme na koje želim upozoriti sve komandante, je r je nužno imati u vidu i ne propustit i te probleme, jer posljedice mogu biti vrlo dalekosežne.

I i IV batal jon su u posljednjim operacijama zarobili veću koli-činu oružja i na t a j način povećali svoja brojna s tan ja .

Pi tanje popune batal jona jeste od vrlo velikog značaja za bu-dući razvoj događaja i za povjerljivost i sigurnost redova naše vojske i zato je potrebno voditi računa o t o j popuni u dva pravca i to :

Popunu vršiti uglavnom od siromašnog i s rednjeg se l jaka; voditi s trogu kontrolu nad l judstvom koje se prima da nam se u redove partizana ne uvuku nepri jatel jski raspoloženi elementi ili čak štaviše direktni agenti nepri jatel ja .

Ukoliko su u tome pogledu izvršene omaške, potrebno [ ih | je u što kraćem vremenu popraviti i primljeno ljudstvo strogo kon-trolirati, a po potrebi odstranit i iz redova partizana.

Upozoravam da ne smijemo ni u kom slučaju odnositi se ne-marno i a l jkavo prema tim mogućnostima, jer sami sebe u protiv-nom slučaju dovod'mo u težak položaj; i kao što je uvijek slučaj u najtežim i najkri t ičnij im momentima, uskrsnuće unu ta rn je teškoće, čiji pokretači će biti baš ti prije nekontrolirani elementi; a vodeći računa unaprijed o tome, moguće je izbjeći i umanji t i sve te tsškoće.

Drugo pitanje, koje je od prvostepene važnosti za vođenje ope-racija i naše taktike, a ispoljava se u neshvaćanju i nerazumijevanju osnovice taktike koju mi treba jedino da pr imjenjujemo, a koja je jedina i svrsishodna za uslove pod kojima vodimo rat , to je pi tanje zasjeda.

Greške koje se u tom pogledu čine jesu ove: U slučajevima pojave nepri jatel jsk.h snaga, ne imajući dobro organizovanu obavje-š t a jnu službu izvana i zbog slabe organizacije patrolne službe vlasti-tim snagama, a naročito zapuštenosti noćnih patrola i izviđanja ne-

2.96

prijateljskih garnizona i cesta po kojima nepri jatel j saobraća, pojava nepri jatel ja je iznenadna i nalazi nas nespremne za prihvatanje borbe, a tada nas tupa ju ovakove pojave: s tav l ja ju se u pokret jedi-nice sa ciljem kontakta s nepri jatel jem i zauzimaju se odbranoeni položaji f rontalnog karaktera , a ne postavljaju se zasjede, ono što je najbol je i najkorisni je za nas.

Da bi se došlo u kontakt s nepri ja tel jem nužno je izvršiti jedan marš, a ne posvećujući pažnju izvještaj ima točno se ne zna pravac njegovog k re t an ja i tada nas tupaju nepotrebna umaranja , što još u mnogo većem stepenu uman ju je borbenu sposobnost naših jedinica.

U slučajevima kao što se desio u IV batal jonu gdje [ je] nepri-ja te l j sa više s t rana poduzeo ofanzivne operacije, savršeno je po-grešno i strahovito pogubno preći u defanzivu i nepri jatel ja sače-kivati u razvijenome f rontu za odbranu. nego je nužno u takovim slučajevima učiniti slijedeće:

1. — Pokupiti obavješ tenja o snazi nepri jatel ja i pravcima iz kojih se kreće, a tada izvršiti raspodjelu snaga i na tim pravcima po-staviti zasjede onog tipa i karak te ra koje snage na raspoloženju dozvoljavaju (o tipu i karak te ru zasjeda proučiti uputstva Vrhovnog štaba koja su dostavljena svim štabovima).

2. — Kada su već zasjede postavljene ne znači da je time s tvar završena, nego treba i dalje izviđati i prikupljati podatke o nepri-jatel ju i njihovom kre tan ju i to preko vlast tih patrola i civilnog stanovništva. Imajući te podatke, moguće je donijeti cdluku: da li zasjeda postavljena na tom i tom mjes tu ima svrhu ili je nužno, u vezi sa promjenom situac'je, promijeniti položaj.

3. — U slučaju kontakta sa nepri jatel jem treba se odvići uobi-čajenog prepucavanja, nego manevrom vatre, što znači prebaciva-njem automatskog oružja i snaga na samoj borbenoj liniji i ma-nevrom borbene lin'je, nas to ja t i potisnuti nepri jatel ja i dezorgani-zirati ga. U tim slučajevima i postupajući na t a j način jedino je moguće zarobljavati oružje neprijateljskih vojnika, što je konačno i svrha.

4. — Pored postavljenih zasjeda, nužno je sa jednim dijelom snaga, na najpovoljnij im tačkama, preći u ofanzivu, što znači izvr-

' šiti napade ma kakvog t ipa na uporne tačke nepri jatel ja i zapravo drsko prodrijeti u nepri jatel jsku dubinu te tamo izvršiti napad. Ovo učiniti prema mogućnostima na više tačaka.

Da bi na ovaj način mogli postupati, a zapravo i na t a j način moramo, nužno je imati slijedeće preduslove:

1. — Potrebno je držati bataljon u rukama, što znači imati organiziran š tab batal jona koji zaista živi kao štab. A da bi štab živio i djelovao kao komandni centar, mora da zna šta se dešava na teri-tor i ju bataljona, mora da ima organiziranu obavješ ta jnu službu. Iz-

297

v j e š t a j i i podaci o nepr i j a te l ju m o r a j u se s t icat i redovito i blago-vremeno u š t ab ba ta l jona . Treba komandovat i ba ta l jonom, š to znači izdavati tačna, nedvosmislena na r eđen j a i kont ro l i ra t i kako i na koj i način su izvršena.

2. — Mora se postići i iskorist i t i sve mogućnost i na jk rać ih i na jb rž ih veza da bi se dobijala blagovremeno obav ješ t en ja o s t a n j u na pojedinim dijelovirila, j e r je u vezi s t ime i mogućnost donošenja , pravilnih odluka.

D a l j n j a s labost naših par t izanskih jedinica u borbi jes te pita-n j e veze i održavanja veze. Da bismo mogli pravilno rukovoditi bor-bom, t reba znat i š ta se dešava oko nas, a da bismo znali š ta se de-šava, t reba organizovat i p renošenje obav ješ ten ja , što znači t r eba organizi ra t i vezu.

Treba organizirat i vezu između onoga ko komandu je cijelom t rupom u operacij i i podređenih jedinica na način o kom je već bilo govora u predhodnom uputs tvu .

Ne samo da je potrebno održavanje veze između komandan ta i podređenih jedinica, nego naroči tu važnost ima održavanje veza između desetine i desetine, voda i voda, te čete i čete. Način na koji se održava veza između desetine i desetine, voda i voda, čete i čete jes te da se desetari , vodnici i komandir i četa sporazumiju, da li p r i j e borbe ili u toku same borbe, o sl i jedećem:

Međusobno se obavješ tava t i o s t a n j u svojih f ron tova , o nepri-ja te l j sk im snagama i pokret ima nepr i ja te l ja , o svojim n a m j e r a m a ; u toku same borbe nužno je održavat i vezu ne samo zbog navedenih razloga, nego ta veza mora biti s t a lna radi pravi lnog pokre t an ja borbene linije unapr i jed ili unazad, što znači: u s lučaju napredovan ja l inija se mora k re t a t i pravilno u poretku, što je isto od naroči te važnost i za s luča j povlačenja. Dakle, veza u jednom i d rugom slu-č a j u jeste jedna od bitnih potreba za vođenje operaci ja .


Komesar Komandan t Ivan Manola1

298

1 Srećko Manola

BR. 110

PRIMJEDBE GLAVNOG ŠTABA NOP ODREDA HRVATSKE OD 29 PROSINCA 1941 GOD. NA IZV JEŠTAJ ŠTABA PRIMORSKO-

GORANSKOG NOP ODREDA OD 24 PROSINCA1


HRVATSKE Br. 33./41

29. XII. 1941 god.


Ovo pismo vam donosi operat ivni oficir ovog Štaba, koji će v a m dati sva potrebna na ređen ja za da l jn j i rad, i s koj im ćete r i ješi t i sve probleme koji se pred vama nalaze.

Primili smo vaš operat ivni i komesarsk i izv ješ ta j . Na te izvje-š t a j e se sada nećemo osvrta t i , j e r će vam naše miš l jen je o n j ima iznijeti naš operat ivni oficir.

Upozoravamo vas da je vaš dopis, upućen Glavnom štabu Hr -va tske pod da tumom 24. XII,2 po tpuno nevojnički, kako po formi t a k o i po sadržini. Nisu potrebna vaša upozorenja, već točni prikazi s i tuaci je i prijedlozi.

Što se tiče obećanih vam akt ivis ta iz Zagreba, s t im p i tan jem smo upoznati , ali vam o tome nismo niš ta javljal i , j e r nam je po-zna to da ni u Zagrebu nema mnogo akt ivis ta na raspolaganju , j e r je to p i t an je vremena. Vaše neke pr imjedbe o »otkr ivanju« su ne-umjesne i nedopustive. Li ječnika za vas smo već nekoliko puta urgi -rali , a što pr i je s t igne t im bolje.

Eksploziva smo tražili od vas, ukoliko ga imate na raspolaga-n j u , a o tomu na ko jem će m j e s t u n jegova pr imjena biti na jvažn i j a odlučivati će G. Š. H.

Upozoravamo vas da je ovo zadnj i dopis sličnog oblika, koj i ćemo ostavit i bez naroči t ih posljedica, j e r nam se čini da je pisan u nekom a fek tu zbog teškoća koje ste imali u zadnje vr i jeme.

Kao uzorak za vo jnu adminis t rac i ju neka vam služe dopisi ovoga Štaba. Gledaj te š to pr i je da se ras te re t i t e svih drugih poslova ko j i nisu direktno vojničke ili vojno-političke prirode.

1 Redakcija posjeduje kopiju dopisa. 3 Vidi dok. br. 90.

299

\

Držite na umu da s te za r j e š a v a n j e svih vojnih p i t an ja na vašem terenu kompetentni jedino vi i da o tomu n. tko nema prava da odlučuje osim vas ( s luča j sušačke jedinice).3

SMRT FAŠIZMU — SLOBODA NARODU! a


BR. 111

S A O P Ć E N J E PARTIZANSKE I Z V J E Š T A J N E SLUŽBE KOTARA KORENICA OD 29 PROSINCA 1941 GOD. O BORBI PROTIV

T A L I J A N A U BJELOM P O L J U

DOMAĆE V I J E S T I :

Jučer poslije podne krenulo je 15 Tal i jana sa saonicama i vre-ćama u Bjelo Pol je sa n a m j e r o m da ponove pl jačku kod naših ljudi. Kako smo mi ovo očekivali, to smo poslali u to selo jedan naš odred kao zašt i tu sela, i t ako je došlo do žestoke borbe, koja je t r a j a l a kraće vr i jeme. U ovoj borbi poginula su 3 Tal i jana , 4 su teško r an jena , dok ih je 8 zarobljeno, među n j ima i 2 oficira. Tom prilikom zarob-ljen je 1 puškomitral jez , 12 karabina , 3 piš tol ja i 2 bombe. Is toga dana uveče u 11 sa t i nepr i j a t e l j je došao sa oko 80 vojnika i pokušao je sa iznenadn m napada jem. Naši su borbu brzo prihvati l i i rezul ta t je bio: 12 Tal i jana mrtvih , nekoliko ran jen ih i 16 zarobljeno. U ovoj d r u g o j borbi jedan je oficir poginuo a jednog smo zarobili. Od pli-jena smo uhvat ' l i 2 puškomit ra l jeza . preko 40 karabina, mnoštvo

3 Odnosi se na Sušačku četu koja je formirana početkom kolovoza 1941 god. na planini Tuhobiću. Komandir čete bio je Moša Albahar: (strijeljan od Talijana studenog 1942 godine). Početkom studenog 1941 god. Sušačka četa sjedinila se s Kastavskom četom i narasla na oko 120 boraca. 12 studenog, rano u zoru, oko 2003 Talijana napalo je četu na Tuhobiću. Iako iznenađena, četa je ubila u borbi oko 90 talijanskih voj-nika i veći broj ranila. U borbi je ranjen komandir čete, a politički komesar Franjo Cvetan raspustio je četu, s tim da se partizani kasnije vrate na poziv Partije. Ova odluka bila je nepravilna, bez obzira na teškoće u kojima se nalazila četa. Koncem,prosinca 1941 god. partizani Sušačke čete počeli su se ponovo okupljati.

