Broj objava: 14Televizija: 2Štampa: 12Teme praćenja:Grad Prijedor: 14Gradonačelnik Prijedora: 4

Zbirka medijskih objavaGrad_Prijedor_kliping_dnevno,za razdoblje 23. 5. 2017

2

Televizija Naslov Sta je "Mital" dogovorio sa "Domovinom"?

Serijski br.1

Medij; Doseg Radio televizija Republike Srpske; , Bosna i Hercegovina 23:00 Trajanje: 3 min

Rubrika, Datum Dnevnik; 19. 5. 2017

Stranica u zbirci:4

Autor Popović Jasna

Teme Grad Prijedor , Gradonačelnik Prijedora

Televizija Naslov Djeca sa posebnim potrebama ucestvovala u trci u Prijedoru

Serijski br.2

Medij; Doseg Radio televizija Republike Srpske; , Bosna i Hercegovina 16:30 Trajanje: 2 min

Rubrika, Datum Srpska danas; 22. 5. 2017

Stranica u zbirci:5

Autor Vila Gordana

Teme Grad Prijedor , Gradonačelnik Prijedora

Štampa Naslov Nakon 15 godina pronašla sam majku, jednom me pozvala i više se ne javlja...

Serijski br.3

Medij; Doseg Dnevni avaz; 50,000, Bosna i Hercegovina Stranica: 20 Površina: 330 cm2

Rubrika, Datum Ostalo; 23. 5. 2017

Stranica u zbirci:6

Autor M.Zgonjanin

Teme Grad Prijedor

Štampa Naslov Kovačević poslodavac godine

Serijski br.4

Medij; Doseg Euro Blic; , Bosna i Hercegovina Stranica: 9 Površina: 91 cm2

Rubrika, Datum Ostalo; 23. 5. 2017

Stranica u zbirci:7

Autor Unknown

Teme Grad Prijedor

Štampa Naslov Uhapšeni lopovi

Serijski br.5

Medij; Doseg Euro Blic; , Bosna i Hercegovina Stranica: 13 Površina: 11 cm2

Rubrika, Datum Ostalo; 23. 5. 2017

Stranica u zbirci:8

Autor Unknown

Teme Grad Prijedor

Štampa Naslov Najviše žalbi na medicinske sestre

Serijski br.6

Medij; Doseg Euro Blic; , Bosna i Hercegovina Stranica: 24 Površina: 301 cm2

Rubrika, Datum Regioni; 23. 5. 2017

Stranica u zbirci:9

Autor Unknown

Teme Grad Prijedor

Štampa Naslov Рударење би без "Арселор Митала" било угашено

Serijski br.7

Medij; Doseg Glas Srpske; , Bosna i Hercegovina Stranica: 2 Površina: 509 cm2

Rubrika, Datum Vijesti dana; 23. 5. 2017

Stranica u zbirci:11

Autor Unknown

Teme Grad Prijedor

Štampa Naslov Пријем за дјецу са потешкоћама у развоју

Serijski br.8

Medij; Doseg Glas Srpske; , Bosna i Hercegovina Stranica: 9 Površina: 15 cm2

Rubrika, Datum Društvo; 23. 5. 2017

Stranica u zbirci:12

Autor S.Ta.

Teme Grad Prijedor , Gradonačelnik Prijedora

3

Štampa Naslov "Житопродукт" и "Житопека" квалитетом пожњели медаље

Serijski br.9

Medij; Doseg Glas Srpske; , Bosna i Hercegovina Stranica: 10 Površina: 460 cm2

Rubrika, Datum Društvo; 23. 5. 2017

Stranica u zbirci:14

Autor Janković Anita

Teme Grad Prijedor

Štampa Naslov Prijem za djecu s posebnim potrebama

Serijski br.10

Medij; Doseg Nezavisne novine; , Bosna i Hercegovina Stranica: 9 Površina: 33 cm2

Rubrika, Datum Događaji; 23. 5. 2017

Stranica u zbirci:15

Autor Srna

Teme Grad Prijedor , Gradonačelnik Prijedora

Štampa Naslov "POŽNJELI" MEDALJE i "samljeli" konkurenciju

Serijski br.11

Medij; Doseg Nezavisne novine; , Bosna i Hercegovina Stranica: 10 Površina: 466 cm2

Rubrika, Datum Događaji; 23. 5. 2017

Stranica u zbirci:17

Autor Tovilović Dejan

Teme Grad Prijedor

Štampa Naslov Podaci iz knjige grijeha Vlade RS-a

Serijski br.12

Medij; Doseg Oslobodjenje; , Bosna i Hercegovina Stranica: 2 Površina: 307 cm2

Rubrika, Datum U žiži; 23. 5. 2017

Stranica u zbirci:18

Autor Katana Gordana

Teme Grad Prijedor

Štampa Naslov Ima li života poslije rođenja

Serijski br.13

Medij; Doseg Oslobodjenje; , Bosna i Hercegovina Stranica: 11 Površina: 408 cm2

Rubrika, Datum Komentari; 23. 5. 2017

Stranica u zbirci:20

Autor Bazdulj Muharem

Teme Grad Prijedor

Štampa Naslov Građani BiH sve više štede na hrani

Serijski br.14

Medij; Doseg Večernji list; , Bosna i Hercegovina Stranica: 7 Površina: 361 cm2

Rubrika, Datum Aktualno; 23. 5. 2017

Stranica u zbirci:22

Autor Vidačak Ljiljana

Teme Grad Prijedor

Radio televizija Republike Srpske, Dnevnik - 23:00 19.05.2017 petakDržava: Bosna i Hercegovina

Doseg:

Trajanje: 03:00

( )pogledaj 1 / 1

Sta je "Mital" dogovorio sa "Domovinom"?

Ova

j dok

umen

t slu

ži s

amo

za in

tern

u up

otre

bu. R

edis

tribu

cija

i ko

pira

nje

bez

sagl

asno

sti v

lasn

ika

auto

rski

h pr

ava

su z

abra

njen

i!

Radio televizija Republike Srpske, Dnevnik - 23:00 19.05.2017 petakDržava: Bosna i Hercegovina

Doseg: Indeks

Trajanje: 03:00

( )pogledaj

4

Radio televizija Republike Srpske, Srpska danas - 16:30 22.05.2017 ponedeljakDržava: Bosna i Hercegovina

Doseg:

Trajanje: 02:00

( )pogledaj 1 / 1

Djeca sa posebnim potrebama ucestvovala u trci uPrijedoru

Ova

j dok

umen

t slu

ži s

amo

za in

tern

u up

otre

bu. R

edis

tribu

cija

i ko

pira

nje

bez

sagl

asno

sti v

lasn

ika

auto

rski

h pr

ava

su z

abra

njen

i!

Radio televizija Republike Srpske, Srpska danas - 16:30 22.05.2017 ponedeljakDržava: Bosna i Hercegovina

Doseg: Indeks

Trajanje: 02:00

( )pogledaj

5

ISPOVIJEST Sudbina usvojene Prijedorčanke Alise Čanović

nakon 15godina pronašia sam maiiiiipiednom me raia i mmm.Kada je imala 1 8 godina, saznala da ju je kao bebu u Sarajevu usvojio par iz Prijedora> Nakon objave da traži roditelje, majka je pozvala i molila da zaustavi medijsku potraguAlisa Čanović (34) iz Tr- b_° kao godina - govori sa ce. Ne osudujem je, ne kao da je riječ o nečem sas-

nopoljakodPrijedoranakon mnogoemocijaAlisa. tražim ništa od nje, ... .._ vim običnom, rekla15-godišnje potrage za svo- Ona je u međuvremenu osim odgovora ..*" Uzdječiji '_ ono što će Alisijom biološkom majkom, u biološku majku pokušala na ova pitanja. /doplatakodl05KM,\ promijenitimartu je konačno čula njen pozvati na isti onaj broj. Želimdajevi- / nadničenjemikadaga'. život iz korije-glas.Majkaje,kakonamAli- Neuspješno, jer telefon odz- dim, jer .' nekopozove,troškoveu \ na. Alineiod-sa kaže, nije zvala da je pita von i do kraja i ništa. Nije ju imam pravo • domaćinstvupokriva '. nos premakakoje,kakoživi,kakoizgle- t0 obeshrabrilo, jer, kako naistinu.Ni- \ AlisinsuprugAlen. • ženi, majci Be-daikogaima,većdajezamoli kaže,nećeodustatiodsusre- koganemogu \ Zivotbiimbiomnogo .* simi, koja ju jeda zaustavi medijsku potra- tasaženomkojajujerodila. natjerati na is- \ lakšikadabiinjoj .' usvojila kao be-gu za njom. Na kraju razgo- - Imam pravo da znam ko tinu, ali ona mi ''._ nekoponudio ,.*" bu i othranila jevoraobećalajedaćedoći.Ali, je ona, imam pravo da znam toduguje,dastane '•...posao...'" kaosvojedijete.odmartadosadaništa. ' ko je moj otac predmeneikažezbog fktaln eamsi. koji možda i Jm/mM čega me ostavila - odlučna je Uoulla odllici

PrdVO .13 IStinU neznadaja f^^""« Alisa. - Kada je majka Besima-Nijemepozvaladamepi- postojim. i *^|T Ona jesasvojih 18godi- umrla,imalasamsamol8go-

takakosam,većdazaustavim Zbogmoje na, na ulici u Sanskom Mos- dina i ostala sama na svijetu,javno traganje. Bez bilo kak- troje djdi-B-k#lHp-SBfe tu,gdjejebilauizbjeglištvu, jerjeotac^Sustafaumrokadavogosjećajamijetorekla.Po- wf"' saznala da je usvpjena. Ne- sumibilesamočetirigodine.kušala sam razgovarati s _jl<HNk poznata žena joj je prišla i, Nedugo nakon saznanja danjom,alimijerekladaotome |T TLLj, samusvojaiapočelojetraga-ne može pričati telefonom i 1 I * 1k~ T /

J~~k nje za biološkom majkom.

