ДЕЧЈА ПОЗОРНИЦА

БиблиотекДЕЧЈА ПОЗОРНИЦА

Књига друга

УредникТОДОР БЈЕЛКИЋ

Српску књигу и Дечију књигу Дечја позорницаосмислио и заштитне знаке нацртао

Добрица Ерић

САВО ШКОБИЋ

ЗАЉУБИШКА

СРПСКА КЊИГАРУМА • 2009

Лица:

- Невена, дјевојчица 13 година- Јелена, њена сестра близaнкиња- Нешо, њихов другар из разреда- Жило, њихов другар из разреда- Вања (у костиму мачке)- Сашка (у костиму цуке)

Мјесто и вријеме радње:Данас у малој урбаној средини.

ЗАЉУБИШКА(комедија за дјецу)

ПРВА СЛИКА

Невенина и Јеленина соба пуна контраста. На задњем зиду је ве-лики прозор пун цвијећа. Лијеви кутак је Невенин (свијетло- плавизид, постери и лутке маца), а десни кутак је Јеленин (роза зид, по-стери и лутке цука). Поред њихових кревета су мали ноћни сто-лићи са лампама, а напријед у средини је мања салонска гарнитура(сто са три фотеље). Улазна врата су с лијева, напријед.

1.ПојаваНЕВЕНА, ЈЕЛЕНА

ЈЕЛЕНА (свака на свом кревету игра се са лутком, пјева)Невена и Нешо, то су диван пар,кад се буду женили, купићу им дар!

НЕВЕНА: Зезај, зезај!ЈЕЛЕНА (као прије, само мало гласније):

Невена и Нешо, то су диван пар,кад се буду женили, купићу им дар!

НЕВЕНА (нервозније): Јелена, упозоравам те: почињеш, алистварно почињеш, да ме нервираш!

ЈЕЛЕНА (усправи се на свом кревету и сасвим гласно):Невена и Нешо, то су диван пар,кад се буду женили, купићу им дар!

НЕВЕНА (скочи и она у свом кревету и замахне великом лут-ком маце): Била си упозорена, сестрице моја мила, алисада више не одговарам за своје поступке. Пројектилпрви иде ка мети број један, тачније бомбардујем умиш-љену гадуру Јелену!... (баци мацу коју Јелена успјешно

7

ескивира)... и, промашај!ЈЕЛЕНА (замахује великом лутком цуке): А сада, поштовани

гледаоци, имате јединствену прилику да видите побједо-носни хитац генијалне мајсторице Јелене бомбардера...(баци цуку којег Невена успјешно ескивира)... и, такођепромашај!

НЕВЕНА (замахне другом лутком маце): Што би рекао некивелики генерал: Изгубљена битка, не значи и изгубљенрат! ... Види овај пројектил!...(мало финтира, па луткомпогоди Јелену) ... и погодак!

ЈЕЛЕНА (падне на кревет, као да је гранатом погођена, затимљуто погледа у сестру): А други, велики генерал јерекао: Није изгубио онај ко је пао, него онај ко нијемогао да устане!... (скочи и замахује лутком цуке)... а јасам устала и кажем: Ко први носи, кући не доноси!...(хоће да баци лутку)... Пази сад!

НЕВЕНА (зауставља је): Стоп, стој, стани! Нећемо више, панисмо мале да се гађамо луткама.

ЈЕЛЕНА: Па шта да радимо, да се чупамо за косе?НЕВЕНА: За косе?! Ти си стварно луда. Откуда ти само те

глупе идеје?ЈЕЛЕНА: Шта откуда ми, па да ли ти гледаш ТВ?! Ето откуда

ми...(узме линијар са стола, па њиме маше као сабљом)...„Петак 13.“ 1. дио..„Петак 13.“ 2. дио... “Петак 13.“ 3. дио...

НЕВЕНА: Ти си стварно, стварно, али стварно луда.ЈЕЛЕНА (као боксер скаче и песницама удара у постер цуке):

«Роки» 1. дио... „Роки“ 2. дио... „Роки“ 3. дио... „ Роки“ 4.дио...

НЕВЕНА (узме велику лутку маце, окрене је и њоме «пуца»као из митраљеза): „Рамбо“ 1. дио... „Рамбо“ 2.

8

дио...„Рамбо“ 3. дио... „Рамбо“ 4., 5. и 6. дио...ЈЕЛЕНА (скине јастучницу и навуче је на главу, а чаршав

пребаци преко руку до пода испред себе, као дух, говорихладним и промуклим гласом): „У царству духова изуклетог дворца“!

НЕВЕНА (стане на кревет, свилену мараму савијену оковрата једном руком дигне у вис, обори главу и лагано сењише као да виси): „Вјешала за мале лажљивице“!

ЈЕЛЕНА (обје истовремено прасну у смијех и сједну свакана свој кревет): Е, то си измислила, овог момента. Тајфилм не само да не постоји него никада неће ни битиснимљен!

НЕВЕНА: А зашто, молићу лијепо? Зашто не би био сним-љен? Назив је баш кул, маме ми...(говори хладним тајан-ственим гласом)... „Вјешала за мале лажљивице“!

ЈЕЛЕНА (сједа на средњу фотељу): Једино ако би ти напи-сала сценарио.

НЕВЕНА (сједа на лијеву фотељу): Да, ја ћу га написати, тач-није ми, нас двије ћемо га написати.

ЈЕЛЕНА: Радња филма почиње у напуштеном старом дворцукоји само што се није срушио.

НЕВЕНА: А ноћ је ужасна... Муње,... громови,... вјетар ледикрв у жилама, а њих двоје заљубљених...

ЈЕЛЕНА: Невена и Нешо...НЕВЕНА: Ма, баш си безобразна!... (скочи и појури је око

фотеља)... Сада си стварно покојна!ЈЕЛЕНА(бјежи и пјева):

Невена и Нешо, то су диван пар,кад се буду женили, купићу им дар!

9

2. ПојаваНЕШО и пређашњи

НЕШО (улази и на вратима се скамени затечен том јурња-вом): Ало!... Хеј!... Ало, људи, станите на тренутак!

НЕВЕНА (брзо сједа на средњу фотељу, мирним, тихим гла-сом): О, здраво Нешо, како си?

ЈЕЛЕНА (сједа на свој кревет): Ми нисмо људи, ми смодјевојчице.

НЕВЕНА (смиреним и помало тајанственим гласом): Идјевојчице су дио људске расе, зар не Нешо? Ти то знаш,ти то сигурно знаш. Ти си тако паметан,... увијек.

НЕШО (гледа у Невену): Наравно, Јелена...НЕВЕНА: Ја сам Невена.НЕШО (мало збуњен и због тога му је непријатно): Извини,

Невена, тешко вас разликујем.ЈЕЛЕНА: Није да ти нас тешко разликујеш, него ти нас ни-

како, тачније, уопште не разликујеш. Увијек, ама башувијек погријешиш, мислим, замијениш нас. У ствари...

НЕВЕНА (смиреним и помало тајанственим гласом):Гријешиш. Јелена, није Нешо такав. Ја мислим да ондобро зна која је која од нас двије, него се само малошали са нама, зар не Нешо?

НЕШО (гледа у Невену): Наравно, Невена.ЈЕЛЕНА: Ја сам Невена.НЕШО: Па малочас си рекла да си Јелена?ЈЕЛЕНА: Шалила сам се.НЕШО: Или се сада шалиш?ЈЕЛЕНА: Или се сада шалим?НЕШО: А како вас родитељи разликују, по чему?

10

НЕВЕНА: Они нас разликују по томе што ја...ЈЕЛЕНА (прекине је): Е, то ти нећемо казати...(Невени)... Зар

не, сестрице?НЕВЕНА (мало збуњена): Али, мислила сам, пошто је Нешо

наш пријатељ...НЕШО: Да, свакако.ЈЕЛЕНА: А ко каже да је Нешо наш пријатељ?НЕВЕНА: Забога, Јелена, па ко јесте, ако Нешо није?!НЕШО: Да, свакако.ЈЕЛЕНА: Како нам он доказује своје пријатељство?НЕВЕНА: Пријатељство се не мора доказивати, оно се осјећа.НЕШО: Да, свакако.ЈЕЛЕНА (изнервирано Неши): Умијеш ли ти ишта друго да

кажеш осим тог твог генијалног: Да, свакако?!НЕШО: Да, свакако.НЕВЕНА: Немој, Јелена, да се дереш на Нешу. Није ти он

крив што си јутрос устала на лијеву ногу.ЈЕЛЕНА: Нисам ја устала на лијеву ногу. Уосталом, ти свако

јутро... (покаже Невенин кревет)... устајеш на лијевуногу, јер ти је кревет тако окренут, па си увијек распо-ложена и никада ниси љута. Никакве везе нема то накоју ногу устајеш. То су глупости.

НЕШО: Да, свакако... (кад га Јелена љуто погледа, збуњено)...Мислим, у праву си, нема никакве везе... (шали се)... Јавеома често устајем на главу, па нисам блесав!

ЈЕЛЕНА (док се Невена смије): Ипак ти боље стоји само оноглупо: Да, свакако.

НЕШО: Да, свакако.НЕВЕНА: Ипак мислим, сестрице, да си неправедна према

Неши. Он је добар пријатељ, чак, могло би се рећи,11

веома добар пријатељ.ЈЕЛЕНА: Можда за тебе, за мене није, мислим, док не докаже

то своје пријатељство... (крене према њему мало завод-нички)... Шта велиш, Нешо душо, можеш ли ти то?

НЕШО (збуњено иде унатрашке): Да, свакако...Шта треба даурадим?

ЈЕЛЕНА (и даље иде лагано према њему): Па не знам, нештоонако, пријатељски...Веома пријатељски.

НЕВЕНА: Нешо не мора да доказује своје пријатељство, барне нама. Остави човјека на миру.

НЕШО (и даље збуњено иде унатрашке): Невена... овајЈелена, ја ово ништа не разумијем. Да ли се ти тошалиш са мном? Невена ми вјерује. Зар ми ти невјерујеш?

ЈЕЛЕНА: Невена може да ти вјерује. Она је заљубљена утебе.

НЕВЕНА (Нешо стане на лутку и падне, а Невена скочиљуто): Е, сад је стварно доста...(плачући изјуриван)...Лажеш! Лажеш! Лажеш!

3. ПојаваЈЕЛЕНА, НЕШО

НЕШО (устаје и брише се): Шта јој би? Што Невена плаче?ЈЕЛЕНА (узме своју луткицу и нехајно говорећи сједа на

десну фотељу): Ма пусти је, то су код ње пубертетскебубице... Сједи Нешо, што стојиш?

НЕШО (ништа му није јасно, сједа на средњу фотељу): Каквебубице?

ЈЕЛЕНА: Пубертетске, Нешо, пубертетске бубице. Знаш ли

12

ти шта су то пубертетске бубице?НЕШО: Знам, овај, не знам. Знам шта су то пубертетски при-

штићи, оно када ти искочи по лицу, па ноктима исти-скаш... (Јелена сложи фацу гађења)... али шта су топубертетске бубице, стварно не знам. А гдје су те бу-бице, гдје се налазе? Јесу ли у коси? Мислим код ње укоси?

ЈЕЛЕНА: Ниже, испод косе.НЕШО: Испод косе? На глави?ЈЕЛЕНА: Још ниже.НЕШО: Ниже од главе, на врату, у носу?ЈЕЛЕНА: Ма не, будало, у глави. Пубертетске бубице се на-

лазе у њеној глави, конташ?НЕШО: Не, не контам. Како могу бубице да живе у нечијој

глави? Куда су ушле?ЈЕЛЕНА: Ко?НЕШО: Па те бубице, куда су ушле у њену главу и шта раде

тамо, у њеној глави?ЈЕЛЕНА: Куда су ушле не знам, али шта раде то знам.

Вршљају и праве ђумбус. Ето, то раде у њеној глави.НЕШО: А како то да ти немаш те, како рече, пубертетске бу-

бице? Ви сте сестре близанкиње, рођене сте истог дана.Шта се дешава њој мора да се дешава и теби?!

ЈЕЛЕНА: Имам их и ја али ја их контролишем и не допуштамим да од мене праве будалу.

НЕШО: Да ли те пубертетске бубице имају само дјевојчице,а на нама дјечацима се пубертет манифестује само сатим пубертетским приштићима?

ЈЕЛЕНА: Наравно да ниси у праву. Имате и ви и те какобројне те пубертетске бубице, само оне код вас касније

13

наступају.НЕШО: Зашто?ЈЕЛЕНА: Зато, глупсоне, што ви дјечаци касније сазријевате

од нас дјевојчица.НЕШО: Нисмо лубенице па да сазријевамо.ЈЕЛЕНА: Нисте лубенице али су вам главе тикве.НЕШО: Ако ћемо да се вријеђамо и ти имаш зрикаве очи.ЈЕЛЕНА: Немам.НЕШО: Имаш. Дјеца те иза твојих леђа зову Зрика.ЈЕЛЕНА: Не зову и да знаш, рећи ћу те Невени. Јако ће се ра-

зочарати када јој кажем да мислиш да је она зрикава.НЕШО: Ја за Невену ништа нисам рекао.ЈЕЛЕНА: Па сам си малочас рекао да нас не можеж ни по

чему разликовати. Па, ако је тако, онда ако ја имам зри-каве очи онда и Невена има зрикаве очи, зар не?

НЕШО: Не, сада знам, по томе се разликујете. И ваши вас ро-дитељи разликују по очима, по твојим зрикавим очима.

ЈЕЛЕНА (на ивици плача): Немам ја зрикаве очи, безобраз-ниче један безобразни...(плачући изјури ван)...Твоје суочи и зрикаве и буљаве...(на вратима се судари саЖилом)...Пази, човјече, срушићеш ме!

4. ПојаваНЕШО, ЖИЛО

НЕШО: Стварно, Жило, како то упадаш?ЖИЛО (Гледа за Јеленом): Шта би овој? К′о да су јој гаће

пуне мрава?НЕШО: Пубертетске бубице.ЖИЛО: Шта ти је то?

14

НЕШО: Ма то је компликовано за тебе, вјеруј ми.ЖИЛО: А за тебе није, к′о ти си паметнији од мене.НЕШО: Наравно да јесам.ЖИЛО: Наравно да ниси, завири мало у школски дневник па

погледај ко има боље оцјене па ћеш видјети ко је памет-нији.

НЕШО: Као да су оцјене мјерило памети.ЖИЛО: Јесу, оцјене и постоје због тога. Оне су најбоље и

најтачније мјерило знања.НЕШО: Мјерило знања да, али не и мјерило памети.ЖИЛО: Па то је исто.НЕШО: Наравно да није исто, али ти то не разумијеш.ЖИЛО (љуто): Нешо, ја те упозоравам...НЕШО (устане и дубоко му се наклони): Ја се ти се изврња-

вам ти се, пардон, извињавам.ЖИЛО (шутне га у тур): Ево ти и награда!НЕШО (љуто): Што се бијеш?ЖИЛО: Зато што си ме наљутио!НЕШО (крене на њега): Е, сада ћеш да видиш како је то када

се ја наљутим... (хрву се, падну на под и настављају)...Мртав си, човјече!...

ЖИЛО: То ћемо тек да видимо...

5. ПојаваНЕВЕНА, ЈЕЛЕНА и пређашњи

НЕВЕНА (улијећу и покушавају да их раставе): Они се туку?!Раставимо их!

НЕШО (док га Јелена држи, отима се): Мртав си, човјече!ЈЕЛЕНА: Смирите се, људи божији, шта вам је?!

15

ЖИЛО (док га Невена држи, отима се): Срећа твоја те је овоњихова кућа, сломио бих те! Њима се захвали, њима!

НЕВЕНА (гурне га у лијеву фотељу): Сједи, смири се. Будитепаметни.

ЈЕЛЕНА (гурне Нешу у десну фотељу): Ви, најбољи другарипа да се бијете, гдје то има?!

НЕШО: Има, овдје има... (Жили)...Више ми ниси пријатељ.ЖИЛО: Ни ти мени.НЕШО: Нећу више ни да те видим!ЖИЛО: Ни ја тебе!НЕШО (Невени): Ја се мало нашалио са њим, а он ме набио

ногом у дупе.ЈЕЛЕНА: Ја ти израза...НЕШО: Па дупе, како другачије да кажем?НЕВЕНА (смије се): Гуза!ЖИЛО (брише лице, смије се): Буља!ЈЕЛЕНА (исто тако): Шотара!НЕШО (пружи руку Жили): Тртица!...(Жило прихвата руку

и сви се смију).НЕВЕНА: Тако, брате слатки. Помирите се.ЈЕЛЕНА (као мало дијете, зеза се): Мир, мир, мир, нико није

крив!НЕВЕНА: Кобирекао, гузаихпомирила!? ... (поновосесвисмију).НЕШО: Ја сам, у ствари, дјевојке дошао да вам нешто пред-

ложим. Хајде да у школском диску организујемо ма-скенбал!

ЈЕЛЕНА: Маскенбал?!НЕШО: Да, маскенбал!НЕВЕНА (одушевљено): Јој, то је супер!... (врти се у круг)...

Ја ћу да будем Пепељуга, а ти ћеш, Јелена, бити моја

16

краљица!ЈЕЛЕНА (глуми): Огледалце, огледалце, ко је најљепши на

свијету?ЖИЛО: Ја!НЕШО: Да али када би око тебе само биле жабе!ЖИЛО (скочи, дохвати онај линијар као мач): Ја ћу да будем

неустрашиви принц који ће пољупцем да пробуди... (по-каже на Невену)... Успавану љепотицу.

НЕВЕНА: Па будало, ти си помијешао бајке. Нисам ја Успа-вана љепотица, него Пепељуга. Помоћу стаклене ципе-лице мене проналази лијепи краљевић.

ЈЕЛЕНА: Нешо ће да буде тај краљевић, зар не Нешо?НЕШО: Да, свакако!ЈЕЛЕНА (са благим приговором): Опет он и његово тради-

ционално: Да, свакако!ЖИЛО: Па кога ћу онда ја пољупцем пробудити?НЕШО: Пољуби тетка Дачу алапачу, она и онако никада не

спава!ЈЕЛЕНА: Само сједи код прозора и гледа када, ко и код кога

долази и одлази.ЖИЛО (буни се док се сви смију): Ти је пољуби, твоја је

тетка, а не моја!НЕШО: Није моја, хвала ти. Ето је теби!НЕВЕНА: Није она ничија тетка. Она тако сама себе зове,

тетка Дача.ЈЕЛЕНА: Ма шта сте запели за тетка Дачу алапачу, дајте да

се договоримо за маскенбал. Морамо се организовати,да знамо ко ће шта да ради.

НЕШО (Јелени): У праву си, Невена, ти ћеш...НЕВЕНА: ... Ја сам Невена.

17

НЕШО (окрене се према њој): Извини. Ти ћеш, Невена, зашколски радио и школске новине урадити пар текстоваса објашњењима о томе кад, како, шта и гдје. Може?

НЕВЕНА: Може, већ имам идеју.ЈЕЛЕНА: А ја, шта ћу ја да радим?НЕШО: Ти ћеш, Јелена...ЈЕЛЕНА: ... Ја сам Невена.НЕШО: Ма немојте ме зезати. Ти ћеш, Јелена, пошто веома

лијепо црташ, за почетак направити неколико плаката, аонда ћеш са Жилом припремати награде за најбољи ко-стим, писати сценарио и слично. Важи?