1 Preštampano iz dnevnih vijesti za 29 prosinac 1941 god. kojima je Kotarski komitet KPH Korenica obavještavao partizane i narodne mase o vojno-političkoj situaciji u našoj zemlji i inozemstvu. Redakcija je uzela samo dio koji govori o borbama u Hrvatskoj.

300

municije i ostalog r a tnog mate r i j a la . Zarobl jena su i t r i pa ra teških kon ja sa saonicama. Na našo j s t rani n i je bilo ni mrtvih ni ran jenih .

Neka sva sela koj ima smo se obratil i za coklje i krp l je 2 sa istima što više požure, j e r su nam iste jako nužne.

Agencija »Grm«3 Komanda štaba

BR. 112

SAOPĆENJE GLAVNOG ŠTABA NOP ODREDA HRVATSKE OD 30 PROSINCA 1941 GOD. ŠTABOVIMA ODREDA O PRIPREMA-NJU POTREBNIH PODATAKA ZA REFERIRANJE NA SAVJE-

TOVANJU V GLAVNOM ŠTABU1


HRVATSKE Br. 34/41

30. XII. 1941 god.

DRUGU ĆANICI OPAČIĆU, VLADI ČETKOVIĆU, V E L J K U KO-VAČEVIĆU, TE KOMANDANTIMA I KOMESARIMA LIČKE G R U P E PARTIZ. ODREDA, KORDUNAŠKOG PARTIZ. ODREDA

I PRIMORSKO-GORANSKOG ODREDA

Na dan 30. I. 1942 god. održat i će se pri ovom G. Š. H. savje-tovanje , na koje se pozivaju svi članovi G. š. H., komandan t i kome-sar Ličke G. P. O., k o m a n d a n t i komesar K. P. O. i komandan t i komesar P-G. P. O. Napomin je se da je obvezatan dolazak i komesara.

P redmet će s av j e tovan j a biti p re t r e san je toka izvršavanja i iskustva iz operat ivnog p lana pos tavl jenog na sav je tovan ju G. Š. H.. zatim s t v a r a n j e novog plana.

2 Cokljama se nazivaju naglavci od čarapa podšiveni gumom ili kožom, a krpljama naprave od drveta, koje se privežu za noge da se ne upada u snijeg. <

3 Proizvoljan naziv — dat po tome što se radioaparat nalazio u Sumi kod sela Krbavice.

1 Redakcija posjeduje primjerak naređenja koji je umnožen na šapirografu.

301

U tu su svrhu komandanti i komesari dužni pripraviti -referate o> ovim pi tanj ima:

1) Stanje vojne organizacije. Jedinice. Oružanje. Kvalitet jedinica.

2) Stanje mobilizacije. Rad mobiliziranih jedinica. Njihov kvali-tet . Izgledi dal jnje mobilizacije i približan cjelokupni bro j koji se može mobilizirati.

3) Kvalitet komandnog sastava i njihov rad. Broj aktivnih oficira — rezervnih oficira, aktivnih podoficira na oficirskoj dužnosti. Bro j novouzdignutih komandira koji nisu služili vojsku i nj ihov kvalitet. •

4) Teoretsko i praktično školovanje jedinica i komandnog sa-stava (kursevi, v ježba) . Način školovanja. Održani kursevi.

5) Karakter operacija (koliko su rađene po planu, sabotaža, diverzija).

6) Štabovi, njihov sastav i funkcioniranje. 7) Veze. 8) Oslobođeni ter i tor i j (slobodan, poluslobodan, kontroliran i

teren operacija) sa skicama na pauspapiru. 9) Pregled neprijateljskih položaja i garnizona s podacima i

skicama. 10) Borbenost kod pojedinih skupina nepri ja tel ja (Talijani,

ustaše, domobrani, žandari) . 11) Moguće operacije s obzirom na zimu. Zimska priprema. 12) Ishrana i izgledi za proljeće. 13) Odjeća i obuća. 14) Obavješ ta jna služba i rad nepri ja tel ja među nama. 15) Blagajnički izvještaj , približni obračun i proračun. 16) Pregled nacionalnog i socijalnog sastava partizanskih

odreda. Politička pripadnost. (Kako partizana, tako i komandnih sas tava) .

17) Pregled uslova pod kojima je vršena mobilizacija (s t rah od ubi janja i pal jenja , bježanje pred policijom i žandarima, uspješno djelovanje odreda u blizini, odazivanje pozivu, samoinicijativa i td.) . (U kratkom pregledu).

18) Poznavanje linije borbe sa s t rane partizana, sa s t rane na-roda u oslobođenom, poluoslobođenom, kontroliranom području, te području operacija. Odnos naroda prema borbi, prema okupatoru i njegovim slugama u tim područjima.

19) Kakve su teškoće s tavl jane sa s t rane partizana za prelaz na jači vojnički duh i veću mobilnost u partizanskim organizacijama.

20) Koliki je procenat omladine u partizanima i kakvom se pokazuje u borbi.

21) Rad partizanskih organizacija na s tvaran ju N. O. F.

302

22) Rad političkih komesara u par t izanskim organ izac i jama: a) politički (l inija borbe, konkre tn i problemi borbe, r a sk r inkavan j e nepr i ja te l ja i n jegovih maneva ra i td.) , b) ku l turn i (pismenost, po-dizanje ku l tu rnog nivoa i td . ) , c) zabavni.

Komandan t će K. P. 0. dostavi t i odmah p r imje rak ovog poziva d rugu Ćanici Opačiću.


(M. P.) U otsutnost i komandan ta

za Štab V. Katić2

pol. komesar

BR. 113

OPERATIVNI IZVJEŠTAJ BR. 3 PRIMORSKO-GORANSKOG NOP ODREDA OD 30 PROSINCA 1941 GOD. GLAVNOM ŠTABU NOP

ODREDA HRVATSKE O AKCIJAMA BATALJONA

ŠTAB PRIMORSKO-GORANSKOG

NAROD. OSLOBOD. PART. ODREDA B r o j : 12/1941

30 decembra 1941

O P E R A T I V N I IZVJEŠTAJ BROJ 3 GLAVNOM ŠTABU NARODNO-OSLOBODILACKIH PARTIZANSKIH

ODREDA HRVATSKE

Akcije I bataljona »Marka Trbovića«

Par t izanski vod u B71 uhva t io je 14. XI I us tašu S t j epana Ka-pojt ića i osudio ga na s m r t te s t r i je l jao . Is t i je došao u B7, prema vlast i tom pr iznanju , šp i jun i ra t i u us tašku koris t . Pozna t je radi svoga p l j ačkan ja u Moravicama. Pr iznao je svoja zlodjela, među nj ima — koga je odvodio, te da je igrao zais ta s r amnu ulogu.

Ist i par t izanski vod zaustavio je i zaplijenio t r anspo r t goveda dne 24. XII, ko ja su bila kup l j ena na ogulinskom s a j m u za ta l i jan-sku vojsku na Sušaku. Zapl i jenjeno je 12 kom. goveda. Goveda su zaklana i meso konzervirano kao rezerva. Gonič je zadržan, te je u

• Vladimir Bakarić 1 Gomirje

303

4 dana pokušao da bježi 3 puta . Kad je posl jednj i puta , u noći, po-kušao da pobjegne, bio je uhvaćen i s t r i j e l j an .

Dne 25. XII prešlo je 7 domobranskih vojnika u II četu I ba ta l j . u A7.- Svi su po narodnost i Hrva t i , po činu redovi. Trojica od n j ih su došla sa oruž jem i spremom, a ostala četvorica u unifor-mama bez oružja .

Dne 27. XII je is ta četa organizirala prebacivanje veće koli-čine soli u oslobođeni ter i tor i j , koji je radi blokade ostao bez te živežne namirnice. Srpski seljaci iz oslobođenog te r i to r i j a nosili su im u susre t u zamjenu hranu . Pri sas tanku pr imoraca i s rpskih se-l j aka došlo je do b ra t iml jen ja i oduševljenih uza jamnih pozdrava. Akcija je bila od velike mate r i j a lne korist i kako za oslobođeni teri-t o r i j tako i za pr imorske part izane.

Dne 24. XII jedan par t izanski vod u C l 3 izvršio je s t r i j e l j a n j e bandita Milanka Ćupurdi je koga je NOO osudio radi pl jačke i k rađe na smr t . S t r i j e l j an je je bilo izvršeno pred velikom masom naroda i pred ženom iz Jezerana , Hrvat icom, koju je opl jačkao i k o j o j su part izani vrati l i sve odnesene s tvari . Ist i je p l jačkao u ime par t izana, lično se osvećivao u ime par t izana, te lažnim vi jes t ima htio poko-lebati povjeren je ovdašn jeg naroda u neke rukovodeće drugove Hr-vate koj i su, navodno, pustili iz ruku poznatog ogulinskog us tašu i krvoloka zato jer je bio Hrva t . Narod je odobrio presudu NOQ, a zas t rašu juć i p r imje r kako narodna vlast kažn java slične s tvar i je opomena svima onima koji se bave u mislima istim djel ima.

Dne 28. XII par t izanski vod iz C24 izvršio je akci ju na pilani u Jasenku i zaplijenio 100 m remenja , koj i ćemo upotrebi t i za donove.

Iste noći zaus tavl jen je na cesti Ogul in—Jasenak t r anspor t kola, te zapl i jenjeno 4.600 kom. c igare ta i određena količina šibica nami-jen jena za domobransku vojsku u Jasenku .

Na cesti B5—C2'' nalaze se s talne patrole i zasjede koje kon-t ro l i ra ju promet na t o j cesti i ulazak u oslobođeni te r i tor i j .

Većih akc ja ni je bilo, jer neke čete i zg rađu ju nove logore, vrše usiljeno s k u p l j a n j e i rekvi r i ran je h rane za zimsku rezervu, te radi snijega, j e r j o š nemaju na r a spo lagan ju veće količine ski ja , te učenje sk i j an ja za brži pokret i borbu na sk i jama nije završeno.

Akcije II ba ta l j . »Matije Gubca«

Dne 17. XII postavl jen je eksploziv na p rugu Lo"kve—Fužine. Eksplodirala je, nažalost , samo kapsla, jer je dinamit bio mokar .