Morampriznatidamei^đ^^^^HUH^^B^^^^^^^^^^^ taka-kažeAlisa.

dim,pamakarnadvasata,da. ~Wk SHlf* M.ZGONJANINse ispričam", i nakon toggijKv fln. _______;

Ova

j dok

umen

t slu

ži s

amo

za in

tern

u up

otre

bu. R

edis

tribu

cija

i ko

pira

nje

bez

sagl

asno

sti v

lasn

ika

auto

rski

h pr

ava

su z

abra

njen

i!

Dnevni avaz 23.05.2017 utorakDržava: Bosna i Hercegovina

Doseg: 50,000

Stranica: 20

Površina: 330 cm2 1 / 1

Dnevni avaz 23.05.2017 utorakDržava: Bosna i Hercegovina

Doseg: 50,000 Indeks

Stranica: 20

Površina: 330 cm2

6

Kovačević poslodavac godineJoviša Kovačević, bivši

direktor Protivgradne pre-ventiv e RS koji je nedavnopenzionisan, proglašen jeposlodavcem godine za2016. godinu u oblasti po-Ijoprivrede i prehrambeneindustrije u RS, po izborugranskog Sindikata poljo-privrede RS.

Predsednik ovog sin-dikata Aleksandar Tomićrekao je za "EuroBlic" daje Kovačević prepoznat kaodirektor koji dosl edno spro-

vodi zakone i druge propise,po-tujepravaradnikaiuva-žavasindikatkaosocijabiogpartnera.

Svečanost na kojoj ćeKovačeviću biti uručenopriznanje Zlatna plaketaza poslodavca godine, bićeodržana danas u Banjaluciu porostorijama Saveza sin-dikataRS.- Na svečanoj sednicićemo konstato vati i ko su, unašoj branši, najgori poslo-davci i direktori u RS, koji

krše prava radnika i zabra-njuju sindikalno organizo-vanje - kazao je Tomić.

Izbor najboljeg poslo-davca je na inicijativu sin-dikata prvi put organizovanprošle godine, a prvi dobit-nik je bio Bogdan Mirković,direktor "Žitoprometa" Bi-jeljina. Posebno priznanjeje posthumno dodeljenoMiroslavu Turnšeku, du-gogodišnjem direktoruprijedorske fabrike keksa"Mira".M.M.B

'"''"■■^_mW>,mM^^^^^^^^m

Ova

j dok

umen

t slu

ži s

amo

za in

tern

u up

otre

bu. R

edis

tribu

cija

i ko

pira

nje

bez

sagl

asno

sti v

lasn

ika

auto

rski

h pr

ava

su z

abra

njen

i!

Euro Blic 23.05.2017 utorakDržava: Bosna i Hercegovina

Doseg:

Stranica: 9

Površina: 91 cm2 1 / 1

Euro Blic 23.05.2017 utorakDržava: Bosna i Hercegovina

Doseg: Indeks

Stranica: 9

Površina: 91 cm2

7

Uhapšeni lopoviSlužbenki PU Prijedor su udve odvojene akcijeuhapsili lopove koji su kraligorivo. U Prijedoru jeuhapšen Z. K. tokom kradegoriva iz bagera u krugupreduzeća, dokjeŽ. S.uhapšen u mestu Brezičanitakode tokom krade.

Ova

j dok

umen

t slu

ži s

amo

za in

tern

u up

otre

bu. R

edis

tribu

cija

i ko

pira

nje

bez

sagl

asno

sti v

lasn

ika

auto

rski

h pr

ava

su z

abra

njen

i!

Euro Blic 23.05.2017 utorakDržava: Bosna i Hercegovina

Doseg:

Stranica: 13

Površina: 11 cm2 1 / 1

Euro Blic 23.05.2017 utorakDržava: Bosna i Hercegovina

Doseg: Indeks

Stranica: 13

Površina: 11 cm2

8

PRIJEDORSKI DOM ZDRAVLIA OHRABRUjE PACIJENTE DA PIŠU PRIMEDBE

Najviše žalbi na medicinske sestre

Problem u komunikaciji sazdravstvenim radnicimanajč eo je uzrok zbog kojegse Prijedorčani ža!e Domuzdravlja, podaci su ovezdravstvene ustanove.

_________Pi___

_____________________________SHiiiis__-

KUTJ]7zA^^^^^^HH|PRJTUZBE^^^^^^^^HPAČHENAT^^^^^^HH

Koordinator kvaliteta uDomu zdravlja Prij edor SinišaObradović kaže da se to češćeodnosi na komunikaciju samedicinskim sestrama, dokje manji broj pacijenta nezadovoljan odn osom porodičnihlekara.

U ovoj ustanovi navode dasu prošle godine imali oko 19žalbi, a 2015. godine oko 21.Naime, praksa podnošenjažalbi i prigovora za svih 17objekata prijedorskog Domazdravlja uvedena je pre četirigodine.

Obradović objašnjava da senajviše prijava odnosi na me -dicinske sestre i to iskljuavo izrazloga što one prve stupaju ukontakt sa pacijentima. Kažeda i, ukoliko su žalbe osnova-ne, m -dicinskim radnicima seizriču pismene opomene.- Naši radnici su profesi-onalci i mogu pronaći načinda uspostave komunikacijusa pacijentima, ali korisniciponekad smatraju da su za-nemareni ukoliko čekaju doknaš radnik mora da popunidokumentaciju na računaru, ili se prethodni pacijent

" -*^ "+■**

zadržao kod lekara u vremenjihovog zakazanog termina-tvrdion.

Nakon komunikacije, naj-više žalbi pacijenti upućujuzbog uverenja da im Domzdravlja uskraćuje pravo nalečenje u specijalizovanim

zdravstvenimustanovama.Međutim, težalbe neosnovane su u 100odsto slučajeva.

- Pacijenti donose nalaz od specijalista koji ih upućuju na banjsko1ečenje, medutim prema Pravilniku Fonda zdravstvenogosiguranja tačno je utvrdenokoja oboljenja su za takvo lečenje, a ako time nije definisa-na njihova dijagnoza porodićnilekar ne može izdati uputnicu- prića Obradović. Kaže daje bilo slučajeva da porodični lekar ispoštuje preporukuspecijaliste i uputi pacijentana dalje lečenje.

UkolikonaknadnoFond utvrdidatooboljenje

nijepokrivenozdravstvenim

osiguranjem, fl-nansijsku posledicu

snose Dom zđravlja i porodičnilekar.

Pacijenti žalbe mogu daubace u kutije za pritužbe ubilo koju zdrvastvenu usta-novu, da direktno predajužalbu na protokolu ili je uputerukovodstvu elektronskimputem preko zvanične internet stranice Doma zdravljaPrijedor.

Sami biraju da li to želeučiniti anonimno ili ostvaljajulične podatke na osnovu kojih budu obavešteni o ishodužalbe.- Ima primera da se pa-cijenti verbalno sukobe samedicinskim radnicima i nežele da se žale, ali mi samievidentiramo takve slučajevei razmatramo ih na sastancima, da bi izbegli njihovoponavljanje objašnjavaObradović. B. Mojstorovrc a

UVODE VIDEO-NADZORProšfog meseca javnost je šokirana postupkom izrevoltiranogpacijenta iz Kozarca koji je doktoricu porodične medicineudario nogom u glavu i uzrkovao joj potres mozga. Ovajincident ubrazao je nameru prijedorskog D oma zdravlja dapostavi video-nadzor u određenim objektima i na mestimagde neće biti narušena privatnost pacijenata. Saznajemo daće i Dom zdravlja u Kozarcu dobiti video-nadzor.

~ •mkJ"'

R___taft «___!_. """■"* *^f^i»-C'SJMLJEHOj^HH^^^^s'^ •" Ii^"^BM^sf _^__f___^_f____k. '41 I

Ova

j dok

umen

t slu

ži s

amo

za in

tern

u up

otre

bu. R

edis

tribu

cija

i ko

pira

nje

bez

sagl

asno

sti v

lasn

ika

auto

rski

h pr

ava

su z

abra

njen

i!

