PRVA NAGRADA TOŠI BORKOVIĆU

NOVE

Godina II • Broj 132 • 13. septembar 2019. • Cena: 40 dinara

9772560365004

ISS

N 2

56

0-3

65

5IS

SN

25

60

-36

55

DOLGOZUNK SZOMBATON IS!Radimo i subotom!

éve A pOLGáROK eGéSZSéGéNeK SZOLGáLATáBAN13Nikole Kujundžića br. 6

str 9

str

7

Kultura

str 10

Grad

Sport

str 17

str 31

Završeni „Zavičajni dani”

Spomenikza buduće generacije

Inkluzija dobra uz podršku vršnjaka

str 15

Grad

Ko je bio „Crni čovek“?

Izabrani najbolji radovi na Petom konkursu savremene srpske

karikature - Subotica 2019.

Društvo

str 2

O d a l i p o š t u ž r t v a m a u J a s e n o v c u

Razgovor s povodom - dr Boris Stojkovski

NAJSKUPLJA KUPOVINA NA „CRNO“

NOVEgrad2 Broj 13213. septembar 2019.

Delegacija grada Suboti-ce danas je, na poziv Mini-starstva državne uprave i lokalne samouprave Repu-blike Srbije i episkopa pa-kračko-slavonskog gospo-dina Jovana, posetila Spo-men područje Jasenovac u

Republici Hrvatskoj.

Subotička delegacija je, na-kon odavanja pošte jasenovač-kim žrtvama u konaku manasti-ra Rođenja Svetog Jovana Krsti-telja u Jasenovcu, razgovarala sa episkopom pakračko-slavonskim gospodinom Jovanom.

Predstavnici našeg Grada upoznati su sa naporima eparhi-je pakračko-slavonske da se ob-novi duhovni život srpskog na-roda na prostoru Slavonije, u ko-joj je, tokom građanskog rata i

zločinačke akcije „Bljesak” uni-šteno 55 pravoslavnih hramo-va, dok su manastir u Jasenovcu i Saborna crkva u Pakracu deva-stirane i oskrnavljene.

Vladika Jovan naglasio je da se najveći trud trenutno usmera-va na obnovu jasenovačkog ma-nastira, kao centralnog mesta duhovnog proslavljanja Svetih novomučenika jasenovačkih, gde svake godine pristiže sve više ho-dočasnika i zvaničnih delegacija. Konak manastira nema potreban kapacitet da se u njemu uprili-či adekvatan prijem, što je bilo evidentno i ove godine. U pla-nu je, takođe, i obnova stare srp-ske škole pored manastira koja je uništena u ratu, a u kojoj bi bila memorijalna biblioteka posveće-na stradanjima u Jasenovcu.

Predstavnici Grada izrazi-li su svoju rešenost da se založe da Subotica materijalno pomo-gne procese obnove i doprinese

negovanju kulture sećanja kroz rad u prosveti, organizovanje po-seta Manastiru i spomen područ-ju i jačanje veza sa srpskom naci-onalnom manjinom u Hrvatskoj.

Pre povratka u Suboticu, dele-gacija Grada obišla je i Spomen područje “Donja Gradina” u Re-publici Srpskoj, koje se nalazi na drugoj obali reke Save i koje je bilo deo sistema logora smrti Ja-senovac, gde je takođe stradalo stotine hiljada nevinih ljudi.

U gradskoj delegaciji u poseti spomen kompleksu “Jasenovac” bili su Petar Pantelinac - sekre-tar Sekretarijata za opštu upra-vu i zajedničke poslove Grad-ske uprave, Sava Stambolić - šef Službe za opštu upravu i zajed-ničke poslove Gradske uprave, Saša Gravorac - interni revizor Grada Subotice i Dušan Pavlo-vić - profesor istorije u gimnazi-ji “Svetozar Marković”.

B. Nikolic

• U gradskoj većnici odr-žana je svečana akademi-ja i uručena priznanja povo-dom 100 godina od formira-nja Savezne organizacije re-zervnih vojnih starešina Re-publike Srbije, koji su podse-tili na proslavljene ratne ko-mandante, vojvodu Stepu Ste-panovića i druge junake srp-ske istorije!

Povodom stogodišnjice od for-miranja Savezne organizacije re-zervnih i aktivnih vojnih starešina Vojske Srbije, u Gradskoj većnici Subotica održana je u nedelju 8. septembra, dvočasovna svečana akademija.

Državnom himnom „Bože pra-vde“, nastupom “Iskončića“ i diri-genta učeničkog hora prof. Natalije Lukić, prof. Dragan Anđelovića, po-znatog subotičkog muzičara na fruli i Miloša Stankovića, umetnika, koji je besedio o stvaranju srpske vojske, svečano je otvorena Akademija.

Rezervne starešine i aktivna lica u Vojsci Srbije pozdravio je i čestitao na organizaciji velikog ju-bileja Željko Obradović, pukovnik Vojske Srbije i predsednik Pokra-jinske organizacije Vojvodine re-zervnih vojnih starešina iz Apati-na, a prof.dr Radmilo Todosijević, penzionisani univerzitetski profe-sor i rezervni pukovnik VJ govo-rio je o potrebi da i država pomog-ne organizovanju rezervnih vojnih starešina u svim gradovima i mes-tima u Srbiji.

Predsednik Gradske organizaci-je rezervnih vojnih starešina Subo-tica, prof. Vojo Raičević poručio je

da je za naš narod u Srbiji značaj-no obeležavanje veka od firmiranja ove organizacije. Pozdravio je i ge-nerale Čedomira Brankovića, Mi-lana Čeleketića i pukovnika Gradi-mira Stanojevića, koji su bili spre-čeni da dođu na proslavu velikog jubileja.

- Uz podršku gradskih vlasti u Subotici i gradonačelnika Bogda-na Labana organizovali smo sve-čani skup povodom velikog jubile-ja, sa kojeg pozdravljamo i sve naše građane, manjinske zajednice i go-ste Akademije, rekao je Raičević u svom osvrtu na slavni deo istorije

oficira i podoficira Srbije i njihovu borbu u stvaranju same organizaci-je, ali i države.

„Naše udruženje je oformljeno 15.septembra 1919. godine na go-dišnjicu proboja Solunskog fronta. Prvi predsednik bio je proslavlje-ni ratni komandant i vojvoda Stepa Stepanović. Udruženje se uvek ba-vilo negovanjem istorijske tradicije

i čuvanjem članstva. Odajemo pri-znanje ovde i počast bivšim pred-sednicima dr Čedi Marjanoviću, majorima Vasi Daniloviću i Mila-nu Radosavljeviću. U to vreme svi članovi su ulagali velike napore da se sačuva moral, kvalitet i spo-sobnost oficirskog kadra. Nakon završetka Drugog svetskog rata udruženje se reorganizovalo više

puta. Razilaskom bivših republi-ka Jugoslavije, postali smo Savez rezervnih vojnih starešina Srbi-je, a prebačeni smo odlukom Vla-de Srbije u nevladin sektor udru-ženja građana Srbije”, podsetio je Raičević.

Prof. Dragan Anđelović, pozna-ti muzičar i direktor OŠ “Kizur Iš-tvan” Subotica, došao je sa srpskom narodnom nošnjom iz Šumadije i dve specijalno izrađene frule, svir-kom doprineo svečanosti vekovnog jubileja. Nada H. Karanović

Grad Subotice planira materijalno da pomogne obnovu jasenovačkog manastira

Delegacija Grada odala poštu žrtvama u Jasenovcu

Svečana akademija u Gradskoj većnici povodom velikog jubileja vojnih starešina

Vek od formiranja organizacije vojnih starešina Srbije

Sava Stambolić, Petar Pantelinac, Saša Gravorac i Dušan Pavlović

DOBITNICI SPECIJALNIH PLAKETADobitnici specijalnih plaketa povodom 100 godina od osnivanja

Udruženja rezervnih oficira i ratnika Republike Srbije su Željko Obrado-vić, pukovnik Vojske Srbije, Milan Rašeta, pukovnik Vojske Srbije, Bog-dan Laban, gradonačelnik Subotice, Gradimir Stanojević, pukovnik Voj-ske Srbije, Prof.dr Radmilo Todosijević, pukovnik Vojske Srbije, Nenad Vukovljak, major Vojske Srbije, Veljko Kaluđerović, major Vojske Srbi-je, Milan Popović, major Vojske Srbije, Mr Dragi Vučković, načelnik SBO u Subotici, Siniša Rangelov, potpukovnik Vojske Srbije, Rade Adamo-vić, potpukovnik Vojske Srbije -komandant VP 1419 u Bačkoj Topoli, Da-šić Dragoslav, potpredsednik Udruženja ratnih vojnih invalida Republi-ke Srbije iz Subotice, Stanko Nimčević, predsednik Gradske organizaci-je invalida rada, Maksim Bakrač, predsednik SUBNOR-a grada Suboti-ca, Albert Vodovnik, predsednik udruženja rezervnih starešina iz Vele-nja, Slovenija, Branko Kaker, sekretar Udruženja rezervnih starešina iz Velelnja, Slovenija, Prof. Vojo Raičević, predsednik Udruženja rezervnih starešina Vojske Srbije iz Subotice, Aleksandar Ivović, dipl. inž. sekretar Udruženja rezervnih starešina Vojske Srbije iz Subotica.

NOVE grad 3Broj 13213. septembar 2019.

izlaze nedeljno

IZDAVAČ: NOVE SUBOTIČKE NOVINE d.o.o.Društvo za novinsko - izdavačku delatnost

Subotica, Maksima Gorkog 8, tel: 024/553-042

Matični broj: 21255947, PIB: 109859609

Direktor, glavni i odgovorni urednik:Vlado Tomić dipl. ecc. tel: 553-529 (direktor@subotickenovine.rs), tel: 552-859(urednik@subotickenovine.rs);

Ovaj broj uredila Nada Harminc Karanović

Redakcija - novinari: tel: 553-042;

Nada Harminc Karanović , Alana Šiška, Miodrag Radojčin, Nikola Stantić, Milutin Mitrić, Biljana Vučković, Bojan Nikolić

Kolumnista:Milutin Mitrić,tel: 060/195-4449(mgazeta88@gmail.com)

Karikaturista:Milenko Kosanovićtel: 064/386-3435(mkcartoons@gmail.com)

Tehnički urednik: Robert Kiš (tehnicki@gmail.com)

Marketing: tel: 553—914, e-mail: marketing@subotickenovine.rs

Oglasi i čitulje: tel: 553-805(oglasi@subotickenovine.rs)

Štampa: „Štamparija Borba” A.D. Kosovska 26, Beograd

CIP: Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд ISSN 2560-3655 = Nove subotičke novine COBISS.SR-ID 22996660

www.subotickenovine.rsinfo@subotickenovine.rs

NOVE

CENA NOVIH SUBOTIČKIH NOVINAU PRETPLATI:

6 MESECI ZA NAŠU ZEMLJU1.040 dinara + poštanski troškovi

12 MESECI ZA NAŠU ZEMLJU2.080 dinara + poštanski troškovi

6 MESECI ZA INOSTRANSTVO1.040 dinara + poštanski troškovi

12 MESECI ZA INOSTRANSTVO 2.080 dinara + poštanski troškovi

Još malo, pa stiže jesen. Deca su pošla u školu, na pijacama domaćice kupuju papriku da prave ajvar, političari na teveu pričaju o iz-borima, starlete su ušle u Parove, a sponzoruše u Zadrugu.

Pokušavajući da izdvojim neku posebnu temu, kako bih napisao ovu kolumnu, našao sam se u problemu. Lokalne teme su nezani-mljive, pa mi je pažnju privukla vest da se u Zadrugu 3. prijavilo 75.000 ljudi. Svake godi-ne u Srbiji imamo 2.000 đaka prvaka manje, ali je zato broj kretena u znatnom porastu. Or-velova mašta o životinjskoj farmi je presušila u odnosu na srpsku najnoviju Zadrugu. Na-ciji je ponuđeno, da u narednih deset meseci u direktnim prenosima na privatnim televizi-jama sa državnim frekvencijama, gledaju ne-moral, razvrat, tuče, govor mržnje i prostitu-ciju nekih tamo izmišljenih „zvezda“, od pro-palih starleta, bivših robijaša, porno glumi-ca i pevača sakupljenih ispod šatre šabačkog vašara.

Najgore u svemu je, što država ovom „cirku-su“ daje legitimitet. Opravdanja, da se vlast ne može mešati u uređivačku politiku privatnih televizija, ne „pije vodu“. To niko i ne traži. Ima država svoje druge mehanizme, da uredi ovu oblast. Zašto im se ne odrede kasni noćni termini za emitovanje ovog neukusa, uvedu porezi i kazne za širenje nemorala. Država je vlasnik frekvencija na kojima se emituju ovi sumnjivi programi. Da li bi bilo normalno na primer, da se nekom holivudskom producen-tu ustupi neki muzej u Beogradu, za sniman-je porno fi lmova ili po toj istoj logici, neko mi-nistavrstvo moglo bi noću ustupiti prostor ko-ckarnicama. Pa, zar ovo sve nije biznis.

Umesto da vlast nešto preduzme, da se zaus-tavi ovaj razvrat i totalno urušavanje sistema vrednosti, narodu se ironično preporučuje: „imate daljinske upravljače i prebacite pro-gram na druge kanale“. Neće biti baš tako. A gde je obaveza države da narod zaštiti od epi-demije neukusa i prostakluka. Ovo sa „dal-jinskim“ bilo bi isto, kao kad bi nas država u vreme poplava savetovala: „imate rešenje, popnite se na druge i treće spratove, mi tu ne-mamo šta da se mešamo“. Znate, prošle godi-ne, onaj ministar obrazovanja i kulture, umalo da izgubi „fotelju“, jer se mešao u svoj posao,

ukazao na problem rijaliti programa. Od tada, od ove teme beži „ko đavo od krsta“.

Mene, Mitrovićev sokak crvenih fenjera ili kako ga on zove Imaginarijum, ne može ni-kako kulturno da zatuca. Zatucaće one broj-ne gledaoce, koji su jedva čekali da se Zadruga 3. zahukta, kako bi brojne sopstvene nevolje i frustracije lečili gledajući u „tuđe dvorište“. Tuđim mukama u Imaginarijumu, lečiće svo-je, a nemoral, razvrat drugih koristiće za sops-tveno uzdisanje u stilu: „kakvih ima, ja sam još i dobar“.

Čitam neki dan, da je samo opremanje Za-druge 3. koštalo 40 miliona evra. Valjalo bi narod da zna, koliko je Pink državi za ova „or-gijanja“ platio poreza?. Ili, ima li sokak „cr-venih fenjera“ upotrebnu dozvolu, koliko je državi plaćeno za komunalije godišnje?. Ima-ju li sve one zgrade upotrebnu dozovu, ili su građene na divlje?

Gledajući u ovaj moj retrovizor, ove nede-lje su me najviše nervirali lokalni pioni ili pi-juni, kako je kome lakše izgovoriti, koji čim se odmaknu od glavnog stratega igre, glume da su važne fi gure u najmanju ruku – konji. Ni-kako da ih ubedim da su oni obična gologuzi-ja, koja čuva leđa kralju i ostaloj vladajućij no-menklaturi. Sve fi gure mogu da se kreću, na-pred, nazad, da napadnu iz potaje, sem nje-ga pešaka, odnosno pešadinca, ili što bi narod rekao „boranije“. Pešak se „prsi“ da je „neko i nešto“, a sam je svestan da je još pre igre, una-pred određen da „nagrabusi“.

Ako nekoga treba žrtvovati džabe, za više ci-ljeve, otvoriti prostor nekom lovcu ili topu, iz-bor obično padne na piona. Nema mnogo suza za njim. Ima ih ko „šodera“, a vatrena moć im je nikakva. Jedina je fi gura koja može pogi-nuti bez metka, u prolazu. To je stručno na-zvano „an pasan“. Fin francuski termin, koji objašnjava pionu, zašto je to dobro da pogi-ne bez zrna baruta. Za pešacima se ne proliva mnogo suza, jer stara narodna poslovica kaže: „ne stoji vojska dok kobila piša“. Ovi moji mali pioni, nikako da shvate da su na šahovskoj ta-bli, ali u i životu, obična gologuzija koja se najlakše žrtvuje.

Nema više mesta za ovu moju priču. Ko je shvatio – shvatio. Ko nije, kad poraste – ka-šće mu se samo.

„Šuma je životna zajednica drveća, grmlja i šumskih životinja. Smatra se savršenom ekološkom fabrikom, ali i idealnim stani-štem za brojni živi svet i blagodet za čoveka. Šuma zadržava znatne količine prašine iz vazduha, povoljno utiče na kruženje vode u pri-rodi, kao i na atmosferske prilike (vremenske i klimatske), a služi i kao odlično sta-nište za brojne biljne i životinj-ske vrste. Ima i socijalno i estet-sko značenje za čoveka. Ljudi su krčili šume da bi napravili saobra-ćajnice, naselja i slično“, može-te pročitati u ne-koj od defi nici-ja pojma „šuma“ na internetu.

Subotica je nekada davno, kažu, takođe bila okružena gustim šumama, ali u nekim vekovima prilično su iskrčene, navodno, da se u njima ne bi sakrivali hajduci, ali za grad koji se gradio i njegove stanovnike ni nabavka drveta na dohvat ruke nije bila bez značaja. Onda je pesak počeo da nas zasipa, pa se prešlo na pošumljavanje.

To pošumljavanje, kao što vidite po priloženoj fotografi ji, pri-lično nam dobro ide od ruke i nema bojazni da ćemo ostati bez „ekološke fabrike“! Ko to kaže (ko to laže) da Subotica nema do-voljno zelenila i da se ne vodi računa o „zelenim plućima grada“? Koje su to tačno vrste, sigurno znaju oni koji su bolje upućeni u prirodne nauke, ali na prvi pogled je jasno da mladice sasvim lepo napreduju i da je već stvoren jedan, kako se to danas popularno kaže „eko-sistem“, u kojem biljne i životinjske vrste mogu da žive u skladu, na sreću i radost onih koji su uporni u nameri da, ne znam samo zbog čega, očuvaju ovu planetu!

Da vas ne držim dalje u neizvesnosti, a ponestaje i prostora za pisanje u ovoj rubrici, u pitanju je lepa, perspektivna gradska šuma, koja se prostire tačno na ćošku ulice Petefi Šandora i Petra Preradovića, ako vam je lakše da se orijentišete to je blizu benzin-ske pumpe kod Hitne pomoći.

Pazite samo da ne zalutate. A mogli bi u njoj da se zapate i haj-duci, kako je krenulo! MR

Foto + rečU RETROVIZORU

Piše: Milutin Mitrić

POREZ NA NEMORAL

A gde su hajduci?

Kosanović

NOVEgrad/hronika4 Broj 13213. septembar 2019.

ORDINACIJAZA KOŽNE I POLNE BOLESTI

SUBOTICA, Žarka Zrenjanina 2, tel: 024/554-264

Kolagen indukciona terapija (OŽILJCI, MELASMA, GUBITAK KOSE I DRUGO); Radiotalasi (BRADAVICE, KONDILOMI, CISTE, PROŠIRENE KAPILARE, EPILACIJA I DRUGO); Dermoskopija MLADEŽA I DRUGIH KOŽNIH PROMENA; Lečenje kožnih i polnih oboljenja

Lokalne saobraćajnice

Privremena zabrana saobraćaja

na Paliću •Na Paliću, privremeno se zatvara sao-

braćaj na više lokacija od 12. septembra do 10. oktobra, radi realizacije projekta za iz-gradnju kanalizacione mreže upotreblje-nih voda u stambenom delu naselja Palić!

Na više palićkih lokacija, u stambenom delu na-selja, privremeno se zatvara saobraćaj, radi reali-zacije projekta za izgradnju kanalizacione mreže upotrebljenih voda. Izvođač radova će biti u obave-zi da omogući nesmetan prolaz stanovnicima ulice za sve vreme trajanja radova, navedeno je u saop-štenju za javnost o privremenoj zabrani saobraćaja na lokalnim saobraćajnicama na Paliću.

„Prema projekatu postavljanja privremene sao-braćajne signalizacije od februara 2017. godine, a

na osnovu prethodno pribavljenog mišljenja Mi-nistarstva unutrašnjih poslova, Direkcije policije Policijske uprave u Subotici, Sekretarijata za ko-munalne poslove, energetiku i saobraćaj, Grad-ske uprave Grada Subotice izdato je rešenje za pe-riod od 12. septembra, do 10.oktobra, o privreme-noj zabrani saobraćaja u sledećim ulicama na Pali-ću: Ulica 4. jula (od raskrsnice ulica 4. jula i Sutje-ske do raskrsnice ulica 4. jula i Lovačke), Lovačka ulica (od raskrsnice ulica Lovačka i Bačka do raskr-snice Lovačke ulice i ulice 4. juli), Jorgovanska uli-ca (od raskrsnice ulica Jorgovanska i Palmina do raskrsnice ulica Jorgovanska i Lovačka), Sutjeska ulica (od raskrsnice ulica Sutjeska i Partizanska do raskrsnice ulica Sutjeska i Rogaška), Sutjeska ulica (od raskrsnice ulica Sutjeska i Balaža Vigara do ra-skrsnice ulica Sutjeska i Zelengorska), Jasenovač-ka ulica (od raskrsnice ulica Jasenovačke i Nikole Tesle pa sve do kraja ulice - njen slepi deo u pravcu Horgoškog puta, a paralelno sa Rogaškom ulicom), Bačka ulica (od raskrsnice ulica Bačka i Lovačka do raskrsnice ulica Bačka i Palmina), Dubrovačka uli-ca (od raskrsnice ulica Dubrovačka i Creska do ra-skrsnice ulica Dubrovačka i Subotička)” saopštio je sekretar Sekretarijata za komunalne poslove, ener-getiku i saobraćaj, Radoslav Vukelić. N.H.K.

Policija uhapsila Subotičanina (22)

U ostavi krio marihuanu i vagu za merenje droge •Policija uhapsila Subotičanina, zbog dilovanja opoj-

ne droge. U ostavi krio 870 grama marihuane i vagu za merenje!

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Subotici uhapsili su

D. Z. (1997) iz Subotice, zbog postojanja osnova sumnje da je izvr-šio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opoj-nih droga.

Prilikom pretresa kuće osumnjičenog, u ostavi je pronađeno 870 grama marihuane i digitalna vaga za precizno merenje.

Osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 časova nakon čega će, uz krivičnu prijavu, biti priveden Višem tužilaštvu u Subotici.

N.H.K.

Od 2. do 8. septembra , na području Policijske uprave u Subotici dogodilo se 12 saobračajnih nezgoda

Troje poginulo, četvoro teže i desetoro lakše povređenih! U periodu od 02. do 08. septembra 2019. godine na području Policijske uprave u Subotici dogodilo se

12 saobraćajnih nezgoda. U jednoj saobraćajnoj nezgodi tri lica su poginula, u 10 saobraćajnih nezgoda četiri osobe su teže povređene, 10 osoba je lakše povređeno dok je u jednoj saobraćajnoj nezgodi pričinje-na samo materijalna šteta.U navedenom periodu, policija je podnela 33 zahteva za pokretanje prekršaj-nog postupka, izdata su 424 prekršajna naloga i iz saobraćaja je isključeno 10 vozača. Zbog teške ili pot-pune alkoholisanosti zadržana su četiri lica.U toku protekle nedelje, pripadnici Odeljenja za vanredne si-tuacije u Subotici imali su 15 intervencija. N.H.K.

•Nad Suboticom se u ponedeljak 9. septembra oko 14 časova naobla-čilo i jaka kiša padala je više od 15 minuta.

Vatrogasci su spasili devet putnika iz kombija, koji su bili zaglavljeni ispod podvožnjaka. na 27 lokacija uklonili sta-bla drveća sa saobraćajnica,

Pljusak je bio snažan i duvao je jak ve-tar, a u pojedinim delovima Subotice pao je i grad veliči-ne zrna graška. Sunce i obla-ci, kasnije slaba kiša, smenji-vali su se od ranog jutra, a kao što je i bilo najavljeno, kiša se u rano popodne sručila.

Saobraćaj se izuzetno ote-žano odvijao, a ulice koje su i ranije zbog jakih kiša bile poplavljene i ovoga puta su

završile pod vodom. Ispod podvožnjaka u centru gra-

da je bilo najgore. Pomoć vozačima pružali su i policija i vatrogasci.

MUP je saopštio da je Sektor za vanredne situacije imao veći broj intervencija u Severnobačkom okrugu zbog nevreme. U Subotici, koja je bila najviše pogođena, va-trogasci su spasili devet putnika iz kombija, koji su bili zaglavljeni is-pod podvožvožnjaka.

Vatrogasci – spasioci su na 27 lokacija uklonili stabla drveća sa saobraćajnica, a na osam lokacija su ispumpavali vodu iz dvorišta i objekata. U intervencijama je uče-stvovalo 28 vatrogasaca – spasila-ca sa 14 vozila.

Povređenih nije bilo, navodi se u saopštenju.

U više objekata u gradu, među kojima su i vrtići, voda je prodr-la unutra. U predškolskoj ustano-vi u naselju Tokio kiša je poplavila

hodnik i na više mesta je prokišnjavalo. Na Paliću je vetar porušio stabla, a Su-

botičani u naselju Prozivka su ostali bez struje. U svim delovima grada zabeležena je veća ili manja šteta zbog olujnog vetra ili ogromne količine kišnice.

V. K. B.

Suboticom protutnjalo nevreme

Padao grad veličine zrna graška

NOVE

•Zahvaljujući

dobroj saradnji

sa lokalnom sa-

moupravom, u

poslednjih neko-

liko godina una-

pređena je in-

frastruktura u

MZ Peščara. Deo

grada na prosto-

ru između Som-

borske pruge na

jugu do Mejktut-

skog puta na se-

veru, odnosno

Kelebijskog na

istoku, godina-

ma slovi za sla-

bo infrastruk-

turno razvijeno

gradsko nase-

lje a sa konstan-

tnim investicija-

ma, slika ovog

naselja se menja

na bolje.

Aleksandar Ranković, odbornik u Skupštini grada i donedavno predsednik Saveta MZ Peščara, ističe da su pri-oritetni projekti uspešno re-alizovali, kao i da su tokom ove godine ostvarili što su i naumili.

„Ove godine što smo zami-slil, to smo i ostvarili. Asfalti-rali smo ulicu Narodnog fron-ta, dosta ulica je izgrederova-no i nasuto. Konkretno završi-li smo grederovanje i nasipa-nje Uskočke ulice koja je veo-ma dugačka a takođe rešili smo problem Koparske ulice. Na-dam se da će u naredno peri-odu, novo rukovodstvo Mesne zajednice, koje moram da po-hvalim za ažurnost na početku mandata, nastaviti sa preda-nim radom i da će poboljšati

život naših sugrađana na pro-storu MZ Peščara.“

Ranković je dodao da se još mora mnogo uraditi kako bi se infrastruktura dovela u nivo ostatka grada, i tu je prevas-hodno istakao probleme sa vo-dovodnom i kanalizacionom mrežom.

„Procenat izgrađene vodo-vodne i kanalizacione mreže, nažalost nije na dovoljnom ni-vou. Međutim to je problem koji datira unazad četiri de-cenije. Nemoguće je očekiva-ti da se ti problemi ubrzo reše i u naredne tri do četiri godi-ne, jer nisu samo ovde izraže-

ni problemi, već i u ostalih 36 mesnih zajednica ima nedo-stataka. Trenutno se rade pro-jekti za izgradnju jednog dela vodovodne mreže. U pitanju je projekat koji će se finansirati iz fonda EU koji se realizuje sa Edukativnim centrom Roma, jer smo mi kao MZ primer sa-radnje sa romskom populacijom., i kroz tu saradnju dobija-mo sredstva sa koji-ma možemo da po-boljšamo život sta-novnika naše mesne zajednice.“

Marija Šindrić, od 1979. godine je stanovnik Uskoč-ke ulice, jedne od najdužih na prosto-ru mesne zajedni-ce. Kako ističe, pam-ti vreme kada se kroz ulicu nije moglo pro-ći nakon većih pada-vina, a danas zahva-ljujući grederovanju i asfaltu, te muke su prošle.

„Konačno ima-mo uređenu ulicu i sada nam je lakše da prolazi-mo kroz nju. Dugo godina smo čekali da se nešto uradi, i na-pokon od prošle pa i ove godi-ne, dočekali smo radove. Više

nemamo blata i moram da ista-knem zadovoljstvo urađenim. Po meni, nakon Uskočke, vre-delo bi uraditi i Koparsku ulicu jer je i ona dosta u lošem sta-nju. Mi smo inače predali mo-lbu i za uličnu rasvetu i očeku-jemo da se i to reši u dogledno vreme. Moram da pohvalim da ima pomaka i da naša peticija nije bila uzaludna.“

Oduševljenje sa novim as-falton nije krila ni Terezija Gabrić, stanovnica ulice Na-rodnog fronta, koja je na as-faltnu podlogu čekala četvrti-nu decenije.