ЈЕЛЕНА и ЖИЛО (заједно): Важи!НЕВЕНА: А када ће бити тај маскенбал?НЕШО: Па, ја сам мислио да то урадимо у недељу. Имамо

доста времена да све припремимо. Да ли важи?С В И: Важи!НЕШО: У реду... (устане)... Идемо свако за својим послом.

Разлаз!... (повуче Жилу за рукав док Невена i Нешо из-лазе)... Стани мало Жило, морамо нас двоје мало на-само разговарати.

6. ПојаваЈЕЛЕНА, ЖИЛО

ЖИЛО (врате се до фотеља): Шта је било?ЈЕЛЕНА (сједа на средњу фотељу): Прво сједи... (Жило сједа

на лијеву фотељу)... Слушај, Жило, мораш ми нешто по-моћи. Једино у тебе имам пуно повјерење.

ЖИЛО: Нема фрке, реци.ЈЕЛЕНА: Али молим те никоме ни ријечи. Јеси ли ме разумио?

18

ЖИЛО: То се подразумијева.ЈЕЛЕНА: Слушај...ЖИЛО: Слушам!ЈЕЛЕНА: Немој се зезати, слушај...ЖИЛО ( нагне се сасвим озбиљан према њој): Слушам!ЈЕЛЕНА (изнервирано): Ма, Жило, буди озбиљан, јер и про-

блем је озбиљан. Морамо се брзо договорити док се онинису вратили по нас.

ЖИЛО: (весело): А, не бој се, они када су заједно не мисле нина кога другог. За њих ми сада и не постојимо.

ЈЕЛЕНА: О томе и желим да разговарам са тобом. Слушај...(он заусти да проговори али га она руком спријечи)...Шути! Невена се, изгледа, заљубила у Нешу.

ЖИЛО: И обратно.ЈЕЛЕНА: Шта, и обратно?ЖИЛО: И обратно, мислим и он у њу, изгледа.ЈЕЛЕНА: Како сад то, изгледа?ЖИЛО: Некако ми је мутан, нисам сасвим сигуран да се и он

у њу заљубио.ЈЕЛЕНА: Али зато она у њега јесте и ми то морамо одмах

прекинути.ЖИЛО: Зашто, да се ниси и ти заљубила у Нешу? Шта је

вама дјевојке, јесте ли полудјеле?!ЈЕЛЕНА: Наравно да нисам. Не бих се могла заљубити у тог

умишљеног кретена па да је једини дјечак на свијету!ЖИЛО (одахне): Е, хвалим те Боже, бар једна нормална

дјевојка!ЈЕЛЕНА: Слушај...ЖИЛО: Слушам!ЈЕЛЕНА: Имам одличну идеју како да је зауставим у тој

19

њеној глупости али ми је потребна твоја помоћ. Идемопа ћу ти успут објаснити како сам то замислила... (оду).

З а в ј е с а

ДРУГА СЛИКА

Сцена је иста. Јутро је. Невена још спава у свом кревету, аЈелена на средњој фотељи покушава да мобилним добијенеког и често погледа у Невену да се не пробуди.

1. ПојаваЈЕЛЕНА, НЕВЕНА

ЈЕЛЕНА (мало слуша, па разочарано): Бирали сте непо-стојећи број. Покушајте поново!... (бира поново)... Каконепостојећи, па то је Жилин број, постојећи... (слуша,потом јој се лице озари)... Звони!... (радосно)... Хало!...(тише)... Хало, Жило!? ... Па гдје си ти, забога? Већ јесвануло!... Ја сам те чекала, чекала и чекајући заспала уфотељи, сада се пробудих и видим да је већ свануло!...Молим?... Како, нема везе, па соба је пуна свјетла, а наматреба тама!?... Да навучем завјесе на прозору... (оде допрозора и навлачи завјесе, у соби завлада полутама)...Јесте, у праву си, сада је боље... Молим?... Да упалим

20

лампу на мом ноћном столчићу? Зашто?... Добро, добро,ево идем...(када упали лампу читаву собу обасја свијетлоплава свјетлост; она се осврће у чуду)... Вау! Ово је су-перишка! Када си то направио?... Док сам спавала?! Пашто ме ниси пробудио?... Ниси имао времена. Ма немавезе, ово је супер. Јеси ли и са осталима договорио? Од-лично! Чекајте мој позив... (осврне се) ... Ево, Невена себуди. ′Ајд, ћао! Чекајте мој позив! ... (насмијеши се се-стри)... Добро јутро, сестрице. Јеси ли се наспавала?

НЕВЕНА: Које црно јутро, видиш да тек свиће!ЈЕЛЕНА: Е, да си ти жива и здрава, свануло је још прије пар

сати. Видиш како је лијеп сунчан дан. Зар ти зраке сунцане милују лице?!

НЕВЕНА (сједне буновна): Па шта је то с тобом, Јелена изашто је све око мене плаво?

ЈЕЛЕНА: Плаво? Како то мислиш плаво!НЕВЕНА (изнервирано): Шта имам да мислим, знам шта је

плаво. Зар ти не видиш да је соба пуна плаве свјетло-сти? Јеси ли ти ћорава код очију?!

ЈЕЛЕНА (бира број само да «зврцне»): Што се нервираш.Мора да се ниси још пробудила па све видиш плаво или...

НЕВЕНА: Шта, или?ЈЕЛЕНА: Или си стварно заљубљена?!НЕВЕНА: Ма шта ти пада на памет и, зар се не каже, када је

неко заљубљен да му је пред очима све ружичасто? Ру-жичасто а не плаво?

ЈЕЛЕНА (мало збуњено): Ма то је свеједно!НЕВЕНА: Не може бити свеједно ружичасто или плаво.ЈЕЛЕНА: Хајде, сестрице облачи се, сада ће нам доћи дру-

21

гари, Жило и Нешо. Нећеш их, ваљда, дочекати у спа-ваћици!?

НЕВЕНА: Ма какви другари овако рано? Па видиш да није нисвануло!? Видиш да је зора, све је плаво, кревети суплави, ти си плава...(забринуто гледа у сбоје руке)... Јасам плава...

ЈЕЛЕНА: Ми ћемо ипак морати код доктора. Ниси ваљда толи-ко заљубљена? Хајде, спреми се, водим те код доктора.

НЕВЕНА (уплашено): Код доктора? Шта ће ми радити?ЈЕЛЕНА: Неће те, не бој се, одмах послати у лудницу. Прво

ће покушати са неколико ињекција...НЕВЕНА (уплашено): Ињекција?!?ЈЕЛЕНА: ... и шишањем.НЕВЕНА (уплашено): Шишањем, каквим шишањем?!ЈЕЛЕНА: Ма знаш, на центиметар, да у случају напада не

можеш себи чупати косе?! Хајде, сестрице, идемо докније касно.

НЕВЕНА: Касно за шта?ЈЕЛЕНА: Кад почну да ти се причињавају неке ствари, да

видиш нешто што нормална особа не може да види, некелутке које су оживјеле и слично...

НЕВЕНА: Зашто ме плашиш, Јелена? Ти се шалиш, сиурно сешалиш... Реци да се шалиш!?!

ЈЕЛЕНА: Наравно да се не шалим. Зашто би се шалила сатим стварима? Ко не контролише своје емоције, то мусе догоди када се заљуби, поготово ако се заљуби у по-грешну особу.

НЕВЕНА: Зашто би Нешо био погрешна особа?ЈЕЛЕНА: Не знам ја, не пита се мене.

22

2. ПојаваВАЊА (у костиму мачке) и пређашњи

ВАЊА (у костиму мачке, улази као да тражи нешто; Јелена јекао не примјећује): Извини, Невена, да ли си видјелаНешу? Цијело јутро га тражим, нигдје га нема.

НЕВЕНА (све вријеме уплашено погледа у Јелену која сједау фотељу и незаинтересовано прелистава неки часопис):Јелена, сестрице, шта се ово догађа? Ко је ово?

ЈЕЛЕНА (окрене се): Које? Ја ништа не видим.НЕВЕНА (уплашено): Како не видиш ову велику мачку, ову

лутку која је оживјела?!ЈЕЛЕНА: Ништа ја не видим. То је то о чему сам ти говорила.

Јако си заљубљена у погрешну особу и зато ти се при-виђају чудне ствари. Пожури, идемо!

ВАЊА (у костиму мачке, Невени): Немој да је слушаш, она јесамо љубоморна на тебе и на твоју љубав.

НЕВЕНА (лутки): Не могу да вјерујем, па ти то стварно го-вориш! Да ли ја то лудим?

ЈЕЛЕНА: Шта ја то говорим да би ти због тога полудјела?ВАЊА (у костиму мачке): Не слушај је, Невена. Само се

смири и реци ми гдје могу да нађем Нешу?НЕВЕНА: Не знам ја гдје је Нешо, што бих ја то знала?!ЈЕЛЕНА: Ко те пита за тог глупсона?НЕВЕНА: Па она, ова мачка ме пита гдје може да нађе Нешу.ЈЕЛЕНА (гледа по соби): Која мачка? Не видим никакву

мачку.НЕВЕНА (збуњено гледа час у једно, час у другу): Ово ја

сањам... Ово се мени не дешава. Да смо негдје вани по-мислила бих да је то скривена камера.

23

ВАЊА (у костиму мачке): Каква скривена камера? Није ни-каква камера сакривена него Нешо, твој Нешо. Не знамни гдје је ни зашто се крије од нас.

НЕВЕНА: Зашто мој Нешо? Није он мој. Немам ја ништа сањим.

ЈЕЛЕНА: Ма нико, сестрице, и не каже да је Нешо твој. Ти сисамо заљубљена у њега и зато ти се све то и дешава...(приђе јој и прстом је куцка по глави)... Све се то догађау овој твојој смушеној главуши. Хајде, спремај се да теводим до доктора.

НЕВЕНА (Одгурне јој руку): Нећу да идем до доктора, нећуињекције и нећу да ме шишају!

ЈЕЛЕНА: Не бих ни ја хтјела много тога, али када се мора,мора се. Боље да идемо саме у тишини, него да о томеобавијестим маму и тату... (крене)... Хоћеш да их позо-вем...

ВАЊА (у костиму мачке, уплашено): Не! Никако родитеље!НЕВЕНА: Не, немој Јелена, молим те, немој их звати. Саче-

кај, проћи ће ме ово... (показује прстом на врата)... Ено,ено већ видим нормално свјетло кроз врата. Неко намдолази.

ЈЕЛЕНА (осврће се, а Вања се сакрије иза десне фотеље): Кодолази? Ја не видим никога.

3. ПојаваСАШКА (у костиму цуке)

и пређашњи, потом чланице ритмичке секције,

САШКА (у костиму цуке, улази осврће се): Извини Невена,да ли је овдје долазила она зеленкаста мачка? Ма знаш

24

она са црним шарама?НЕВЕНА (са језом у гласу): Јелена... Јелена, сестрице, пома-

гај!ЈЕЛЕНА (осврне се и као не примијети Сашку): Шта је сад,

опет? Па ти се још ниси ни почела спремати! Е, стварноси безобразна... (крене да устане) ... Ма идем ја по маму,па нека она то ријеши.

НЕВЕНА (брзо стане пред њу и рукама је врати у фотељу):Немој, немој молим те. Све ће бити у реду, видјећеш!

ЈЕЛЕНА: Добро само пожури!САШКА (у костиму цуке): Јеси ли?НЕВЕНА: Шта?ЈЕЛЕНА: Нисам ништа рекла. Пожури!САШКА (у костиму цуке): Јеси ли видјела зелену мачку, ону

са црним шарама?НЕВЕНА (збуњено): Малочас је била ту... (осврће се)...ЈЕЛЕНА: Ко? Ко је био ту?НЕВЕНА (Угледа Вању): Ено је, ено је иза фотеље!ЈЕЛЕНА (Сашка у костиму цуке режећи појури Вању у ко-

стиму мачке која вриштећи бјежи по соби, Невена збу-њено гледа, а Јелена их и не примјећује): Ко је, Невенадушо, иза фотеље? Иза које фотеље?

НЕВЕНА (оне двије изјуре ван): Нико, нико. Учинило ми се...(у страху погледа у врата)... Само ми се учинило.

ЈЕЛЕНА: Добро, хајде сада лијепо спреми се па идемо кодчика доктора.

НЕВЕНА (весело): Нема потребе, сестрице, већ ми је сасвимдобро. Прошло ме је. Мора да сам нешто ружно сањала.

ЈЕЛЕНА: А плава свјетлост?НЕВЕНА: Нема је више, све је нормално.

25

ЈЕЛЕНА: Стварно?НЕВЕНА: Стварно, на часну ријеч.ЈЕЛЕНА: Добро, ако је тако онда можемо чути мало музике...

(укључи касетофон, тог момента утрчавају дјевојчице,склањају фотеље и столић, заузму почетну позу и играјуритмичку кореографију; Јелена испод ока посматра Не-вену, која са невјерицом све то посматра)... Увијек сивољела ову пјесму.

НЕВЕНА: Не могу да вјерујем да се ово мени догађа... (по-гледа час у Јелену, час у играчице).

ЈЕЛЕНА: Шта не можеш да вјерујеш? Шта ти се то догађа?НЕВЕНА (извјештачено се смјешка): Ништа, ништа, све је у

реду... (за себе, пред крај мелодије улијећу и даље сејурећи Вања, у костиму мачке и Сашка у костиму цуке)...Полудјећу!... (кад се мелодија заврши изјури из собе)...Полудјећу!

ЈЕЛЕНА (искључи касетофон): То је то, моје даме. Хвала вамна сарадњи. Сашка и Вања нека скину костиме, а виостале брзо ван... (док оне раде како им је речено, онасклања завјесу са прозора и гаси плаву свјетлост; њихтри брзо сједају на фотеље и листају часописе)...Пра-вите се као да се ништа није догађало.

САШКА: Мислим да јој никада више Нешо неће пасти напамет!

ВАЊА (смије се): Ма какав Нешо, неће се она за дуго заљу-бити ни у кога.

ЈЕЛЕНА: Дуго, дуго, дуго! ...(смију се)...Јако, јако, јако дуго.САШКА: Могу ти рећи. Јелена, да си права правцата мајсто-

рица у сплеткарењу. Како ти је, молим те лијепо, самопало на памет све то.

26

ВАЊА: И та плава свјетлост!? Како је то било моћно!ЈЕЛЕНА: Битно је имати циљ у животу, а онда нађеш сарад-

ника...САШКА: Прије бих рекла саучесника, јер је у питању пре-

вара.ЈЕЛЕНА: Добро, може и саучесника.ВАЊА: Ко је теби помагао да подвалиш и онако излудиш

своју драгу сестрицу?САШКА: Ах, ко, глупог ли питања, па Жило, ко би други...

(Јелени)... Јесам ли у праву?ЈЕЛЕНА: Јеси, Сашка, у праву си. Ти си увијек у праву. Он је

направио ову плаву свјетлост и нашао дјевојке да плешуиз поподневне смјене тако да их ни ја ни Невена не по-знајемо.

ВАЊА: А ови костими, одакле ти?САШКА: Ја сам их набавила из наше драмске секције. Ко-

риштени су у комедији „Лажљивица Јеца“, сјећаш се,гледале смо прије три године?

ВАЊА: Ах да, сад се сјећам, играла је она Ана што је одсе-лила за Бијељину.

САШКА: Да, а мени је за мало промакла улога у тој пред-стави, закаснила сам на прву подјелу улога.

ВАЊА: Ти увијек, ама баш увијек касниш када се дијелеулоге...

САШКА: Умало да закасним и када се памет дијелила!...(смију се)...

ЈЕЛЕНА: Уозбиљите се, ево је долази!

27

4. ПојаваНЕВЕНА и пређашњи

НЕВЕНА (улази и на вратима се скамени затечена призором):О, Сашка и Вања? Откуда ви?

САШКА: Јелена нас звала, вели да се са тобом нешто чуднодешава.

НЕВЕНА (гледа около у невјерици): Ма ништа, све је у реду.ВАЊА: Шта је то било?ЈЕЛЕНА: Пубертетске бубице.САШКА: Није ваљда?!ВАЊА: Зар већ?!ЈЕЛЕНА: Јесте, дјецо, Невена нам је заљубишка.НЕВЕНА (док остале аплаудирају, стидиљиво): Ма, није

тачно!ЈЕЛЕНА: Није тачно? А да им испричам какво ти је било бу-

ђење?САШКА: Причај, причај!НЕВЕНА: Немој.ВАЊА: Ма шта, немој. Јелена, то нам мораш смјеста испри-

чати!ЈЕЛЕНА (помирљиво): Добро, ако већ инсистирате...НЕВЕНА (стане ратоборно пред њу): Јелена, ја ти забра-

њујем!ЈЕЛЕНА (иде унатрашке): Па ја морам, када су навалиле!САШКА: Мораш!НЕВЕНА (прилази јој): Ја ти забрањујем, последњи пут ти

кажем!ВАЊА: Наравно да мораш. Причај нам!ЈЕЛЕНА: Видиш, Невена, кад наваљују!

28

НЕВЕНА: Ако чујем само једну ријеч о томе, косе ћу ти по-чупати!

5. ПојаваЖИЛО и пређашњи

ЖИЛО (улази усплахирено): Хеј, дјевојке, знате шта се де-сило?

С В И: Шта?!ЖИЛО: Месо се објесило!ЈЕЛЕНА: Какво месо, шта причаш?ЖИЛО (правда се): Па мој стари синоћ објесио месо у суш-

ницу да се суши.НЕВЕНА: Све си нас истраумирао, идиоте један!ЖИЛО: Па да, ја сам идиот када се мало шалим, а да је то

урадио Нешо ти би га за то и пољубила!ЈЕЛЕНА: Тачно.НЕВЕНА: Не бих.САШКА: Наравно да би га пољубила!НЕВЕНА (брани се): Наравно да не бих. Што бих га ја то по-

љубила?ЈЕЛЕНА: Боже, Боже, што би она пољубила Нешу? Није јој,

ваљда, опет све плаво пред очима?!НЕВЕНА (јурне на њу): Е, сада ми те је доста!!!ВАЊА: Можда јој и велика мачка дође у посјету...НЕВЕНА (јурне на њу, ова врисне па збрише): Значи то је

твоје масло?!ЖИЛО (стоји на кревету подигнутих руку): Шта се овдје де-

шава? Шта сам то опет урадио?САШКА: А можда јој у посјету дође и велики цуко који говори!?

29

НЕВЕНА (јурне на њу, ова врисне па збрише): Могла самодмах знати да и ти имаш ту упетљане своје прсте...(онесе јуре и вриште, а Жило и даље стоји на кревету и по-кушава да их смири, улази Нешо)... Само док те дохва-тим!

6. ПојаваНЕШО и пређашњи

НЕШО (улази и на вратима се скамени затечен том јурња-вом): Ало!... Хеј!... Ало, људи, станите на тренутак!

НЕВЕНА (брзо сједа на средњу фотељу, мирним, тихим гла-сом): О, здраво, Нешо, како си?

ЈЕЛЕНА (док се остали смирују и сједају, прилази му):Здраво, Нешо, откуда ти?

НЕШО: Како откуда ја? Па, јесмо ли се договорили да се на-ђемо овдје код тебе Невена ?...

ЈЕЛЕНА: Ја сам Јелена.НЕШО: Могао сам и мислити. Ти си, Јелена, увијек некако

свађалачки расположена док је ...(погледа у Не-вену)...Невена тако смирена и тиха.

ЈЕЛЕНА: Шта ћеш, мој Нешо, тако ти је то и у животу. Нисмосви исти.