Euro Blic 23.05.2017 utorakDržava: Bosna i Hercegovina

Doseg:

Stranica: 24

Površina: 301 cm2 1 / 1

Euro Blic 23.05.2017 utorakDržava: Bosna i Hercegovina

Doseg: Indeks

Stranica: 24

Površina: 301 cm2

9

Рударење би без"Арселор Митала"

било угашено

Понуда компаније"Арселор Митал"

је једина одрживапонуда која

може осигуратибудућност

рудника "Љубија",рекао Јелача

Гласање у Пароднојскупштини РС про-тнв продаје акпија уРуцницима жсЈЂСзне

руде 'Љубија'' ггреду-зећу "Израел инвесгмент група"спасшв је нарсд РС од економ-ске катастрофе, рекао је гепе-рални директор "АрселорМигапа Приједор" Младен Јеиа-ча коментаришући ставове којеје минисгар индустрије, енерге-тже и рвдарства и лидср СП-аЊтар Ђокић изнио у нздаштоминтервјуу Тласу Српске" тврце-ћи да је неусшјањем одлуке Епа-де пропуппепа шапса за К \

Како коментаришетегврдше министра Пегра Ћо-

кића да би РС остварила ве-лику корист да је одлукаВладс прихваћсна у Народнојскупштини РС?

ЈЕДЗДА: Једине читштиттекоје су јасне су сљедеће - да јеНародпа скупппипа прихватиласумњиву понуцу нспознатс, та-јанствене компаније без позна-тих информација о успјешномпословању у руцарству, хиљацерадних мјсста би одмах билоутрожено у "Арселор МиталуПриједор'' и ск.гинама домаћихкомпанија у нашем ланпу снаб-дијегшга. Дзжажш суџет би из-губио просјечно десст милгонаКМ годипзње привдда од пореза,а привреда РС би изгубила про-сјечно више до 40 милгона ма-рака па нивоу године. То суконкретне чињенице, а не нага-ђања. Понуда "Њраел инвсс-тмент групе" нема техничкинити комерцијални кредг__ или-тст, а нс вјерујсмо да јс ош ком-панија погодан партнер зачајецничко Јласање еа коммани-јом 'Арселор Митал" и не бимогли паставити пормалпо по-сговање са њима као једним одоснивача. Као резултат тога,Жељезара Зеница би прешлана производњу путем електролу-чнс пећи, којој за производњуније потребна жељезна руца. Собзиром на и) да је квади1етжељезне руце из Приједора ни-

зак, а трошкови транепорта додруге одговарајуће жељезарепрешсоки, приједорска руца пеби имала куппа и руцарсњс бибило уташено. То би за Приј е-дор и РГ било равно катастро-фи.

Ђокић је рекао да Вашакомпанија држи монопол и даје руднику "Љубија" затворилаврата?

ЈЕЛЖА: Треба да правиморшгшку измеЈу могопопа и пар-тперства које се показало успје^-шним из гддине у годину. Свимаје јасно и историјска је чињени-Ш да је рула из Приједора одуви-јек била исклучиво намијењенаЖељезариу Зеницн Не постојидруга комерцијалпо одржива оп-ција. То се не може назвати мо-ношјш, већ јединим јјојичним

пословним рјетттењем у овимоколностима. Руда из Омарскеса 52 одето садржаја жалеза ии-је берзанска рсба на тобалномтржинпу. Самим тим, дугоро-чјји јјошовни модел који је ра-звијен са Зеницом осигураваодрживо пословање за Пријецор,без обзира на гсобалпе трендовена тржиплу жегвезне руце. Има-мо реалан и остварив план заЉубију. Ми смо у Омарској до-казали шта можемо оствариги,а спре мни смо учинити исто н уЉубији. Далско од тога да за-тварамо врата 'Љубије". Папро-тив, да су понуде које смо далиупротеклих десет година бил.прихваћене, "Љубија' би да-нас радила и запошл>аваластотинсрадника. Њнуда ко-ју смо дали је и даље на сто-лу и даје једини реалан иостварив план за осигурањедугорочне будућности за рудн"Љубија". У прогекЈтих 12 годи-на доказали смо шта можемотхтићи у Омарској и слремнисмо учинити исто и у Љубији.

Какав је Ваш коментар натврдњу минжтра да је угово-ром из 2004. годинс, којим јсданашњи 'Арселор Митал"Јкецен з шкио у Прцдец-нру, сје-ме којеје произвело данашњепроолеме у рудншст "Љубија"?

ЈЕЈША:Уговориз2004.п>дине је припремлЈен и пошисану стшаду са локалтЈИМ и међуна-јх1л.ним ироиисима И Н01Нр]ИЛИсу га Јавно праБобранилаигтво,Дирекнија за приватизацију иВпада РС. Њказао се у потпу-ности изводл-ив и никада ниј.довођен у шгање у више ид 12година нашег пословања у РС.Њма разпога зашто би сада био

доведен упитаЈБе,

само затосе чинидаје

утшор ненрихлатљив за некестране. Лко Нпада може само даодустане сд правно обаве^јућихутнора, . ада и* одткара Впадиили тренугној полигици. какавсигиал би посчали друтам ком-панијама које разматрају инв ес-жрање у РС? Нажалост,

минисгар није желио ништа дакаже о мјгогим добрим стваримакоје је компанија "Арсшор Ми-ш" дала (гринрда РС у скдаду

са утовфом који је саца на мегикришка. Подсјећанд ради, кадаје компанија "Арселор Митал"доиша, рудник је нећ ]"одинамабго запуштен и занемарен. 'Ар-селор Митал Приједор'' је оц2035. године остварио 117 мили-она КМ нето добити, од чега јеШЈфивен губитак оц 27 милгона

КМ у првоЈ годшш пословатпа.Инвестирано је 98 милиона КМу отварање новог копа, развој,куловину нове опреме, ексттро-пријапију итд. Оснивачима је ис-плаћено 14 милиона КМ добиги,а пег милиопа је издвојено у за-консксрсзсрвс. Током госговања"Арселор Митал Приједор" је,директно и индирекгш, дао до-принос економском развоју истабилности РС и БиХ крсз 30мгшиопа КМ исплаћетшх па ос-нову конпесионе накнаде, 78 ми-лиона уплаћених држави запорез и доприносе на ј мчна лри-мања запослених, 141 милиониатлаћен за плате и остала да-вања за раднике, 14 милионаплаћеног пореза па добит, 118мгшиона плаћених "Жељезница-ма РС", четири милиона уплаће-них за остале накнаде држави и3,5 мњчиона КМ реализованихкроз пројекте у гокалној заједни-

пд Ово су оддаци на којс би сва-ка комканијабила поносна. Па-жалост. ми и дање рацимо безкопцесиопог утовора и дозволеза рад, иако смо са своје стратучинили све да то питање булеријешено. Постоји мали бројдругих инвеститора у РС којидпнриносе економији нише одкомпаније "Ар селор Митала''.

Да ли сгс користнЈШ нсза-коните трансферне пијене, ушта је ганио сумњу министар?

ЈЕЛАЧА: Питање тран-сферних цијена су детаљно про-вјериле и испитале водеће

независне меграродне ревизор-ске куће. које су потврциле да"Арсслор Митал 1' прати свс ва-жеће пословне стандарде и по-ли1ике. Суд у РС је такођепогврдио да компанија "АрсегорМитал" тгије сдговорпа за бгшокакве погрешне радње. Свакош и дал>е иотенцира иигањетрансффних цијетта или не ра-$'мије како функционише по-словањс у обпасга жсјђсзнс ррсили намјерно покушава јавностдовести у заблЈду и на тај начиннавести да повјерују да постојипеки златпн ћуп са повцем изког само треба заграбити. То ссчини као дио лонуде "Израелинвестмент групе". Златни ћупједноставно не постоји.

Како комсптаришстстврдње да је "Израел инвес-тмент група" кредибилнакомпанија са добрим рефе-ренцама?

Отворениза сарадњуса Владом

Гласање у Народној скуп-штини изазвало Је досга по-

лемике на политичко) сцени.Шта мислите да ће бити ре-зулгагтога?

ДПАЧА Ми смо рудари, нисмополитичари и не могу нишга дакажем о тренутној ситуацији Гра-ђани РС имају пргво да очекујуод својих представника да разри-јеше несугласице и раде заједни-чки на доно___њу ооваривих ипракгичних рјешц која доносе[-азвој и надо за будућносг. Уви-јек смо били и оаајемо вољниза сарадњу са Владом РС и свимдржанним инотуци^ма сциљем одр-кавана и унапре-ђења нашег посповања и резул-тата пооимутих у посљедњих 12година.