„Srećna sam jer nakon 25

godina dobijamo asfalt u ulici. Zadovoljna sam, komšije isto, jedino sad moramo da se navi-knemo da brzinu automobila. Volela bih kada bi se i u dru-gim ulicama rešio problem, kao što je rešen kod nas.“.

Novoizabrani predsednik Saveta MZ Peščara Saša Lo-

levski naglašava da je dalji infrastrukturni razvoj glavni prioritet novog rukovodstva. Lolevski dodaje da će se među prioritetima naći i novi dom

MZ Peščara, koji će biti centar okupljanja svih građana ovog dela grada.

„Prioritet je izgradnja infra-strukture i tu pre svega mislim na vodovod i kanalizaciju ali i na sve ulice koje nisu urađe-

ne. Od projekata koji zahteva-ju veća finansijska sredstva, u planu za narednu godinu ima-mo izgradnju Doma MZ Peščara u ulici Ed-vina Zdovca. To je već dugo godina jedan od prioriteta, jer obje-kat popularno nazvan „Bunker“ gde se nala-ze kancelarije mesne zajednice, ne ispunja-va sve uslove za rad. Želimo da izgradimo sportski teren na ra-dost mlađih stanovni-ka, da im omogućimo mesto za druženje i bavljenje sportom i to će takođe biti u fokusu ovog rukovodstva.“

Lolevski se potom

osvrnuo i na putnu infrastruk-turu i na ulice koje su u planu za rekonstrukciju.

„Planiramo da asfaltiramo Mohačku ulicu, i to deo uli-ce kroz koju nije prošla asfal-tna podloga. Takođe želimo

da uradimo i Kopar-sku ulicu sve do pru-ge. Što se tiče tucani-ka, radićemo ulicu Cr-nog peska gde su gra-đani potpisali petici-ju i to nam je prioritet da ubrzo završimo, a u planu je i ulica Deža Forgača za nasipanje tucanikom. Sve pome-nute ulice stavljene su u plan rada MZ i do-stavljene su nadlež-nim službama, od ko-jih očekujemo poziti-van odgovor.“

Vrata mesne zajed-nice otvorena su za građane ponedeljkom, sredom i petkom od 7 do 15 časova, a novoi-zabrani predsednik Sa-veta poručuje da je uvek dostupan i otvoren za

sve primedbe i sugestije.B. Nikolić

grad 5Broj 13213. septembar 2019.

www.pusin.rs

Pon. 08-16hUto. 10-18hSre. 08-17hČet. 13-18hPet. 08-14h

Rešavanje infrastrukturnih problema, prioritet novog rukovodstva MZ Peščara

Mnoge ulice konačno dobile asfalt i tucanik

Levo Aleksandar Ranković, desno Saša Lolevski

Marija Šindrić

Terezija Gabrić

komunalije6 Broj 13213. septembar 2019.

NOVE

Stomatološkaordinacija

beljenje zuba, bezmetalna cirkon kruna, mostovi, proteze

- dermarolleri, mezoterapija lica, hijaluronski fi leri

ESTETSKA STOMATOLOGIJA

ANTI-AGEING TRETMANI LICA

Subotica, Partizanskih baza br. 8tel: 024/544/335; 062/151-72-11 www.dentala.rs

• Letnje vrućine

su za nama a po-

trošnja vode, upr-

kos periodima vi-

sokih temperatu-

ra, bila je manja

nego prošle go-

dine. Za ne pove-

rovati, ali rekord

u trošenju vode

zabeležen je – u

martu! Uprkos

zagrejanim cevo-

vodima, mikrobi-

ološka ispravnost

pitke vode bila je

na visini!

Septembarski predah od spar-nih dana i skori kalendarski kraj leta možda i nije konačan kraj to-plih, sunčanih dana, ali bez obzi-ra na eventualno miholjsko leto, period najintenzivnije potroš-nje vode u godini svakako je za nama. U Javnom komunalnom preduzeću „Vodovod i kanaliza-cija“ sada mogu da podvuku crtu i kažu da smo uprkos tempera-turama, koje su se veoma često kretale od 35 do 38 stepeni Cel-zijusovih, ovoga leta potrošili čak manje vode nego prethodnog, pa i nekih ranijih! Što je još neobič-nije, nije iz slavina najviše teklo u julu i avgustu – nego u martu koji je, nekim čudom, bio mesec sa rekordnom potrošnjom vode u ovoj godini!

„Nemamo objašnjenje za to, ako upoređujemo podatke iz ra-nijih godina, uvek je za mart bila ujednačena potrošnja, na nivou zimske koja je oko 30 pa i do 40 odsto manja u odnosu na letnju, a sada je mart premašio sve let-nje mesece! U njemu smo dis-tribuirali u sistem 632.000 kub-nih metara vode, dok je u junu, koji je bio zaista vruć, to iznosi-lo 617.000 kubika, a u avgustu 613.000 kubnih metara! Mart inače nosi 470 do 480.000 hi-ljada kubika, imali smo, dodu-še, tada određena povezivanja na Vodozahvatu II u trajanju od tri dana, ali to svakako nije bila ta količina vode koja se inače sa ovog vodozahvata distribuira. Moguće je da je tada bilo manje kiša pa su ranije počela zalivanja,

ne možemo sa sigurnošću da tvr-dimo“, kaže na početku razgo-vora inženjer Petar Pižurica, tehnički direktor „Vodovoda i kanalizacije“.

U letnjim mesecima, jun i av-gust bili su značajni po potroš-nji, s tim da su u avgustu bila dva najveća toplotna udara, dok je u julu ona znatno opala u odnosu na isti mesec prošle, pa i nekih ranijih godina. Ukupno su, od početka godine, Subotičani utro-šili oko 4,2 miliona kubnih meta-ra vode, od kojih se 1,6 mi-liona kubika odnosi na let-nji period, što je sasvim uo-bičajena količina za to doba godine.

Kapaciteti dovoljni, stiže i Vodozahvat

II

Problema sa vodosnab-devanjem nije bilo, napro-tiv, umesto kao ranijih go-dina od oko 340 do 350 li-tara u sekundi, potrošnja se uglavnom kretala izme-đu 300 i 310 litara. Pro-jektovani kapacitet „fabri-ke vode“ na Vodozahvatu I je 400 litara u sekundi, tako da opterećenja siste-ma nije bilo.

„Imali smo u avgustu, svega u jednom danu, i to na tri sata, da je iz mreže povlačeno 340 do 350 li-tara u sekundi, ali potrošnja je uglavnom bila ravnomerna, iz-među 19 i 20.000 kubnih meta-ra na dan sa Vodozahvata I, za razliku od prošle godine kada se ona kretala oko 21.500 kubi-ka dnevno. Ta ravnomernost se iskazivala i u određenim perio-dima dana, sa „špicem“ potroš-nje između 19 i 20 časova, dok je ranije to znalo biti i 22-23 sata noću, tako da sada maksimumi u isporuci vode nisu tako dugo tra-jali. S obzirom da ljudi ne menja-ju tako lako navike, razlog bi mo-gao da bude u vremenu odlaska

na posao i povratka, neko ranije a neko kasnije, ili zbog odlaska na godiš-nje odmore“, kaže Petar Pižurica.

U toku je izgradnja i druge „fabrike vode“, na Vodozahvatu II, nakon či-jeg završetka će svi Subo-tičani koji koriste gradski vodovod imati čistu, pre-rađenu vodu za piće. Oče-kuje se da će radovi biti završeni u martu naredne godine, a zatim sledi peri-od probnog rada, tako da ćemo naredno leto doče-kati još spremniji za sezo-nu povećane potrošnje-

„Izgradnjom Vodoza-hvata II steći će se uslo-vi za proširenje sistema vodosnabdevanja, proš-

le godine tamo smo izbušili još dva nova bunara i došli smo do kapaciteta od skoro 90 litara u sekundi. U principu, „guraće-mo“ oko 70 do 80 litara u sekun-di. Kondicioniranu vodu za piće imaće i stanovnici Palića, Rada-novca i Novog grada, pa će či-tav sistem snabdevanja vodom biti objedinjen. U sklopu Vodo-zahvata II biće i jedan rezervo-ar, tako da ćemo u slučaju po-trebe, nekog problema ili servisi-ranja na Vodozahvatu I, i odatle

moći da snabdevamo deo grada na duže vreme“, objašnjava Pe-tar Pižurica.

Na pitanje da li ima nena-menskog trošenja vode i u čemu se ono ogleda, tehnički direktor „Vodovoda i kanalizacije“ kaže da su manje problematični zali-vanje, pranje vozila i ostalo, ali se neodgovoran odnos više is-poljava i prigradskim naseljima, kada se sa hidranata zalivaju nji-ve. Ta voda je namenjena za piće i takvo otuđivanje utiče na poslo-vanje preduzeća, dok može doći i do problema sa kvalitetom vode

zbog neuslovnog pristupanja vo-dovodnoj mreži.

Kontrole stalne – kvalitet standardan

Ni ovoga leta nije bilo pro-blema sa mikrobiološkom ispravnošću vode u gradskom sistemu vodosnabdevanja, iako se ona u pojedinim periodima u mreži sa standardnih 17 zagreva-la i do 22 stepena. U Laboratori-ji Javnog komunalnog preduzeća uzorci se uzimaju svakodnevno a po potrebi radi se i vanredno is-piranje cevovoda, tamo gde se za to ukaže potreba jer se građani žale da je voda mutna i neprija-tnog mirisa.

„Povećana temperatura vode doprinosi bržem razmnožavanju mikroorganizama koji se eventual-no mogu naći u cevovodima, a ne-minovno je da ih ima u sloju bio-fi lma koji nastaje tamo gde se do-diruju površina vode i cevi. Tada pristupamo dezinfekciji, hlorisan-jem u koncentraciji hlora od 0,5 miligrama po litru, što pruža si-gurnu zaštitu od sekundarne kon-taminacije mreže. To je natrijum hipohlorid, takozvana „Žavelova voda“, a gasnim hlorom na Vo-dozahvatu I radimo hlorisanje do prevojne tačke i na taj način uklan-jamo amonijak iz vode. Sa 0,5 mi-ligrama po litru hlor se u mreži ne oseća, mada deluje, ali sa tom kon-centracijom ne možemo da stigne-mo do krajnjih tačaka, tako da ga na nekim mestima dodajemo pa

je kompletan sistem zaštićen od mikrobiološkog zagađenja“, kaže Renata Radulović Novak, dipl. biolog spec., šefi ca Laboratorije za kontrolu kvaliteta vode za piće u Javnom komunalnom preduzeću „Vodovod i kanalizacija“.

Subotičani mogu da budu mir-ni u pogledu toga kakvu vodu do-bijaju iz slavina, jer se radi kon-trole njene ispravnosti uzorci uzi-maju na analizu svakoga dana sa dvedesetak kontrolnih mesta, od oko 90 koliko ih ima, i ona se iz dana u dan menjaju, tako da pos-toji neprestani nadzor nad čitavim gradom.

„U Subotici nismo imali hidrič-nih epidemija, niti bilo šta slično, kvalitet vode za piće je standar-

dan, mreža se po programu ispi-ra dva puta godišnje generalno, a osim toga radimo i interventna is-piranja na osnovu sopstvenih opa-žanja ili reklamacija građana. Što se tiče kondicioniranja, kada je reč o gvožđu, amonijaku i arsenu u vo-donosnim slojevima, nije u pitanju nikakva kontaminacija ili zagađe-nje nego prirodni, geološki sastav zemljišta. Arsen nam je najbitniji parametar upravljanja tehnologi-jom prerade vode i sada tamo gde je njegova najveća koncentracija, konkretno u Bačkim vinogradima, kontrolišemo efi kasnost prečišća-vanja vode svakodnevno, tako da stanovnici ovog naselja imaju is-pod 10 mikrograma arsena po li-tru“, kaže šefi ca Laboratorije Re-nara Radulović Novak.

M. R.

Na kraju letnje sezone: o snabdevanju i kvalitetu vode za piće

Voda dobrog kvaliteta, letnja potrošnja manja nego lane!

Petar Pižurica: smanjena potrošnja vode uprkos letnjim vrućinama

Renata Radulović Novak: kvalitet vode kontroliše se redovno a takođe i koncentracija arsena u vodi iz gradske mreže

Izgradnjom „fabrike vode“ na Vodozahvatu II sistem vodosnabdevanja zdravom i prečišćenom vodom imaće čitav grad

NOVE aktuelno 7Broj 13213. septembar 2019.

• Na subotičkim stova-

rištima ima dovoljno

svih vrsta ogreva za

predstojeću zimu a naj-

veće povećanje cene od

200 dinara po kubiku

ima ogrevno drvo. Pre-

ma jednom istraživa-

nju, svega jedan odsto

Srba zna, kada se na-

bavljaju i kako se lože

drva. Ogrev se mahom

kupuje u jesen,umesto

da domaćinstva to rade

na kraju grejne sezone

u aprilu kad su drva

suva i znatno jevtinija.

Savet tržišnih inspek-

tora je da se ogrevno

drvo ne kupuje preko

oglasa i „na crno“.

Verovali ili ne, prema jednom inostra-nom istraživanju,samo jedan odsto Srba zna kad se nabavljaju i kako se lože drva. To je pokazalo istraživanje Nemačke orga-nizacije za međunarodnu saradnju ( GIZ ) u okviru programa „Razvoj održivog trži-šta bioenergije u Srbiji“. Prema podacima ovog istraživanja,domaćinstva u Srbiji po-troše 2,5 puta više drveta u odnosu na istu grejnu površinu u zemljama EU. Ko to-kom jeseni i zimi loži suvo drvo,kupljeno u aprilu,potrošiće ga 20 odsto manje i ušte-deti u proseku 12.000 dinara,nego da loži ogrev sirov koji je kupio u jesen,odnosno početkom grejne sezone. To prema ovom istraživanju zna i striktno se pridržava svega 1 odsto domaćinstava u Srbiji koje se greje na drvo. Još i danas je kod nas uvre-ženo mišljenje da sirovo drvo sporije gori i tako se štedi energija.

-Ako uzmemo u obzir da kod nas o ogrevu za zimu obično počnemo da razmi-šljamo kada zahladni, onda verujem ovim istraživanjima, -kaže Ana Medić iz Drva-re „Hepek“ kraj Majšanskog mosta. Veo-ma mali broj domaćinstava to radi na kra-ju grejne sezone u aprilu. Tada na stovari-štu imamo suvih drva,a to je osnovni uslov da je potrošnja manja a grejanje bolje. Evo danas,kada grejna sezona samo što nije počela,nemožemo da stignemo da isporu-čimo i ispilamo sve naručene količine“.

Prema preporukama nemačkog ( GIZ) drvo za loženje,da bi dalo najoptimalniju kaloričnu efikasnost treba da se suši naj-manje šest meseci, da se kupuje u aprili kako bi se dobilo dovoljno vremena da se

drvo isuši i pre loženja dostigne optimalnu vlažnost od oko 20%. Sirovo drvo sadrži i do 50% vode u sebi i, kao takvo veoma teš-ko gori. Ne samo da je kod vlažnog drve-ta veća potrošnja i da slabije gori, već ono oštećuje kotlove i peći u koje se loži. Siro-vo drvo i 30 puta više dimi,nego suvo.

-Baš zato da bi dobili kvalitetno ogrev-no drvo i na vreme ga kupili,mi smo jed-na od retkih drvara u gradu koja penzio-

nerima preko PIO fonda odobrava kupo-vinu ogreva na rate bez kamata, -kaže Me-dić. Na rate ogrev mogu da kupe i sindika-ti i trenutno u našoj drvarima ima dovolj-no ogrevnog drveta i veliki izbor od bukve, cera, hrasta i bagrema. A cene su uglav-nom ujednačene u svim subotičkim drva-rama. Ogrevno drvo je u proseku poskupe-lo za 200 dinara,dok su cene uglja ostale iste. Kubik bagrema košta 6.000,a bukve i hrasta 6.200 dinara. Tu je uračunat pre-voz i sečenje na trupce“.

Ko je do sada nabavio drvo za predsto-jeću grejnu sezonu - dobro je prošao, ko nije, neka se spremi da čeka i strepi. I neka ne bude iznenađen ako ga trgovci dočekaju novim, većim cenama u odnosu na sadaš-nje. Više je razloga što se očekuje posku-pljenje ogrevnog drveta. Najveći problem je što su šume u kojima ima hrasta i bu-kve za seču, daleko od puteva i teško im je prići. Zatim, sve manje je ljudi koji se bave ovim poslom, a onima koji imaju drvo lak-še je da ga u trupcima prodaju peletarama

nego da ga cepaju i prodaju kao ogrevno.I u Subotici ima prodaja ogrevnog drve-

ta „na crno“ i to u sporednim ulicama bli-zu Buvljaka koje je i za 1.500 dinara jevti-nije, ali je rizik za prevaru veliki.

-Njaskuplje drvo je kada se kupi na „crno“,-kaže Anka Medić. Kupce najčešće prevari povoljna cena. Misle da prođu jev-tinije, a zbog „zakidanja“ na kubikaži is-padne im ogrevno drvo znatno skuplje. Prevareni nemogu nikome ni da se žale, jer su drva kupovali „na crno“ bez fiskal-nig računa. Zato i jeste najbolje kupova-ti ogrev kod regstrovanih stovarišta koji-ma je u interesu da privole kupce i zadobi-ju njihovo poverenje. Oni koji kod nas ku-

puju drva, mogu sami da slažu drva u ta-kozvani „kubicir“,da biraju tanja ili deblja drva bez čvorova i da prisustvuju utovaru u kamion do isporuke kući. Nama,a i sva-kom kupcu je najvažnije da pošteno plati ono što je kupio“

Dugogodišnji radnik u stovarištu ogrev-nog drveta Slađan Stipić, upozorava Subo-tičane da obrate pažnju od koga da ku-puju ogrevno drvo i ako već kupuju drva preko oglasa našta treba posebno obrati-ti pažnju.

-Obavezno od prodavaca treba traži-ti da vam se drva ako su u cepanicama slo-že u takozvani „kubicir“ i gledajte kako se drva u njega slaži i mora da stoji na rav-nom betonu, -kaže Stipić. Kod kupovine isečenih drva na trupce, teško je kontro-lisati količinu isporuke. Česte prevare su

da se prodaju tek usečena vlažna drva. Da bi proverili je li drvo dovoljno suvo treba osluhnuti zvuk kada udarite jednom cepa-nicom o drugu. Vlažno drvo ima potmuli zvuk. Još bolji način je da cepanicu stavite u plastičnu kesu i ostavite je kratko na sun-cu ili u toploj prostoriji. Ako je drvo vlaćno na stranama kese pojaviće se kondezovana voda u obliku magle. A što se tiče kvalite-ta ogrevnog drveta, moja preporuka je da se kupuje cerovo drvo i bukva, koje najbo-lje greju a onda hrast i bagrem.

M. Mitrić

Sa prodavcima ogrevnog drveta na subotičkim stovarištima

NAJSKUPLjA KUPOVINA NA „CRNO“RAČUNICA

Najniže troškove grejanja i ove zime imaće domaćinstva koja kori-ste drva, i to ona najjeftinija, kojima će za grejnu sezonu biti potrebno oko 37.000 dinara. Najskuplje će opet proći oni koji koriste struju za kotlo-ve i grejna tela za etažno grejanje, a koje će sezona koštati oko 128.000 dinara.

Povoljno je grejanje i na prirod-ni gas (42.000 dinara), dok su ne-što viši troškovi grejanja na ugalj (od 46.000 do 50.000 dinara). Sledi gre-janje na struju pod uslovom da se TA peć uključuje samo noću (oko 48.000 dinara), ali punjene peći makar samo dva sata danju ceh povećava ide na 69.000. Ali i to je jeftinije od daljin-skog grejanja, koje vlasnici prosečnog stana od 60 kvadrata godišnje plaća-ju oko 90.000 dinara.

DRVO ŠTEDI NOVČANIK

Prema nalazima Agencije za ener-getiku Srbije, najmanje troškove za grejanje stanova imaće domaćinstva koja se greju na drvo. Zatim po ceni grejanja sledi prirodni gas, ugalj, pe-let, struja i propan butan gas.

Za zagrevanje stambenog prostora od 60 kvadrata u toku 16 sati dnevno na 20 stepeni za vreme grejne sezo-ne potrebna je energija od oko 9.000 kWh ili 150 kWh/m2. Računica poka-zuje da će domaćinstva koja se greju na drvo i pelet moći da uštede duplo više novca u odnosu na korisnike cen-tralnog grejanja.

Ana Medić

Slađan Stipić

NOVEZanimanje: dobar izbor - siguran uspeh8 Broj 13213. septembar 2019.

Specifično zanimanje lajf kou-ča sve je rasprostranjenije i u Sr-biji, jer ga nameće pored ostalog i savremeni način života, koji mno-gim ljudima povremeno stvara psihološke, emotivne i druge blo-kade, zaustave ga u njegovom na-predovanju i rezultatima.

Koliko je bitno biti ostvaren u ličnom životu, potvrdila nam je jasna Evetović, koja je majka, su-pruga i baka, sa unukom od 11 meseci, smatra da sada ima kom-pletan život. Četiri godine se bavi profesijom lajf kouča, a uporedo je završavala i obuku tehnika koje prate ovo zanimanje.

Po profesiji je lajf kouč i radi u poliklinici Badawi. A u sklopu lajf koučinga radi i tehnike energet-skih vežbi, terapije bojama i teh-niku sa projektnim alfa kartica-ma, u cilju otklanjanja unutraš-njih otpora koji nas ponekad blo-kiraju u životu.

Kako bi glasila najkon-kretnija definicija zanima-nja lajf kouč?

- Lajf kouč je profesionalna osoba koja ne daje rešenja klijen-tu, a rezultata nema preko noći. Lajf kouč će pomoći klijentu da ne odustaje od svog cilj, pomoći-če mu d aga ostvari. Klijent od lajf kouča dobija alate koje će koristi-ti u svom ličnom razvoju, da bi stogao do cilja, i posle određenog vremena shvatio da je rešio svoj problem. Međutim, na sebi mora da radi u dužem periodu. Važno je i poverenje u lajf kouča, jer kli-jent mora da se otvara, za šta je potrbno i malo hrabrosti. Oni koji imaju poverenje uglavnom i reša-vaju svoj problem.

Koja vrsta znanja je najvi-še pomogla da ostvarite re-zultate kao lajf kouč?

-Tehniku projektnih karti-ca smatra veoma važnom tehni-kom u ovom poslu, jer, tim meto-dom se praktično otkriva blokada

klijenta, dolazi do saznanja da je potrebno da se suočimo sa pro-blemom i sobom, jer se plaši-mo bola, posebno emotivnog, pa ga potiskujemo. Energetske vež-be nam pomažu da postigne-mo stabilnost u svojim emocija-ma, jer svaka teška emocija stva-ra grč u telu. Grče nam se noge kad se uplašimo. Nemoguće je stalno biti srećan, jer smo satka-ni od emocija, a polazimo od če-tiri elementa vode, vazduha – na-ših misli, vatre- energije. Emocije su vezane za vodeni element, pa dakle zaključujemo da su 70 po-sto problema naše emocije. Kojim emocijama najviše živimo, zavi-si sa čime se suočavamo.Najvaž-bije je prepoznati svoje emocije, pa ih prihvatiti i videti šta ćemo sa njima. Ako se već budimo sa stresom, razvijamo agresivnost u poslu ili ličnom životu. Kada us-pemo od stresa napraviti strast, tada stičemo sposobnost da bude-mo produktivni, jer imamo priliv životne energije i na kraju oseća-mo zadovoljstvo urađenim. Slič-nim i mnogo složenijim metoda-ma ppristupamo klijentima, po-nekad uz timsku saradnju imamo dobre rezultate i u klinici Badawi, gde radi profesionalan tim i dru-gih vrsta stručnjaka.

Jesu li tehnike koje pri-menjujete i posebna vrsta zanimanja?

-Da to je deo zanimanja, koja se stiču posebnim znanjima i obukom uz koučingTehnika boja-ma se primenjuje često u preven-ciji demencije, sindroma praznog gnezda, ili oporavka od možda-nog udara, kod osoba koje mogu da rade rukama, jer to utiče na za-vršetke nerava, uticajem na mož-danu mrežu, na koju utičemo sit-nim pokretom da bi oživljava-li mrtve ćelije. Bitno je naglasiti da ove metode ne mogu da izleče, ali svakako utiču na prevenciju ili

poboljšanje stanja.Ne može svako da radi po-

sao lajf kouča. Ko može da radi taj posao, kakva osoba, kojih znanja i kvalifikacija?

-Koučeva je sada sve više, a u pojedinim stranim zemljama to postaje i zvanično zanimanje, jer je potražnja u takvom odnosu sa ponudom. Koučing je zanima-nje koje može da pomogne lju-dima da se reorganizuju, jer to može mnogo da pomogne d aiz-begnemo stres ili da ga bar pre-usmerimo. Kouč ima znaje i ala-te kako da pomogne klijentu. Jer koučing je trening životnih vešti-na. Edukujemo se da bismo mo-gli pomoći klijentu i dati mu ala-te kojima će on dalje sam sebi po-moći i shvatiti kada je rešio svoj problem.

Da li je zanimanje lajf ko-uča kod nas registrovano u nomenklaturi zanimanja?

-Zanimanja lajf kouča kod nas još nema u nomenklaturi zanima-nja, ali kada znamo da do sada ni psihoterapeut nije bila zvanično registrovano registrovano zani-manje, ali postoji šifra u nomen-klaturi koja podrazumeva nefor-malno obrazovanje ali i plaća-nje poreza kod nas. Ni u svetu još nije priznato kao zvanje. Po inter-nacionalnoj klasifikaciji zvanično kouč trebalo da ima bar 450 ča-sova edukacije i skoro toliko ča-sova i supervizije ,da bi mogao da radi taj posao. Trenutno zavr-šavam master na lajf kouču, koji podrazumeva dodatno psihološ-ko obrazovanje, psihoterapija, sa-vetovanje i koučing, a posle ma-stera viši nivo je supervizja, na-kon koje se dobija licenca za rad lajf kouča.

Koje sve oblasti podrazu-meva rad lajf kouča?

-To može biti duhovni, finan-sijski, porodični problem, pa kao što svako zanimanje ima svoje

oblasti, tako i koučing. Lajf kouč ne može da radi sve, nego se spe-cijalizramo za određene oblsti. Lično specijaliziram lični razvoj, tu vidim osnovu zadovoljstva za sve druge oblasti i uređenje odno-sa sa svim drugim ljudima. Kada smo zreli za promene onda može-mo i da krenemo u njih.

Kakvim metodama se po-stiže lični razvoj?

-Sam klijent mora da spozna sve u sebe, što je ključno za lični razvoj. Kouč mu daje samo teh-nike, ali taj proces napretka u lič-nom razvoju ne postiže se za ne-koliko dana. Potrebne su nede-lje, dvonedeljne, pa mesečne te-rapije, zavisno od slučajeva, do nekoliko meseci, ne dozvolivši našem klijentu da odustane, da-jemo mu podršku dok ne posti-gne ličnu stabilnost u svom cilju da reši svoj problem, zbog kojeg je potražio našu pomoć. Sopstve-nu promenu sam prpeoznaje po-sle tri meseca najmanje. Ništa se ne postiže preko noći, kaže Jasna Evetović.

Koliko se radi na balan-siranju emocija i otklanja-nju uzroka problema kod klijenata?

-Klijenti dobijaju i brošure za rad na sebi. Prilikom susreta ot-klanjamo zajedno probleme koji su doveli do blokade, energetskim vežbama. Ako nas je neko povre-dio imamo strah da će nam se to ponovo dogoditi. Potrebne su faze oslobađanja grčenja tela, straha, koji je posebno teško otkloniti i obično donosi probleme u noga-ma, oduzima vitalnu energiju.

Ko su klijenti koji vam se obraćaju, da li su to ljudi sa psihološkim problemima ili pacijenti koji se leče već određenim terapijama?

-Ima ljudi koji žele lični razvoj, obraćaju se našoj holističkoj or-dinaciji Badawi, ali se obraćaju i ljudi sa zdravstvenim problemi-ma, jer često su i oni bazirani na emocijama. Recimo, imali smo klijenta koji je imao strah od za-tvorenog prostora. U takvim situ-acijama s eradi timski, uz lajg ko-uča je tu i psihoterapeut.Primeni-li smo dakle više metoda u radu sa klijentom. Usput su se javi-li i drugi problemi, zbog nezado-voljstva zatvarao se kao ličnost sa decom i partnerkom, imao je na kraju osećaj da ne mo može iza-ći napolje. Na kraju terapije, pre-vazišao je svoj strah od zatvore-nog prostora. Trebalo je nekoliko meseci da nam kaže, da je shva-tio da je očistio strah, da sada sa lakoćom ostaje sam u kući. Sva-ka kompleksna situacija traži od čoveka dalji lični razvoj. Sazreva-nje je suočavanje sa emotivnom boli i otklanjanje takvih blokada, koje mogu dovesti i do fizičkih ili zdravstvenih problema.