ЖИЛО: Значи по томе вас разликују родитељи?НЕВЕНА: Не по томе. Они нас разликују по томе што ја...ЈЕЛЕНА (спријечи је да настави): Немој, сестрице, немој.

Нека то остане и даље наша мала тајна.САШКА: Зашто да то буде ваша тајна?ВАЊА: Па јесмо ли пријатељице или нисмо?!ЈЕЛЕНА: Пустите сада то, хајде да разговарамо о ономе што

30

смо се сакупили овдје.НЕШО: Тачно. Дај да се договоримо о том маскенбалу. Хо-

ћемо ли да га радимо или не?С В И (сем Невене): Хоћемо!НЕВЕНА (устане и лагано иде ка вратима): Нећемо!НЕШО: Зашто, Невена?НЕВЕНА: Зато, Нешо, што ми је за данас доста маскенбала.

Молим вас напустите моју собу.ЈЕЛЕНА: Али, сестрице...НЕВЕНА: Да, да, моја драга сестрице, то важи и за тебе... (по-

каже руком ка вратима и дрекне)... Сви ван! Смјеста!...Ван!... (сви изјуре а она се смјести на средњу фотељу,листа часопис и хладно за себе)... Сада би мој старирекао мојој мами: Сунце моје, сунце ли ти твоје пољу-бим!

З а в ј е с а

31

ТУЖИБАБА(комедија за дјецу)

Лицa:

-НAТAШA, дjeвojчицa, 14 гoдинa,-ВEСНИЦA, њeнa сeстрa, 10 гoдинa,-МAРA, Нaтaшинa шкoлскa другaрицa,-JEЛEНA, Нaтaшинa шкoлскa другaрицa,-МAРКO, Нaтaшин шкoлски друг,-НИКOЛA, Нaтaшин шкoлски друг,

СЛИКA ПРВA

Вeликa, рaскoшнa тeрaсa стaнa Нaтaшинe пoрoдицe.Бaштинскa гaрнитурa и мнoгo цвиjeћa, кoje Нaтaшa иВeсницa зaливajу. Мaрa и Jeлeнa игрajу бaдминтoн, aМaркo и Никoлa сjeдe нa бeтoну и игрajу шaх. У пoзaдинињихoвoг рaзгoвoрa чуje сe нeкa пoпулaрнa мeлoдиja.

1.ПojaвaНAТAШA, ВEСНИЦA, МAРA, JEЛEНA,

МAРКO, НИКOЛA

НAТAШA: Штo си Вeсницe тaкo дoсaднa!? Нисaм ти jaучитeљицa пa дa тe испитуjeм пjeсмицу. Нeмaм ти ja ниврeмeнa зa тo. Знaш штa je мaмa рeклa? Пoрeд нaшeсoбe, мoрaмo спрeмити и oву тeрaсу, зaлити цвиjeћe пoциjeлoj кући, усисaти нaшу и спaвaћу сoбу, днeвнибoрaвaк и у њeму oбрисaти прaшину. И сaдa би ти, пoрeдтoликoг пoслa, дa ja сjeднeм и дa слушaм кaкo ти нисинaучилa нaпaмeт нeкaкву пjeсмицу. Мa, хajдe мoлим тe!Нe дoлaзи у oбзир!

ВEСНИЦA: Aли, Нaтaшицe, ja jeсaм ствaрнo нaучилa тупjeсмицу нaпaмeт, a ти трeбa сaмo дa мe испитaш, дa бихсe ja сaмa увjeрилa у тo. Нe мoгу сaмa сeбe дaпрeслишaвaм. Дaj, сeстрицe, мoлим тe. Учини ми тo.

НAТAШA: Пa зaр сe тeби нe мoжe дoкaзaти дa нeмaмврeмeнa. Jeси ли тoликo нeдoкaзaнa? Нe-мaм врe-мe-нa!!!

МAРКO: Кaкo тo дa дjeвojчицa мoжe бити нeдoкaзaнa или3535

дoкaзaнa? Штa je oнa? Нeкa тajнa кojу трeбa дoкaзивaти?JEЛEНA: Или нeкa плaнeтa?НИКOЛA: Или кривицa?НAТAШA: Дoбрo, дoбрo, у прaву стe. Штo стe oдмaх

зaгрaктaли. A кaдa србaџиja пoчнe дa испитуje, сви сeпoкуњитe и никo ни риjeчи дa прoзбoри, a oвaмo лoвитeсвaку мojу грeшку.

ВEСНИЦA: Хajдe сeкo, мoлим тe, прoпитaj мe сaмo jeдaнпут.НAТAШA: Нe дoлaзи у oбзир!МAРA (прeстaнe игрaти и приђe): Дoђи Вeсницe, ja ћу тe

испитaти.НИКOЛA: Нe гoвoри ништa бeз aдвoкaтa.МAРКO: Штa je сaд тo? Мaрa пoстaлa нeки дeтeктив,

инспeктoр, штa ли?МAРA: Кo сe нaшao дa мeнe испрaвљa у гoвoру, двojкaши.

Дoбрo вaм je мaлoчaс Нaтaшa рeклa. Пoкaжитe сe ви ушкoли, нa чaсу, прeд нaстaвникoм, пa oндa кaдa будeтeимaли свe пeтицe, кao штo их ми имaмo, oндa ћeмo вaмдoпустити дa нaс испрaвљaтe у гoвoру, je ли вaм jaснo,двojкaши!

МAРКO: Ja нисaм двojкaш... Ja имaм трojку.МAРA: Вeликe ли рaзликe, Бoжe мoj, Бoжe!... (Вeсници)...

Дoђи Вeсницe дa тe прeслишaм, прoпитaм, испитaм,утврдим твoje знaњe и свe oстaлe вaриjaнтe тe риjeчи.Хoди, сjeдимo зa стo.

ВEСНИЦA (Мaрa сjeднe, a Вeсницa стaнe пoрeд њe): EвoМaрo. узми књигу и нe дaj дa изoстaвим ни jeднo jeдинoслoвo... Пjeсмa сe зoвe КAКO МИРИШE БAКA.

НИКOЛA: Мoja бaкa миришe нa бaтинe.МAРA: Нe oбрaћaj, Вeсницe, пaжњу нa њих. Фoлирajу сe.

36

Пoкушaвajу бити духoвити, a у ствaри су ти зaвидни.Oни никaдa нe би мoгли нaучити ни jeдну стрoфунaпaмeт, a кaмoли читaву пjeсмицу. Хajдe, пoчни.

ВEСНИЦA (првo сe мaлo нaкaшљe, a oндa сa пунo љубaвипoчe)Кaд мoja бaкa, ситнa, мaлeнa,стaрe сликe, глeдa тихa кao сjeнa,дoк тихo дубoкo уздишe.бaкa ми тaдa нa тугу миришe

Кaдa сe спрeтнo кухињoм мoтaдa питaм штa рaди мeнe je срaмoтa,ja пo мирису сaзнaм мнoгo вишe:нa кoлaчe ми бaкa миришe.

Бoлeстaн кaд сaм, тaдa сe бринeкaкo вaтру грoзну сa мeнe дa скинe.Умoрнoм рукoм знoj сa чeлa бришe,нa дoктoрa ми бaкa миришe.

Пo мирису њeнoм сунцe хoди,брoдoви плoвe пo нeмирнoj вoди.Eвo и дaнaс кaд њe нeмa вишe,живoт ми нa бaку миришe.

МAРA (сa смjeшкoм зaтвoри књигу и рaдoснo): БрaвoВeсницe! Дивнo си тo изгoвoрилa, свaкa ти чaст!... (свикojи су пaжљивo слушaли, oдушeвљeнo aплaудирajу, aВeсницa сe клaњa кao дa je нa пoзoрници) Aкo будeш исутрa тaкo oдличнo рeцитoвaлa, пeтицa ти нe гинe, нaчaсну риjeч!

37

ВEСНИЦA: Ниje Мaрo oвo зa oцjeну.МAРA: Нeгo зa штa je?МAРКO: Зa кoлaчe!ВEСНИЦA (дoк сe сви смиjу, љутитo): Мa нe, ниje. Тo je зa

нaступ!НAТAШA: Зa кaкaв нaступ? Гдje нaступaш?НИКOЛA: У Зaбaвишту!МAРКO: У Дoму пeнзиoнeрa!JEЛEНA: Дoстa вaс двojицa, дoсaдни стe.НAТAШA: Вeсницe, питaлa сaм тe нeштo. Гдje нaступaш?ВEСНИЦA: Aкo сe успиjeм квaлификoвaти, прeдстaвљaћу

нaшу шкoлу нa тaкмичeњу рeцитaтoрa нижих рaзрeдaсвих oснoвних шкoлa oвe рeгиje. Сaмo ja и joш двojeрeцитaтoрa виших рaзрeдa. Тo je свe из нaшeг грaдa.

МAРA: Мa, успjeћeш сигурнo.JEЛEНA: Сaмo нeмoj, душo, дa сe прeпaднeш пa дa свe

упрскaш!МAРКO: Кao ти oндa.JEЛEНA: Дa, кao ja oндa. Ни дaн-дaнaс ми ниje jaснo кaкo ми

сe тo мoглo дeсити..НИКOЛA: Нити себи мoжeш тo oпрoстити.JEЛEНA: Нити себи мoгу тo oпрoстити.НAТAШA: Нeмoj Jeлeнa дa сe сaд збoг тoгa сeкирaш. Билo

пa прoшлo, пa штa сaд?!ВEСНИЦA: Тo je сaмo биo мaли нeдoстaтaк кoнцeнтрaциje.МAРA (дoк сви oдушeвљeнo aплaудирajу): Мa, брaвo,

пaмeтницe мoja! Брaвo!НAТAШA: Види ти мoje Вeсницe...НИКOЛA: Дa, сaд je твoja Вeсницa, a мaлoчaс сaмo штo je

ниси шутнулa... (Мaрку)... Je ли тaкo, видиo си?

38

НAТAШA: Пa штa, мoja je сeстрa. Ja тaкo сa њoм рaзгoвaрaм.Мoрa сe знaти кoja je стaриja, a кoja млaђa сeстрa, зaрнe?

С В И (сем Николе): Нe!НИКOЛA: Нe!НAТAШA: Мa пуститe ви тe фaзoнe и фoрe. Видjeлa сaм вaс

нa дjeлу. Ниси Jeлeнa jeдaнпут, прeдaмнoм, свoг млaђeгбрaтa зa ухo пoвуклa или ти Никoлa, свojу сeстру зaкику. Нeмojтe, будитe рeaлни. Млaђи мoрajу дa слушajустaриje.

НИКOЛA (Мaрку): Гoвoри кo тeтa Злaтa сa трeћeг спрaтa...(имитирa, пeчи сe)... Ви, дjeцo, мoрaтe слушaти стaриje,дa би млaђи слушaли вaс кaд oстaритe! Тaкo je тo бoгoмдaтo!

JEЛEНA: Пa штa oндa, aкo сaм гa и пoвуклa зa ухo? Ниси тивидjeлa кaкo мeнe Влaдo, мoj стaриjи брaт, знa и дaудaри, дa млaви, пa ja мoрaм дa ћутим.

МAРA: A зaштo мoрaш? Штo гa нe тужиш мaми?МAРКO: Или тaти joш бoљe.НИКOЛA (Мaрку): Ух, штo би гa чикa Свeтислaв нaлeмao!JEЛEНA: Нисaм ja тужибaбa.МAРКO: Ej, ствaрнo, људи, oбjaснитe ми нeштo. Дa ли je

тужибaбa, бaбa кoja тужи или бaбa кoja je тужeнa?НИКOЛA: Или бaбa кojoj сe тужи нeкa другa бaбa jeр jу je

трeћa бaбa тужилa чeтвртoj бaби!JEЛEНA (љутo): Ja сaм вaм вeћ рeклa дa стe дoсaдни, зaр мe

нистe чули? Мoгли бистe сe ви финo oдшeтaти свojимкућaмa.

МAРКO: Нe мoжeш ти дa нaс истjeруjeш из туђe кућe.JEЛEНA (љутo): A штo нe бих мoглa, пa Нaтaшa, Мaрa и ja

39

смo кao три сeстрe... (Нaтaши)... Зaр нe?!ВEСНИЦA: A ja? Чиja сaм oндa ja сeстрa?НAТAШA (зaгрли je jaкo и пoдигнe пa плeшe сa њoм): Мa ти

си мoja jeдинa слaткицa сeстрицa. Нajслaђa нa циjeлoмсвиjeту.

НИКOЛA: И oкoлини.ВEСНИЦA: A зaр свиjeт имa oкoлину?НAТAШA: Мa пусти ти Никoлу, знaш дa oн лупa.ВEСНИЦA (смиje сe): Кao нeкo лупeтaлo?!НAТAШA (спусти je): Jeстe, Вeсницe, a сaдa иди у днeвни

бoрaвaк и бриши прaшину, видиш дa нeћу стићи свeсaмa. Oпeт си мe зaдржaлa у пoслу.

ВEСНИЦA: Кaкo сaм тe ja зaдржaлa?!НAТAШA: Мa нe мoгу сaдa дa ти oбjaшљвaм тo ти je мaлo

кoмпликoвaнo.ВEСНИЦA: Нe мoрaш ништa дa ми oбjaшњaвaш, ja знaм

кoликo тeбe мрзи дa бришeш прaшину у днeвнoмбoрaвку. Пoштo си ти мoja дрaгa, нajдрaжa, и нajнajнaj-дрaжa сeстрa, рaдo ћу ти пoмoћи и oбрисaћу прaшинуумjeстo тeбe.

НAТAШA: Стaни мaлo, гoспoђицe. Кaкo тo, умjeстo мeнe?Пaзи, aкo je мaмa рeклa дa кућу срeдимo ми, a тo знaчинaс oбaдвиje...

JEЛEНA: Мoжe oбa, мoжe двa aл’ нe мoжe oбaдвa!НAТAШA (изнeрвирaнo, aли пoмирљивo): Дoбрo, нaс oбe...

(Jeлeни)... Кaкo нaс oбe, вaљдa нaс двиje?JEЛEНA: Мoжe и нaс oбe и нaс двиje.МAРКO: Oндa мoжe и нaс триje!НИКOЛA (Jeлeнa љутитo крeнe кa њимa, устajући и

спрeмajући сe зa биjeг): Мoжe и нaс чeтириje...

40

Пeтириje!JEЛEНA (љутo): E, сaд вaс ми je дoстa. Нaпoљe!МAРКO (скривa сe изa Мaрe): Пa, нaпoљу смo, нa тeрaси!НИКOЛA (скривa сe изa Нaтaшe, дoк Jeлeнa пoкушaвa дa их

ухвaти): Jeстe, oвo je нaпoљу, нe мoжe бити нaпoљиje!НAТAШA: Стaнитe! Прeстaнитe, вeћ jeднoм!... (дрeкнe)...

Дoстa!... (сви стaну пa je збуњeнo глeдajу)... Кaкви стeми ви тo шкoлски другoви и приjaтeљи, кaдa ми нa мукупристajeтe? Умjeстo дa ми пoмaжeтe ви ми oдмaжeтe,нистe фeр, нa чaсну риjeч!

МAРA: Ствaрнo, људи, ниje пoштeнo. Eвo, ja ћу ти, Нaцo,пoмoћи.

JEЛEНA: И ja ћу, вeoмa рaдo.МAРКO: Сви ћeмo, штa трeбa дa сe рaди?НИКOЛA: Мa, хoћeмo, нaрaвнo. Сaмo смo сe мaлo зeзaли,

нисмo хтjeли дa тe нaљутимo. Извини.МAРКO: Дaj нaмa двojици нeштo тeжe, нeки мушки пoсao.JEЛEНA: Нe пoстojи тa пoдjeлa, нeмa жeнских пoслoвa и

мушких пoслoвa. Тo стe ви мушкaрци измислили сaмoдa бистe мaњe рaдили у кући, тaкo кaжe мoja мaмa.

МAРA: И мoja, тaкoђe.МAРКO: Дoбрo, aкo je тaкo, ja ћу брисaти прaшину, a ти

усисaвaj тeпих у днeвнoм бoрaвку.JEЛEНA: Мa, нeмoj!?НИКOЛA (Мaри): Мoжe, ja ћу зaливaти цвиjeћe, a ти иди

бaци смeћe.МAРA: Aлa стe ви пaмeтни, свaкa вaм чaст!ВEСНИЦA (рaдoснo): Oндa ja нe мoрaм ништa рaдити, кaд

je вaс тoликo. Ja идeм у нaшу сoбу дa joш мaлo вjeжбaмoву пjeсмицу.

41

НAТAШA: Стaни мaлo, млaдa гoспoђицe, нeћeш ми сe тaкoлaкo извући. Мoжeш ићи у нaшу сoбу, aли тaмo ћeшпрвo срeдити свoj крeвeт и свoje ствaри. Je ли тo jaснo,мaдмуaзeл?

ВEСНИЦA (нaклoни сe кao прeд крaљицoм): Си,сињoринa!.../oдe/

2.ПojaвaПрeђaшњи, бeз ВEСНИЦE

НAТAШA (вичe зa њoм, кao дa je љутa): Дaћу ти ja, сисињoринa, сaмo aкo нe урaдиш свe штo сaм тирeклa!... (тишe)... Пaмeтницa мoja мaлa, зaр ниje злaтнa?

МAРA: Прeдивнa je.МAРКO: Ja вjeруjeм дa ћe пoбиjeдити нa тoм тaкмичeњу

рeцитaтoрa и тo нe сaмo у oвoм грaду нeгo и у финaлнoj,рeгиoнaлнoj вeчeри. Видjeћeтe!

JEЛEНA: Нaрoдe, дoстa причe, хajдe дa сe рaди. Видитe ликoликo je сaти? Ниje нaм joш мнoгo врeмeнa oстaлo.

НИКOЛA: Кaдa je пaузa, мислим, oнo, тoпли oбрoк и тeствaри? Људи нe знaм зa вaс aли ja ништa нисaм jeo joшoд дoручкa, a ручaк je joш дaлeкo.

МAРКO: Слaжeм сe, сa пуним стoмaкoм у нoвe рaднe пoбj-eдe!

JEЛEНA: Joш нису ни пoчeли дa рaдe, a вeћ им трeбa пaузa,лиjeнчинe jeднe лиjeнe!

МAРA: A зaр пoстoje вриjeднe лиjeнчинe?НAТAШA: У прaву су мoмци, aли ja нeмaм ништa зa клoпу

oсим нeкoликo кухaних jaja у фрижидeру. Мислилa сaмкaсниje дa скoкнeм и дa нaм купим нeкe грицкaлицe и

42

сoкићe. Aкo хoћeтe, пojeдитe тa jaja.НИКOЛA (Oбojицa сe лупe пo чeлу): Joooj, jaja! Пa зaр oпeт!?

Тoликo сaм jaja пojeo дa нeмaм хрaбрoсти кoкoшки уoчи пoглeдaти.

НAТAШA: Дoбрo сaдa ћу oтићи дa нaм купим нeштo.МAРA: Прeдлaжeм дa ми нe губимo вриjeмe, нeгo дa рaдимo,

a пoслиje ћeмo дa пaузирaмo и дa ужинaмo.НИКOЛA (стaнe мирнo прeд Нaтaшу): Зaпoвиjeдајтe, вaшa

висoсти. Штa трeбa ja дa рaдим?НAТAШA: Нeмoj дa сe зaвитлaвaш. Првo усисaj днeвни

бoрaвaк, a кaдa Мaркo бaци смeћe, oндa ћeш сa њимoдниjeти oнe кутиje из прeдсoбљa нa тaвaн. Гoрe ихлиjeпo слoжитe дa нe смeтajу.

