MOLIJER MIZANTROP LICA ALCEST, zaljubljen u Celimenu. FILENT, prijatelj Alcestov, ORONT, zaljubljen u Celimenu. CELIMENA, zaljubljena u Alcesta. ELIJANTA, Celimenina roñaka. ARSINOJA AKAST markizi. KLITANDR BASK, sluga Celimenin. Jedan redar iz maršalstva Francuske. DIBOA, sluga Alcestov. Dogaña se u Parizu, u kući Celimene. ČIN I POJAVA PRVA Filent, Alcest. FILENT Šta je, šta vas snañe ? ALCEST (sedi) Vi, ostav'te mene. FILENT Al' kaž'te mi razlog te čudne promene ... ALCEST Kažem, ostav'te me, i stid nek vas bude. FILENT Ta čovek bez ljutnje bar sasluša ljude. ALCEST Ja ću da se ljutim, a da slušam neću. FILENT Čudne stvari vaš gnev plahovit pokreću. Vi ste moj prijatelj, al' prvi sam koga... ALCEST Ja? Vaš? To brišite iz tevtera svoga.

Vaš prijatelj, jeste, sve dosad sam bio, Al' sad kad sam takvu stvar kod vas otkrio, Izjavljujem kratko da to sasvim presta. U srcima kvarnim ja ne tražim mesta. FILENT Zar sam tol'ki grešnik za moga Alcesta? ALCEST Da, treba od stida da umrete smesta; Takvi se postupci ne mogu da brane, Na to častan čovek mora da se zgrane. Gledam vas čoveka zasipate poštom, Prosto ga davite pažnjom i miloštom, Sipate ponude, zakletve obilne, I bes vas spopada s uslužnosti silne, A kada vas posle pitam: ko je ovo? Jedva ako znate i ime njegovo. Po rastanku vaše revnosti nestaje, On vam ravnodušan od jednom postaje. To je stvar — do vraga! — ružna, podla, sramna. Poniziti sebe do izdajstva tamna, da ja, po nesreći, nešto tako skrivim Obesio bih se smesta da ne živim. FILENT Baš ne mislim slučaj za vešala da je, I molim (ako vas to mnogo ne staje) Da ublažim malo vaš sud milostivo I ne obesim se, ne budi vam krivo. ALCEST Neukusne šale, da se čovek zgadi. FILENT Al' ozbiljno. kako treba da se radi ? ALCEST Kao častan čovek nikad ne izreći Reči koja neće od srca poteći. FILENT Al' kad u zagrljaj neko vam poleti, To mu valja platit' u istoj moneti. I uzvratiti mu, ni više ni manje, Redom sve zakletve, svako obećanje. ALCEST Ne, trpet' ne mogu te podle metode U volji kod vaše moderne gospode. I ništa ne mrzim k'o grimase razne Tih izručitelja ljubaznosti prazne, Celova u vetar slatke rasipače, Nepotrebnih reči uslužne sejače,

Što se ljubaznošću sa svakim nadmeću, I ludu s pametnim u isti džak meću. Šta vam vredi da se neko vama kune U iskrenost svoje naklonosti pune, I da vašu vrednost meñu zvezde stavlja, Kad to isto prvom mangupu ponavlja? Ne, ne, nema duše uzdignute malo Da joj je do takvog uvaženja stalo; U tom draž nikakvu ne oseća ona, Čim se sa njom meša cela vasiona. Ko poštuje nekog, od drugih ga deli, A ne štuje nikog, ko štuje svet beli. Kad i vas taj porok nače savremeni, Do ñavola! Niste vi po ćudi meni. Neću srca čija ljubaznost ogavna Prema zaslugama ljudi se ne ravna. Izdvajanje tražim, i da jasno kažem, S prijateljem ljudskog roda se ne slažem. FILENT Al' čovek od sveta mora da pokaže Učtivosti koje običaji traže. ALCEST Ne, kazniti treba, bez štednje najmanje, S vidom prijateljstva sramno trgovanje. Biti čovek, i kod susreta ma koga Rečima izneti jezgro srca svoga ; Govoriti srcem i što je u nama Še prikrivat' nikad praznim pohvalama. FILENT Često bi iskrenost tako primenjena Bila smešna, i čak slabo dozvoljena. Gdekad, ne bud krivo vašoj strogoj časti, Što nam je u srcu, dobro je ne kaz'ti. Bi l' u redu bilo i da l' smisla nma Što o svakom mislim da kazujem svima ? Da mi je ko mrzak il' odvratan da je, Treba l' da mu kažem stvar takvu kakva je ? ALCEST Da. FILENT Šta ? Emiliji staroj reći smete Da joj slabo liči uloga kokete, Na belilo njeno da se svak zgranjava ? ALCEST Da šta. FILENT

Dorilasu, da je napast prava; Da u dvoru redom ugnjavi svakoga Hvaleć' svoju hrabrost, sjaj porekla svoga? ALCEST Tačno. FILENT Rugate se. ALCEST Ni malo. U tome, Nit ću kog da štedim, nit da praštam kome. Po dvoru i gradu sto me stvari ljuti. Sve što gledam čini da mi se žuč muti; Bes u meni ključa, mračan jad se budi Kad vidim meñ sobom kako žive ljudi. Ništa sem laskanja podlog, nevaljalstva, Nenravde, koristi, podvale, izdajstva, Izdržat' ne mogu, sav kiptim i želim Da u lice kidam s ljudskim rodom celim. FILENT Vaš jad filozofski odveć je divljačan; Smešan mi je kod vas ovaj nastup mračan, I u nama dvoma ja vidim dva brata, Koja su u Š k o l i z a m u ž e v e data Gde... ALCEST To poreñenje oštroumno nije. FILENT Slušajte, manite sve te ludorije. Znajte, vašim trudom svet se ne promenp A pošto iskrenost vaš duh tol'ko ceni, Iskreno vam kažem da ta bolest prava Na vaš račun ceo svet uveseljava. I tim besom protiv običaja doba Da bivate smešni kod mnogih osoba. ALCEST Tim bolje, do besa ! To je što ja želim! Dobar znak, zbog toga mnogo se veselim. Ljudstvo mi je tako mrsko da bi meni Vilo krivo da me ko pametnog ceni. FILENT Vi ste grdno kivni na prirodu ljudi. ALCEST Jest, ona u meni strašnu mržnju budi. FILENT Da l' sirote smrtne, sve bez izuzetka Obuhvata ova vaša mržnja retka ?

Il' u naše vreme može još da bude... ALCEST Ne, ona je opšta i mrzim sve ljude. Jedne, zato što su zli i što zlo rade, Druge, što te rñe ljubaznošću kade, I ne prožima ih ona mržnja živa Što porok vrlini treba da uliva. Za ljubaznost takvu ima l' primer gori Od zlikovca onog što se sa mnom spori ? Ispod maske, hulja, ceo se poznaje, Svuda su načisto kakav je i šta je; Njegov meden pogled i glas sladunjavi Na tuñince samo još utisak pravi; Za njega svi znaju da je gol.a bio, I na prljav način u sve se probio; Pa zato na njegov uspeh nečuveni Zasluga se buni, vrlina crveni; Ma da sramno steče titule najveće, Njegovu čast bednu niko branit' neće; Kaž'te da je podlac, nitkov, hulja prava, Niko se ne buni, svak vam odobrava. A ipak ga prima oberučke svako, Smeše mu se svuda, svud on prodre lako; I može l' ujdurmom kakvu počast steći, Taj će najčasnijeg čoveka preteći. Grom i pak'o! Mene to boli do srži Kad se neka mera i s porokom drži. I po nekad nagla želja mi se budi Bežat' u pustinju od dodira ljudi. FILENT Zašto bi nas sve to tol'ko jeda stalo ? Ta prirodi ljudskoj oprostimo malo! Nemojmo je sudit' s tako stroge strane, Sa nešto blagosti gledajmo joj mane. Svet traži vrlinu koja je snošljiva Tihu mudrost koja svet ne izaziva; Zdrav razum u svemu krajnost izbegava I hoće da mudrost meru zadržava; Ona kruta strogost iz doba daleka, Odbija se od nas i od našeg veka, Jer traži čoveka odveć savršena; Bez reči nam treba primit' duh vremena.: I luñega posla ne može da bude, Neg kad se ko plete da popravlja ljude. Ja svaki dan k'o vi vidim stvari trista, Koje mogu bolje da budu, zaista;

Al' ma da to gledam na svakom koraku, Nikad k'o vi jarost ne pokazah taku; Primam tiho ljude kakve ih Bog dade; Navikavam SVOJ duh da trpi šta rade; I moja je flegma za vremena naša, Mislim, filosofska k'o i žučnost vaša. ALCEST Ali, gospodine, iz kog mudrost kulja, Tu flegmu zar nikad ništa ne poljulja ? Naprimer, prijatelj da vas izda koji, Ili da ko vaš mal prigrabit' nastoji, Il' vas kogod sramno opanjkati gleda, Sve to vi bi, je l'te, gledali bez jeda? FILENT Jest, ja gledam mane koje vaš duh kudi Kao porok vezan uz prirodu ljudi; I ništa mi veći jed ne izaziva, Videti čoveka podla, zla, gramziva, Il' videti kopce gladne živa mesa, Zle majmune ili vuke pune besa. ALCEST Šta ? Da me izdaju, kradu, da me seku, A ja... Ćutim. Pamet da stane čoveku, Toliko bezumlje u tome se krije. FILENT Vere mi, ćutanje od štete vam nije. Bolje protivnika ne grdite svuda, Već ulož'te u svoj proces malo truda. ALCEST Neću baš ni malo. Kakve nužde ima ? FILENT Al' ko treba da ee za vas zauzima '? ALCEST Ko ? Razlog, pravičnost, sila prava moga. FILENT Nećete posetit' sudca nijednoga ? ALCEST Ne. Da l' je stvar moja nepravedna, šta li ? FILENT Slažem se, al' nije zgodno kad bi dali Da drugi.... ALCEST Ne, jednog slova neću reći. Imam pravo il' ne. FILENT Možete s' opeći.

ALCEST Mrdnut' neću. FILENT Druga strana ima jako Zaleñe i može da povuče... ALCEST Ako. FILENT Prevarićete se. ALCEST Nek bude šta bilo. FILENT Al'... ALCEST Da stvar izgubim bilo bi mi milo. FILENT Ali razmislite ... ALCEST Videću na sudu Da l' će ljudi tako bezočni da budu Takvi razbojnici, podli, nevaljali, Da bi u brk svetu meni krivdu dali. FILENT Čudan čovek! ALCEST Ja bih dao dobra cela Da izgubim proces zbog lepote dela. FILENT Zaista, Alceste, smej'o bi se svako Kada bi vas čuo govoriti tako. ALCEST Time gore po njih. FILENT Al' ispravnost taku Od koje nećete odstupit' za dlaku, Tu strogost iz koje vi ne izlazite, U ljubavi svojoj da l' je nalazite? Čudi me, pošto ste — k'o što vidim lepo • Vi sa ljudskim rodom zavañeni slepo, Da kraj sveg što vam ga tako mrskim stvara, Nañoste u njemu šta da vas očara. Al' još više vaš me izbor začuñava Koji ovde vaše srce zadržava. Iskrenoj Vl'janti ravnodušni niste, Čednoj Arsinoji simpatični vi ste, Ipak vaša duša opire se njima,

Dok njenu naklonost Celimena ima, Čiji zao jezik, držanje koketno Manama vremena naginju osetno. Kako, kad mrzite smrtno sve te mane, Trpite po neke od njih s ljene strane ? Il' to nisu mane kad ih ona ima ? Da l' ih ne vidite il' praštate njima ? ALCEST Ljubav za tu mladu udovicu mene Ne lišava vida za sve mane njene; I ma da je volim, ja te mane kudim, I prvi sam da ih vidim i osudim; Al' priznajem, pored sviju mana njeni", Ona zna veštinu da se sviña meni. Ma koliko da je moj duh strogo sudi, Ona ipak ljubav u mom srcu budi; I verujem da će moj plam jednog dana Očistit' joj dušu od vremenskih mana. FILENT Ako vam to uspe neće biti ma šta. Vi mislite, dakle, da vas voli ? ALCEST Ne bih je voleo da ne mislim tako. Da šta. FILENT Al' onda kad znate da vas voli, kako Da vam još rivali stvaraju teškoće ? ALCEST Ko duboko voli sve za sebe hoće. I sad baš dolazim da joj radi toga, Kažem sve što imam na dnu srca svoga. FILENT Svoje želje, da je to uslov jedini, Ja bih uputio njezinoj kuzini. El'janta je stalna, iskrena, vas ceni, I taj izbor bolji bio bi po meni. ALCEST Tačno je. Razlog mi to svaki dan kaže, Ali u ljubavi razlozi ne važe. Za vašu me ljubav mnogo stvari brine. I vaše bi nade ... POJAVA DRUGA Oront, Alcest, Filent.