Da li imate više mlađih ili starijih klijenata?

-Zanimljivo, ali više je mlađih klijenata, koji inače su spremniji za promene, razumeju i spremni su da se menjaju i postignu svoj cilj. Već na prvoj terapiji postavi-mo taj cilj, da bi klijent uz pomoć lajf kouča napredovao. Tu je veo-ma vidljiv rezultat lajf kouča. Sto-ga su mladi spremni i da se sami prihvate ove profesije, jer ima-ju sve više pristupa najmoderni-jim metodama i stručnim i nauč-nim informacijama, koje im daju ključ u ruke, da sami rešavaju svoj problem i da pomognu dru-gima, naravno uz sticanje poseb-noh znanja i obuke koju zahteva ovo zanimanje.

Nada H. Karanović

Razgovor sa Jasnom Evetović, koja je lajf kouč u klinici Badawi

Lajf kouč Vam daje ključ, da sami rešite problem!

Ovu rubriku podržava grad Subotica

• Jasna Evetović je u Subotici jedna od retkih profesio-

nalnih osoba sa zanimanjem lajf kouča, a radi u poli-

klinici Badawi. Zanimljivo je da to zanimanje ni u svetu

još nije priznato u zvaničnoj nomenklaturi poslova, ali

samo tržište nameće potrebu da se obrazuje sve veći broj

lajf kouča i u svetu i u Srbiji. Lajf kouč je zanimanje koje

ne daje gotovo rešenje klijntu, ali mu pomaže u ličnom

razvoju i da ostvari svoj cilj u određenom periodu, spe-

cifičnim tehnikama adekvatnim za njegov emotivni, psi-

hološki, psihijatriji, pa i zdravstveni problem, objašnja-

va Jasna Evetović!

NOVE kultura 9Broj 13213. septembar 2019.

• Od pristiglih 120 radova od četrdese-tak autora na Petom konkursu savreme-ne srpske karikature - Subotica 2019. go-dine, žiri za najbo-lju karikaturu i Prvu naradu izabrao rad Toše Borkovića, ka-rikaturiste „Večer-njih Novosti“. Dru-ga nagrada pripala je karikaturisti svet-skog glasa Jugosla-vu Vlahoviću a tre-ća Špiri Radulovi-ću, doktoru medi-cinskih nauka, koji se celog života bavi crtanjem karikatu-ra. Ovogodišnjim la-uratima, nagrade i priznanja biće uru-čene 21.septembra u 11 sati na Velikoj te-rasi na Paliću,gde će biti otvorena izlož-ba najboljih rado-va pristiglih na kon-kurs a sve u okvi-ru već tradicionalne manifestacije „Vin-ski maraton“.

Žiri konkursa za Savremenu srpsku kakrikaturu – Subotica 2019. imao je „slatke muke“ da od 120 radova i 40 autora, izabe-re one najbolje, najbritkije i naj-promućurnije karikature. Olak-šavajuća okolnost bila je, što su se one briljantne, od karikatu-rista svetskog glasa – izabrale same.

Jednoglasnom odlukom čla-nova žirija: Đure Marovića, pe-dagoga crtanja, Milenka Kosa-novića, karikaturiste, akademi-ka Save Halugina, vajara, Mi-lutina Mitrića, novinara i Vla-de Tomića, direktora i glavnog urednika Novih Subotičkih no-vina, za najbolju karikaturu iza-bran je rad Toše Borkovića iz Beograda, karikaturiste „Večer-njih Novosti“ i trostrukog dobit-nika prestižne nagrade „Pjer“.

Prvonagrađeni će, pored di-plome i plakete, dobiti i novča-nu nagradu od 50.000 dinara. Drugu nagradu i 30.000 dinara,

dobio je Jugoslav Vlahović, jedan od najnagrađenijih karika-turista u Srbiji, redovni profesor Fakulteta primenjenih umetno-sti u Beogradu, a dobitnik je i na-grade „Audin Dogan“ na jednom od najvećih konkursa karikatura u svetu. Treća nagrada dodeljena je Špiri Raduloviću, velikom zaljubljeniku u karikature, inače profesoru medicinskih nauka iz Beograda. Radulović je do sada u brojnim novinama i časopisima objavio preko hiljadu karikatura i dobitnik je brojnih svetskih na-grada na konkursima.

Ocenjujući da su na ovaj kon-kurs pristigli izuzetno vredni ra-dovi, žiri je izabrao i dvadesetak finalista čije će karikature biti objavljene u ovogodišnjem Kata-logu Savremene srpske karikatu-re Subotica 2019.

-Na ovaj peti konkurs, prvi ju-bilarni, prijavili su se skoro svi predstavnici same elite srpske karikature, kaže Milenko Ko-sanović, karikaturista i član Ži-rija. Svoje radove na konkurs po-slali su naši najbolji karikaturisti,

što služi na čast i njima i Novim Subotičkim novinama, organiza-toru ove kulturne manifestacije. Sve pristigle karikature su jed-na autentična, duhovita i na ža-lost, tačna slika naše stvarnosti. Sve tri nagrađene karikature su pogodile u „sridu“ ovogodišnju temu konkursa „Ljubav i vino“ u čast tradicionalnog, sada već me-đunarodnog Vinskog maratona, koji se već treći put organizuje na Paliću.

Tako će se na Paliću, iduće nedelje, na jednom mestu sresti ljubitelji vina i maratona i vitezo-vi karikature. Posle teških poli-tičkih i socijalnih tema, na red je došla takozvana „geg“ karikatu-ra, koja ima zadatak da nasmeje

sve ljubitelje ove umetnosti. Teš-ko je i zamisliti život bez sme-ha, pa nam je i humor koji kari-katura nudi neopho-dan da bi sebi malo dali oduška. A vino i karikatura imaju do-sta zajedničkog, pre svega istinu.„ In vino veritas“ ili u vinu je istina. I u karikaturi. O čemu drugi ćute, karikatura govori i to slikom od hilja-du reči. I ona ne ume ništa da sakrije, već vidi dalje od nosa i ono sakriveno ispod tepiha. Kako karika-tura čuva obraz sed-moj umetnosti, tako i ljubitelji vina čuva-ju čast vinskoj kultu-ri. Jedna italijanska izreka kaže: „ako že-liš da upoznaš jedan narod, sedi za njegov sto i pij njegovo vino“. Slično je i sa karikaturom: „ako

hoćeš da upoznaš kako neki na-rodi žive, pogledaj im karikature u novinama.

Ovogodišnjim laureatima na-grade na konkursu Savreme-ne srpske karikature – Subotica 2019. svečano će biti uručene 21. septembra u 11 sati na svečanom otvaranju izložbe na Velikoj te-rasi na Paliću u okviru „Vinskog maratona“ Berbanskih dana.

M.M

Izabrani najbolji radovi na Petom konkursu savremene srpske karikature - Subotica 2019.

PRVA NAGRADA TOŠI BORKOVIĆU

ŠPIRO RADULOVIĆŠpiro Radulović je rođen 1942. godine u Podgorici. Lekar spe-

cijalista, doktor medicinskih nauka i redovni profesor mikrobio-logije i parazitologije

Karikaturom se bavi od gimnazijskih dana. Do sada je obja-vio više od deset hiljada karikatura u brojnim novinama i časopi-sima. Nagrađivan je u zemlji i inostranstvu: Kanada, Bugarska, Južna Koreja, Kina, Italija, Iran, Nepal... Dobitnik je i „Pjero-ve nagrade”, najvišeg priznanja za karikaturu u našoj zemlji. Sa-mostalne izložbe Radulović je imao u Njujorku, Beogradu, Sofiji, Istanbulu, Puli, Kruševcu...

JUGOSLAV VLAHOVIĆ

Rođen u Beogradu 1949. U Beogradu,gde je završio i Fakultet primenjene umet-nosti na kome je kanije dugo godina bio redovni profesor.

Ilustrovao i grafički opre-mio oko 50 knjiga raznih au-tora i 11 svojih autorskih. Du-gogodišnji je karikaturista NIN-a,gde je dosada obja-vio više od 7.000 naslovnih strana,karikatura i ilustraci-ja. Izlagao na osamdeset sa-mostalnih i više od hiljadu kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je tri-desetak domaćih i inostra-nih nagrada među kojima je i nagrada „Audin Dogan“ na jednom od najvećih konkur-sa karikature u svetu.

TOŠO BORKOVIĆ

Tošo Borković, rođen 1953. u Han Pijesku. Kari-katurista - ilustrator. Radi u Večernjim novostima - Beo-grad. Nekoliko puta nagra-đivan: Zlatna urma Bordige-ra ’82; Zlatna medalja Tokio ’85; Zlatna medalja Sao Pa-olo ’87; Prva nagrada Pjer ’84, ’88, ’92; Zlatna meda-lja Poljska 2000; Prva na-grada Gete instituta 2000, 2001; Gran pri Rumuni-ja 2001... Dve nagrade “Ne-ven” za dečje knjige, dve na-grade za strip, nagrada za plakat; Bronzani vitez, Rusi-ja za crtani film. Živi i radi u Beogradu.

Druga nagrada Jugoslav Vlahović

Treća nagrada Špiro Radulović

Prva nagrada Tošo Borković

NOVEkultura10 Broj 13213. septembar 2019.

• Poslednji srpski car

Jovan Nenad zva-

nično je dobio svoju

dugo očekivanu mo-

nografiju i potvrdu

identiteta u srpskoj i

svetskoj istoriografi-

ji u izdanju Srpskog

instituta iz Budim-

pešte, u saradnji sa

Univerzitetom u No-

vom Sadu i Istorij-

skim arhivom u Su-

botici. Autor je rođe-

ni Subotičanin koji je

docent na Odseku za

istoriju Filozofskog

fakulteta Univerzite-

ta u Novom Sadu

Kada neko ko je za univerzitetske prilike i karijeru vrlo mlad (1982. godište), kao što je profesor doktor Boris Stojkovski, a iza sebe ima na desetine članaka, rasprava, rado-va u tematskim zbornicima i pri-loga iz više oblasti istorije, plus ne-brojena učešća na međunarodnim i domaćim skupovima i sudelovanja u naučnim projektima, onda je ob-javljivanje knjige „Car Jovan Ne-nad“ događaj koji privlači najveću pažnju, kako istoričara tako i čitalačke javnosti.

Do sada najobimnija i najkom-pletnija studija o kontroverznoj ličnosti ovih krajeva iz srednjeg veka, rezultat je dugogodišnjeg rada autora, koji je još od 2006. godine počeo sa istraživanjem ove teme na preporuku i savet mentora i profe-sora Petera Rokaija.

„Moj prvi „susret“ sa Carem Jovanom Nenadom, tada kao devetogodišnjeg dečaka, datira iz vremena kada je spomenik ovoj misterioznoj ličnosti obnovljen i na-novo podignut u mom rodnom gra-du – Subotici. Od tada, tokom niza godina, Crni Čovek postao je i pred-met ozbiljnog naučnog istraživanja, jer u istoriografiji do ove knjige ne postoji jedna celovita i sveobuhva-tna monografija posvećena broj-nim aspektima njegovog delovanja, života ali i percepciji njegovog lika i dela tokom vekova“, kaže profesor Stojkovski i navodi se u predgovo-ru monografije „Car Jovan Nenad“ iz 2018. godine.

Knjiga je objavljena na 270 strana, a Subotičani su u aprilu imali priliku da prisustvuju nje-noj promociji u Čitaonici Gradske biblioteka, kada su, pored autora, o njoj govorili prof. dr Đura Har-di, jedan od recenzenata i Pera lastić, direktor Srpskog instituta u Budimpešti, izdavač. Rečeno je tada da je lik Cara Jovana Nenada u ovoj knjizi oslobođen omalovažavanja od strane nekih izvo-ra koji su držali stra-nu njegovim nepri-jateljima, ali i lažne ideološke slike koju je imao u delima ju-goslovenskih, srp-skih i vojvođanskih istoričara, ali i mađarskih, koji su mu u periodu ideološkog komunizma „name-nili ulogu Spartaka ili Matije Gupca Južne Ugarske, antifeudal-nog borca i preteču r e v o l u c i o n a r n o g radničkog pokreta“.

Ostavio dubok trag

Doktor Boris Sto-jkovski je, po svim ocenama, is-torijski kritički metod prime-nio dosledno i beskompromis-no, koristeći svu raspoloživu li-teraturu o Caru Jovanu Nena-du i znalački konsultujući stra-

ne izvore, što je dovelo do novih otkrića. Pogotovo je značajno što je sam „Crni čovek“ fenomen, jer je u odnosu na to koliko je traja-la njegova uloga na istorijskoj sce-ni ostavio dubok i neizbrisiv trag u istoriji.

„Svega nešto manje od jeda-naest meseci 1526-1527. godi-ne je bilo dovoljno Caru Jova-nu Nenadu-Crnom Čoveku, da zainteresuje i privuče veliki deo tadašnje Evrope. Onoliko koli-ko je bio važan i koliko su se sa-vremenici trudili da saznaju o njemu i njegovom pokretu, toli-ko malo se o njemu zna. Nesum-njivo najmističnija, ali i jedna od najintrigantnijih ličnosti srpske i ugarske povesti. Zaista, o njemu ima vrlo malo podataka. Poreklo

mu je gotovo nepoznato. Njegova aktivnost je poznata tek od toka-jskog sabora 1526. godine, kada stupa u službu kralja Jovana Za-polje, a traje sve do leta 1527. go-dine, kada gine. On tada nestaje sa istorijske scene, ali odlazi u is-toriju, a potom i u legendu“, tvr-di univerzitetski profesor, autor monografije.

Za sve one koji su zagovornici teorije da je Jovan Nenad bio mar-ginalna istorijska ličnost, osim tog nesrazmerno dubokog traga i sećanja koje je ostavio, najbolji demanti je može se slobodno reći

senzacionalno otkriće profesora dr Borisa Stojkovskog o tom tra-gu u veoma dalekim, a u srednjem veku još mnogo daljim zemljama kao što su Španija i Engleska!

„Pokret Cara Jovana Nenada ostavio je izuzetno značajan trag u čitavoj Evropi. Posebno je inte-resantno što postoje prvorazred-ni savremeni izvori i iz dve udal-jene zemlje – Engleske i Španije. Naročito je bitna prepiska en-gleskog poslanika Džona Valo-pa i kardinala Vulzija iz koje se mogu saznati izuzetno važne in-formacije o snazi ovog pokreta, ali i o ideologiji koja je bila prokla-movana. Španski dokument, pak, predstavlja svojevrstan ku-riozitet i u nauci je veoma slabo primećen. On pokazuje koliko je

bilo interesovanje za Cara Jova-na Nenada, što je zbog rodbinskih i dinastičkih veza među Habzbur-zima bilo i logično“, navodi pro-fesor Stojkovski, pominjući da se Jovan Nenad u dokumentima iz španskih arhiva, dok kojih je došao, naziva „Huan Negri“!

Subotica kao carska prestonica!?

Da je Subotica, koju još uvek mnogi vole da nazivaju „najvećim selom u Evropi“, jednom u svo-joj istoriji, makar na kratko, bila prestonica jednog carstva, nekima je teško da poveruju. Profesor Bo-ris Stojkovski, iako Subotičanin, ovom razmatranju pristupa veo-ma kritički i bliži je tezi da je Su-botica samo u jednom periodu bila značajno uporište njegovog pokreta. On je zaista u njoj imao neku vrstu dvora sa palatinom i rizničarem Subotom Vrlićem, ali je grad ubrzo izgubio značaj za njega i car je težište pokreta pre-bacio u Pomorišje.

„Činjenica da je Jovanov smrt-ni neprijatelj Valentin Terek – Te-rek Balint, relativno lako povratio svoje posede u Subotici, posredno govori o tome. Nemoguće je baviti

se Carem Jovanom Nenadom a ne spomenuti Suboticu. Ovaj grad se, zapravo, u izvorima spominje vrlo malo. Zato je bilo neophodno pos-taviti niz pitanja o mestu i značaju Subotice tokom burnih dešavanja

1526-1527. godine i ponuditi neke moguće smernice i odgovore“, na-vodi dr Stojkovski.

Subotica je bila grad-utvrđenje, sa fortifikacijom koja je zauzima-

la današnji Trg Cara Jova-na Nenada i kasnije je, od 1736. godine, delom adap-tirana u Franjevačku crkvu a delom srušena. Desni to-ranj od ulaza u crkvu u svo-joj unutrašnjosti do polo-vine krije originalnu kulu tvrđave, dok je levi kasni-je dozidan po uzoru na nje-ga. Svakako je izazov za istoričare da ispitaju koli-ka je stvarno bila veličina i značaj subotičke tvrđave, koju su od 1542. do 1686. godine držali Turci i koji su u gradu, nakon zauziman-ja bez borbe, zatekli listom slovenski živalj, koji nije iz-begao pred najezdom.

Takođe je i posebno in-trigantno poreklo samog

Cara Jovana Nenada, za kojeg profesor dr Boris Stojkovski kaže da je bio harizmatična ličnost ali da o njemu samom postoji vrlo malo podataka!

M.Radojčin

Razgovor s povodom - dr Boris Stojkovski, autor monografije „Car Jovan Nenad“

Ko je bio „Crni čovek“?

Ko je bio Car Jovan Nenad

Crni?

Profesor dr Boris Stojko-vski u četvrtak, 19. septem-bra, sa početkom u 19 časova, gostovaće na tribini pod na-zivom „Ko je bio Car Jovan Nenad Crni“, koju organizu-je Udruženje Srba Grada Su-botice „Arsenije Čarnojević“. Centralno pitanje biće da li može da se nasluti nje-govo stvarno poreklo i ulo-ga – vojskovođa, avanturis-ta, tajanstvena osoba ple-menitog roda ili čovek iz na-roda? Posetioci će moći au-toru da postavljaju pitanja kao i da nabave knjigu „Car Jovan Nenad“, koje inače nema u prodaji. Predavan-je će se održati u Sali 213, na prvom spratu Otvorenog univerziteta.

Od 1941. godine obezglavljeni spomenik Caru Jovanu nenadu Crnom dugo je čekao da bude obnovljen, sve do 1991. godine

Teritorija kojom je upravljao Jovan Nenad – da li je bio preteča ideje o Vojvodini?

Profesor dr Boris Stojkovski – Ko je bio Car Jovan Nenad Crni?

NOVE društvo 11Broj 13213. septembar 2019.

•KONCERT SERGEJA ĆETKOVIĆA

Letnja pozornica PalićKoncert popularnog pevača i umetnka iz

Crne Gore - Sergeja Ćetkovića održaće se u subotu 14. septembra, od 20 sati i 30 minu-ta, na Letnjoj pozornici na Paliću. Karte ko-štaju 1000 dinara, a mogu se kupiti u Vino-teci Zvonka Bogdana, u ulici Matije Korvina (pored BOSS picerije).

• Za Soliste pod tušem!

U subotu, 14. septembra, sa početkom u 11 sati, u Omladinskom klubu “Skladište“ biće održana naredna proba Hora savremene mu-zike Fondacije “DANILO KIŠ”.

Pozivamo i dalje sve soliste pod tušem, da se osmele i pevaju u društvu! Otkrićete i ra-zviti svoje glasovne i performativne veštine, eksperimentisati glasom i biti predmet vođe-nog eksperimenta, svojstveno savremenim kompozicijama. Dobrodošli su svi mladi koji gaje ljubav prema muzici., poručuju iz Fon-dacije DAnilo Kiš!

Na repertoaru su predviđena dela savre-menih kompozitora i muzičkih stvaralaca, kao i poznate kompozicije pop, rok, etno, džez i ozbiljne muzike obrađene na nov način.

BIOSKOPI• Bioskop EUROCINEMA14. / 15. septembar, projekcije od 11 hAnimirani film: Vilijeva planeta, 3D,

sinhronizovanožanr: animacija, avantura, komedija reži-

ser: Eric Tosti 12. – 18. septembra od 17h, film Daunton-

ska opatijažanr: Drama režiser: Michael Engler 12. – 15. septembra od 19h, film - Prevaran-

tkinje sa Vol Stritažanr: komedija, drama, krimi režiser: Lo-

rene Scafaria Od 16. – 18. septembra od 19 h - film: NA

ĐAVOLJEM PUTUžanr: krimi, drama, triler, režiser: Jason

Cabell Od 12. – 18. septembra od 21 h - film: TO -

DRUGO POGLAVLJE, Bill Skarsgard reprizi-ra svoju ulogu Penivajza

žanr: horor, triler, režiser: Andy Muschietti

PROGRAM ART BIOSKOPA LIFKAOd 12. - 18 . septembra, od 17 h i od 14. i

15. septembra od 11 h Vilijeva planeta / Terra Willy: Planète inconnue 2019, FRA,

Od 12. - 18. septembra, od 19 h - film Pre-varantkinje sa Vol Strita, komedija, drama.

Od 12. - 18 . septembra, od 21 h film - To - Drugo poglavlje - horor, triler.

Letnja pozornica PalićKONCERT ALEKSANDRE RADOVIĆ Nakon uspešnog prošlogodišnjeg koncerta na

Paliću, Aleksandra Radović ponovo će nastupiti na Letnjoj pozornici na Paliću, u nedelju, 15. septem-bra, s početkom u 20,3o h.

Kroz Suboticu od petka do petka

Podrška Pokrajine Školskom centru sa domom učenika „Dositej Obradovi” za

organizovanje inkluzivnog kampa

Progovori rukama - mala škola

znakovnog jezika •Školski centar sa domom učenika “Dositej Obrado-

vić” uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za obrazo-vanje, propise, upravu i nacionalne manjine - zajedni-ce, organizuje malu školu znakovnog jezika “Progovo-ri rukama”!

Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, upravu i nacionalne

zajednice podržao je trodnevni inkluzivni kamp male škole zna-kovnog jezika “Progovori rukama”, koji organizuje Školski cen-tar sa domom učenika „Dositej Obradović” od 13. do 15. septem-bra. Ciljevi projekta su senzibilizacija dece iz masovnih škola pre-ma svakodnevnim izazovima vršnjaka oštećenog sluha, prevazi-laženje komunikacijskih barijera, kao i razvijanje socijalnih od-nosa i tolerancija. Na taj način, učenici oštećenog sluha će otvo-riti put razumevanju, prihvatanju i lakšoj integraciji u grupu vrš-njaka tipičnog razvoja.

- U Projekat će biti uključeno 50 učenika. Učesnici su učeni-ci iz nekoliko osnovnih škola iz Subotice i učenici Školskog cen-tra sa domom učenika „Dositej Obradović”, koji će imati i ulo-gu vršnjačkih edukatora tokom edukativnih radionica znakov-nog jezika. Tokom trodnevnog druženja, planirane su aktivno-sti edukativnog i rekreativnog karaktera na različitim lokacija-ma, a planirana je i realizacija uvodnih radionica upoznavanja i radionice znakovnog jezika - precizirali su iz školskog centra sa Domom učenika „Dositej Obradović”. Tokom vikenda, aktivno-sti će se odvijati na Furioso salašu - avantura parku, gde će se re-alizovati radionice znakovnog jezika, a potom će učesnici uživa-ti u vožnji zapregama, jahanju konja i rekreativnim sadržajima - igrama bez granica.U nedelju je planirana poseta Zoološkom vrtu na Paliću, gde će biti održana radionica znakovnog jezika „Prati moj trag” i eko radionica. A. Šiška

Kompletna rekonstrukcija Gradskog stadiona, prema na-javama nadležnih trebala bi da počne u aprilu 2020. godine. U toku je izrada projekta za izvo-đenje radova, a kancelarija Vla-de Srbije za javna ulaganja će to-kom zimskog perioda pripremi-ti svu neophodnu dokumentaci-ju, kako bi na proleće započeli re-konstrukciju ne samo stadiona u Subotici, već i u drugim gradovi-ma, kako je najavljeno.

Grad Subotica intezivno priprema svu neophod-nu dokumentaciju, kako bi zakazani radovi u aprilu i otpočeli. Prema projektu, novi Gradski stadion ima-će preko 8.600 sedećih mesta, sve tribine će biti nat-krivene, a novost je da će pored prostorija za muški i ženski fudbalski klub i atletičare, stadion sadržati i prostorije za doping kontrolu,medicinske usluge ali i hotel za igrače.

“Mislim da ćemo izgradnjom Gradskog stadio-na stvoriti sve uslove za odigravanje domaćih pr-venstava ali i evropskih utakmica i takmičenja. Že-limo da izbegnemo situacije iz prošlosti kada je npr. FK Spartak svoje evropske utakmice igrao u Novom Sadu, a zbog nedostatka reflektora, jedno vreme pr-venstvene utakmice odigravao u Kuli. Zahvaljujući ulaganjima, danas to nije slučaj. Imamo reflektore, nov teren i atletsku stazu, a nedostaju samo tribine i bolji uslovi za sve korisnike Gradskog stadiona.”

Gradski stadion u Subotici izgrađen je 1936. godine. Tokom 1972. betonirane su tribine, a poslednja velika rekonstrukcija stadiona rađena je još davne 1978. godine. Nakon gotovo četiri decenije propadanja, počelo je konstantno ula-ganje, pa je stadion u međuvremenu dobio re-flektore, novu drenažu sa kvalitetnom travom i potpuno novu atletsku stazu sa pratećim sadr-žajima, a već od 2021. godine, Subotičani bi pre-ma najavama mogli da se pohvale i potpuno no-vim zdanjem.

B. Nikolić

Četiri decenije bez ulaganja

U aprilu počinje izgradnja Gradskog stadiona

NOVEzdravstvo12 Broj 13213. septembar 2019.

SAVETI ZA VAŠE ZDRAVLJE • SAVETI ZA VAŠE ZDRAVLJEdr Zorica V. Dragaš, lekar socijalne

medicine u ZZJZ

Nega beba Centar za termoregulaci-

ju se nalazi u mozgu (hipota-lamus) i njegova osnovna ulo-ga je da održi stalnost telesne temperature od 36,1-37,2°C. Termoregulacioni centar no-vorođenčadi, odojčadi i male dece nije razvijen u potpuno-sti, pa su oni osetljiviji na de-lovanje vremenskih prilika ili možda tačnije rečeno vremen-skih neprilika. Fiziološki, od-nosno normalno je da se teles-na temperatura neznačajno menja u toku dana. Najniža je rano ujutru, između 4 i 6, a najviša rano uveče između 6 i 8 časova. Nega beba ima svoje specifičnosti, pa je tako i u letnjem periodu, pogoto-vo za vreme tropskih vrućina, ali i drugih klimatskih uslo-va koji nisu umereni. Na prvom mestu treba sprečiti preko-meran gubitak tečnosti i vršiti pravilnu nadoknadu. Zlat-ni standard ishrane odojčadi u prvih šest meseci života je isključivo dojenje. Da se beba ne bi previše znojila (i tako gubila previše tečnosti i minerala) veoma je važno da se ne pretrpava odećom i da prostorija nije pretopla

Boravak na otvorenom prostoru treba izbegavati u na-jtoplijem delu dana (10-17 časova), a kada je to neophodno obavezno treba bebi zaštiti glavu kapom koja stvara senku iznad očiju. Dobro odabrana kolica treba da zaštite celo telo od direktnog delovanja sunčevih zraka.

Zora Pavlović, viša medicinska sestra

OriganoSakuplja se u periodu cve-

tanja, a najpoželjnije je skuplja-ti gornju polovinu biljke, jer je u tim delovima najjača koncen-tracija aktivnih principa. Ori-gano je biljka prepuna antibio-tika viših biljaka, odlična kao sredstvo za saniranje dijarea, problema sa varenjem i uopšte svih želudačnih i crevnih tego-ba. S obzirom da su etarska ulja i značajni spazmolitici, origano će u kombinaciji sa drugim bil-jkama, ublažavati grčeve glatke muskulature disajnih cevi i olakšati tegobe kod opstruktivnog ili hroničnog bronhitisa. Prisustvo fitoncida će korisno razlagati i neutralisati sekret nakupljen u disajnim putevima. Slično majčinoj dušici, ublažavat će nervoze, ankskozno-neurastenična stanja, ne-sanice. Čaj od origana : u 2 dl prokuvane vode staviti 1 k.k. origana, procediti posle 30 minuta. Piti tri puta dnevno pre jela.

Meteorološke pojave kao što su temperature sredi-ne, pritisak vazduha, vlaž-nost vazduha, jonizacija i slične, utiču koliko na oso-be koje boluju od hronič-nih bolesti toliko i na zdra-ve ljude. Ozbiljnije zdrav-stvene tegobe usled pada temperature, ovih dana, re-gistruju se i kod pacijenata koji su se obratili lekarima subotičkog Doma zdravlja.

