Nanon Garden, Rober Olorenšo Žan Garden, Olivije Klajn

Preveli s francuskogGordana Breberina i Branko Rakić

Naslov originala:PETIT LAROUSSE DES SYMBOLES

Copyright © 2006 LarousseTranslation copyright © 2011 za izdanje na srpskom, LAGUNA

REDAKCIJA FRANCUSKOG IZDANJA

UredniciMišel Gijmo

Betsabe Blimel

U saradnji saErikom Loranom

Umetnički direktorAnri-Fransoa Ser-Kuzine

Grafički dizajnDominik Diboa i Didije Pižo

IkonografijaValeri Peren

Nanon GardenAn-Lor Madek

SnimciOlivije Ploton

IzradaNikola Perije

Rober Olorenšo zahvaljuje Arnou Didelou, a urednik zahvaljuje Seržu Bušeu na pomoći

SADRŽAJ

Napomena uz srpsko izdanje.............................................................................7Nazivi biblijskih knjiga....................................................................................8Skraćenice.......................................................................................................10

Uvodna reč..............................................................................................11Raspodela tema.......................................................................................13REČNIK SIMBOLA A–Ž........................................................................15

Bibliografija..................................................................................................677Korišćene ilustracije.......................................................................................679Spisak odrednica...........................................................................................684O autorima...................................................................................................695

Napomena uz srpsko izdanje

Odrednice pod slovima A i L–Z prevela je s francuskog Gordana Breberina, a podslovima B–K Branko Rakić. Registar odrednica na kraju knjige sadrži i njihove ori-ginalne nazive, u zagradi iza termina prevedenog na srpski, pa se na taj način či-talac može obavestiti o prevodiocu svake pojedine odrednice.

U po je di nim slu ča je vi ma, iz prak tič nih raz lo ga ili usled lek sič kih oso be no stifran cu skog je zi ka i lek si ko graf skih ogra ni če nja u srp skom, dve od red ni ce su in -kor po ri sa ne u jed nu, npr.: flam be au i tor che (ba klja), pi geon i co lom be (go lub), so ur ce ifon ta i ne (iz vor), âne i ona gre (ma ga rac), cho u et te i hi bou (so va), co lon ne i pi li er (stub),bâton i cros se (štap), bo uc li er i égi de (štit), dra pe au i ban ni e re (za sta va), ili su pri do da tekao po do dred ni ca, npr. héris son i our sin (mor ski jež pod jež), pa pil lon i phalè ne (noć -ni lep tir pod lep tir), eau i flots (ta la si pod vo da), gre no u il le i cra paud (ža ba kra sta čapod ža ba), ili su pre kom po no va ne, kao u pri me ru bras (ru ka) i main (ša ka). Pri tom,gde god je bi lo mo gu će obo ga ti ti in for ma tiv nu vred no st reč ni ka, uz osnov ni ter-min u srp skom da va ne su al ter na ci je (za sta va / bar jak; ba klja / buk ti nja; štit / egi -da i sl.), a iza od go va ra ju ćeg osnov nog ter mi na u Spisku od red ni ca da va ne su me đuza gra da ma obe fran cu ske re či ko je su u pre vo du spo je ne pod je dan ter min.

Mnoge odrednice francuski autori su propratili primerima francuskih izraza iizreka, kako bi ilustrovali dati termin. Pošto nije uvek bilo moguće prevesti takveizraze, jer u srpskom nemaju odgovarajuće ekvivalente (npr. na francuskom seizraz „stara boca“ odnosi na starijeg, iskusnog čoveka), pribegavalo se, gde god jeto bilo moguće, srodnim značenjima na srpskom jeziku koja su usklađena sa tek-stom, a istovremeno logična i razumljiva srp skom čitaocu. Ovi izrazi i izreke na-vođeni su prema Rečniku srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika, Beograd,SANU, 1959–, i Rečniku srpskohrvatskoga književnog jezika, Novi Sad, Matica srpska,1967–1976.

Navodi iz Starog zaveta dati su prema prevodu Đure Daničića, a iz Novog zavetaprema prevodu Vuka Karadžića u redakciji Komisije Svetog arhijerejskog sinodaSPC (Novi zavjet – Psaltir – Molitvenik, Izdanje Izdavačkog fonda Srpske pravoslavnecrkve, Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, Beograd, 2008). Navodi iz Kuranadati su prema izdanju Kur’an časni, Zagreb, 1978, preveli Hafiz Muhammed Pandžai Džemaludin Čaušević.

Rečnik je složen abecednim redom. U OKRUGLIM ZAGRADAMA iza pojedinih naziva odrednica dati su ili dvojnici grč -

kih bogova u rimskoj mitologiji, npr. Hera (Junona), Dionis (Bah), ili bliža određenjapojma kod homonima koji su u francuskom različite reči, npr. drvo (materijal) idrvo (biljka) za arbre i bois na francuskom, ili romb (geometrijska figura) i romb (mu-zički instrument) za rhombe i losange na francuskom itd. Iza pojedinih odrednicadati su i sinonimi, odvojeni od naslovnog pojma KOSOM CRTOM, npr. dvorac /zamak; hostija / nafora; blizanci / dvojke i sl.

JKSKCKKCSJ7

Nazivi biblijskih knjiga*

STARI ZAVET

SKRAĆENI NAZIV IALTERNATIVNI NAZIVI

PUNI NAZIV KNJIGE KORIŠĆENI U OVOJ KNJIZI OZNAKA

1. Prva knjiga Mojsijeva – Postanje 1. Knjiga Mojsijeva 1. Moj Knjiga postanja, Postanje

2. Druga knjiga Mojsijeva – Izlazak 2. Knjiga Mojsijeva 2. Moj Knjiga izlaska, Izlazak

3. Treća knjiga Mojsijeva – Levitska 3. Knjiga Mojsijeva 3. Moj Levitski zakonikKnjiga levitska

4. Četvrta knjiga Mojsijeva – Brojevi 4. Knjiga Mojsijeva 4. Moj Brojevi

5. Peta knjiga Mojsijeva 5. Knjiga Mojsijeva 5. Moj – Zakoni ponovljeni Zakoni ponovljeni

6. Knjiga Isusa Navina Isa

7. Prva knjiga Samuilova 1. Knjiga Samuilova 1. Sam

8. Druga knjiga Samuilova 2. Knjiga Samuilova 2. Sam

9. Prva knjiga o carevima 1. Knjiga o carevima 1. Car

10. Druga knjiga o carevima 2. Knjiga o carevima 2. Car

11. Prva knjiga dnevnika 1. Knjiga dnevnika 1. Dn

12. Druga knjiga dnevnika 2. Knjiga dnevnika 2. Dn

13. Knjiga o Jestiri Jestira Jest

14. Knjiga o Jovu Jov15. Psalmi Davidovi Psalmi Psal

Knjiga psalama

16. Knjiga Propovjednikova Knjiga propovednikova PropPropovednik

17. Pjesma nad pjesmama Pesma nad pesmama Pes

18. Knjiga proroka Isaije Isaija Isa

* Navedene su samo one biblijske knjige koje se pominju u rečniku. – Prim. red.