РСБИ

г ПОНУДЕ м ИИГ"ИЗГУБИЛА50

МИЛИОНАКМГОДИШЊЕ

МЛАДЕН Т * ? 3ЈЕЛАЧА, У Јгенерални -�

директор ,***"* , Ј|"Арселор (ш - -- " ."^ ЈС'_4__2_\ШАМитапа ~ ЛштттПриједор" '~'_шк. Ј_______________1

птеттЛР|||В___^_________ __в _1_1_1_1||^Н

Ova

j dok

umen

t slu

ži s

amo

za in

tern

u up

otre

bu. R

edis

tribu

cija

i ko

pira

nje

bez

sagl

asno

sti v

lasn

ika

auto

rski

h pr

ava

su z

abra

njen

i!

Glas Srpske 23.05.2017 utorakDržava: Bosna i Hercegovina

Doseg:

Stranica: 2

Površina: 509 cm2 1 / 2

Glas Srpske 23.05.2017 utorakDržava: Bosna i Hercegovina

Doseg: Indeks

Stranica: 2

Površina: 509 cm2

10

ЈЕЛАЧА: Стварно не знамкако је министар или било кодруги могао доћи до таквогзакључка, када Влада није из-вршила никакве претходне про-вјере како би потврдилаподобносг шнуђача. Ово је ап-солугно уобичајена пракса, алииз неког разлога то нијеучињено у овом случају.Чињеница је да се врпо малозна о овој компанији, а и поредбројних захгјева са наше сгране,од синдиката и других заинте-ресованих група, нисмо добилиниједан стварни и конкретан по-датак на основу ког бисмо мо-гли утврдиги њихово бављењерударским активносгима. Никоне зна ко је у ствари власникове компаније или шга су њенистварни могиви за стипање вла-сничког удјела у "Љубији". Онине објављују никакве финансиј-ске извјеппаје. Тврце да су при-ложили банкарске гаранцијекојима подржавају своју понупу,али их нико није видио. У поре-ђењу са тим, компанија "Арсе-лор Митал" послује 100 одстотранспарентно. Регистрованисмо на међународним берзама ипооздемо у складу са њиховимстрогим правилима, са об-јављеним ревидираним финан-сијским извјеппајима и јасниминформацијама о акционаримакоји су на распопагању свакомекога то занима. Имамо одличанкредигни рејтинг из гогово свихвеђих међународних кредигнихреферентних агенција, а то јетакође објављено на ингернетстраници компаније. Када ово-ме додамо ре:упгате нашег ус-пјешног рада у РС у прогеклих12 година, током ког смо одржа-ли сва обеђања, а посебно у ве-зи са инвестицијама и развојем,зашгигом здравља и зашгитомна раду, као и да смо увијек навријеме измиривали све својеоб авезе, исплађивали плаге, ш-резе и доприносе, мислим да сељуди сами могу увјериги да ш-ређење компаније "АрселорМигал" са "Изреал инвестменггрупом" није могуђе. Чак и акооставимо ш страни пигања фи-нансијских и пословних рефе-ренци, гехнички аспекти понуде"Њраш инвестменг групе" се је-дноставно не уклапају. То пот-врђује да се ради о компанијикоја зна мало или нишга о ру-дарсгву. За разлику од тога, по-нуда "Арселор Митала" сезаснива на првокласном гехни-чком знању и сгручности најве-

ђе свјегске компаније за прои-зводњу челика и руде. Као ре-зултат тога наша понуда јеодржива, кредибилна и поггуноостварива. Ми не дајемо празнаобеђања.

Минисгар Гкжип каже даби 92 милиона КМ, које је понудила "Израел инвестменг гру-па", помогла у отварању 10.000нових |шми\ мјеста у Р С?

ЈЕЛАЧА: Без обзира наизнос новпа који би на крају уп-латила "Израш инвесгменг гру-па", једини сжуран ре:Јлгат бибио губигак више од 800 дирек-тних радних мјеста у препузеђу"Арсшор Митал Приједор" и

хиљаде других индирекгнж ра-дних мјеста. То је чињеница, ане нагађање или празно обе-ђање. Представили смо ВладиРС у погпуности разрађени ш-шовни модш. Понуда компаније"Арсшор Мигал" је реална и ш-тпуно остварива и то је јединаодржива опција за дугорочгу 6у-дуђност рударсгва у Љуб ији

Можете ли укратко обја-сниги зашто је Ваш план ре-алистичан, а понуца "Израелинвестмент групе" није?

ЈЕЛАЧЉ Наша понуда сезаснива на првокласном гехни-чком, истраживачком и развој-ном искуству највеђе свјетскекомпаније за производњу чели-ка и руде. Након детаљне ана-лизе "Арселор Митал" јеприпремио план стратешкогинвестирања како би обезбије-дио производњу жељезне рудеза наредних 15 година. При-премили смо детаљан посло-вни модш за рад и развој, којиукључује отварање лежишга уЉубији и мијешање са рудомиз Омарске. То је основа ре-алистичног плана који ђе обе-збиједиги дугорочну Еудуђност

рударства у Приједору и Љуби-ји, али мора биги имплеменги-ран у најкрађем могуђем року.Вјерујем да нико није видионикакав реалан приједлог"Израел инвестмент групе" увези са овим питањима.

Министар је изјавио да бисљедећи корак могао битипродаја акција на берзи. Којије Ваш одговор?

ЈЕЛАЧЉ Министар је ре-као да ова опција носи многопроблема и ризика повезаних стим, а ти ризици су потпунонешгребни, јер понуда компа-није "Арселор Митал" остајена столу. Наша понуда је реал-на, план је остварив и то ђе ос-игурати економску корист заРС у годинама пред нама. То јеједина одржива оппија за ра-звој "Љубије". Али вријеме ис-тиче и погребно је шго пријеотшчети са рударским радови-ма у Љубији, како би мијеша-јуђи руду из Љубије са рудомиз Омарске продужили живо-тни вијек рудника и рударењау овој регији. Уколико се ис-црпи руда из Омарске, неђе би-ти могуђе самосталнопласирати на тржишге рупу изЉубије, имајуђи у виду њенквалигет. Влада треба одмах дадјелује како би обезбиједилабољу будуђност за народ РС.

Страховањерадника

_____________________■КакавЈе Ваш кииенгар на пи-тање миниара зашго запосле-ни у 'Ареелор Мигал/протесђју када се рашравља опродаЈи 'ЉубиЈе .ЈЕЛАЧА Ко год да купи 65 од-сго акциЈа 'ЉубиЈе' постаЈе ивласник 49 одсто удјела у 'Ар-селор Миталу ПриЈедор' такода синдикат има разлога за за-бринугосг због доласка потлу-но непознате компаниЈе безпознатог рударског искуства,коЈа би могла да постане ве-ћински власник оснивача ком-паниЈе у коЈоЈ су запослени.Синдикат може да говори усвоЈе име иЈасноЈе да они ци-Јене редовну исплату плат^ ни-

во зашгите здравља и заштитена радуу компаниЈи и многедруге бенефициЈе коЈе имаЈукао запослени у 'Арселор Ми-талу ПриЈедор' Такође су у по-тттуности схватили да 'АрселорМитал' не би могао да ради сакомпаниЈом као штоЈе 'Израелинвесгмент фупа'. Пословање'Арселор Митала ПриЈедор'обезбЈеђу|е више од 60 одстогодишњег прихода 'Жељезни-ца РС ИмаЈући то у виду, син-дикат 'Жељезница РС сепридружио рударима из ПриЈе-дора као и синдикат 'АрселорМитала Зеница' Сви они схва-таЈу да би усваЈање одлуке Вла-де имало далекосежненегативне посљедице, шире одпитања саме 'ЉубиЈе' 'АрселорМитал' има одржив план даосигура будућносг рударсгва уЉубиЈи, али вриЈеме истиче.Влада треба одмах д|еловати иприхватити нашу понуду.

Ova

j dok

umen

t slu

ži s

amo

za in

tern

u up

otre

bu. R

edis

tribu

cija

i ko

pira

nje

bez

sagl

asno

sti v

lasn

ika

auto

rski

h pr

ava

su z

abra

njen

i!

Glas Srpske 23.05.2017 utorakDržava: Bosna i Hercegovina

Doseg:

Stranica: 2

Površina: 509 cm2 2 / 2

Glas Srpske 23.05.2017 utorakDržava: Bosna i Hercegovina

Doseg: Indeks

Stranica: 2

Površina: 509 cm2

11

ПриједорПријем задјецусапотешкоћамау развојуПРИЈЕДОР - Градоначел-

ник Приједора Миш нко Ђа-ковић организовао је јучепријем за ученике са поте-шкоћама у развоју, који субилиучесници Међународнеуличне трке "Приједор 2017'.

Ријеч је о тридесетак уче-ника основне и средње спе-цијалне школе Јавнаустанова Центар "Сунце",којима је Ђаковић уручиопо 100 КМ.

СТа.

Ova

j dok

umen

t slu

ži s

amo

za in

tern

u up

otre

bu. R

edis

tribu

cija

i ko

pira

nje

bez

sagl

asno

sti v

lasn

ika

auto

rski

h pr

ava

su z

abra

njen

i!