U poslednjih par godina, de-

šavaju se nagle promene tem-peraturne sredine koja oscilira i po 15 do 20 stepeni u toku dana . Gotovo polovina svetske popula-cije ima tegobe koje nastaju kao posledica promene vremena.

Službe Hitne medicinske po-moći u Domu zdravlja Subotica takođe ovih dana, beleži povećan broj lekarskih intervencija, ne-posredno pred i za vreme nagle promene vremena . Dobra vest je što se stabilizovanjem vremen-skih prilika stabilizuje u zdrav-stveno stanje sugrađana.

- Početkom nedelje u samo jednom danu pomoć od SHMP je zatražilo 85 osoba. Nije retko

da zdrave osobe simptome koje imaju ne mogu da povežu sa vre-menskim uslovima , dok to nije slučaj kod pacijenata koji boluju od hroničnih bolesti. Simptomi koji se mogu javiti su bezvoljnost, malaksalost,umor, nagle prome-ne raspoloženja,razdražljivost, nedostatak koncentracije, nesa-nica , glavobolje, bolovi u mišići-ma kao i bolovi usled reumatskih oboljenja. Često se mogu osetiti bolovi u regijama tela koje su u prethodnom periodu bile povre-đivane - kaže za naš list dr Va-nja Vujinović, lekar u subotič-kom Domu zdravlja i SHMP.

Posebnu pažnju lekari skreću osobama koje boluju od kardio-vaskularnih , cerebrovaskularnih oboljenja kao i oboljenja respira-tornih organa.

- Usled naglog pada tempe-rature dolazi do sužavanja krv-nih sudova samim tim i do pada protoka krvi kroz iste. Simptomi koji se javljaju kod KVB mogu na-stati kao posledica ishemijske bo-lesti srca i manifestovati se bo-lovima u grudima, ubrzanim sr-čanim radom, povišenim krv-nim pritiskom. U ovom perio-du češći su infarkti srca i mozga .

Astmatičari naročito loše reagu-ju na povišenu vlažnost vazduha. U prelaznom periodu zbog dej-stva hladnijeg vazduha češće se javljaju zapaljenja disajnih pute-va - objašnjava dr Vujinović.

A. Šiška

Građani osećaju ozbiljnije tegobe usled naglog pada temperature, tvrde u subotičkom Domu zdravlja

Nagli pad temperature - šok za organizam

Kako prebroditi tegobe

Kako bi organizam lakše prebrodio šok od drastičnog pada temperature, potrebna je dovoljna količina sna, iz-begavanje stresnih situacija, dovoljan unos vode i tečno-sti, relaksacija. Treba izbe-gavati upotrebu kofeina, ci-gareta, alkohola, ishranu iz-balansirati i u što većim ko-ličinama jesti voće i povrće, a izbegavati masti, začine i proste šećere. Svakodnevno treba šetati, udisati svež vaz-duh, klimatizovati prostorije u kojima boravimo, dok hro-nični bolesnici treba da ko-riguju lekove propisane od strane lekara i obavljaju če-šće kontrole osnovnih vital-nih parametara.

• ANKETA •

Nagle promene vremena, najviše su ovih dana “poga-đale” naše sugrađane koji su hronični bolesnici, ili su meteropate. Većina njih je usled naglog pada tempera-ture osetila jače zdravstve-ne tegobe, i obratila se leka-ru za terapiju.

Zorka Toković - Visoke

temperature i nagle pro-mene vreme-na teže pod-nosim. Imam problema sa štitnom žlez-dom, operi-sala sam je i baš osećam tegobe, zbog nagle promene vremena. Kada mi je lošije, ležim, odmaram i pijem propi-sane lekove.

B r a n k o

Mandić- Na mene

ne utiču

vremenske prilike, to zavisi od osobe. Uglavnom se čuvam, ne dotiče me promena vremena.

Srđan Vučetić- Tu i tamo

osetim pro-mene vreme-na. Ne žalim se nešto bit-no, mislim da je to stvar od osobe do oso-be, kako je opšte fizičko zdravstveno stanje. Prirodi se treba prilagoditi.

Ilija Njegovan- Ne sme-

taju mi pro-mene vreme-na, zdrav-lje me dobro služi, iako imam 70 go-dina. Pli-vam, šetam, to je moj re-cept za očuvanje zdravlja i to bih savetovao mlađima.

Radivoje Puača - Imam

88 godina, i teže se adap-tiram na na-gle prome-ne vremena, itekako uti-ču na moje zdravlje. Ali se ipak tru-dim da dobro jedem, dugo spavam, bar 7 sati, i eto pola zdravlja. Čujem da se mnogi žale, to su meteropate, treba da se paze više.

Đuro Sretović- Patim

od pritiska, i kada je vre-me teško, kada je jako toplo, i naglo se prome-ni tempera-tura, itekako imam tego-be. Uzimam lekove ali i soli, to je stari narodni oprobani recept, bude mi odmah bolje.

A. Šiška

Kako sugrađani podnose nagle promene vremena?

NOVE zdravlje 13Broj 13213. septembar 2019.

Hepatitis C je sve je prisutniji u našoj populaciji, a procenjuje se da u Srbiji oko 100 000 ljudi ima hronič-nu hepatitis C, vi-rusnu - HCV infek-ciju. Ipak, ta infek-cija je dokazana samo kod 25 posto inficiranih, jer su simtomi bolesti ili odsutni, ili neka-rakteristični, te se bolest otkriva, naj-češće slučajno, pri-likom rutinskog te-stiranja krvi.

Hepatitis C spada u grupu infektivnih bo-lesti i pogađa jetru. Uzrokuje ga HCV vi-rus. Deli se na akut-ni i hronični hepati-tis C. Iako se sve češće beleže slučajevi tog vi-rusa, ipak njegova ek-salacija očekuje se tek naredne godine, tvrde lekari.Procenjuje se da će ta tiha i podmukla pandemija, rezultirati maksimalnim brojem inficiranih tek naredne godine.

HCV virus izuzetno otporan

Hepatitis C se deli na akut-ni i hronični hepatitis C, a HCV virus koji ih uzrokuje izuzetno je

otporan, tvrde lekari.- Akutni hepatitis C se odnosi

na prvih 6 meseci infekcije HCV virusom, dok se hronični hepati-tis C odnosi na slučaj kada virus preživi u ljudskom organizmu duže od 6 meseci. Virus može biti miran u organizmu decenija-ma, bez ikakvih vidljivih fizičkih simptoma. HCV je otporan na

niske temperature, a na sobnoj tempera-turi preživljava čak 2 do 3 dana. Izla-ganje temperaturi od 65ºC duže od 30 mi-nuta, inaktivira vi-rus. Virus je osetl-jiv i na zamrzavan-je i odmrzavanje, de-lovanje jonizujećeg i ultraljubičastog zračenja. Lipoporo-teinski omotač čini ga osetljivim na or-ganske rastvarače i deteredžente - objašnjava dr Ivan Žilović, lekar subotičkog Doma zdravlja.

Simptomi bolesti različiti

Izvor infekcije je uvek čovek, tvrdi dal-je dr Žilović,sa aku-tnom ili hroničnom HCV infekcijom. Vi-rus je dokazan i go-

tovo svim telesnim tečnostima: krv, pljuvačka, urin, stolica, se-mena tečnost, vaginalni i cervi-kalni sekret. Ipak, najčešći put prenosa je parenteralni, tj, pu-tem krvi i derivata krvi.

- U akutnoj fazi bolesti (pr-vih 6 meseci infekcije), kod 60 do 70% ljudi ne postoje nikakvi simptomi. Akutni hepatitis C se,

ako se simptomi pojave, često pogrešno dijagnostikuje kao grip, budući da su simptomi he-patitisa C vrlo slični simpto-mima gripa. Ukoliko se, dakle, simptomi hepatitisa C pojave. To su: smanjeni apetit, iscrpljenost, bol u stomaku, svrab, žutica, blaga groznica (viša tempera-tura sa drhtavicom),tamnija mokraća. Hronični hepatitis C, se klinički govoreći, najčešće otkriva slučajno - s obzirom da mogu proći godine bez ikakvog simptoma. Obično se značajniji simptomi hepatitisa pojavljuju tek sa značajnijim oštećenjem jetre. Hepatitis C je bolest koja pored jetre pogađa veliki broj

organa tako da su sistemi kada se pojave vrlo raznovrsni -is-crpljenost, značajniji gubitak težine, simptomi gripa, bol u mišićima, bol u zglobovima, povremena drhtavica sa bla-go povišenom temperaturom, svrab, poremećaji spavanja, bol u stomaku (posebno u gornjem desnom delu), promene apeti-ta, gađenje, muka, odvratnost, proliv, slabije varenje, kogniti-vne promene, depresija, glavo-bolja, promene raspoloženja - navodi dr Žilović.

A. Šiška

Hepatitis C pogađa jetru čoveka, a sve je prisutniji u našoj populaciji

Rano otkrivanje HCV infekcije,veća nada za izlečenje!

HCV virus “kriv” za 60 posto

malignih tumora jetre

Lekari ističu i da prirod-ni tok HHC dovodi do razvo-ja ciroze jetre kod 20% bo-lesnika, obično posle 20 - 30 godina trajanja. Pošto taj vi-rus ima i onkogeni potenci-jal, smatra se da je on odgo-voran za 60% malignih tu-mora jetre. Zato ne treba da čudi podatak, da godišnje u svetu umire oko 300.000 ljudi, od posledica hronične HCV infekcije.

Moderne terapije prilagođene

bolesniku Rano otkrivanje hronične

HCV infekcije, postavljanje dijagnoze, uz pravovreme-no i adekvatno lečenje, daju realnu nadu za izlečenje. Cil-jevi moderne terapije, (imu-nomodulatorne/antivirus-ne) su mnogostruko koris-ni, a kako ističu lekari, ona se prilagođava bolesniku, u zavisnosti od odmaklosti bo-lesti, genotipa virusa, nivoa viremije, opšteg stanja bo-lesnika, uzrasta, postojan-ja perzistentnih hroničnih bolesti, motivisanosti bolesnika.

• Čitateljka Novih Subo-tičkih novina ukazala je na probleme ambrozije u Baj-natskoj ulici, koja je pre-plavila veliki prostor i gra-đanima stvara zdravstvene i druge probleme!

„Obraćala sam se više puta

Komunalnoj policiji, u ime sta-nara iz nekoliko zgrada sa Pro-zivke, da učine nešto, jer se u Bajnatskoj 33 u Subotici nalazi površina od oko 1500 m2, izlazi i na Izvorsku ulicu, koja je pokri-vena šumom korova ambrozije u visini oko 1,5 m.

Komunalna nije ništa učini-la i pri ponovnom pozivu gra-đana/koji se snimaju i može se utvrditi da su tačni/ reče-no je da oni pišu samo službenu belešku, a nadležna je Komu-nalna inspekcija, pa ako hoćemo da vidimo šta je urađeno, tre-balo bi pismeno da se obratimo

putem Pisarnice, a odgovoriće za 30 dana. Na molbu da kaže mail, jer mi vidimo da nije ni-šta urađeno, re-kla je da obraća-nje može da se do-stavi samo putem Pisarnice, jer tako funkcioniše elek-tronska uprava.

Tu se nalazi i Gradski stadion, gde je u toku tur-nir u fudbalu “Ste-van Ćele Vilotić” na kojem učestvu-ju i inostrani klu-bovi, a i oni se žale na tegobe, da im curi nos, grlo im je nate-klo, oči suze, nos začepljen, pa samim tim i otežano disanje, kao i kod ostale dece, beba i odra-slih iz naselja Prozivka, gde živi sigurno više od 5000 građana,

a koncentracija polena korova ambrozije je tu veoma visoka. Naravno, sve to smeta i ostalim građanima Subotice, jer polena ima veoma mnogo, sitan je i leti i do 100 km.

One koji ne znaju da je to

alergija, lekari leče i od prehlade i ništa im nije bolje, a mi koji znamo, džabe kupujemo injek-cije, sprej, tablete i raznora-zne kapi, jer nam je korov ispod prozora i koncentracija je veo-ma visoka, problem se ne rešava,

jer komunalna policija ili inspekcija i dalje ne radi svoj posao, iako i ovom ulicom prođu svaki dan.

Mogu imenom i pre-zimenom da nave-dem slučajeve građa-na, kojima je inspek-cija odmah naplati-la kazne i za korov na manjim površinama. Od njih se to očeku-je, ali komunalne služ-be su i formirane da to učine i u ovom slučaju i na javnim površina-ma. Pišem u ime sta-novnika nekoliko zgra-

da, svima, jer smatramo da je ovo i u Vašoj nadležnosti. U slu-čaju da ni ovo pismeno obra-ćanje ne pomogne bićemo pri-nuđeni da se obratimo i drugim nadležnim službama i organima” piše građanin.

dr Ivan Žilović

• Pisma čitalaca • Pisma čitalaca • Pisma čitalaca

Ambrozija preplavila Bajnatsku ulicu

NOVEturizam14 Broj 13213. septembar 2019.

• Njegoslav Dragić, magistar po-litologije, menjao je profesije mno-go puta, od državnih poslova do modnih trgovina odeće i obuće, i drugoh poslova. Sada u trećoj mla-dosti, želi da radi u turizmu i poči-nje agencijskim poslovima. Otvo-rio je turističku agenciju „Aleksan-dra travel”, a namerava svojom du-hovnošću i načinom života i razmi-šljanja, da pomeri granice turizma u Subotici!

Motivacija vlasnika agencije „Aleksan-

dra travel” Njegoslava Dragića je izuzet-na, jer je oduvek, kaže, želeo da ima kćer-ku Aleksandru, ali sticajem životnih okol-nosti to još nije ostvario.

„Danas kada sam dobrano prekoračio pedesetu, tu želju sam odlučio da ostvarim otvaranjem agencije Aleksandra, premda, moj prijatelj, naš čuveni prof. dr Jovan Marić kada je u 69 godini dobio treće dete, preporučio nam je da, ako želimo da inve-stiramo u starost, rađamo decu, jer je to je-dina prava inversticija”, prenosi nam svoje zadovoljstvo Njegoslav.

U svim delatnostima kojih se prihvatao ranijih godina, magistar politologije Nje-goslav Dragić bio je uspešan, pa se nada, kaže za Nove Subotičke novine, da će u Su-botici uspeti da doprinese razvoju grad-skog turizma.

„Turizam je grana privrede, a naš Grad Subotica ima potencijale i potrebno je samo staviti prave ljude na prava mesta i u turizmu. Ljudi koji znaju posao, mogu da približe sve gradske bisere i lepote tu-ristima, ali i našim građanima iz Suboti-ce i Srbije. Stoga, potrudićemo se da svi koji posete našu agenciju „Aleksandra tra-vel” i ukažu nam poverenje, izađu srećni iz Agencije, pre nego što krenu na svoja pu-tovanja, na sve strane sveta”, kaže vlasnik

agencije „Aleksandra travel” Njegoslav Dragić.

Podseća na rečenicu našeg čuvenog Minimaksa, da su turisti ljudi koji putuju sa više novca, a oni koji to rade bez novca često su skitnice.

„ Potrudićemo se da u ovoj ekonomskoj krizi svi lju-di budu turisti, a ne skitnice. Šalu na stra-nu, to znači da ćemo se individual-no posvetiti svakom kli-jentu, ispra-titi njihove mogućnosti, o m o g u ć i t i im da svoje aranžmane otplaćuju na što više rata, da uz sva-kodnevni ži-vot mogu da priušte sebi uz odlože-no plaćanje i divno puto-vanje i vra-te se srećni u našu Suboti-cu. Dakle, ne mislimo samo na profit i zaradu, već na lju-de kojima pružamo uslugu, sa ciljem da budu što zadovoljni-ji”, kaže Njegoslav prilikom otvaranja svo-je prve turističke agencije.

Da je predusretljivost važna u ovom po-slu, potvrđuje i Dragić porukom da se za-dovoljni klijenti uvek vraćaju proverenoj agenciji, sa kojom im je putovanje proteklo

bez problema i uz najbolje uslove.„Osnovno načelo ove Agencije za turi-

zam biće da će klijenti uz ljubaznost dobi-ti najbolje moguće uslove za svoje zahteve i očekivanja. Želimoda kada izađu iz agen-cije „Aleksandra travel”, drugima pričaju

o onome što smo im omogućili, jer i veli-ki ljudi su kao mala deca, kada negde odu, žele da se osećaju lepo, pa o tome pričaju i drugima. Smatram da je to tajna poslov-nog uspeha”, kaže Dragić.

U „Aleksandra travel” agenciji, klijen-ti mogu obezbediti i avionske karte i turi-stičke aranžmane u Srbiji i inostranstvu, do najudaljenijih destinacija.

„Imamo i mogućnost da sa agencijama iz inostranstva realizujemo želju i putova-nje putnika u roku od 48 sati. Znači, svaka individualna želja klijenta, koja nije pred-viđena u aranžmanima, posebno će se se-lektirati i sagledati i za najkraći rok reali-zovati putovanje za bilo koji hotel ili desti-naciju, na najpovoljniji način. „Aleksandra travel” će nastojati da klijent bude ispred svega, pa makar to donelo i manji profit, a naši Subotičani zaslužuju da putuju sa sti-lom”, kaže vlasnik Njegoslav Dragić.

Andreja Rainović, turistički operater u agenciji „Aleksandra travel”, otvorenoj na adresi Korzo 15, na početku ulice Mati-je Korvina, kaže da su dobro potkovani in-formacijama i spremni da „polete”.

„Agencija je spremna da pruži individu-alnu uslugu svakom klijentu i priredi po-seban individualan program, od parti pu-tovanja, banje, letovanja i svih aranžmana. Odložena plaćanja biće praksa po potrebi klijenta, a već imamo ponude za letovanja u Grčkoj za narednu godinu. Zvučaće ne-verovatno, ali cene se kreću i od 19 evra za aranžman. Skijanja u Austriji, Francuskoj, putovanja na daleke destinacije Azije, juž-ne i srednje Amerike i čitav svet, avio kar-te, agencijski i mini bus do aerodroma ili drugog grada, samo su deo ponuda za do-maće destinacije, ali i evropske metropole i zanimljive praznične aranžmane. „Alek-sandra travel” će nastojati da ispuzni želje svakog klijenta”, kaže ljubazna Andreja.

N.H.K.

U ulici Matije Korvina 15, otvorena turistička agencija „Aleksandra travel”

Subotičani zaslužuju da putuju sa stilom!

Njegoslav Dragić

Danas, u petak, 13. septem-bra, biće zaključeno osamnae-sto izdanje tradicionalnog Festi-vala bunjevačkog narodnog stva-ralaštva. Punoletstvo Festivala u organizaciji Kulturno-umetnič-kog društva „Bunjevka” obeleže-no je temom koja se provlači kroz sva četiri festivalska dana, pričom o Paji Kujunudžiću, bunjevač-kom svećeniku.

U okviru prvog festivalskog dana delegacija organizatora i Nacionalnog saveta bunjevač-ke nacionalne manjine obišla je grobno mesto Paje Kujundžića na Bajskom groblju u Subotici, a po-tom je Festival i zvanično počeo programima na Otvorenom uni-verzitetu u Subotici. Prvi dan bio je rezervisan za svečano otvara-nje i izložbu „Pop Pajo Kujundžić i njegova borba za bunjevački ma-ternji jezik”, koju je pratila i pro-mocija kataloga i zbornika XVIII FBNS.

– Ove godine Festival se odvija u znaku obeležavanja 160 godina od rođenja pope Paje Kujundži-ća. Bio je jedan od naših velikana

i preporoditelja koji se borio za očuvanje bunjevačkog jezika i identiteta. Ceo život (1859-1915) posvetio je tome, kako kroz ver-ski rad, tako i obrazovni i politič-ki. Kroz izložbu smo želeli da po-kažemo retrospektivu njegovog relativno kratkog života, ali i bo-gatu biografiju, rad, koliko je bio uporan. Istakao se po osnivanju „Bunjevačke Danice”, bunjevač-ko-šokačkog kalendara, pisao je i za „Neven”, a to su dva važna iz-danja koja su pratila život Bunje-vaca na ovim prostorima – ista-kla je Kata Kuntić, predsednica KUD „Bunjevka”.

Festival bunjevačkog narod-nog stvaralaštva svečano je otvo-rila dr Suzana Kujundžić Ostojić, predsednica Nacional-nog saveta bunjevačke nacional-ne manjine.

– Jedna od poruka Festiva-la je i sama činjenica da on traje već osamnaest godina i da samo upornost donosi velike rezulta-te. Ovaj Festival je iznedrio za-ista bitne i važne teme, a jedna od njih je svakako i ova, vezana

za popu Paju Kujundžića. Borio se za maternji, bunjevački jezik, borio se da se on uvede u osnov-ne škole, za učenike prvog i dru-gog razreda. To je važno i nama danas, da shvatimo da ima-mo nešto što u istoriji nikada ni-smo imali. Borio se i za osnivanje Školske zadruge, a bilo bi dobro da i danas imam jednu instituci-ju koja bi se finansijski brinula o deci koja uče bunjevački i onima koji žele da nauče nešto o nama – naglasila je dr Kujundžić Ostojić.

Drugi dan Festivala bio je re-zervisan za projekciju dokumen-tarnog filma „Bunjevačko pitanje – Pajo Kujundžić”. Dokumenta-rac je izradio Bunjevački kulturni centar „Bajmok”, na čelu tima bio je Branko Pokornić, a uz fak-simile dokumenata, te priču Dra-gana Rokvića, Mije Mandića, Zvonka Stantića i vlč. Nebo-jše Stipića, osvetljuje se kom-pletna ličnost Paje Kujundžića, i svetovna i duhovna.

Festival se nastavljen u če-tvrtak, 12. septembra, a tada je, u saradnji sa Bunjevačkim

edukativnim i istraživačkom cen-trom „Ambrozije Šarčević” održa-na naučna tribina „Tradicija i mo-derno – Dužijanca”. Predavači na tribini su bili prof. dr Aleksan-dar Raič, prof. dr Saša Mar-ković i dr Suzana Kujundžić Ostojić.

– Iako se čini da na Dužijan-ci nema ničega modernog, kada se to temi pristupi sa naučnog aspekta zaključuje se da upravo ima dosta modernih stvari i da je Dužijanca imala dosta ozbiljnih prekretnica tokom postojanja. Ona zaista spaja Bunjevce svo-jom tradicijom, ali ima i dosta modernijih elemenata – dodaje

dr Kujundžić Ostojić.Završni dan je u petak, 13. sep-

tembra. Kroz saradnju sa Udru-ženjem građana „Bunjevačka ka-sina” biće održano muzičko veče „Čuvari bunjevačke muzičke ba-štine”, uz predavače Tamaru Babić i Antuša Romića. Sve-čano zatvaranje će uslediti kroz „Festivalski bal” koji će biti otvo-ren balskim bunjevačkim kolom u izvođenju folkloraca iz KUDŽ „Bratstvo”, KUD „Aleksandrovo” i BKC „Tavankut.

Program Festivala se održava na Otvorenom univerzitetu u Su-botici, a počinje u 19 sati.

N. S.

U toku je osamnaesto izdanje Festivala bunjevačkog narodnog stvaralaštva

U znaku Paje Kujundžića

Festiva je svečano otvorila dr Suzana Kujundžić Ostojić

NOVE ljudi 15Broj 13213. septembar 2019.

•Polazak u ško-

lu dece sa autiz-

mom je prekret-

nica od koje mno-

gi roditelji strepe.

I Suzana Skende-

rović osećala je

ogroman strah

pre osam godi-

na, kada je sina

Stefana Bulato-

vića (15) upisa-

la u prvi razred,

jer inkluzija je tek

bila zaživela, a

njeno dete, misli-

la je tada, teško

može da se uklopi

u novo okruženje. Posle svega što je Stefan pro-

šao, nakon male mature, majka poručuje da „nikada ne bi ovoli-ko mnogo napredovao, da je bio u grupi dece koja poput njega imaju poteškoće u razvoju“.

Stefan je izrastao u tinejdže-ra koji čita, piše, crta, vozi bicikl, pliva. Ima podršku i pozivaju ga na druženja njegovi vršnjaci sa kojima je proveo najlepše školske dane u OŠ „Ivan Milutinović“.

- Bio me je strah, a verujem da uopšte nije bilo lako učitelji-ci Ani Kovač dok sam joj priča-la da moj sin nema mira, da ne može da sedi mirno, da mu stal-no treba održavati pažnju, da mu smetaju zvukovi, školsko zvono i zvono crkve koja je pored škole – kaže Suzana Skenderović.

Kada je Stefan krenuo u prvi razred nije bilo ličnih pratioca, ali stručnjaci koje majka poznaje priskočili su mu u pomoć i uveli ga u prve školske dane.

- Učiteljica je odradila maj-činski posao. Od početka je decu učila da ga prihvate. U školi su uvideli njegove sposobnosti i na njima radili, a na svakom času je drugo dete sedelo sa njim u klupi i bilo mu je podrška. Deca su se utrkivala ko će bit pored njega. Dobijao je i pozive na rođenda-ne, vršnjaci su ga pratili do toa-leta. Drugari su pomagali da radi zadatke po Inkluzivnom planu

(IOP), a onda je zaživela i uslu-ga pratioca. Devojka koja je bila sa njim ga je naučila da čita, piše, sabira, oduzima, ali vizuelno – kaže majka.

Kada su joj rekli da Stefan sedi na četiri časa, da ne ustaje i ne šeta, nije mogla da veruje. Ka-snije mu je povećala raspored na pet časova.

- Nije bilo nijedne zamerke i niko nije pitao zašto je Stefan sa njima. Dobro je što su u školi od-mah roditeljima opisali situaci-ju i rekli da je to za Stefana do-bro, ali da je dobro i za njihovu decu. Imali smo i pomoć logope-da, bili su na raspologanju učite-ljici i nastavnicima i tvrdim da prosvetnim radnicima treba po-moć u radu sa našom decom – kaže Suzana.

Školovanje su pratili i manji problemi. Majka veruje da ih je bilo i više, ali o njima joj nisu pri-čali, osim kada je učiteljica pitala šta da rade kada Stefan počne da pušta krikove ili zapeva.

- Objasnila sam da kod kuće kada zapeva i mi zapevamo, a onda ubrzo kažemo da prestane. To naravno ne može tako u školi i trajalo je nekoliko meseci. Sigur-no im je smetalo, naročito deci, ali mi nisu uputili kritiku. Sami su to prevazišli sa njim.

Dečaka sa autizmom su pri-hvatili i nastavnici. Radili su na ispitivanju toga šta zaista voli. Recimo, nastavnica engleskog je-zika je u nižim razredima prepo-znala da voli Toma i Džerija, i uz pomoć slika junaka crtanog filma ga je učila stranim rečima. Voleo je „Tomasove voziće“ i uz pomoć njih je naučio sabiranje.

U šestom razredu je jedna na-stavnica rekla da ne zna da čita i piše, ali kada mu je majka rekla da napiše nešto on je to učinio. Svi su se šokirali, a razlog tome je što Stefan nije bio izvođen na tablu. Majka veruje da su ga zbog straha od promene u ponašanju, agresije i slično, puštali da bude u svom svetu.

Koliko je inkluzija pozitivno

uticala na dečaka pokazalo se i na svečanosti male mature. Ste-

fanu inače na svaki aplauz vrišti, ali među vršnjacima nije učinio ništa što bi ga izdvojilo od njih.

- Nisam htela prvo da ide-mo, već sam kupila ruže za nje-gove drugarice i nastavnice. ušao je bez problema i mislim da smo mu samo brat i ja smetali jer smo bili u grču kako će se ponašati. Mirno je sedeo, slušao i aplau-dirao. Ostavio nas je bez teksta.

Direktor ga je prozvao rečima da dobija diplomu za lekcije života koje im je dao, učenje i vladanje. Svi smo plakali – ponosna je i za-hvalna majka.

Suzani i sada prilaze deca i pi-taju da li je Stefan upisao sred-nju školu i koju, a nastavnici su

joj rekli da možda nisu uspeli da ga nauče mnogo, ali da su oni od njega naučili zaista puno.

Roditeljima koji imaju decu sa autizmom poručuje da bez straha upišu decu u školu jer mogu ite-kako da napreduju kada se nalaze u zdravoj sredini. Tvrdi da je Ste-fan naučio da sedi na časovima jer su to radila i druga deca. Pri-hvatio je njihov model ponašanja, a ne model trčanja ili skrivanja. Imitirao je vršnjake, a vršnjaci su bili podrška zahvaljujući učitelji-ci, nastavnicima i roditeljima.

- Treba puno strpljenja, busa-nja, borbe i znati šta dete može da dobije u školi. Neka to bude samo pet slova, ali treba da ide u školu. Naravno, ne mogu baš sva deca da idu u redovnu ško-lu, ali je Stefan primer da je vrš-njačka podrška najbolja podrš-

ka. Njegovi druga-ri su odradili vrhun-ski posao, zaslužili su ne samo medalje koje smo im podeli-li nego mnogo više – poručuje majka.