19. Knjiga proroka Jeremije Jeremija Jer

20. Plač Jeremijin Plač

21. Knjiga proroka Jezekilja Jezekilj Jezek

22. Knjiga proroka Danila Danilo Dan

23. Knjiga proroka Amosa Amos

24. Knjiga proroka Jone Jona

25. Knjiga proroka Sofonije Sof

26. Knjiga proroka Zaharije Zaharija Zah

27. Mudre izreke* Poslovice

NOVI ZAVET

SKRAĆENI NAZIV IALTERNATIVNI NAZIVI

PUNI NAZIV KNJIGE KORIŠĆENI U OVOJ KNJIZI OZNAKA

1. Sveto Jevanđelje po Mateju Jevanđelje po Mateju Mt Matej

2. Sveto Jevanđelje po Marku Jevanđelje po Marku Mt Marko

3. Sveto Jevanđelje po Luki Jevanđelje po Luki Lk Luka

4. Sveto Jevanđelje po Jovanu Jevanđelje po Jovanu Jv Jovan

5. Djela apostolska Dap

6. Poslanica sv. apostola Poslanica Rimljanima Rim Pavla Rimljanima

7. Prva poslanica sv. apostola 1. Posl. Korinćanima 1. Kor Pavla Korinćanima Prva poslanica Korinćanima

1. Korinćanima

8. Druga poslanica sv. apostola 2. Posl. Korinćanima 2. Kor Pavla Korinćanima

9. Poslanica sv. apostola Poslanica Galatima GalPavla Galatima

JKSKCKKCSJ9

* Ova knjiga je obuhvaćena katoličkim, ali ne i pravoslavnim kanonom. – Prim. red.

10. Poslanica sv. apostola Poslanica Efescima EfPavla Efescima

11. Prva poslanica sv. apostola 1. Poslanica Timoteju 1. TimPavla Timoteju Prva poslanica Timoteju

12. Prva saborna poslanica 1. Sab. posl. Petra 1. Ptsv. apostola Petra 1. Petrova poslanica

13. Otkrivenje sv. apostola Otkrivenje OtkJovana Bogoslova Otkrivenje sv. Jovana (Jovanovo)

Apokalipsa

Skraćenice

eng. – engleskifranc. – francuski grč. – grčkiital. – italijanskilat. – latinskinem. – nemačkip. n. e. – pre nove eresv. – sveti, svetaup. – uporediv. – vek

Reč „simbol“ potiče od grčkog glagola sumballein, sačinjenog od prefiksasun, koji znači „sa“ i glagola ballein, u značenju „baciti“. Simbolizovati,dakle, znači „baciti“ najmanje dve stvari zajedno kako bi se dobila ho-mogena celina. Prva je apstraktan pojam, npr. čast, žrtva, večnost ili lju-bav. Druga je neka materijalna stvar ili figurativna predstava.

Metafora i analogija, kao i simbol, približavaju najmanje dve stvari,ali se, za razliku od simbola, ograničavaju na plan diskursa. Osim toga,iako mogu da posluže kao simboli, ograničene su na priču. U ovim slu-čajevima predmeti i njihov smisao ostaju razdvojeni na nivou percepcije.Smisao može da se dočara kroz analogiju ili metaforu, ali to ne umanjujenjegovu nezavisnost. Ako, koristeći analogiju, kažemo da je „rat poputšahovske partije“, oslanjamo se na poređenje, koje može biti originalno,kako bismo dočarali smisao od koga je šahovska partija nezavisna. Upo-trebivši metaforu, mogli bismo reći da je „rat šahovska partija“, ali onajkome je naša poruka upućena mora da razlikuje rat od jedne igre.

U simbolu su smisao i materijalizacija nerazlučivi. Matematički sim-boli +, – i Í ne mogu se odvojiti od značenja operacija sabiranja, oduzi-manja i množenja. Ipak, u tom simboličnom procesu, u tom „bacanjuzajedno“, nema ničeg „prirodnog“. Matematički simboli mogli bi imati isuprotno značenje. To što simbol + znači sabiranje predstavlja konven-ciju. Lav može da simbolizuje plemstvo, a tigar podmuklost. Ali lav u pri-rodi nije plemenitiji od tigra, niti je tigar podmukliji od lava. Nijedanzoolog neće upotrebiti ovako antropomorfne opise. Ovim dvema zve-rima pripisane su apstraktne osobine na kulturološkom planu i upravotaj kulturološki ulog stvara simbole.

U neverbalnoj komunikaciji i sami predmeti mogu imati vrednost sim-bola. Desetak crvenih ruža koje rastu u nekoj bašti ne simbolizuju ljubav.Kada se ubere i veže u buket i kada ga muškarac pokloni ženi, cveće sim-bolizuje naklonost i privrženost, ali samo zbog postojeće konvencije kojumuškarac ne pokušava da promeni i koju žena prepoznaje. Niko ne možeda izmisli neki simbol i nametne mu određeni smisao.

Svaki simbol proističe iz nekog društvenog ugovora. Smisao mu jedodelila istorija, kulturna baština, i samo istorijski preobražaj i kulturna

JKSKCKKCSJ11

U V O D N A R E Č

revolucija, u kojoj su raskinuti i preinačeni društveni ugovori, mogu daga promene. Simboli pripadaju javnom domenu, opštem dobru, a ne in-dividualnom nesvesnom. Uprkos introspektivnim analizama prirode sim-bola jednog Frojda ili Junga, mi se pridržavamo utvrđenog i prihvaćenogkulturološkog smisla simbola.

Jasne su uzajamne veze između mitologije i religije, dva najznačajnijaizvora simboličnih značenja, pošto se u oba slučaja nalazimo u domenuverovanja koja deli veliki broj ljudi i koja imaju za cilj da povežu pripad-nike neke zajednice. Komunikacija unutar tih zajednica ostvaruje se krozmanje ili više ograničeno korišćenje simbola. Što je zajednica bolje orga-nizovana u pogledu verovanja, simboli imaju veći značaj, do te mere dase može govoriti o simboličkim društvima. Nije potrebno isticati da mogupostojati i laičke mitologije i „religije“. Čekić je oruđe koje može da sim-bolizuje radničku klasu, političku stranku i proletersku revoluciju, kao štofrancuska trobojka može da simbolizuje vrednosti republike.

Rečnik simbola predstavlja analizu simbola na Zapadu, geografskom ikulturnom prostoru koji ne pokušavamo da obuhvatimo restriktivnomdefinicijom. Tako smo, na primer, iz dva razloga uključili islam kao izvorzapadnih simbola: prvo, islam je kontinuirano prisutan na evropskomkontinentu od VIII veka; drugo, islam i hrišćanstvo često imaju zajedničkekorene u judaizmu. Našim analizama obuhvaćen je i Egipat, a u neštomanjoj meri i Mesopotamija, pošto odatle potiču mnogi zapadni simboli,kao što je srce, pa čak i krst.

Što se tiče religija, možda neki vernik neće prihvatiti valjanost sim-boličke analize. Katolici tradicionalno veruju da se hleb i vino koje do-bijaju tokom pričešća suštinski, a ne simbolično, pretvaraju u Hristovomeso i krv. Musliman može da veruje kako je nošenje vela obaveza kojunameće Alah, a ne simbol razlike između dva pola. Uz dužno poštovanjeprema verskim ubeđenjima, naš pristup nastoji da bude analitičan i ne-religiozan.

Rober OlorenšoNanon Garden

Raspodela tema

Nanon Garden je napisala članke na sledeće teme: životinje, mitološkeličnosti, fantastična stvorenja, namirnice i vreme.

Rober Olorenšo: biljke, odeća, oblik, struktura i položaj, ljudsko telo.

Žan Garden: predmeti, geografski pojmovi, arhitektura.

Olivije Klajn: elementi i materijali, boje, međuljudski odnosi, umetnostii zanati, brojevi, obredi i religija, intelektualni život.

JKSKCKKCSJ13

Stvoreni u trenutku sreće i milosti, anđeli – ambivalentan simbol – imaju slobodu da biraju između dobra i zla.

abrakadabraOva reč, smatrana magičnom, korišće -na je za izradu talismana, a naročito zaodagnavanje bolesti. Slova ove reči če -sto se ispisuju u obliku trougla, u komemogu da se čitaju u različitim pravcima.

Abrakadabra, čarobna formula kojapotiče od hebrejskog arba dak arba,što navodno znači: „Svemoćni po-ništava četiri elementa“, pojavljujese 1560. kod hirurga AmbroazaParea, koji beleži „tu lepu reč abra-kadabra za lečenje groznice“.