1 Ledenice 5 Drežnica ' Jasenak 5 Ogulin — Jasenak

04

Povodom toga bilo je u Lokvama uhapšeno nekoliko drugova, koje su karabinjer i s trašno mučili. Akciju je izvršila partiz. jedinica iz A8.6

Dne 21. XII postavila je ista jedinica eksploziv na pruzi Fu-žine—Lokve (kod fužinskog mosta) . Eksplozijom je izbačena iz trač-nica ralica, te s t r o j teretnog vlaka koji je polazio iz Lokava u pravcu Fužina. Ralica je bačena na s t ranu, a s t ro j je podpuno uništen. Promet je bio obustavljen 18 sati. Materi jalna šteta je nepoznata. Odmah poslije eksplozije ta l i janska patrola otvorila je va t ru na partizane koji su izvršili akciju. Jedna druga patrola od 30 ljudi, koja je pritekla tal i janskim vojnicima u pomoć, krenula je tragom u snijegu za partizanima, koji su se sklonuli u jednu baraku izvan sela i tamo naložili va t ru . Kad su Tali jani otvorili mitral jesku i puščanu va t ru na baraku, a partizani primijetili da su opkoljeni, odgovorili su vatrom i probili se iz barake putem logora bez gubi-taka . Talijani su baraku zapalili. Na s t rani nepri ja tel ja je bio jedan oficir mrtav, jedan narednik i 5 vojnika.

U logoru su bile preduzete sve mjere opreza, te je tako drugi dan oko 11 sati do podne jedna patrola izvijestila da se približuje jedna četa Tali jana u pravcu logora i to t ragom po snijegu od spa-ljene barake. Cijela jedin.ca se razvila u strijelce, zauzela položaj i čekala dolazak nepri jatel ja . O tome je bila obaviještena partizanska četa u A67 te poslala kao pomoć 6 drugova koji su stigli na vrijeme. Pa r minuta pri je negoli je nepr i ja te l j došao na mjesto gdje je bila postavljena zasjeda prišao je jedan od partizana puškomitraljescu sa riječima da je naređeno povlačenje, na što se puškomitraljezac i jedna desetina povukla bez naređenja, počela da bježi i tako ostav la zasjedu bez automatskog oružja. (Kako nam javl ja komanda jedi-nice, nije im uspjelo još ustanoviti koji je partizan naredio odstu-panje.) Mitrpljezac je za svoj postupak bio kažnjen. U borbi do koje je ipak došlo bio je lakše ranjen jedan partizan. Gubitci nepri ja tel ja su nepoznati.

Dne 19 ov. mj . je jedna grupa partizana iz A68 pokušala da postavi eksploziv na prugu, ali radi s t rašne sniježne vijavice nije j o j to uspjelo. Grupa se vratila, nakon trodnevnog putovanja po snijegu, bez uspjeha u logor.

Ista jedinica zaplijenila je jedno državno govedo i jednu junicu uz odobrenje vlasnika.

U međuvremenu nismo primili n 'kakav izvještaj od komandanta II bat. koji je otišao u A29 da reorganizira i prikupi partizane za-jedno sa operativ, oficirom ovog štaba, iako je tome već više od 10

6 Lič 7 Bribir 8 Bribir " Sušak


dana . Isto tako nemamo poda taka o logoru u B21C). Komandan t od-reda drug V e l j k o " otišao je u B31'-' radi akcije o k o j o j smo vam pi-sali prošli puta i on će nas tav i t i prema B2 ' 3 da pronađe i uspostavi vezu sa ondašn j im logorom.

Akt ivnost II bat . , a naroči to čete u A614, ni je zadovol javajuća . Iako se mora pr iznat i da imadu teškoća sa nabavkom hrane, n j ihova je s i tuaci ja što se tiče zimskih uslova (mali ili nikakov sni jeg) n a j -bolja . Iako je nj ihovo bro jno s t a n j e podpuno i naoružan je dosta dobro, osjeća se da sa velikim teškoćama prelaze sa diverzion h akci ja na zasjede i otvorene sukobe sa Tal i janima.

Posl jednj ih dana nesre tn im slučajem teže je r an jen u želudac komesar I bat . Uspjelo nam je nakon 3 dana dobiti liječničku pomoć od doktora iz C415. Ova j s luča j pokazuje kako je prekerna 1 0 potreba za liječnikom u našem odredu.

U vašem pismu od 27. XII. br . 3 1 n pišete nam da smo vas dru-gačije obavijestil i o likvidaciji Il i je Vergaša negoli je u s tvar i b lo. Mi se čudimo da je d rug Slavko l s mogao dati d rugać ju informaci ju jer je on od nas čuo kako se s t va r odigrala. Osim toga, nas je naš oficir za vezu, koj i vas je posjetio, in formirao da vam je i on govorio opširno o tom s lučaju . S lučaj je bio slijedeći: Kad smo primili Bilten br . 6 i pročitali o zlodjelima Vergaša , odmah su drugovi upozorili da se na ovom te r i to r i ju nalazi neki Vergaš, lugar , bivši četn k, koji je po svom dolasku ovamo demoralizirao narod raznim glasinama. Od-mah je bilo izdano naređenje da se uhapsi , i č m je bio dcveden, ja sam ga preslušao. U njegovim dokument ima je bilo napadno mnogo raznih propusnica ta l i janskih i us taških vlasti , zat m potvrda o pri-mi tku određene sume novaca poslanih cd države iz B a n j a Luke, na-dal je potvrda o p rek r š t en ju itd. Ipak se iz p res lušan ja ni je moglo točno us tanovi t i o kome se radi, j e r je on tvrdio da imade nekoliko I l i ja Vergaša na Kordunfa. Mi smo radi toga odlučili da vam napi-šemo ili da ga sprovedemo k vama da vi izvršite d a l j n j u i s t ragu. To smo i n jemu saopćili, sa n j ime postupili na jp r i s to jn i j e dok se ne uspostavi o kome se radi.

Is t i je. preko sveg našeg os iguran ja da mu se neće niš ta do-goditi ako n i je kriv, pokušao d rugo j u t r o da pobjegne iz naših ruku. Radi toga kao i radi s t r aha koji je pokazivao kad smo mu saopćili

10 Delnice 11 Veljko Kovačević 12 Moravice " Delnice » Bribir 15 Brinje 16 pr;-eka 17 Vidi dok. br. 102. ,'8 Narodni heroj Ivo Marinković

306

da ćemo ga predat i vama (»Ja znam da neću izvući živu glavu« go-vorio je on) osudili na smr t i s t r i j e l j an je . Ovo je de ta l jan izv ješ ta j o tom s lučaju . Jav i te nam da li je potrebno da se ubuduće o t im s tva-r ima tako opširno piše. •


Komandan t o tsu tan Polit, komesar Mijo Vuletić19

BR. 114

IZVJEŠTAJ ŠTABA PRIMORSKO-GORANSKOG NOP ODREDA OD 30 PROSINCA 1941 GOD. GLAVNOM ŠTABU NOP ODREDA

HRVATSKE O STANJU U HRVATSKOM PRIMORJU1

STAB PRIMORSKO-GORANSKOG

NAROD. OSLOB. PART. ODREDA B r o j : 13/1941. Dne 30. decembra 1941

GLAVNOM ŠTABU NARODNO-OSLOBODILAČKIH PARTIZANSKIH ODREDA H R V A T S K E

Primili smo vaše pismo od 27. XII . o. g. b r o j 31 komandan tu Pr imorsko-goranskog part iz . odreda2 . Očekujemo dolazak operat v-nog oficira G. Š. kako bismo sa n j ime lično mogli p re t res t i sva pi-t a n j a u vezi sa borbom i organizaci jom našeg Odreda, te postav li zadatke i opći plan borbe Pr imorcima i Goranima, kako je to već po-s tavl jeno Kordunaš ima i Ličanima.

Naš kur i r koga s te uputil i u Drežnicu, i o kome, kako j av l j a t e , niste imali obav ješ ten ja preko 10 dana , s t igao je od vas za 5 dana puta , kako vam je to u svome pismu d r u g komandant objasnio. Vje -ro j a tno je već st igao u međuvremenu do vas sa našim izvješ ta jem b r o j 23, te komesarskim izvješ ta jem 4 .

0 s lučaju Ili je Vergaša pišemo vam u operat ivnom izv je š t a ju .

18 Ivo Vejvoda 1 Redakcija posjeduje kopiju izvještaja 2 Vidi dok. br. 102. 3 Vidi dok. br. 69. 4 Vidi dok. br. 79.

20« 307

Primili smo pošiljku novca od 10.000 Kn u redu i upotrebit i ćemo istu prema potrebama.

O vašoj napomeni o promjeni u vezi sa komesarom, javl jam vam da je sastav ovoga Štaba ostao od svoga imenovanja iz Zagreba ne-promijenjen do sada, t j . komandant drug Veljko Kovačević, polit, komesar drug Mijo Vuletić, operativni oficir drug Tomo Strižić. U slučaju da drug komandant imade nekih primjedaba u vezi sa tim sastavom, on će vam to naknadno javiti kad se vrat i u štab.

Pi tate nas kako stoji s tvar sa Primorcima i da li smo uspostavili vezu s nj .ma. Čudi nas da pitate za tu vezu, je r ista nije u posljednje vrijeme bila uopće prekinuta sa Primorcima, nego samo sa četom u A25. Inače su naše veze sa drugim logorima stalne i redovite. Mi smo vas obavijestili o teškoćama ishrane pr.morskih logora, ali smo uvijek dodavali da ćemo nas toja t i svima silama vlastit im snagama riješiti to pitanje. Mi smo vas na to upozorili samo zato da biste bili informirani u to j s tvar i i računali sa eventualnošću presel jenja u druge krajeve, ako nikako ne bi bilo moguće to pi tanje riješiti. In-formacije koje ste vi dobivali o navodnim preseljenjima jedinica od privatnih i neslužbenih lica nisu odgovarale istini, niti je do danas i jedan partizan iz Pr imor ja bio preseljen u neki drugi k ra j , a na-damo se da neće ni biti. U Pr imorju kao čisto hrvatskom k ra ju prolazi mobilizacija part izana i pozadine za nj hovu pomoć vrlo dobro. Do-kaz za to je ne samo brojno s tanje partizanskih četa u Pr imorju, već i dolazak domobranaca, te ljudi koje do pred kra tko vri jeme ne bismo mogli označiti niti kao naše pri jatel je . Tamo gdje se partizan nije mogao pojaviti u selu, danas dolazi slobodno sa puškom i nalazi svuda otvorena vrata .

O sukobu domobranaca u Delnicama nema do danas nikakovih podataka. Čim iste dobijemo, odmah ćemo vas obavijestiti .

Niti ova j put nismo u s tanju poslati vam sastave štabova, jer je d rug komandant na putu gdje će organizirati š tab II bat., dok je u I. batalj . s i tuacija poslije r an j avan j a d ruga komesara također iz-mijenjena.

Isto tako ne možemo vam još ovaj put poslati izvješ ta j prema naredbi br. 26, jer nismo prikupili sve podatke od podređenih je-dinica.

Mi smo vam već javili da smo, već ima tome dosta dugo, izdali naređenja podređenim jedinicama o pripremama za zimske opera-cije. Neke jedinice sakupile su već određeni bro j skija, još potpuno nedovoljan za k re tan je većih snaga po snijegu. U oslobođenom teri-tori ju mobilizirali smo stolare i kovače za izgradnju skija i isti su nam obećali napraviti u skoro vrijeme 50 pari skija. Bijele plašteve

' 5 Sušak • Vidi dok. br. 60.

308

smo dali izrađivati iz zaplijenjenog platna, ali s tvar zapinje radi po-man jkan ja konca, koji nastoj imo pribaviti preko Pr imorja .