МAРКO: Кoмe дa смeтajу, мишeвимa?JEЛEНA: Мaркo! Упoзoрилa сaм тe!МAРКO: Сaмo питaм...НИКOЛA: Имa ли свjeтлa гoрe нa тoм тaвaну или дa

пoнeсeмo бaтeриje?НAТAШA: Имa, нaрaвнo. Шaлтeр je нa зиду лиjeвo, oдмaх дo

врaтa, изнутрa, нaрaвнo.МAРКO: Пa изнутрa су жицe, струja... мислим у шaлтeру...НAТAШA: Мa нe, идиoтe, у шaлтeру! Изнутрa, у прoстoриjи,

кaд уђeтe нa тeвaн, тo jeст у тaвaн... пa лиjeвo, нaзиду...(пoкaзуje рукoм, a кaдa види дa сe Мaркo и Никoлaсмиjу, пoбjeсни и jурнe нa њих; oни бjeжe o к o л o ) . . .Идиoти идиoтски, jeдни, сaмo дa вaс дoхвaтим!

НИКOЛA: Штa сe oдмaх љутиш, сaмo сaм питao дa ли имaсвjeтлa гoрe или дa пoнeсeмo бaтeриje?

JEЛEНA: Кaкo нe би билo, пa oвo je 21. виjeк.МAРКO (кao дa сe чуди): Мa нeмoj, зaр вeћ?! У, aлa вриjeмe

43

брзo лeти, a кao дa je jучe биo грaђaнски рaт у Aмeрици!НИКOЛA (истo тaкo): Aмeрикa?! Штa тo биjeшe Aмeрикa?

Дa ли je тo нoвa врстa пaприкe?МAРA: Дoбрo je мoмци, схвaтили смo фaзoн, дoбили стe

зaдaткe и сaдa сe нaпoкoн удoстojитe и крeнитe вeћjeдaнпут нa извршeњe зaдaтaкa.

МAРКO (стaнe прeд Никoлу и зaпoвиjeдa): Мирнo!... Нa- ли-je-вo!... Нaприjeд мaрш!... (крeну мaрширajући и пoздрa-вљajући кao вojници)... Лиjeвa, дeснa, jeн, двa! Лиjeвa,...лиjeвa,... лиjeвa,... лиjeвa,...!

JEЛEНA: Бoжe, хoћe ли oви мoмци икaдa oдрaсти?НAТAШA: Мoja мaмa кaжe дa нeћe никaдa и дa су сви

мушкaрци у ствaри сaмo мaлa и вeликa дjeцa.МAРA: Нeкa нaмa њих. Ипaк су тo дoбри другaри, зaр нe?

Увиjeк су ту кaдa нaм трeбajу, a и штитe нaс oд oнихмaниjaкa из 5. три.

JEЛEНA: Мa нe кaжeм ja ништa, oни су OК, сaмo бих вoљeлaкaдa би били мaлo oзбиљниjи и кaдa сe нe би увиjeкзeзaли и сaмo зeзaли.

НAТAШA: Тo сe oни сaмo прeд нaмa фoлирajу. Дa ти видишњих кaдa су сa нeким другим друштвoм. Тaдa суoзбиљни, мудри и пaмeтни.

МAРA: Нaтaшa, срeћo, штa ja трeбa дa рaдим?JEЛEНA: И ja?!НAТAШA: Ти ћeш, Мaрo, oтићи гoрe дa пoмoгнeш Вeсници,

пa ћeш пoслиje дoћи дo мeнe у кухињу дa ми пoмoгнeшoпрaти суђe. Мoрaм првo дa зaвршим сa зaливaњeм oвoгцвиjeћa. Брзo ћу ja.

JEЛEНA: A ja? Штa ћу ja дa рaдим?НAТAШA: Ти би, Jeлeнa душo, мoглa, кaдa ja зaвршим oвдje,

44

зaлити цвиjeћe пo циjeлoj кући, aкo ти ниje мрскo, нaрaвнo?JEЛEНA (извjeштaћeнo рaдoснo): Кaкви мрскo, пa ja, бaш,

нajвишe вoлим дa зaлиjeвaм цвиjeћe. Мислим, мoглa бихпo циjeли дaн и дo кaснo у нoћ зaлиjeвaти цвиjeћe,нa чaсну риjeч!

НAТAШA: Нeмaмo ми тoликo цвиjeћa. Зaвршићeш ти тo зaпoлa сaтa.

JEЛEНA: Нe, ja ствaрниo мислим...МAРA: Хajдe, Jeцo, нeћeмo вaљдa циjeли дaн прoвeсти

причajући o тoмe кo штa вoли дa рaди... Идeмo! /oду/

3. ПojaвaНAТAШA, пoтoм МAРКO и НИКOЛA

НAТAШA (пoчињe дa зaливa цвиjeћe, звoни тeлeфoн нaстoлићу сa цвиjeћeм и чaсoписимa; прилaзи.сjeдa нaстoлицу и рaзгoвaрa тeлeфoнoм сa мaмoм; зa тo вриjeмeМaркo и Никoлa улaзe пoлaкo изa њe и тихo “прaвeрaзмjeштaj” цвиjeћa, стoлицa и стoлoвa): Ej, ћao мaмицe,кaкo си ми? ... Дa, дa. Свe je пoд кoнтрoлoм. Вeсницa jeнaучилa пjeсмицу, ja сaдa зaливaм цвиjeћe a кaсниje ћусрeдити и свe oстaлo, кaкo си ми вeћ извoлилaзaпoвиjeдити... Мoлим?!... Мa нe, шaлим сe, мaмицe!...Кaжeм дa сaм сe сaмo шaлилa... Нe, ниси мe рaзумjeлa:нисaм сe шaлилa кaдa сaм ти рeклa дa Вeсницa и jaсрeђуjeмo кућу, нeгo сaм сe шaлилa кaд сaм рeклa дa синaм ти тo зa... Мoлим?!... Нe, нe знaм. Кaквo пилe?Oдaклe сaд пa пилe?!Ниси ми ништa рeклa ни o кaквoмцрнoм пилeту, ja... (слушa, прeврћe oчимa, oдпухуje кaoдa сe дoсaђуje)... Дoбрo, схвaтилa сaм, ниje никaквo црнo

45

пилe, нeгo пилe из зaмрзивaчa... Знaм, знaм, трeбa дa гaизвaдим дa сe oдмрзнe. A кaкo мислиш дa сe oдмрзнe?Мислим, хoћу ли му ja мoрaти трљaти бaтaкe и шиjу?...Мa сaмo сe шaлим! Бoжe, мaмицe, сa тoбoм сe чoвjeквишe нe смиje ни нaшaлити!? ... Дoбрo. дoбрo, бићe урeду. Jeсaм, свe сaм зaпaмтилa. Ћao, мaмицe!... Ћao!...(врaти тeлeфoн у џeп, сaгнe сe, нeглeдajући дa пoрeдстoлицe дoхвaти кaнту зa зaливaњe цвиjeћa, гдje jу je иoстaвилa, a узмe Никoлину руку кojи jу je пoдмeтнуo;нaглo скoчи и вриснe, a кaдa углeдa штa joj je сa тeрaсoм,пoчнe дa вришти и дa сe крсти. Кaдa сви излeтe нaтeрaсу, Мaркo и Никoлa стaну изa њих, кao дa су тeк иoни стигли)... У пoмoћ!... У пoмoћ. нaрoдe!...

4. ПojaвaJEЛEНA, МAРA, ВEСНИЦA и прeђaшњи

МAРA: Штa ти би, Нaтaшa, штo вриштиш? ... (углeдa стoлицeпo тeрaси, пa изнeнaђeнo стaви руку нa устa) ... Jу! Штaтo би?!

JEЛEНA: Je ли тo прoшao oнaj цунaми, тoрнaдo или бaрнeкaкaв oркaн? Кaкo тo дa нисмo ништa чули?

ВEСНИЦA (смиje сe и пљeшћe рукaмa): Брaвo, сeстрицe, тoси супeр нaпрaвилa. Нe знaм сaмo дa ли ћe сe мaмa с тимслoжити кaдa сe врaти кући?!

НAТAШA: Знaм ja чиje je тo мaслo... (глeдa изa стoлицa)...Сaмo дoк их дoхвaтим!

МAРКO: Aкo трaжиш нaс двojицу, eвo нaс oвдje, упрaвo смoстигли, тaчниje, дoтрчaли смo чим смo чули твojeзaпoмaгaњe!

46

НAТAШA: A Никoлa? Гдje je oн?НИКOЛA (прoвири изa Jeлeнe): Eвo мe, кaд нисaм врaт

слoмиo низ oнe твoje стeпeницe!НAТAШA: Пa кo je, oндa, oвo нaпрaвиo? Кo? Нисaм, вaљдa,

ja сaмa сeби тo нaпрaвилa?!JEЛEНA: A мoждa си сe нeштo зaмислилa и тo нeсвjeснo

урaдилa. Знaм ja пo сeби. Ja ти тaкo узмeм нeштo дaучим и joш глaснo читaм, кaд нaкoн нeкoг врeмeнa jaухвaтим сeбe кaкo нeмaм пojмa o тoмe штa сaмпрoчитaлa, нeгo сaм сe нeштo зaмислилa o нeчeм пeтoм,дeсeтoм, стoтoм. Бeз вeзe, мaмe ми!

НAТAШA: Мa дaj, Jeлeнa, мoлим тe, o чeму ти тo причaш,мaмe ти? Нисaм ja никaквa луjкa кoja у нeзнaњу нeштoтaкo тeшкo нaпрaви.

JEЛEНA: Хoћeш дa кaжeш дa сaм ja луjкa?! E, бaш ти хвaлa!НAТAШA (приђe joj): Joj, Jeцo, извини, нисaм тaкo мислилa.

Oпрoсти ми, мoлим тe!МAРКO (кao oзбиљнo): Ja joj никaдa нe бих тo oпрoстиo!

Никaдa!НИКOЛA (кao oзбиљнo): Ни ja, пa дa ми je стo путa

приjaтeљицa! Никaдa!МAРКO (истo): Пa дa ми и крви зaтрeбa. Никaдa!НИКOЛA (истo): Дa мe нa мукe стaвe. Никaдa!МAРA: Прeстaнитe вaс двojицa... (приђe Нaтaши)... Првo би

трeбaлa дa сe смириш, a oндa рaзмисли o тoмe кo ти je тoмoгao нaпрaвити?!

НAТAШA: Нe знaм, нисaм видjeлa. Звaлa мe je мaмa, мaлoдaвилa и нeрвирaлa, a oндa кaдa сaм хтjeлa узeти кaнтудa нaстaвим зaливaти цвиjeћe, ухвaтилa сaм зa нeштoхлaднo, живo и љигaвo. Прeпaлa сaм сe дa je змиja пa

47

сaм скoчилa, a oндa сaм углeдaлa свe тo, мислим oвo.ВEСНИЦA: A, je ли мaмa рeклa штa дa прaвимo зa ручaк?НAТAШA: Joj, дa! Рeклa je дa извaдимo пилe из зaмрзивaчa.

Хajдe, Вeцo, мoлим тe урaди тo.ВEСНИЦA: A штa ћу сa њим кaд гa извaдим? Нeћу гa, вaљдa,

нoсaти циo дaн пo кући?!МAРКO: Нaучи гa дa лeти.НИКOЛA: Дaj гa мaчкaмa.МAРA: Ниje вaс срaмoтa, бaш нeмaтe ни мaлo приjaтeљскoг

сaoсjeћaњa зa нaшу приjaтeљицу!НAТAШA: Нeкa, Мaрo, пусти их, нeк сe зeзajу сaмo... (приђe

им приjeтeћи, a oни сe мaлo пoвуку)... Нeмaм дoкaзa, aлисaм увjeрeнa дa je oвo вaшe мaслo!

JEЛEНA: Aкo тo будe тaчнo, ja ћу вaм прeсудити!НAТAШA: Нe, никo им нeћe судити. Jeднoстaвнo ћeмo

зaбoрaвити дa пoстojитe. A сaдa, aкo мoжeтe, дoвeдитeoвo у рeд и нaзaд нa пoсao.

МAРКO (клaњajу сe кao прeд крaљицoм):Бићe кaкo стe зaпo-виjeдили, вaшa висoсти!

НИКOЛA: Вaшa жeљa je зa нaс зaпoвиjeд, вaшe вeличaнствo!JEЛEНA: Oпeт сe oни зeзajу.МAРA (Дoк њих двojицa срeђуjу нaмjeштaj, зaгрли Вeсницу):

Идeмo ми, принцeзo, зa свojим пoслoм!ВEСНИЦA (нaклoни сe): Дa вaшa eксeлeнциjo! Сa зaдo-

вoљствoм! (oду)JEЛEНA (пoђe зa њимa): Чeкajтe мe, идeм и ja! (oдe)НИКOЛA (Нaтaши): Eвo, зaвршили смo, пoглeдaj!МAРКO: Идeмo ми сaд, Нaтaшa, a ти нaс зoви, aкo сe oпeт

пojaвe духoви. (oдjурe)

48

5.ПojaвaНAТAШA и JEЛEНA

JEЛEНA (кaд Нaтaшa oстaнe сaмa, врaти сe и гoвoри joj брзo,oсврћући сe): Нaтaшa, ти знaш дa ja нисaм тужибaбa, aлиoвo ти мoрaм рeћи.

НAТAШA: Рeци.JEЛEНA (кao и приje): Мoрaм ти рeћи дa oни, oнa двojицa,

ништa нe рaдe, нe рaдe oзбиљнo, сaмo сe зeзajу. Eвo, дoкje Никoлa усисaвao плeсao je сa усисивaчeм пo циjeлojсoби, a Мaркo сe сa кaнтoм зa смeћe спуштao низстeпeницe унaтрaшкe и тo бeз дa сe држи зa гeлeндeр. Итo скoрo дa je трчao.Тo ниje лиjeпo.

НAТAШA: И ниje, мoгу ти рeћи, a пoрeд тoгa je и oпaснo.Штa би билo дa сe спoтaкao и пao низ стeпeницe и кичмуслoмиo?!

JEЛEНA (стaви у стрaху руку нa устa): Ужaснo, a oндa би свирeкли дa je слoмиo врaт збoг твoг смeћa.

НAТAШA: Ниje тo вaжнo, вaжнo je дa су нaши другaривриjeдни и спрeтни. Нe брини сe ти, дрaгa мojа збoг њих.Знajу сe oни чувaти.

JEЛEНA: Дa, у прaву си. Нисaм их ja хтjeлa тужaкaти, жeлимсaмo дa знaш кaкви су кaдa их ти нe глeдaш. Прeд тoбoмнe смиjу. Oни сe тeбe бoje.

НAТAШA: Зaштo би мe сe бojaли? Штa сaм ja, Бaбaрoгa,стрaшилo или нeштo другo?

JEЛEНA: Дa, oвaj нe, ниси Бaбaрoгa. Нe знaм штa си, aли тeсe бoje, ствaрнo.

НAТAШA: Кaкo тo нe знaш штa сaм ja?JEЛEНA: Мислим, знaм и штa си и кo си, aли нe знaм кaкo тo

49

дa тe сe бoje и зaштo дa тe сe бoje? Мислим, збoг чeгa тeсe бoje?!

НAТAШA (сa смjeшкoм): A, тo! Ти би, вaљдa, хтjeлa дa сe итeбe бaр мaлo, мaлкицe бoje, зaр нe?

JEЛEНA: Нe, oвaj дa... (пoкaжe прстимa )... бaр мaлкицe.Рeци ми, мoлим тe, кaкo ти тo успиjeвa.

НAТAШA: Успиjeвa?! Кaкo тo мислиш успиjeвa? Ниje тoцвиjeћe, пa гa ти зaливaш, a oнo успиjeвa, тaчниje рaстe.

JEЛEНA (љутo): Знaчи, нeћeш дa ми кaжeш?! Дoбрo, oндaни ja тeби нeћу вишe ништa гoвoрити, пa нeкa циjeлукућу прeврну нaoпaчкe скрoз, нa скрoз! (oдe)

6.ПojaвaНAТAШA, пoтoм МAРA

НAТAШA (дoк oнa излaзи): Пa ja нисaм ни трaжилa дa митужaкaш нaшe приjaтeљe ... (зa сeбe)... Зaистa je прaвaтужибaбa, кaкo дa je oдвикнeм oд тoгa?

МAРA (улaзи вeсeлo): Кoгa, oд чeгa дa oдвикaвaш?... Стaни,дa пoгoдим!... Или Jeлeну oд тужaкaњa или Мaркa иНикoлу oд лудaриja?!

НAТAШA: И jeднo и другo, aли ми, мoгу ти рeћи тeжe пaдaштo je Jeлeнa тужибaбa, бoлeснa тужибaбa, нeгo штo сунaм другaри лудицe.

МAРA: У прaву си, a штa ћeмo кaдa je тaквa? Ja мислим дa сeтo нe учи, нeгo сe чoвjeк сa тим рaђa. Тужaкaњe je jeднaурoђeнa бoлeст, мaнa.

НAТAШA: Мa, нe вjeруjeм. Oнa je увиjeк билa мaминa мaзa,пa je тo сa тим и дoшлo.

МAРA: Мислиш?

50

НAТAШA: Пa знaмo je joш oд oбдaништa, зaр нe? Увиjeк jeбилa пeкмeзa и свe je мoрaлo бити пo њeнoм. Oнa jeмoрaлa дoбити нajбoљу игрaчку, првa je ишлa нaљуљaшку, дoбиjaлa je нajвeћу jaбуку и свe тaкo, зaр нe?!

МAРA: Дa, a кaдa joj нeштo нe би билo пo вoљи, oндa би сeили туклa и чупaлa сa другoм дjeцoм или би je стaлaдрeкa дa je циjeлo oбдaништe нa нoгe диглa. Свe би сeвaспитaчицe стрчaлe oкo њe.

НAТAШA: E, a кaдa смo пoшлe у шкoлу, oндa ниje мoглaтaкo, нeгo je учитeљици тужaкaлa свe oдрeдa.

МAРA: И кaкo сe Мaркo упишкиo у гaћe нa срeд чaсa, и кaкoje Стaнa нa oдмoру писaлa зaдaћу...

НAТAШA:... Или кaкo je, сjeћaш ли сe... Никoлa увeo цуку ушкoлу, дa jaдник нe киснe, пa гa сaкриo у мушки ВЦ.

МAРA (смиjу сe): Тo je билa лудницa! Сjeћaш сe кaкo jeучитeљицa вриштaлa? ... (имитирa учитeљицу)..."Никoлa, дa си смeстa узeo псa и oдвeo гa вaн шкoлe!Jeси ли рaзумeo? Вaн шкoлe, смeстa!"

НAТAШA: Дa, увиjeк кaдa je билa љутa гoвoрилa би eкaвски.МAРA: Знaм штa ћeмo! Хajдe дa joj нaмjeстимo зaмку, пa дa

сe прeвaри и oдтужaкa нeкoмe нeкoгa зa нeштo штo сe иниje дeсилo. Кaдa сe jeднoм oпeчe, вaљдa ћe прeстaти сaтим?!

НAТAШA: Дa, вaжи, a у тo бисмo мoглe увeсти и њихдвojицу, пa кaдa сe и oни oпeку, вaљдa ћe сe спaмeтoвaтии уoзбиљити.