A B R A K A D A B R AA B R A K A D A B RA B R A K A D A BA B R A K A D AA B R A K A D

A B R A K AA B R A KA B R AA B RA BA

U Knjizi o lekovima, napisanoj ustihovima, Rimljanin iz III veka

Kvint Serenije Samonik daje svojrecept za talisman koji treba nositiu medaljonu. On je, kao na dija-gramu, rasporedio slova u viduobrnute piramide, magičnog trou-gla pa gan s kih teozofa.Po njemu, visoka temperatura i po-vratna groznica mogu da se pobedepomoću te amajlije (abraxa). Snagatalismana leži u rečima koje se na-laze na njemu: najčešće su to „agla“i „abrakadabra“. Po jednima, „abra-kadabra“ simbolizuje Oca, Sina iSvetog duha, pošto sadrži prvaslova tih reči (ABba, Ben, RAuh,AKADosh). Po drugima, to je kom-pletna rečenica: „Abreg ad hâbra“ uznačenju: „Uputi svoju munju dosmrti.“ Ona se, na hebrejskom, sa-stoji od devet slova. Raspored alefana levoj strani trougla igra magičnuulogu jer se ponavlja devet puta.Ova magična reč simbolizuje jačinumunje, dajući reči snagu, dovoljnuda zaseni neki skup. Vidi devet, grom, piramida, trojstvo,trougao

JKSKCKKCSJ15

AdamAdam, prvobitni čovek, koga je Bogstvorio prema svom obličju; simboli-zuje prvog čoveka, sliku božju i prvo-bitni greh.

Prvi čovekAdamah na hebrejskom znači „zem -lja“. Pošto je završio stvaranje Zem-lje, zvezda i biljaka u Rajskom vrtu,Bog je umesio loptu od gline kakobi od nje napravio prvog čoveka. Tazemlja je poticala sa četiri stranesveta i zbog toga je prvi čovek sin-teza i, samim tim, simbol samogpostanja. Adam nas vraća u našeovozemaljsko stanje, u tu prvobi-tnu loptu od gline. Istovremeno, onje simbol dovršenog stvaranja, nje-gov vrhunac. Čim je oživeo Adamasvojim dahom, Bog stvara poljskezveri i nebeske ptice i odvodi ihkod Adama da ih on imenuje, da-jući mu tako prvu vlast nad stvore-nim svetom.

Po obličju božjemAdam je stvoren po obličju bož-jem, ali nije ravan Bogu. Tu razlikuje želeo Bog, koji mu prepušta za-datak da stvori sopstveni moralnikodeks. On je prvi čovek hrišćan-stva, kao što i u drugim civilizaci-jama postoje takvi ljudi: Gajomartkod Persijanaca, Jama u Indiji iliPangu kod Kineza. Iako mu je Bogpokazao put kojim treba da ide,kako je to prikazao Mikelanđelona fresci u Sikstinskoj kapeli,Adam ubrzo poželi da se poisto-veti sa Bogom tako što, na Evinpodsticaj, proba zabranjeno voće

sa drveta saznanja. Božje proklet-stvo je strašno jer je Adam izneve-rio poverenje koje mu je Bogukazao. Taj prvobitni greh jesteuzrok njegovog pada i povlači zasobom kaznu: čovek je osuđen daobrađuje zemlju i da se u nju vratikad umre („jer si prah i u prah ćešse vratiti“, 1. Knjiga Mojsijeva, 3:19), a žena da rađa u mukama. Ontako postaje simbol celokupne ljud-ske patnje i smrti, u koju je odveočovečanstvo. Dok je Adam čovek i samim timpredstavlja ovozemaljski život, Hri-stos, „drugi Adam“, označava pre-porod čovečanstva i nadu u raj.Sveti Pavle u Prvoj poslanici Korinća-nima podseća da je prvi čovek, na-stao od zemlje, zemljan, dok jedrugi, Hristos, došao s neba.Vidi blato, čovek, jabuka, Lilit, nagost,prah, vrt, zmija

AdonisSimbol muške lepote, Adonis je bogobnavljanja vegetacije.

Rođen iz drvetaKada je Adonisa u lovu ubio divljivepar, Astarte, njegova ljubavnica,silazi u podzemlje da ga otrgne odsmrti. Priča o njemu sadržana je uvavilonskom mitu o Tamuzu, umitu o Ozirisu, u hetitskom mituo Telepinuu i u ugaritskom mitu oBaalu.

Ljubavnik mladosti i plodnostiOn je sin iz rodoskrvne veze Mire,koja se pod Afroditinim uticajemgrešno zaljubila u svog oca i koja

ADAM 16

je, za kaznu ili iz sažaljenja, pret-vorena u drvo izmirne. Njegovakora se posle deset meseci raspuklai iz drveta se rodio Adonis, koji ćeposle smrti ponovo postati biljka,pošto će se pretvoriti u anemonu.Dve boginje, Afrodita i Persefona,zaljubiće se u lepog mladića. Uskladu sa Zevsovom odlukom, mla - dić će morati da provodi trećinuvremena sa jednom, trećinu sa dru-gom, a trećinu prema svom naho-đenju. Ali Adonis provodi dve tre -ćine vremena sa Afroditom. Nijeteško naslutiti simboliku: trećinagodine koju provodi pod zemljomsa Persefonom predstavlja san ve-getacije, a ostatak vremena buđe-nje prirode u naručju boginje mla -dosti i plodnosti. U vezi sa tim,istoričar Pjer Grimal podseća naproslavu koja se u antici svakogproleća održavala u Siriji: „Žene susadile u posude seme koje su zali-vale toplom vodom kako bi brzoproklijalo. Ti zasadi zvali su se’Ado nisovi vrtovi’. Tako nasilnoodgajane biljke uvenule bi ubrzopošto bi nikle, što je simbolizovaloAdonisovu sudbinu. Žene su izvi-kivale obredne tužbalice kojima suoplakivale sudbinu Afroditinog lju-bavnika.“Vidi anemona, Persefona

aerolit vidi kometa

Afrodita (Venera)Boginja ljubavi, najčešće simbolizuječulnu ljubav.

Još u minojskoj epohi na Kritu po-

stojala je analogna boginja, koju supratile svete ptice. Klasična Afro-dita je zadržala sasvim malo od pr-vobitnog uticaja sirijske boginjeIštar. U početku samo sila koja pod-stiče snažne strasti, ona se u grč kojmitologiji humanizuje.Osuđena da daje tragičnu notu lju-bavi još kad je začeta, Afrodita jerođena iz morske pene koja sestvorila iz Uranovih genitalija, kadih je njegov sin Kron odsekao ibacio u more. Njen dolazak naobalu, gde ju je donela školjka kojusu gurali vetrovi, tema je mnogihslika, a naročito jednog od najpoz-natijih renesansnih remek-dela,Botičelijevog Rođenja Venere.Miloska Venera, drugi prikaz ovenajpoznatije boginje, predstavljaideal ženske lepote, iako njeni ka-noni ne liče mnogo na današnje.Prikazivanje Afrodite oduvek jebilo izazov za slikare i vajare:kako, naime, predstaviti apsolutnulepotu?Kao simbol kaćiperstva i lakomisle-nosti, Afroditu su često prikazivalikako se doteruje, zaokupljenu po-smatranjem u ogledalu, pred než -nim Erosovim pogledom. Boginjalepote udata je za Hefesta, najruž-nijeg među bogovima, ali utehunalazi u naručju nekolicine ljubav -nika, pre svega boga rata Areja.Ima odlučujuću ulogu tokom Tro-janskog rata, koji je i izazvala.Upravo ona obećala je pastiru Pa-risu ljubav najlepše od svih žena,lepe Jelene, već udate za kraljaMenelaja. Tako je postala i simbol

AFRODITA17

AHAT 18

zla koje prati fizičku lepotu i zavo-đenje.Vidi Hefest, Jelena, nagost, plava kosa,školjka, žena

ahatAhat je okamenjeni ugalj blistavocrneboje koji, prema verovanjima, štiti odzlih čini.