Štab smo ustanovili u Cl7 , o čemu smo vas već obavijestili. Odavde ćemo imati na jbol ju vezu sa vama, a nastojaćemo da i veza sa našim jedinicama po čitavom teri tori ju ne bude slabija. Ja sam ostao ovdje radi njegove organizacije, pa i iz toga razloga nije mo-guće poslati vam iscrpnije izvještaje. Ostali članovi š taba nalaze se na terenu. Sa organizacijom obavješ ta jne službe ide sporo, jer je drug Ratko, koj i je određen za t a j posao, teško bolestan, a drugovi koji su nam trebali stići kao pomoć iz Zagreba oko Božića, kako nam je to bilo obećano, nisu stigli.

Kako nam je radi vrlo teških prilika u svim mjestima uz prugu i u Pr imor ju teško održavati redovitu vezu sa Zagrebom, javite nam da li bismo mogli koristi t i vaše veze tako da bismo korespondenciju za Zagreb slali preko vas. To je za nas vrlo važno pitanje, jer dru-govi iz Zagreba traže bezuvjetno redovite veze, a nama to nekada, radi gore navedenih razloga, nije moguće održati.


Polit, komesar Mijo Vuletić

BR. 115

INFORMATIVNI IZVJEŠTAJ BR. 3 PRIMORSKO-GORANSKOG NOP ODREDA OD 30 PROSINCA 1941 GOD. GLAVNOM ŠTABU NOP ODREDA HRVATSKE O STANJU I AKTIVNOSTI NEPRI-

JATELJSKIH POSADA U GORSKOM KOTARU I PRIMORJU


NAROD. OSLOB. PART. ODREDA

Bro j : 14/1941 Dne 30 decembra 1941

INFORMATIVNI IZVJEŠTAJ BROJ 3 , GLAVNOM Š T A B U NARODNO-OSLOBODILACKIH


Poslije napadaja na tal i jansku posadu na pilani u Brezama, Ta-lijani su se povukli u Ledenice, u neposrednu blizinu morske obale, gdje su povećali posadu. Sa pilane je odneseno remenje, a i sam

7 Drežnica

309

vlasnik Talijan Bartoleti, koji nam je nudio novac da mu pustimo slobodan izvoz, otišao je. Sada se čitava cesta rudolfinska od Jasenka —Ledenica nalazi u našim rukama. Posada u Ledenicama broji 250 vojnika i 27 hrvatskih žandara, od kojih su 3 aktivna a ostali iz rezerve. U tom je mjes tu nepr i ja te l j zabarikadirao svoje stanbene prostorije, prekopao cestu na jednom mjes tu kod Ledenica i t. si. U Jasenku jačina posade je 80 hrvatskih vojnika i 20 žandara. Oni su se također ušančili oko zgrade, iskopali rovove, zabarikadirali pro-zore i postavili mitraljeze.

Slične mjere poduzeli su Talijani u Novom gdje su čak posta-vili i žičane prepreke, nadalje u Ogulinu oko kojega je izgrađen si-stem poljskih utvrda, rovova, mitraljeskih gnijezda kao što i u Bri-n ju . U Ogulinu se jačina tal i janske posade kreće na.'zmjenice od 500 —1000, dok ih u Brinju imade od 150—200.

Isto tako, neposredno poslije napada na Breze, povukli su Tali-jani svoju posadu, prema dobivenim informacijama, i iz Krivog Puta . Jedino mjes to u kom se do danas nalazi ta l i janska posada i to od prilike 50—100 ljudi je Mrkopalj, mjes to podalje od pruge i morske obale. Inače se još u nekim mjest ima nalaze žandarmerijske postaje i to u nekim rezervnih žandara. (Alan, posada sa 32 puške i Krivi Put , brojno s tan je nije nam za sada poznato).

U čitavom teri tori ju nama dodijeljenom ima simptoma i dokaza kolebanja u nepri jatel jskim redovima. Tako nas jedan žandar snab-dijeva municijom i obećava veću pomoć; veća skupina istarskih voj-nika u ta l i janskoj vojsci sa svojim podoficirima traži vezu sa nama; rezervni žandari, postavljeni od ustaške vlade kao neka civilna za-št i ta sela od partizana, sa rađuju sa nama i pokazuju mogućnost nj i-hovog razoružavanja ; te, konačno, dolazak domobranaca u naše re-dove. Mi nastojimo, dakako, sve to iskoristiti opominjući drugove na opreznost, budnost i mogućnost provokac : je.

Prema neslužbenim informacijama kurira koji je došao danas iz Pr imor ja (drugovi iz onog k ra ja su zaboravili da to unesu u iz-v ješ ta j ) str i jel jal i su Talijani u Crikvenici popularnog primorskog doktora Ivu Sobola, nekada jugoslavenske orijentacije a danas našeg pr i ja te l ja i simpatizera, koji je u nekoliko navra ta pomagao parti-zanima, te još 5-cu ljudi, čija imena još ne znamo i o čemu ćemo vas naknadno obavijestiti. Prema to j istoj informaciji , njegov bra t dr. medicine t raži posi je tog slučaja vezu sa nama, i dođe li zaista, pitanje liječnika kod nas bi bilo riješeno.

Isto tako u Fužinama i u Liču uhapsili su Tal jani 15 drugova, izvršili mnogo premetačina poslije akcije na pruzi. U Fužine je došlo kao pojačanje žandarmerij i 12 žandara i 4 ustaše.

U Brinje je st igao već, poslije one naše informacije o situaciji u onom kra ju , novi odgovorni drug koji je odpočeo sa reorganizaci-jom i mobilizacijom partizana i to vrlo uspješno — prema pričanju

310

Fotokopdja dokumenta br. 115

drugova. Mi smo uspostavil i već sa n j i m a vezu i nas to jaćemc da to bude veza s ta lna i s i s tematska , naroči to u obav ješ t avan ju i moguć-nost i p rovadan ja zajedničkih akci ja . Mi smo pozvali ovamo ne-koliko drugova sa koj ima ćemo se dogovori t i de ta l jno i konkre tno o t o j saradnj i .


Polit , komesar Mijo Vuletić1

BR. 116

SAOPĆENJE PARTIZANSKE IZVJEŠTAJNE SLUŽBE KOTARA KORENICA OD 30 PROSINCA 1941 GOD. O OPKOLJAVANJU

NEPRIJATELJA U KORENICI1

DOMAĆE VIJESTI

Tokom juče ra šn jeg d a n a vođene kroz cijeli dan borbe, koje su ispale ka ta s t ro fa lne za nepr i ja te l ja . Pored rani je javl jenog pli jena, zarobl jeno je još 5 puškomi t ra l jeza i dos ta velika količina raznog r a tnog mate r i j a la . N e p r i j a t e l j je imao os je tne gubi tke u l juds tvu . Borbe su vođene u neposrednoj blizini samog mje s t a Korenice, k o j a je potpuno opkoljena. O d a l j n j e m toku borbe, ko ja još uvi jek t r a j e nesmanjenom žestinom, izvijestićemo naša sela u sli jedećem izvje-š t a j u . Neka se održava u svim selima s t a n j e s t roge pr ipravnost i . Svako k r e t a n j e nepr i j a te l j a , kao i ostale važne novosti, potrebno je na jh i tn i j e dos tav l ja t i nam.


AGENCIJA »GRM C

1 Ivo Vejvoda 1 Preštampano iz dnevnih vijesti za 30 prosinac 1941 godine.

313

B R . 117

IZVJEŠTAJ GLAVNOG ŠTABA NOP ODREDA HRVATSKE OD 31 PROSINCA 1941 GOD. O AKCIJAMA ODREDA

Kopija za ćaću H.1


HRVATSKE Op. br . 2/41

31. XII. 1941 god.

O P E R A T I V N I IZVJEŠTAJ I . LIČKA GRUPA PARTIZ. ODREDA

Od 13. o. m. ni je s t igao nikakav izv ješ ta j . Uzroci su tomu, vje-ro j a tno , pad kur i ra , koj i je bio pridodijel jen ovome š t a b u i , po svemu sudeći, upao u žandarmer i j sku zas jedu (o tome se vodi i s t r aga ) . Drug i je razlog veliki sni jeg, koj i sprečava upo t r eb l j avan je do sada sigur-nih puteva.

II. Kordunašk i partiz. odred i Bani jski part iz . odred. Uslijedio je samo privremeni i zv ješ ta j š t a b a K. P. O. i B. P. O.

od 24. XII. 19412. De ta l jne izv ješ ta je nema niti š t ab usl i jed teških veza i s talnih borbi. S Bani je nema uopće izv ješ ta ja .

P rema planu sas tav l jenom na sav j e tovan ju G. Š. H. od 12. XII . 41. uslijedile su ove akc i je :

IV je ba ta l jon izveo razoružan je Vojnić-kolodvora i Ut inje , te zarobio preko 100 karabina , 6 puškomit ra l jeza , obuće i odjeće, mu-nicije i živežnih namirnica.

I ba ta l jon opsjeda Vojišnicu i Vojnić, a zarob 'o je 53 karabina , t r i puškomit ra l jeza , 1 bacač mina s 4 mine, odjeće, obuće i municije.

II ba ta l jon opsjeda Veljun i Per jas icu , te vrši pr ipreme za ope-rac i je predvidene u već spomenutom planu.

Tal i janske su t rupe ušle u Vojnić. IV je ba ta l jon primio borbu s n j ima i us tašama , ko ja je počela 21 o. m. i t r a j a l a još 24. (da l jn j i podaci još nisu s t igl i ) . Nep r i j a t e l j broj i oko 4.000 hi l jade 3 l judi s motor izaci jom i konjicom. Pale i hapse s tanovništvo. Nan i j e t će go-lemu š te tu . Ni h r v a t s k a sela nisu pošteđena od pl jačke.

Podaci o zarobl jenom oruž ju su približni, te komandan t K. P. O. s m a t r a da je zapl i jenjena veća količina.

1 Napomena je dopisana rukom, što znači da je ova kop.ja bila određena za Centralni komitet KPH.

2 Vidi dok. br. 91. 3 U originalu je suvišno otkucana ova riječ.

314

Nepri ja te l j je pokušao na terenu K. P. O. preći u ofanzivu. Nepri jatel jske su snage došle iz Zagreba preko Lasinje u snazi t r i ju sa tn i ja i to : jedna dočasničke škole, jedna bojne i jedna taborna, opremljene bijelim kaban'cama.

0 toku operacija poslat ćemo detal jni j i izvještaj čim primimo izvještaje štabova P. O.

III. Primorsko-goranski partiz. odred 1 batal jon »Marka Trbovića«. Stalno se vrše zasjede na cesti

Jasenak—Ogulin, koje osiguravaju oslobođeni ter i tor i j i ras tovaru ju sve t ransporte tehničkog i ogrijevnog drveta za Talijane i ustaše.

8. XII je ubijen us taša cestar iz sela Musulinskog Potoka, koji je u Ogulinu bacao l jude u jame i kod kojega je nađeno dosta na-pljačkane robe.

U noći između 12 i 13. XII došlo je do sukoba naše zasjede s navodnim ogulinskim »dobrovoljcima«, koji su išli uspostaviti vlast u Drežnici. Ubijeno je 9 vojnika, a ranjen 1 oficir i 30 vojnika. Ostali su se »dobrovoljci« razbježali. Naši nisu imali gubitke. Pli-jena nije bilo, ali je moralni uspjeh bio moralan4 . Drugi je dan prošlo 500 Tali jana u Jasenak, ali su se vratili uhapsivši jednog čovjeka.

Noću 15. XII napala je naša zasjeda 70 vojnika i žandara, koji su se vraćali iz Jasenka u Ogulin. Uspjeh nepoznat.

15. XII zaustavila je jedna jedinica I batal jona kola koja su išla iz Ogulina prema Jezeranama i Brinju. Uhapšen je jedan unifor-mirani ustaša, jedan u civilu, te jedan policajac. Ostalim je putni-cima objašnjen cilj naše borbe. Ova su trojica uhapšenih s t r i je l jana. Akcija je imala dobrog odjeka.