ORONT (Alceotu) Sad u kupovine Neka Elijanta poñe s Celimenom; A pošto čuh da ste vi u domu njenom, Doñoh da vam kažem da za vas, iskreno, Imam poštovanje jedno nečuveno. Odavno već ima kako srcem celim Vaše prijateljstvo ja vatreno želim. Jeste, moja duša strasno vrednost ceni, Pa žudim prijatelj da budete meni. A prijatelj odan i ugledan tako Ko ja, mislim da se ne odbija lako. (Za vreme dok Oront govori, Alcest je zamišljen i izgleda kao da ne razume da se to Oront njemu obraća). Što sam rek'o to je, molim, za vas bilo. ALCEST Za mene ? ORONT Možda vam sve to nije milo ? ALCEST Ne, ali je moje čuñenje veliko, I ne zaslužujem počasti toliko. ORONT Moje poštovanje nema da vas čudi S pravom ga od sviju očekujte ljudi. ALCEST Gospodine... ORONT Ničeg nema zemlja naša Što u sjaju vaša vrednost ne premaša. ALCEST Gospodine... ORONT Jeste, sve što u njoj vredi Teško može da se s vama uporedi. ALCEST Gospodine... ORONT Mrtav bio ako lažem. A da osećaje te odmah dokažem, Dozvolite da vas poljubim i vežem Prijateljstvo s vama. Vašu ruku stežem. Dela, pruž'te mi je. Jeste li mi dali Svoje prijateljstvo ? Dajete ga ? ALCEST Ali.

ORONT Kako ? Odbijate mene ? ALCEST Gosiodine, Vaše mi ponude odveć časti čine; Ali prijateljstvo tako naglo nije, Ono naklonosti traži skrivenije, I mi ga smatramo kao robu laku Kad ga iznosimo uz priliku svaku. Takvoj vezi treba svoj izbor da damo, I da se isprva bolje upoznamo. Prirode nam mogu da budu sazdane, Pa da do kajanja doñe s obe strane. ORONT To je mudro zborit', života mi moga! I sad vas još više poštujem zbog toga. Neka' vreme stvori veze tako drahe, Al' ja ću vas služit' iz sve svoje snage. Hoćete l' da za vas što u dvoru tragkim ? Zna se da kod kralja nešto malo važim. Sluša me, i sa mnom, sve uzevši skupa, Vere mi, najlepše na svetu iostupa. Najzad, vaš sam, znajte, načinima svima; A pošto u vama puno znanja ima, Za početak naše drage veze, evo, Donosim vam sonet što sam skoro spev'o. Vi ćete mi reći da l' ću da pogrepšm Ako ga objavim. ALCEST Ne, da tu stvar rešim Ja dogodan nisam. ORONT Zašto ? ALCEST Imam manu Da u tom iskrenost gajim preteranu. ORONT To je što ja tražim. Tužit' bi se mog'o Kad bi, moleći vas da sudite strogo, Izdajnički ekrili mane koje imam. ALCEST Kad tako želite, gospodine, primam. ORONT „Sonet" ... To je sonet. „Nada"... Tu se radi O dami koja me podrža u nadi. „Nada" ... Nisu ovo stihovi svečani

Već mali, čežnjivi, nežnošću protkani. ALCEST Čujmo. ORONT „Nada" ... Ne znam u sonetu tome Da l' ćete zamerke naći stilu mome; I za izbor reči svoj sud meni dajte. ALCEST Daću, gospodine. ORONT U ostalom, znajte, Da mu četvrt časa ne posvetih puna. ALCEST Čitajte, tu vreme ništa ne računa. ORONT (čita) Nada nas istina, blaži I uljuljka naše jade. Al', Filisa, šta to važi, Kada na njoj sve ostade? FILENT Ja sam već očaran od početka sama. ALCEST Smete reći da se to dopada vama ? ORONT Vi za mene dobri beste; Al' bolje je kud i kamo, Da taj trošak ne podneste Da mi date nadu samo. FILENT Ah! Kako je sve to dražesno, zaista. ALCEST Šta ? Gadni laskavče, to je glupost čiota. ORONT Ako će jedno čekanje večno Da me muči neizlečno Smrt će da me spase jada. Vaš trud je zalud, to me ubi! Lepa Filiso, nadu gubi, Onaj koji se večno nada. FILENT Poenta je divna, pada izvanredno. ALCEST Do vraga s poentom i s tobom zajedno! Pao ti, trovaču, i svoj nos slomio! FILENT Nisam nikad čuo sonet tako mio.

ALCEST Pucam ! ORONT Laskate mi možda, što se tiče. FILENT Ne. ne laskam. ALCEST A šta radiš, izdajniče! ORONT Al' vi, gospodine, naš ugovor znate, Vi treba iskreno da mi svoj sud date. ALCEST Gospodine, to su delikatne stvari, Nema pisca što za laskanje ne mari : Al' nekome, čije ime neću reći, Rek'o sam njegove stihove videći, Da čovek od reda popustiti ne sme Svrabu što nas hvata da pišemo pesme. Da zauzdat' treba sve te želje jake Da objavljujemo besmislice take; I da može, ako na tom ne nastoji, Da prikaže sebe u nelepoj boji. ORONT Mislite l' da nemam prava da polažem Za stihove svoje da su ... ALCEST To ne kažem. Rekoh mu: od hladnog speva nema leka, Dosta je ta slabost da sruši čoveka, Pa makar da sem te druge nema mane; Jer svet gleda ljude sa rñave strane. ORONT Da l' vi mom sonetu nalazite mane ? ALCEST To ne kažem. Ali da se on okane Pisanja, rekoh mu da ta želja strasna Izopači danas lžca vrlo časna. ORONT Da l' rñavo pišem, i na njih po čemu... ALCEST To ne kažem. Ali najzad rekoh njemu : Koja vam je nužda laćati se pera ? I štampati pesme koji vrag vas tera ? Za rñavu knjigu ako praštat' treba, To je samo bednom što piše rad hleba. Verujte, kušanju tom se oduprite,

Takva zanimanja od javnosti krite. Nemojte napustit', pa ma šta vam rekli, Časno ime koje na dvoru ste stekli, Da iz ruku jednog izdavača lisca Dobijete ime smešnog, bednog pisca. Eto, u to htedoh da ubedim njega. ORONT Aha! Lepo shvatam značaj toga svega. Al' u mom sonetu šta vam dobro nije? ALCEST Iskreno, dobar je da se dobro skrije. Ugledali ste se na loše primere, Sve je neprirodno kod vas preko mere. Šta je to: Uljuljka naše jade ? I ono : Kada na njoj sve ostade ? I: Da taj trošak ne podneste Da mi date nadu samo ? I još: Lepa Filiso, nadu gubi Onaj koji se večno nada ? Taj stid nakinñuren kojim se sad kite, Prazan je, bez jedne crte istinite; Pusta igra reči, razmetljivost sama, I tako priroda ne govori nama. Ukus našeg doba u tome me plaši; Imahu ga boljeg grubi pretci naši; I od sveg što danas može da očara, Više mi se sviña ova pesma stara: Da mi je kralj Pariz dao, Svoju varoš veliku, A zbog toga ja imao Da napustim diku — Ja bih rek'o kralj Henriku: Uzmi natrag Pariz svoj, Više volim diku, hoj! Više volim diku. Tu slik nije bogat i stil js tu stari, Al' priznajte da je to bolje u otvari, Od onih gluposti sa ukrasa trista; I da je to izraz osećaja čista : Da mi je kralj Pariz dao. Da mi je kralj Pariz dao, A zbog toga ja imao Da napustim diku — Ja bih rek'o kralj Henriku: Uzmi natrag Pariz svoj, Više volim diku, hoj!

Više volim diku. Tako ljubav žudnje izražava svoje. (Filentu koji se smeje) Jeste, gospodine smeškalo, tako je. Više volim ovo neg sjaj naduveni Lažnoga bisera, danas svud na ceni. ORONT A ja tvrdim da je dobro moje delo. ALCEST Vi zato razloga imate zacelo, Al' dozvolićete da ja svojih imam, I da iz tih svojih te vaše ne primam. ORONT Dosta mi je drugi kad mi hvale daju. ALCEST Ja ne znam da laskam a to oni znaju. ORONT Baš ste tol'ko mudri ? ALCEST Mudriji bih bio Zacelo, kada bih vaš sonet hvalio. ORONT The, pohvala vaših lišiću se lako. ALCEST Vi se njih morate lišiti svakako. ORONT Po predmetu koji ovde obrañujem Voleo bih vaše stihove da čujem. ALCEST Da, nesrećom, spevam rñave toliko Dobro bih se čuv'o da ih čuje iko. ORONT. To su oštre reči, pun ste pouzdanja. ALCEST Tražite drugoga ko će da vam klanja. ORONT Gospodine mali, malo niže s glavom. ALCEST Gospodine velji, ja je dižem s pravom. FILENT (Stavljajućc se izmeñu ljph) Ej! Gospodo, dosta, prekin'te zaboga! ORONT Ah! Kriv sam, priziajem, povlačim se stoga. Vaš sam, gospodine, celim srcem svojim. ALCEST A ja, gospodine, na službi vam stojim.