Ahat je u antici bio poznat kao crnićilibar i verovalo se da ima iste za-štitne moći kao žuti ćilibar. U drev -nim zemljama oko Sredozemnogmora, smatralo se da štiti od uroklji-vih očiju, čini i priviđenja. Zbog togasu u srednjem veku od ahata izrađi-vali amajlije, među kojima je naj-poznatija figa svetog Jakova izKompostele koja, zapravo, pred-stavlja stisnutu pesnicu sa podignu-tim palcem. Ahat se, kao i ugalj,

može javiti u izrazima vezanim zacrnu boju puti i kose, kao i za lepotublistavih crnih očiju, pa je sinonimza izrazito crnu boju, od koje i preu-zima neka od simboličkih značenja,tako da može da simbolizuje i ža-lost. Naime, sve do XIX veka, oža-lošćeni su, tokom žalosti, smeli danose isključivo nakit od ahata.Kelti su verovali da ahat može dazaštiti od groma, otrova, vradžbina,zmija i zlih duhova. Vidi amajlija, crna boja, ćilibar, nakit,oko, ugalj

AhilAhil, apsolutni uzor hrabrosti, najvećije grčki ratnik u Homerovoj Ilijadi.

Da bi ga učinila besmrtnim, Te-tida, njegova majka, potapa ga uvodu Stige držeći ga za petu, koja

AKANT19

će ostati jedina ranjiva tačka nanjegovom telu. Poslovično je pri-jateljstvo između Patrokla i Ahila,koje je Hiron odgajio zajedno.Osim njegovih ratničkih podviga,najpoznatija epizoda čiji je junakAhil govori o njegovom sukobu saAgamemnonom zbog robinje Bri-seide, u koju je zaljubljen. Tokomte epizode, junak se, besan, pov-lači u svoj šator i odbija da se bori.Posle pogibije njegovog prijateljaPatrokla, Ahil se vraća u bitku iubija Hektora, najvećeg trojan-skog junaka, a onda ga smrtno ra-njava Parisova strela, pogodivši gau petu. Vidi junak

akant Zbog trnja i brzog rasta lišća, akant zaGrke i Rimljane simbolizuje savlada-vanje i prevazilaženje životnih nedaća.

Zahvaljujući dekorativnim umetno-stima, listovima akanta osigurana jedugovečnost. Oni su sveprisutni ugrčkoj arhitekturi, gde ukrašavajukapitele korintskih stubova. Vrlobrzo preuzeće ih Rimljani, a poslenjih arhitekte hrišćanskih građe-vina. Iako korintski stil čitavu Ev-ropu prekriva akantovim lišćem,motivi će evoluirati: kod Rimljana,to su listovi naslagani kao crepovi,kod Vizantinaca – više nalik na pal-move grane, kod graditelja gotskihkatedrala – bujno isprepleteno lišće.U periodu baroka, lišće akantaosvaja ograde, duboreze, tkanine igipsane rado ve. Ono vene samo uepohama kada je ukus usmeren kajednostavnijim i strožim formama.Tako je danas, ali, kako nagove-štava antički simbolizam, listoviakanta sigurno će uspeti da nadvla-daju prolaznu modu.Vidi stub

alfa i omegaAlfa i omega, prvo i poslednje slovogrčkog alfabeta, označavaju početaki kraj nečega, ali i božansku beskona-čnost i sveznanje.

Simbol večnosti i besmrtnosti Boga

Sveti Jovan u Otkrivenju kaže da jeBog alfa i omega svega. Ovaj simbol tako upućuje na več-nost i besmrtnost Boga i Isusa, asadržan je i u drugim izrazima,kao što je „koji jest, koji bejaše ikoji će doći“. Ova dva slova, kojasu prvi hrišćani često urezivali uuljane lampe, simbolizuju svepri-sutnost i svemoćnost Boga: „Jasam Alfa i Omega, Prvi i Poslje-dnji, Početak i Svršetak“ (Otkrive-nje sv. Jovana, 22: 13).

UniverzalnostPonekad napisana odvojeno, a po-nekad isprepletena ili napisana po-moću grčkih slova X i P (= Hristos)ili krsta, slova alfa (α) i omega (Ω)ispisana su na oba kraja krsta i nasveći koju hrišćani pale u uskršnjojnoći, ili se povezuju sa jedinicom ubroju koji označava godinu i petzrna tamjana zaronjenih u vosak.Iako je, naime, ovaj simbol hri-šćanski, mada se ne pojavljuje uStarom zavetu, on upućuje na rabin-ski judaizam, po kome izraz Še-kina (alef i tau, prvo i poslednjeslovo hebrejskog alfabeta) ozna-čava božansko prisustvo. Osimtoga, u Starom zavetu (Knjiga pro-roka Isaije, 44: 6) Bog kaže: „Ja samprvi i ja sam pošljednji.“

Isto tako, u grčkim magijskim pa-pirusima slična formula (a-é-è-i-o-y-ô, sažeti alfabet) simbolizujeuniverzalnost sveta i božanstvo. Ugrčkoj numeraciji alfa je 1, najmanjibroj, a omega osmi znak u trećojgrupi slova (broj 800): od alfe doomege ovde znači: od najmanjegdo najvećeg.Ovaj izraz, koji se po nekim hrišća-nima odnosi na Jahvea, izražavanjegovu večnost i prvenstvo, poče-tak i kraj svega, preuzimajući zna-čenje berešita („postanje“) iz Knjigepostanja: „Ja, Jahve, koji sam prvi ibiću sa pošljednjima.“Vidi Hristov monogram, krst, romb (geometrijska figura), voštanica

alhemijaAlhemija ili ars regia („kraljevska ve-ština“), scientia dei („božja nauka“),ezoterično i tajno umeće namenjenosamo posvećenima koji teže pretva-ranju neplemenitih metala u zlato i,uporedo s tim, stvaranju naučnog ifi lozofskog sistema koji omogućavaotkrivanje zakona univerzuma. Alhe-mija ima dvostruki cilj: pročišćenje iuzdizanje alhemičarevog duha i trans-mutaciju materije.

U potrazi za kamenom mudrostiPredgovor Razotkrivenom HermesuSilijani (XIX vek) započinje rečima:„Pošto mi je Nebo omogućilo danapravim kamen mudraca, nakonšto sam trideset sedam godina tra-gao za njim [...], zakleo sam seBogu da ću tu tajnu poneti u grob[...] i više volim da naljutim ljudenego Večnog.“ Ta atmosfera tajan-stvenosti i dvosmislenost cilja alhe-

ALFA I OMEGA 20

mije naveli su crkvu da je zabrani.Veliko delo se, naime, sastoji udo stizanju savršenstva i prosve-tljenja bez božje pomoći. Ali ovdeje najzanimljviji simbolički jezikkoji alhemija koristi tokom togtraganja. Al he mi čar je mu drac ko ji kroz uza -stop ne ope ra ci je tran smu ta ci je pre -la zi eta pe na pu tu ka pro či šće njusvog ce lo kup nog bi ća. Kal ci na ci jaje „cr nje nje“ i pred sta vlja po ni šte -nje že lje; po sle cr nje nja sle di po ja v - lji va nje du gi nih bo ja, „be lje nje“.On da se dva prin ci pa „pr vo bit nema te ri je“ (ma te ria pri ma) po no vopo ja vlju ju u ob li ku sum po ra, ili cr -ve nog kra lja, iza šlog iz ži ve, to jestutro be be le kra lji ce. Oba se spa ja -ju u va tru. To je „cr ve nje nje“ ko jedo vo di do sje di nja va nja ta dvaprin ci pa (ale go rij sko sje di nja va njeSun ca i Me se ca u okvi ru he mij -skog ven ča nja) i ra đa nja ka me namu dra ca.