17. XII se privukla jedna četa partizana barakama tali janske posade u Brezama (oko 50 Tal i jana) i otvorila va t ru na njih. U borbi je poginulo: dva tal i janska oficira, jedan narednik i t r i vojnika, a dva su ranjena . Part izani nisu imali gubitaka, a ni plijena.

U oslobođenom k ra ju organizirana je narodna straža, NOO, koji r j e šava ju pi tanje snabdijevanja pučanstva živežnim namirni-cama, naročito solju, dok t r a j e blokada sa s trane ustaša i Talijana.

II batal jon »Matije Gupca«. 6. XI je zarobio jedan partizanski vod u Hrelj inu jednog karabinjera , jednog Tali jana i jednog domo-branca. Karabinjer i domobranac su likvidirani, dok su Tali jana pu-stili. Talijani su iza toga došli u mjes to u snazi od 3.000 vojnika i proveli masovna hapšenja.

7. XI razoružana su dva ta l i janska financa, ali su pušteni na slobodu.

12. XI došlo je do pohoda tal i janske okupatorske vojske na logor kod Sušaka. P roc jen ju je se da je bilo dvije do 6.000 Talijarta. Došlo je do borbe pred samim vrat ima logora, jer ni patrole ni straže

4 Omaškom je napisano »moralan« umjesto »značajan«.

315

nisu nepr i j a te l j a primijet i le . U logoru je bilo 120 l judi s 50 pušaka i 8 puškomit ra l jeza . U borbi je poginulo 90 ta l i jansk .h vojnika, b r o j r an jen ih nije poznat . Na n a š o j su s t r an i poginula dvojica, a koman-dir čete r an jen . Naš i su se povukli ostavivši u logoru spremu, dok su oružje spasili. I s tog je dana palo u šake Tal i janima t r i par t izana iz patrole, te su na T r sa tu s t r i je l jan i . O v a j je d o g a đ a j pokolebao par-tizane, to t im više š to su se mnogima smrznuli prs t i da su im moral i biti amput i rani , j e r su iznenada iz ba raka istrčali goli i bosi. Ko-manda je logora na to pustila par t izane kući na nekoliko dana. Š tab P-G. P. O.5 je osudio t a j pos tupak i .poslao čovjeka da ponovo okupi par t izane.

17. XII napala je jedna par t i zanska pa t ro la ta l i j ansku patrolu od 20 vojnika između Selca i Novog. Rezul ta t nepoznat .

Noću od 16 na 17. XII zapli jenila je g rupa par t izana na jednom državnom poduzeću 60 kg dinamita, 1.000 meta ra korde, dvije i po ku t i j e kapsla, 30 kg pasul ja i ostale hrane . U či tavoj je šaht i pre-kinut posao, a većina je radnika prišla par t izanima. Iste je noći po-rušeno više t. t . s tupova između Novoga i Povila, te prekinut tali-j ansk i vojni telefon između Novog i Selca.

2. XII uhvaćen je na putu u Delnički logor par t izanski kur i r d r u g Franić, ko j i je s t r i j e l j an u Delnicama nakon junački izdržanog s t r a šnog mučen ja .

6. XII pos tavl jen je eksploziv na željezničku prugu između Lo-kava i Fužina. Izbačena su iz t račnica t r i vagona te re tnog v laka . P romet je s t a j a o 16 sati .

7. XII zaus tav l jen je t r a n s p o r t h rane koj i je išao iz Tr ibl ja za Fuž ne, te je zapl i jenjena veća količina h rane (600 kg brašna , 50 kg pasul ja , 10 vreća zobi i td . ) .

8. XII pos tavl jen je eksploziv na p rugu između Delnica i Lo-kava. Iskočila su t r i t e re tna vagona sa s t r ažn j im dijelom lokomo-tive. P romet je s t a j a o 14 sa t i .

10. XII je s tav l jen eksploziv na prugu između Liča i Drivenika. Iskočili iz t račnica s t r o j i dva t e r e tna vagona. P romet je s t a j a o 8 sat i .

Kao odgovor na ove akci je provalila je t a l i j anska vo j ska sa žan-dar ima 11. XII u Lički logor6 . Pr ivukl i su se neopaženo do pred sam logor. Par t izani su prihvati l i borbu, te je ubi jen ta l i janski oficir, dva vojnika teže, a dva lakše ran jeni . Tal i jani su oteli iz logora dva revolvera, 50 kg dinamita i ostale spreme. Uz logor se nalazila kan-celar i ja š t aba P.-G. P. O., te je iz n je nepr i j a te l j dobio dvije pisaće mašine, rad io-apara t , si to za umnožavanje , dva hek togra fa , neš to papira i agendu7 š taba . Ni jedan član š taba se ni je nalazio u l o g o r u -

5 Primorsko-goranski partizanski odred 6 Logor sela Lič 7 Materijal štaba, uglavnom propagandnog karaktera.

316

Jedna je grupa par t izana prerezala Tal i janima otstupnicu i napala ih, pr i čemu su vojnici u s t r a h u pobacali dosta spreme odnesene iz logora. Par t izani nisu imali ž r t ava . Do provale je došlo izdajom.

•SMRT FAŠIZMU — SLOBODA NARODU!

U otsutnos t i komandan ta za š t ab

(M. P.) V. Katić s

polit, komesar

BR. 118

PISMO POLITIČKOG KOMESARA GLAVNOG ŠTABA NOP OD-R E D A HRVATSKE OD 31 PROSINCA 1941 GOD. POLITIČKOM

KOMESARU KORDUNAŠK.OG ODREDA

GLAVNI STAB NAR. OSLOB. PARTIZ. ODREDA

HRVATSKE

Br. 35'41 31. XII. 1941 god.

KOMESARU KORDUNAŠKOG PARTIZ. ODREDA

Primili smo vašu okružnicu od 21. XII . 1941, komesar i j a t br . I I 1 . Ona sadrži nekoliko krupni j ih političkih pogrešaka, koje va l j a svakako što pr i je ispravit i .

I . U n j o j ni je j a sno izražena linija borbe za nacionalno oslobo-đenje koju vode naši par t izanski odredi. Ta ne jasnoća nije, doduše, j a sno izražena, ali sli jedi iz stil izacije teks ta . Na pr . : » . . . moramo . . . ob jašn java t i svima i svugdje da je nemoguće sporazumje t i se sa nepr i ja te l jem . . . « Tu je već šutke pos tavl jeno p i t an je mogućnost i ili nemogućnosti sporazuma s nepr i ja te l jem. Činjenica je, međutim, da je naš konačni cil j i s t j e ra t i okupa to ra i uništ i t i njegove sluge. Iz te se perspektive ne može uopće pos tav l ja t i p i tan je mogućnost i ili ne-mogućnost i sporazumi jevan ja . Narodu i par t izanima t reba uvijek s t oga tumači t i kako je okupa tor glavni kr ivac svih nevol ja koje su ga zadesile, i kako se t ih i sličnih nevol ja može ri ješit i samo dosljed-n o m borbom na našo j liniji. Ovakav teks t omogućuje različitim ko-

8 Vladimir Bakarić 1 Redakcija ne posjeduje ovu okružnicu.

317

lebljivim elementima da razvi ja ju suvišne diskusije o mogućnostima sporazuma i da tako podgri javaju u t j eca j okupatorovih agenata na partizane i narod. Da ovakva stilizacija n.je sasvim slučajna svjedoči i redosljed n a b r a j a n j a nepr i ja te l ja : »Neprijatelj , ustaše, Tali jani i N i j e m c i . . . « Ovakav obratni poredak svjedoči da je drug komesar pošao linijom nesvijesnog dijela naroda, koji tek na svojoj koži uči otkrivati glavnog nepri jatel ja , a da je manje pazio na to da narodu i par t zanima ukazuje put borbe. Ove su na oko sitnice važne za s tvaranje borbenog morala i za saživljavanje s linijom naše borbe. Da je drug komesar pošao pravilnim putem, bilo bi mu u okružnici mnogo lakše raskrinkat i parole tal i janskih agenata o navodnom pri-ja te l js tvu prema srpskom narodu. Ponavljam, iz refera ta se mora jasno vidjeti da je cilj naše borbe potpuno nacionalno oslobođenje, a da se ne smije dopustiti mogućnost nikome da ga tumači kao da je cilj možda samo sprečavanje terora.

II. Glavni je politički problem na području rada K. P. O. posti-zavanje brats tva i borbenog jedinstva Srba i Hrvata . Pred K. P. O. stoji danas kao osnovni zadatak privlačenje i mobiliziranje hrvatskih masa u borbu protiv okupatora i njegovih slugu. Do sada se opažala vrlo mala volja partizana da ozbiljno pristupe izvršavanju tog za-datka. Drug se komesar i u tom pogledu poveo za slabo svijesnim di-jelom partizana i dopustio da mu se u refera t uvuče sasvim suvišno srbovanje. Na pr. : » . . . jedina mogućnost da se održi srpski narod, da se održe i sačuvaju n a r o d i . . . « , » . . . jer je nepri ja te l j od svojih namjera istrijebiti i uništiti srpski narod odustao . . . « . Umjesto toga je trebalo u refera tu više govoriti o raspir ivanju bratoubilačke borbe, i objasniti nužnost zajedničke borbe, a ne pogodovati nas to jan ju ta-li janskog okupatora da raspiri mržn ju Srba prema Hrvat ima. Baš ovom problemu uvlačenja hrvatskih masa u borbu t rebat će drug komesar posvetiti najveću pažnju i najveće napore uložiti baš na suzbijanju nepovjerenja prema Hrvat ima, koje je zauzelo preveliki zamah baš u K. P. O. Ovakav re fe ra t je suprotan tom osnovnom zadatku.

III. Uz ove dvije krupne pogreške, re fera t sadrži i niz sitnijih pogrešaka koje val ja u budućnosti izbjegavati. Tako na pr. nisu teškoće, koje narod mora da podnese, one koje bacaju kolebljivce u naručje nepri jatel ja . Nije zatim razrađeno tko su zapravo kolebljivci, naročito ne u vezi s klasnom podjelom društva. Pi tanje discipline ta-kođer n je ispravno postavljeno, naročito ne pi tanje njene dobrovolj-nosti i nedobrovoljnosti. Mi naime ne mislimo u našim redovima odr-žavati disciplinu samo na dobrovoljnosti, kako bi se to iz refera ta moglo zaključiti. Nije pi tanje dobrovoljnosti discipline ono koje nas tako odlučno razlikuje od protunarodn 'h i nenarodnih vojski. Nije ispravno postavljena ni definicija nacije, jer je izostavljeno da je na-cija historiska kategori ja , pa je s toga i u izreci »narodi su nepobje-

318

divi« moguće iskopati momena t šovinizma. Naša borba ni je narodno-oslobodilačka stoga š to u n j o j sud j e lu j e č tav narod, nego zato š to j o j je cilj oslobođenje nareda , pa je s toga moguće os tvar i t i u t o j borbi jedinstvo naroda (koj i inače nije jedins tven) . Nije točna ni t i kons ta tac i ja da je r adn čka klasa na jmnogobro jn i j a klasa, a naro-čito ne kod nas.

Mislim da je p i t an je t umačen j a faš izma lakše i pr is tupačni je obradit i po govoru d ruga S ta l j ina od 6. XI ove god., nego po defini-ci jama, koje će r a z m j e r n o mali b r o j drugova potpuno shvati t i . Ne-ispravno je Pavelićevu H r v a t s k u napros to označiti fašis t ičkom dr-žavom. Ona je u prvom redu potlačena i porobljena zemlja po stra-^ nim okupator ima, a potom su ovi n jome počeli v ladat i svojim meto-d a m a pomoću svoj ih mar ioneta . Stoga mi i ne s tva ramo samo anti-fašist ički f ron t , nego fi*ont nacionalnog oslobođenja. Zato je ova ka-rak ter i s t ika od osnovne važnosti .