Glas Srpske 23.05.2017 utorakDržava: Bosna i Hercegovina

Doseg:

Stranica: 9

Površina: 15 cm2 1 / 1

Glas Srpske 23.05.2017 utorakDržava: Bosna i Hercegovina

Doseg: Indeks

Stranica: 9

Površina: 15 cm2

12

Бањалучки брендови апсолутни шампиони наМеђународном пољопривредном сајму у Новом Саду

"Житопродукт"и "Житопека"квалитетомпожњели медаље

У Новом Саду су били млинови из целогрегаона и међу њима је "Житопродукт"апсолутни победник, рекао Урошевић.Отишли смо са десет производа иосвојили невјероватних десет награда,истакла Никићева

ПИШЕ АНИТА ЈАНКОВИЋап_ај@ §1а55грзке.сот

БАЊАЛУКА - Брендовибањалучких предузећа измлинско-пекарске индустрије"Житопродукт" и "Житопе-ка" апсолутни су побједници84. међународног пољопри-вредног сајма у Новом Саду,са којег су се вратили са 16награда за квалитет производа.

"Житопродукт", који за-пошљава 73 радника уБањалупи и Приједору, награ-ћен је великом златном ме-даљом, а окитио се и сачетири злата и једном брон-зом. Њихово брашно Т-500проглашено је шампиономгрупе производа.

Генерални директор "Жи-топродукта" Саша Урошевићкаже да је њихово брашно Т-500 било најбољи производкоји се појавио на сајму.

- У Новом Саду су билиприсутни млинови из БиХ,Хрватске, Македоније, ЦрнеГоре и Србије и мећу њима је"Жигопродукт" апсолутни по-бедник. Такоће, за квалитетсвих наших производа смо до-били посебну плакету - рекаоје Урошевић и додао да су илани остварили запаженрезултат у Новом Саду када суосвојили три велике златнемедаље за брашно Т-500, Т-400 и Т-400 пудер.

Осим што је вишеструконаграћен за квалшет произво-дног асортимана, "Житопро-дукт" је био и гост сајма јер јенајвећи увозник пшенице изСрбије у регији. Тамошњимжитарима су представљеникао одговорна компанија накоју могу да рачунају у пла-сману својих производа.

Бањалучки млин са дуго-годишњом традицијом од по-четка године биљежи одличнепословне ре:упгате у свим се-гментима. Лани су били осмиизвозник брашна мећу млино-вима из БиХ, а ове године супреузели примат и запосјели

прво мјесто. Брашно за садаизвозе у Турску, Црну Гору иОговенију.

Захваљујући сталном рас-ту и унапрећењу пословањауспјели су да подигну домаћумлинску индустрију, која јебила пала на веома низакниво.

- У плану нам је да и даљеширимо пословну мрежу, аобим производње смо повећа-ли узевши у закуп млин уПриједору који није радиошест година. Ту смо запосли-ли 25 радника. Два млина уБишћанима и Омарској за насраде услужно млевење - навеоје Урошевић и додао да ове го-дине планирају повећање бро-ја радника.

Колико су озбиљни у на-мјерама да постану

млин број једану региону говори чињеница дасу за мање од пола године дос-тигли прошлогодишњи обим

производње.- Оно пгго смо лани ради-

ли свих 12 месеци, сада смоурадили до 10. маја и планнам је да производњу у овојгодини подигнемо за два и шпута у односу на лањску - ре-као је Урошевић и додао да суим приоригети да задрже ква-лигет и остану друшгвено од-говорна компанија, по чему супрепознатљиви.

Велики успјех на новосад-ском пољопривредном сајмуостварила је и "Житопека",чији су производи освојили ре-кордних десет медаља за ква-лигет.

- Прошле године смо тако-рећи стидљиво изашли на са-јам са два производа иосвојили злато и сребро, а овегодине смо отиглли са десетпроизвода и освојили невјеро-ватних пет великих златнихмедаља, четири злата и сре-

бро, с тим да смо у категоријихљеба са хљебом векна сач ап-солутни шампиони - рекла једиректорица "Житопеке" Сла-ћана Никић.

Освојене награде су при-знање за све шго су годинамарадили и погврда да иду у до-бром правпу.- "Житопека" има 16 ма-лопродајних објеката и вели-ку индустријску пекару.Иако запошљавамо 300 ра-дника, ове године нам је уплану да запослимо још сто-тинак и отворимо седам ма-лопродајних објеката. Садасмо оријентисани на отва-рање пекара у Теслићу и До-боју, које би требало дапочну са радом до краја јуна- навела је Никићева.

"Жигопека" је тренугно сашироком лепезом производаприсутна у Бањалуци, Лакта-шима, Новој Тополи, КоторВарошу и Приједору. План је

да у наредне три године сти-гну до броја од 50 малопродај-них објеката, али на том пугу

морају ријешитиприлично

озбиљан про-блем са недос-татком радне

снаге.