Odraz životaNa simbolično bogatstvo tih razli-čitih etapa, koje predstavljaju pre-lazak iz haosa (bezvredan metal) usvetlost (zlato), nadovezuju se aso-cijacija na neku planetu, božanstvoili mit, i analogija sa ljudskim živo-tom. U XIV veku alhemičar Arnode Vilnev citira Morijena: „Našeumeće u svemu može da se poredisa rađanjem čoveka. Prvo, snošaj.Drugo, začeće. Treće, zrenje. Če-tvrto, rađanje. Peto, hranjenje ili is-hrana.“Sve ove operacije odvijaju se unutaratanora, alhemijske peći, u kojoj

gori vatra, i sama važan simbol ualhemiji. Magijom transmutacijevatra transformiše materiju takošto je sažiže; raspadajući se u vaz-duhu, dim, njena suština, postajeduh.

Jedan je sveČETIRI ELEMENTA. Za alhemičare,vazduh, zemlja, vatra i voda, kadasu sjedinjeni, čine ono što oni na-zivaju materia prima, koja predstav-lja različita stanja materije i možeda se transformiše u jedan od ta če-tiri elementa, jer svi oni označa-vaju istu stvar, ali u različitimvidovima. Na te „principirajuće“elemente nadovezuju se „principi-rani“ elementi ili „principi“, koji iznjih proističu.TRI PRINCIPA jesu sumpor, živa iso. Sumpor je živi, muški i aktivniprincip. Sjedinjen sa živom, pasi-vnim, ženskim i hladnim prin -cipom, on formira „oživljenu ži -vu“ ili filozofski sumpor. On sedobija od prvobitne materije naprvom nivou atanora. To je kon-struktivni muški princip, simbolduha. So filozofa rezultat je sje-dinjavanja sumpora i žive, ona jetreći temeljni princip univerzalneenergije. Operacija koja se sastojiu razdvajanju elemenata jalo-vine, na prvom nivou atanora,često se prikazuje pomoću otvo-rene knjige.JEDINSTVO MATERIJE. Jedinstvo ma-terije prikazuje se pomoću sim-bola uroborosa, zmije koja grizevlastiti rep, i formule „Jedan jesve“: materija, kao i duhovni život

ALHEMIJA21

(uroboros se zato naziva herme-neutičkim krugom), u stalnom jepokretu. SEDAM METALA. Alhemija priznajesedam metala, od toga dva savr-šena (zlato i srebro, koji odgovarajuSuncu, odnosno Mesecu) i pet ne-savršenih, koji se poistovećuju sabožanstvima: bakar (Venera), gvo-žđe (Mars), kalaj (Jupiter), olovo(Saturn) i živa (Merkur).

Alhemijski simboliOd mnogobrojnih simbola koji sekoriste u alhemiji, ovde ćemo po-menuti samo one glavne:ORAO. Povezan sa vazduhom i su-blimacijom, orao je u središtu defi-nicije alhemije, pošto se veština(ovladavanje Velikim delom) sa-stoji u pretvaranju čvrstog u gaso-vito stanje, kako bi se gasovitoučvrstilo.ANDROGIN ili hermafrodit, nazvanjoš i rebis, podseća na mit o Eroso-vom rođenju, na želju koja pokrećeuniverzum. On personifikuje dvaprvobitna elementa: sumpor (kojigori) i živu (koja teče). Ponekad naglavi ima krunu savršenstva i stojina zmaju sa četiri glave; one pred-stavljaju četiri elementa pod njego-vom zaštitom. Hermafrodit je ne -svesna ambivalentnost koja, poslespajanja i razdvajanja, donosi inte-graciju, unutrašnju realizaciju i pro-svetljenje. Ponekad ga prikazujuobučenog u crno, pri čemu ta bojaasocira na crnjenje, prvu fazu tran-smutacije, i ukrašenog nečim crve-nim, što je asocijacija na crve -njenje.

ANTIMON. Saturnov nezakoniti sin,koga strasno voli Venera i simboli-zuje boginja Dijana, materija jemudraca, bela vrana filozofa. An-timon odgovara pretposlednjojetapi Velikog dela. On je, po Fulka-neliju, „utroba, zlatna žila i rasadniktinkture“ i simbolizuje pri bli žavanjesavršenstvu, skori uspeh ili ne-uspeh, odakle potiče analogija sabelom vranom.DRVEĆE. Mali magisterijum (kojiomogućava dobijanje belog ka-mena za pretvaranje metala u sre-bro) može da bude predstavljenpomoću drveća koje nosi Mesece,a Veliki magisterijum (koji omogu-ćava dobijanje crvenog kamena zapretvaranje metala u zlato) po-moću drveća koje nosi Sunca.KVADRAT simbolizuje četiri ele-menta.SOBA je jedna od mnogobrojnihslika koje se koriste kad se govorio jajetu mudraca.ŠUPLJI HRAST predstavlja atanor.PAS simbolizuje sumpor i srce ukome teče krv skerletne boje.HRISTOS je živi kamen mudrosti.GAVRAN, ili gavranova glava, pove-zuje se sa prvom fazom transmu-tacije, truljenjem, i predstavlja crnuboju koju materija Dela poprimakad se zagreva. DI JA NA. Me sec, glav ni sim bol u al -he mi ji, upu ću je na Di ja nu, žen skiprin cip, ko ji se po ja vlju je po sle pr o-la ska cr ne ma te ri je kr oz se damkup ki. Kad Di ja na iza đe iz svo jihuza stop nih kup ki, za be li ka mense ka že da je go. Tu sli ku na la zi mo

ALHEMIJA 22

i na al he mij skim vra ti -ma vi le Pa lom ba re uRi mu: „Kad azot i va -tra iz be le Le to, po ja vi -će se Di ja na bezode će.“ Oslo bo đe nasu vi šnog, ona po sta jene stal no sre bro.MER DE VI NE. Psi hič kouz di za nje je ste pra vicilj al he mi je i sli ka le -stvi se če sto po na vljau pri ka zi ma Ve li kogde la, neo p hod nog zado bi ja nje ka me na mu-dra ca. One za u zi ma juis tak nu to me sto nana slov noj stra ni Mu -tu sa Li be ra (1677),„ne me knji ge“ al he -mi ča ra.MAČ. Ozna čen slo -vom H, po ana lo gi ji sano žem, se ki rom, kaoaso ci ja ci ja na „kr va re -nje“ cr ne ma te ri je napo čet ku De la, pred sta -vlja taj nu va tru so li.CVE ĆE se do vo di u ve -zu sa bo ja ma Ve li kogde la i sup stan ci ko je sepo ja vlju ju na po vr ši ni.JA JE MU DRA CA. Ja je,sim bol trud no će i pr -vo bit nog ha o sa, aso ci -ra na po nov no ra đa-nje, re gres sus ad ute rumdo ko ga se do la zi smr -ću i vas kr snu ćem. Zaal he mi ča re je to her -me tič ki za tvo re na po -

su da, re tor ta u ko joj sena la zi ma te ri ja pod -vrg nu ta tran smu ta ci -ji. Ja je se po ve zu je sače ti ri ko smič ka ele -men ta: ze mljom, va -zdu hom, vo dom iva trom. Iz nje ga će sero di ti la pis la zu li, al -he mij sko pi le, sim bolka me na mu dra ca.Zo ve se još i her me -tič ka ili al he mij skapo su da. U ljud skomte lu pred sta vlja so lar -ni plek sus i gla vu, se -di šta in te li gen ci je ima šte. FE NIKS je pti ca ko ja sepo no vo ra đa iz sop -stve nog pe pe la. Ponje mu se zo ve fi lo -zof ski sum por ko ji sepo ja vlju je na po vr ši nikom po sta. DA ŽDEV NJAK ta ko đesim bo li zu je va tru (so -nu) i ka men mu dra ca.SUN CE, po ve za no saMe se com, al he mij skije sum por pri pre -mljen za Ve li ko de lo.„Sun ce je otac svihme ta la, a Me sec im jemaj ka, ma da Me secdo bi ja svo ju sve tlostod Sun ca. Od te dvepla ne te za vi si ce lo -kup no ume će“ (Rej -mon Lil sa Ma jor ke,Uni ver zal ni ključ).