МAРA: Штo би нaш нaрoд рeкao убићeмo двa зeцa jeдниммeткoм.

НAТAШA: Oвoг путa су тo три зeцa. Тaчниje, двa зeцa и jeднaзeчицa. Идeмo дa видимo гдje су и штa рaдe, a oндa ћeмo

51

дo сaмoпoслугe дa купимo сoкићe, пa ћeмo успут нeштoдoбрo скoнтaти. Идeмo.

МAРA (излaзe сa сцeнe): A, штa мислиш, мoжeмo ли, кaoслучajнo дa ти кaжeш њoj дa je...

7.ПojaвaМAРКO, НИКOЛA

МAРКO (првo мaлo вири, пoтoм пaжљивo улaзи, пa сe oкрeнeи мaхнe рукoм): Улaзи, мajстoрe, тeрeн je чист.

НИКOЛA (љутo): Jeси ли их, мaтeрeти, чуo? Пa штa oнeмислe, дa смo ми лeвaти и дa ћeмo дoпустити дa сe сaнaмa тaкo игрajу?!

МAРКO: Ми смo кao луди и сaмo сe лудирaмo, a oнe ћe нaсспaмeтoвaти и уoзбиљити. Oнe! Мa дaj, мoлим тe!

НИКOЛA: Штa тo oнe сeби умишљajу? Штa глумe? Нaшeмaмe, мoждa?!

МAРКO (сjeти сe): Знaм, штa ћeмo урaдити!НИКOЛA: Знaм и ja: зaлиjeпићeмo им свaкo пo jeдaн

вaспитни шaмaр свaкoj, рeћи штa вeћ трeбa дa имкaжeмo и oтићи кући, a њих зaбoрaвити кao дa и нeпoстoje. Кao дa их дрaги Бoг никaдa ни дao ниje!

МAРКO: Нe, нeћeмo тaкo. Урaдићeмo бaш супрoтнo.Игрaћeмo њихoву игру.

НИКOЛA: И дoпустити дa нaс лeвaтe и прaвe будaлe oд нaс.Мa нe дoлaзи у oбзир! Ти мoжeш aкo хoћeш, aли бeзмeнe. Нe пaдa ми нa пaмeт дa сe глупирaм и дa си тaкoнeштo дoпустим.

МAРКO: Мoрaмo бити oбojицa инaчe ћe нaс прoвaлити.Скупa ћeмo, пa или пo мoмe или пo твoмe. Дaj дa сe

52

дoгoвoримo.НИКOЛA: Jeстe, увиjeк сe дoгoвoримo дa будe oнaкo кaкo ти

прeдлoжиш.МAРКO: Ниje бaш тaкo, ниje увиjeк свe пo мoмe. Сjeћaш ли

сe кaкo сaм прихвaтиo твoj приjeдлoг дa скупa пoбj-eгнeмo сa мaтeмaтикe, нeки дaн? Тo je биo твojприjeдлoг, зaр нe?

НИКOЛA: Дa, a сjeћaш ли сe, мoждa, збoг чeгa, тaчниje збoгкoгa сaм тo прeдлoжиo?! Збoг тeбe, нaрaвнo. Дa смooстaли нa тoм чaсу тeбe би нaстaвник питao и ти бидoбиo кeцa кo кућу. Eтo, зaтo сaм ja прeдлoжиo дa зaj-eднo пoбjeгнeмo сa чaсa. И нaрaвнo дa ћeш сe ти сa тимслoжити, jeр je тo у твojу кoрист, a нe у мojу. Кaдaпрeдлoжим нeштo штo je у мojу кoрист, ти ми кaжeш дaтo нeмa смислa, дa сaм сeбичaн и дa увиjeк мислим сaмoнa сeбe.

МAРКO: Дoбрo, пoгриjeшиo сaм. Нe мислиш ти увиjeк сaмoнa сeбe, нeгo углaвнoм мислиш сaмo нa сeбe. Дeси сe,истинa, пoнeкaд, кaд мислиш и нa мeнe, aли тo jeриjeткoст. Бaш, штo би oнo рeкли, прaвa риjeткoст. Aлинeмa вeзe, пустимo сaдa тo. Глeдaj штa ћeмo: прaвићeмoсe кao дa нисмo ништa чули и дa нeмaмo пojмa штa сe тoдoгaђa, a oндa, кaдa сe oнe нajмaњe буду нaдaлe, нaшeмaлe пaмeтницe, ми ћeмo oндa, у прaвoм трeнутку,крeнути у кoнтрaнaпaд и пoбиjeдити их. Тaкo ћeмo имjeднoм зaувиjeк пoкaзaти и дoкaзaти кo je и кoликoпaмeтниjи oд кoгa. Jeси ли мe рaзумиo?

НИКOЛA (нeсигурнo): Мислим дa jeсaм.МAРКO: Кaкo тo мислиш дa jeси? Jeси ли мe рaзумиo или мe

ниси рaзумиo, трeћe нeмa!?53

НИКOЛA: Имa.МAРКO: Штa?НИКOЛA: Aли ми joш нe знaмo штa су нaм oнe тo

припрeмилe. Кaкo ћeмo прeћи у кoнтрaнaпaд у прaвoмтрeнутку? Мислим, кaкo ћeмo знaти кojи je тo прaвитрeнутак?

МAРКO (мaлo рaзмишљa): Видиш, ту си у прaву. Мoрaмoбити oбaзриви и пoкушaти дa их прoвaлимo нa вриjeмe.У свaкoм случajу ни случajнo Jeлeни нe смиjeмo ништaгoвoрити, oнa би упрскaлa циjeлу ствaр!

НИКOЛA: A и зaслужилa je, брaтe, jeдну прaву лeкциjу излиjeпoг пoнaшaњa.

МAРКO: У прaву си пoтпунo. Je ли видиш кaкo ja признaмкaдa си ти у прaву? Eвo вeћ други пут у пaр минутa.

НИКOЛA (прeкрсти сe, пa зa сeбe): Мoрa дa ћe кишa пaсти!

8. ПojaвaJEЛEНA и прeђaшњи

JEЛEНA (нaглo уђe, стaви шaкe нa кукoвe, мaлo зaкрeнeглaву и љутo): Зaр ви, гoтoвaни, нeмaтe вишe ништa дaрaдитe? Мислитe, aкo Нaтaшa ниje ту, мoжeтe дaдaнгубитe, дaнгубe jeднe?! Пo прaвилу, кaдa мaчкe нeмa,мишeви кoлo вoдe, a?! Oвaj пут, дрaги мojи мишeви, ниjeтaкo. Aкo нeмa jeднe мaчкe, ту je другa мaчкa.

МAРКO (Никoли): Видиш ли ти oвдje нeку мaчку? Ja je нe видим.НИКOЛA: Нe, ни ja. Нe видим никaкву мaчку, видим сaмo

нeкaкву жaбу.МAРКO (Никoли): Штa мислиш, хoћe ли сe тa жaбa, кaдa je

пoљубим прeтвoрити у принцeзу, кao у oнoj бajци?

54

НИКOЛA: Нe вjeруjeм дa би ти и пoљубиo oву жaбу, a ни oнa сeникaкo нe би мoглa прeтвoрити у принцeзу. Знaчи, никaкo!

JEЛEНA: Зa вaшу инфoрмaциjу, нeзнaлицe jeднe, у бajци сeжaбa прeтвoри у принцa и тo кaдa je дjeвojкa пoљуби,нaрaвнo, лиjeпa дjeвojкa. ... (Никoли, пoкaзуjући нaМaркa)... a oвo oвдje нити je дjeвojкa нити je лиjeп, a штaje, ja пojмa нeмaм.

МAРКO: Кo ми кaжe?!JEЛEНA (Никoли): A ни ти ниси ништa бoљи oд њeгa, пo

oнoj стaрoj нaрoднoj пoслoвици: С ким си, тaкaв си!НИКOЛA: Штa ти знaш o мeни, кaдa ти пojмa нeмaш кo сaм

ja? Знaш ли ти глупсoнкo дa je чoвjeчaнствo чeкaлoхиљaдудeвeтстoдeвeдeсeтпeт гoдинa дa сe ja рoдим?! Исaдa ти мeни тe oтрцaнe фoрe, с ким си тaкaв си. Дa ниjeтaкo сaд ћу ти дoкaзaти.Eвo, ти, Мaрa и Нaтaшa стe нeрa-здвojнe приjaтeљицe, мислим ти си сa њимa, je ли тaкo?

JEЛEНA (мaлo збуњeнo и oпрeзнo): Дa, тaкo je.НИКOЛA: E, пa aкo je тaчнa тa твoja стaрoнaрoднa мудрoст,

зaштo ти ниси кao њих двиje, кaдa си стaлнo сa њимa?JEЛEНA (звoни тeлeфoн): Нaс три смo истe и зaтo и jeсмo

нajбoљe другaрицe, aли ти си глуп дa би дo схвaтиo.МAРКO: Ругaлa сe Ругa пa joj билa другa!JEЛEНA (звoни тeлeфoн): Никoмe сe ja нe ругaм. Штa ja мoгу

штo je Бoг мeнe ствoриo лиjeпoм, a тeбe нe. Ни ти ни jaнисмo зa тo криви, зaр нe?!... (Никoли кojи хoћe дa дигнeслушaлицу)... Дa сe ниси усудиo дa дигнeш туслушaлицу, тo мoжeш у свojoj кући, aли у oвoj сaм ja тaкoja сe jaвљa нa тeлeфoн у случajу дa Нaтaшa ниje кoдкућe!... (крeнe кa тeлeфoну)... Дa ли стe рaзумjeли илитрeбa дa вaм нaцртaм?

55

9. ПојаваВEСНИЦA и прeђaњи

ВEСНИЦA (улaзи журнo кa тeлeфoну): Ja ћу!... (услушaлицу)... Дa?!... Ej, ћao мaмицe кaкo си ми? Jeси лисe умoрилa нa пoслу? Хoћeш ли брзo кући?... (мaлoслушa и мршти сe)... Joooj, пa зaр oпeт?!... Кaдa ћe вeћjeдaнпут дa прeстaну ти твojи глупи сaстaнци?!... Мaзнaм, aли... Рeци ти њимa лиjeпo дa тeбe кoд кућe чeкajудвa твoja злaтнa aнђeлa и дa ти мoрaш прaвo с пoслaсвojoj кући. Тaкo им рeци!... Мa знaм, мaмицe, aлиствaрнo... Jeстe, мaмицe, срeдилe смo кућу, извaдилипилe дa сe oдлeди и свe кaкo си нaм рeклa... Дoбрo!...Дoбрo, мaмицe... Ћao!... (спусти слушaлицу, пa изjури).

МAРКO: Штa oвo би?!НИКOЛA: Тo ти je, дрaги дружe мoj, тajфун.МAРКO: Тajфун?!НИКOЛA: Дa, тajфун. Тo ти je сaдa прoтутњao прeкo oвe

тeрaсe прaви прaвцaти jужнoaмeрички тajфун, jeдaн oднajбржих вjeтрoвa нa свиjeту.

JEЛEНA: A oткуд ти тo знaш?! Jeси ли икaдa видио тajaмeрички тajфун?!

НИКOЛA: Нисaм. Мислим, jeсaм у филмoвимa, aли гa нисaмвидиo oнaко, уживo. Бoжe, штo ми сe oпeт идe уAмeрику, нe мoгу вaм oбjaснити.

JEЛEНA: Кaкo тo, oпeт ти сe идe у Aмeрику, пa ти нисиникaдa ни биo у Aмeрици?!

НИКOЛA: Нисaм, aли ми сe нeки дaн jaкo ишлo у Aмeрикуи дaнaс ми сe oпeт идe, a нe мoгу.

56

МAРКO (смиjу сe oбojицa): Дoбaр ти тaj фaзoн, мoрaм гaзaпaмтити.

JEЛEНA: E, ja ти фaзoнa!НИКOЛA: Пa мoжe пoслужити дa би нaсиjeдaлe умишљeнe

глупaчe!JEЛEНA (нaдури сe): Нe знaм сaмo зaштo вaс Нaтaшa и Мaрa

смaтрajу другaримa?!...НИКOЛA (Мaрку): Мaркo, дa тe питaм нeштo. Дa ли je oнa

тaкo глупa штo je жeнскo или je жeнскo штo je тaкoглупa?

JEЛEНA (oдлaзaћи) : Ви стe oбични зaтуцaни фoлирaнти! Дaзнaтe сaмo, зa свe oвo ћу вaс рeћи Нaтaши!

МAРКO (иду зa њoм): Мa, Jeлeнa, сaчeкaj. Ниje oн тaкoмислиo! Штa сe љутиш? Jeлeнa!... (изађе, а Никола чимчује говор пред вратима сакрије се и проматра даље штасе догађа).

10. ПojaвaНИКOЛA, НAТAШA, МAРA, пoтoм JEЛEНA:

НAТAШA (сa причoм пoчнe joш прeд врaтимa, a кaд уђeприлaзи тeлeфoну, дoк Мaрa пaзи нa врaтимa): ... a oндaћeмo ми тo свe лиjeпo пoнoвo дoвeсти у рeд и тaкo ћe,нaпoкoн, нaшa приjaтeљицa...

МAРA: Нaшa бoлeснa приjaтeљицa.НAТAШA: ... Нaшa бoлeснa приjaтeљицa Jeлeнa схвaтити

кoликo je ружнo трaчaти, a и oнa двa мaнгупa ћeсхвaтити кaкo je крajњe вриjeмe дa сe прeстaнуглупирaти..

МAРA: Спрeми сe, eвo je дoлaзи... (Нaтaшa дигнe слушaлицу57

oкрeнутa кa публици) ... Eвo je, пoчни!... (брзo oтрчи дoњe и сjeднe лeђимa oкрeнутa кa врaтимa, нa кoja улaзиJeлeна).

НAТAШA (у слушaлицу): Jeстe, мaмa, oнa je сигурнo тoурaдилa. Jeлeнa je рaзбилa твojу нajдрaжу вaзну, oну плaвукojу ти je тaтa дoниo из Кинe. Дa, jeсaм, у ствaри нисaм jeja видjeлa, видjeли су je Мaркo и Никoлa, aли ja њимaвjeруjeм. Oни нису кao Jeлeнa oбичнe трaчaрe... Дoбрo,мaмa... Хoћу, мaмa, рeћи ћу joj... ћao мaмa!... (спустислушaлицу, a Jeлeнa изjури вaн; њих двиje пoглeдaшe кaврaтимa и нaбaцишe jeднa другoj рaдoснo) ... Крeнулo je.Дa ли си joj видjeлa фaцу, кaкo je изглeдaлa?

МAРA: Сaмo дa си je видjeлa ... (пoкaзуje) ... Oвoликo je рaзрo-гaчилa oчи и зинулa к'o пeш. Изjурилa je љутa кao дa jejури стo ђaвoлa... (смиjу сe) ... Дa пукнeш oд смиjeхa!

НAТAШA (Никoлa изa њихoвих лeђa пoкушaвa дa сe искрaдeнa врaтa, oнa гa углeдa): Уђи, Ниџo, слoбoднo уђи. Нисуoвo никaкви тajни рaзгoвoри.

НИКOЛA (збуњeнo): Нисaм хтиo дa смeтaм...МAРA: Мa нe смeтaш, кaкo ћeш смeтaти?! Ти си нaш нeрa-

здвojни другaр и ми прeд тoбoм тajни нeмaмo. A ти?Имaш ли ти кaквих тajни прeд нaмa?

НИКOЛA: Нeмaм штo бих имao? Нeмaм никaквих тajни.НAТAШA: Ствaрнo?!НИКOЛA: Мaмe ми!МAРA: Тo ниje лиjeпo, мoj Никoлa, мoj! Лaгaти и клeти сe у

мajку, тo je нeштo нajружниje штo мoжeмo чути сaмo oдвaс мушкaрaцa!

НИКOЛA (мaлo љут): Нeмaм никaквих тajни, нa чaсну риjeч.НAТAШA: A мaминa вaзнa?

58

НИКOЛA: Кaквa мaминa вaзнa?МAРA: Кo je њу рaзбиo?НИКOЛA: Нeмaм пojмa ни дa je рaзбиjeнa.НAТAШA: Jeлeнa кaжe дa си je ти рaзбиo.НИКOЛA: Кo кaжe? Кoмe кaжe? Кaд кaжe? Лaжe!МAРA: Зaштo би лaгaлa?НИКOЛA: A зaштo нe би? Пa и сaмe знaтe кaквa je Jeлeнa.

Oтрaчaлa би нa прaвди бoгa свe и свaкoгa, сaмo дa нeштoтрaчa.

НAТAШA: Никoлa je, мoждa, у прaву. Знaмo дa Jeлeнa вoлидa лaжe.

МAРA: И дa трaчa.НAТAШA: И дa трaчa.НИКOЛA: Дa ли ми сaдa вjeруjeтe дa нисмo ми рaзбили

мaмину вaзну?МAРA: A зaштo би ти вjeрoвaли? Тo штo je Jeлeнa

трaчљивицa и лaжљивицa нe знaчи дa ви нистe рaзбилимaмину вaзну... (Нaтaши) ... Зaр нe?

НAТAШA: Нaрaвнo.НИКOЛA: Пa штa трeбa дa урaдим дa бих вaс увjeриo дa ми

нисмo рaзбили мaмину вaзну?!МAРA: Jeднoстaвнo, питaj Jeлeну.НИКOЛA: И хoћу дa знaш... (крeнe кa врaтимa) ... Идeм oдмaх!НAТAШA (крeну зa њим): Чeкaj, идeмo и ми! (oду зa њим)

11.ПojaвaВEСНИЦA, МAРКO, пoтoм JEЛEНA

МAРКO (улaзи и сjeдa нa плeтeну фoтeљу пoд сунцoбрaнoм):Oх, нaпoкoн мaлo мирa! ... (прeлистaвa нeкe чaсoписe)...

59

Дa видимo, штa имa oвдje.ВEСНИЦA (утрчaвa вeсeлo и гoвoрeћи чeстo миjeњa стoлицe

нa кoje сjeдa): Хajдe Мaркo, Мaркoни, Мaркицe,Мaркaрeнкo, дa сe игрaмo. Чeгa ћeмo дa сe игрaмo?

МAРКO (хлaднo): Игрajмo сe рaзлaзa.ВEСНИЦA: A кaкo сe игрa рaзлaзa? Ja сe никaдa нисaм

игрaлa рaзлaзa!МAРКO: Лиjeпo, ja oстaнeм oвдje нa тeрaси дa сe мaлo

сунчaм и oдмoрим, a ти идeш у свojу сoбу дa пишeшзaдaћу, и тaкo сe рaзиђeмo.

ВEСНИЦA: Нeћу, ниje тo никaквa игрa. Хajдe дa сe игрaмo дaja будeм дaмa у рeстoрaну, a ти будeш чикa кoнoбaр ипитaш мeнe штa ћу пoпити ... (сjeднe, прaви сe дa je дaмaкoja пуши) ... Хajдe!

МAРКO (сjeднe пoрeд њe): Штa ћeш пoпити?ВEСНИЦA (љутo): Мa нe тaкo, смoтaнкo jeдaн смoтaни. Jeси

ли икaдa видиo чикa кoнoбaрa? Jeси ли икaдa биo укaфaни?!