Savetuje da je na roditeljiam da sa-znaju šta sve mogu da dobiju i da na taj način krenu u pro-ceduru. Voljna je da svakome pomogne, jer je bitno osnaži-vanje roditelja.

Stefan još uvek ne ide sam u prodavni-cu i na ulicu, jer kao i većina dece sa au-tizmom ima pro-mene u ponašanju i niko ne zna kako može da reaguje.

- Ne znam šta nas sve čeka u sred-njoj školi. Upisan je u Politehničku ško-lu, na smer tehničar

grafičke dorade. Već ima profe-sora koji su osmislili kako će sa njim da rade pošto ima sposob-nost lepog crtanja. Svaki rodi-telj mora da zna prava svog dete-ta i da se bori za ta prava jer naša deca ne mogu za sebe da se iz-bore. Zvala sam noću prijatelje i stručnjake da im pričam o poteš-koćama, ali postoje i organizacije koje pružaju podršku. Naša deca su zaslužila da budu deo zajed-nice i mogu mnogo da uzvrate – zaključuje majka.

V. K. B.

Ismevanje - Uvek je bilo i biće isme-

vanja, ali roditelji ne tre-ba da obraćaju pažnju na to. Njihov fokus mora biti na detetu i kako da ga na naj-lakši način uključe u druš-tvo. Neka to bude prvo samo 10 minuta. Ne mora dete da sedi odmah pet časova u ško-li. Treba ga postepeno uvesti u novonastalu situaciju. Bi-tan je dogovor sa školom, da se prihvati ponuda, ali i da se kaže mišljenje.

Stefan (15) je dečak sa autizmom, završio je osnovnu školu, a u srednjoj stekao još više drugara

Majka: Inkluzija je dobra, ali bez vršnjačke podrške ne bi vredelo

Mali maturant Stefan Bulatović sin Suzane Skenderović

Stefan sa bratom i majkom

NOVEtradicija16 Broj 13213. septembar 2019.

Završena sedmodnevna manifestacija „Zavičajni dani 2019”.

Građani podržali „Kolo u kolu” i dečje zvezde koje rastu!U nedelju 8. septembra, završena je sedmodnevna manifestacija “Zavičajni

dani” koja je ove godine imala veoma osmišljene kulturne manifestacije, a nije zaboravljen ni najširi krug građana Subotice, pošto su organizatori Savez srpskih

udruženja Severnobačkog okruga Subotica, planirali da se što više građana pridruži i zabavnim, sportskim, folklornim i muzičkim nastupima ansambala,

pevačkih grupa, etno manifestacija i književnih večeri značajnih srpskih književnika.Bogato i raznovrsno druženje Subotičana posebno se istaklo na

manifestacijama “Zlatni glas Subotice - zvezde koje rastu”, a na gradskom Trgu oduševljeni su bili nastupom folklornih ansambala i pevačkih grupa na događaju “Svilen konac, sitan vez” i igra “Kolo u kolu”. Nastupili su i popularni i poznati umetnici Željko Šašić, Ivana Stanić, održan je koncert beogradskog Koktel benda

i “Etnotkanica”.Najviše građana ipak okupile su tradicionalne manifestacije Konferencija beba, Zavičajni turnir u fudbalu, kao i književne večeri i izložba slika

mentora i slikara Šandora Kerekeša koje i donosimo u ovom broju.

Na Otvorenom univerzitetu otvorena izložba amaterskih likovnih stvaralaca Subotice

Mentor Šandor Kerekeš motiviše slikare amatere U okviru “Zavičajnih dana” na Otvorenom univerzitetu otvorena izlož-

ba amaterskih likovnih stvaraoca, mentora Šandora Kerekeša. Nagrađe-ni su i najbolji radovi po oceni žirija, a izložba je imala veliki broj poseti-laca i odlične kritike.

Na Otvorenom univerzitetu,

prošle nedelje, u okviru manife-stacije “Zavičajni dani”, otvore-na je izložba amaterskih likovnih stvaraoca Subotice, mentora Šan-dora Kerekeša.

Izložbu je otvorila Iren Bo-gnar, a Šandor Kerekeš mentor, u uvodnom izlaganju istakao je još jednom značaj amaterskih likov-nih radova.

- Ovo je izložba likovnih ama-tera, stvaralaca Subotice. Prire-dili smo ustvari jednu opštinsku smotru na koju su se mogli prija-viti amateri. Ove godine imamo manji broj autora, nego prošle godine. Na izložbi su radovi 27 autora, 8 u tehnici slame, a osta-li su slikari ili grafičari. Teme su bile slobodne. Ovo je smotra koja daje snagu onima koji su proš-li dalje, a novi zadatak amateri-ma koji su izlagali. Ovo je i prili-ka, da amateri bolje komunicira-ju i slikom i govorom - rekao je Kerekeš.

Jedna od nagrađenih bila je i slikar amater Zorica Popović, koja je za tu priliku, naslikala motiv sa cvećem.

- Slikarstvom se bavim već 10-tak godina, tačnije amaterskim slikanjem. Izloži-la sam jednu sliku i prošla sam dalje, dakle dobila sam nagradu. Nagrada mi je dra-ga, ali nije presudna, jer volim da slikam. Na slici je apstraktni motiv - vaza sa cve-

ćem. Volim da ra-dim i pastelom likove i portrete, jednu sli-ku u proseku radim relativno dugo, dva do tri dana, jer uvek tražim bolje, tu treba veština slikanja, gde ja još uvek učim. Kod gospodina Kereke-ša uvek dobijem do-bar savet, poslušam iskusnije kolege, sli-kare amatere i uvek se trudim da unesem

u svoj rad više i bolje - kazala je nagrađena slikarka.Eva Madyari - izložila je takođe svoj rad na izložbi. Kaže da se u grupi mentora

Kerekeša, jako lepo oseća, i ima mnogo više motivacije da slika.- Više puta sam učestvovala na ovakvim izložbama, dobijala sam prvu i drugu nagra-

du, ovaj put nisam, ali sam srećna što sam izložila rad. U grupi slikara sa Kerekešom se jako lepo družimo, ja je doživljavam kao svoju porodicu. Svojim slikama uvek želim da ostavim neku poruku. Recimo, izložila sam sada sliku sa prozorom i ključem, a poruka je da je “vreme otvarati i raširiti vrata i pustiti da neko pogleda šta se dešava i s druge strane ograde” - rekla je Eva.

U žiriju koji je odlučivao o nagradama za najbolje izrađene slike na izložbi amater-skih likovnih stvaraoca Subotice su mentor Šandor Kerekeš, Đuro Maravić poznati su-botički slikar i Imre Molnar, subotički grafičar. Najbolji radovi prošli su dalje, a ta-kmičiće se za nagradu na zonskoj smotri u Bačkoj Topoli.

Zainteresovani ljubitelji umetnosti postavku slika, na Otvorenom univerzitetu, mogu pogledati do nedelje, 15. septembra.

A. Šiška

„Zavičajni dani“ bili su i u duhu sporta. U okviru proslave mani-festacije koju organizu-je Savez srpskih udru-ženja Severnobačkog okruga, po treći put na gradskom trgu održan je „Festival sporta“. Program je predstavio pet subotičkih sport-sko-rekreativnih klu-bova, a zainteresovani sugrađani mogli su se bliže upoznati sa njiho-vim radom.

Cilj „Festivala sporta“ je promocija sporta i zdravog načina života kao i da se što veći broj građana animira da uče-stvuju u sportsko-rekreativnim aktivnostima.

„Trudimo se da na početku školske godine pošaljemo poruku da deca treba da se bave sportom a i da roditeljima damo sugestije na koji sport mogu da upišu svo-je dete. Želja nam je da sugrađa-nima približimo sportove koji se možda ne gledaju često, da poka-žemo veštine tog sporta i ono što se radi na treninzima, kao i njego-ve benefite za zdravlje“ objašnja-va Milorad Ćopić, organizator „Festivala sporta“.

Karate u Subotici ima dugu tradiciju i jedan je od trofejni-jih sportova na našem podneblju. Elvira Bognič, osvajačica broj-nih medalja širom planete, od-nedavno je postala član Karate kluba Spartak – Enpi, čiji je bila promoter na „Festivalu sporta“,

na kojem su organizovali poli-gon spretnosti. Elvira je pohva-lila manifestaciju za koju smatra da je idealna prilika da se mladi upoznaju sa sportom i benefitima koje on nosi.

„Na manifestaciji sam prvi put, pošto sam od prošle godine po-stala stanovnica Subotice. Mislim da je ovo odličan izbor za decu, sviđa mi se što je sve organizova-no na javnom mestu jer ovde deca mogu da vide mnoge sportove i da za sebe odaberu kojim se žele baviti. Ovo je jako bitno i za naj-mlađu decu, za razvijanje njiho-vim motoričkih sposobnosti, da kroz igru nešto novo nauče i da jednog dana izgrade sebe kao lič-nost kroz sport.“

Festivalu su se odazvale i mla-de odbojkašice iz odbojkaškog kluba „Win volley“ koje su na pla-tou ispred Gradske kuće pokazali

svu magiju odbojke i na taj način pobrale pažnju brojnih šetača.

„Danas predstavljamo sport. Za nas je to svakodnevna obaveza a to preporučujem kako deci tako i odraslima. Naš klub se prven-stveno bavi razvojem dece, uzra-sta od 5,6 godina pa i starijih ge-neracija. Baza nam je u OŠ „Sonja Marinković“ i imamo treninge od najmlađih kategorija do pionir-skog i seniorskog uzrasta.“ rekla je Nevena Marković član OK „Win volley“.

Na trgu našli su se i omladinski reprezentativci Crne Gore u fudba-lu, koji učestvuju na međunarod-nom turniru „Stevan Vilotić – Ćele“. Profesionalni sportisti nisu krili svo-je oduševljenje manifestacijom, za koju su imali samo reči hvale.

„Moram da priznam da mi se ovo jako dopalo, ima dosta dece i sve pohvale za program. Isto

tako pohvalio bih i grad i sve ljude koji žive u njemu, tu smo par dana i kada imamo slo-bodnog vremena, ljudi nam rado po-mognu i upute na mesta koja su nam zanimljiva da vidi-mo. Lepo je ovde kod vas u Suboti-ci.“ istakao je Ma-tija Grinčić fud-balski reprezenta-tivac Crne Gore.

Svoje mesto na „Festivalu sporta“ imali su i člano-vi Plivačkog kluba

„Spartak-Prozivka“, koji uspešno popularizuje plivanje kod najmla-đih sugrađana.

„Na ovoj manifesstaciji smo treći put i cilj nam je da prezen-tujemo plivanje kao jedan od naj-zdravijih sportova. Svima savetu-jem da se bave plivanjem, jer je to sport koji je najpogodniji za razvoj funkcionalnih sposobnosti i odli-čan je kao bazičan sport. Mi sva-kog meseca primamo nove člano-ve i zastupamo sve selekcije, a tre-ninge održavamo u SRC „Proziv-ka“.“ rekao je Bojan Vidicki, tre-ner PK „Spartak – Prozivka“.

Sugrađani koji su želeli, osim u navedenim sportovima, mogli su da se oprobaju i u aktivnostima Sportsko-rekreativnog kluba „Po-kreni se“, kao i Fudbalskog klu-ba „Subotica“, a u znak sećanja na učešće u manifestaciji, dodeljene su im medalje i diplome.

Subotičanima predstavljeno pet sportova

Zdrav način života u fokusu trećeg „Festivala sporta“

Šandor Kerekeš otvara izložbu

NOVE tradicija 17Broj 13213. septembar 2019.

Završena sedmodnevna manifestacija „Zavičajni dani 2019”.

Građani podržali „Kolo u kolu” i dečje zvezde koje rastu!U nedelju 8. septembra, završena je sedmodnevna manifestacija “Zavičajni

dani” koja je ove godine imala veoma osmišljene kulturne manifestacije, a nije zaboravljen ni najširi krug građana Subotice, pošto su organizatori Savez srpskih

udruženja Severnobačkog okruga Subotica, planirali da se što više građana pridruži i zabavnim, sportskim, folklornim i muzičkim nastupima ansambala,

pevačkih grupa, etno manifestacija i književnih večeri značajnih srpskih književnika.Bogato i raznovrsno druženje Subotičana posebno se istaklo na

manifestacijama “Zlatni glas Subotice - zvezde koje rastu”, a na gradskom Trgu oduševljeni su bili nastupom folklornih ansambala i pevačkih grupa na događaju “Svilen konac, sitan vez” i igra “Kolo u kolu”. Nastupili su i popularni i poznati umetnici Željko Šašić, Ivana Stanić, održan je koncert beogradskog Koktel benda

i “Etnotkanica”.Najviše građana ipak okupile su tradicionalne manifestacije Konferencija beba, Zavičajni turnir u fudbalu, kao i književne večeri i izložba slika

mentora i slikara Šandora Kerekeša koje i donosimo u ovom broju.

•5. Konferencija beba, u okviru mani-festacije “Zavičajni dani”, održana je na glavnom gradskom Trgu protekle nedelje, a pravi mali spektakl u takmičenju pokaza-le su bebe do dve godine, bebe veterani ali i roditelji beba, takmičeći se u presvlačenju svojih mališana!

Manifestacija Konferencija beba, organizova-

na u okviru „Zavičajnih dana”, ove godine imala je cilj podizanje svesti o značaju povećanja nataliteta, a održana je na centralnom gradskom Trgu, gde je okupila brojne roditelje i njihove mališane, koji su se okviru takmičarskog dela programa oprobali u nekoliko disciplina.

Novica Vasoš je uspeo da presvuče svog sina Sretena, za svega 12,5 sekundi, zahvaljujući čemu je odneo pobedu u disciplini brzo presvlačenje.

Jedna od četvorki porodice Krstić, Melani-ja, pobednica je takmičenja u ispijanju mleka. Po-rodica Krstić, koja pored Melanije ima i Dimitrija, Božidara i Zaharija i njihovog starijeg brata Vasi-lija, dobila je plaketu kao najbrojnija porodica na takmičenju.

-Aktivnosti koje sprovodimo pokušavamo da prilagodimo svim kategorijama stanovništva, svim uzrastima, od beba do najstarijih - rekao je Borivoje Vukajlović, predsednik Saveza srpskih udruže-nja Severnobačkog okruga.

Na takmičenju u puzanju, naj-brža beba bio je Uroš Medić. Mihajlo Zurovac, sa samo tri meseca, kao najmlađa beba pro-glašen je za gradonačelnika, a Luka Peša je prvi potpredsednik.

Osim takmičarskog, prire-đen je i zabavni program za naj-mlađe, za koji su bili zaduženi glumci i muzički bendovi.

Pravo učešća za izbor, na mani-festaciji Konferencija beba ove go-dine imale su bebe do 2 godine sta-rosti, bebe koje su do 5. septembra napunile 2 godine. Bebe preko dve godine, bile su gosti Konferencije “Beba-veteran”. A. Šiška

foto: subotica.com

„Zavičajni dani“ bili su i u duhu sporta. U okviru proslave mani-festacije koju organizu-je Savez srpskih udru-ženja Severnobačkog okruga, po treći put na gradskom trgu održan je „Festival sporta“. Program je predstavio pet subotičkih sport-sko-rekreativnih klu-bova, a zainteresovani sugrađani mogli su se bliže upoznati sa njiho-vim radom.

Cilj „Festivala sporta“ je promocija sporta i zdravog načina života kao i da se što veći broj građana animira da uče-stvuju u sportsko-rekreativnim aktivnostima.

„Trudimo se da na početku školske godine pošaljemo poruku da deca treba da se bave sportom a i da roditeljima damo sugestije na koji sport mogu da upišu svo-je dete. Želja nam je da sugrađa-nima približimo sportove koji se možda ne gledaju često, da poka-žemo veštine tog sporta i ono što se radi na treninzima, kao i njego-ve benefite za zdravlje“ objašnja-va Milorad Ćopić, organizator „Festivala sporta“.

Karate u Subotici ima dugu tradiciju i jedan je od trofejni-jih sportova na našem podneblju. Elvira Bognič, osvajačica broj-nih medalja širom planete, od-nedavno je postala član Karate kluba Spartak – Enpi, čiji je bila promoter na „Festivalu sporta“,

na kojem su organizovali poli-gon spretnosti. Elvira je pohva-lila manifestaciju za koju smatra da je idealna prilika da se mladi upoznaju sa sportom i benefitima koje on nosi.

„Na manifestaciji sam prvi put, pošto sam od prošle godine po-stala stanovnica Subotice. Mislim da je ovo odličan izbor za decu, sviđa mi se što je sve organizova-no na javnom mestu jer ovde deca mogu da vide mnoge sportove i da za sebe odaberu kojim se žele baviti. Ovo je jako bitno i za naj-mlađu decu, za razvijanje njiho-vim motoričkih sposobnosti, da kroz igru nešto novo nauče i da jednog dana izgrade sebe kao lič-nost kroz sport.“

Festivalu su se odazvale i mla-de odbojkašice iz odbojkaškog kluba „Win volley“ koje su na pla-tou ispred Gradske kuće pokazali

svu magiju odbojke i na taj način pobrale pažnju brojnih šetača.

„Danas predstavljamo sport. Za nas je to svakodnevna obaveza a to preporučujem kako deci tako i odraslima. Naš klub se prven-stveno bavi razvojem dece, uzra-sta od 5,6 godina pa i starijih ge-neracija. Baza nam je u OŠ „Sonja Marinković“ i imamo treninge od najmlađih kategorija do pionir-skog i seniorskog uzrasta.“ rekla je Nevena Marković član OK „Win volley“.

Na trgu našli su se i omladinski reprezentativci Crne Gore u fudba-lu, koji učestvuju na međunarod-nom turniru „Stevan Vilotić – Ćele“. Profesionalni sportisti nisu krili svo-je oduševljenje manifestacijom, za koju su imali samo reči hvale.

„Moram da priznam da mi se ovo jako dopalo, ima dosta dece i sve pohvale za program. Isto

tako pohvalio bih i grad i sve ljude koji žive u njemu, tu smo par dana i kada imamo slo-bodnog vremena, ljudi nam rado po-mognu i upute na mesta koja su nam zanimljiva da vidi-mo. Lepo je ovde kod vas u Suboti-ci.“ istakao je Ma-tija Grinčić fud-balski reprezenta-tivac Crne Gore.

Svoje mesto na „Festivalu sporta“ imali su i člano-vi Plivačkog kluba

„Spartak-Prozivka“, koji uspešno popularizuje plivanje kod najmla-đih sugrađana.

„Na ovoj manifesstaciji smo treći put i cilj nam je da prezen-tujemo plivanje kao jedan od naj-zdravijih sportova. Svima savetu-jem da se bave plivanjem, jer je to sport koji je najpogodniji za razvoj funkcionalnih sposobnosti i odli-čan je kao bazičan sport. Mi sva-kog meseca primamo nove člano-ve i zastupamo sve selekcije, a tre-ninge održavamo u SRC „Proziv-ka“.“ rekao je Bojan Vidicki, tre-ner PK „Spartak – Prozivka“.

Sugrađani koji su želeli, osim u navedenim sportovima, mogli su da se oprobaju i u aktivnostima Sportsko-rekreativnog kluba „Po-kreni se“, kao i Fudbalskog klu-ba „Subotica“, a u znak sećanja na učešće u manifestaciji, dodeljene su im medalje i diplome.

Subotičanima predstavljeno pet sportova

Zdrav način života u fokusu trećeg „Festivala sporta“

U okviru „Zavičajnih dana”, na gradskom Trgu održana 5. Konferencija beba

Mali Mihajlo gradonačelnik, Uroš najbrži, a Melanija

„naj gurman”!

NOVEistorija18 Broj 13213. septembar 2019.

•Srpsko-mađar-

ski odnosi sežu

duboko u proš-

lost, u srednji

vek. Dugo vreme-

na su bili obele-

ženi rivalstvom.

Međutim, kra-

jem pete dece-

nije 20. veka iz-

među Jugoslavi-

je i Mađarske je

sklopljen spora-

zum o prijatelj-

stva, čiji cilj je

bio prevazilaže-

nje suprotnosti

i uspostavljanje

saradnje izme-

đu Srba i Mađa-

ra. Nakon skla-

panja ovog isto-

rijskog sporazu-

ma, položaj Ma-

đara u Jugosla-

viji se vidno po-

boljšao. Novo-

nastala situaci-

ja se može prati-

ti iz broja u broj

subotičkog dnev-

nika „Náplo“ iz

1941. godine.

Počeci srpsko-mađarskih odnosa ispunjeni su rivals-tvom. Polovinom 10. veka mađarski knez Kiz je prova-lio u Bosnu, koja je tada bila sastavni deo srpske države. Međutim, pretrpio je poraz od srpskog kneza Časlava i izgubio

život. U znak osvete, Mađari su iznenada napali kneza Časlava u Mačvi i mučki mu oduzeli život. Hrvatska redakcija „Le-topisa popa Dukljanina“ (iz 15. veka), koja je jezički bliska bunjevačkoj ikavici, opisuje to ovako: „I skupi (mađarski) kralj mnoštvo vojske, koji svi dobrovoljno gredihu na takovu osvetu, i da onoj gospođi (udo-vici kneza Kiza), da ona osveti muža svoga i tolike viteze ugar-ske (mađarske) pobijene. I ona vazamše (uzevši) vojske, doj-de u zemlju Časlavovu i najde ga brez reda, jere za nju ništar ne znaše, nere (nego) kad doj-de na šatore, jere u lovu biše. I Ugri (Mađari) udriše na šatore kralja prvo nere (pre nego što) može na konja skočit uhitiše živa s nemalo sve blištvo (po-rodicom) njegovo jere svi pri njem bihu. I ta žena hercego-va zapovidi vitezom svojim (svojim vitezovima) da svežu Časlava ruke i noge njego-ve i svezav ga obruže i po va-zdan onako naružena svakomu na oči drže, a dovečer, ča jest na ishodu dne, čini (baci) ga u vrići u riku Savu.“

I naredna razdoblja su bila ispunjena više međusobnim borbama i rivalstvom, a ređe saradnjom, koja je opet bila više uslovljena (opasnost od Vizantije i Turske), nego do-brovoljna. Oba naroda su ima-la gotovo jednako bogato is-torijsko nasleđe i s tim u vezi jednako izgrađenu nacionalnu svest, zbog čega su teško dola-zila do konsenzusa. Gotovo svi veći istorijski sukobi su ih gur-nuli na suprotne strane: Rako-cijev ustanak 1703-1711, Revo-lucija 1848/1849, Prvi svetski rat (1914-1918) i Drugi svetski rat (1941-1945). Antagonizam i nepoverenje su naročito do-lazili do izražaja između dva svetska rata (1918-1941). S jedne strane mađarske vlasti su nastavile predratnu politi-ku asimilacije južnoslovenskih manjina i otvoreno ispoljava-le revizionističke tendencije, a s druge strane jugoslovenske vlasti su sklopile sa Rumuni-jom i Čehoslovačkom vojni sa-vez protiv Mađarske (Mala An-tanta) i gušile osnovna ljudska prava mađarske manjine, koja je po brojnosti bila druga na-cionalna manjina u Kraljevi-ni SHS.

Na samom kraju pete dece-nije 20. veka sklopljen je spo-razum o prijateljstvu između Mađarske i Kraljevine SHS (13. decembra 1940). Na prvi pogled izgledalo je da su ovim sporazumom otklonjene sve suprotnosti i da je otvoreno

novo poglavlje u istoriji jugoslovensko-mađarskih od-nosa. Donekle je bilo razlo-ga za takav optimizam. Nai-me, nakon više od dve deceni-je, mađarska manjina u Jugos-laviji je konačno beležila bolje dane. Novonastala situacija je evidentna iz brojeva subotičkog dnevnika na mađarskom jezi-ku „Náplo“ iz 1941. godine (čiji su brojevi nažalost smešteni u tzv. Češkom magacinu u No-vom Sadu).

„Náplo“ u broju od 5. janua-ra prenosi izjavu bivšeg narod-nog poslanika Marka Jurića: „Nema ništa prirodnije od toga da podgradonačelnik Subotice bude Mađar“. U broju od 27. februara pod naslovom „O po-trebi za daljom istinskom sa-radnjom sa Mađarima” preno-si Jurićev govor sa jedne par-tijske večeri Jugoslovenske ra-dikalne zajednice, koji govor sadrži pored ostalog i pohva-lu mađarskim sugrađanima: „Što se tiče Mađara, mi smo ubeđeni u potrebu za saradn-jom, koju želimo održavati i u budućnosti.” U broju od 27. ja-nuara, „Napló“ prenosi da je Mađarska čitaonica (Magyar Olvasókör) u nedelju (26. janu-ara) formirala svoju sportsku sekciju. Za predsednika sek-cije je izabran Geza Nojček, za počasnog predsednika Đula Lelbah, a za rukovodioca poz-nati rvač Kalman Kiš, koji je, kako „Napló“ naglašava „više puta pobeđivao na državnim prvenstvima, a u inostrans-tvu uspešno predstavljao bol-je svoje zemlje“.

„Napló” od 24. februara donosi članak pod naslovom

„Zapečaćenje mađarsko-jugoslovenskog prijateljstva“. Prenosi da je u subotu (22. fe-bruara) uveče mađarski minis-tar Balint Homan prisustvo-vao na banketu u hotelu „Srp-ski kralj”. U nedelju (23. fe-bruara) pre podne primljen je sa svojom pratnjom u svečanu salu na Beogradskom univer-zitetu. U čast gostiju, rektor Univerziteta Petar Micić je održao na francuskom jezi-ku govor, u kojem je istakao da Homan „ima velike zas-luge oko zaključenja večnog j u g o s l o v e n s k o - m a đ a r s k o g prijateljstva“. Homan je na mađarskom odgovorio da se dubljenjem jugoslovensko-mađarskog prijateljstva želi postići saradnja na naučnom i književnom polju: „Svrha toga je da se izabrana dela mađarske književnosti prevo-de na srpski, a isto tako da se srpska naučna i književna dela prevode na mađarski jezik“.

Međutim, u međuvremenu je umro mađarski potpis-nik jugoslovensko-mađarskog sporazuma o prijateljstvu – Ištvan Čaki. U Beogradu je zbog toga nastao šok, zato što su Čakija ovde, kako prenosi „Napló“ od 28. januara, „sma-trali iskrenim pristalicom ju-goslovensko-mađarskog pri-jateljstva“. „Nijedan mađar-ski ministar nije uživao u Ju-goslaviji takvu popularnost kao I. Č. U sećanju jugosloven-skog javnog mnjenja još su živi ti dani, koje je mađarski mi-nistar inostranih poslova pro-veo u Jugoslaviji prilikom pot-pisivanja sporazuma o prija-teljstvu. Č. je tom prilikom

šarmom svoje ličnosti stvorio Mađarskoj mnogo novih prija-telja. Kada je u jugoslovensku prestonicu stigla vest o smr-ti mađarskog ministra inostra-nih poslova, ugledne ličnosti iz političkog života i diploma-te su u velikom broju posetili mađarsko poslanstvo i izraža-vali saučešće“, piše „Napló“ u nastavku.

Dva dana kasnije (30. janu-ara), „Napló“ prenosi da su ju-goslovenski regent knez Pavle Karađorđević i knjeginja Olga prilikom sahrane I. Čakija izrazili saučešće njegovoj udo-vici i mađarskom regentu Mi-klošu Hortiju. Isto tako, pre-nosi da je jugoslovenski mi-nistar saobraćaja Nikola Beš-lić sa nekoliko visokih službe-nika jugoslovenskog ministar-stva inostranih poslova u sre-du (29. januara) otputovao kolima preko Segedina u Bu-dimpeštu da se pridruži iza-slanstvu jugoslovenske vlade na sahrani I. Čakija. Ministar trgovine Ivan Andres izjavio je saučešće Čakijevoj udovici, a beogradski gradonačelnik Je-vrem Tomić predsedniku vla-de Mađarske Palu Telekiju. Bešlić je saradniku „Napló“-a rekao da ga je „smrt I. Čaki-ja duboko šokirala i da je u či-tavom Beogradu smrt mladog simpatičnog mađarskog dr-žavnika izazvala veliko sauče-šće“. Nije prošlo mnogo vre-mena dok se nije ispostavilo da su jugoslovensko-mađarski odnosi bili zapravo na stakle-nim nogama.

Vladimir Nimčević

Crtice iz istorije srpsko-mađarskih odnosa

Prijateljstvo koje sežedo srednjeg veka!

Klub Putnika Fondacije “Danilo Kiš”, u septembru, vodi posetioce na Svetu Goru

Biciklom do Hilandara • Klub Putnika Fondacije “Danilo Kiš”, u septembru vodi posetioce na Svetu Goru,

jedan od najvažnijih centara pravoslavnog sveta. Na njoj se nalazi jedan od najzna-čajnih manastira koji kod Srba ima poseban značaj – Hilandar!