ALHEMIJA23

alkionAlkioni, Tetidine ptice; simbol ljupko-sti, bračne ljubavi i kratkotrajnogmira.

U grčkom mitu Alkiona i Keik to-liko su srećan par da se hvale kakouživaju veću sreću od Zevsa i Here.Za kaznu zbog tolike oholosti pret-voreni su u morske ptice i talasi imstalno razaraju gnezda, koja pravena obali. Zevs iz samilosti stišavatalase dvaput godišnje, pre i poslezimskog solsticija, kako bi ležali najajima. Andre Šenije opevao je bolalkiona potčinjenog božanskoj volji:„Plačite nežni al ki oni, posvećeneptice, / Ptice Tetidi drage, alkioninežni, plačite!“Vidi ptica

alkohol vidi vino

almandinVrsta minerala granata, kamen tam-nocrvene boje koja prelazi u ljubičastu;simbol života, jarke boje vatre i krvi.

Drevni Jevreji su granat zvali barak,što znači „obasjati“. Ovaj kamen,četvrti u prvosveštenikovom napr-sniku, predstavlja i jedno od dva-naest plemena Izrailja. Premapreda nju, Noje je okačio almandinu barci da bi širio oko sebe svetlosti zadržavao sunčevu energiju. Tajsmisao se ponavlja i u legendi ogralu, koji sadrži crveni kamen, bo-žanski rubin, koji je tu simbolduha, otelovljene vatre i neranjivo-sti: taj rubin, primećuje pesnik Žande La Taj, „pet dana opstaje neošte-ćen u vatri“.

Plinije je granat almandin zvao„vreli ugalj“ (carboniculus), poštozbog boje podseća na usijani ugalj.Almandin, u srednjem veku poznatpod nazivom alem-kamen, kori-šćen je kao talisman protiv ot ro va.Simbolizovao je odanost, istrajnosti iskrenost osećanja. Supruge i ve-renice su poklanjale granat krsta-šima koji su polazili u sveti rat,pošto mu je pripisivana moć dauklanja prepreke i čini neranjivimonoga ko ga nosi.Almandin je pre svega centar ovo-zemaljskog raja: u središtu parka,u obliku savršenog kruga, nalazi sevrelo života. Na njegovom dnu jeredak rubin: kamen mudraca.Vidi crvena boja, gral, krv, rubin, vatra

amajlijaMali predmet koji se nosi sa sobom ikome se pripisuju zaštitnička svojstvaili sposobnost da odagna zle duhove.

Simbol zaštitePrema rimskom prirodnjaku PlinijuStarijem, postoje tri vrste amajlijaza koje se veruje da deluju protivbriga, zle kobi i bolesti. Za razlikuod talismana, koji koristi aktivnumagiju, amajlija nudi pasivnu za-štitu. Isto tako, u vračanju i demo-nologiji amajlija u obliku krsta ilipentagrama služi za opštenje sademonima. U drevnom Egiptu često su nosiliamajliju protiv „urokljivog oka“okačenu o konopčić oko vrata iliubačenu u ogrlicu. Egipćani sunjima prekrivali mumije kako bi imomogućile da neometano otputuju

ALKION 24

AMAJLIJA25

na onaj svet. Amajlija u obliku ska-rabeja simbol je vaskrsnuća. Onapred božanskim sudom treba dasvedoči umesto nečistog srca. Ho-rusovo oko omogućava pokojnikuda ponovo pronađe svoju fizičkupotpunost, a živima obezbeđujedobro zdravlje; simbol je plodnostii vidovitosti. Amajlija ank, u oblikukrsta s drškom, simbolizuje večniživot. Izidin čvor, u obliku zatvo-rene karike, takođe je simbol več-nosti: on štiti od bolesti i onomeko ga nosi obezbeđuje lepotu,snagu i bogatstvo. Amajlija, često neka prirodna sup-stanca odabrana zbog svojih svoj-stava, može da se zasniva na nekojgrafiji (kao što je grčko slovo tau,

koje su antoniti nosili kao amajlijuda bi simbolizovali Hristov krst) iliformuli: tako se kvadrat „sator“,poznat od Pompeja, koristi protivvradžbina i kuge. Sa amajlijama semože poistovetiti sav nakit helen-ske civilizacije, a naročito filakteri-jumi, koje su ljudi nosili sa sobomda bi se zaštitili od zle kobi. Noše-nje amajlija je gotovo univerzalnapojava: prikazi oka obično štite odzlih duhova, a falusni simboli, kojepredstavljaju rogovi ili šake, odurokljivog oka.

Amajlije u religijama KnjigeJevreji su protiv zle sudbine nosilipolumesec, a protiv zlih duhovazvončiće pričvršćene za odeću. Još

postoje amajlije koje predstavljajutetragramaton (reč „Jehova“ napi-sana na hebrejskom pomoću četirislova – YHVH), pitagorejski penta-gram kao simbol božanske moći učoveku. Na današnjem jevrejskomtefilinu piše „Š’ma Israel“ („Slušaj,Izrailje“); na hrišćanskim skapula-rima se nalaze imena svetaca, sve-tica ili stihovi iz Biblije; a namuslimanskim amajlijama stihoviiz Kurana, pa čak i ceo Kuran napi-san minijaturnim slovima. Dok su uislamu zabranjene amajlije sa sim-bolima, likovima i nerazumljivimrečima, razmimoilaze se mišljenja oonima koje sadrže elemente iz Ku-rana. U arapskoj istoriji, među amaj -lijama se pojavljuju vrećice sapra šinom iz grobova, ali i rukom pi-sane molitve, vradžbine i magijska

imena. Od šiitskog Irana do Ma-greba u širokoj su upotrebi amajlijepoput „Fatimine ruke“ (i, u širemsmislu, broj 5, hamsa), za koju se ve-ruje da je blagotvorna i koja je jedanod najstarijih mitoloških prikaza uarapskom svetu.Vidi falus, nakit, oko, pentagram, pet, polumesec, rog

AmaltejaKoza ili nimfa koja je othranila Zevsau jednoj pećini na Kritu; jedan njenrog postao je rog izobilja.

Vidi koza, rog izobilja, Zevs

AmazonkeLegendarne žene ratnice u antici,simbol ženske nezavisnosti.

To je narod žena na čijem su čelužene, preteče feministkinja, koji za

AMALTEJA 26

Grke predstavlja svet okrenut nao-pačke.Navodno su živele na obali Crnogmora. Muškarac se uključivao samoda bi obezbedio produžetak vrste;muška deca su pretvarana u roboveili ubijana. Amazonke su se borilena konju i koristile luk i strelu. Nekisu im pripisivali običaj da kćerimaspaljuju desnu dojku kako bi lakšebaratale lukom (amazon znači „bezdojke“).Hetitska dokumenta su ostavilasvedočanstvo o njihovim bitkamaprotiv Ahejaca, koje je predanje sa-čuvalo zahvaljujući mitovima oHeraklu, Belerofontu i Trojanskomratu. Postoji veza između Ama-zonki i Artemide iz Efesa, gde sumožda postojale ratnice-plesačicekoje su upražnjavale obredno saka-ćenje.Jahati kao Amazonka, jahati sa no-gama postrance.Vidi grudi, Herakle, pojas, žena

ambrozija Hrana bogova sa Olimpa, u čijoj jeosnovi med; simbol besmrtnosti isnage.