POJAVA TREĆA Filent, Alcest. FILENT Eto, ta iskrenost do čega vas vodi, Sad ste izloženi tolikoj nezgodi; A za malo hvale Oront htede vama... ALCEST Ne govor'te. FILENT ALI . . . ALCEST Suviše ste... FILENT Ostav'te me sama. ALCEST Dosta. FILENT Al... ALCEST Nek dosta bude. FILENT Mislim... ALCEST Ne slušam vas više. FILENT Vreñat' ljude ALCEST Dosta! Ne idite za mnom, grom i pak'o ! FILENT Rugajte se, ja vas ne napuštam lako. ČIN II POJAVA PRVA Alcest, Celimena. ALCEST Gospoño, hoćete l' da vam jasno kažem ? S vašim se vladanjem nimalo ne slažem. Ponašanje vaše suviše me ljuti,

I vidim da ćemo jednom prekinuti. Jest, treba da znate, neću da vas lažem, To će biti jednog dana, ja vam kažem. Mogu sto protivnih obećanja dati, Al' znam da ih nisam ka,dar održati. CELIMENA Pratit' me do kuće vi ste, dakle, hteli Da bi, ko što vidim, svañu zapodeli. ALCEST Ne svañam se. Ali, vi suviše lako Puštate da vama udvara se svako. Suviše gospode oko vas obleće, A s tim moje srce složiti se neće. CELIMENA Što krivite mene zbog njinog postupka ? Mogu li da sprečim da sam za njih ljupka? I kad, da me vide, nežno se potrude, Trebal' da batinom rasterujem ljude ? ALCEST Ne, što njima treba, to batina nije Nego srce prema njima otpornije. Vaša ljupkost srca privlači i pleni; Al' ih zadržava vaš prijem medeni, Kod svih udvarača on svršava shvari Koje otpočinju vaše ljupke čari. Dajući im nadu odveć nasmejanu, Vi stičete njinu naklonost odanu; A kad bi ljubaznost vaša manja bila, Vojsku udvarača brzo bi razbila. Al', gospoño, barem objasnite meni Zašto je vaš Klitandr na tolikoj ceni ? Kakve to zasluge i retke vrline Vašeg uvaženja dostojnim ga čine ? Da nije naklonost vašu stek:o čvrstu Svojim dugim noktom na malome prstu ? Vi i društvo celo prikloniste l' glave Pred sjajnom zaslugom perike mu plave ? Njegov skut široki da l' vam srce pleni ? Il' vas hrpa traka očara svileni'? Draž prostranih hlača po modi sa Rajne Da l' vam sputa dušu u okove bajne ? Il' smeh njegov i glas u piskavom tonu Znadoše otkriti tajnu da vas tronu ? CELIMENA Baš se bezrazložno kidate zbog njega! Ja ga štedim, ali vi znate zbog čega.

I da je obeć'o zbog parnice moje Da će da pokrene prijatelje svoje. ALCEST Izgub'te parnicu a okren'te leña Jednom suparniku koji mene vreña. CELIMENA Al' svi ljudi kod vas ljubomoru bude. ALCEST Zato što vi lepo primate sve ljude. CELIMENA Pa to je baš što vas umiriti ima, Moja se ljubaznost dodeljuje svima; A mogla bi mnogo više da vas jedi, Da se na jednome samo usredsredi. ALCEST Ali ja, koji sam ljubomoran tako, Šta imam ja više nego od njih svako "? CELIMENA Sreću da ste voljen, izabran meñ evima. ALCEST Al' kakvog dokaza moje srce ima ? CELIMENA Kada se potrudih da to kažem sama, Čini mi se da je to dovoljno vama. ALCEST Ali ko mi jemči u odsustvu mome Da to isgo drugom ne kažete kome ? CELIMENA Vi se, zbilja, krasno udvarati znate, O mojoj ličnosti sjajan sud imate. Al' da vas ta sumnja ne bi više pekla, Poričem sve ono što sam do sad rekla. Neću da vas vara niko sem vas sama. Nek vam bude pravo. ALCEST Lud li sam za vama! Ah ! Da mi se srca dočepati svoga, Za tu retku sreću hvalio bih Boga. Sve moguće činim, ja vam to ne krijem Da svog srca strašne okove razbijem. Al' dosad sva muka ostade mi prazna. Što vas tol'ko volim, to je božja kazna. CELIMENA Ništa slično, zbilja, ne može se naći. ALCEST Jest, nad celim svetom mogu se istaći.

To je nečuveno. Mogu da se kladim Da niko ne voli kao što ja radim. CELIMENA Vi zato zaista, nov način imate, Jer volite ljude da ih napadate. Vašu ljubav samo grdnja potvrñuje. Ima l' ljubavnika što toliko psuje ? ALCEST Al' da mu jed proñe, do volje je vaše. Hajde, drekratimo razmirice naše; Govor'mo iskreno, da li ćemo moći ... POJAVA DRUGA Celimena, Alcest, Bask CELIMENA Šta je ? BASK Akast čeka. CELIMENA Nek izvoli doći. POJAVA TREĆA Celimena, Alcest. ALCEST S vama se na samo ne može da bude; Uvek ste gotovi da primate ljude. Ni za jedan časak nije vam moguće Rešit' se na žrtvu da niste kod kuće. CELIMENA Hoćete ln s njim da odnose pokvarim? ALCEST Za neke obzire vaše ja ne marim. CELIMENA Taj čovek mi nikad ne bi oprostio. Kad bi dozn'o da je tu neželjen bio. ALCEST Al' zašto ga vaše srce tol'ko štedi? CELIMENA Bože moj! Naklonost takvih ljudi vredi. Oni su — a zašto, to mi nije jasno — Stekli pravo da na dvoru zbore glasno.

Svuda su, sa svakim razgovore vode, Pomoći ne znaju al' mogu da škode. I ma kako čovek im'o veze jake, Ne treba da ljuti larmadžije take. ALCEST Najzad, ma šta bilo, ma šta da činite, Imate razloga da sav svet trpite. Ta vaša smotrenost koja bezgranično ... POJAVA ČETVRTA Alcest, Celimena, Bask. BASK Evo i Klitandra, gospoño. ALCEST Odlično. (kao da hoće da izañe) CELIMENA Kud? ALCEST Idem. CELIMENA Ostan'te. ALCEST Zašto ? CELIMENA Ali stan'te ALCEST Ne mogu. CELIMENA Ja hoću. Ostanite. ALCEST Man'te. Svi ti razgovori meni dosadiše. Gonit' me da slušam to je i suviše, CELIMENA Ja to hoću, hoću. ALCEST Izać' ću iz kože. CELIMENA Dobro, hajd, odlaz'te, vama se sve može POJAVA PETA

Elijanta, Filent, Akast, Klitandr, Alcest, Celimena, Bask. ELIJANTA (Celimeni) Oba su markiza na dnu stepeništa, Penju se, da l' znate? CELIMENA (Basku) Da. Za sve sedišta. (Alcestu) Vi niste izašli ? ALCEST Ne, al' sada ima Da se priklonite meni ili njima. CELIMENA Ćutite. ALCEST Još danas objasniće se. CELIMENA Vi gubite glavu. ALCEST Izjasnićete se. CELIMENA Ah! ALCEST Birajte. CELIMENA To je šala po mom mnenju. ALCEST Ne, stvar rešićemo, sad je kraj strpljenju. KLITANDR Dolazim iz Luvra, gde je Kleant grešan Izgledao jutros savršeno smešan. Zar prijatelj kakav njemu dati neće Milosrdni savet kako da se kreće ? CELIMENA Zaista, meñ svetom on se čudno vlada. Njegovo držanje svud u oči pada. Kad ga čovek duže ne vidi, još jače Sva čudna nastranost njegova iskače. ALCEST Do vraga! Ako je reč o nastranima, Ugnjavi me jedan meñu najgorima: Damon razlagalo, koji uru celu Drž'o me da stojim s njim na suncu vrelu. CELIMENA Taj govornik vraški zgodu ne odlaže

Da u mnogo reči baš ništa ne kaže; Ni ñavola niko tu ne razaznaje Ko ga sluša ništa ne čuje sem graje. BLIJANTA (Filentu) Nije loš početak. Protiv bližnjeg svoga Dobro teče pravac razgovora toga. KLITANDR Timant je, gospoño, isto ličnost sjajna. CELIMENA Od glave do pete on je ceo tajna: U prolazu u vas mutna oka zuri, Besposlen po vazdan uvek poslom žuri; Kad vam ma šta priča sto grimasa pravi I praveć' se važan ceo svet ugnjavi: Da prekine opšti razgovor, on ima Neprestano, jedva mičući ustima, Da vam šane tiho, najpoverljivije, Jednu tajnu — a ta tajna ništa nije. Najmanju sitnicu k'o čudo izlaže, I taj vam na uho i dobar dan kaže. AKAST A Žerald, gospoño? CELIMENA Ah! Dosadna stvora! Taj vam u gospodstvu uvek plivat' mora. I nabrajat' samo iz svih svojih veza, Toga i tog grofa, kneginju il' kneza. Luduje za plemstvom; i da priča ima Samo o konjima, karucama, psima. Najveće ličnosti on tika od reda, I reč gospodin mu izlišna izgleda. KLITANDR S Belizom je, kažu, dobro. CELIMENA Jadnog duha U te žene, i s njom razgovora suha! Kad mi doñe, ja se mučelju izlažem; Znojim se da nañem šta ću da joj kažem; Jalovost izraza njenih svakog časa Ubija razgovor i nema mu spasa. Ćutanje joj glupo zalud iapadate, Zovući u pomoć sve teme poznate: Leio vreme, kiša i sve slično tome, Brzo se iscrpe u govoru s njome. A poseta njena nesnosna očajno, Još se preko svega oteže beskrajno:

Vadite časovnik, zevate sto puta, Ona vam ostaje kao drvo kruta, KLITANDR A Adrast? CELIMENA Ah! Kakva oholost u duši! To je čovek koga samoljublje guši. Sve mu nije pravo; i nasušna hrana - Njegova je da dvor grdi svakog dana. Nema toga mesta ni službe ni plate, Koje bi od dvora bile drugom date, Da to k'o nepravdu on smatrao ne bi Prema onom što on zamišlja o sebi. KLITANDR Ali mladž Kleon, kog naš svet najbolji Posećuje danas, da l' vam je u volji? CELIMENA On zasluga ima zbog kuvara svoga, Svet se kupi oko stola njegovoga. ELIJANTA On služi najbolje odabrana jela. CELIMENA Jest, al' da ne služi sebe, to bih htela. Taj zvekan je jedno neukusno jelo Koje meni kvari uživanje celo. FILENT Damis, njegov ujak dosta je na ceni. A šta vi mislite? CELIMENA Prijatelj je meni. FILENT Držim da je valjan čovek i da vredi. CELIMENA Jest, al' duhovitost njegova me jedi. Vazdan se šepuri; i u svojoj glavi Muči se kako će dosetke da pravi. Od kad uobrazi da je duha živa, Njegov ukus za sve nedostižan biva. Svemu što se pišo on zamera vešto, Ponizio bi se da pohvali nešto. Za njega je znalac ko zna da pokudi; Dive se i smeju samo glupi ljudi. A on, ne priznajuć' sva daiašnja dela, Misli da se diže iznad sveta cela. Čak i razgovore da kudi, nalazi Suviše su niski da do njih silazi:

I, prekrstiv ruke, s visine, od rsda, Sve što kogod kaže sažaljivo gleda. AKAST Nek me Bog ubije, eto mu portreta. KLITANDR (Celimeni) Vi ste izvanredni u slikanju sveta. ALCEST Hajd, produž'te, dvorski prijatelji slatki, Primen'te na svakog taj postupak kratki; Al' sad ma ko od njih da doñe, sigurno Svi bi mu u susret pohitali žurno; Laskavim poljupcem zakleli se njemu Da ste njegov sluga privržen u svemu. KLITANDR Što nas napadate? Ako vas to ljuti, Prekor treba da se gospoñi uputi. ALCEST Ne, već vama. Vaš smeh blagonaklon stvara Tu oštrinu duha da sve ogovara. Grešni tamjan vaših laskanja nedični' Neprestano hrani njen duh satirični. Ne bi bila orna da tol'ko ismeva Kada bi videla da to ne uspeva. Tako, za. sve ljudske poroke i mane, Krivi su laskavci koji to zlo hrane. FILENT Od kud da te ljude branite toliko Kad sve to mrzite više nego iko? CELIMENA Šta? Zar da gospodin protivno ne kaže? Zar on sa mišljenjem opštim da se slaže, Kad na svakom mestu istaći mu treba Duh protivrečnosti, taj svoj dar od neba, Tuña osećanja pobijati kivno, I u ruke uzet' mišljenje protivno? On bi smatr'o sebe da dostojan nije Kad bi usvojio gledište ma čije. Čast da protivreči tol'ko ga očara Da često na sebe oružje obara; I bori se protiv osećanja svoga, Čim ono izlazi iz usta drugoga. ALCEST Smejači su za vas, i satiru svoju Slobodno na ličnost uperite moju. FILENT Al' tačno je da vam vaša ćud nalaže