ПРОИЗВОДЊЕИ32016.ГОДИНЕ

БРДШНО^Г Т-500ИХЉЕб1ИСПОДСАЧА

I АПСОЛУТНИ {кПОБјЕДНИЦиЈ

~~~ ~~~} "Житопродукт"о ™"Ј и "Житопека"

" н '~^7 се вратили^Н

—0^~^уш1!в//*^Ш_^_т__^~ 1^Ш^^вВ^Вњ^^К^Ш

Ova

j dok

umen

t slu

ži s

amo

za in

tern

u up

otre

bu. R

edis

tribu

cija

i ko

pira

nje

bez

sagl

asno

sti v

lasn

ika

auto

rski

h pr

ava

su z

abra

njen

i!

Glas Srpske 23.05.2017 utorakDržava: Bosna i Hercegovina

Doseg:

Stranica: 10

Površina: 460 cm2 1 / 2

Glas Srpske 23.05.2017 utorakDržava: Bosna i Hercegovina

Doseg: Indeks

Stranica: 10

Površina: 460 cm2

13

Враћањестарогсјаја".Китопродукгу"'Житопродукг' је почео сарадом давне 1948. године инекада је био највећи прера-ђивач пшенице ипроизвођач хљеба у Крајини.- Након рата млин је био устечају 12 година, фирма јепоново основана 2012, а

две године касније 'Жито-продукт' купује СлавишаКрунић, који улаже у свесегменте пословања и <постиже велике резулта-

те. У 2013. години млелисмо 2.000 тона, а ове год.не планирамо самлетивише од 20.000тона пшенице - каже СашаУроше-вић.

■V ■■ј! * Саша

***- __ Урошевић

' ___________________________

ч^^И. Ј^__

Новипроизводии извоз

Пекарски производи изпекаре 'Житопека' згсада су у продајиискључиво натржишту РС, алије у плану извоз.- Планирамо дадо краја годинепокренемопроизводњу ко-лача и посласти-ца и тај пројекатје већ при крају.Тиме ће наша по-нуда бити обогаће-на и за домаће и згинострано тржиштекаже Слађана Никић.

СлађанаНикић

Награде које јеосвојио "Житопродукт"> пшенично бијело брашно Т-500 - велика златна медаља> пшенично бијело брашно Т-400 - пудер - златна медаља> пшенично интегрално брашно - бронзана медаља> ражено интегрално брашно - златна медаља> пшенично брашно Т-400 меко - златна медаља> пшенично брашно Т-400 оштро - златна медаља

Награде које јеосвојила "Житопека"

_

> полубијели хљеб 'житопродукг' 500 г - велика златна медаља> хљеб испод сача 400 г - велика златна медаља

> спелтин мијешани хљеб 450 г - велика златна медаља> јаско витал 450 г - велика златна медаља

> бундевин хљеб 550 г - велика златна медаља> микс житарица 300 г - златна медаља> кастел хљеб 500 г - златна медаља> тост интегрални 400 г - златна медаља

> тост бијели 400 г - златна медаља> хљеб од пет врста брашна 250 г - сребрна медаља

Ova

j dok

umen

t slu

ži s

amo

za in

tern

u up

otre

bu. R

edis

tribu

cija

i ko

pira

nje

bez

sagl

asno

sti v

lasn

ika

auto

rski

h pr

ava

su z

abra

njen

i!

Glas Srpske 23.05.2017 utorakDržava: Bosna i Hercegovina

Doseg:

Stranica: 10

Površina: 460 cm2 2 / 2

Glas Srpske 23.05.2017 utorakDržava: Bosna i Hercegovina

Doseg: Indeks

Stranica: 10

Površina: 460 cm2

14

PRUEDORPrijem

zadjecusposebnim

potrebamaPRIJEDOR - MilenkoĐaković, gra-donačelnik Prijedora, organizo-vao je prijem za učenike saposebnim potrebama, koji su biliučesnici Međunarodne uličnetrke"Prijedor2017".RiječjeotridesetakučenikaOsnovne i Srednje specijalne ško-le Javna ustanova Centar'Sunce",od kojihjedesetakprviputosvo-jilo priznanje na sportskim takmi-čenjima. Đaković je izraziozadovoljstvo uključivanjem djecesa posebnim potrebama u ulične

trke, kao manifestaciju povodomobilježavanja Dana grada, 16.maja, i ovim učenicima uručionovčana sredstva od po 1 00 KM.Nemanja Jeftić, učenik prvog ra-zreda Srednje specijalne škole, is-takao je da je zahvalan zato što suorganizatoritrka njemu i njego-vim drugovima dozvolili da sa-mostalnotrče."Kada smo trčali sa drugom dje-com, nismo imali šanse i ovako jebilo bolje, a ja sam osvojio trećemjesto" rekaoje Jeftić. (Sma)

Ova

j dok

umen

t slu

ži s

amo

za in

tern

u up

otre

bu. R

edis

tribu

cija

i ko

pira

nje

bez

sagl

asno

sti v

lasn

ika

auto

rski

h pr

ava

su z

abra

njen

i!

Nezavisne novine 23.05.2017 utorakDržava: Bosna i Hercegovina

Doseg:

Stranica: 9

Površina: 33 cm2 1 / 1

Nezavisne novine 23.05.2017 utorakDržava: Bosna i Hercegovina

Doseg: Indeks

Stranica: 9

Površina: 33 cm2

15

Veliki uspjeh banjaluckih brendova na sajmu u Novom Sadu

"POZNJEU" MEDAUEi "samljeli" konkurendjuNajbolje brašnokoje se pojavilo

nasajmu,tip500,je samljeveno

u "Žito produktu"DejanTOVILOVIC

BANJALUKA - Banjalu-čki brendovi "Žitoprodukt" i"Žitopeka" vratili su se s No-vosadskog sajma s pregršt na-grada i medalja, čime je njihovkvalitet dobio međunarodnupotvrdu.

"Žitoprodukt" je osvojio šestmedalja, a najbolje brašno kojese pojavilo na sajmu, brašno tip500, je samljeveno upravo uovom preduzeću, zbog čega je idobilo nagradu apsolutnog po-bjednika u svojoj kategoriji.

"Svi proizvodaS koji rade spšenicom sada su upoznati s na-

ma r zele saradnju, jer znaju dasmo velika i ozbiljna kompanija",kazao je Saša Urošević, generalnidirektor "Žitoprodukta", koji jepodsjetio kako su prošle godineosvojene tri velike zlatne meda-lje.

Oni su na sastanku žitara,koji je organizovan u sklopu saj-ma, predstavljeni kao najvećiuvoznik pšenice iz Srbije u regi-ji, zbog čega su privukli posebnointeresovanje budućih partnera.

Paralelno sa sajmom, predu-zeće je postiglo veliki uspjeh i naposlovnom planu, a rezultati suiz godine u godinu sve bolji.

"Obim prošlogodišnje proi-zvodnje smo ostvarili već u majuove godine, što znači da ćemoproizvodnju uvećati za dva i poputa. Trenutno su zaposlena 72radnika, od kojih 28 samo u tokuove godine", kazao je Urošević.

Njegove riječi potvrduju i

podacr da se s osmog mjesta Zr-toprodukt" probio na prvo po iz-vozu brašna iz BiH, a koje je,izmedu ostalog, voženo u Tur-sku, Crnu Goru i Sloveniju.

Ono na što su posebno po-nosni u ovoj firmi je oživljavanjemlinske industrije u Prijedoru,gdjeje kroz zakup mlinova došlodo proizvodnje, a samim tim inovih radnih mjesta.

"Mlin u Prijedoru smo uzelipod zakup na pet godina, a dvamlina za nas rade uslužno mle-venje, čime smo podigli njihovekapacitete, koji su bili smanjeni.Uz to, podigli smo celu mlinskuindustiju u regionu na noge", ka-zaonamjeUrošević.

S druge strane, zadovoljstvonisu krili ni u "Žitopeci", koja jeu odnosu na prošlu godinu i dvaproizvoda s kojima se pojavila,ove godine odlučila da pokažesvoju bogatu lepezu proizvoda,

koja je pobrala gotovo sve na-grade i postala apsolutni šampi-onukategorijihljeba.

Prema riječima Sladane Ni-kić, direktora, ova godina je pot-vrda vrijednog i predanog radaprethodnih godina i dokaz da suuspjeli i da idu u dobrom prav-cu.

Nagrade ih, kako kažu, oba-vezuju da nastave u tom pravcupa su u skladu s tim ambicije iciljevi ovog banjalučkog brenda,koje su stavili ispred sebe, najvi-ši. Uz sve to, kako poručuju, bi-tno je ostati društvenoodgovoran, što je "Žitopeka" pu-no puta pokazala.

"'Žitopeka' ima 16 malopro-dajnih jedinica i veliku industrij-sku pekaru, u kojima radi oko300 zaposlenih. U ovoj godiniplaniramo da otvorimo sedammaloprodajnih objekata, gdje jeprema sistematizaciji planirano

zaposljavanje od 90 do 100 ljudr.Doboj i Teslić će biti prvi grado-vi u kojima će biti otvoreni noviobjekti, a zatim idu Gradiška,Prijedor i Pmjavor", kazala jeona.

Plan za naredne tri godinejoš je veći i ambiciozniji i pre-dviđa otvaranje čak pedeset ma-loprodajnih objekata.

"Naš najveći problem je ra-dna snaga. U zadnjih nekolikomjeseci veoma malo edukovanihljudi se javlja na konkurse, a onikoje obučimo odlaze van zemlje.To nije samo naš problem negocijele privrede", zaključila je Ni-kićeva.

POTVRDAVRIJEDNOGI PREDANOG RADA

Kvalitet dobio a ■ -——< *_

mcđunarodnupotvrdu .FOTOVSTOJAKOVIĆ

_____________ —————— W «—~~~~^ I -K- "■ -.^^^^^p

\ / USPJEH I NA V ~~~' M ' _^_^^^t_POSLOVNOM F yW

;^^^J___________i

Ova

j dok

umen

t slu

ži s

amo

za in

tern

u up

otre

bu. R

edis

tribu

cija

i ko

pira

nje

bez

sagl

asno

sti v

lasn

ika

auto

rski

h pr

ava

su z

abra

njen

i!

Nezavisne novine 23.05.2017 utorakDržava: Bosna i Hercegovina

Doseg:

Stranica: 10

Površina: 466 cm2 1 / 2

Nezavisne novine 23.05.2017 utorakDržava: Bosna i Hercegovina

Doseg: Indeks

Stranica: 10