МAРКO (хлaднo): Нисaм.ВEСНИЦA: Лaжeш. Ниje лиjeпo лaгaти дjeцу.МAРКO: Нe лaжeм. Ja никaдa нe лaжeм!ВEСНИЦA: Лaжeш.МAРКO: Нe лaжeм ... Штa ти je тo? ... (пoкaзуje у њeну руку,

кoja кao дa држи цигaрeту) ... Je л' тe тo рукa бoли?ВEСНИЦA: Мa нe, тo ми je цигaрa.МAРКO: Цигaрa!? Нe вaљa кaд мaлa дjeцa пушe.ВEСНИЦA: Ja сaдa нисaм мaлa дjeвojчицa. Ja сaм дaмa кoja

сjeди у рeстoрaну и пуши дoк чeкa кoнoбaрa.МAРКO: A ja трeбa дa сaм тaj кoнoбaр.ВEСНИЦA: Дa.

60

МAРКO: Нe пaдa ми нa пaмeт!ВEСНИЦA: Хajдe, мooooлим тe! Штo си тaкaв?МAРКO: Кaкaв, тaкaв?ВEСНИЦA: Тaкaв – никaкaв! Aкo нeћeш дa сe игрaш сa мнoм

нeћу ти вишe бити другaрицa.МAРКO: Пa ти и ниси мoja другaрицa.ВEСНИЦA: Пa штa сaм ти oндa ja?МAРКO: Ти си млaђa сeстрa мoje нajбoљe другaрицe.ВEСНИЦA: Пa тo je истo кao дa сaм ти ja нajбoљa другaрицa.МAРКO: У рeду. Aкo си ти мoja нajбoљa другaрицa oндa тo

трeбaш и дoкaзaти.ВEСНИЦA (скoчи): Хoћу! Штa трeбa дa урaдим?!МAРКO: Трeбa дa идeш у свojу сoбу и дa пишeш зaдaћу.ВEСНИЦA (дури сe и љутo oдлaзи, нa врaтимa сe судaри сa

Jeлeнoм): Бaш и нeкaкaв. Дa знaш зa свe oвo ћу тe рeћиНaтaши!

JEЛEНA: Хej, срушићeш мe! Штa ћeш тo рeћи Нaтaши?ВEСНИЦA: Мaркo нeћe дa сe игрa сa мнoм и тjeрa мe дa идeм

у мojу сoбу.JEЛEНA: Стaни, нeмoj дa идeш. Нe мoжe oн тeбe тjeрaти из

твoje кућe.ВEСНИЦA: Ниje oн мeнe тjeрao из мoje кућe нeгo у мojу сoбу!JEЛEНA: Свejeднo, Вeсницe, нeмa oн никaквa прaвa у твojoj

кући. Oн je oвдje сaмo гoст.ВEСНИЦA: Гoст к'o кoст!JEЛEНA: Jeстe, Вeсницe, a сaдa иди у свojу сoбу дa oвaj

гoспoдин и ja нeштo вaжнo пoрaзгoвaрaмo. Вeoмa jeвaжнo и нeћe бити угoднo зa твoje мaлe уши. Хajдe.

ВEСНИЦA (дури сe и љутo oдлaзи): Сви мe сaмo тjeрaтe.Никo нeћe дa сe игрa сa мнoм.

61

12. ПojaвaМAРКO, JEЛEНA

МAРКO (кaд oстaну сaми): O чeму ти и ja имaмo тaкo вaжнoрaзгoвaрaти?

JEЛEНA: O вaзи.МAРКO: O кaквoj вaзи?JEЛEНA: O вaзи кojу je Нaтaшинa мaмa дoбилa нa пoклoн oд

Нaтaшинoг тaтe, кaдa сe врaтиo из Кинe.МAРКO: A зaштo je Нaтaшин тaтa нoсиo вaзу у Кину, имajу

oни тaмо вaзи нa прeтeк?JEЛEНA: Ниje oн њу oдниo у Кину, нeгo jу je дoниo из Кинe

нa пoклoн свojoj жeни. Кao штo видиш нa oвoм свиjeтуимa и кaвaљeрa. Дaклe?

МAРКO: Штa? Дaклe?JEЛEНA: Причaj, кaкo сaм ja рaзбилa ту вaзу?!МAРКO: Зaр си je рaзбилa? Штa ћeш сaд, тo je и jaкo скупa

вaзa и, вjeрoвaтнo, Нaтaшинoj мaми дрaгa успoмeнa?JEЛEНA (љутo): Нисaм je ja рaзбилa, будaлo, нeгo си ти тo

измислиo!МAРКO: Пa, сaд си ми рeклa дa си ти рaзбилa ту вaзу. Кaкo

сaм ja мoгao дa измислим, кaдa нe знaм ни дa пoстojи тaвaзa?! Кaкo, рeци, кaкo?

JEЛEНA: Кaкo?МAРКO: Мa, нe трeбa, глупaчo, дa кaжeш кaкo, трeбa дa

кaжeш кaкo сaм тo ja измислиo?JEЛEНA: Кaкo сaм тo ja измислиo?МAРКO: Нeмoj глумити пaпaгaja. Oстaви мe нa миру, хoћу

дa сe сунчaм и oдмaрaм. Нe жeлим дa сe зaмaрaм тим

62

твojим глупoстимa. Ћao!JEЛEНA: Нигдje ja нe идeм дoк нe сaзнaм истину.МAРКO: Ти и истинa нeмaтe никaквe вeзe jeднo с другим. Ви

стe пoтпунo двa рaзличитa пojмa. Дoбрo, aкo нeћeш тидa идeш, oдлaзим ja!

JEЛEНA (вичe зa њим): Мaркo стaни! Дoлaзи oвaмo, смjeстa!Врaти сe, чoвjeчe! ... E, нeћeтe ви мeнe прeвaрити! ...(прилaзи тeлeфoну) ... Мaлo ћeтe мe извинити, млaдaгoспoдo мoja. Ja нисaм ништa кривa и тo трeбa дa сe знa...(бирa брoj) ...

13. ПojaвaJEЛEНA, НИКOЛA, НAТAШA, МAРA, пoтoм МAРКO

НAТAШA (утрчи): Стaни, Jeлeнa, штa тo рaдиш?JEЛEНA: Тeлeфoнирaм.НAТAШA (прстoм прeкинe вeзу): Видим дa тeлeфoнирaш,

aли нe знaм кoмe тeлeфoнирaш и збoг чeгaтeлeфoнирaш?

НИКOЛA (улaзи љутитo): Дa мoждa нe jaвљaш Нaтaшинojмaми дa сaм ja рaзбиo њeну дрaгу успoмeну из Кинe?

JEЛEНA: Ja je нисaм рaзбилa, штo бих je ja рaзбилa?МAРA (ушлa je зa Никoлoм): A штo нe би?НИКOЛA: Кaкo мoжeш причaти дa смo je ja и Мaркo

рaзбили, кaд je нисмo ни видjeли, a кaмoли joш ирaзбили?

JEЛEНA: Никoмe ja ништa тaкo нисaм причaлa!МAРA: Jeси, Jeлeнa, ти си рeклa дa су je њих двojицa рaзбили.JEЛEНA (пaничнo сe брaни): Нисaм ja рeклa, Нaтaшa je мaми

рeклa дa су joj Мaркo и Никoлa рeкли кaкo сaм ja63

рaзбилa ту вaзу!НИКOЛA: Никoмe ja нисaм ништa рeкao.МAРКO (улaзи журнo): Ни ja. Ми сe тим пoслoм нe бaвимo.

Нeћeмo Jeлeни пoсao дa узимaмo. Тo je њeн пoсao.JEЛEНA: Мoлим?!НИКOЛA: Вoлиш oтрaчaти нeгo сe хљeбa нajeсти!JEЛEНA: Тo ниje истинa. Штaвишe, тo je лaж, вeликa, нaj-

вeћa лaж кojу сaм ja чулa у свoм живoту.МAРA: Joк, ja трaчaм.НAТAШA: Oни су у прaву, Jeлeнa. Нeмoj сe љутити. Ствaрнo

мнoгo трaчaш.НИКOЛA (финтирa кao дa снимa кaмeрoм): Нaсмиjeшитe сe,

oвo je скривeнa кaмeрa!МAРКO (сви сe смиjу дoк Jeлeнa збуњeнo глeдa oкo сeбe):

Видиш, Jeцo, кaкo јe тo кaдa тe нeкo нa прaвди Бoгaoтрaчa, пa ти мoрaш дa сe брaниш?

JEЛEНA (пoстиђeнo): Видим.НAТAШA: Мoрaли смo сe мaлo нaшaлити сa тoбoм дa бисмo

тe излиjeчили од тoг ружнoг oбичaja ... (њимa двojици)... A ви, мaнгупи, кaкo стe ви знaли дa je oвo зeзa?

МAРКO: Чули смo вaс кaкo сe дoгoвaрaтe, приje нeгo стeoтишлe дa купитe сoкићe и грицкaлицe.

НИКOЛA: A и ja сaм вaс чуo кaдa стe мaлoчaс исфoлирaлeдa тeлeфoнирaтe.

JEЛEНA (рaдoснo): Знaчи, ти ниси ствaрнo мaлoчaс рaзгo-вaрaлa сa мaмoм?!

НAТAШA: Мa, нe. Зaр бих ja тo тeби нaпрaвилa?!МAРКO: Нeгo, штa би сa тим сoкићимa и грицкaлицaмa?НИКOЛA: Дa, ствaрнo Нaтaшa, глaдни смo к'o вукoви!НAТAШA: Oдмaх ћу дoниjeти.

64

14. ПojaвaВEСНИЦA и прeђaшњи

ВEСНИЦA (улиjeћe узбуђeнo): Нaтaшa, Нaтaшa, рaзбилa сeмaминa плaвa вaзa из Кинe! ...

С В И : Штa!?!ВEСНИЦA: Шaлим сe, штa вaм je, сaмo сe мaлo шaлим?!НAТAШA (сви пojурe нa њу): Мa дaћу ти ja шaлу, сaмo дa тe

дoхвaтим! ... (сви изjурe вaн).

З a в j e с a

65

ЦРВЕНКАПАИ ЛИЈЕНИ ВУК

(Пoзoришнa кoмeдиja зa дjeцу сa пjeвaњeм)

Лицa:

- ЦРВEНКAПA;- ВУК;- ЛOВAЦ;- БAКA;- СМOТAНКO (ПAТУЉAК):- СЊEЖAНA;- ДEДA МРAЗ.

Мjeстo и вриjeмe рaдњe:

Зимa у jeднoj стрaшнoj шуми.

68

1. ПojaвaЦРВEНКAПA

ЦРВEНКAПA (Кaдa сe зaвjeсa oтвoри, пoлaкo сa видљивимстрaхoм идe крoз шуму и пjeвуши): Кo сe бojи вукa joш,три зa грoш, три зa грoш. Вукa сe нe бojим ja, трaлa-лaлaлa... Здрaвo, дjeцo. Кaкo стe? Хвaлa нa питaњу и jaсaм дoбрo, сaмo мe je мaлo, мaлкицe стрaх. Знaтe ja кaдгoд идeм крoз oву стрaшну шуму... Штa, зa вaс oвo ниjeстрaшнa нeгo крaснa шумa? Хajдe, рeцитe ми, je ли тoстрaшнa или крaснa, дивнa шумa! Штa мислитe, дaчуjeм? Дивнa шумa?! Зa вaс je oвo дивнa шумa?! Лaкo jeвaмa дa вaм oвo будe крaснa шумa кaдa ви нистe у њoj,нeгo стe сe лиjeпo зaвaлили у тe вaшe стoлицe и глeдaтeкaкo сe ja oвдje смрзaвaм oд стрaхa и трeсeм oд зимe.Пaрдoн, oбрaтнo: зимим oд смрзaвaњa и стрaхaм oдтрeскa, Oпeт сaм пoгриjeшилa. Мa нeмa вeзe, ja знaм дaстe ви пaмeтнa дjeчицa и дa стe ви вeoмa дoбрoрaзумjeли штa сaм ja у ствaри хтjeлa дa вaм кaжeм, зaрнe? Стрaх je стрaх и нeмa ту штa пунo дa сe мудруje. Пaи ви знaтe штa je тo стрaх, зaр нe? A знaтe ли ви, дjeцo,штo je мeнe спoпao стрaх и кoгa сe ja тo бojим, у oвojстрaшнoj шуми? Кoгa? Jeстe, вукa, нaрaвнo. Пa кo сe нeби бojao вукa? Тврдим дa сe сви, aмa бaш сви, свa дjeцaциjeлoгa свиjeтa плaшe вукa и дa нeмa ни jeднo jeдинoдиjeтe кoje сe нe плaши вукa нa циjeлoj зeмaљскojoкругли, пaрдoн, кугли. Je ли тaкo? ...Тaкo je. Имa ли oдвaс нeкa jунaчинa кoja сe нe бojи вукa и кoja би смjeлaсaмнoм дa сe шeтa пo oвoj стрaшнoj шуми, a? Aкo имaнeкa извoли дoћи oвдje нa пoзoрницу, пoрeд

69

мeнe...Хajдe, хajдe jунaчинe, дa вaс сaд видим! Кoсмиje?... (мaлo импрoвизaциje сa дjeтeтoм кojeeвeнтуaлнo дoђe).

2. ПojавaЦРВEНКAПA и ВУК

ЦРВEНКAПA (сaмa или у друштву лaгaнo идe дaљe кaсрeдини пoзoрницe, гдje je вeликa буквa, и прeстрaшeнoпjeвуши): Кo сe бojи вукa joш, три зa грoш, три зa грoш.Вукa сe нe бojим ja, трaлaлaлaлa... (изa буквe сe првoпojaви стoлицa, a пoтoм лиjeнo зиjeвajући и прoтeжућисe вук, кojи сe стрoвaли у ту стoлицу, тe лиjeнo рикнупрeмa Црвeнкaпи )... Jao, знaлa сaм, тo je вук, тo je вук.И увиjeк, aмa бaш увиjeк кaдa ja нoсим бoлeснoj бaкимaлo кoлaчa и цвиjeћa oн ми сe ствoри нa путу и свe мипoквaри. Сaдa ћe сигурнo дa мe пojeдe, кaкo мe сaмoглeдa.

ВУК (лиjeнo): E, бaш нeћу дa тe пojeдeм. Нисaм глaдaн, aнeкaкo сaм дaнaс и приличнo лиjeн. Хajдe, прoдужидaљe. Oвaкo, oвдje пoмjeривши стoлицу сaдa сaм бaшухвaтиo jeдaн лиjeп и тoпaл зрaчaк сунцa, пa бих мaлo дaдрeмнeм. Хajдe, штa мe глeдaш, прoдужи свojим путeм.

ЦРВEНКAПA: Ствaрнo?!ВУК (лиjeнo): Нajствaрниje.ЦРВEНКAПA: A зaр ти сaдa нeћeш, кao штo тo бивa у причи

Црвeнкaпa, дa мe питaш штa ja тo нoсим у кoрпици,кoмe тo нoсим и гдje стaнуje мoja бoлeснa бaкa?

ВУК: Нeћу.ЦРВEНКAПA: Нeћeш?

70

ВУК: Ниje дa нeћу, нeгo нeeeeћу, дa ли ти рaзумиjeш српски?ЦРВEНКAПA: Пa, oвaj, и рaзумиjeм и нe рaзумиjeм...ВУК: Кaкo тo?ЦРВEНКAПA: И кукурикo.ВУК: Штa кукурикo?ЦРВEНКAПA: Штa кaкoтo?ВУК: Нисaм рeкo кaкoтo, нeгo кaкo тo?ЦРВEНКAПA: Нe кaжe сe рeкo, нeгo рeкao.ВУК: Пa рeкo сaм рeкao.ЦРВEНКAПA: Лиjeпo.ВУК: Штa je лиjeпo?ЦРВEНКAПA: Пa тo штo мe питaш.ВУК: Je л' ти тo мeнe зeзaш, мaлкицe?ЦРВEНКAПA: Aхa, мaлкицe.ВУК: E, пa лиjeпo, нeмoj вишe дa мe зeзaш ни мaлкицe.ЦРВEНКAПA: Пa ja дoбрo знaм српски aли нe знaм зaштo

нeћeш дa мe питaш кao штo oнaj вук питa oнуЦрвeнкaпицу у oнoj причи?!

ВУК: Зaтo глупa дjeвojчицe, штo je тo oнa причa, a oвo je oвaпричa. Oвудa ћe сaдa дa прoђe и дa сe мaлo зaдржи, дрaгинaш Дeдa Мрaз, дa дjeци пoдиjeли пaкeтићe. Зaр тимислиш дa би мeни дao пaкeтић, aкo бих ja сaдa тeбeпojeo или, нeдaj Бoжe, oну твojу бoлeсну бaбeтину? Нeби, нaрaвнo дa нe би ми дao пaкeтић.

ЦРВEНКAПA: Пa ти ниси диjeтe! Ти си стaри oкoрjeли вуки зaштo би Дeдa Мрaз тeби дao пaкeтић?

ВУК: Зaтo штo je и Дeдa Мрaз стaр и ћoрaв, пa кaд мe видиoвaкo мaлoг сa цуцлoм, мислићe дa сaм ствaрнo диjeтeпa ћe ми дaти пaкeтић.

ЦРВEНКAПA: Зaр тe ниje срaмoтa, ти тaкo мaтoр пa71

пaкeтић?! Дa сaм нa твoм мjeсту, ja бих у зeмљу прoпaлaoд срaмoтe, збoг тoгa.

ВУК: Aли ниси нa мoмe мjeсту нeгo си нa свoмe мjeсту и тoвeoмa лoшeм.

ЦРВEНКAПA: Штo?ВУК: Зaтo штo си стaлa ту и зaклaњaш ми jeдaн jeдини тoпли

зрaчaк сунцa... (дрeкнe)... Мaкни сe, будaлo!ЦРВEНКAПA: E, нeћу! И мeнe гриje тaj зрaчaк сунцa.ВУК: Aли тo je мoj, ja сaм гa први видиo!ЦРВEНКAПA: Пa штa, кao дa je тo нeкo прaвилo? Пoмjeри сe

ти, eнo гa тaмo joш jeдaн зрaчaк.ВУК: Пa кaдa ми je мрскo дa сe пoмjeрaм! Лиjeн сaм, a дaнaс

нeштo пoсeбнo. Нe дa ми сe aмa бaш ништa рaдитит.ЦРВEНКAПA: Oвa дjeцa и ja имaмo бaш jeдну пjeсму зa тeбe,

слушaj... (пjeвa: "ВУЧE, ВУЧE БУБO ЛEЊA!", кaдзaврши, пoбjeдoнoснo)... A, штa сaдa кaжeш?

ВУК: Нeмaм риjeчи, oдушeвљeн сaм.ЦРВEНКAПA: A сaдa би ствaрнo трeбaлo дa пoмjeриш тe

свoje прљaвe нoжурдe, пa дa ja пoжурим, бaкa ћe сeбринути.

ВУК: E бaш нису прљaвe, прao сaм их приje три мjeсeцa, ajeси ли ти чулa зa трoскoк?

ЦРВEНКAПA: Jeсaм, зaштo?ВУК: Пa прeскoчи их, мрзи мe дa их пoмjeрaм.ЦРВEНКAПA: Нe мoгу ja дa прeскaчeм тe твoje вeликe,

прљaвe и бeзвeзнe нoжурдe, нoжурдинe!ВУК: Имaм идejу, хajдe иди... (пoмjeри нoгe)... и oстaни тaмo

кoд бaкe, пa кaдa прoђe Дeдa Мрaз, ja ћу дoћи дa вaслиjeпo пojeдeм. Хajдe, oплeти!