Da praskate uvek na sve što se kaže. Mrzovolja, koju sami ste priznali, Ne da da se ništa nit' kudi nit' hvali. ALCEST Ljudi nikad prava nemaju, i s njima Mrzovolji, vraga! uvek mesta ima. Oni su u svemu il' laskavci mrski Ili napadači bezočni i drski. CELIMENA Ali... ALCEST Ne, gospoño, da me glave stane, Ja trpet' ne mogu kod vas neke mane. Niko nema prava da u vama budi Sklonost za te mane koje i sam kudi. KLITANDR Što se mene tiče, kazaću pred svima: Ne znam da gospoña kakvih mana ima. AKAST Ljupkost i lepota znam da su joj date, Al' njene su mane meni nepoznate. ALCEST Meni bodu oči, i njoj je poznato Da joj to ne krijem, već je korim zato. Što je veća ljubav, time laska manje; Prava ljubav ne zna šta je opraštanje. Na taj podli način da me voli neko, Ja bih ga oter'o od sebe daleko, Da, prepun u svemu uslužnosti mlake, Ne kadi u meni nastranosti svake. CELIMENA Na kraju, ako se vama poveruje, Prava ljubav svaku nežnost isključuje, I sa njenom čašću vezano je prisno Da, koga volimo, grdimo propisno. ELIJANTA Ljubav se obično ne ponaša tako, I svojim izborom očaran je svako. On u njemu nema ništa da pokudi, U ljubljenom biću sve mu ljubav budi. Nedostatke gleda kao draži nove, I zna da ih lepim imenima zove: Bleda biva belja od ljiljana čedna; Crna do zla boga, crnka izvanredna; Mršava je vitka, kao srna laka; Gojazna je puna dostojanstva svaka;

Kakva malo lepa i aljkava žena, Prolazi ko skromna lepota skrivena; Džinovska s boginjom poreñenje traži; Kepec je u malom skup nebeskih draži; Ohola je krune dostojna; lukava, Ima duha; glupa, dobrota je prava; Brbljiva je slatka ñavolica jedna; Nema ne govori zato što je čedna. Tako zaljubljeni znaju sve da brane, I u dragom biću vole čak i mane. ALCEST A ja opet tvrdim... CELIMENA Hajde, prekidaj'mo, I po galeriji malo prošetajmo. Idete gospodo? KLITANDR i AKAST Ne, gospoño, kako? Da ne poñu, vi se uplašiste jako. (Klitandru i Akastu) Vi poñite kada za dobro nañete, Al' ja se ne mičem dok ne izañete. AKAST Ako se gospoñi samo ne zameram, Ja celoga dana drugog posla nemam. KLITANDR Mene, tek da stignem za čas kad kralj leže, Sve dotle posao nikakav ne veže. CELIMENA (Alcestu) To je šala mislim? ALCEST Ne, nije ni malo, Znaću da l' je vama da ja poñem stalo! POJAVA ŠESTA. Alcest, Celimena, Elijanta, Akast, Filent, Klitandr, Bask. VASK (Alcestu) Gospodine, jedan čovek ima, kaže, Nešto s vama što se ne sme da odlaže. ALCEST Kaži mu da nemam ničeg prešnog tako. BASK Na njemu je neki kaput nabran jako,

Sa zlatom odozgor. CELIMENA Poñ'te da vidite, Il' neka on uñe. POJAVA SEDMA. Alcest, Celimena, Elijanta, Akast, Filent, Klitandr, redar iz maršalstva. ALCEST (idući u susret redaru) Molim, šta želite? Uñ'te, gospodine. REDAR Imam posla s vama, Gospodine. ALCEST Glasno govor'te pred nama. REDAR Imam nareñenje, gospoda maršali Vas su, gospodine, da doñete zvali Što pre. ALCEST Mene? REDAR Jest, vas. ALCEST Zašto? Šta da radim? FILENT To je stvar s Orontom, mogu da se kladim. CELIMENA Kako? FILENT On i Oront su se posvañali Zbog stihova koje Alcest ne pohvali. I sad hoće brzo da tu stvar urede. ALCEST Neću nikad biti uslužan od bede. FILENT Al' nalog je nalog. Poñ'te, druge nema. ALCEST Kakva se pogodba meñu nama sprema? Da l' me ta gospoda mogu da osude Da nañem za dobre te stihove lude? Ja poreći neću ono što sam rek'o. Oni su rñavi.

FILENT Al' nañite neko ... ALCEST Ništa tražit' neću. Sonet je užasan. FILENT Budite pred njima malo manje strasan. No, hajd'te. ALCEST Ići ću, al' me ništa tamo Pokolebat' neće. FILENT Hajd' pokažite samo... ALCEST Sem da primim nalog izrično od kralja Da moram da nañem da taj sonet valja, Tvrdiću da goreg nema ispod neba, I da takve pisce obesiti treba. (Klitandru i Akastu koji se smeju) Sto mu muka! nisam znao da sam smešan K'o što vidim da sam. CELIMENA Taj poziv je iregaan. Požur'te gde treba. ALCEST Idem, al' ne mari, Vratiću se s vama da raščistim stvari. ČIN III POJAVA PRVA Klitandr, Akast. KLITANDR Baš si zadovoljan, moj markiže, je li? Ništa te ne brine i sve te veseli? Po duši, misliš li, strogo govoreći Da imaš jak razlog da plivaš u sreći? AKAST Kad posmatram sebe, markiže, do vraga! Od razloga za jed ne vidim ni traga. Imućan sam, mlad sam, iz kuće izlazim Kojoj dosta prava na plemstvo nalazim, Po rangu koji mi moja loza daje

Malo položaja nada mnom ostaje. Tiče l' se hrabrosti — a ona se ceni — Zna se da je niko ne ospori meni. I jednu stvar u svet izgurah junački Prilično odvažno i obešenjački. Pameti? Imam je. Duhom raspolažem Da ne učeć' sudim i o svem razlažem, O delima novim za kojima ludim Da u pozorištu kao znalac sudim, Sve rešavam prvi, vičem da svi čuju Na mestima koja „bravo" zaslužuju. Dosta sam okretan, lepog lika, stasa, Naročito lepih zuba, tankog pasa, A za odevanje, ne da laskam sebi, Al' mislim, niko mi tu manis'o ne bi. Cenjen ne mož' bolje. Za lep pol pun čara, Voli me, dobro sam i kod gospodara. Sve je to, markiže, ja mislim dovoljno Da se svuda sobom bude zadovoljno. KLITANDR Al' zašto kad svuda pobeñuješ lako Da uzdšpeš ovde bez uspeha tako? AKAST Ja? Do vraga! Nisam ni skrojen nit' hoću, Ma kakve lepojke da trpim hladnoću. Osrednje vrednosti, neugledne ljude Puštam da za strogim lepotama žude. Kinjeni, mučeni, da pred njima puze, I zovu u pomoć uzdahe i suze. Trudeći se s mukom da bi ono stekli Što su njinoj slaboj vrednosti odrekli; Ali ljudi k'o ja ne mogu da prose, Da na kredit vole i sav trošak snose. Ma kolika bila vrednost lepih žena Bogu hvala, naša nije manja cena. Kad im se čast srca kao našeg daje Nije razlog da ih to nšnta ne staje. U najmanju ruku treba l' avans dati Nek se on o trošku zajedničkom plati. KLITANDR Tvoja stvar, markiže, misliš dobro stoji? AKAST Mislim, i razloga zato imam svoji'. KLITANDR Veruj pouzdanje zaslepljuje tebe. Varaš se, moj dragi, lažeš samog sebe.

AKAST Varam se i samog sebe lažem, zbilja. KLITANDR Al' po čemu misliš da si blizu cilja? AKAST Varam se. KLITANDR Imaš li svedočanstvo neko? AKAST Lažem sebe. KLITANDR Da l' si kakav dokaz stek'o? AKAST Varam se, kažem ti. KLITANDR Nije l' ti slučajno, Celimena srce poverila tajno? AKAST Ne, kivi me. KLITANDR Ja te molim, odgovori. AKAST Imam korpu. KLITANDR Ta me tvoja šala mori. Čime te ohrabri, reci, šalu mani. AKAST Ne, propadoh, ti si srećnik izabrani. Ja kod nje ne vredim ni lule duvana I obesiti se moram ovih dana. KLITANDR Slušaj me, markiže, dosta govorimo. Hajd' u jednoj stvari da se pogodimo: Ko donese ovde dokaz koji važi Da je od drugoga Celimeni draži, Onaj drugi nek se kupi s mesta zborna, I oslobodi ga rivala uporna. AKAST Vraga! To je smešno što od tebe čujem, Iz sveg srca ja se na to obvezujem. Al' pst... POJAVA DRUGA Celimena, Akast, Klitandr.

CELIMENA Još ste ovde? KLITANDR Ljubav nas vezuje. CELIMENA Dolazak nekakvih karuca se čuje. Znate l' ko će biti? KLITANDR Ne, ne znamo ništa. POJAVA TREĆA Celimena, Akast, Klitandr, Bask. BASK Tu je Arsinoja na dnu stepeništa. Penje se. CELIMENA Šta hoće od mene ta žena? BASK Njena je poseta vama namenjena, Ali Elijantu u prolazu spazi, Pa sad s njom govori. CELIMENA Zašto mi dolazi? AKAST Svud prolazi kao strogo časna dama. Njena revnost... CELIMENA Jest, jest, sve grimasa sama. U duši svet voli i sto zamki sprema, Da upeca koga al' uspeha nema. Udvarače drugih ne može da gleda, Puna je zavisti i puca od jeda. Od svih napuštena, u mesto da ćuti, Na slepilo veka po vazdan se ljuti. I gleda da skrije pod koprenu časnu Svoju usamljenost, zaista užasnu. Da spase čast slabe privlačnosti svoje, Što ona ne može, za lju grešno to je, Ipak bi udvarač toj gospi drag bio, I čak joj je Alcest srce zadobio. Njegov trud za mene vreña njene draži, I kod nje od mene kao kraña važi. Ljubomorni prkos, koji s mukom skriva Protiv mene svuda njen bes izaziva.