Drug je komesar nada l je previše smion u karak te r izac i jama s t a n j a na Is točnom f r e n t u . On p o t e j e n j u j e snage fašizma, iako neina sumnje da ovome ne c v j e t a j u ruže i da doživljuje poraze.

D r u g će komesar sve ove pogreške s malo više pažnje lako ubuduće izbjeći. U novoj mu godini želim mnogo uspjeha .


Polit, komesar V. Katić (M. P.)

BR. 119

IZVJEŠTAJ OPERATIVNOG OFICIRA GLAVNOG ŠTABA NOP ODREDA HRVATSKE OD 31 PROSINCA 1941 GOD. POLITIČKOM KOMESARU GLAVNOG ŠTABA O P I T A N J I M A KOJA TREBA

RIJEŠITI U PRIMORSKO-GORANSKOM NOP ODREDU

Selo Vukelić (Drežnica) 31. XII. 1941

Danas 31. XII u 12 sa t i u podne st igao sam u Štab Primorsko-goranskog pa r t . odreda. Komandan t se ne nalazi u Štabu već je ot-putovao 23. XII. 41 u Srpske Moravice, a otuda kreće za P r imor je . Njegov se povra tak ne očekuje i ja Sutra 1. I. 1942 krećem na put za P r imor je sa zada tkom da se nađem sa komandantom i r i ješimo pita-n j a pos tavl jena po G. Š.

319

Momentano t r eba r i ješi t i s l i jedeće: o v a j Š tab Pr imorsko-goran-skog pa r t . odreda ša l je redovite i zv ješ ta je kako G. Š.-u t ako i ćaći-i OK Karlovac. Ja sam čitao pismo ćaće u kojemu se govori o pre-kidu redovite veze u mjesecima, tako da samo to po sebi govori o zas ta r j e los t i toga i t akvog s tanoviš ta . D r u g Slavko- iz OK t raž i sa svoje s t r ane da mu š t ab ša l je redovne izv ješ ta je . Na ovo, druže Vlado3, t r ebaš odgovorit i po p rvom kur i ru ko j i će ići iz G. Š.-a za G. P. O.4 t ime da se G. P. O. osjeća odgovoran G. Š.-u.

Nada l j e drugovi t raže da svoje pr imjedbe i in formaci je o par-t i j skom radu sus jednoga OK ša l ju p reko G. Š.; na ovo is to da od-govoriš.

Veza sa G. P. O. biti će o tsada na slijedeći način. Štab G. P. O. dat i će svoje kur i re preko Kapele do sela Klipe

g d j e će biti re le jna s tanica u kući Rode Klipa, kod pilane Duro Pe-šut , o tkuda će naš i kurir i , t j . kur i r i G. Š.-a, os tav l j a t i i preuzimati poštu. Naš kur i r dolaziti će preko Tobolića u Klipe. Ovo sam uspo-stavio na prolazu i nisam mogao temel j i t i je provjer i t i , ali se može upotrebi t i do da l j n j ega .

U Klipama, Kuniću i Veri organizuje se novi odred sa više je-dinica. Ovo ni je dovol jno pod naš im rukovodstvom već dje lo pojedi-nih par t izana iz Tobolićkog i P laškog voda. Pos tav l j a se p i tan je k o j o j komandi će biti dodi je l jen : da li Kordunaškom ili G. P. O. Nj ihova je želja da s p a d a j u pod komandu G. P. O. navodeći lakoću veze sa t o m komandom. Ja s u m n j a m u lakoću t ih veza pošto ih dijeli Kapela. Ovo t reba još ispitati . Za sada t r eba uspostavi t i vezu sa t im novo-organiz i ra jućim odredima kao pomoć i rukovodstvo, a p i t an je ko jo j će komandi pr ipas t i r i ješ i t ćemo kasni je .

Operativni oficir G. Š.-a M. Snagić (Sel jo) 5

1 Centralnom komitetu KPH 5 Narodni heroj Ivo Marinltović-Slavko * Vladimir Bakarić 1 Goranski partizanski odred 5 Narodni heroj Franjo Ogulinac-Seljo

320

B R . 1 2 0

UPUTSTVO CENTRALNOG KOMITETA KPII OD 31 PROSINCA 1941 GOD. OKRUŽNOM KOMITETU KPII KARLOVAC ZA RAD

KOMITETA I PARTIJSKIH ORGANIZACIJA1

OK-u. Dragi drugovi, primili smo vaše izvještaje. Iz nj ih se vidi sva slabost part . organa vašem području. Par t , orge s takvim sla-bostima i pogreškama nisu dorasle onim velikim zadaćama narodno-oslobodilačke borbe, koje danas stoje pred cijelom Par t i jom i svima njenim članovima. Dovoljno je ukazati na izdajstva i kolebanja u Drežnici, na široko raspros t ranjeno sektaštvo i nedisciplinu, na gru-paške borbe u Sjeničaku, na težnju u nekim odredima da se živi na mirnoj nozi s okupatorima i na pljačkaške tendencije, na pogrešan odnos prema Hrvatima, pa da se uoči sva opasnost koja pri jet i na-rodno-oslobodilačkoj borbi ako se te štetne pojave odlučno i brzo ne likvidiraju. Sve te pojave pokazuju da OK nije posvećivao do-voljno pažnje izgradnji part . orga u odredima i izvan njih, da nije učin o sve što je bilo potrebno da par t . linija pređe u krv i meso sva-kog pojedinog člana i da naše par t . orge svojim pravilnim radom prožmu sve odrede i civilno stanovništvo duhom narodno-oslobodi-lačke borbe, da par t . orgama nije u dovoljnoj mjer i davao upute i pružao pomoć, da n je vodio odlučnu i dosljednu borbu za ostvarenje part . linije na svima sektorima rada, da nije u dovoljnoj mjeri kon-trolirao djelovanje par t . jedinica.

Pravilan je vaš plan borbe protiv spomenutih slabosti i skre-t an j a s par t . linije. T a j plan t reba brzo i odlučno ostvariti . Ali, na-pominjemo da borbu protiv opasnog sektaškog skre tanja t reba kom-binirati sa širokom kampanjom ob jašn javan ja par t . linije i na kon-kretnim primjerima ukazivati na svu štetnost sektaštva. Treba već jednom izbiti iz glava naših drugova shvaćanje da se linija i takt ika narodno-oslobodilačke borbe može određivati s uske kordunaške perspektive. U širokoj narodno-oslobodilačkoj borbi, koja ima svjet-ski karakter , komunisti se ne mogu ravnat i prema raspoloženju jednog k ra j a . A ako u dotičnom k ra ju s tvarao postoji sektaško ras-položenje i »Ijevičarske« tendencije, onda su za to jedino odgovorni komunisti, koji su svojim pogrešnim djelovanjem narodu nametnuli takove tendencije, ili se protiv nj ih nisu borili gdje su se pojavile nezavisno od njihovog djelovanja .

Iz vašeg izvješta ja i drugih obavješ tenja proizlazi da kod vas ne postoji pravilan odnos između par t i j skog i vojnog rukovodstva. Nedozvoljeno je, drugovi, da se rukovodstvo i part . orga na pcgre-

1 Original pisma je u rukopisu. * Partijskih organizacija


san način upliću u s tvar i vojnog karaktera . Kod vas par t . [ i j ske] je-dinice rasprav l ja ju čak i o tome: da li da se izvrši ova ili ona na-redba vojnog rukovodstva. Takve su stvari nedopustive. Vojna ru-kovodstva izdaju naredbu, a s tvar je par t . orga da pripreme odred za što bolje izvršavanje naredbi i da prednjače u samom izvršivanju. To ne znači da se par t . jedinice i rukovodstva ne t reba ju zanimati s pitanjima vojnog karaktera . Naprotiv, i par t . rukovodstva i jedi-nice mora ju biti aktivne po svima linijama. Jedinice diskut i ra ju i o vojnim stvarima, s tav l ja ju prijedloge, ukazuju na nedostatke vojnih rukovodilaca i politkoma i kr i t iz iraju njihove pogreške i propuste. Pa r t . jedinice t reba svoje prijedloge, kritiku itd. da dostave kotar, kom., odnosno OK-u, a ovi će sve to dostaviti sekretar ima par t . [ i j sk ih] jedinica u štabovima. Jed nice u štabovima proučit će materi jal , koji im je dostavljen par t i j skim putem, pa ako što od njega usvoje, to će štabovi provesti preko vojne linije, t j . preko komandira i po-litkoma.

Pravilna je vaša tv rdn ja da rad politkoma u odredima nije za-dovoljavajući. No vi ste pogriješili što ste odlučili da obrazujete komisiju za izradu plana i tema za rad politkoma. To ne spada u vaš djelokrug. Vi s te svoju kri t iku rada politkoma i eventualne prijedloge par t . jedinica za poboljšanje rada politkoma trebali do-staviti par t . jedinici u Gl. š. a ona bi naredila politkomu Gl. Š. da izradi plan, teme itd. za rad politkoma u nižim štabovima i odredima. Takav treba da bude odnos između par t . i vojnog rukovodstva, a ne da se part . orge i part . rukovodstva direktno i mimo vojnog ru-kovodstva upliću u njegove kompetencije.

Ukazujemo još na neke pogrešne stvari. Pogrešno je s tvaranje ženskih par t [ i j sk ih] jedinica (s lučaj u S. M.3), žene treba svrstavat i u jedinice zajedno s muškarcima. Smatramo da je preuranjeno for-miranje izvršnog odbora N. O. F. za Kordun i Baniju, je r t a j odbor ne bi mogao praktično djelovati i visio bi u zraku. Izgrađuj te od-bore po selima, općinama i kotarevima, postavite ih na noge i upu-tite u pravilan rad. A kasnije, kad s tvar sazrije, moći će se pr stu-piti fo rmiran ju izvršnog odbora. Kod s tva ran ja Antifaš . f r on t a žena ne val ja s tvara t i inicijativne odbore. Imenuj te odbor A. F. 2. za Kordun, pa preko njega provedite organizaciju ant ifaš . pokreta žena. Kad se to ostvari, moći će se t a j imenovani odbor, ako će pri-like dopuštati, zamijeniti odborom koji će se izabrati na sastanku predstavnica mjesnih odbora i organizacija.

»Partizan« treba da postane organ Gl. Š., a OK može pokre-nuti drugi, par t i jski organ.

Formira j t e KK za G. Kotar kako ste predložili. Riješili smo pi tanje Pr imorja . Uputili smo pismo OK-u i Št. za

Primorje, u kome smo udarili po njihovim slabostima i istakli za-3 Srpske Moravice

322

daće koje s to je pred n j ima . 0 svim s tvar ima smo razgovara l i s jed-nim preds tavn .kom OK-a za P.4, kome smo dali i usmene upute . . .