Površina: 466 cm2

16

"ŽrTOPEKINE"NAGRADE1 . Polubijeli hljebžitoprodukt500g velika zlatna2. Miks žitarica 300 g zlatna3.Kastelhljeb500g zlatna4. Hljeb od pet vrsta brašna 250 g srebrna5. Bundevin hljeb 550 g velika zlatna6.Tostintegralni400g zlatna7.Tostbijeli400g zlatna8. Hljeb ispod sača 400 g velika zlatna9. Speltin miješani hljeb 450 g velika zlatna10Jaskovital450g velikazlatna1 1 . H Ijeb ispod sača pehar

Idemo u ___^^^^&.dobrom ~T c^bpravcu M l

Tf

Urošević. Sviproizvođačižclcsaradnju

j-~w ■ "■*

_________________________! 4v

_________________r, ~~- _

"ŽITOPRODUKTOVE" NAGRADE1 . Pšenično bijelo brašnoT-500 velika zlatna2. Pšenično bijelo brašno T-400 puder zlatna3. Pšenično integralno brašno bronzana4. Raženo integralno brašno zlatna5. Pšenično brašnoT-400 meko zlatna6. Pšenično brašno T-400 oštro zlatna

Ova

j dok

umen

t slu

ži s

amo

za in

tern

u up

otre

bu. R

edis

tribu

cija

i ko

pira

nje

bez

sagl

asno

sti v

lasn

ika

auto

rski

h pr

ava

su z

abra

njen

i!

Nezavisne novine 23.05.2017 utorakDržava: Bosna i Hercegovina

Doseg:

Stranica: 10

Površina: 466 cm2 2 / 2

Nezavisne novine 23.05.2017 utorakDržava: Bosna i Hercegovina

Doseg: Indeks

Stranica: 10

Površina: 466 cm2

17

Podaci iz knjigegrijeha Vlade RS-a

Bankarski sektor je kompromitovan aferama uBobar banci, Banci Srpske i Balkan InvestmentBanci, navode iz Saveza za promjene u inicijativiupućenoj Narodnoj skupštini RS-a

Stranke okupljene u Savez zapromjene (SDS, PDP i NDP) jav-nosti su na uvid stavile mate-rijal - obrazloženje koje su uNarodnu skupštinu RS-a uputilezajedno s inicijativom za opoziventitetske Vlade. Riječ je o do-kumentu u kojem je napravlje-na analiza ekonomsko-socijal-nog stanja u RS-u za posljednjihdeset godina, te navedene samoneke od ključnih afera za kojeopozicija direktno odgovor-nim smatra premijerku ŽeljkuCvijanović i njen kabinet.

Utaja porezaU materijalu se ističe da

je bankarski sektor drama-tično kompromitovan afe-rama u Bobar banci, BalkanInvestment Banci, Banci Srpske,te u Investiciono-razvojnoj ban-ci RS-a (IRBRS). Dodaje se da supropašću banaka i (ne)djelova-njem Agencije za bankarstvoRS-a i IRBRS-a, u čiji rad je di-rektno ili indirektno uključenaVlada, izgubljena ogromna sred-stva Vladinih i javnih institucija,te je narušen kredibilitet kakonavedenih institucija, tako i ci-jelog entiteta.

U ozbiljnim privrednim si-stemima, stoji u materijalu, po-put Fabrike glinice Birač i nje-nih povezanih preduzeća, kao iRudnika željezne rude Ljubija ipovezanog preduzeća ArcelorMittal Prijedor, kao neospor-no su zvanični republički or-gani, odnosno Poreska upravaRS-a, utvrdili da su vlasnici go-dinama utajivali porez i izvla-čili milione KM, kršeći zakonei brojne pravne norme, poputonih o transfernim cijenama. Uslučaju propasti banaka, nagla-šava SzP, Vlada ne samo da nijeništa učinila da spriječi ogro-mne gubitke po RS već je, na-protiv, svojim neadekvatnim ra-

dom te gubitke povećavala. Uzto, navode i da je Vlada, u funk-ciji Skupštine IRB-a, dala sagla-snost da se sredstvima fondovakojima upravlja IRBRS pristupidirektnom (bez f inansijskog po-srednika) kreditiranju i kupovi-ni hartija od vrijednosti klijena-ta, čime su se gubici po IRB do-datno povećali. Posebno je za-brinjavajuće, podvlači se, dapostoje ozbiljne indicije i da jejoš nekoliko banaka u opasno-sti da ih zadesi ista sudbina, ada Vlada RS-a apsolutno ništane čini po ovom pitanju, što svesvjedoči o tome da u aktuelnomsazivu Vlade ne postoji dovolj-no kompetencija, odlučnosti ihrabrosti za preduzimanje od-lučnih mjera da se takve opcijepreduprijede.

Život na kreditU dijelu koji govori o finan-

sijskom stanju RS-a, navodi seda je samo u prva četiri mjese-ca 2017. Vlada donijela odluke oemitovanju 110 miliona KM ob-veznica javnom ponudom, da jedonijela odluku o dugoročnomkreditnom zaduženju od 50 mi-

liona KM, a da je na njen prijed-log Narodna skupština dodatnodonijela odluke o dugoročnomzaduženju od 45 miliona KM, neračunajući kratkoročno zaduži-vanje emisijom trezorskih zapi-sa. Iz navedenih podataka, sma-tra opozicija, jasno je da je RSnesolventan, te da nije u stanjuda podmiruje osnovne budžet-ske obaveze bez svakomjeseč-nog zaduživanja, koje se progre-sivno povećava svake godinemandata ove vlade.

Ministar finansija RS-a ZoranTegeltija u nedjelju je za ATVustvrdio da je Republika f inansij-ski održiva iako se mnogi trudeda pokažu suprotno, te istakaoda Vlada redovno servisira sveObaveze. GORDANA KATANARS već godinamaviše zarađuje iservisira tekućihprihoda, negošto ima tekućihrashoda, tvrdiministar finansijaZoran Tegeltija

Opozicija objavila materijal za opoziv Vlade Srpske / bORDANA KATA .A

Ova

j dok

umen

t slu

ži s

amo

za in

tern

u up

otre

bu. R

edis

tribu

cija

i ko

pira

nje

bez

sagl

asno

sti v

lasn

ika

auto

rski

h pr

ava

su z

abra

njen

i!

Oslobodjenje 23.05.2017 utorakDržava: Bosna i Hercegovina

Doseg:

Stranica: 2

Površina: 307 cm2 1 / 1

Oslobodjenje 23.05.2017 utorakDržava: Bosna i Hercegovina

Doseg: Indeks

Stranica: 2

Površina: 307 cm2

18

Ima li zivotaposlije rođenja

Piše MUHAREM BAZDULJ

Svi mi koji smo rat prove-li u Bosni i Hercegovi-ni imamo nekog osuđe-nogratnogzlo.incakojije mahnitao nešto bliže

našem zavičaju negoli neki drugi.A ima nekih gradova koji po bro-ju ratnih zločinaca dominiraju uodnosu na susjedne lokalne za-jednice. U Bosanskoj krajini ne-kako dominira Prijedor, u Posavi-ni Bosanski Šamac, u istočnoj Bo-sni ističe se Vlasenica, u Hercego-vini Konjic ima čime da se isprsi,doku centralnoj Bosni na tabe-li vodi Vitez. Ipak, kad se prisje-tim tih posljednjih mjeseci 1992.i početka 1993. godine, kad se ratizmeđu Armije RBiH i Hrvatskogvijećaobranevećpočeo činitine-izbježnim, najzlokobniji glasovinisu dolazili iz Viteza, nego iz Bu-sovače. Dario Kordić je činio svešto je bilo u njegovoj moći da ne-hrvatimaucentralnoj Bosniutje-ra strah u kosti. Sa onim naočala-ma ružnih okvira i facom štreberakome suu osnovnoj školi rutinskipalili klempe i čvoke, na prvi po-gled nije djelovao kao neko kogase trebabojati. Međutim, moždabaš zbogonoga što psiholozi na-zivajunatkompenzacija, imao jepotrebu da daje radikalnije izjavenego drugi lokalni lideri.

Uskoro je na ružan način poče-la historija u koju se Kordić upi-sao krvavim tragovima. Izmeđuostalog, pravosnazno je proglasenkrivim za jedan od najgorih rat-nih zločinau svim ratovima što supratili raspad Jugoslavije. U ma-sakru u selu Ahmići počinjenom16. aprila 1993. godineubijeno je116 civila, od kojih jedanaestorodjece, među kojima je bila i bebastara samo tri mjeseca. Dario Kor-dić je osuđen na 25 godina robije,ali prema već standardnom obi-čaju Haškog tribunala, svaka ka-zna u praksi se odsluži samo dokraja svoje druge trećine, tako daje i Kordić poslije odležanih 16 ikusur godina pušten na slobodu.

U takođe klasicnom postjugoslo-venskom manevru dočekali su gakao heroja. To je zapravo možda inajveći poraz svake politike prav-de i pomirenja na zapadnom Bal-kanu: praktično još uvijek nemaratnog zločinca koga velika veći-na naroda na čijoj je strani rato-vao smatra ratnim zločincem. Kaoi još poneki visoki političar koji jeodležao kaznu za ratne zločine,Kordić se okrenuo religiji. I ovdaš-njevjerskezajednice, nažalostpopravilu, više drže do "svojih" dže-lata, nego do "tuđih" žrtava. Zlo-činci obično imaju i svoje omilje-ne duhovnike. Kordiću je to sisač-ki biskup Vlado Košić.