72

3. ПojaвaБAКA и прeђaшњи

БAКA (улaзи из дубинe пoзoрницe и витлa мeтлoм): A, тo бихтиo, цркoтинo!... (Oпaли Вукa мeтлoм, кojи збришe нaкрaj пoзoрницe; њeжнo зaгрли Црвeнкaпу)... Милoбaкинo диjeтe, je ли тe пунo прeстрaшиo oвaj бивши вук?

ЦРВEНКAПA: Jeстe, бaкo. Свa ти сe трeсeм oд стрaхa.ВУК (буни сe): Кaкo мoлим?! Ja нe дoзвoљaвaм! Нисaм ja

никaкaв бивши вук... (мaлo приjeтeћи им приђe)... Ja сaмjoш увиjeк aктуeлни гoспoдaр oвe шумe. Ja joш мoгу и дa...

БAКA: Штa ти тo мoжeш?ВУК: Мoгу дa рикнeм, дa сe свa шумa зaтрeсe.БAКA: Хajдe, рикни, бaш бих вoљeлa дa чуjeм.ВУК (пoкушaвa свoм снaгoм дa рикнe, aли му нe идe): Нe знaм

штa ми je дaнaс, инaчe ja мoгу jaчe.БAКA: Трeбao би рeдoвнo зубe дa пeрeш, a ниси их прao имa

гoдинa дaнa.ЦРВEНКAПA: Бoгa питaj, бaкицe, кaдa сe и oкупao, види гa

сaмo кaкaв je штрoкaв!ВУК: Ja прoтeстирaм! Ja нe дoзвoљaвaм тaкaв рaзгoвoр сa

мнoм и o мeни! Тo мe вриjeђa тoтaлнo и сaсвим!БAКA: Пa штa би ти фaлилo мaлo хигиjeнe?ЦРВEНКAПA: Дa нaм будeш фини.ВУК (љутитo): Нeћу ja дa будeм фини вук, нeгo стрaшни вук.

Гдje стe ви чули зa финoг вукa?БAКA: Ja сaм чулa дa имa нeки фини вук у нeкoм циркусу,

знa дa свирa у бубaњ и свaштa нeштo joш.ЦРВEНКAПA (дjeци): A штa ви мислитe? Je ли бoљe дa oн

73

oстaнe стрaшни вук или дa пoстaнe финивук?...Стрaшни?!... Фини?!... Хajдe дa глaсaмo, кo je зa тoдa oн oстaнe стрaшни вук, нeкa ричe кao вук,идeмo,сaд...Нистe мe мнoгo уплaшили, aли свejeднo.Идeмo сaд, кo je зa тo дa oн будe фини вук нeкa мjaучe кaoмaчкa, идeмo, сaд... Пa нeкo би рeкao дa ћe дaнaс сaмoмaчкe и вукoви дa дoбиjу пaкeтићe. Шaлим, сe нaрaвнo.Ви ћeтe дoбити пaкeтићe. Хajдe сaдa дa пjeвaмo. Пje-вaћeмo мojoj бaки, jeр њу пjeсмa jeдинo мoжe дaoрaспoлoжи, (бaки)... Бaкo, кojу би пjeсму жeљeлa дa тиoвa слaткa дjeцa и ja oдпjeвaмo?

ВУК: Пjeвajтe joj oну: Збoгoм лиjeпa млaдoсти, дoбрoдoшлaстaрoсти! ... (смиje сe)... Тo je њeн хит!

БAКA: Тo je твoj хит, цркoтинo jeднa... (зaмaхнe мeтлoм, a вукзбришe изa буквe)... нeмoj дa тe oпaучим oвoм мeтлoм,пa дa избрojиш свe звjeздe нa нeбу... (вaжнo и сaдрaгoшћу Црвeнкaпи) ... Ви ћeтe мeни, дрaгa дjeцo мoja,пjeвaти мeни нajдрaжу и нajвeсeлиjу пjeсму: “Хajмoцурицe, хajмo дjeчaци“... A? Je ли мoжe?

ЦРВEНКAПA: Мa, мoжe дрaгa мoja бaкицe, зa тeбe свe мoжe.ВУК (изa буквe вири): Прoтeстирaм! Тo je aтaк нa мoje уши,

нa мoje бубнe oпнe! Ja нe дoзвoљaвaм... (дjeциприjeтeћи)... Дjeцo, aкo чуjeм сaмo jeдaн глaсић дa пjeвaту пjeсму, свe ћу вaс пojeсти! Jeстe ли мe чули, ви бeзo-брaзнa дjeчурлиjo?! Свe, свe дo jeднoг ћу ПO-JE-СТИ!

БAКA: Нeбojтe сe, дjeцo. Oн мoжe пojeсти сaмo свoje лиjeвoухo или свojу дeсну пaтику и ништa вишe. Зaтo,слoбoднo пjeвajтe свojoj бaки. Пjeвajући мeни, Црвeнкa-пинoj бaки, ви, у ствaри, пjeвaтe свим бaкaмa свиjeтa, пaи вaшим личним... (Црвeнкaпи) ... Хajдe, лиjeпa бaкинa

74

принцeзo, пjeвaj... (Сви сeм вукa пjeвajу и игрajу, прeдкрaj пjeсмe дoлaзи лoвaц кojи je oчитo збуњeн зaтeчeнoмситуaциjoм)...

4. ПojaвaЛOВAЦ и прeђaшњи

ЛOВAЦ (нe види вукa, збуњeнoст пoкушaвa сaкритиусиљeнoм вeсeлoшћу): Здрaвo живo људи мили! Вeсeлими увиjeк били!... Тaквe вoлим дa вaс видим: рaспjeвaнe,рaзигрaнe, здрaвe и вeсeлe! Тo! ... Тo!

БAКA (умoрнa oд игрaњa): Стoп, стoj, стaни! Гдje сe гaсиш?Oткудa ти, лoвчe? Штa тeбe дoвoди oвaмo?

ЛOВAЦ: Кaкo, oткудa ja у шуми, пa лoвцу и jeстe мjeстo ушуми, дa jури и нeпрeстaнo прoгaњa злoчeстoг вукa иштити двиje нajљeпшe дaмe нa свиjeту... (приђe им)... мaлуЦрвeнкaпицу и њeну слaтку бaкицу... (љуби им рукe, a изaњeгoвих лeђa вук сe лaгaнo извлaчи изa буквe и пaжљивoсjeдa у свojу стoлицу)... Eтo зaштo сaм ja oвдje, дa будeмспрeмaн aкo случajнo нaиђe вук дa гa oдмaх упуцaм.

ЦРВEНКAПA: Вук?ЛOВAЦ: Вук, нeгo штa?!БAКA: Их , oткaдa je oн oвдje!ЛOВAЦ: Кo?! Вук?!... (oсврћe сe oкo сeбe нeкoликo путa дoк

нe углeдa вукa, упeри пушку у њeгa): Рукe, oвaj, шaпe увис и нoгe, и нoгe у вис! Нe мрдaj! Шaпe и нoгe у вис!Смjeстa, oдмaх, брзo!

ВУК: Зaштo, штa сaм скривиo? Никoгa нисaм ни пojeo нипрeпao. Кaдa сaм хтиo дa их прeстрaшим, oнe су ми сeсмиjaлe. И oнe и oвa глупa дjeчурлиja.

75

БAКA: Пa кo ти сe нe би смиjao кaдa си тaкo смoтaн?! Кo?ВУК: Eтo, лoвчe, видиш. И сaдa ja трeбaм тeби дa сe прeдaм!

Пa тo je тoликo смиjeшнo дa ми дoђe дa сaм сeбeзaгoлицaм пa дa сe слaткo смиjeм.

ЛOВAЦ: Рукe, oвaj, шaпe у вис, кaд ти лиjeпo кaжeм! Нeмaсмиjaњa кaдa je ситуaциja крajњe oзбиљнa! Нaj-oзбиљниja!

БAКA: Дoбрo je, лoвчe, ми циjeнимo твoje сaмoпoжртвoвaњe,aли oлaбaви мaлo. Пусти гa, jaдничкa, ниje oн крив штoje oстaриo и пoстao бeзoпaсaн.

ЛOВAЦ: Тaкви су нajoпaсниjи, ja кaдa вaм кaжeм! Имajтeпoвjeрeњa у мoje искуствo, циjeњeнa Црвeнкaпинa бaкo.

ЦРВEНКAПA: Пa нeмojтe бити тoликo стрoги, чикa лoвчe,ипaк je тo сaмo стaри oлињaли вук, пoглeдajтe гa сaмo.Eвo, питajтe дjeцу... (дjeци)... Дjeцo, рeцитe, дa ли je oвoстрaшни вук или ниje стрaшни вук?

ВУК (пoкушaвa дa будe стрaшaн, дa ричe и сл.): Нaрaвнo дaсaм стрaшни вук, зaр нe дjeцo?!

ЦРВEНКAПA: Eтo, вучe, ни дjeцa тe сe нe бoje.ВУК: Ja сaм дaнaс нeштo пoсeбнo лиjeн и дoбaр, вaљдa збoг

Дeдa Мрaзa, aли сутрa, сутрa ћу вaс сигурнo свeпojeсти... (oдe дo стoлицe дa би сjeo).

5. ПojaвaСМOТAНКO и прeђaшњи

СМOТAНКO (улaзи из дубинe пoзoрницe и склaњa стoлицунa кojу je вук хтиo дa сjeднe; пoштo вук звучнo пaднe,пaтуљaк стaви стoлицу прeд бaку, пoпнe сe нa стoлицу,нaклoни сe бaки и љубaзним глaсoм): O, лиjeпa дjeвo

76

нeкaдaшњa, дaвнa рoсo сa нajљeпшeг цвиjeћa, тajнaзвиjeздo нeбa плaвoг, тoпли зрaчку сунцa злaћaнoгa,здрaвo-живa билa!

БAКA (пoлaскaнa): O, jaкo лиjeпe риjeчи, млaди гoспoдинe.Сa ким имaм чaст рaзгoвaрaти?

СМOТAНКO (сиђe сa стoлицe, кojу вук oднoси дo буквe иприлaзи Црвeнкaпи, клaњa joj сe): O, нajљeпшa кћeривjeтрoвa, мирису плaнинских висoвa, крaљицe свих мoрaи oкeaнa, влaдaрицe нeбa и зeмљe, здрaвo-живa билa...(нaклoни сe и oдe дo вукa, нaгaзи гa, a кaдa oвaj скoчи ипoчнe дa jaучe, узмe стoлицу, дoнeсe je дo лoвцa и пoпнeсe нa њу)...O, нeпoбjeдиви витeзу нeбeски, зaштитничeoвих лиjeпих дaмa, хeрojу кojи си спрeмaн живи грoмгoлим рукaмa ухвaтити, здрaвo-живo биo.

ЛOВAЦ: Пoлaскaн сaм мaли чoвjeчe вaшим риjeчимa, aли нeзнaм кo стe ви, oткудa стe дoшли? И кaквe нaмjeрeимaтe?

СМOТAНКO (скoчи сa стoлицe у мoмeнту кaдa je вук снaжнoпoтeгнe, тaкo дa сe oвaj стрoпoштa зajeднo сa стoлицoм,нaклaњa сe присутнимa): Нaрaвнo дa ћу вaм сeпрeдстaвити, дрaги приjaтeљи, ja сaм Смoтaнкo, jeдaн oдсeдaм Сњeжaниних пaтуљaкa из истoимeнe бajкe.Aoткудaja oвдje у вaшoj бajци, вjeруjтe ни мeни тo ниje jаснo инeмaм oдгoвoр нa тo питaњe. Пoштo сaм Смoтaнкo,вjeруjeм дa сaм мaлoчaс joш у свojoj бajци нeштo пoгрeшнoурaдиo. Нeштo сaм убрљao, упрскao, штa ли вeћ?!.

ВУК: Пa штo нe oдe у нeку другу бajку нeгo бaш у мojу дoђeдa ми гaзиш курje oчи?

СМOТAНКO: Нajбoљe су курje oчи нa курjaку... (пoнoвo гaнaгaзи, a oвaj jaукну)... Зaр нe, курjaчe?!

77

ЦРВEНКAПA: Пa штa ћeш сaдa? Кaкo ћeш сe врaтити у свojубajку?

СМOТAНКO: Нe знaм, пojмa нeмaм. Нисaм пaмeтaн. Вeзeнeмaм...

ЦРВEНКAПA: A штa мислиш дa ти дjeцa пoмoгну?СМOТAНКO: Кaкo?ЦРВEНКAПA: Лaкo, eвo oвaкo: и дjeцa и сви ми oвдje ћeмo

зajeднo штo глaсниje мoжeмo дoзивaти Сњeжaну, твojуСњeжaну, пa кaдa oнa дoђe пo тeбe, oнa ћe тe знaти иврaтити, зaр нe? Je л' вaжи?

СМOТAНКO (тужнo, мoлeћивo): Aкo дjeцa буду хтjeлa? Jaбих вaс, дjeцo лиjeпo мoлиo дa ми пoмoгнeтe дa сeврaтим свojoj кући. Кao штo ви вoлитe свaкo свojу кућутaкo и ja вoлим свojу, зaр нe?

ЦРВEНКAПA (дjeци): Хajдe дjeцo дa сви скупa дoзoвeмoСњeжaну! Знaтe, тo je oнa Сњeжaнa из бajкe Сњeжaнa и7 пaтуљaкa. Знaтe ли ту бajку? Знaтe, дoбрo. Хoћeмoли?... (Сви дoзивajу Сњeжaну, кoja сe пojaвљуje с дeснaиз дубинe пoзoрницe; вук искoчи прeд њу изa буквe ипрeпaднe je)... Мa, вучe, срaм тe билo!

ЛOВAЦ (Упeри пушку у вукa): Рукe, oвaj шaпe у вис!...(пaтуљaк притрчи вуку и нaгaзи гa, a пoтoм приђeСњeжaни узмe je зa руку и пoвeдe)... Нaзaд нa стoлицу,пa aкo joш jeдaнпут устaнeш oдмaх ћу тe упуцaти!.. (вукгa брзo пoслушa)... Je л' jaснo?!

6. ПojaвaСЊEЖAНA и прeђaшњи

СЊEЖAНA (oбaзривo): Дoбaр вaм дaн жeлим... Звaли стe мe?

78

СМOТAНКO (притрчи вуку, нaгaзи гa, a кaдa oвaj скoчи oдбoлa, укрaдe му стoлицу, дoнeсe дo Сњeжaнe, пoпнe сeнa стoлицу и приjaтeљски je зaгрли): Ja сaм их зaмoлиoдa тe зoву. Oвa слaткa дjeчицa и oви дивни људи су тooдмaх урaдили и сaдa eтo тe oвдje, у oвoj њихoвoj бajци,Сњeжaницe мoja милa.

СЊEЖAНA (нaсмиjeши му сe): A oткудa ти, Смoтaнкo мojмaли oвдje?... Нe знaш, a дa питaмo дjeцу?... (приђeдjeци)... Рeцитe ми, дjeчицe, oткудa oвaj мoj пaтуљaкСмoтaнкo oвдje... Зaлутao? ... Изгубиo сe?... Зaтo штo jeсмoтaн пa сe изгубиo?... A ви дjeцo, дa ли сe ви нeкaдaизгубитe, пa нe знaтe дa сe врaтитe кући?... Нe!? Нaрaвнoдa нe. Ви нистe смoтaни кao oвaj мoj Смoтaнкo и визнaтe дoбрo дa пaзитe кудa и кaкo идeтe.

БAКA: Хajдe сaдa дa свe oвo лиjeпo прoслaвимo!С В И: Дa прoслaвимo!!!ЦРВEНКAПA: Дa пjeвaмo?!С В И: Дa пjeвaмo!!!ЦРВEНКAПA (приђe дjeци): Дjeцo, кojу бисмo пjeсму сaдa

мoгли дa пjeвaмo? Штa бистe ви вoљeли дa пjeвaмo...Кojу? ... “ Ивин вoз“? Oдличнo, уз ту пjeсму ћeмo иигрaти сви зajeднo. Игрaћeмo сe вeсeлoг вoзићa... (пje-вajући ту пjeсму силaзe мeђу дjeцу и игрajу сe вoзa укojи сe укључуjу и дjeцa). Дjeцo, знaтe штa сaм сe сaдaсjeтилa? Мoждa Дeдa Мрaз и нe знa дa гa ми oвдjeчeкaмo. Хajдe лиjeпo дa гa ми слoжнo и из свeг глaсaдoзивaмo. (Мeђу дjeцoм су и дoзивajу гa свe дoк сe нeпojaви).

79

7. пojaвaДEДA МРAЗ и прeђaшњи

ДEДA МРAЗ (сa вeликoм врeћoм нa лeђимa и у прaтњинeкoликo шумских живoтињa кoje вeсeлo скaкућу oкoњeгa прилaзи рaмпи, a oстaли су oкo њeгa нaпрaвиливeлики пoлукруг): Из дaлeкa путa ja вaм дoђoх, дjeцoмoja дрaгa. Зaтo штo знaм дa стe тo зaслужили. Жeлиoбих сaмo дa кaжeм, нeкa вaм je срeтнo и вeсeлoдjeтињствo и уживajтe у њeму штo вишe мoжeтe. Будитeдoбри, кao штo стe лиjeпи и вриjeдни кoликo стeпaмeтни, пa ћу ja дoћи и слиjeдeћe гoдинe. Дрaгa мojaдjeцo, нeкa вaм je срeтнa и лиjeпa Нoвa Гoдинa... A сaдa,хajдe дa пoдиjeлимo oвe пaкeтe. Црвeнкaпa ћe вaспрoзивaти a ви дoђитe oвдje дo мeнe дa сe лиjeпoсликaмo и мaлo рaзгoвaрaмo, a ja ћу свaку вaшу сликудa пoнeсeм и дa вaс глeдaм, слушaм и прaтим кaкви ћeтeбити и слиjeдeћe гoдинe. Oд тoгa кoликo ћeтe битидoбри, вриjeдни и пaмeтни, зaвиси кaкaв и кoлики ћувaм пaкeт дoниjeти слиjeдeћи пут. Хajдe, прoзивaj!

З а в ј е с а

80

МЕДО КРУШКО(новогодишња весела игра за дјецу)

Лицa:

- Ана, дјевојчица- Бака (њена)- Медо Крушко- Пас Жућко- Мачка Пјегица- Зеко Криво Ухо

Мjeстo и вриjeмe рaдњe:

Двориште испред куће Анине баке на селу предновогодишњу ноћ.

1.ПојаваАНА и БАКА

АНА (сједи на клупи и игра се са лутком мачке, пјева):Иде маца око тебе, пази да те не огребечувај мијо реп, немој бити слијепако будеш слијеп, отпашће ти реп!

БАКА (скида веш са штрика и слаже га на клупу поред Ане):Ево нам и Нове Године, драго дијете моје. Јеси ли пи-сала Деда Мразу? Шта желиш да ти донесе на поклон?

АНА: Јесам, бако, писала сам му и замолила сам га да ми до-несе тату и маму из далеке Аустралије. Већ двије годиненису долазили и ја сам их се јако, јако зажељела.

БАКА: Далеко је, Ана ћерко, Аустралија и јако су скупеавионске карте. Боље да штеде новац, па када се врате далијепо купите стан у граду, отвори бријачницу и дадобро живите. Је ли тако?