U vezi s P r i m o r j e m ukazu jemo još na j ednu s t va r . Za pozdra-viti je mar l j ivos t d ruga Slavka5 u obilaženju organizaci ja i logora. Ali ukazujemo na to da on n i je dovoljno odlučan i samosta lan u r je-šavan ju pogrešaka i p ropus ta na ko je na.lazi u svom obilaženju orga i logora. Kad je bio u primor. logoru, ko j i je preselio svoje sjedište izvan vaše ter i tor i je , on je u n j e m u uočio mnoge pogreške i nedosta tke . Posl i je toga je bio u Novom i razgovarao s jednim od-govornim drugom, koj i radi na P r i m o r j u po pa r t . liniji . Ali mu on 0 t im s tvar ima n iš ta n i je govorio. Tako se dogodilo da je dotični d rug s m a t r a o da se par t . o rge u tom logoru još uvi jek nalaze pod kompetenci jom vašeg OK-a, a vaš OK nije niš ta poduzimao da se u tom logoru s tvar i poprave, j e r je s m a t r a o da on spada pod OK za Pr imor je . P u t o v a n j a i obi laženja ne smi ju se svesti na pr .kupl ja-n je poda taka , nego t r eba na licu m j e s t a samosta lno i odlučno r j e -šavat i sva p i t an j a i o tome obavješ tava t i CK. Dakle, više samostal -nosti i odlučnosti.

Ponovno nag lašavamo da radu među H r v a t i m a posveti te na j -veću pažnju . Uporedo s t im radom t r eba odlučno suzbi ja t i šovini-stičke, velikosrpske tendenci je u odredima i van n j ih , ko je ome ta ju zajedničku borbu Srba i H r v a t a .

Po tv rđu jemo sve pa r t . kazne koje spominje te u izvješ ta ju . Za-što komisi ja ni je da la pr i jedlog kazne za inž in je ra? Da je to uči-nila, i to bi p i t an je već bilo r i ješeno, a ovako zada je te suvišan posao 1 s t v a r se nepotrebno zavlači.

P u n k t je u Karlovcu neophodan kao i š to veći b r o j kanala za s lan je l judi. Ri ješ i te ta p i t a n j a š to pr i je .

Gl. Š. n a m j a v l j a da je provala u Ogulinu i da je pala ona javka o k o j o j nam j a v l j a t e da je dobra.

Nedozvoljeno je, drugovi , da OK dopuš ta da t ako dugo nema veze s nama. Uspostavi te tu vezu š to pri je, a do toga vremena odr-žava j te vezu s nama preko G. Š.

Da se s tva r s inžinjerom ne bi zavlačila, CK je, ne čekajući pri jedlog komisije, donio odluku da se ing. iskl juči iz P a r t i j e zbog kukavičluka, niske par t i jnos t i i t r a ć e n j a pa r t . imovine i da se uputi u odred kao običan vojnik. CK je tu odluku donio na osnovu is t raž-nog ma te r i j a l a komisije. Mi smo tu odluku saopćili drugovima u Gor-skom Kotaru , a d r u g Slavko t reba t akođer da je saopći inžinjeru.

SMRT FASTZMU — SLOBODA NARODU!

31. XII-41. ' CK KPH

* Primorje 5 Narodni heroj Ivo Marinković - Slavko

21« 323

BR. 121

IZVJEŠTAJ POLITIČKOG KOMESARA PRIMORSK.O-GORANSKOG NOP ODREDA OD 31 PROSINCA 1941 GOD. GLAVNOM ŠTABU NOP ODREDA HRVATSKE O POLITIČKOM RADU U VOJSCI »

NA TERENU


NAR. OSLOB. PART. ODREDA Br. 15 1941

Dne 31 decembra 1941 g.

KOMESARSKI IZVJEŠTAJ BR. 2 GLAVNOM ŠTABU NARODNO-OSLOBODILAČKIH PARTIZANSKIH

ODREDA HRVATSKE

Primili smo vaše pismo br. 25 411 uprav l jeno komesar ima g rupa odreda i odreda sa kr i t ikom dosadašn jeg komesarskog rada i sa upu-t a m a za d a l j n j i rad polit, komesa ra u našim odredima. U našem prvom komesarskom izv ješ ta ju nas to ja l i smo dat i vam sliku kome-sa r skog rada u našem Odredu na koji se također odnosi u d a n a š n j e m momentu vaša ka rak te r i s t ika »da n i je na onoj visini ko ju bi prema dosadašn jem razvoju borbe t reba lo očekivati«.

Dokumenat smo pomno proučili i n a s t o j a t ćemo na temel ju do-sadašn j eg iskustva komesarskog rada u č i tavoj zemlji povisiti nivo i važnost toga r ada u našem Odredu upućujući komesare kako t reba pravilno radit i i kako t reba š to p r i j e ukloniti nedos ta tke ko j i tome s to je na pu tu .

Is to t ako p i t an je prelaza sa diverzionih akci ja na više fo rme vojnih akci ja je bolno kod nekih naših jedinica, j e r je prelaz odviše nagao. Naime, nep r i j a t e l j je povukao sve svoje malobrojne s t raže i pa t ro le ( iste sada b ro je d do 100 l judi i kreću se u bi zini m je s t a , gotovo i ne idu više u sela) i za to t r eba odmah očekivati veće okr-ša je . S lučaj koj i se opet ponovio u Liču pri obrani logora, kad je mit ra l jezac sa deset inom ustupio panički bez na ređen ja , dokazuje ono o čemu smo v a s već obavijest i l i u prvom izv je š t a ju u s lučaju napada na Breze, naime da je politička i mora lna pr iprema boraca potpuno nedovol jna za teže borbe i nedovoljno konkre tna za ispu-n j e n j e zada taka koj i s to je neposredno pred našim jedinicama. Na-s t o j a t ćemo upravo u tom pogledu upr i je t i sve naše sile da se ta si-

1 Vidi dok. br. 93.

324

tuaci ja iz kor jena promijeni i popravi pojačanjem političkog rada u Odredu, jer takva situacija ne samo da nam donosi vojničke neuspjehe nego i demorališe jedinice.

U našoj agitaciji , koja do sada još uvijek n je bila dovoljno intenzivna, nije tćlo pogr ješaka koje navađate kao loš primjer u va-šem pismu: razrađivanjem apst raktnih tema dalekih od neposrednih zadataka naše borbe. Naprot iv nam je pogrješka sa crvenom zasta-vom pri zauzimanju vlasti u Drežnici dala povoda da našu agitaciju skinemo sa nebeskih visina i postavimo na zemlju. Jedna od najomi-ljenijih tema uz naše aktuelne polit, probleme su razgovori, č i tanja i predavanja o SSSR. Ipak u pogledu političkog rada nije još mnogo toga učinjeno i mi ćemo prema vašem naređenju posvetiti više pažnje osnovnoj liniji naše borbe kao i borbi protiv mirnog logorovanja, u čemu je već ipak nastupio izvjesni preokret.

U p i tan ju organizacije i rada NOO, u oslobođenom teri tori ju na-ročito, ne bi se moglo reći da su komesari shvaćali NOO kao pomoć rada komesara u narodu, nego upravo obra tno: gurali, pomagali i upućivali NOO na rad među narodom. Tako do sada još nije bilo sjednice NOO na ko jo j nije prisustvovao netko od komesara, pri-premio mater i ja l za sjednice, vodio prve sjednice i na t a j način kon-kretno pokazivao i pomagao na organizaciji i učvršćenju te privre-mene vlasti. Partizani ukazuju pomoć NOO u vršenju izvršne vlasti, jer NOO do danas ni je uspio organizirati svoju civilnu vlast. U vr-šenju dužnosti NOO ipak još veliki dio posla otpada na komesare dok NOO ne postane zaista ona j vodeći organ na mobilizaciji poza-dine u korist narod.-oslob. borbe.

Štab odreda izdaje sada redovito radio-bilten »Prlmorsko-goran-skog partizana« koji raspačavamo po čitavom ter i tor i ju i samo ne-dostatak s t ro ja za umnožavanje onemogućuje njegovo masovno ras-pačavanje. Ukolijto biste nas mogli pomoći sa kakvim hektografom ili s t rojem, bilo bi vrlo dobro.

Određeno je, naročito za oslobođeni teritorij , da se na svečani način, uz masovno sudjelovanje naroda, priredi dočekivanje »Godine pobjede 1942«. Pripremljena je velika priredba na ko jo j će partizani istupati sa kul turnim programom, pjesmom, recitacijama i skeče-vima i na ko jo j će novi partizani položiti zakletvu pod partizanskim zastavama. Parole priredbe su : »Živio Nar . oslob. f ront«, »Živjela jedinstvena borba srpskog i hrvatskog naroda«, »Smrt fašizmu — sioboda narodu«, »Živio SSSR«. Stigle su već delegacije Hrvata iz Pr imorja , domobranci koji su prešli posljednjih dana na našu s t ranu, te delegacije iz ostalih mjes ta .

Mjesec si ječanj, kao spomen Lenjinove smrti, te smrt i Roze Lu-xemburg i Karla Liebknechta, biti će udarnim mjesecom u radu polit.

325

komesara na o b j a š n j a v a n j u osnovne linije naše borbe, te na usavr-šavan ju rađa naših polit, komesara . U tom pogledu organizi ra t ćemo n a t j e c a n j e između pojedinih jedinica. U tom pogledu izdan je već i neki mate r i j a l kao pomoć komesar ima u tom radu, među os ta l im: S ta l j in : »Lenjin — planinski orao«, Gorki o Lenj inu, Sta l j inova zakletva nad Lenj inovim grobom, kao i članci o Lenj inu, Luxemburg i Liebknechtu.

U jedinicama ćemo organizi ra t i ku l tu rne komisi je ko j ima će biti dužnost da u tome r adu pomažu komesara p rema uzoru takvih ko-misi ja u španjolskom ra tu . One će se brinut i , u zajednici sa kome-sarom, da jedinica izrabi sve svoje slobodno vr i jeme za što inten-zivniji politički i ku l tu rn i rad. Osim toga i bibliotekari jedinica će ući u sklop tih komisi ja .

Bilo bi od velike korist i kada biste nam osigurali s ta lno dobi-v a n j e listova ko je izda ju pojedine g rupe odreda ili odredi kako bismo bili obaviješteni o n j ihovom r a d u i borbi i n j ihovom iskustvu. Mi smo već dva pu ta primili »Ličkog par t izana« 2 pr ivatnim putem. Osim toga pošal j i te nam jednu brošuru »Revolucionarna vo j ska i revolucionarna vlada«.


Komandan t o t su tan Polit, komesar Mijo Vuletić*

1 »Lički partizan« bio je glasilo Štaba grupe NOP odreda za Liku. Najprije je izlazio mjesečno, a kasnije polumjesečno. Donosio je poli-tičke i vojničke članke, te reportaže, pjesme i vijesti o NOB. Odigrao je značajnu ulogu u mobiliziranju naroda Like u partizanske odrede, u učvršćivanju bratstva srpskog i hrvatskog naroda, te u raskrinkavanju četnika i drugih okupatorskih slugu. Umnožavan je na ciklostilu.

3 Ivo Vejvoda

326

B R . 122

IZVJEŠTAJ KOMANDE NOP ODREDA KORDUNA I BANIJE OD l SIJEČNJA 1942 GOD. GLAVNOM ŠTABU NOP ODREDA HR-VATSKE O AKCIJAMA U DRUGOJ POLOVICI PROSINCA I NA-

MJERAMA KOMANDE1

KOMANDA PARTIZANSKOG ODREDA NAC. OSL. POKRETA KORDUNA I BANIJE Op. br . 2 29-XII-41.

KOMANDANTU PARTIZANSKIH ODREDA HRVATSKE

Prema opera t ivnom planu izrađenom za sve ba ta l jone ovog par-t izanskog odreda kao i za par t izanski odred Banije , ba ta l jon i su t a j operativni plan izvršili [ skoro] u cijelosti kako je zamišljen, a sa-s to jao se od s l i jedećeg:

Uništ i t i sve saobraća jne veze koj im se nepr i j a te l j služi i na istim pravcima postavi t i s t a lne zasjede koj ima ometat i poprav l j an je cesta i p ruga .