Hrana sa trpeze besmrtnika, ambro-sios, što na grčkom znači „besmr-tan“, potiče iz vrtova Hes perida,odakle je golubice odnose Zevsu.Ambrozija, u čijoj je osnovi med,ima prijatan ukus i miris i ulazi u sa-stav mnogih preparata, od melemado opojnih napitaka. Neke boginjese njome mažu pre ljubavnog sa-stanka, kao što to radi Hera kadhoće da zavede Zevsa: „Ambrozi-

jom prvo skida svu prljavštinu sasvog zanosnog tela.“ Ambrozijačuva lepotu i energiju bogova, bo-žanskih konja i feniksa, koga nikonikada nije video da jede neštodrugo osim „rose ambrozije što usitnim kapima pada sa zvezdanogneba“.Ona takođe obezbeđuje večnostljudima koji je probaju, kao u le-gendi o Psihi. Bog Eros je voleoovu princezu, običnu smrtnicu.Zevs ju je primio na Olimp i, poštoje popila nektar i ambroziju, po-stala je besmrtna. Isto tako, Ahilaje majka svakog dana trljala am-brozijom pre nego što bi ga bacilau plamen koji uništava njegov smr-tni deo. Najzad, naneta poslesmrti, ambrozija zaustavlja propa-danje tela: Tetida sipa božanskoulje u Patroklove nozdrve kako bizaštitila njegovo telo od raspadanjai skrnavljenja.Vidi Psiha

AmerikaAmerika je simbol novog sveta: mestogde je sve moguće, zemlja iz snova zaostvarenje pojedinca ili zajednice, alii zemlja spasenja.

U govoru se Amerika, jedan od petkontinenata, često poistovećuje saSjedinjenim Američkim Državama,kao državom. Ogroman broj ameri-čkih naselja nazvanih prema topo-nimima iz Biblije – Nazaret, Vitle -jem, Jerihon – podseća da „zapadnaIndija“ evropskih doseljenika ote-lovljuje pre svega san o ovozemalj-skom Jerusalimu. Početkom XX

AMERIKA27

veka javila se svest o masakrimačije su žrtve bili američki Indijanci,o socijalnim nejed na kostima, ra-snoj diskriminaciji i pojavi imperi-jalizma; sve su to činioci kojidoprinose nastanku ideje o krajuame ričkog sna. Prozaičnije govo-reći, Amerika je danas oličenje lič-nog uspeha koji može da dovededo bogatstva, simbol slobode izra-žavanja i moderne tehnologije. Zaneke je ona takođe simbol deka-dentnog Zapada i gramzivog kapi-talizma, kao i tašto oličenje volje zamoć.Ujak iz Amerike, veoma bogatirođak koji u komedijama stiže upravi čas da plati ili namiri neća-kove dugove.Otkrivati (pronalaziti) Ameriku,predstavljati kao novinu nešto štoje već dobro poznato.Vidi Atlantida, Jerusalim

ametistKamen ljubičaste boje, simbol trez-venosti.

Stari Grci su ga smatrali izvrsnimlekom protiv dejstva alkohola,odakle i potiče njegovo ime, kojeznači „čuva od pijanstva“. Pošto jojje Dionis, bog vina i vinograda, do-sađivao svojim udvaranjem, lepanimfa Ametist zamolila je zapomoć boginju Artemidu, koja juje pretvorila u prirodni kristal, ko-liko čist, toliko i nedostupan. Be -san, Dionis ga je obojio prolivši nanjega pehar vina. Zbog te otporno-sti na vino, ametist simbolizujemudrost i od srednjeg veka je

kamen kardinala, a nalazi se i naprstenu biskupa, pošto simbolizujeskromnost i poniznost. Shodnotome, ametist otelovljuje božanskuljubav u srednjovekovnoj simbo-lici, koja ga pretvara u simbol apo-stola Mateja i patrijarha Zevulona. U Bibliji se navodi kao jedan oddvanaest kamenova ugrađenih unaprsnik sa imenima dvanaest ple-mena Izrailja. U Otkrivenju sv. Jo-vana ametist predstavlja dvanaestitemelj zidova nebeskog Jerusalima.Ametistu, koji je sveštenstvo u sre-dnjem veku koristilo za obrede iegzorcizam, pripisuju izuzetnasvojstva još od antičke Grčke:pošto podstiče meditaciju i proro-čke snove, navodno omogućava dase razbiju čini ljubomornog dra-gana i oteraju zle žene i zmije.Vidi apokalipsa, Jerusalim, ljubičastaboja, nakit, vino

aminPošto se ovom reči, koja znači „nekatako bude“, završavaju jevrejska i hri-šćanska molitva, amin je postao sim-bol potpune privrženosti veri.

Ovaj termin, poreklom iz hebrej-skog, nastao je od korena u znače-nju „čvrstina, odlučnost“. Taj smi saomu daje Stari zavet, gde simbolizujeistinu: „Ko se ublagosilja na zemlji,blagosiljaće se Bogom istinijem“(Knjiga proroka Isaije, 65: 16)*. Istotako, Isus se u Otkrivenju sv. Jovananaziva Amin.Pošto je u kultu drevnih Jevrejaveoma mnogo upotrebljavan u

AMETIST 28

* U prevodu Đure Daničića reč „amin“ za-menjena je rečju „istinijem“. – Prim. prev.

značenju želje, ali mnogo više kaopotvrdna reč čiji je smisao „to jetačno, zaista!“, amin je postao sim-bol potpune privrženosti veri, po-primivši u religijama Knjige smisaozaveta: „Neka tako bude“. Istoznačenje reč amin ima i u islamu,gde se izgovara posle prve sure izKurana, ali i na kraju molitve.Po nekima, hebrejsku reč „AMEN“čine početna slova reči A[l] (ili El),ME[leh] i N[e’eman], što znači:„Bog, kralj, dostojan poverenja“. Ukabali je to magična reč čija je nu-merička vrednost 99. Pošto rečamin ima isti koren kao emuna(„vera“), onaj koji je izgovara isto-vremeno potvrđuje svoju veru u ju-daizam i monoteizam. Vidi krst

AmonAmon, egipatski bog vazduha, neba,vetra i lađara, prvobitno je bio gospo-dar svih zemalja, tvorac svetlosti odkoje potiče sve što postoji.

Amon je imao jedinstvenu istorij-sku sudbinu: pošto su ga vladariXII dinastije uzdigli u rang držav-nog boga, dugo je zauzimao važnomesto u verskoj i političkoj istorijiStarog Egipta, povezano sa znača-jem „njegovog“ grada, Tebe.Prikazivan kao čovek (sa dva ve-lika pera na glavi u čijem se pod-nožju nalazi Sunčev disk), sažezlom i ankom (krst sa drškom) iliglavom ovna, a ređe otelovljen uguski sa Nila, Amon je bio bog tvo-rac koji je već u Srednjem carstvuu srodstvu sa drugom velikom

stvaralačkom silom univerzuma:bogom Sunca iz Heliopolisa uobliku Amona-Raa. Faraoni uvodenjegov kult u Africi, a veliki kra-ljevi, osvajači Novog carstva (čiji jeduhovni vođa i nadahnuće za rat),proširiće ga po celom Bliskomistoku. On je „kralj bogova“ i „go-spodar neba i zemlje“, Ogromnapovršina koju zauzimaju njegovihramovi u Karnaku svedoči o veli-čini i dugom trajanju njegovogkulta (skoro dva milenijuma).Vidi amajlija, ank, disk, Ra, Sunce, žezlo

Amor vidi Eros

androginAndrogin, u isti mah muškarac i žena,može da predstavlja prvobitno jedinstvobića pre cepanja na različite polove, dokhermafrodit objedinjuje ka rakteristikedva već razdvojena pola.