I dobro, slično Biljani Plavši ć,nije da se Kordić baš gura da posvaku cijenu stane pod svjetlostreflektora, ali povremeno i nećepropustiti priliku. Najskoriji slu-čaj je zagrebačka manifestaci-ja "Hod za život", održana sadaza vikend. Petnaest hiljada lju-di se okupilo na Trgu dr. FranjeTuđmana pa su prošetali do Trgabana Jelačića, a sve zarad poru-ke da život treba štititi od začećado prirodne smrti. Među pozna-tim licima okupljenim u "Hodu"bila je i poslanica Evropskogpar-lamenta Marijana Petir kao i osu-đeni ratni zločinac Dario Kordić.Sličan se sličnom sviđa, apoznatpoznatog privla č i, pa su Kordić iPetirova odradili i jednu zajed-ničkufotografiju.Narodnaposla-nica u najvišem zakonodavnomtijelu Evropskeunije tu je fotogra-fijupreko svogFacebookprofila,kako se to kaže, šerovala, napi-savši usput kako se "osjeća bla-goslovljeno". I naravno, pojedi-ni komentatori su s razlogom di-gli glas protivtravestijeukojoj seratni zločinac pravosnažno osu-đen za stotine ubistava zalaže zapoštovanje života, ali to se ma-nje-više svelo na glasove vapiju-ćihu pustinji. Uostalom, ovo nijeprvi "Hod za život" kome prisu-stvuje Kordi ć, to se već pretvaraustanovitumajskutradiciju, a stvarse nakon nedjelju-dvije zaborav-

lja do iduće godine.Rečeno je i to već mnogo puta,

ali to nikad ne treba prestati po-navljati. Istinsko moralno pravoda kritikuj e aberacij e unutar nekezajednice ima samo onaj koji slič-ne aberacije kritikuje iunutarvla-stite zajednice. U svim postjugo-slovenskim društvima, međutim,takvi su vrlo rij etki . Slatko j e slat-ko, lele što je slatko, zgražavati senad zagreba č kim manifestacija-ma u kojima participira osuđeniratni zlo činac, a metodom slije-pe mrlje ignorisati ili prenebre-gavati banjalu čke, beogradske,prištinske ili sarajevske manife-stacije sa manje ili više sličnimmomentima. Isto tako, međutim,ne treba ni upadati u zamku po-svemašnje nivelacije i ideje da su"svi isti". Postoje konkretne situ-acije, konkretne okolnosti i kon-kretne atmosfereujavnosti. I po-stoje, naravno, stvari koje su toli-ko prokleto perverzne da čovjekne može vjerovati da se dešava-ju. Hajde i nekako da se Kordićpojavljuje na nekim skupovimao ratu u Bosni i Hercegovini, dau kameru posvjedoči neku svojuprojekciju ratnih događaja, haj-de i da se čuje kad bi eventualnoimao potrebu da izrazi svoje ka-janje; ali da ga se promoviše kao"zaštitnika života", i to "od zače-ća do prirodne smrti", jest stvar-no nešto đavolski cinično. Takvuzloupotrebu kršćanstva teško dabi mogli da zamisle i najagresiv-niji pobornici teze da je mono-teizam odgovoran za većinu zalana ovom svijetu. I kao što nekoveć reče, vjerske zajednice su sebaš lijepo potrudile da nam po-kažu kako poštuju život od tre-nutka začeća do trenutka rođe-nja, a sada bi bilo zgodno da seočituju i o poštovanju života odtrenutka rođenja nadalje, naro-čito u situacijama gdje su "naši"ubijali "anamo one".

Ova

j dok

umen

t slu

ži s

amo

za in

tern

u up

otre

bu. R

edis

tribu

cija

i ko

pira

nje

bez

sagl

asno

sti v

lasn

ika

auto

rski

h pr

ava

su z

abra

njen

i!

Oslobodjenje 23.05.2017 utorakDržava: Bosna i Hercegovina

Doseg:

Stranica: 11

Površina: 408 cm2 1 / 2

Oslobodjenje 23.05.2017 utorakDržava: Bosna i Hercegovina

Doseg: Indeks

Stranica: 11

Površina: 408 cm2

19

Zagrebačka manifestacija"Hod za život" plastičnoje ilustrovala poštovanjeza život od trenutka začećado trenutka rođenja.Nije, međutim, pouzdanoda neki od prisutnih baš jakopoštuju život nakon rođenja

Ova

j dok

umen

t slu

ži s

amo

za in

tern

u up

otre

bu. R

edis

tribu

cija

i ko

pira

nje

bez

sagl

asno

sti v

lasn

ika

auto

rski

h pr

ava

su z

abra

njen

i!

Oslobodjenje 23.05.2017 utorakDržava: Bosna i Hercegovina

Doseg:

Stranica: 11

Površina: 408 cm2 2 / 2

Oslobodjenje 23.05.2017 utorakDržava: Bosna i Hercegovina

Doseg: Indeks

Stranica: 11

Površina: 408 cm2

20

Tužna bh. statistika

GrađaniBiH sveviše štedenahrani

Mjesečna potrošnja u 4godine manja za 160 KM

Iz mjeseca u mjesec uBosni i Hercegovinisve je više onih kojikupuju tek osnovneživotne namirniceLjiljana Vidačakbih(a>vecernji.netMOSTARKucans tva u Bosni i Hercegovinisu u četiri godine smanjila mje-sečnu potrošnju za čak 160 ma-raka. Posljednji podaci Agencijeza statistiku BiH pokazuju kakoje prosječno kućans tvo u 2011. go-dini trošilo gotovo 1570 marakamjesečno, dok je potrošnja 2015.godine pala na 1408 maraka.

Iz udruga upozoravajuPad životnog standardaposebnose odrazio na trošak prehrane,koji je u spomenutom razdobljupao za čak 15,8%. Tako je ku-ćanstvo u BiH u 2011. za hranui bezalkoholna pića u prosjekumjesečno trošilo 493, a tijekom2015. godine 415 KM. Mjesečnapotrošnja mesa pala je za 33 KM,mlijeka za 16, voća za 10 KM.Iz mjeseca u mjesec sve je višeonih koji kupuju tek osnovneživotne namirnice, ali u mnogomanjoj mjeri nego ranije. U iz-boru među nekohko shcmh pro-izvodanajčešćebiraju onaj najjef-tiniji, dok one skuplje zaobilazeu širokom luku. Iz udruga potro-šača ističu kako su ti podaci jošjedan pokazatelj da sve više ljudiu BiH živi sve teže. Čim počnemoštedjeti na hrani, jasno je u kakvojse situaciji nalazimo. "Smanjenjepotrošnje hrane za gotovo 80 KMmjesečno za jednu obitelj nijemalo. Problem je što plaće i mi-rovine godinama stagniraju, takoda nemamo puno izbora nego ku-

povati samo osnovno, a i to u svemanjoj mjeri. S druge strane, ustisci s neimaštinom, prinudenismo jesti nekvalitetnu hranu jerje jeftinija", kazala je za EuroBlicMurisa Marić, izvršna direkto-rica Udruge gradana "Don" izPrijedora. Iz trebinjske Udrugepotrošača "Oaza" upozoravajukako je životni standard gradanau vidnom opadanju i da nam jes tvarnost još tužnija od statistike.Porazno je što na hranu i bezal-koholna pića obitelji troše čak 80KM manje nego prije četiri godi-ne, odnosno 416 KM, dok se zaneprehrambene proizvode i uslu-ge izdvaja gotovo tisuću maraka.Najveće stavke su režije i prijevoz,a najmanje obrazovanje i kultura- tek 38 KM mjesečno."Gradani smanjuju potrošnju, i tona osnovnim životnim namirni-cama. Ljudi se doslovno odričukupnje mesakakobi moglipokri-ti troškove komunalija, struje, te-lefona. Svi moramo prvo izmiritiračune prema javnim ustanova-ma. Prioritet su i dječje potrebete poslije svega ostaje vrlo malonovca. Bojim se da će situacijabiti još i lošija kada vidimo ko-liko iznosi potrošačka košarica,kolika je prosječna plaća i kolikoljudi prima tu plaću, te će stan-dard sve više padati", ocijenila jeza EuroBlic Nedeljka Ilić iz Udru-ge "Oaza".

Kupnja na grameLjudi namirnice kupuju na gra-me, voće i povrće na komad,odriču se kupnje mesa, osobitokvalitetnoga."Nabava teletine u većini kućan-stava odavno više ne dolazi u ob-zir. Trenutačno rijetko tko kupuje

kilogram rajcica lli tikvica jer muse više isplati za taj novac kupi-ti pola kilograma mesa. Jagodei trešnje sada koštaju od 4 do 5maraka, a za vrijednost kilogra-ma tog voća kućanice računajukako mogu kupiti pola kilogra-ma mljevenoga mesa i napravitidva-tri ručka", istaknula je Ilić.Ona naglašava kako se gradanizbog svega toga hrane jednolič-no i rizično. "Ne unosimo dovolj-no voća, povrća i mesa, jedemosamo krumpir, tjesteninu i kruhi to utječe na naše zdravlje", za-ključila je Nedeljka Ilić. •1408Prosječno kućanstvo uBosni i Hercegovini 2011.godine trošilo gotovo1570 KM mjesečno, dokje potrošnja 2015. godinepada na 1408 maraka

33Mjesečna potrošnja mesapo kućanstvu u Bosni iHercegovini pala je za 33konvertibilne marke,mlijeka za 16 maraka,a voća za 10 maraka

Ova

j dok

umen

t slu

ži s

amo

za in

tern

u up

otre

bu. R

edis

tribu

cija

i ko

pira

nje

bez

sagl

asno

sti v

lasn

ika

auto

rski

h pr

ava

su z

abra

njen

i!

Večernji list 23.05.2017 utorakDržava: Bosna i Hercegovina

Doseg:

Stranica: 7

Površina: 361 cm2 1 / 2

Večernji list 23.05.2017 utorakDržava: Bosna i Hercegovina

Doseg: Indeks

Stranica: 7

Površina: 361 cm2

21

U izboru međunekoliko sličnihproizvodagrađaninajčešćebirajuonajnajjeftiniji,dokoneskuplje, običnoi kvalitetnije,zaobilazeuširokom luku

Ova

j dok

umen

t slu

ži s

amo

za in

tern

u up

otre

bu. R

edis

tribu

cija

i ko

pira

nje

bez

sagl

asno

sti v

lasn

ika

auto

rski

h pr

ava

su z

abra

njen

i!

Večernji list 23.05.2017 utorakDržava: Bosna i Hercegovina

Doseg:

Stranica: 7

Površina: 361 cm2 2 / 2

Večernji list 23.05.2017 utorakDržava: Bosna i Hercegovina

Doseg: Indeks

Stranica: 7

Površina: 361 cm2

22