Pos tavl jeni operativni plan nisu izvršili u cijelosti III bata l jon, I I ba ta l jon (željeznička p r u g a ) zbog p o m a n j k a n j a mater i j a la , IV ba-ta l jon t akođer ne u cijelosti. Operat ivni plan je izrađen 10-XII ov. g. i o s t a j e na snazi još do d a n a s sa izvjesnim dopunama. Iz ovog ope-ra t ivnog p lana izvršene su sli jedeće operac i je :

I bataljon: 16-XII zas jeda na cesti Vojnić—Vojnić kolodvor; pl i jen: 15 karabina , 1 puško-m. »Brno« i odjeće i obuće. 13-XII, bez odobrenja komandi ra čete, par t izani Dušan Bajić , I l i ja Vojnović i Sava Bakić, preobučeni u žensko odijelo, uputi l i su se u Vrnograč da izvrše a t e n t a t na krvoloka Zoru i t om prilikom uspjelo im je teško rani t i pomenutog, oduzeti mu karabin , ali je d r u g Bakić poginuo, a Vojnović teško ran jen , 2 dok je Ba j ić uzeo zarobljeni karab in i v ra t io se u logor. Baj ić je tom prilikom pokazao h ladnokrvnost i odlučnost. 21 -Xn u 13 sa t i upuću je se jedno jače od j e l j en j e iz škole Vojišnice za Vojnić, č i ja je predhodnica 8 domobrana i jedan žanda r ; postav-l jena zasjeda, j ako s laba, pr ihvat i la je borbu i razoružala predhod-nicu, dok se je glavnina povrat i la n a t r a g u školu; zarobl jeno je 9 ka-rabina, 3 bombe, munici je i ostale r a t n e spreme. Jedan sa t kasni je izvršena je opsada same škole sa po t rebnim os iguranjem. Odpočinje

1 Dokumenat ima dva dijela. Drugi dio je pisan 1 siječnja 1942 godine. Pošto je veći dio dokumenta pisan 1941 god., Redakcija je čitav dokumenat uvrstila u ovu knjigu.

* Prema tvrđenju druga Dušana Bajića, poginuo je Vojnović, a teško ranjen Bakić. Oba su ostali na mjestu izvršenja akcije.

327

p u š k a r a n j e s ciljem spri ječi t i svaki izlaz iz s ame zgrade; poginuo par t izan Dušan Crnković iz odreda »Ključar«. 22-XII opsada t r a j e i dal je . U 11 sa t i iz Vojnića p rema školi kreće 36 domobrana sa 3 žan-dara, nose 3 pm. i 1 bacač mina. Na ods to j an ju cd 500 m od samog Vojnića postavl jeno os iguran je p rema Vojniću o tvara v a t r u na n j ih . Na znake u borbi p rema mje s tu kreću odredi »Jurga« i »Loskunja«. te pres i jeca ju odstupnicu nepr i j a t e l ju . Borba je t r a j a l a do sumraka , kada su na ju r i š pohvatani . Pl i jen je bacač mina sa 6 mina, 2 pm., 25 karab ina i ostalog r a tnog mate r i j a l a . 23-XII opsada škole i da l je t r a j e . Vojnić demoral isan. Upućeno pismo koj im se traži p reda ja , ali u Vojnić dolazi 300 Tal i jana sa 8 tenkova, neš to poslije n j ih stiže i 350 us taša , p i tomaca raznih us taških škola. Održava se konferen-ci ja oficira i s l i jedećeg j u t r a n a p u š t a j u Vojnić. Posada u Vojniću je popunjena us tašama. Nisu ni pokušali osloboditi školu. 24-XII opsada škole t r a j e i dal je . U 16.30, na poziv na p reda ju , posada škole izlazi i p reda je o ruž j e ; zarobl jeno: 1 nadporučnik, vodnik žandarmer i j a i 36 domobrana . P l i j en : 4 pm., 38 karabina , municije i ostalog r a tnog mater i ja la . Među zarobl jenima bilo je 5 žanda ra koj i su rukovali au tomatsk im oruž jem i s ta lno držali va t ru . Oni su likvidirani. U za-robl jeniš tvu zadržani nadporučnik i vodn 'k radi izmjene. Tražiću Grgu 3 i Mar janu, 4 j e r p rema vi jes t ima Nada 5 je u Zagrebu s t r i j e l j ana .

Opsada Vojnića se nas tav l ja , h r anu ini dovoze avionom. Otpo-čela opsada K r n j a k a . Posada K r n j a k a se t akođer sas to j i ođ us taša . 29-XII s t a n j e nepromi jen jeno kod Vojnića ; na t e r i to r i ju 4 čete I ba ta l jona jedna kolona Tal i jana iz Vrginmosta pokušava prodri je t i do Vojnića; odbi jena sa većim gubicima. 31-XII s t an j e nepromije-njeno, još dva p o k u š a j a Ta l i j ana od Vrg 'nmos ta odbijena.

I I ba t a l j on : Izvršeno nekoliko man j ih akci ja , h v a t a n j e domaćih izdajica i us taša . 24-XII izvršeno je pa l jen je sedam us tašk ih kuća uz samu cestu S lunj—Vel jun u Srpskom Blaga ju , ko je nisu dozvo-l javale da se upotpuni opsada Vel juna . Od 16—21 XII 1 četa II bat . postavila je zas jedu, ali bez usp jeha zbog vel kog sn i j ega ; opsada Vel juna je u toku. 25-XII kur i r IV čete u Johovici razoružao us ta -šu. 1 četa blokira Per jas icu . 26-XII na cesti Kladuša—Bihać na-padnu ta je žandarmer i j ska pa t ro l a ; p l i jen: 3 karabina , cdjeće i obuće.

III ba t a l j on : Komandan t par t izanskih odreda Hrva tske , po n je -govom naređen ju , pr ima direktno izv ješ ta je od komandan ta ba ta l jona .

IV ba t a l j on : 8 . Xn razoružana pos ta j a žandarmer i j e u Pisaro-vini. Zarobl jeno: 6 karab ina , 1 revolver i os ta log r a t n o g mate r i j a l a .

3 Marijan Cavić 4 Marija Pataki, upućena iz Zagreba sa Marijanom Cavićem na

rad u Karlovac. Radila kao kurir i uhapšena na kolodvoru Karlovac sa materijalom kej: je nosila iz Zagreba. Kasnije bila u logoru Jasenorac i Slavonska Požega gdje je ubijena.

3 Narodni heroj Nada Dimić

328

Gubitci: 1 par t izan poginuo. 10-XII zarobl jen us taša J anko Pera-ković iz Skakavca ; odneseno: 1 karabin , 1 civilna puška . Napadnu ta općina u Skakavcu ; za rob l jeno : 1 karabin , 1 civilna puška i 42.000 Kn. Od 16 pa do danas t r a j u neprekidno u IV ba t . borbe sa nepri-j a te l j em i to u s t a š a m a i Tal i jan ima. Tal i jani prolaze kroz te r i to r i j IV ba t . j ak im kolonama, sa motor izaci jom i konjicom, i p l jačkaju . U tim svoj im pohodima nisu bila ni t i poš teđena h rva t ska sela na l i jevoj obali Kupe, kao šišl javić, Kupčina, Gradac. Us taše ko j i se nalaze na te r i tor i ju IV bat . jesu us taške vojne škole iz samoga Zagreba u ja-čini od oko 600, opremljeni sa 2 t eška topa, 3 tanke te i 2 bacača mina i velikim b ro jem au toma t skog o ruž ja . 18-XII u j u t r o razoružan je Vojnić kolodvor; p l i jen : 59 karabina , 36 bombi, 30.000 Kn. i ostalog r a tnog ma te r i j a l a i živežnih namirnica. 21-XII razoružana želj. s tanica U t i n j a ; p l i j en : 40 karabina , 2 pm., 13 mina ; uniš tena sva pos t ro jen ja želj . stanice. 25-XII borbe se vode s u s t a š a m a na čita-vom te r i to r i ju IV bat . , ko je t r a j u sve do danas . Deta l je tih borbi poslaću naknadno.

Ban i j a : Nemam nikakvih i z v j e š t a j a ; poslao sam specijalne ku-rire za s a m Štab Bani je .

U vezi sa s t a n j e m koje se može ustanovit i iz operat ivnog i informat ivnog izv ješ ta ja , odluke koje sam donio jesu sl i jedeće: K r n j a k likvidirati i za to su poduzete mje re . Opsadu Vojnića umanj i t i , je r mi pr i je t i opasnost da nep r i j a t e l j prodre preko Ut in je i uništi i o n a j dio između pruge i ceste Kar lovac—Vojnić—Vrginmost . Oslobođene snage bacio sam u t a j predio, š to u isto vr i jeme dozvol java i IV ba t . da pregrupiše svoje snage. §" četa I ba t . je u s t a l n o j zasjedi nepo-sredno [kod] s amog Vrginmosta i vrš i pr i t isak na n jega , te tako vezuje snage za t a j garnizon. Opsada Vel juna i Per jas ice se nas tav-l ja . Izviđanje Cetin Grada je u toku. Pr imiš l je t reba da je obsjednuto, ali o tome nemam izv ješ ta ja . Sp remam pohod na bolnicu u Cazinu radi snabdi jevan ja sani te t sk im mate r i j a lom. P rema izdatom naređenju , 31. između 11.30—12.30 izvršeni su prepadi na sve nepr i ja te l j ske gar -nizone, je r se u to v r i j eme čula pucn j ava i detonaci ja iz raznih p r a -vaca. I zv ješ ta j a j c š nisam primio.

S t a n j e u IV bat . je na j teže . P o k u š a j nepr i j a te l j a je očit, a ne poduzimam nikakvih jačih koncentraci ja , j e r bih na t a j način na-

• U originalu je omaškom otkucan znak § umjesto broja IV.


Komesar o tsu tan

Komandant h a n Manola

N a m j e r e i odluke

329

vukao veće snage nep r i j a t e l j a na t a j sek to r i pos to ja la bi mogućnost da mi nanesu teških gubi taka . Poslao sam tamo i 1 vod sa 40 ka ra -bina i 2 pm. rad i koliko-toliko p o j a č a n j a . S t an j e u IV bat . ne bi bilo u t a k v o j mje r i kr i t ično da je k o m a n d a n t ba t . u cijelosti izvršio opera-tivni plan i da ni je počinio takt ičke greške razv i j a juć i f ron tove i držeći se defanzivno. Kada je otpočela borba bio sam bolestan, te radi toga otišao komesar u IV ba t . Veza s n j ima je vrlo česta i po-mažem im naređen j ima i sav je t ima. Ne mogu s a m otići t amo jer bi t ada š t a b ostao bez ikoga, a operaci je II i I ba t . su u toku. Poslao sam na ređen je Bani j i da izvrši pr i t i sak na samu P e t r i n j u i Glinu i da na t a j način pokušam svra t i t i pozornost nepr i j a te l ju na d rugu s t ranu .

Radi ovakove s i tuac i je na mome sektoru , izvršenje općeg opera-t ivnog plana dogovorenog na s a v j e t o v a n j u u G. Š. H. jes te u za-kašn jen ju , i čim mi prilike dozvole da izvršim reorganizaci ju II, I i IV bat. , pristupiću i zvršavan ju rečenog plana, a po svoj prilici i naoru-žanje će mi dozvoliti da sa jačim snagama pr is tupim izvođenju tog plana.

1-1-1942


Komandan t Ivan Mancia

330

Documents

ZBORNIK - znaci.net · isti propis kaio i u svim savremeni vojskamam Iak. nemo joa š pisani h zakona i propis po kojima ba si e krivc uzimali na odgovornosti to , ipak postoj jedai