Najzad, nigde lude ja ne videh take, Ona je bezočna preko mere svake. I... POJAVA ČETVRTA Arsinoja, Celimena, Klitandr, Akast. CELIMENA Ah! Kakva sreća! Nema vas nikako Zbilja, već sam bila zabrinuta jako. ARSINOJA Jedno saopštenje dužna sam vam bila. CELIMENA Vože! Kako mi je ta poseta mila. (Kditandr i Akast izlaze smejući se) POJAVA PETA Arsinoja, Celimena. ARSINOJA Njin odlazak pada ne može zgodnije. CELIMENA Hoćemo li sesti? ARSINOJA Ne, potrebno nije. Gospoño, odanost prijateljstva prava Za važnu stvar treba da se ispoljava. A pošto od časti i od dobrog glasa, Ništa preče nije, doñoh ovog časa, Za čast vašu da vam jednu stvar predočim Svoje prijateljstvo da vam posvedočim. Juče sam kod ljudi bila, vrlih jako I tamo razgovor i vas se dotak'o. Tu vaš bučni život, kom se mnogi čude, Im'o je nesreću da hvaljen ne bude. Ona sila ljudi što vas posećuje, Vaš slobodni provod, i... sve što se čuje, Nañoše sudija za sva vaša dela, I mnogo strožijih negošto bih htela. Možete misliti na šta se odlučih, I da vas odbranim k'o ñavo se mučih. Za vaše namere tražih izvinjenja, Nudih se za jemca vašega poštenja. Ali u životu ima stvari tako,

Koje se izvinit' ne mogu nikako. I tako moradoh da priznam i sama Da vaše držanje malo škodi vama; Da ono u svetu nelepo izgleda, I da oko njega svašta se nspreda; Da bi mogli svetu dati malo manje Prava da vas kori za loše vladanje. Ne mislim da ima tu stvarnosti kake — Bog me sačuvao od pomisli take! — Al' u senku greha veruje se lasno, Nije dosta za se da živimo časno. Gospoño, vaše je srce spravedljivo Taj korisni savet da ne primi krivo, I da ne vidite što drugo u ljemu Nego za vas moju odanost u svemu. CELIMENA Gospoño, ja vam se zahvaljujem živo, I ne samo da ga ne uzimam krivo, Već iz zahvalnosti odmah ću vam kaz'ti Jednu stvar koja se tiče vaše časti. Vaše prijateljstvo moje srce ceni, Čuvši od vas šta se govori o meni, Tom primeru. i ja moram da sledujem, I da vam ispričam šta o vama čujem, Onomad u kući porodice jedne Nañoh neke ljude veoma ugledne, Koji govoreći o čednosti duše, I na vas, gospoño, govor okrenuše. Tu čistunstvo vaše i revnost uporna Nisu dali primer vladanja uzorna. Izveštačen izgled te strogoeti stalne, I večite vaše pridike moralne, Za senku gadosti vaša grožnja pusta, Pred nezgodnom reči iz nevinih usta; Suvišnost o sebi vašeg dobrog mneaa, Ti pogledtt za sve puni sažaljenja, Kisele kritike vaše, uvek iste Za otvari koje su nevine i čiste. Sve to. ako mogu da kažem iskreno, Bilo je. gospoño, od svih pokuñeno. Šta vrede. rekoše, sve te lepe priče? Ta skromnost na izgled, koju sve poriče? U molitvi nikad izostala nije, Al' svoju poslugu ne plaća i bije; Gde treba puna je pobožnoga žara, Al' se beli i o lepoti se stara.

Na slikama ona pokriva nagosti. Al' ljubavi zato ima za stvarnosti. Uzeh da vas branim, što se mene tiče. Rekoh svima da su to pakosne prpče. Al' opšte je mnenje moje pobedilo I tad zaključigae da bi dobro bilo. Da vodite manje brigu sveta cela, A pazite više na sopstvena dela. Da je svako dužan sebe da prosudi Pre no što pomisli da drugog osudi; I da se živ primer mora da pokaže Kad se tuñe greške ispraviti traže; Da je čak najbolje da se stvar ostavi Onom kome nebo to u dužnost stavi. I vaše je srce, gospo, spravedljivo Taj korisni savet da ne shvati krivo, I da ne vidite što drugo u njemu Nego za vas moju odanost u svemu. ARSINOJA Popravljati druge posao je mučan Dl' ipak me čudi vaš odgovor žučan, I vidim da vas je, ma da nisam htela, Maja reč iskrena za srce ujela. CELIMENA Naprotiv. bili bi mudri i korisni Takvi meñusobni šveštaji prisni. Tim bi izlečila, postupajuć' verno, Kod svakog za sebe slepilo bezmerno. Na vama je da se i dalje produži Ta uslužna revnost što obema služl, I da kazujemo verno meñu nama Šta ste čuli vi o meni, ja o vama. ARSINOJA Ah! Gospoño, za vas šta mogu da čujem? Svojim ponašanjem prekor zaslužujem. CELIMENA Sve se, mislnm, može da hvali il' kudi, U pravu smo prema svom dobu i ćudi. Ima doba kome zabava je shodna, A drugom je opet čednost neophodka. Nju iz politike možemo uzeti Kad sjaju mladosti naše sumrak proti. Nemile pojave to može da skrije, Da ja vaš trag sledim, isključeko nije, Vreme sve donosi, ali širom sveta Niko ne mudruje od dvadeset leta.

ARSINOJA Vaše preimućstvo nije Bog zna kako Da svoje godine ističete tako. Ako ih ko nešto više od vas ima Treba li to da vas toliko nadima? I ne znam kakvoga razloga imate Da me na taj čudni način napadate. CELIMENA A ja ne znam zašto vi na svakom mestu Puštate na mene žaoku zločestu? Što se vaš jad uvek na mene obara? Šta ću, kad se vama niko ne udvara? Ako moja ličnost plam ljubavi budi, Ako svakog dana još primam od ljudi Udvaranje koje vaš jed izaziva. Šta mogu da radim? Ja tu nisam kriva. Da se svima njima dopadnete bolje, Ja vas ne sprečavam, široko vam polje. ARSINOJA Jaoj! Mislite li da kog srce boli Zbog tih udvarača na koje ste holi? I da svakom danas nije dosta jasno Čime je to mnoštvo zadobiti lasno? Ko će verovati, kada ljude znamo, Da jure za vaše lepe oči samo? Da svi samo časnu ljubav za vas gaje? I da se vrlini vašoj čast odaje? Prazni neuspesi ne hrabre čoveka; Nije svet zaslepljen; ja znam lica neka Sposobna da nežna osećanja bude Koja ipak za se ne vezuju ljude: Iz toga izlazi, bez uplate veće Da im niko srca pridobiti neće; Da se udvaračem zalud ne postaje, I da treba platit' sve što nam se daje. Zato ne morate da ste gordi tako Zbog sitnih uspeha stečenih olako; To vašoj lepoti neka nauk bude Da s tol'ke visine ne gleda na ljude. Da se zbog uspeha vaših tol'ko jadim, Mislim da bih mogla k'o druge da radim. Da ne štedim sebe, i pokažem svima, Da ko samo hoće, udvarača ima. CELIMENA Imajte ih samo, ništa neću reći, Tom čudesnom tajnom pokušajte steći

Srca... ARSINOJA Pregangamo taj razgovor ceo, On bi nas suviše daleko odveo. Ja bih već otišla ne rekav ni pola, Samo da ne moram da čekam na kola. CELIMENA Kol'ko vam je drago, bez brige ostajte, Gospoño, baš ništa ne žuri vas, znajte. A da gostoljubljem svojim vas ne gnjavim U boljem ću društvu da vas sad ostavim. I gospodin, koga srećni slučaj šalje, Lepše će vas neg' ja da zabavlja dalje. POJAVA ŠESTA Alcest, Celimena, Arsinoja. CELIMENA Alceste, dve reči dok u pismo složim Koje, zbilja, ne bih smela da odložim, Budite s gospoñom. Ona dobra biće, Moju neučtivost lako izviniće. POJAVA SEDMA Alcest, Arsinoja. ARSINOJA Eto, ona hoće da ostanem s vama Dok na kola čekam, a ne zna ni sama Da je htela ne znam čim da me zaduži Da me ne bi mogla lepše da usluži. Ljude vrle k'o vas, i zaslužne tako, U istinu voli i poštuje svako. A vi još imate za me tajnih čari Koje me vezuju za sve vaše stvari. Vid' te, ja bih htela da dvor, pravde radn, Malo bolje vaše zasluge nagradi. Tužit' se imate. Mene muči, jadi Kad vidim da za vas ništa se ne radi. ALCEST Za mene, gospoño? Al' po kome pravu? Kakvim uslugama zadužih državu"? Kakvo sjajno delo učinih u stvari Da se tužim na dvor što me zanemari?

ARSINOJA Pa i oni koje dvor lepo obdari Nisu uvek sjajne učinili stvari. Zato je potrebna i prilika sama. A velika vrednost koja se u vama Vidi... ALCEST Moju vrednost ostav'te zaboga! Zašto dvor da brine brigu oko toga? Velike bi muke on sebi zadav'o Kad bi vrednost ljudi on sam iskopav'o. ARSINOJA Sjajna vrednost sebe iskopava sama; A mnogi je takvu nalaze u vama. Juče na dva mesta, rečeno vam budi, Hvališe vas vrlo znameniti ljudi. ALCEST Ah! Gospoño, danas hvale prima svako. Sjajno obdareni svi su podjednako. Pred svecima svima istu. sveću pale, I nikakva počast nije da vas hvale. Hvalama sve kipti; njima vas saleću, I čak moga slugu u novine meću. ARSINOJA Volela bih, da se bolje ispoljite Da na dvoru kakvu službu zaželite. Kad bi htedi da nam namignete samo, Koga i gde treba pokrenuti znamo. Ja imam pod rukom ljude što bi hteli Da vam sve pribave što vam duša želn. ALCEST Al', gospoño, šta ja da radim sred dvora? Moja ćud od njega odstranit' me mora. Kad sam se rodio ne dobih od neba Dušu koja dvorskoj atmosferi treba. Meni nedostaju potrebne vrline Da uspem u njemu ko što drugi čine. Potpuna iskrenost moj dar je najveći, Ja ne znam da varam ljude govoreći; A ko ne zna svoje misli da sakriva, Neka u tom kraju što manje prebiva. Na drugim mestima nemamo potioru, Ni titule koje dugujemo dvoru, Al' lišavajuć' se te prednosti skupe, Ne moramo igrat' ni ličnosti gluie; Gutati svirepih uvreda stotinu;

Hvalit' sonet tome i tom gospodinu, Toj i toj gospoñi odat' poštovanje I naših markiza trpet' mudrovanje. ARSINOJA Dobro, ostavimo to pitanje dvora. Ali u ljubavi svak vas žalit' mora. I meni je krivo i strašno me ljuti Što se vaš plam negde bolje ne uputi. Zaslužiste milost sudbe pravednije, Predmet vaših želja vas dostojan nije. ALCEST Ali da li znate kad to iznosite O prijateljici da vi govorite? ARSINOJA Znam, al" moja savest više mi ne daje Da trpim nepravdu da i dalje traje. Zbog vas moja duša i suviše pati. Najzad, izdaju vas, to morate anati. AJŠEOT Ja sam vam zahvalan na toj opomeni, Ko god je zaljubljen to mora da ceni. ARSINOJA Jest, tvrdim kraj svega prijateljstva svoga. Ona nije vredna čoveka takvoga I naklonost za vas njena je varljiva. ALCEST Možda, niko ne zna šta srce sakrnvm. Al' iz milosrña vi ste mogli lako Da me ne svalite u sumnjanje tako. ARSINOJA Ako vi nećete da ste izvešteni, Ništa neću reći, to je lako meni. ALCEST Ne. Ali za mene, u tomo van spora, Sumnja je od sviju drugih stvari gora. I hteo bih da mi samo ono kažu Što preda mnom mogu jasno da dokažu. AROINOJA E pa lepo, vas je zadovoljit' lasno. Poñ'te samo sa mnom, biće vam sve jasno. Jeste, učiniću da se uverite, Samo me do moje kuće otpratite. Tu ću vam dokaze dati nepristrasne O neveri vaše lepotice krasne; I ako za druge još marite čari, Moći će uteha da vam se podari.