Naš sugradjanin Nemanja Mutić uz priču i fotografije predstavio je sinoć posetiocima svoje pu-tovanje biciklom kroz Srbiju, Severnu Makedoniju i Grčku. Nemanja je na tom putu posetio mnoge crkve i manastire, istorijske spomenike, upoznao se sa našom kulturom i susretao se sa raznim lju-dima koji su mu prenosili mudre poruke.

Gost predavač Kluba putnika Nemanja Mutić je diplomirani turizmolog, autor dokumentarnih emisija Putopisi na YouTube kanalu, predavač na radionicama i obukama na temu turizma i višego-dišnji turistički vodič. Nemanja je živeo i radio u zemljama Evrope, Azije i Afrike. Zaljubljenik je u avanture i promoter avanturističkih putovanja.

Susret avanturista i ljubitelja putovanja održan je u četvrtak, 12 septembra, u Omladinskom klu-bu “Skladište, a opširniju priču donosimo u narednom broju!

N.H.K.

NOVE grad/oglasi 19Broj 13213. septembar 2019.

На основу члана 49.став 3.,a у складу са одредбама члана 56.став 1.и 2. одлуке о уређењу и одржавању гробља и сахрањивању УО ЦО Бајмок са седиштем у Бајмоку, В.Ћетковића 10 на својој редовној седници донео је следеће:

ЦО Бајмок,на редовној седници 21.04. 2019.године донео је ;

ОдлУкУ о обавештењу корисника гробница и лица која полажу право на коришћење гробница и гробних места – рака

За гробнице које није плаћена накнада за гробно место, након истека обавезног рока почивања у трајању од десет(10) година,односно након истека продуженог рока почивања у трајању од тридесет( 30) година, више од три(3) године непрекидно или се гробница не одржава,а које се односи и како следи :

Православно гробље на Рати

Позивају се корисници гробница и лица која полажу право на коришћењe наведених гробница или гробница уопште, оних лица која нису измирили накнаду за период од 10 година,гробних - места тј.рака ,да се у року од 6 месеци од дана објављивања ове одлуке у Службеном листу града Суботице. У средствима локалног информисања,односно локалној штампи,тј. Суботичке новине,тј.од дана задњег објављивања,лично јаве у просторије православне парохије бајмочке, односно у седишту Црквене општине Бајмок ,Владе Ћетковића 10, сваког радног дана од 09-13h.доћи са књижицом за гробницу, односно гробно место,тј. раку,или на телефон парохије бајмочке 024/762-800 .

Напомињемо,да је Црквена општина Бајмок,пре објављивања ове одлуке, носиоца права коришћења на основу постојећих адреса у расположивој гробној евиденцији ,усменим и писменим путем позивало да изврше уплату накнаде за рок почивања и да одржавају предметне гробнице, односно, гробна места – рака,уз остављен рок до 31. августа 2019.год. Црквена општина Бајмок,односно Српска Православна парохија у Бајмоку,и у наредном периоду непосредно,путем Обавештења на предметним гробницама,као и на гробним местима.тј .ракама и другим гробницама ,које нису обележена у гробној евиденцији,покушати ступити у контакт са носиоцима права коришћења и лицима која полажу право на коришћење.Све ради сравњења евиденције о гробницама,гробним местима,тј.ракама,са евентуалним доказима о уплати.

Црквена општина Бајмок,се унапред извињава носиоцима права коришћења и лицима која полажу право на коришћења гробница за евентуалне грешке у расположивој гробној евиденцији и позива их да изврше препис права и коришћења гробнице на наследнике,те доставе податке о задњој сахрани извршеној у горе наведене гробнице или у гробнице,односно гробна места,тј.рака, које су предмет обележавања у расположивој гробној евиденцији.Нарочито се ово односи о променама адресе,односно пребивалишта носиоца права коришћења. Упозоравамо верне грађане који имају право на коришћење гробница, односно гробна места,тј.рака ,овде наведених или уопште не обележених у гробној евиденцији у овој Одлуци даће Црквена општина Бајмок,предметне гробнице , као и гробнице, односно гробна места,тј.раке за које се не јаве њихови оснивачи – носиоци права коришћења гробнице, сва лица која полажу право на коришћење гробница,по истеку рока од шест (6)месеци од задњег објављивања ове одлуке, прогласити напуштеним на основу критеријума и овлашћења у складу са одредбама члана 56.став 1.и 2.Одлуке о уређењу и одржавању гробља и сахрањивању у општини Суботица.Истовремено,упозоравамо да је Црквена општина Бајмок,овлашћено напуштене гробнице,гробна места,тј.раке уредити и предати на коришћење новим корисницима,при чему досадашњи оснивачи-носиоци права коришћења у целости губе право да гробницу,гробно мето,тј.раку ,даље користе.

Управни одбор ЦО Бајмок, Председник ЦО Бајмок,секретар ЦО Бајмок,

презвитер Игор Стакић

��������� ���������������������� ���������� �������������������

�������

���������������

�������

��������

����������

�� ���������������� �� �� !�����"� �����# $%���&��������#' ��(

� )����*�������*+���� , �� !���" , �����# -%��.����/ ��/

0� 1�&������1�2��3����� �4 �� !� "�4 ����� ���������5���� ��/

#� *��������������

0��

�� !�����" 0�� ����� 3�1�����������

/!-���%��

��/

'� �������6�%��� 0�0 �� !��" 0�0 �����# ������0 ��/

(� *�������������������7��� �4" � �� !�0"�4" � ������# *�1%�� !8��9� ��/

/� ���&���-�����

" 0

�� !�(" ������ ��:�������

�4!3�1������%

��,

,� �������;������� 0 �� !��" 0 ������� ������ ��,

4� ��<�%������� � �� !� " � ������� ��)������04 ��,

��� *�����������7��� �, �� !�0"�, ������/ ��,

��� ������������ �� !� " # )������������� ��,

� � -���������� ' �� !� " ' # /������0 ��,

�0� �������:������� 0 �� !� " 0 # )�$����������0�� ��,

�#� $5���=��.�� 4 �� !� "� 4 �����( �� ��4

�'� �����*����� / �� � " / # $%���&�������� # (� ��4

�(� �:������������� 0 �� !� "0 # ������%���� ,� ��4

�/� *������������� 0# �� !� "0# # -��������' ��� ��4

�,� -����>�9� 0� �� !� "0� # 3�8��9��'� � � ��4

Na osnovu člana 63. stav 2. Zakona o planiranju i izgrad-nji („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09-ispr., 64/10- odluka US, 24/11, 121/12, 42/13- odluka US, 50/13- odluka US, 98/13- od-luka US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19 i 37/19 – dr. zakon) i čla-na 91.Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata Prostornog i urbanističkog planiranja („Službeni glasnik RS,“ broj 32/2019), Sekretarijat za građevinarstvo Gradske uprave Grada Subotice u saradnji sa Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture oglašava:

J A V N U P R E Z E N T A C I J U

URBANISTIČKOG PROJEKTAZA IZGRADNJU NADVOŽNJAKA NA KM 170+834.5 PRUGE SA DENIVELACIJOM

LOKALNOG PUTA OP-04 SUBOTICA-BIKOVO (naručilac projekta Grad Subotica)

Zainteresovana pravna i fizička lica mogu izvršiti uvid i dobi-ti informacije o Urbanističkom projektu od 20. do 26. septembra 2019.godine, svakog radnog dana od 8 do 15 časova, u Sekretari-jatu za građevinarstvo, Stara gradska kuća, Trg Slobode 1, kance-larija br. 204.

Urbanistički projekat se može pogledati i na zvaničnoj internet stranici Grada Subotice www.subotica.rs u rubrici Građevinarstvo - Javni uvid.

Stručni obrađivač predmetnog Urbanističkog projekta je Javno preduzeće za upravljanje putevima, urbanističko planiranje i sta-novanje, Subotica.

Primedbe i sugestije na planirana rešenja u toku javnog uvi-da, mogu se u pisanoj formi dostaviti Sekretarijatu za građevinar-stvo (Uslužni centar, šalter 8 ili 9), od 20. do 26. septembra 2019.godine.

Lice ovlašćeno za davanje potrebnih obaveštenja o javnoj pre-zentaciji je Katarina Buljovčić.

Sve primedbe prispele u Zakonskom roku će biti dostavljene Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Za vikend se održava Dan pešačenja u Srbiji - Srbija hoda

I Subotičani pešače Sutra, 14. septembra, u Subotici na dve lokacije, održa-

va se manifestacija “Dan pešačenja u Subotici, Dan peša-čenja u Srbiji”. I ove godine, u toj sportsko-rekreativnoj manifestaciji, čiji je pokrovitelj Planinarski savez Srbije, pešačiće građani, sportisti, učenici, i svi koji vole pešače-nje i druženje.

U Subotici se Dan pešačenja organizuje po drugi put, a prošle go-dine manifestacija je okupila veliki broj sugrađana, sportskih radni-ka, učenika osnovnih i srednjih škola. Ta sportsko-rekreativna mani-festacija u Srbiji se obeležava od 2014. godine.

- Planinarski klub “Spartak” or-ganizovao je sutra, 14. septembra pešačenje, na dve lokacije. U 9 ča-sova startuje pešačenje od Hale sportova do Majdana i nazad, gde je staza dugačka 12 km. Druga lo-kacija na kojoj se realizuje mani-festacija je od škole na Paliću do Tresetišta i nazad. Imamo slične manifestacije i u Horgošu i Bačkoj Topoli. Poruka je da treba da ne-gujemo zdrave stilove života, da se družimo, te manifestacija ima za cilj, da ukaže na značaj pešačenja i okupljanja, kako bi se socijalizova-li i ujedno unapredili svoje zdrav-lje - rekao je Iso Planić, predsed-nik Planinarskog saveza Srbije i naš proslavljeni alpinista.

Planinarski savez Srbije je kroz razne sportske manifestacije već markirao preko 7.000 km raznih staza i puteva E 4 i E 7, koji prola-ze i pored našeg grada.

- I ove godine smo u saradnji sa Ministarstvom prosvete, pozvali osnovne i srednje škole da podrže ovu akciju. Pomažu nam i Grad Subotica, subotički ZZJZ i Crveni krst Subotica - istakao je Planić.

Inače, za ljubitelje pešačenja, Planinarski klub “Spartak” svake srede i subote organizuje pešačenje oko našeg grada, s porukom da je pešačenje zdrava aktivnost, i da doprinosi svakom čoveku za oču-vanja zdravlja. A. Šiška

Iso Planić

NOVEčitulje/pomeni20 Broj 13213. septembar 2019.

Poslednji pozdrav voljenom suprugu, ocu, tastu i tatiki

TIBOR NAGY1950-2019.

Bol i tuga se ne mere rečima, ni vremenom koje prolazi već prazninom koja ostaje.

Ožalošćena porodica (PF-125)

POSLEDNJI POZDRAV VOLJENOJ MAMI, BABI, SVEKRVI I PRIJI

PAVA ZUPKOVrođ. KUKOLJ

1939-2019.

ZAUVEK ĆEŠ BITI U NAŠIM SRCIMA I MISLIMA!

TVOJ NAJMILIJI SIN DRAGAN SA PORODI-COM (P-556)

TUŽNO SEĆANJE

CILIKA VOJNIĆ TUNIĆROĐ. IVKOVIĆ IVANDEKIĆ

16.09.1993 – 16.09.2019.

S PONOSOM VAS POMINJEMO, S TUGOM ŽI-VIMO BEZ VAS DRAGA MAMA.

KĆERKE: ZDENKA, BRANKA I UNUK SAŠA (P-557)

SEĆANJE

SAVA JUGOVIĆ2000-2019.

Tata, Dugo te nema ali tu si uvek sa nama. Živiš u na-

šim mislima, našim pričama o tebi. Tu si u našim srcima zauvek.

Vole te tvoj sin Žare i ćerka Ružica, snaja Ljuba i svi tvoji najmiliji.

Počivaj u miru kraj mame i Godže. (P-558)

Poslednji pozdrav voljenom i nikad prežaljenom

DUŠAN ŠOJIĆ

Hvala ti za sve što si učinio za nas. Bog da ti dušu prosti. Ostaćeš večno u našim srcima i mislima.

Tvoji: supruga Katica (Kaja), sin Dragan, brat Mile, sestre Dušanka, Radmila, Slobodanka i Ilinka sa porodicama (P-560)

Prošla je tužna godina od kako nije sa nama naša draga mama i majka

MIRA SAULIĆrođena BERBEROVIĆ

1954-2018.

Sveta misa će se održati 14.09.2019. u 8.30 časo-va u crkvi u Donjem Tavankutu.

Ožalošćeni: njeni najmiliji (PG-63)

Poslednji pozdrav voljenom suprugu, tati, sve-kru, tastu, dedi i pradedi.

PETAR GABRIĆ1937-2019.

U tišini večnog mira neka Te prati naša ljubav jača od vremena i zaborava.

Zauvek ćeš biti u našim srcima i pričama.Supruga Kata, sin Zoran sa porodicom i ćerka

Senka sa porodicom (PF-126)

Davalac malog oglasa izjavljuje da je mali oglas u sladu sa Pravilnikom o

prijemu malih oglasa i Zakonom o posredovanju u prometu nepokretnosti.

Važe samo kuponi iz tekućeg broja

"

Ime i prezime davaoca oglasa

Potpis davaoca oglasa

Tekst oglasa:

Broj telefona:

NOVEKupon zabesplatan mali oglas do 10 reči

Broj 13213. septembar 2019.

PRIVATNO POGREBNO PREDUZEĆE

Prodaja kompletne pogrebne opremePrevoz pokojnika na svim relacijama

Ceremonijal sahrane u crkvenim grobljimaPrijem čitulja

Umanjenje računa za iznos posmrtne pomoći PIO.Telefon: (024) 55-44-33 (danonoćno)Subotica, Karađorđev (Halaški) put 2.

www.funero.rs e-mail: funero@funero.rs

SJEĆANJE

PETAR IVKOVIĆ

IVANDEKIĆ1923-2014.

DANA 13. SEPTEMBRA 2019.GO-DINE NAVRŠAVA SE PET GODINA KAKO NAS JE NAPUSTIO NAŠ DRA-GI DIDA PERO (P-555)

Napustila nas je naša majka, tašta i tetka

DUŠNOKI ROŽA1965-2019.

Ostavila si tragove koji se ne brišu, sećanja koja ne blede i dobrotu koja se večno pamti.

Ljubav i sećanje na tvoju dobrotu nikada neće prestati.

Ožalošćeni: ćerka Danijela i zet Vladimir, rodbi-na i prijatelji. (P-554)

Dana 19.09.2019. navršava se tužna godina kako je preminula naša voljena

MARIJA VUKELIĆ

1929-2018.

Pomen će se održati 14.09.2019. u 10.30 časova na Pravoslavnom groblju u Dudovoj šumi.

Tvoji najmiliji (P-562)

NOVE čitulje/pomeni/oglasi 21Broj 13213. septembar 2019.

Navršava se tužna godina od smrti našeg supru-ga, oca i dede

TOMO IŠPANOVIĆ 1935-2018.

Sveta misa će se održati 15.septembra u crkvi u Aleksandrovu u 18 časova.

Ožalošćeni: supruga, sin i unučad (P-563)

Tužno sećanje voljenoj ćerki

MIRA SAULIĆrođena BERBEROVIĆ

1954-2018.

Sveta misa će se održati 14.09.2019. u 8.30 časo-va u crkvi u Donjem Tavankutu.

Ožalošćeni: mama Justina

Tužno sećanjeDana 15.septembra 2019.godine navršava se 15

tužnih godina od kad nas je zauvek napustio naš voljeni

PETAR MARKOVIĆ1936-2004.

Njegovi najmiliji (P-559)

S tugom smo se oprostili od naše drage mame, bake i prabake.

KOCA ŽIGMONDrođena PAUŽIĆ

1932-2019.

Večno ćeš nam ostati u sećanju i hvala Ti na svemu.

Počivaj u miru!

Ožalošćeni: ćerka Marija – SEKA, unuci Siniša i Ivica sa porodicom. (P-566)

Poslednji pozdrav

BOŽIDARU DANILOVIĆU1951-2019.

Hvala za godine druženja i iskrenog prijateljstva. Bog da ti dušu prosti.

Od Milovana Simonovića sa porodicom (P-567)

Poslednji pozdrav

PETRU GABRIĆU1937-2019.

Ostaćeš nam u večnom sećanju i našim srcima.

Ožalošćeni: brat Geza i Lujza sa porodicom iz Ka-nade, brat Pićo i Jelena sa porodicom i sestra Seka sa porodicom (P-568)

Ljubav ne umire odlaskom, ni vremenom, niti je bol u suzama, niti u rečima.

Vaša ćerka Tatjana (P-564)

Prošlo je 5 godina od kako nisi sa nama

JOSIP PARDIĆ1947-2014.

Prošlo je 20 godina od kako nisi sa nama

RUŽA PARDIĆrođena KOPUNOVIĆ

1949-1999.

SARKOFAGPogrebno preduzeće za prevoz i prodaju pogrebne opreme u Subotici, Čantaviru,

Staroj Moravici i Tavankutu.DEŽURSTVO OD 0-24h

Korektnim dugogodišnjim radom i iskustvom od 20 godina, svrstani smo i posedujemo “SERTI-FIKAT FIRMA OD POVERENJA” I “BONITETNA OCENA A+”.

Vršimo usluge:-Prevoz pokojnika u zemlji i inostranstvu-Prodaja pogrebne opreme iz sopstvene proizvod-

nje po povoljnim cenama-Smeštaj i prevoz pokojnika u hladnjaču i do grob-

nog mesta-Organizovanje kremacije i priprema potrebne

dokumentacije-Podnošenje zahteva za izdavanje Izvoda Matič-

ne Knjige Umrlih-Podnošenje zahteva za isplatu osiguranja na

osnovu potpisanih polisa osiguranja korinika (DDOR)

RAČUN POGREBNIH USLUGA I OPREME UMANJUJEMO ZA IZNOS

KOJI REFUNDIRA PENZIJSKO INVALIDSKO OSIGURANJE SRBIJE.Telefoni: 024/558-011, 063/528-

905 i 063/117-40-83 Subotica, Izvorska 30

(preko puta ulaza u Bolnicu)

Firmi Eurostroj iz Stare Pazove

Hitno potrebni pomoćni radnici na gradjevini za rad u

Austriji.Uslov:- pasoš EU (madjarski, bugarski,

poljski, rumunski, slovački i slovenački), -radno iskustvo na gradjevini.

Kontakt: 063/267-032

Bolnim srcem se opraštamo od najmilije sestre, tetke i šogorice.

IVANKA KUJUNDŽIĆ1952-2019.

Hvala rodbini, komšijama i prijateljima na izra-zima saučešća.

Njeni najmiliji. (P-553)

Preminula je naša draga majka, svekrva i baka

JELENA BERENJI- ICA -

18.03.1927-8.09.2019.

Bila je vrhunska rukometašica u RK Spar-tak i prvakinja Balkana u disciplini trčanje sa preponama.

Večno ćeš živeti u našim srcima! Tvoj sin Eči, snaja Magda i unuci Kristian i Sebastian (P-561)

SEĆANJE NA VOLJENE

S ljubavlju i tugom Vas se sećamo. Uspomena na Vas večno će živeti u nama.Vaši najmiliji (P-634)

MARU JANJIĆ

1993-2019.

ĐURĐINKAJANJIĆ

2003-2019.

DUŠANA JANJIĆA1956-2019.

- TRAŽIMO RADNI-KE: hitno potrebni kuva-ri-ce, konobari-ce, pomoć-ne radnice, geronto doma-ćice sa pasošima EU. Tel. њ064/700- 7106 (P-50)

- Prodajem kuću površi-ne 125m², dvorište 555m² u ulici Ivane Brlić Mažu-ranić 9 u Subotici. Pogod-na za autoplac ili poljo-privredno domaćinstvo. Tel.063/500-938(1-132)

enigmatika22 Broj 13213. septembar 2019.

NOVE

NOVE

•Tiho i bez medijske pom-

pe, muzejska savetnica,

restauratorka i konzerva-

torka Žužana Korhec Pap,

na svečanoj skupštini Na-

cionalnog komiteta mu-

zeja Srbije, člana svetske

ICOM (International co-

uncil od Museums) asoci-

jacije, primila je prestiž-

nu nagradu za muzejskog

stručnjaka 2018. godine •

Vest je prošla praktično

nezapaženo u njenom rod-

nom gradu, u kojem je re-

staurirala brojna značaj-

na dela crkvenih slikara iz

doba baroka.

Početkom avgusta stigao mi je poziv novinara Smiljana Njagula, da mu pomo-gnem u realizaciji njegovih zamisli, pa sam listajući njegove zapise shvatio da je jedi-no on pratio rad Žužane Korhec Pap i do-nekle upoznao javnost sa svim njenim do-stignućima. Želeći i sam da doprinesem tome, stupio sam u kontakt sa Žužanom Korhec Pap i našao se u njenom radnom ateljeu.

Ramovi od slika, slike i boje preovla-davaju radnim prostorom u kojem je Žu-žana u proteklom periodu restaurira-la vredna dela Štetnera, Haniša i Fran-ca Ksavijera Falkonera, za koje je i dobila vredno priznanje.

„Moja priča o restauriranju slika zapo-čela je pre mnogo godina nakon mog di-plomiranja, kada sam se vratila iz Budim-pešte. Prvi rad koji sam radila je bila re-stauracija male slike „Svete Lucije“ i „Sve-te Cecilije“ u Franjevačkom samostanu ovde u Subotici 1995. godine. Onda sam pristupila istraživačkom poslu, kako bi ne-što napisala o samim slikama, pa sam to-kom 1997. godine restaurirala nekadaš-nju glavnu oltarsku sliku „Svetog Mihovi-la“. Tada sam otkrila da je franjevačka lite-ratura zabeležila rad Sebastijana Štetnera, čije ime nije bilo poznato u mađarskoj lite-raturi. Uvek kada sam radila takve radove, jedan za drugim, tražila sam podatke o au-toru dela i sastavljala male naučne članke i izveštaje koje sam publikovala najviše u našim novinama „Bačorsag“ (Bácsország). Dok sam sve to radila, shvatila sam da te-meljno katoličko nasleđe nije istraživa-no ovde u Vojvodini i Srbiji, prvenstveno zbog jezičkih barijera jer je literatura tih slikara na mađarskom i nemačkom jeziku

a izvori na latinskom. Ja nisam mogla da izdržim da to ne istražim, i kada sam pri-stupila tom sveobuhvatnom poslu otkri-la sam značajno barokno slikarsko nasle-đe u rimokatoličkim crkvama širom Voj-vodine. Istraživajući slike i literaturu, doš-la sam do četiri imena slikara koji su se iz-dvojili svojim stilom i po broju slika a to su Sebastijan Štetner slikar iz Budima, Mati-jas Harniš Čeh koji je jedan svoj deo živo-ta proveo u Somboru i Kaloči a preminuo u Vukovaru, Ferenc Falkoner takođe bu-dimski slikar i za kraj Matija Šeravić ili Že-ravić, budimski slikar hrvatskog porekla. Do sada sam organizovala izložbe za prva tri pomenuta slikara u našem gradu ali i u Mađarskoj i Hrvatskoj a planiram da i bo-gati opus Žeravića predstavim javnosti.“

U toku dosadašnjeg rada, najve-ći fokus bio je na delima slikara iz Budima Franca Ksavijera Falkone-ra i Sebastijana Štetnera . Koliko je vama bilo teško da tokom istraživa-nja odredite koje su njihove slike?

„Vidite, njih je teško bilo kopirati jer su se u crkvi oslanjali samo na najkvalitetni-ja dela, tako da sam pred sobom imala is-ključivo originale. Istraživanje dela Feren-ca Falkonera je zapravo započela gospođa Mirjana Repanić Braun iz Zagreba, koja je izuzetno temeljno obradila Falkonerovo nasleđe u Slavoniji. Istovremeno sam se i ja bavila njegovim nasleđem i nisam po-znavala rad koleginice Repanić Braun niti sam imala njenu publikaciju, iako sam to-kom 2008. godine restaurirala Falkone-rovu sliku svetoga Franje. Te godine sam shvatila da je neophodno da se više ba-vim njegovim radom i da više istražujem o njemu. Ubrzo je sve došlo na svoje, tokom moje posete Baji u Mađarskoj gde sam bila u Franjevačkom samostanu na stručnoj ek-surziji i tamo sam pronašla i identifikova-la najlepša dela Falkonera. Tokom nared-nih godina sam tražila priliku da izvedem restauraciju svih njegovih slika koje su mi bile dostupne i to sam uspela tokom 2017. i 2018. godine. Trebalo je mnogo vremena i za restauraciju i za prikupljanje novčanih sredstava jer iako sam ja besplatno restau-rirala slike, morali smo da platimo prevoz, osiguranje i publikacije.“

Kruna vašeg rada jeste i niz izložbi koje su organizovane ne samo u Subotici već i u Osijeku, Baji i najznačajnija izložba u Bu-dimpešti u budimskom dvorcu. Kako ste vi to sve doživeli?

„Ja sam u budimskom dvorcu izlagala dva puta, tako da je osećaj sjajan. Krajem 2013. a potom i 2014. godine predstavila sam restaurirana dela Sebastijana Štetne-ra, a zatim sam i prethodne godine izlaga-la sa delima Falkonera. Kada već govori-mo o Štetneru, ne poznajemo mnogo nje-govih dela, jer je on jedna ranija generaci-ja koja se nije potpisivala na svojim slika-ma. Zanimljivo je da sam pre mesec dana sasvim slučajno otkrila još jedno njegovo delo u Sekešfehervaru, i sada ukupno po-znajemo petnaest njegovih dela, što je jako malo. Sa druge strane broj Falkonerovih dela je znatno veći i njegov umetnički opus je samim tim i bogatiji.“

Kako vi identifikujete slikara prema sli-ci? Koji su to parametri, detalji koji obele-žavaju rad jednog umetnika?

„Prvenstveno određujemo prema sli-karskom stilu, a pored toga tehnika slika-ra nam govori puno toga. Stilovi ponekad mogu biti veoma slični ali zato tehnika u vidu platna, podloge, boja, debljine slojeva boje nas upućuje na to da precizno odredi-mo ko stoji iza tog dela. Najsigurnija po-tvrda su arhivski zapisi. Nažalost, najče-šće je jako malo arhivskih zapisa, ali smo u Subotici imali dosta sreće sa na primer Štetnerovim zapisima i upravo je naš grad

dao ključ u otkrivanju njegovih dela.“Najbolja nagrada za vaš rad jeste i pri-

znanje za najboljeg muzejskog stručnjaka Srbije za 2018. godinu. Kako ste vi dožive-li tu nagradu?

„Ja sambila veoma ushićena kada sam primala nagradu, a taj osećaj me i danas drži. Nikada ranije u svojoj karijeri nisam dobila nijednu nagradu, i ovo priznanje mi je izuzetno značajno jer dolazi iz Beo-grada. Mene više poznaju recimo u ovom krugu našeg regiona i u Mađarskoj jer sam dosta radovala publikovala na mađarskom jeziku, ali mi je zaista drago da je moj rad prepoznat i u zemlji u kojoj živim i radim i to je za mene veliki podstrek za dalji po-sao. Tu nagradu mogu dobiti samo člano-vi ICOM na predlog stručnjaka, i ove godi-ne sam ja bila predložena od strane moje drage koleginice Danijele Korolije Crkve-njakov iz Galerije Matice sprske, za šta sam joj večno zahvalna.“

Pred Žužanom Korhec Pap je veliki po-sao skupljanja i restauriranja dela Matije Žeravića (Šeravića), najplodonosnijeg cr-kvenog slikara iz doba baroka. U planu je da se izložba otvori 2021. godine u Grad-skom muzeju u Subotici na dan 250. go-dišnjice od smrti ovog budimskog slikara.

Bojan Nikolić

kultura 23Broj 13213. septembar 2019.

Imam dve duše: znam to. I da li sam lažov? Kakav je to samo osećaj iskon-ske ekstaze kada me pogleda tim sreć-nim očima. Da li je i to laž?

Gustav Klimt ju je prvi poljubio. Gu-stav Maler se zaljubio u nju na prvi po-gled i zaprosio je samo nekoliko nedelja nakon što ju je upoznao. Valter Gropijus, jedan od osnivača Bauahusa, izgubio je glavu za njom. Pesnik i pisac Franc Ver-fel opisao ju je kao jednu od najčarob-nijih žena na svetu. Ko je bila ta žena pred ko-jom su klečali ovi slav-ni muškarci?