Po Aristofanu, Zevs je, prema Pla-tonovoj Gozbi, stvorio tri roda, mu-škarca, ženu i androgina. Svakimuškarac, svaka žena i svaki an-drogin imali su para i sa njim su bilispojeni kao sijamski blizanci.Onda je Zevs odlučio da ih kazniza drskost tako što ih je razdvojio.Otada se dve polovine traže kakobi se ponovo spojile i formirale je-dinstvenu celinu. Prema toj shemi,androgin predstavlja heterosek -sualnu vezu.Pošto je najvažnija organizacionapodela svakog ljudskog društvapodela prema polu, androgin jeasocijalno biće. U grčkoj mitologiji,fizički izgled Dionisa (Baha kod

ANDROGIN29

Rimljana), nasmejanog božanstvavitkog tela i dugih plavih pletenica,jasno asocira na androgina. Ovajbog i njegove raspusne sledbenice,bahantkinje, predstavljaju ozbiljnupretnju po stabilnost društva za-snovanu na muškom autoritetu,pretnju koju dramski pisac Euripidizvanredno prikazuje u komaduBahantkinje.Vidi bahantkinje, Dionis, hermafrodit

anđeoKao božji glasnik, on je posrednik iz-među ljudi i božanstva. Stvoreni u tre-nutku sreće i milosti, anđeli, ambiva-lentan simbol, imaju slobodu da bi-raju između dobra i zla.

Božja vojskaAnđeo je božanski deo čoveka iljudski deo Boga: anđeli su negdeizmeđu, oni su vojnici, nebeska voj-ska, koja je strogo organizovana,kako se vidi na Jakovljevim le-stvama u Starom zavetu. Na vrhu sučetiri sveta anđela, zvana arhanđeli:Gavrilo, Mihailo, Rafailo i Urilo.Prema jednom drugom predanju, tusu još i Salatailo, Egudilo i Varahilo– ukupno sedam anđela Apoka-lipse. Ispod njih je piramida bezbrojanđela koji predstavljaju zaštitu, jer„nema travke na zemlji koja nemasvog anđela na nebu“, kako kažeKnjiga postanja. Ali ljudske slabostianđela uzrokuju njihovu podelu ipodelu sveta na dva dela: satanino ibožje carstvo. Kad anđeo istreblje-nja ubija egipatske prvence, onpredstavlja božju volju i nasilnosprovodi ono što ona zahteva. Kad

ANĐEO 30

Tora opisuje serafime kako stoje,ističu se njihova odlučnost i snaga,kao i kada heruvimi na Zavetnomkovčegu rašire svoja krila.

Božji glasniciAnđeo takođe personifikuje i sim - bolizuje poruku, kao kada Bogobjavi Mojsiju: „I tu ću se sasta-jati s tobom i govoriću ti ozgo sazaklopca, između dva heruvima“(2. Knjiga Mojsijeva, 25: 22).Božja poruka ljudima, ali i po-ruka ljudi Bogu: anđeo je posred-nik, glasnik koji donosi važne(Strašni sud) i manje važne vesti(ime deteta koje treba da se rodi,prošaputano roditeljima na uho).On najavljuje svojim glasom, alii samim svojim prisustvom: Isusnosi krst koji pridržava anđeo,simbol stradanja, ali i prihvatanjapatnje i smrti.

Pol anđelaU teologiji su anđeli čist duh, beztela, dakle bez pola. Otuda jeanđeo i simbol čednosti. On živi usvetu koji je u sredini, daleko odrazvrata našeg sveta. Ali najčistijisimbol je na kraju iznedrio najgorisvet: vrlo čulni kalifornijski gradLos Anđeles dobio je ime po svetojMariji, kraljici anđela...Anđeoski, izražava visok stepenneke vrline i savršenstvo u obav-ljanju nekog posla.Živeti sa anđelom, živeti u miru.Anđeo čuvar, anđeo hranitelj, onajkoji se o nekome stara, pomaže gai štiti.Vidi Antihrist, demon, đavo, heruvim, serafim

anemona / sasa / šumaricaAnemona, „cvet vetra“, utkana je u mito Adonisu; simbol bola i smrti.

Afroditinog dragana, koji je samotišao u lov, smrtno je ranio bograta Arej, prerušen u divljeg vepra.Afrodita pohita do Adonisa, ali vi-devši da je već mrtav, podigne nje-govo telo i odnese ga iz šume. Namestima gde su pale kapi njegovekrvi iz zemlje niknu tamnocrveneanemone. Zbog te veze između ži-vota i smrti, anemona se ponekadprikazuje na slikama raspeća.Vidi Adonis

ank Krst sa drškom čiji se gornji kraj za-vršava malim obručem; simbol životau Starom Egiptu.

Krst ank prvobitno je bio mali ma-gični obruč napravljen od trave ilitrske i korišćen kao talisman da bise podstakla vegetacija i obnova uzemljoradnji. Ank je simbol života;kao takav, božanstva ga skorouvek drže u ruci. U hijeroglifskompismu znak ank znači život. Vidi amajlija, Amon, čvor, krst

AntihristAntihrist je simbolična čudovišna lič-nost koja, prema Otkrivenju sv. Jo-vana, treba da se pojavi pre drugogdolaska Hrista na kraju sveta.

Antihrist, koji ima oblik čudovišnezveri, u isti mah hidre, zmije i zmaja,parodija je Hrista: „I sva zemlja di-veći se pođe za zvijeri, i pokloniše seaždaji koja dade vlast zvijeri; I poklo-niše se zvijeri govoreći: Ko je kao

ANTIHRIST31

zvijer? Ko može s njom ratovati? Idana joj biše usta koja govore oholeriječi i huljenja, i dade joj se vlast dazlotvori četrdeset i dva mjeseca“(Otkrivenje sv. Jovana, 13: 3–5).On predstavlja sile koje su neprija-telji Boga i koje se protive uspo-stavljanju božjeg carstva, ali kojeće na kraju biti pobeđene.Vidi apokalipsa, demon, đavo, hidra,zmaj, zmija

antimonAntimon, svemoćna materija kori-šćena u alhemiji, omogućava da se izsrebra i zlata uklone nečistoće, lek jeprotiv svih bolesti; simbol pročišća-vanja tela.

Spoj suprotnostiKako nije ni metal, ni organska ma-terija, antimon simbolizuje suprot-

nosti: alhemičari u njemu vide vo-denu vatru i vatrenu vodu i tvrdeda potiče od Saturna, ili čak od Me-seca, čiji je simbol u hermetizmu.Misteriozni benediktinski monahBazil Valentin napisao je 1676. trak-tat u njegovu slavu Trijumfalna ko-čija antimona, u kome ga prikazujekao simbol fuzionih sila svemira:„Nije telesan, pošto je u potpunostiisparljiv; nije duh, pošto se na vatripretvara u tečnost kao metal. To je,dakle, haos koji je majka svih me-tala.“ Tog grabljivca drugih metalau alhemiji simbolizuje vuk. Anti-mon, koji su u antici zvali „velikeoči“, u Bibliji se pojavljuje kad se Je-zavelja ulepšava jednim od njego-vih jedinjenja: antimon-sulfidom.Korišćen je u antičkoj Grčkoj, a donas je, pod nazivom hol, stigaopreko istočnjaka.

Simbol pročišćenjaAntimon je u alhemiji metalni cveti mineral, prva, crna ruža koja jeovde ostala kao čestica prvobitnoghaosa. Kad ga hemičari izdvoje izgvožđa pomoću fuzije, čisti anti-mon ostaje na dnu posude, formi-rajući zvezdu u njenom središtu:srednji vek je u tome video znakRegulusa, najsjajnije zvezde u saz-vežđu Lava. Oslanjajući se na te ne-obične opise, pokolenja apotekaraće se boriti protiv lekara, pošto suu antimonu videli svemoćni lek štopročišćava ljudsko telo isto kao ple-menite metale: vino za povraćanjei drugi preparati koje prodaju zanjih su simbol zarade.Vidi alhemija, metal

ANTIMON 32