ČIN IV POJAVA PRVA Elijanta, Filent. FILENT Ne, takvog uporstva još niko ne vide, Ni pogodbe koja tako teško ide. Zalud sa svih strana saletahu ljega, Odstupiti nije hteo ni od čega. I čudnijeg spora ja mislim ne beše Koji ta gospoda imahu da reše. „Ne, gospodo, tako govoraše tamo Zašto se on vreña? I šta hoće više? Je li to stvar častž ako loše piše? Šta mu čini moje mišljenje nedužno? Može se bit' pošten a pevati ružno. Čast ništa ne trpi zbog ovakve mane Smatram da je čestit on sa svake strane, Ugledan, odvažan, poštovanja vredan, Sve što god hoćete, ali pisac bedan. Njegov sjaj i raskoš mog'o bih da hvalim Igru, mačevanje, jahanje, al' žalim, Za stihove on to dočekati neće Kada u tom nema baš nimalo sreće. On se takvoj želji mora odupreti Osim smrtnom kaznom da mu se zapreti." Najzad, evo milost n ustupak ceo, Kome se sa mukom privoleti hteo, Reče, misšeć' da stil ublažava jako. „Gospodine, žalim što zameram tako. I hteo bih, da vam učinim po volji, Da sam za vaš sonet naš'o da je bolji.' Tada usred jednog žurnog zagrljaja, Dovedoše brzo postupak do kraja. ELIJANTA On postupa vrlo čudno, plahovito, Al' priznajem, ja ga cenim osobito. Iskrenost od koje odstupio ne bi, Ima plemenitog, herojskog u sebi. Tu vrlinu retku u našemu veku Htela bih da vidim u svakom čoveku. FILENT A ja, kad ga gledam, sve me više čudi

Ta strast koja srce njegovo zaludi. Onakav kakav je sagrañen od Boga, Ne znam kako smede da zavoli koga, A još manje kako u vašoj roñaci Nañe predmet da na njega oko baci. ELIJANTA To je dokaz da splet sličnih osećaja Nije nit što srca u ljubavi spaja. I nežnu naklonost koja iz tog niče, Vidite, taj primer odlučno poriče. FILENT Ali, da l' je voljen kao što izgleda? ELIJANTA To se tako lako zaključiti ne da, Da l' ga voli, kako mogu reći vama? Ona sa tim nije na čisto ni sama. Gdekad srcem voli a svest joj to krije, I misli da voli kad ničega nije. FILENT Kod roñake vaše naš prijatelj jada Doživeće više nego što se nada. I kad bi imao srce kao moje, On bi drugoj želje uputio svoje. I, učiniv za se jedan izbor bolji, Koristio sreću što vam je u volji. ELIJANTA Što se mene tiče, neću ništa kriti, Jer smatram da treba u tom iskren biti. Njsgovoj ljubavi ja se ne protivim; Naprotiv. pratim je s interesom živim; I kad bih se u tol samo ja pitala, Onu koju voli sama bih mu dala. Al' ako se desi, u izboru tome, Da izložen bude neuspehu kome, I da drugom želje ispunjene budu, Mogla bih da primim njegovu ponudu; I pri tome otkaz koji bi dobio Ne bi mi ni malo neprijatan bio. FILENT A ja opet nisam protivan dobroti Koju Alcest vašoj duguje lepoti; I on, ako hoće, može vam u svemu Ponoviti šta sam o tom rek'o njemu. Ali ako himen, spajajuć njih dvoje, Spreči ga da srce ponudi vam svoje, Moje će pokušat' da milost zasluži

Koju mu predobro vaša duša pruži. Srećan", kad bi je on mog'o da propusti, Da se milost ova tad na mene opusti! ELIJANTA Vi se zabavljate. FILENT Daleko od toga. Kažem vam što nosim u dnu sria svoga. Ja čekam priliku da se predam vama, I taj srećni časak žurim svim željama. POJAVA DRUGA Alcest, Elijanta, Filent. ALCEST (Elijanti). Ah! Dajte za pravo meni. Ovog dana Sva je stalnost moja grozno izigrana. ELIJANTA Ali, šta je vama? Kakav jad vam preti? ALCEST To na što kad mislim, ja moram umreti. Da na me navale sve prirodne sile, Ne bi me toliko strašno porazile. Svršeno je... moja ljubav... sve je palo... Govorit' ne mogu. ELIJANTA Priber'te se malo. ALCEST Gospode! Tolika ljupkost zar da krije Odvratne poroke duše najniskije! ELIJANTA Al'... ALCEST Sve je propalo, ničeg nema više Ja. ja sam prevaren, ja... mene ubigpe, Celimena... (Ko da takvu sumnju stvara?) Celimena meke izdaje i vara. ELIJANTA Imate l' o tome svedočanstvo kako? FILENT Možda vas ta sumnja obuze olako. Vas najmalje stvari ljubomornim čine. ALCEST Vi, gledajte svoga posla, gospodine. (Elijanti)

Njeno je neverstvo odveć dokazano. Evo mi ga, njenom rukom napisano. Pismo za Oronta, koje je za mene Dokaz moga jada i sramote njene. Za Oronta, koga, mišljah, preziraše, Koji mi najmanje briga zadavaše. FILENT Pismo gdekad vara u nekol'ko reda, I manje je krivo nego što izgleda. ALCEST Gospodine, još jedanput, mene man'te, I samo sopstvene interese bran'te. ELIJANTA Uzdrž'te se malo, ne vreñajte ljude. ALCEST Gospoño, nek ovo vaše delo bude. Moje srce danas obraća se vama Da se tako teškim odupre mukama. Osvetite mene nad .roñakom koja Izdaje najdublja osećanja moja. Sami se grozite od nedela njena. Svetite me, ELIJANTA Kako? ALCEST Budite mi žena. Prim'te srce koje nevernoj uzimam, Tako mogu nad njom da osvetu imam; A nju ću da kaznim iskrenim željama, Toplom odanošću ljubavnoga plama, Neumornom službom, i svim žarom svetim, Koji ću vatreno vama da posvetim. ELIJANTA Iskreno u vašoj patnji učestvujem, Ponuñeno srce ja ne potcenjujem; Al' zlo možda nije tako strašno mnogo, I žar za osvetom proći bi vas mog'o. Kad nas vreña ieko ko nam srcu godi, Mnogo se nampšlja, a malo izvodi: Ma kol'ko razloga da za raskid važe, Voljen krivac brzo nevinost dokaže: Zlih namera naših k'o magle nestaje, I gnev ljubavnika, mi to znamo šta je. ALCEST Ne, gospoño, ne, ne. To je smrtna rana: Sa njom sve prekidam ovog istog dana;

Ništ' me nagnat neće da taj smer promenim, Prezr'o bih se da je još ikada cenim. Evo je. Pred njome sva krv mi se muti, Zbog svog crnog dela čuće prekor ljuti, I tad ćete srce dobiti od mene Čisto od varljive privlačnosti njene. POJAVA TREĆA. Celimena, Alcest. ALCEST Nebo! Da li mogu još sobom da vladam! CELIMENA (za sebe) A joj! (Alcestu) Šta je vama? Čemu da se nadam I od tih uzdaha i od, punih tame, Tih pogleda koje vi bacate na me? ALCEST To, da nema duše koja je sposobna Vašem nevaljalstvu da bude podobna; To, da nebo, sudba, sotona najgora, Od vas ne stvoriše rñavijeg stvora. CELIMENA Divim se nežnosti koja iz vas lije. ALCEST Ah! Ostav'te šalu, za nju vre.me nije. Crvenite bolje, imate zbog čega; Evo, imam dokaz neverstva vašega. To sam predoseć'o u dnu duše svoje; Nisu prazne bile tol'ke sumnje moje; Kroz te mrske sumnje, predmet naših svaña, Tražio sam bedu koja me pogaña; Kraj svega pritvorstva u rečima vašim, Usud me uputi čega da se platpim. Al' ne gaj'te nadu da ću bez osvete Moći da otrpim te uvrede klete. Znam da niko srcu svom ne zapoveda, Da se ljubav silom nametnuti ne da, I da svakom srcu data je sloboda Da svog pobednika kada hoće oda. I moja bi žalba neumesna bila, Da su vaša usta pravo govorila, Da ste me odbili od početka sama, Mog'o bih zamerat' sudbi a ne vama.

Al' mojoj ljubavi povlañivat' jasno ... Ta, to je izdajstvo, ta to je užasno! Nema za tu podloet kazne teške dosta, I sve mome gnevu dozvoljeno posta. Da, sve očekujte, ja se na sve spremam; Sem besa u sebi ničeg više nemam. Smrvljen vašom rukom već pri izdisaju, Moja čuvstva više razlog ne slušaju; Puštam gnev opravdan da me nosi cela, I ne odgovaram za sopstvena dela. CELIMENA Šta je razlog što se tol'ko razjariste? Kaž'te mi, da pamet izgubili niste? ALCEST Jest, jest, izgubih je, ja u vama kada Nañoh otrov koji ubija me sada. I kad se iskrenom učinila meni Izdajnička ljupkost koja me opsenp. CELIMENA Al' kakvo izdajstvo u glavi imate? ALCEST Ah! Kako se vešto pretvarati znate! Al' do zida ću vas doterat' bez muke. Pogledajte ovo, od vaše je ruke, Taj je list dovoljan da vas izobliči, Pred takvim svedokom kraj je svakoj priči. CELIMENA Dakle, to je predmet koji vas razjari? ALCEST Vi ne crvenite pred ovakvom stvari? CELIMENA Zašto da crvenim, volela bih znati? ALCEST Šta! Pritvorstvu ćete i drskost dodati? Da l' bi to porekli jer žig našli nismo? CELIMENA Zašto da poreknem svojeručno pislo? ALCEST I pred ovim pismom niste poraženi Zbog teškog zločina svoga prema menn? CVJŠMENA Vaistinu, vi ste baš manita glava. ALCEST Šta! takvom svedoku odričete prava? Ovo što Orontu pišete ne vredi Da vam sram nanese i da mene jedi?

CELIMENA Orontu! Ko kaže da se njemu piše? ALCEST Oni što mi pismo danas doturiše. Al' nek bude i za drugog, i to primam. Da l' se na vas zato manje tužit' imam? Bi li manje bili krivi prema meni? CELIMENA Al' ako je pismo upućeno ženi? Po čemu bih onda mogla da vam skrivim? ALCEST Izgovor je sjajan, i ja mu se divim! Tom se nisam nad'o, nema šta, priznajem, I sada već sasvim ubeñen ostajem. Zar smete pribeći tako gruboj varci? Mislite li možda da smo mi magarcn"? Hajde, da vidimo čime, s koje strane, Tako jasne laži mogu da se brane; Objasnite samo, to i ništa više, Kako da se ženi tako strasno piše. Složite sa ženom, sve vam praštam tada, To što ću da čitam: CELIMENA Ne, to nisam rada. Čudim se slobodi koju ste uzeli Da bi mi u lice sve to reći smeli. ALCEST Ne, ne, potrud'te se bez ljutine svake, Da mi opravdate izraze ovake... CELIMENA Ni najmanje neću, niti mi je stalo, Ma šta verovali, tiče me se malo. ALCEST Za miloga Boga uverite mene Da to pismo može da se tiče žene. CELIMENA Ne, Orontu pišem: Ja ga rado imam, Zahvalno njegovo udavaranje primam, Divim mu se, mnogo na njega polažem, I u svem i svačem sa vama se slažem. Hajd' reš'te se sada; vi ste u svom pravu, I prestan'te da mi probijate glavu. ALCEST (za sebe) Nebo! Da l' postoje svirepiji jadi? I da l' s kojim srcem ovako se radi? Šta! s pravom se ljutim na postupke njene,