Dok odrasta u Beču s kraja XIX veka, mlada i lepa Alma Šindler žudi da osta-vi svoj pečat u svetu umetnosti i spre-mna je da se žrtvuje da bi ostvarila svoj san. Kada se beznadežno zaljubi u veli-kog kompozitora Gustava Malera, on će joj postaviti samo jedan uslov: da odu-stane od muzike. Rastrzana između lju-bavi prema muzici i osećanja prema Gu-stavu, Alma mora da odluči da li će osta-ti verna sebi ili će sve napustiti zarad ljubavi.

Mi i Vulkan izdavaštvo nagrađujemo verne čitaoce

Svake nedelje predstavićemo po jednu aktuelnu knjigu Vulkan izdavaštva i nakon izvlačenja nagradićemo po dva sretna dobitnika

knjigom na poklon. Popunjen kupon sa fiskalnim računom prosledite Redakciji do srede u 13 časova.

Ime i prezime: ____________________________Adresa:____________________________Kontakt telefon:______________

Izvučeni prošlonedeljni

dobitnici knjige „Zvezde su bile za

nas”Aleksandra Grdeljević

Lana Mališanovićt

Meri Šarat

ALMIN PRVI POLJUBAC

U Narodnom muzeju Srbije, subotičkoj restauratorki, konzervatorki i muzejskom savetniku dodeljena stručna nagrada za 2018. godinu

Žužani Korhec Pap nagrada muzejskog stručnjaka Srbije

NOVEreklame24 Broj 13213. septembar 2019.

HOTEL CENTAR No1

• NAJVIŠI NIVO USLUGE, 4 ZVEZDE, UZ PRELEP POGLED NA TRG REPUBLIKE U BEOGRADU!

Garni Hotel Centar No. 1 nalazi se u Kolarčevoj ulici u Beogradu, u bivšoj zgradi Jugoeksporta, a počeo je sa radom 26.07.2019. godine.

Jedna od najlepših zgrada u Beogradu, izgrađena davne 1923. godine po projektu najpoznatijeg češkog arhitekte tog vremena Matije Bleha, a od 1947. bila je vlasništvo Jugoeksporta. Nakon kupovine zgrade 2016. godine, IM Matijević je uz investiciju od gotovo 15 miliona eura, reprezentativnu građevinu u duhu akademizma, rekonstruisa-la i pretvorila u luksuzni hotel sa 4 zvezdice. Fasada je ostala nepromenjena u odnosu na prvobitni izgled, pa i dalje predstavlja kulturno dobro grada Beograda.

Hotel raspolaže sa 68 moderno opremljenih soba i apartmana, prilagođenih gostima i turistima koji očekuju najviši nivo usluge. Svaka soba i apartman su moderno dizajni-rani, a uz komfor krasi ih i fantastičan pogled na Trg Republike.

NOVE reklame 25Broj 13213. septembar 2019.

NOVEsport26 Broj 13213. septembar 2019.

063/12-50-265

U Subotici je zaklju-

čeno 26. izdanje Me-

morijalnog fudbal-

skog turnira „Ste-

van Vilotić Ćele”, na-

menjenog selekcija-

ma do 19 godina. Uz

domaćina, Srbiju,

na Memorijalu koji

čuva sećanje na čika

Ćeleta, izuzetnog tre-

nera mlađih katego-

rija, ali i na idejnog

tvorca turnira Ivicu

Kajdočija, nastupi-

le su izabrane repre-

zentacije Mađarske,

Izraela i Crne Gore.

Prvo mesto osvojila je Srbi-ja koja je Memorijal završila bez poraza. Savladali su Orlići prvo Izrael sa 3:0, potom odigrali ne-rešeno protiv Mađarske 3:3, a u trećem kolu su bili bolji od Crne Gore sa 2:0. Na drugom mestu bila je Mađarska, sa pobedom i dva remija, treći je Izrael sa dva remija i porazom, dok je Crna Gora osvojila četvrto mestu uz jedan remi i dva poraza.

Nakon susreta poslednjeg kola održana je i ceremonija sve-čanog zatvaranja i uručenja tro-feja. Najbolji Golman je Novak Mićović, čuvar mreže Srbije, prvi strelac je takođe iz pobed-ničke selekcije, Milutin Vido-savljević sa tri postignuta gola. Najbolji igrač turnira je Lazar Pavlović (Srbija), a najtalento-vaniji igrač domaće selekcije je Strahinja Eraković. Niz na-grada za Srbiju nastavio je Ivan Jević, najbolji selektor 26. Me-morijala „Stevan Vilotić Ćele”. Fer-plej priznanje koje nosi ime po idejnom tvorcu pripalo je se-lekciji Izraela.

Selektor Ivan Jević imao je

razloga za zadovoljstvo, Srbija je osvojila prvo mesto na 26. Me-morijalu „Stevan Vilotić Ćele”, a domaća reprezentacija je osvoji-la i niz pojedinačnih priznanja.

– Odigrali smo kvalitetan tur-nir, na visokom nivou, ali treba znati da je ovo zahtevan turnir, nije bilo lako igrati tri meča u šest dana. Najbitnije je, pre sve-ga, da se spremimo za kvalifi-kacije, slede nam mečevi pro-tiv Rumunije, Litvanije i Špani-je. Žao mi je samo što sa nama

nije bio Fića Stevanović, da bude sa nama deset dana, značilo bi nam, uigrao bi se, a na njega oz-biljno računamo. Hvala momci-ma na profesionalnom ponaša-nju, a mislim da Srbija treba da bude zadovoljna. Bilo je dobrih stvari, ali i nekih koje mogu da budu bolje – ističe Jević.

U reprezentaciji Srbije bilo je najmanje promena tokom turnira.

– Želeli smo da vidimo sa čime ćemo da počnemo kvalifikacije,

Završeno 26. izdanje Memorijalnog turnira „Stevan Vilotić Ćele”

Srpskim Orlićima pobednički trofej

Reprezentacija Srbije sa trofejom na 26. Memorijalu „Stevan Vilotić Ćele”

Najbolji pojedinci Strahinja Eraković, Novak Mićović, Lazar Pavlović, Milutin Vidosavljević

NOVE 27Broj 13213. septembar 2019. sport

da što više uigramo tim i da se pripremimo za ono što nam sledi.

Uz trofeje iz Subotice se nose i lepi utisci.

– U Subotici sam odigrao ne-koliko utakmica, ali nisam bora-vio duže. Sada smo tu bili deset dana i mogu da se zahvalim To-mislavu Karadžiću da se oseća-mo predivno u hotelu „Forum”,

svima u organizaciji. Prijatni su, gostoprimivi, a i ovi momci su osetili tu toplinu, pa su u Su-botici bili kao kod kuće. Mislim da smo i mi to opravdali pona-šanjem, odnosom prema dresu, a satisfakcija je osvojen trofej.

Strahinja Eraković, primio je priznanje kao najtalentovaniji igrač turnira.

– Drago mi je što smo pokazali

da smo najbolja selekcija na tur-niru. Ovo je samo jedan korak ka kvalifikacijama i onome što je najbitnije. Kvalifikacije igra-mo u Srbiji, želja je da prođemo prvi krug i da se potom plasira-mo i na Prvenstvo Evrope. Imali smo u Subotici dobre utakmice, dobre rivale, čestitke svim eki-pama, a mislim da smo zaslužili prvo mesto.

Ne zaboravljaju prijatelja

Idejni tvorac Memorijala „Stevan Vilotić Ćele” bio je sportski novinar Ivica Kajdoči koji je sve do svoje smrti bio „alfa i ome-ga” poznatog turnira na severu Bačke.

Iako čika Ivica više nije sa nama, nije zaboravljen, a kako i bi, kada je bio pravi sportski radnik, dobar novinar, a pre svega iskreni prijatelj. Takvi ljudi se ne zaboravljaju, žive večno u seća-njima svih nas koji smo sa čika Ivicom proveli bar koji minut... A proveli smo i više.

Zato je i tokom turnira delegacija u kojoj su bili Svetlana Vučić Vilotić, Dragoslav Vučić, Dejan Vuković, Rade Rudić, Mirjana Novković i Nikola Stantić, obišla grob Ivi-ce Kajdočija, te da mu se i na ovaj način zahvalni na plemenitoj ideji čuvanja sećanja na Stevana Vilotića, ali i na svakom do-brom savetu, prijateljskom gestu...

Prijem u Gradskoj kućiPredstavnici Fudbalskog saveza Srbije, familije Vučić-Vilotić, te predstavnici reprezentacija koje

nastupaju na Memorijalu bili su u ponedeljak gosti u Gradskoj kući u Subotici. Njih je primio Ne-manja Simović, član Gradskog veća Subotice zadužen za sport i omladinu. Tom prilikom se Simo-vić zahvalio porodici Stevana Vilotića na upornosti da turnir i dalje traje, Fudbalskom savezu Srbije koji je prepoznao u Subotici dobrog partnera, ali i svima onima koji svojim radom doprinose da tur-nir traje već više od četvrt veka.

– Dobro došli u Subotici, grad sportova. Imamo 148 klubova registrovanih u Sportskom save-zu, a oni postižu zapažene rezultate, tako da sa ponosom možemo reći da imamo članove u Super ili Prvoj ligi u gotovo svim sportovima. Možemo se pohvaliti i sa brojnim medaljama sa najvećih takmičenja, a ponosni smo i na mlade sportiste koji već krče put ka visinama, pa i prema nared-noj Olimpijadi. Istovremeno, urađeno je mnogo na poboljšanju sportske infrastrukture u Subotici, a posebno se to vidi na Gradskom stadionu. Tamo su urađeni reflektori, potom je zamenjena kom-pletna travnata podloga sa drenažnom, kao i nova atletska staza, a uskoro kreću radovi na rekon-strukciji tribina. Kada sve bude gotovo, neće biti prepreka da se u Subotici igraju evropski meče-vi – naglasio je Simović.

Svetlana Vučić Vilotić istakla je veliku zahvalnost svima koji su pomogli da se ovaj turnir ra-zvije, Fudbalskom savezu Srbije, organizatorima na Severu Bačke, idejnom tvorcu Ivici Kajdočiju, počasnom predsedniku Fudbalskog saveza Srbije Tomislavu Karadžiću i dodala:

– Mogu da se samo zahvalim Subotici koja 26. put podržava Memorijal koji nosi ime moga oca. Drago mi je što ja turnir značajan za mlade fudbalere kojima predstoje kvalifikacije na Evropsko prvenstvo. Bio je pravi užitak posmatrati utakmice naših selekcija, a primetno je da je napravljen značajan korak u poboljšanju infrastrukture u Subotici, Bačkoj Topoli i Senti, na radost naše dece koja se bave sportom.

Trofej kapitenu Srbije Strahinji Erakoviću uručio je Nemanja Simović, član GV Subotice

Svetlana VučićVilotić i Ivan Jević najbolji trener

NOVEsport28 Broj 13213. septembar 2019.

Sportske strane priprema i uređuje Nikola Stantić

Sutjeska – Preporod 2:1

Sutjeska: Gašović, Nikolić (Berklović), Z. Bajić, Drinčić (2), Jakić, Rodić, Lopušina, Andesilić, Osmaj-ić, (Golubović), Peković, M. Bajić, (Mrđenović).

Preporod: Ivšić, Taši, Terzija, Maljković, (P. Gr-bić), Vuković, Miković, Đekanović, (Šipovac), Papdi, Kopanja, Todorović, N. Ždrnja (1).

Proleter (Nj) – Jadran 2:0

Proleter: S. Matković, Bakić, (Pataki), D. Bu-kvić, Stojilović, G .Grbić (1), Dav. Curnović, Malić, (Zagorac), Davidović, Demonjić (1), Tošić, Dondur, (Medaković).

Jadran: Milanović, Zeljić, (Matković), Brezovac, Ni. Mudrinski, Ne. Mudrinski, Radulović, (Balać), M. Stojanović, Žmukić, M. Martinović, (L. Stojanović), Jovanović, Čeke.

Obilić – Napredak 1:2

Obilić: Labus, Đurđev, (S. Vuković), Gavrić, Bo-renović, Barjaktarović, Terzin, Ma. Mijić, (R. Vuko-vić), Ćuk, Đukić, T. Dabevski, Spahić (1).

Napredak: Bagaš, Miladinov, Svilar, Jojkić, B. Buzadžin (1), (Limanović), Savkov (1), Stančić, (D. Buzadžin), Stjepanović, Golub, Neda, Radojković, (Husanović).

Njegoš – Iskra 5:1

Njegoš: Radoman, Nikić, (Vujošević), Savović, Major, Popović, Radovanović, N. Kosović, Kočiš, (Varga), Mrvaljević (2), (Miljanović), Bojović (1), Ma-nojlović (2).

Iskra: Kalinić, L. Vajagić, Pješevac, Jurčuk,

Đaković, Stalević, Komazec, (Petrović), Malacko, D. Vajagić, (Maljik), Gubaš (1), Serdar.

Proleter (RS) – Panonija IM Topola 1:0

Proleter: Mirković, Bajčić, Gotovac, Balević, Ba-lango, Gadžić, Popržen, Maćiženski, Bodonji (1), Neš-ković, Jandrić.

Panonija IMT: Ivanišević, Kočić, Bodiš, Pešut, Polić, (Tokodi), Dragović, Marčetić, Banović, Marti-nović, Vida, (Jovanović), Tutić, (Banjeglav).

Đurđin – Sloga 0:0Đurđin: Sarić, Horvatski, Peić T, Majlat, Polovi-

na, Predojević, (I.Bilbija), Jeknić, Balać, Skendero-vić, (Dulić), N. Stantić, Vidaković, (Abadžić).

Sloga: J. Radić, Šćepanović, Tanackov, Savić, Martinović, Novaković, (D. Bauk), Banov, (Gan), Ra-ičević, N. Bauk, Višnjić, (Terzin), Živanović.

Srbobran – Radnički 1905 5:1Srbobran: Babin, (Jorgić), Grujić, Vidaković,

Kenji, Ogrizović, Perendić, Tešanović (1), (Ilić) (1), Pejović, Jovanović (3), Radojković, (Mudrinski), Petrović.

Radnički 1905: Rakić, Jovanović, Todorić, Ja-njić, Tonković, Đurić, Lazarević, (Lazić), Kekezović (1), Rajić, Mi. Marinković, Ml. Marinković.

Obilić (Z) – Senta 0:2Obilić: Vučetić, Sivčević, Bukvić, Topali, Dabić,

Stojanović, Polovina, (Knežević), Tošić, (Kobilarov), Marčetić, V. Živojnov, (Milovac), Kalajdžija.

Senta: Tomašev, Đere, Pavlov, Bajtaji, Đeri, Fe-kete, Dražić (1), (Božović), Božić, (Vuletić) (1), Šarke-zi, Korać, Đuza.

Bikovo – Vinogradar 2:1

Bikovo: Kuktin, Miković, Rožnai, Bašić Palković, Simetić, Pančić, Perišić, Zadro, Štrbac (1) (Vlahović), Andrašić (1) (Stanik), Karajčić (Zubelić).

Vinogradar: Malbašić, Mi-lić P. (Aladžić), Vorgić, Vujatović, Varga, Nagel (Engi), Drobina (Te-mešvari), Vujačić, Petković, Vu-jić, Milić N. (1).

Elektrovojvodina – Udarnik Višnjevac 6:0

Elektrovojvodina: Zarić, Štefković, Kurušić, Matić, Orlo-vac, Babičković (1), Kujundžić, Uzelac (1) (Purković), Pletikosić (1) (Subašić), Guberinić (2) (Ško-ro) (1), Lazić.

Udarnik Višnjevac: Seku-lić, Tot (Knežević R.), Rađenović, Stanić, Đorđević (Radonjić), Ba-čić, Petričević, Kuktin, Kozoš (Pa-nić), Medić, Sovilj.

Lokomotiva – OFK Mala Bosna 2015 2:0

Lokomotiva: Popović,

Marunić, Stipančević, Gulišija, Građin, Nosković, Čuso (Đukano-vić), Lukić (1), Janjić, Marki (Bo-rović), Grabovac (1).

OFK Mala Bosna 2015: Francišković, Kričković, Šarčević Dan., Šarčević Dr., Mijić, Stantić, Sarić D., Jurić, Vojnić Tunić, Se-lak, Sarić N.

Hajduk – Žednik 2:1

Hajduk: Toldi, Kovačević, Ču-kvas, Vujović, Šafranj, Mrvalje-vić, Sinobad (Golubović), Polja-ković (Rapoti), Katić B. (1) (Koso-vić), Katić Z. (1), Petrić.

Žednik: Jakovčević, Leden-ski (Vojnić Zelić), Bašić, Skende-rović, Vuković, Majlat, Lakić (1), Biro (Besedeš), Rankov, Tešić, Kokić.

Solid – Čantavir 5:1

Solid: Spasovski, Božović (Da-mjanović), Srdanov (1), Bracano-vić, Čučković, Vukasović, Ma-ravić (Malagurski), Žoldoš, Ja-njatović (1), Žarković (3), Suplić (Vidaković).

Čantavir: Pešti, Kozma, Bo-žić, Vituška, Sabo A., Sabo F., Ke-čenović, Feldi (Barna), Kelemen Č. (Op), Bakurek (1), Sedlar.

Područna fudbalska liga, 4. kolo Gradska fudbalska liga, 3. kolo

Pobeda Spartaka u prijateljskom meču

Ubedljivi pred LučaneU superligaškoj pauzi zbog obaveza reprezentativnih selekcija pr-

votimci Fudbalskog kluba Spartak Ždrepčeva krv odigrali su prija-teljsku utakmicu protiv takmaca iz domaće elite, ekipe Proletera iz Novog Sada, i zabeležili ubedljivu pobedu od 4:0 (2:0).

Spartak je nastupio u nešto izmenjenom sastavu, ali to nije spre-čilo Golubove da odigraju dobar duel protiv slično „poslaganih” No-vosađana. Domaći su poveli rano, već u 12. minutu, a gol za 1:0 delo je defanzivca Tekijaškog. Nastavljeni su naleti Spartaka, a u 33. mi-nutu bilo je 2:0, gol je postigao Šormaz. I u drugom delu igre više se igralo pred golom Proletera čiju mrežu trese i Marčić, u 58. minu-tu je pogodio sa distance. Tražili su gosti put do bar počasnog pogot-ka, ali nisu nikako uspevali da povežu linije time, pa je Spartak i da-lje opasno napadao. Ređale su se prilike, a jednu od njih koristi Baić u 75. minutu.

Tek je u poslednjih petnaestak minuta gostujući tim zaigrao bo-lje, ali ni inicijativa u završnici im nije bila dovoljna za bar jedan pogodak.

Spartak ŽK: Dokić, Cucin, Otašević, Tekijaški, Milošević, Vidaković, Jamamoto, Filipe, , Mladenović, Denković, Šor-maz. Igrali su još: Dubljanić, Ivančević, Milutinović, Marčić, Jočić, Urošević, Tufegdžić, Gojkov, Tripković, Srećković, Baić.

Proleter: Petrić, Andrejević, Jablan, Tanasin, Kovačević, B.Jovanović, Radinović, Čolović, Rušević, Novaković. Igra-li su još: Elesin, Šćepanović, Balabanović, Pantić, S. Jovano-vić, Pejić, Mitrović, Mirosavljev, Marjanović.

Super liga nastavlja se predstojećeg vikenda, a Spartaku sledi go-stovanje u Lučanima, ekipi Mladosti.

Gol za 4:0 postiže Mihajlo Baić (br 28)

Srpska fudbalska liga, grupa „Vojvodina”

Manojlović za preokretU četvrtom kolu Srpske lige, grupa „Vojvodina”, trećem pred do-

maćim navijačima, fudbaleri Bačke 1901 su stigli do treće ovosezon-ske pobede. Sa 2:1 (1:1) savladali su Radnički iz Sremske Mitrovice, i to nakon preokreta.

Bačka je bila bolji rival početkom meča, uz inicijativu, šanse, ali ne i golove. Ističu se šanse Rajkovače i Lučića, ali je iz oba due-la kao pobednik izašao golman Trnić. I sredinom poluvremena bilo je identično, a tada su priliku imali Anđić i Nosković, ali prome-ne rezultata nije bilo. Do promene je došlo u 40. minutu kada su go-sti pogotkom okončali prvu pravu priliku, pogodio je Perović. Bila je to dovoljna opomena za crveno-bele pa je tek minut kasnije Lučić poravnao.

Pokušali su gosti da u dru-gom poluvr-meenu stignu do gola. Agil-nija igra košta-la ih je crvenog kartona Kova-čevića, a bilo je sve jasni-je da će pobe-di biti bliži do-maćini. Prvu pravu priliku u drugom delu Bačka je ima-la u 65. minu-tu, posle lepe kombinacije sa Lučićem Mi-lić dolazi do pri-like, a potom je u šansi bio i Bjedov. Sve je došlo na svoje mesto u 69. minutu kada tri boda Bačkoj golom donosi Miloš Manojlović, nakon prekida i kornera Milića.

Bačka 1901: Studen, Bjedov, Anđić, Lučić (od 88. Lu-kić), Vujošević, Manojlović, Masalušić, Nosković (od 88. Nenadović), Glišović, Milić (od 76. Stanković), Rajkovača.

Radnički: Trnić (od 46. Čupić), Kočijašević, Tomac, Kova-čević, Nikolić, Pejović, Perović, Herceg, Milošević (od 46. Jovičić), Ivanović, Buzdum (od 59. Janković).

Sledi gostovanje u Somboru, ekipi Radnićkog.

Miloš Manojlović (sa loptom)

Vojvođanska fudbalska liga, grupa „Sever“

Favoriti iz senke

Iza fudbalera Tavankuta je još jedna dobra utakmica, a ovoga puta je i povećan bodov-ni saldo. Na gostovanju u Bač-kom Gradištu odigrali su ne-revšeno protiv Vojvodine – 0:0 i potvrdili da su i dalje favoriti iz senke za visok plasman.

Domaći su u prvom poluvre-menu imali dve-tri polu-pri-like, nakon grešaka Tavanku-ta, ali je brzo gostujući tim po-stao ravnopravan takmac. Iz takve igre stvorila se i lepa šan-sa, Dario Vojnić sa 25 metara „tuče” za malo pored gola.

Drugi deo igre doneo je bolju igru Tavankućana, ali bez pra-ve prilike za gol, da bi na kra-ju u šansi bili i domaći, ju 83. minutu, ali promene rezultata nije bilo.

Tavankut: Gabrić, I. Sken-derović, Kuktin, Poljako-vić, Oblaković, Pejić Tu-kuljac, Spremo, Vizin (61. Tumbas), Godar (73. Pau-nović), Gnjatović, Vojnić.

U nedelju, 15. marta, od 16 sati, u Tavankut stiže ekipe OFK Vrbasa.

NOVE sport 29Broj 13213. septembar 2019.

Sinoć, u četvrtak, 12. septembra, Ženski fud-balski klub Spartak je odigrao prvi meč šesnae-stine finala Lige šampio-na. Golubice su na Grad-skom stadionu u Subo-tici ugostile ekipu prva-ka Španije, Atletiko iz Madrida, ali zbog ter-mina zaključenja novina nismo u mogućnosti da vam donesemo izveštaj sa meča.

Pred meč je održana konferencija za štampu na kojoj se moglo čuti šta Golubice čeka u evrop-skoj eliti, ali i kakve sve uspehe beleži ŽFK Spar-tak, odnosno sa ka-kvim se sve problemima susreće.

– Sama činjenica da smo na žrebu dobili izu-zetno jakog rivala budi želju da prikažemo do-bru igru i ostvarimo do-bar rezultat. Ovaj grad to zaslužuje i mi ćemo dati sve od sebe da pu-bllika uživa u dobroj utakmici. Samo ime Atletiko Madrid sve go-vori. Imamo šansu da pokušamo da se nadigravamo sa njima, oni su favoriti, ali mi smo ekipa koja zna da iznenadi. Potrudićemo se

da se predstavimo u dobrom sve-tlu, da prikažemo vrhunsku igru i kvalitet koji posedujemo i po-tvrdimo zašto smo dugi niz godi-na najbolja ekipa u našoj državi – istakla je Violeta Slović, kapiten Spartaka pred prvi meč.

Iz ŽFK Spartak su istakli veliku zahvalnost na podrš-ci koju dobijaju od lokalne samouprave, a Zoran Ar-sić, predsednik ŽFK Spar-tak zahvalio se gradonačel-niku Bogdanu Labanu i Nemanji Simoviću, čla-nu Gradskog veća Suboti-ce za sport i omladinu, ali i podsetio na nejednak tre-tman na nivou Srbije kada je u pitanju ženski fudbal, poredeći plasman FK Cr-vena zvezda u Ligu šampi-ona i ŽFK Spartak u Ligu šampiona.

Kako je istakao Ne-manja Simović, član GV Subotice, celokupan rad ŽFK Spartak je za svaku pohvalu:

– Za pohvalu je i to što su i mlađe kategorije Spar-taka ostvarile odlične re-zultate, gde su kadetkinje prvakinje Srbije što znači da je to lepa perspektiva i dobra budućnost. Nije lako, kada ste godinama domi-nantni, osvajate sve, posto-

je oni koji žele da vas zaustave i da preuzmu, ali rukovodstvo i igračice Spartaka odolevaju već godinama i ovo što su ostvarili je za ponos.

Revanš susret je u Španiji, u Madridu, 26. septembra.

Sve je spremo za sportsko-re-kreativnu manifestaciju „Dan pe-šačenja”. Biće održana na nivou cele Srbije, u subotu, 14. septem-bra, a organizuju je planinarski klubovi Srbije pod pokrovitelj-stvom Planinarskog saveza Srbi-je, Ministarstva omladine i spor-ta i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

U akciju je uključen i Plani-narski klub Spartak, a kako isti-ču subotički planinari, cilj mani-festacije je podsticanje zdravih životnih navika, ukazivanje na značaj kretanja za unapređenja zdravlja i radne sposobnosti, so-cijalizacija i razvoj turističkih po-tencijala kroz uređenje i eksplo-ataciju uređenih pešačkih pute-va u Srbiji.

PK Spartak će pešačenje orga-nizovati na četiri lokacije, a ne-ophodno je da se zainteresovani građani prijave kod vodiča grupa (obrazac za prijavljivanje nalazi se na facebook stranici Planinar-skog kluba Spartak. Prva staza je relacija Subotica – Majdan – Su-botica (okupljanje u 8,45 ispred Hale sportova, start u 9 sati, vo-dič Iso Planić 065/809-40-65), druga staza je relacija Palić – Tresetište – Palić (okupljanje u 8,45 ispred OŠ „Miroslav Antić”, start u 9 sati, vodič Feliks Kri-vošija 063/767-04-79), treća je oko Zobnatičkog jezera (okuplja-nje ispred Poljoprivredne škole

u 8,45, start u 9 sati, vodič Pa-ula Štraka 069/200-72-17), a četvrta je u Horgošu (okupljanje kod OŠ „Karas Karolina” u 8,45, start je u 9 sati, vodič Norbert Abraham

063/558-402).– Manifestaciju na više dese-

tina lokacija realizuju planinar-ski klubovi i društva, a ove godi-ne će biti održana na čak 75 lo-kacija. Pozivam Subotičane da nam se pridruže, da se podseti-mo koliko je naše zdravlje važ-no, i da nam dođu sa osmehom na licu. Zato je i važno da se okupimo i ukažemo na važnost pešačenja za zdravlje, socijali-zaciju... ono ima višetruki zna-čaj. Značajna je akcija i za pro-movisanje prirode. Planinarski savez Srbije i planinarski klubo-vi obeležili su više od 7.000 ki-lometara staza i pomažemo tu-rističu promociju naše zemlje – istakao je Iso Planić, predsed-nik Planinarskog saveza Srbije i pozvao se sugrađane da se pri-ključe akciji i dodao:

– Akcija je besplatna, prijave su i na licu mesta, jer želimo da evidentiramo one koji su svojim učešćem doprineli manifesta-ciji. Potrebno je poneti mali ra-nac, vodu, razgaženu obuću, da ne bude žuljeva, zaštitu od kiše, mada je najavljeno lepo vre-me, i dobro raspoloženje. Akci-ja je podržana i od Ministarstva

prosvete i očekujemo učešće đaka. Nije potrebno ni prepeša-čiti celu stazu, ko se zasiti sta-ze, može se vratiti nazad, smi-sao je kretati se i uočiti kako je lepo družiti se, upoznati okruže-nje našeg grada...

Kako je istakao Planić, Plani-narski klub Spartak ovakva peša-čenja organizuje svake nedelje i ona su sve posećenija. To je zdra-va aktivnost, ne zahteva posebna ulaganje, a svako od nas ima dva „lekara”, levu i desnu nogu.

Informacije se mogu dobiti i putem mejla suplaninari@gma-il.com.