Ja dolazim s tužbom, a još grde mene! Moj bol, sumnje moje do krajnosti pale, Daju da verujem sve, i svim se hvale, I još moje srce slabosti podleže Da raskinut' ne zna lanac što ga veže, I da mi prezrenjem ne oruža snage Protiv nevernice, suviše mu drage! (Celimeni) Ah! Kako na svoju okrećete stranu, Podmuklice, moju slabost preteranu, U ljubavi kobnoj koju izazvaše U mom srcu oči izdajničke vaše! Branite se barem pred tom sumnjom živom, Prestanite da se predstavljate krivom. Pokaž'te mi samo taj list nevin da je; Moja nežnost čak vam pomoći pristaje. Silom se pokaž'te verni plamu mome, Ja ću silom gledat' da verujem tome. CELIMENA U toj ljubomori zaista ste ludi I ne zaslužujete da vas vole ljudi. Hoću da znam ko bi mog'o da mi traži Da se ponižavam radi vas do laži? I zašto, ako sam drugu ljubav stekla, Ne bih tako nešto otvoreno rekla? Šta? Ljubazni iskaz mojih osećaja Od vaših me sumnji ne brani do kraja? Pored takvog jemca zar njin glas još vredi? Zar me to ne treba da vreña i jedi? Kad čast ženske strane protiv našeg plama, Ovakva priznanja ne dopušta nama, Ljubavnik koji bi tu prepreku mak'o, Bez kazne ne sumnja u proroštvo tako. Zar on nije grešan kada ne veruje Onom što se samo kroz borbu kazuje? Moram da se ljutim, baš ste nepravedni; I mog prijateljstva, zbilja niste vredni. Zaista sam luda što u naivnosti Ja za vas još gajim po malo nežnosti; Trebalo bi da na drugu gledam stranu, I da izazovem tužbu opravdanu. ALCEST Ah! Čudna je slabost ljubavi mi žarke! Sve te slatke reči sigurno su varke; Al' svejedno, nek me sudba dalje kuša; Vašoj veri moja predaje se duša;

Sad nek vaše srce do kraja pokaže Da l' će biti tako gadno da me slaže. CELIMENA Ne, vi ne volite mene k'o što treba. ALCEST Ah! Ljubavi takve nema ispod neba! I, u žaru da je i svi drugi vide, Ona u željama čak protiv vas ide. Jest, hteo bih da vas niko ne poglsda, Da nemate draži, da vas snañe beda; Da je u kolevci nebo vam odreklo Sve, rang i imanje i dobro poreklo; Da bi moje srce sa puno topline Moglo da popravi nepravdu sudbine; I da sad uživam u sreći i slavi Da ste sve dobili od moje ljubavi. CELIMENA Želite mi dobra vrlo čudnovato. Bog me sačuvao da priliku za to... Gle, gospo'n Diboa šaljivo prerušen. POJAVA ČETVRTA Celimena, Alcest, Diboa. ALCEST Šta znači ta nošnja i taj izgled smušen? DIBOA Gospodine... ALCEST Šta je? No! DIBOA Čuda se čine. ALCEST Kakva čuda? DIBOA Nije dobro, gospodnne. ALCEST Šta? DIBOA Da kažem glasno? ALCEST Jest, i brzo. DIBOA Da me Ko ne čuje ovde.

ALCEST Kol'ko zavrzlame! Kazuj. DIBOA Gospodiie, sad treba pobeći. ALCEST Kako? DIBOA Tako, nikom ni zbogom ne reći. ALCEST Zašto? DIBOA Treba, kažem, otići bez glasa. ALCEST Al' zbog čega? DIBOA Treba poći istog časa. ALCEST Al' iz kog razloga, hoćeš li mi reći? DIBOA Iz razloga toga što treba uteći. ALCEST Ah! ja ću ti glavu razbiti, budalo, Ako taj svoj govor ne izmeniš malo. DIBOA Jedan čovek crne nošnje i izgleda Doñe do u samu kujnu da nam preda Neki spis naškraban, da vam kažem pravo, Da ga pročitao ne bi ni sam ñavo. To je za vaš proces, zaključih u sebi; Al' ñavo od tetke tu se snaš'o ne bi. ALCEST Kakva posla taj spis, klipane smeteni, Ima sa odlaskom o kom pričaš meni? DIBOA To, što ni sat jedan od toga ne proñe, Neko ko vas često posećuje doñe Da vas hitno traži. Kad vas naš'o nije, Sasvim u tajnosti naredio mi je, Znajuć' me ko vernog slugu kuće vaše, Da vam kažem... stan'te, kako se on zvaše? ALCEST Ostavi mu ime, kaži šta je rek'o. DIBOA Najzad, od vaših je prijatelja neko: Rek'o mi je da se vi morate skriti,

Jer vas, kaže, lako mogu zatvoriti. ALCEST Šta? ništa ti više objasnio nije? DIBOA Ne. Zaiska pero i listić hartije, Pa napisa pismo, ja mislim iz koga Možete rasvetlit' tajnu svega toga. ALCEST A ti mi daj pismo! CELIMENA Šta to može kriti? ALCEST Ne znam, al' sad će mi, mislim, jasno biti. Jesi l' gotov? vraga! gledajte budalu! DIBOA (pošto je dugo tražio pismo). Bogme, ostalo je na vašem astalu. ALCEST Šta me uzdržava ... CELIMENA Ljutit' se nemojte. Nego brzo oko te muke nastojte. ALCEST Ma šta da ja radim, ko da sudba sama Hoće da me spreči da govorim s vama. Al' dopustite mi da joj to uskratim, Pre svršetka dana da se ovde vratim. ČIN V POJAVA PRVA Alcest, Filent. ALCEST Ja vam kažem da sam sasvim rešon na to. FILENT Udar jeste težak, al' treba li zato ... ALCEST Ne, ne troš'te reči, zalud vam sve muke, Ne odvratiste me od takve odluke; Pokvarenost opšta suviše me vreña, Hoću ljudskom društvu da okrenem leña. Šta! mog protivnika sve od reda gsnd: I pravo, i pravda, i čast i zakoni;

Moja stvar pravednom svud se proglašava; Oslanjam se čvrsto na silu svog prava; Pa ipak ishodom prevaren sam grubim; Imam pravdu za se, a parnicu gubim! Izdajniku čija znaju dela sramna U svemu uspeva ta prevara tamna! Sve što je pošteno pred njime uzmiče! On me davi, kolje, i još pravo stiče! Njegova grimasa, što nikog ne vara, Izokreće pravdu i pravo obara! On mojom osudom svoj zločin kruniše! To mu nije dosta, već traži još više, I kroz svet protura neku knjigu hudu Čije i čitanje jeste za osudu. Knjigu koja tešku kaznu zaslužuje, I čijim me piscem podlac, oglašuje! A pri tome Oront, kog mržnja zasleii, Pakosno se trudi da tu laž potkrepi! Oront, kome nisam ništa učinio, Osim što sam s njime prav i iskren bio, On, koji u dvoru za poštenog važi, Koji je dotrč'o sam da moj sud traži; I zato što časno postupam, pre svega, I neću da izdam istinu ni njega, On mi nabacuje zločin izmišljeni! Sad je on najveći neprijatelj meni! I nikada neće oprostit' uvredi Što nisam našao da mu sonet vredi! Da, ljudi su, eto, takvi. Grom i pak'o! Taština ih goni da rade ovako! Eto, to je njino čisto uverenje, Pravda i pravičnost, i čast i poštenje! Ne, ne, dosta nam je naneseno bola: Bež'mo iz te šume i vrzinog kola. Pošto vi meñ sobom živite ko vuci, Nećete me živa imati, hajduci! FILENT Vaš se smer prenagljen opravdagi ne da. Zlo nije toliko kol'ko vam izgleda! Kraj sveg što taj nitkov nalagati čmede. Nije mog'o da vas u zatvor odvede; Njegova laž sama od sebe se krši, I za nj se to može još i zlo da svrši. ALCEST Za nj? Slični se njemu ne boje osude: On ima dozvolu da razbojnik bude,

Daleko od toga da ga ta stvar šteti, Sutra će mu nove koristi doneti. FILENT Ali, stoji da se slabo poverova Onom što taj lisac vama napakova: Sa te strane više ništa vam ne preti; A za proces mere lako je uzeti, Uložiti žalbu i putem najbržim, Tu presudu... ALCEST A ne, nje ću da se držim. Ma koliko jada da me zbog nje tište Čuvaću se dobro da je ne ponište: Pravedna stvar tu se i suviše kinji, Hoću da ostane potomstvu ko sinji Spomenik, k'o jedna svedodžba čuvena Nevaljalstva ljudi današnjeg vremeka. Dvadeset hiljada to me može stati; Ali za te pare moći ću psovati Ljudski rod dok imam još glasa u grlu, I za njega gajit' mržnju neumrlu. FILENT Pa ipak... ALCEST Pa ipak, gospodine, dosta. Šta možete na to reći? Stvar je prosta. Imate li smelost da meni u lice Pravdate ovako strašne činjenice? FILENT Ne, u svemu napš pogledi su isti: Svud caruje spletka i interes čisti; Pobeñuje onaj ko je lukaviji; Ljudi bi trebalo da budu drukčiji. Ali da li treba zbog gadosti njine Da se povučemo iz ljudske sredine? Sve njihove mane podstiču nas samo Na to da mudrosti našoj maha damo: Time se vrlina ističe najbolje; Jer kad bi svi ljudi bili dobre volje, I srca čestita, iskrena i mila Većina vrlina izlišna bi bila, Pošto je baš jedna odlika vrlšš Nepravdu od drugih trpet' bez ljutine; I kao što srce ispravno i časno ... ALCEST Znam da vi umete govoriti krasno;

Puni ste razloga da vaš stav potkrepe; Al' gubite vreme i sve reči lepe. Moram se povući da dalje ne sgradam. Ja jezikom svojim dovoljno ie vladam: Ne znam da odmerim šta ću reći kuda. I natovariću na se još sto čuda, Ostav'te me s mirom. Čekam Celimenu Da zato dobijem i saglasnost njenu; Videću da li me voli k'o što kaže; I ovaj trenutak to će da pokaže. FILENT Dok ne doñe, hajd'mo Elijanti gore. ALCEST Ne, suviše briga moju dušu more. Id'te vi, a mene ostav'te da stojim U tom mračnom kutku s mračnim jadom svojim. FILENT To je za čekanje društvo čudno jaki Kazaću El'jangi da siñe svakako. POJAVA DRUGA Celimena, Oront, Alcest. ORONT Jeste, ostaje vam da rešite sama , Da l' ćete me vezat' najslañim vezama. Ali tražim od vas i jemstvo najveće; Ko voli u tome kolebanja neće. Ako vas se kosnu moja ljubav živa, To ne treba da se od mene sakriva, Već neka mi srce vaše to dokaže, Ne trpeć' da Alcest još na vas polaže. Žrtvujte ga mojoj ljubavi. Pre svega, Još danas od sebe oterajte njega. CELIMENA Šta vas sad toliko protiv njega buni, Vas, koji za njega beste hvala puni? ORONT Gospoño, ne treba vazdan objašnjenja, Glavno je da doñem do vašeg mišljenja. Birajte, molim vas, izmeñu nas dvoje; A vaše rešenje povući će moje. ALCEST (izlazeći iz kuta gde je bio) Da, birajte, pravo taj gospodin kaže; Njegov zahtev s mojim željama se slaže.