Prvotimke ŽFK Spartak odigrale su sinoć prvi meč protiv Atletika

Sledi revanš u Španiji

U pripremi je sportsko-rekreativna manifestacija

U subotu Dan pešačenja

Super liga Srbije u ženskom fudbalu

Poluvreme dobro, poluvreme loše

U dva različita poluvremena Ženski fudbalski klub Spartak je došao do nove superligaške pobede. Sa 7:1 (7:0) savladana je ekipa Zemuna. Golubice su bile odlične u prvom delu igre, kada su i postigle čak sedam golova, dok je izostala prava igra u nastavku meča.

Spartak je poveo već u prvom minutu. Bila je to lepa akcija po le-voj strani i još lepši gol Tijane Filipović. Usledila su dva brza pogot-ka Kajle Adamek u 16. i 19. minutu, a ista igračica je kompletirala het-trik u 36. minutu. Do isteka prvog dela igre još jedan gol postigla je Fi-lipovićeva, a u listu strlaca se upisuje i internacionalni duet Molly Fi-edler i Taylor Porter.

U drugom poluvremenu fudbalerke Zemuna preko Mine Čavić postižu gol u 51. minutu, a vrlo brzo je bilo jasno da gol nije slučajan, nego da su gošće iskoristile probleme u igri Spartak koji je imao jalo-vu inicijativu.

Spartak: Kostić, Vajda, Slović, Frajtović, Fiedler (46. Den-da), Filipović, Williams (74. Ćirić), Porter (46. Stupar), Pavlo-vić, Tanasković.

Prva liga Srbije za fudbalerke

Nedostojalo iskustvaU prvom meču Prve lige Srbije za žene mladi tm Spartaka poražen je

od TSC Kanjiže sa 0:4 (0:2).Nedostajalo je iskustva u timu Spartaka, a to se najbolje videlo po igri

odbrane. Iskoristila je to Betina Balaž sa tri gola, pogodak je dodala i Milana Knežević, a pobeda gošći bi bila i ubedljivija da na golu Spar-taka nije bilo raspoložene Anđele Trkulja.

Liga Srbije za kadete

Bez sreće i bez bodaU nastavku Lige Srbije za mlađe kategorije fudbaleri Spartak

Ždrepčeve krvi poraženi su u zanimljivom meču od Čukaričkog sa 3:4 (1:3), a ostaje utisak da im je nedostajalo malo sreće da dođu do boda.

Gosti su do prednosti stigli već u 2. minutu, posle pogotka Spa-sojevića. Usledilo je poravnanje, u 13. minutu je pogodio Hristić. Ipak, prvi deo igre dobio je Čukarički, zahvaljujući golovima Grgića u 23. i 31. minutu.

Na velikih 4:1 povisio je Goljanin u 61. minutu. Iako se tada čini-lo da je prednost nedostižna, mladi igrači Spartaka su umalo poka-zali drugačije. Hristić ponovo pogađa u 62. minutu, gol je u 67. do-dao Miodragović, pa je Golubovima ostalo više od dvadeset minu-ta da dođu do gola.

Spartak: Dulić, Rac (Hasičić), Miodragović, Vrbljanac, Mi-hajlovski (Terzić), Đekić, Žurkić, Arsović, Hrstić, Dimko-vić, Erdelj (Kopunović).

Počinje nova sezona u Super ligi za stonotenisere

Gostovanje BanatuPredstojećeg vikenda počinje

nova sezona u Super ligi Srbije za stonotenisere. I ove sezone će Su-botica imati ekipu u domaćoj eli-ti, Spartak-Infostud, a prvi okr-šaj u novom ciklusu imaju pred-stojećeg vikenda kada u okviru prvog kola gostuju Banatu.

Subotičani su prošle sezo-ne završili u plej-ofu, odnosno među četiri najbolje ekipe Srbi-je, a ideja je da se takav plasman ostvari i ove godine.

U okviru dočeka nove sezo-ne u Spartaku su radili na pri-premama i podizanju forme, a u okviru toga je bio i niz tur-nira. Poslednji je održan u Kiš-kunmajši u Mađarskoj, a prvo mesto u seniorskoj konkurenci-ji, u ekipnom takmičenju, osvo-jili su prvotimci Spartaka Ste-fan Kostadinović i Robert Takarič.

Kostadinović i Takarič

Polufinale Kupa na teritoriji GFS

Mečevi u sredu

U sredu, 18. septembra, na programu su mečevi po-lufinala Kupa na teritoriji Gradskog fudbalskog saveza Subotice.

U Novom Žednik igra-ju Preporod i Elektrovojvo-dina, a u Bačkom Dušanovu Hajduk i Žednik. Utakmice počinju u 16 sati.

NOVEsport30 Broj 13213. septembar 2019.

Subotica ove godine nije ima-la košarkaša na Svetskom prven-stvu u košarci u Kini, ali jeste na Prvenstvu Evro-pe za juniore u basketu 3x3, u Tbilisiju, u Gru-ziji. Dušan Si-mjanovski je bio u timu u ko-jem su igrali još Novak Gole, Luka Šarenac i Ranko Kumo-vić, a kao trener ih je predvodio Marko Ždero.

Juniori Srbije su odigrali svo-je dve utakmice u okviru grupe D, i ostvarili obe pobede protiv svojih rivala. Prvi meč je Srbija odigrala protiv od-govarajuće selekcije Rumunije, i slavila rezultatom 16:13. Slede-ći meč dana Srbija je odigrala sa samo trojicom igrača, a protiv-nik je bila Italija, koja je do tog trenutka imala takođe pobedu nad Rumunijom, te je meč od-lučivao o prvom mestu u gru-pi. Iako sa trojicom igrača, Srbi-ja je uspela da ubedljivo savlada Italijane rezultatom 21:15, i pri

tome pokaže izuzetno kvalitet-nu igru u ovako specifičnom tre-nutku.Prvo mesto u grupi D re-prezentaciji Srbije donelo je dru-goplasiranu ekipu iz grupe B za rivala – Ukrajinu, na žalost taj meč Srbija je izgubila rezultatom 19:16, pri čemu su naši momci dobili čak 4 tehničke greške (što prouzrokuje za svaku slobodno bacanje), tako da ostaje gorak ukus, ali i pored toga u pitanju je veliki uspeh naših reprezentati-vaca Srbije.

Nacionalni tim juniora pred-vodio je kao kapiten ekipe, naš sjajni Subotičanin Dušan Simja-novski, koji je svojim igrama skrenuo veliku pažnju na sebe, Tokom kratke, ali bogate košar-kaške i basketaške karijere, Du-šan je kroz utakmice napredovao i sazrevao kao igrač, i sigurno ga očekuje svetla budućnost, i veliki uspesi na takmičenjima koja sle-de, posebno jer je drugu godinu za redom najbolji junior iz Srbije na zvaničnoj FIBA rang listi.

Konjički klub Bačka će u ne-delju, 15. septembra, biti doma-ćin sedmog trkačkog dana u sezo-ni. Organizatori su pripremili de-vet kasačkih trka, a početak je za-kazan za 14 sati.

Prva kasačka trka: Audacie-use Lorme (A. Anđal), Datcha du Vivier (J. Gabrić), Anna Milau (M. Pantić), Caline des Landes (N. Vu-kosavljev), Volly de Ranes (M. Pri-šić), Cybelee De Tedd (A. Bogda-nović), Belle Marguerite (V. Pri-bić), druga kasačka trka: Euge-nie du Citrus (G. Matković), Dona (T. Radovanović), Datcha Tur-got (B. Mukić), Etoile de Belfon-ds (J. Ostojić)), Estrella de Launi (V. Pribić), Diva du Tijas (A. Bog-danović), treća kasačka trka: Davor SG (S. Grujić), Ana Rayan (R. Katanić), Avala MN (P. Mate-jić), Baldrick Prav (A. Sokola), Noa (M. Golubović), Danela (M. Oara-čić), Quick Road (T. Radovano-vić), Byron Prav (A. Laslo), Esto-nija (PP. Vrsajkov), Haddington (S. Sič), Eskarne (A. Dimitrijević), četvrta kasačka trka: Fanta-stična (S. Vujković Bukvin), Pale-stina (J. Popin), D’Artagnan Cobra (S. Grujić), Duster (J. Nemet), Si-mon Star (M. Merković), Čarli BL (L. Bajić), Ness Royal (R. Katanić), Dagmar (D. Katanić), Aliz (K. Ko-pas), Marino (B. Kečenović), Be-netton (R. Savčić), peta kasačka

trka, „Kvalifikacije za Prven-stvo Srbije za grla do 3 godi-ne”: Liktor Crown (M. Merko-vić), Ian Janis AT (J. Gabrić), Lola BM (Z. Petrović), Montecatini (B. Mukić), Lili Allen AT (M. Pantić), Maradona Mar (D. Simić), Panter Star (M. Popovicki), Donita Ferm (V. Pribić), Equilan (A. Dimitrije-vić), šesta kasačka trka: Firen-tin (I. Vukov), Arsene Lupin (J. Popin), Idril Sugar (S. Sič), Dream Catcher (V. Pribić), Se-verino (M. Prišić), Hun-garia Oaks (B. Kečeno-vić), Pann Keč (D. Ka-tanić), Emil Zola AT (S. Spiridonović), Cann Le-gacy V (M. Pantić), sed-ma kasačka trka: Jo-sephine (R. Bogdanović), Armani B (D. Katanić), Etta James AT (M. Ora-čić), Pandora (B. Keče-nović), Adria (S. Kečeno-vić), Sara Vaughan AT (J. Gabrić), Tifany V (T. Var-ga), Mona Lobel (L. Ba-lažević), Hector de Sajan (B. Skenderović), Mar-ko (D. Suknović), osma kasačka trka: Elliot (P. Dulić), Jimmy Oaks (P. Knekt), Alfa Varenne (S. Pejić Tukuljac), Lej-la SP (B. Kečenović), Un-cia (M. Tasić), Ramong

Starlight (M. Pantić), Bonaparta (B. Mukić), Vanity Caf (A. Dimitri-jević), deveta kasačka trka: Do-uble Trouble (R. Pavkov), Akaha (J. Popin), Arleta (B. Kečenović), Lira Di Re (D. Katanić), Lili JH (S. Vojnović), Halydar (M. Pantić), Morena Lobel (L. Balažević), Dizel F (L. Bajić), Andover Boy (A. Hor-vatski), Lukas (P. Dulić).

Uspeh subotičkog basketaša na Prvenstvu Evrope

Na kraju peti

Sedmi trkački dan u Subotici

Početak u 14 sati

Dušan Simjanovski (drugi sleva) u 3x3 reprezentaciji Srbije

Nema više dilema oko liga u kojima će igrati košarkaši i košarkašice

Spartak u Drugoj ligiNakon niza loših rezultata prošle sezone košarkaši i košarkaši-

ce Spartaka su sebi „obezbedili” mesto u Drugoj ligi Srbije. Među-tim, tokom leta se pojavila opcija da će zbog loše situacije u nekoli-ko klubova doći do istupanja, tako da će Golubovi i Golubice dobi-ti priliku za popravni.

To se, međutim, nije desilo. Najavljeno istupanje valjevskog Me-talca je izostalo. U dodatnom periodu dobijenom od Saveza u Valje-vu su konsolidovali redove, dobili novu upravu, te rešili da ne istu-pe iz KLS-a.

Što se dama tiče, postojala je u finansijskim problemima su Bor i Loznica, ali i pored toga za ŽKK Spartak nije bilo mesta u doma-ćoj eliti.

Konjičke kasačke trke u Čantaviru

Slavili Grumetti i Alfa Varenne

Proteklog vikenda trkački dan za ljubitelje kasača održan je u Čanta-viru, a centralne trke bile su u okviru dva memorijala.

Grlo Grumetti (A. Anđal), potomak čuvenog italijanskog pastuva Varenne, slavio je u memorijalnoj trci posvećenoj Ištvanu Tot Bagi-ju. Stana Pejić Tukuljac sa grlom Alfa Varenne (unuk pastuva Va-renne) priredila je uzbudljivu završnicu trke posvećenu Dežeu Horva-tu. Vodeća grla Jimmy-Oaks i Imola pretekla je u poslednjim metri-ma trke koristeći skroz spoljnu stranu staze.

Rezultati, prva kasačka trka: Lale Pride (B. Kečenović) 1:23,1, Haddington (S. Sič) 1:24,2, Fan-tastina (S. Vujković Bukvin) 1:24,6, Pan-ter Star (M. Popo-vicki) 1:25,0, druga kasačka trka: Lik-tor Crown (M. Mer-ković) 1:20,4, Lira di Re (J. Vujković Lamić)) 1:20,8, Da-gmar (D. Katanić) 1:21,2, Aliz Cs (K. Kopas) 1:21,5, tre-ća kasačka trka, Memorijal „Hor-vat Deže”: Alfa Va-renne (S. Pejić Tu-kuljac) 1:16,3, Jim-my Oaks (P. Knekt) 1:16,5, Imola (B. Skenderović) 1:16,8, Ramong Starlight (A. Anđal) 1:17,1, četvrta ka-sačka trka: Saphir AT (B. Skenderović) 1:18,3, Arsene Lupin (J. Popin) 1:18,6, Fotta Royal (D. Katanić) 1:19,2, Atena (A. Seke) 1:19,6,

peta kasačka trka, Memorijal „Ištvan Tot Bagi”: Grumetti (A. Anđal) 1:16,2, Rite on Win (D. Katanić) 1:16,6, Nadir Three (M. Merko-vić) 1:16,8, Bonaparta (B. Mukić) 1:17,2.

Grlo Grumetti i vozač Andor Anđal

Velike konjičke kasačke trke u Mađarskoj

Mažiću treće mesto

Najveće konjičke kasačke trke u re-gionu „Maršal Jožef” sa nagradnim fondom od 30.000 evra organizuje hi-podrom „Kinčem park” u Budimpešti. Bio je to centralni okršaj trka proteklog vikenda.

Ovogodišnje izdanje najznačajnije trke imalo je deset kvalitetnih učesnika. Grlo Azimut, gost iz Nemačke, zabele-žio je ponovni trijumf, sa 1:14,4 na dis-tanci od 1. 800 m autostart. Samo jed-nu stotinku iza pobednika našla su se grla Muscle Boy As iz Austrije i Zeal di Girifalco sa Veljkom Mažićem.

Plasman na treće mesto je najbolji Mažićev rezultat u ovoj prestižnoj trci.

Veljko Mažić, vozač i trener štale „Hico” trkač-ki dan upotpunio je sa po-bedom grla Adriana Asti u drugoj trci dana. U nastavku takmičenja sa grlom Uran Lady plasirao se na drugo mesto, treći put zaredom.

Peta trka dana pod nazi-vom „Fekete Laszlo Emle-kverseny” pripala je izuzetnom grlu Longines koje u šesnaest startova ima petnaest pobeda i jedan plasman na dru-go mesto. Poraz joj je nanelo grlo Iago d’Amore u vlasništvu Petra Žuži-ća iz Višnjevca sa Mitjom Slavičem na sulkama. U ovom nadmetanju Iago d’Amore zauzeo je drugo mesto za voza-čem Fazekašem i ostvarili su vremenski

rezultat 1:18,0 na distanci od 1.900 m au-tostart. Plasman na peto mesto pripao je grlu Vakarcs RG, treneru Goranu Zolnajiu i vozaču Erdei Peteru.

Trener i vozač Goran Zolnaji iz Subotice nastupio je u handikap trci „Istis Didie” sa grlom Violetta koje se nalazi u vlasništvu Marka Jozića iz Sombora i osvojio drugo mesto.

Finiš trke – Zeal di Girifalco (broj 9)

NOVE sport 31Broj 13213. septembar 2019.

Pred prepunim tribinama Hale sportova u Subotici održan je pra-vi MMA spektakl – SBC 23 – Reven-ge. Kroz deset borbi prisutni su mo-gli da vide niz zanimljivih i atraktiv-nih poteza, nekoliko bržih pobeda, ali i nekoliko pravih duela za najidr-živije borce. Takođe, veče su začini-le dve borbe za upražnjenje SBC po-jaseve, borba pripadnica lepšeg pola, kao i dve borbe u kojima su nastupi-li takmičari iz Subotice, Nemanja Uverić i Danijel Špoljarić

U brzim i efektnim borbama ističe se pobeda Nemanje „Sledgeham-mer” Kovača. Njegov rival iz Brazi-la Escley „Pezao” de Araujo nije mogao da se suprotstavi brzom i ve-

štom napadu takmičara iz Srbije. Što se borbi dama tiče, ubedljiva je bila Julija Pajić (Crna Gora), protiv Sa-nje Ristić iz Srbije, te je i ona zaslu-žila aplauze.

Pravi MMA maraton odradi-li su Miro Jur-ković (Srbija) i Pedro Pau-lo „Brum” Dos Santos (Brazil). Tri runde donele su beskompromi-snu borbu, upra-vo do poslednjeg atoma snage. U takvom sudaru kvalitetnih bora-ca, sudijskom od-lukom pobeda je pripala domaćeg takmičaru.

U borbi za titu-lu u kategoriji do 66 kilograma pu-blika je aplauzom nagradila takmi-čara Srbije Alek-sandra Miliće-vića. Iako se u pr-

voj rundi činilo da će domaći takmi-čar lako stići do pobede protiv riva-la Jonathas-a „Monstro” Ca-valcantija, usledila je velika bor-ba, ali na kraju i zaslužena pobeda

Milićevića. Titula u kategoriji do 61 kg, u brazilskom duelu, pripala je Werlleson Ribeiru „Galinho” Martinsu. On se pokazao kao spre-mniji i veštiji rival od Joriedsona „Fein” de Souze.

Na kraju, ali ne i najmanje bitno, ostaju domaći takmičari. Danijel Špoljarić je pokazao potencijal, ali je protiv sebe imao daleko iskusnije ri-vala iz Brazila Daglasa „He-Man” Felipea. U prelomnim momentima meča presudilo je upravo to – isku-stvo rivala koji je zasluženo stigao do pobede.

Završna borba večeri donela je okr-šaj Nemanje Uverića i neugodnog brazilca Džonija Karlosa. Uverić je prethodno dobio bitku sa kilogrami-ma, a da je spreman nagovestio je na početku borbe. Uvodni deo prve run-de definitivno je pripao borcu iz Su-botice i činilo se da je pred njim vred-na internacionalna pobeda. Međutim, Brazilac hvata dah, a jedan neugodan udarac bio je dovoljan za prekid.

Navedene, ali i sve ostale borbe, začinjene obilato zvučnim, svetlosnim i vizuelnim efektima zaokružile su za-ista retko viđeni sportski događaj na severu Bačke.

Održan MMA spektakl u Subotici

Deset borbi za pamćenje

Danijel Špoljarić (desno)

Nemanja Uverić

Otkriven spomenik Đuri Stantiću

Za buduće generacijeU subotu, 7. septembra, svečano je otkriven spomenik Đuri Stantiću,

jednom od najpoznatijih subotičkih sportista. Osvajač je zlatne medalje na Međuolimpijskim igrama u Atini 1906. godine, ali i Svetski prvak, višestruki osvajač najvećih atletskih priznanja, rekorder...

– Pre deset godina smo započeli inicijativu, cela naša familija, pre svih moja sestra Mirjana i ja. Sve do sada smo rešavali papire, dozvole, nije bilo lako, ali smo uspeli. Ideja je od početka bila da spomenik Đuri bude baš tu gde je sada (na mestu negadašnjeg vatrogasnog bazena na Beogradskom putu, nekadašnje Golupčije pijace...), na raskrsnici gde gleda prema kući u kojoj je nekada živeo, da ispraća i dočekuje Subotičane i sve putnike namer-nike. Lokalna samouprava nam je izašla u susret sa potrebnim dozvolama i lokacijom, dok je naša familija finansirala izradu i podizanje spomenika. Sada, kada je sve gotovo, „srce mi je na mestu”. Đuro je to sigurno zaslužio zbog svojih brojnih priznanja, a on je sigurno prvi Subotičanin koji je na-šem gradu doneo tako značajne medalje – istakla je Nada Kozarić, rođe-na Stantić.

Spomenik je izradio vajar Franjo Mačković, a na svečanom otkrivanju o Đuri Stantiću i vremenu kada je osvajao medalje govorio Mihalj Vermeš.

– Godinama sam lobirao da Đuro Stantić dobije dostojno obeležje, kao jedan od naših najpoznatijih sportista. Veoma mi je drago i lep je čin što su Nada Kozarić i njezina familija uložili napor i sredstva da Đuro Stantić osta-ne i za naredne naraštaje – istakao je Vermeš.

Prvenstvo Evrope u vaterpolu za žene

Subotičanke u državnom timuŽenska juniorska vaterpolo reprezentacija Srbije ostvarila je zapa-

žen uspeh na nedavno održanom Prvenstvu Evrope u Grčkoj. Srbija je zasutavljena u četvrtfinalu, na kraju je zauszela šesto mesto, te je tako „overila” vizu za naredno Svetsko prvenstvo.

U državnom timu bile su i dve devojke iz Subotice Lolita Avdić (trenutno igra u Vojvodini) i Lili Kučera (prvotimka Spartaka), obe izuzetno važne za dobar rezultat juniorske selekcije u Grčkoj.

Međunarodna biciklistička trka u

Vinkovcima

Medalja iz Hrvatske

Takmičari Biciklističkog klu-ba Spartak nastupili su proteklog vikenda na međunarodnoj trci u Vinkovcima, u Hrvatskoj.

Medalju, srebrnu u kategori-ji poletarki, osvojila je Nikoli-na Perčić. U konkurenciji pole-taraca Stefan Jasić je bio osmi, a kod mlađih poletaraca deseto mesto zauzeo je Marko Tikvic-ki. Među kadetima Mihajlo Bolić je bio šesti, a Mark Per-čić deveti.

Naredni izazov je 22. septem-bra, u Erdeviku, a na programu je trka Kupa Srbije.

Međunarodna biciklistička trka u

Sloveniji

Povratak Marka Perčića

Na prošlonedeljnog međunarodnoj biciklističkoj trci u Sloveniji, u Novom Mestu, zablistao je Mark Perčić, ta-kmičar Spartaka. Nakon duže pauze i oporavka zbog povrede Mark je osvo-jio prvo mesto u konkurenciji kadeta, na veoma zahtevnoj stazi. U istoj kate-goriji nastupao je i Mihajlo Bolić, ali je pad uticao na njegov plasman.

Kod mlađih takmičarki šesto me-sto je osvojila Nikolina Perčić, a uti-sak je da je mogla i bolje, odnosno da joj je nedostajalo iskustva u brdskoj vožnji.

Prvenstvo Vojvodine u streljaštvu

Dvostruka bronza

Takmičari Streljačkog kluba Spartak osvojili su dve bronzane medalje na domaćem terenu. Naime, u subo-tu, 7. septembra, na Gradskom strelištu održano je Pr-venstvo Vojvodine u streljaštvu, u gađanju vojničkim oružjem.

Učesnici su nastupali u dve discipline, gađanje vojnič-kom puškom 20 hitaca ležeći i gađanje polu-automat-skom puškom 20+10 u C programu Streljačkog saveza Srbije, a Spartak je u obe stigao do bronze u konkurenci-ji najboljih ekipa.

U gađanju vojničkom puškom ekipu Spartaka su činili Milan Jarić (sa 173 kruga, koliko je imao i osvajač bron-ze, zauzeo 4. mesto), Jelena Todorović (11. mesto), Sr-đan Jo (15. mesto).

U gađanju poluautomatskom puškom strelci Streljač-kog kluba Spartak nastupili u sastavu Slaviša Mojsić (3. mesto pojedinačno sa 238 krugova), Milan Jarić (10. mesto), Jelena Todorović (12. mesto).

Pobednici u obe discipline su bili strelci Streljačkog kluba „Radivoj Ćirpanov” iz Novog Sada, dok su dru-go mesto u obe discipline osvojili takmičari Streljačkog društva Bečkerek 1825 iz Zrenjanina.

Ulična trka u Kiškunhalašu

Balać najbolji strani takmičarPetak, 6. septembar, bio je rezervisan za

uličnu atletsku trku u Kiškunhalašu, a u okvi-ru programa nastupili su i trkači iz Subotice.

U glavnoj trci, na 8 km, u konkurenciji 120 učesnika, Davor Balać je dobio priznanje kao najbolji inostrani takmičar (35.25 min), Radovan Radulović je bio najbolji u kate-goriji preko 60 godina (39.36), a nastupili su još Ilija Đukanović (40.15) i Stevan Tu-torić (47.14).

Bila je ovo dobra priprema za Radulovića koji sprovodi završne pripreme pred Balkani-jadu za veterane u Bukureštu, 21. septembra.

NOVEgrad32 Broj 13213. septembar 2019.

060/052-44-13

OD SADA NA NOVOJ ADRESI

Trg Žrtava fašizma br. 14

IZVINJENJEU prošlom broju Novih

Subotičkih novina potkrala se greška u tekstu „Zajedno do zdravlja”. Izvinjavamo se čitaocima i prof. dr Bogdanu Ćulibrku, a prenosimo deo teksta sa ispravkom!

Prim.dr Bogdan Ćulibrk,

urolog i vlasnik privatne ordi-nacije „Dr Ćulibrk” sa laborato-rijom „Medlab” i njenim vlasni-kom doc dr sci.med Milanom Ubavićem sarađuje više od de-cenije, od otvaranja „Medlaba” u Subotici.

„Oplemenili smo ovu akciju kako bi dopunili aktivnosti na-ših prijatelja iz „Medlaba”, tako što smo za penzionere obezbedi-li deset (10) besplatnih urološ-kih pregleda. Drago mi je i lič-no, što sam mogao dati doprinos jednoj ovakvoj akciji”, rekao je dr Ćulibrk

Dvorište Ge-rontološkog klu-ba „Kertvaroš“ odisalo je mirisi-ma koji su se širili iz mnogobrojnih kotlića. Šesnaest ekipa borilo se za titulu najboljih majstora kotli-ća u okviru šeste „Kotlićijade“ koju za svoje korisni-ke organizuje Ge-ontološki centar „Subotica“.

Na kraju, žiri je bio na slatkim mukama, a titulu najboljeg od-nela je ekipa „Prijate-lji Zorke“ iz MZ Zor-ka, kojima je ovo dru-ga titula. Kako su istakli, poseb-nih tajni u pripremanju paprika-ša nemaju, već se uzdaju u svoje umeće i znanje.

„Ovde sve dobijemo, među-tim donesemo mi i od kuće pone-što. Uglavnom je to paprika, lju-ta i slatka i to nije tajna. Krompir ne stavljamo, već samo meso, za-čine, papriku i paradajz.“ kratko je prokomentarisao pobedu ka-piten tima „Prijatelji Zorke“ Iš-tvan Jurček.

Drugim mesto zadovolji-la se ekipa „Jesenja rapsodi-ja“ dok je poslednje mesto na

pobedničkom postolju pripalo domaćinima „Najbolje iz Kertva-roša“. Takmičenje koje se tradi-cionalno održava, prilika je da se korisnici usluga Gerontološkog centra međusobno druže i isto-vremeno pokažu i svoje kulinar-sko iskustvo.

„Karakteristika ovog takmiče-nja jeste da su svi učesnici prak-tično pobednici, bez obzira što smo već proglasili pobednika. Žiri je bio sastavljen od struč-nih ljudi iz naše kuhinje koji su ocenjivali ukuse i gustinu papri-kaša i na osnovu tih kriterijuma

doneli i konačnu odluku. Mislim da je svako od takmičara maksi-malno uložio sebe i svoj trud i da je na najbolji mogući način isko-ristio današnji dan za druženje uz dobar paprikaš.“ rekao je di-rektor Gerontološkog centra Su-botica dr Nenad Ivanišević.

Pored zaposlenih u kuhinji Gerontološkog centra, u žiriju su bili i predstavnici lokalne samo-uprave koji podržavaju rad usta-nove za najstarije sugrađane. Kako je istakao Ilija Đukano-vić, član Gradskog veća za oblast socijalne zaštite, podrška Grada

Subotice nastavi-će se i u narednoj godini sa većim izdvajanjem sred-stava iz gradskog budžeta.

„Manifestaci-ja „Kotlićijada“ je prava prilika da pokažemo za-što Gerontološki klubovi treba da funkcionišu na za-dovoljstvo starijih sugrađana. Ova-kve manifestaci-je podstiču dru-ženje najstarijih Subotičana, vra-ća im takmičarski duh o čemu govo-ri i broj učesnika, i imamo priliku

da na delu vidimo njihova isku-stva i umeća.“

Po proglašenju pobednika i dodeli nagrada, direktor Geron-tološkog centra Subotica dr Ne-nad Ivanišević, podelio je lepe vesti sa svojim zaposlenima i ko-risnicima usluga. Naime usko-ro će započeti rekonstrukcija Ge-rontološkog kluba „Centar 2“ čime će se podići nivo boravka i usluga, a projekat će se realizo-vati uz podršku Ministarstva ru-darstva i energetike kao i Grada Subotice.

B. Nikolić

Veliki broj ekipa na tradiconalnoj „Kotlićijadi“

„Prijatelji Zorke“ spremili najbolji kotlić