Isti su nam trudi i težnje jednake; O ljubavi vašoj tražim jasne znake: Daljem odlaganju više vreme nije, Vaše srce ima sad da se otkrije. ORONT Nametljivim plamom, gospodine, neću Ni najmanje vašu da remetim sreću. ALCEST Gospodine, bio il' ne ljubomoran, Od nje ništa s vama nisam delit' oran. ORONT Ako pretpostavlja vas žaru mog plama . ALCEST Ako je najmanje naklonjena vama ... ORONT Zaklinjem se da joj svu slobodu dajem. ALCEST Ja se kunem da je više ne poznajem. ORONT Gospoño, vidite, sad je reč na vama. ALCEST Gospoño, slobodno govorite nama. ORONT Kažite nam samo osećaje svoje. ALCEST Rešite, birajte izmeñu nas dvoje. ORONT Šta! Za taj vam izbor dvoumiti treba? ALCEST Šta? Vaša se duša žzgleda koleba? CELIMENA Bože moj! Ala ste navalili slozkno! A kako je sve to od vas nerazložno! Ja znam dobro da se odlučim gde treba; Izmeñ vas moje se srce ne koleba; Izbor meñu vama ništa me ne muči; Jedan časak treba da se to odluči. Al' da pravo kažem, mučno mi je jako Da u lice bacim priznanje ovako. Držim da te reči, neprijatne zdravo, Ne treba izreći pred ljudima pravo; Plam srca izbija u svakom pokretu, I sve se ne mora reći u brk svetu, Već pronaći treba posrednike blaže Da se ljubavniku neuspeh nokaže. ORONT

Ne, takvu izjavu neću da ublažim. Ja iskrenost primam. ALCEST A ja, ja je tražim. Od vas baš zahtevam iskrenost najveću I u tom nikakvih pošteda ja neću. Zadržat' sve redom, to je vaše znanje; Al' sad dvoumljenja nema ni najmalje: Hoću vašu jasnu izjavu da imam; Il' vaše nećkanje za odluku primam; Znaću da ćutanje protumačim ovo, I zlo koje slutim uzmem za gotovo. ORONT Baš vam hvala za tu ljutnju. Ja se slažem, I njoj, gospodine, sve to isto kažem. CELIMENA Al' me zamarate takvim zahtevima! Da l' u tome trunke pravičnosti ima? Zar vam nisam rekla šta moj obzir budi? Evo Elijante, nek ona presudi. POJAVA TREĆA. Elijanta, Filent, Celimena. Oront, Alcest. CELIMENA Draga moja, mučim muke nečuvene, Od gospode koja kidnšu na mene. Oba, složno, jedan bolje od drugoga, Traže da objavim izbor srca svoga, I da posred lica jednom od tih ljudi Zabranim kod mene da se dalje trudi. Kažite mi da l' se igde tako radi? ELIJANTA Bolje ne pitajte mene toga radi; Mozkda bi se putem nezgodnim otisli, Jer ja sam za one što kazuju misli. ORONT Zalud se, gospoño, branite toliko. ALCEST Vaše izgovore ne prihvata niko. ORONT Gospoño, govor'te, da se ravnat' znamo. ALCEST Ne, dosta je dalje da ćutite samo. ORONT

Ja jednu reč čekam, i stvar je gotova, ALCEST A ja vas razumem bez i jednog slova. POJAVA ČETVRTA. Arsinoja, Celimena, Blijanta, Akast, Alcest, Filent, Klitandr, Oront. AKAOT (Celimeni) Gospoño, evo nas, oba dolazimo Da jednu stvar s vama malo raspravimo. KLITANDR (Orontu i Alcestu) Gospodo, ovde ste kao poručeni, Jer ste i vi u stvar ovu upleteni. ARSINOJA Moj dolazak vas će, gospoño, da čudi: Al' stvar te gospode na to me prinudi; Oba su me našla da im žalbu čujem, Zbog nečega u šta neću da verujem. Suviše vas cenim da bih verovala Da je vaša duša tako nisko pala: Oporekoh njihov dokaz nepobitni, I prešavši preko razmirica sitni'. Doñoh s njima da vas vidim kako ćete Od klevete ove da se operete. AKAST Jest, hajd' da vidimo bez ljutnje najmanje. Kako vi pravdate takvo postupanje. Evo, za Klitandra od vas listić mali. KLITANDR Akastu ste ovo pismo napisali. AKAST (Orontu i Alcestu) Gospodo, te crte za vas nisu tajna, I znam da je njena ljubaznost beskrajna Poznala vas s njenom rukom i suviše. Al' dosta je vredno čuti šta tu pšve: „Čudan ste vi čovek što osuñu.jete moje lepo raspolo-- ženje i što mi prebacujete kako sam najsrećnija onda kad nisam sa vama. Ništa nije nepravičnije od toga; i ako ne pohitate k meni da zamolite za oprošta.j zbog ove uzrede. neću vam je oprostiti celoga života. Naš dugajlija vi- kont..." Trebalo bi da je ovde. „Naš dugajlija vikont, kojim počinjete svoju žalbu, to vam je čovek koji mi nikad ne bi mogao da uñe u volju; i od

kad sam ga videla da puna tri četvrti časa pljuje u jedan bunar da bi pravio kolutiće, nisam više nikad mogla da steknem dobro mišljenje o njemu. Što se tiče malog markiza... To sam ja, gospodo, nije da se gordim. ,.Što se tičv malog markiza, koji mi je juče dugo držao ruku nalaznm da ništa nije sitnije od cele njegovv osobe To vam je jedna od onih vrednosti koje nemaju ničega sem ogrtača i mača. Što se tiče čoveka sa zelenim pantljikama,." (Alcestu) Na vas je red, gospodine. „Što se tiče gospodina sa zelenim pantljikama, on me ponekad zabavlja svojim ispadima i svojim nakostrešenim jadom; ali ima sto momenata kada nalazim da je najnesnosniji čovek na svetu. A što se tiče gospodina sa sonetom..." (Orontu) Evo i vaš deo. „A što se tiče gospodina sa sonetom, koji se bacio na spisateljstvo i na sidu Boga hoće da bude pisac, ne mogu biti dovoljno strnljiva da slušam ono što on kaže, i nje- gova me proza zamara isto koliko i njegovi stphovi. Dakle, metnite sebi u glavu to, da se ja ne zabavljam uvek onako lepo kao što vi zamišljate; da nalazim da vas nema, više nego što bih to želela, u priredbama na koje me drugi sobom povlače, i da postoji jedan izvanredno prijatan začin kojim možemo da začinimo svoj provod a to je prisustvo osoba koje volimo." KLITANDR A evo i mene sada. „Vaš Klitandr, o kome mi govorite, i koji se pravi toliko sladčajšim, to je za mene poslednji čovek koji bi mogao da mi se dopadne. Jako je čudnovato od njega što za- mišlja da je voljen, a od vas što mislite da niste voljeni. Da bi bili razložni, izmenite svoja osećalja sa njegovim; i posećujte me što češće možete da bi mi POMOGLI da pod- nosim dosadu što mi on nigde ne daje mira." Gospoño, to krasan karakter otkriva. . I vi znate ovo kako se naziva. . . Ništa. Sad idemo pokazati svetu Vaše srce u tom slavnome portretu.' AKAST Im'o bih šta reći, dosta čuli biste; Ali moga gneva vi dostojvi niste; A mali markizi utešit' se znaju I pod rukom srca i skuplja imaju.

POJAVA PETA. Celimena, Elijanta, Aroinoja. Alcest, Oront. Filent. ORONT Cepate me na taj način nečuveni. Posle svega što ste vi pisali meni! I vaše se srce pod ljubavnim velom Obećava redom ljudskom rodu celom! Bio sam lud, ali to više ne pali; Hvala vam što ste mi sebe ggoznat' dali. Sa vraćenim srcem ja sam u dobitku. Moja je osveta u vašem gubitku. (Alcestu) Ja vas ne sprečavam ni u kom pogledu. Da s gospoñom pos'o svršite u redu. POJAVA ŠESTA. Celimena, Elijanta, Arsinoja, Alcest. Filent. ARSINOJA (Celimeni) Ova stvar je, zbilja, strašna, nečuvena. Ne mogu da ćutim, sva sam uzbuñena. Ko se još služio ovakvim načinom? Ne marim za druge. al' sa (pokazuje Alcesta) gospodinom, Čovekom zaslužnim i punim vrlina, Koga vama srećna podari sudbina, I koji je u vas ludo zaljubljeni ... ALCEST Gospoño, molim vas ostavite meni Da se sam pobrinem oko svega toga, A vi se okan'te truda izlišnoga. Vidim vašu revnost ali, žali Bože Moje srce to vam platiti ne može; I kad bih kod druge osvetu tražio. Zaista se ne bih na vas obratio. ARSINOJA Iju! gospodine, a ko o tom sanja? I ko vas to svojim željama proganja? Ta nalazim da ste tašti preko mere Ako tako čemu pokloniste vere. Gospoñin je otkaz roba koju niko Ne bi im'o prava da ceni toliko.

Razuverite se, višnjega vam neba. Nisam ja od sveta koji vama treba. Gajite i dalje za nju ljubav slepu. A ja jedva čekam vezu tako lepu. POJAVA SEDMA. Celimena, Elijanta, Alcest, Filent. ALCEST (Celimeni) Ćutao sam na te stvari nečuvene I pustio da svi govore pro mene. Nije li to dokaz strpljenja najveći. I mogu l' sad ... CELIMENA Jeste, sve možete rećn. Bićete u pravu kad mi prebacite Moje ponašanje i sve što želite. Kriva sam, to kažem bez okolišenja. I tražiti neću prazna izvinjenja. Prema ljutnji drugih ja hladla ostajem. Ali prema vama svoj zločin priznajem. Vaša je ljutina sasvim razumljiva; Znam kol'ko vam moram da izgledam kriva; Da ste me nevernom mogli da držite, I da bi me s pravom mogli da mrzite. To i učinite. ALCEST Al',srce neverno, Mogu li to kad vas volim neizmerno? Da vas mrzi žarko želi moja duša, Al' da li ,je srce spremno da me sluša? (Elijanti i Filentu) Vidite moć jednog nedostojnog plama Koliko je jača i od mene sama. Al' za pravo, biću mekušac još veći. Videćete da ću sve granice preći; Da nas svet uzalud za mudre priznaje. I u svakom srcu da ljudskog ostaje. (Celimeni) Dobro, podmuklice, zaborav je nužan; Hoću da izvinim vaš postupak ružan; Zvaću ga slabošću kojom opšte mane K'o da zaraziše vaše mlade dane. Al' samo da vaše srce složno bude Sa namerom mojom da napustim ljude.

I da ste, do moje pustinje skrivene, Spremni neodložno da pratite mene. Na taj način samo još kod sveta cela Moći ćete sprati ljagu sa svog čela; A ja neću sasvim pravo da izgubim Da vas dosle takve bruke jošte ljubim. CELIMENA Ja, da se odreknem sveta dok sam mlada, U pustinji vašoj da zamrem još sada? ALCEST Kh! Kad bi mi srca jedno drugom dali. Šta bi nas se tic'o ceo svet ostali? Cored mene šta još vaše srce hoće? CELIMENA Duh od dvades't leta boji se samoće. Ne smatram se duhom za dovoljno jaku Da smem da se repšm na odluku taku. Ako vam je dosta moja ruka sama, Tako bih se mogla da vežem sa vama I brakom ... ALCEST Ne, sad vas mrzim. Sve ostalo Prema tom otkazu mene vreña malo. Kad nemate vere čvrsto salivene Da sam ja sve za vas ko vi sve za mene, Onda vas odbijam; za navek prekidam, I vaše okove nedostojne skidam. POJAVA OSMA. Elijanta, Alcest, Fnlent. ALCEST (Elijanti) Gospoño, čar vaša blista vrlinama, Iskrenost sam samo našao u vama; Davno ima što vas uvažavam jako; Al' dozvol'te da vas uvek cenim tako. Da mi srce, koje muči razne muke, Ne polaže nadu na čast vaše ruke; Nje sam nedostojan, i jasno je meni Da mi nebo takvu sreću ne nameni; Da bih vas suviše darnvao bedno Odbijenim srcem što vas nije vredno. I da... ELIJANTA Tu misao možete produžit';

Ja se ne dvoumim kom ću ruku pružit'; Evo. vaš prijatelj, da ne brinem mnogo, Ako ga zamolim, primit' bi je mog'o, FILENT Ah! Ta čast, gospoño, to je sve što želim, Ja bih je platio i životom delim. ALCEST Neka, bi, za pravu sreću da bi znali, Vazda osećaje takve zadržali. Ja, kog svi izdaju, kog nepravda guši, Bežim iz vrtloga gde porok sve ruši, Da na zemlji tražim kakav kut skroviti Gde časnim čovekom slobodno je biti. FILENT Gospoño, gledajmo, latimo se svega, Da od te namere odvratimo njega. KR A J.