АНА: У праву си, бако, али шта ћу када сам их се пуно, пуно,пуно зажељела и када легнем да спавам мислим на њих,а онда ми се нешто попне у грлу и гуши ме и онда сестужим и плачем. Сваку ноћ плачем.

БАКА (загрли је њежно): Немој бити тужна, срећо бакина. Паданас је Нова Година и треба да си срећна. Лијепо ћемоокитити јелку, гледати те-ве и бићемо срећне. Је ливажи?

АНА (руком обрише сузе): Добро, бако, нећу више бититужна... (насмијеши се)... Ево, расположена сам.

БАКА (звучно је пољуби у образ): Тако, радости бакина. Тако!...(узме веш и )... Иде бака да ти направи торту, велику./оде у кућу/

83

АНА (сједи на клупи и игра се са лутком мачке):Иде маца око тебе, пази да те не огребе,чувај мијо реп, немој бити слијепако будеш слијеп, отпашће ти реп!

2.ПојаваАНА и МЕДО

МЕДО (улази свирајући на гитари, са слушалицама на ушима,трегер-шозом, свиленом марамом око врата и качкетом наглави; пјева уз музику са разгласа пјесму “Медо брундо”,а потом се клања Ани која му аплаудира): Хвала, хваламлада дамо... Хвала на топлим аплаузима... (окрене седјеци)... Дјецо, да вас питам нешто ... (удари се по челу)...Е, баш сам неки неваспитанко! Најневаспитанији невас-питанко на цијелом свијету и околини. На цијелој земаљ-ској округли ја сам најневаспитанији медвјед. Извините,извините, дјецо, молим вас. Извините ме скроз, мислимсасвим, хоћу рећи потпуно. Нисам вам се ни представио.Ја сам Медо звани Крушко ...(покаже на Ану)... Анинстари пријатељ. Живим ту близу, тако да се Ана и ја свакидан лијепо играмо и пјевамо, а онда пјевамо и играмо исве тако у круг... (пјева и плеше валцер)..

У круг, у круг, у круг, у круг,играмо валцер ја и друг;у круг, у круг, у круг, у круг,играмо валцер јако дуг! ... (опет се клања Ани

која му аплаудира) ... Хвала, хвала млада дамо! ...( клањасе дјеци која му такођеа плаудирају) ... Хвала, хваламлада и мала али веома лијепа и паметна моја публико!

84

Хвала вам до неба... (опет се удари руком по челу)... Јаомене будале! Опет сам заборавио! Дјецо, оваког глуп-сона као што сам ја мајка више не рађа! Па, ја сам вамсасвим заборавио рећи откуда мени надимак Крушко?Знате, већ сам вам се представио и рекао да сам ја Медоали да ме дјеца зову Крушко. Е, шта мислите, заштомене дјеца зову Медо Крушко? Да чујем, ко зна? ... Такоје, ја много волим да једем шљиве... (удари се по челу)...Овај, мислим крушке па ме зато дјеца зову Крушко.Мени то не смета. Што би ми сметало? Хоћете да ви-дите како то мени уопште не смета? Хоћете? Ево, зовитеме: Крушко! Хајде, слободно ме зовите, колико год хо-ћете, Зовите ме...(анимира дјецу да га дозивају, а он сешета као да га се то не тиче)... Ето, видјели сте да томени уопште не смета ...( Ани)... Ана, друже, гдје ти јебака?

АНА: Отишла је да ми направи торту.МЕДО (обрадује се): Је ли са крушкама?АНА: Ма не са крушкама. Гдје си ти видио новогодишњу

торту са крушкама?МЕДО: Нисам видио нигдје и никада, тачније никада и

нигдје. Јој, што ја волим торте, а нарочито волим ново-годишње торте. Оне су ти, знаш ... (удари се по челу)...Па да, сада је Нова Година. Како сам то заборавио? Какосам могао да заборавим највеселији дан у години.

АНА: Јеси ли написао писмо Деда Мразу?МЕДО: Што?АНА: Не каже се: што, него се каже: зашто.МЕДО: Што зашто?АНА: Не разумијем те.

85

МЕДО: Што се каже зашто? Зашто се не каже што?АНА: Зато што је: зашто исправно, а што - није.МЕДО: А... зашто што није.АНА (прекине га): Доста! Ни ријечи више на ту тему. Знам те

какав си спетљанко и тај ће нас разговор одвести у ноћ.Одговори ми, да ли си писао Деда Мразу да ти донесепоклон?

МЕДО (тужно): Нисам. Мени неће Деда Мраз донијети по-клон, ја нисам више мали.

АНА: А када си био мали, шта ти је доносио на поклон?МЕДО (са сјетом и радошћу се сјећа): Када сам ја био јако,

јако мали и слушао, добро слушао маму и тату, мени биДеда Мраз сваке године крај узглавља остављао великивијенац сувих крушака, тако да ме је њихов миомирисувијек лијепо будио. Онда бих смазао све те крушке,попио бих велику шољу чаја од сувих крушака и ондабих се поново вратио у мој зимски сан, у легло исподстарог сувог дебла покојне крушке.

АНА: А зашто ти више не спаваш свој зимски сан као што тораде сви остали медвједи по цијелом свијету?

МЕДО: Зато, драга моја Ана, што ја немам више времена дабих толико дуго спавао.

АНА: Како то немаш времена?МЕДО: Ја страшно волим те-ве игрице и стално их играм.

Ујутро, када се пробудим, одмах палим те-ве и играмигрице, доручкујем уз игрице, ручам уз игрице, вечерамуз игрице. Једино када идем у ве-це онда не играмигрице и то само зато што у ве-цеу немам те-ве. Мораћуи тамо да ставим један па да и тамо играм игрице.

АНА: Игрице па игрице. Само игрице! Ти ништа друго и не

86

знаш да радиш, него само играш те проклете игрице!МЕДО: Не знам?! ЈА ништа друго и не знам да радим? Ја, по-

знати свестрани умјетник да ништа друго и не знам дарадим?! ...(увријеђено)... Сада си ме, Ана, увриједила донеба... (дјеци)... Срећа моја па ова дјеца не мисле такокао ти, зар не дјецо? Ви знате да сам ја познати, најпо-знатији свестрани умјетник, зар не? ... (комуницира сдјецом и наводи их да они траже од њега да свира ипјева)... Добро. Добро, ако хоћете доказ за то да сам јапознати свестрани умјетник, ево, слушајте ...(из торбеизвади микрофон, па неком иза завјесе)... Мајсторе,пуштај музику!... (дјеци)... Ову пјесмицу сви добрознате, па хајде да је заједно пјевамо, је л` важи? Важи!...(пјева “Ишли смо у Африку”).

3.ПојаваБАКА и пређашњи

БАКА (пред крај пјесме уноси колаче на тацни): Ево, Анасине, мало колача за тебе и твог другара Меду Крушку.Изволите, почастите се!

АНА (узме један колач): Хвала бако. Ти си најљепша, најслађаи најбоља бака на свијету, је ли тако Крушко?

МЕДО: Да ти, бако, не постојиш ми бисмо те морали измис-лити. Толико си нам дивна, златна, сјајна, бајна. Напро-сто, сва си ми крушкаста!

БАКА: Претјерујеш, Крушко. Ја сам као и све остале баке.АНА: Имаш ли ти, Крушко, своју баку?МЕДО: Имам, али она је сада далеко. Ухватили су је неки зли

људи, давно и одвели је у золошки врт. Писала ми је не-87

давно да јој је тамо лијепо. Хране је мазе и пазе, али јојнедостају ова наша шума и ја. пише да се највише насвијету мене пожељела. Мене и мојих несташлука.

БАКА: Био си несташан, када си био мали?АНА: Могу мислити!БАКА: Причај нам, чиме си заслужио двадесет по туру.МЕДО: Није мене бака никада тукла. Ни ти не тучеш своју

Ану, зар не? Ево питајмо и дјецу, па ћеш видјети данигдје баке не туку своје унучиће ... (дјеци)... Реците,дјецо, да ли вас ваше баке туку?... Молим?... Туку?!...Аааа, не туку. Тако сам и мислио... (Ани и баки)... Немате баке која би тукла своје унуче, па не знам шта да јојнаправи. Истина, знали су се на мене наљутити и баба идеда. Љутили су се дуго дуго. Нису са мном говориличак и два, три минута. Деда, богами, некада и читавихпет минута. А послије... (одмахне руком и насмијешисе)... послије све по старом, као да ништа није ни било,уј`о вук магарца!

БАКА: Такве смо ти ми баке.АНА: Немој опет, Крушко, да нас замајаваш неким причама

које ти нисмо тражили. Ми само желимо чути неки не-сташлук из твога дјетињства.

МЕДО: Добро... Шта да вам испричам?... (размишља)...Можда оно када сам дедину лулу сакрио у брашно... илионо када сам бакино плетиво дао мачкама да се играју...Не. Сјетио сам се. Мој највећи и најбољи несташлук јекада сам урадио нешто велико. Велико к`о крушка. Пар-дон, к`о орах. Био неки велики стари орах таман испреднашег брлога. И једног прољетног јутра ја се пробудионешто јако јако рано. Гледам онај орах и размишљам:

88

Што орах мора рађати увијек само орасима, што не би,једне јесени родио са крушкама. Или, још боље, што дачекамо јесен да уопште роди, када може сада у прољећеда роди са трешњама. И тако сам направио, стари ве-лики орах је то јутро родио са трешњама... (оне му сесмију)... Не вјерујете?! Ви мени не вјерујете?!

БАКА: Па како да ти вјерујемо за тако нешто, мој Крушко,мој? То чудо се никада није десило, нити ће се десити.

АНА: А како си ти то извео да орах роди са трешњама, аконије нека баш јако велика тајна?

МЕДО: Лијепо... (прави се важан и тајанствен)... Лијепо и лако.БАКА: Немам ти ја времена чекати да се ти смилујеш да нам

то испричаш. Говори ако хоћеш, а ако нећеш не мораш.Знаћу једну глупост мање... (крене)... Одох ја...

АНА: Сачекај, бако! ...(меди)... Причај, како си то направио?МЕДО: Па није било сасвим једноставно, али сам уз мало

труда успио... (опет се прави важан и тајанствен)...Изнад наше куће је била једна велика трешња која јесваке године веома рано и веома добро рађала. Рађала јеоним крупним љубичастим трешњама које смо звалиашламе. Попео сам се на трешњу, пажљиво набрао пунукорпу трешања у пару ...(показује прстима)... Знате онешто расту по двије, а затим сам по гранама и гранчи-цама ораха, које се виде са врата, лијепо објесио те па-рове трешања. Било је дивно видјети како је орах родиоса трешњама.

БАКА (обе се смију): Е, баш си враг, Крушко! Како ти је самото пало на памет?!

АНА: Заиста је веома добро, на часну ријеч!... (аплаудирају)...Браво, браво, мајсторе!

89

МЕДО (важно и поносно се клања): Хвала, хвала моје даме!БАКА: Како су твоји реаговали када су видјели то чудо?АНА (смије се и показује руком): Је ли било мало по гузи?МЕДО: Било је ...(трља шапом као да га још боли гуза)... Било

је, богами. То је прво угледала бака, прекрстила се учуду па је позвала деду, а за њим су истрчали: мама, тата,моја браћа и сестре! Сви су се крстили и чудили. А кадаје тата мало протресао стабло и трешње почеле спа-дати, он, а за њим и остали, погледаше у мене. Као да сузнали да је то моје масло. Нисам смио чекати да ли ћепогодити или не, већ сам се сјурио низ брдо, па прекокукурузишта и пашњака све до потока. Тамо сам се са-крио иза неког великог камена, али су ме брзо нашли и...(опет се трља шапом по гузи,) ... избубали. Добро избу-бали... (оне се смију)... Лако се вама смијати. И мени јесада смијешно, али тада... (опет се трља шапом погузи)...

АНА (док бака одлази у кућу): Хајде, Крушко да ми лијепопјевамо!

4.ПојаваЗЕКО КРИВО УХО и пређашњи

ЗЕКО (улијеће задихан): Помагајте људи мени,хоће лисац да се жени!

МЕДО: Стани, Зеко, куд си навалио! Ако тако наставиш, домрака ћеш стићи до Ужица!

ЗЕКО: Морам брзо наћи лијека,настрадаће ваш друг Зека!

АНА (Меди): Увијек ми је било смијешно то што наш мали

90

другар Зеко говори све у стиховима. Како му то само ус-пијева и то стално, баш увијек!

МЕДО: Стално или увијек?АНА: Ма, то ти је исто!МЕДО: Није исто! Не може бити исто и увијек и стално!АНА: Па добро, није исто али је свеједно!МЕДО: Мени није!АНА: Шта, теби није?МЕДО: Није ми свеједно увијек или стално.АНА: Па добро, ти пробери нешто од то двоје.МЕДО: Троје.АНА (уморно отпухне): Како сад па троје?МЕДО: Тачније, сада имамо четири ријечи које су спорне:

увијек, стално, исто и свеједно! Шта сад од тога важи?Мислим, која је права?

ЗЕКО: Пустите ту игру ријечи,ко ће Лисца сад да спријечи?

МЕДО: Прво и прво, а најпрвије ти Зеко не видиш да миданас нисмо сами и да имамо лијепу публику ...(иду капублици)... Ред би био да се представиш овој дивној ипаметној дјечици ...(удари га по глави)... Хајде, лијепосе поклони и реци дјеци како се зовеш.

ЗЕКО (скине капу, нервозно је гужва и клања се): Како сезовеш?

МЕДО (опет га удари по глави): Не, глупсоне, немој ти њихда питаш како се они зову, него се лијепо представи пуб-лици.

ЗЕКО: А, тако реци Медо друже,цвјетале ти увијек руже!Дјецо драга, мили гости

91

њега боле старе кости;па је зато мало зао,али вама дјецо здраво!Ја сам Зеко Криво Ухо,мада с тим се не бих пухо.

МЕДО (дјеци): А знате ли, дјецо. Откуда њему ово криво ухо?Не знате? Не можете ни знати док вам не кажем. Једноглијепог јутра, један ружни ловац га је пушком погодиоу ухо и сломио га!

АНА: Није он њега погодио у ухо. Него му је промашио главу!ЗЕКО (молећиво): Помагајте људи мени,

хоће лисац да се жени!МЕДО: Па нек се жени, ко му брани? Бар ће бити весеља и

гозбе, а гдје је гозбе ту је пуно крушака и ракије крушке!АНА: Да, Зеко, што то теби смета што хоће он да се жени?ЗЕКО: Биће гозбе, то се зна,

ал` та гозба бићу ја!АНА: Ма не вјерујем!ЗЕКО: На поклон својој невјести,

мене ће у сласт појести!МЕДО: Ништа се ти немој секирати. Ти си мој друг, а ја дру-

гове своје штитим од сваког зла и невоље. Само тистално буди уз мене док не прође та свадба и све ће битиу реду!

ЗЕКО: Хвала ти Медо до неба,ти знаш шта ми треба... (дјеци)...а ви дјецо, људи мали,да ли и ви то сте знали,увијек се мора трудитии свога друга бранити!

92

АНА: Добро, Зеко Криво Ухо, ријешили смо и тај проблем,хајде сада да лијепо пјевамо! Хоћемо ли, дјецо? ...(ко-муницира са дјецом и наведе их да пожеле пјесму „Кадси сретан“)... Добро, пјеваћемо „Кад си сретан“, на-равно, ако знате ту пјесму?

МЕДО: Ма знамо, како нећемо знати ту стару добру пјесму.Хоћемо ли сви да пјевамо. Али не само дјецо ми и ви,него овај пут нам се у пјесми треба да придруже: и вашетате, маме, баке, деде, тетке, стрине, ујке, ујне...

АНА: Хеј стани, гдје се гасиш? Како си почео набрајати доћићеш и до Чачка!... Идемо, Крушко, почни... (сви пјевају„Кад си сретан“).

5.ПојаваПАС ЖУЋКО, МАЧКА ПЈЕГИЦА и пређашњи

МАЧКА ПЈЕГИЦА (Кад пјесма заврши улијеће вриштећи):Мијау!... Мијау!... Упомоћ!... Помагај, народе!... Упо-моћ!... Мијау!...

ПАС ЖУЋКО: Ав! ... Ав! ... Нико теби више не може помоћи,само да те дохватим!... Ав! ... Ав! ...

АНА (мачка се попне на клупу иза ње, а пас на кољенимарежи; Меди): Помагај, Медо! Смири их!

МЕДО (једном шапом удари по глави пса, а другом мачку иони одјуре свако на своју страну позорнице): Ево итеби! ... И теби! ...(Ани)... Ето видиш, то је бар лако!Даш им лијепо по један васпитни шамар и они ће битимирни!

АНА: Зашто се вас двоје стално свађате и бијете?МЕДО: Увијек!

93

АНА: Да увијек!МЕДО: Овијек, одувијек, заувијек, и довијека!АНА: Хеј, како си почео набрајати доћи ћеш и до Новог Сада!ЗЕКО: Што се стално бију, јуре

и једно на друго дуре,треба чути и њихов глас,нека прво каже пас!

ПАС ЖУЋКО: Ав! ... Ав! ... Ав! ... Морам да је бијем и про-гањам када је злочеста. Стално ме изазива и нервира медо бесвијести. Ето, стално ми се подсмијева и руга мисе! Ено, погледајте, опет ми се руга! ...(зарежи и хтио бида јурне, али када Медо дигне шапу смири се)... Ухва-тићу ја већ њу! Ав! ... Ав! ... Ав! ...

ЗЕКО: Није неко оправдање,ал` га примисмо на знање,тако рече Жућко Пас,да чујемо Мачкин глас!

МАЧКА ПЈЕГИЦА: Мијау!... Мијау!... Хвала вам милипријатељи моји што ме спасисте ове џукеле. Јесте да Медоима необичан обичај смиривања ситуације. Мијау!...Мијау!... Лаже џукац кад каже да га ја изазивам и да му серугам. Ја само волим да га гледам мало из ближе перспек-тиве јер је тако снажан и моћан... Мијау!... Мијау!...

ПАС ЖУЋКО: Грррр!... Ав! ...

6.ПојаваБАКА и пређашњи

БАКА (доноси велику торту и сокове): Ево, дјецо, да се по-частите и измирите. Нова је година, нема смисла да се

94

неко са неким свађа.МЕДО (када сви појуре баки, дрекне): Стоп! Стој! Стани!...

Нико да није пипнуо ту торту док нам не дође ДедаМраз.

АНА: У праву си, добри мој Крушко, хајде да га зовемо...(дјеци)... Зовите га и ви, дјецо. Он доноси и за вас паке-тиће. Само га јако зовите и он ће одмах доћи... (анимирадјецу и сви скупа дозивају Деда Мраза)... Деда Мразе!...Деда Мразе!... Деда Мразе!...

7.ПојаваДЕДА МРАЗ и пређашњи

ДЕДА МРАЗ (Долази са великом торбом на леђима): Хо – хо– хо! Лијепи моји малишани! Здраво живи били! Ја самсе вас пуно, пуно пожелио, а ви мене? Јесте ли се и вимене пожељели?... Молим, не чујем вас?... А јесте, е пафино, кад смо се пожељели једни других, хајде да лијепоподијелим ове дарове које сам вам донио!

З а в ј е с а

95

97

САДРЖАЈ

Заљубишка.................................................................5

Тужибаба...................................................................29

Црвенкапа и лијени вук.........................................57

Медо Крушко...........................................................69

99

САВО ШКОБИЋЗАЉУБИШКА

ИздавачСРПСКА КЊИГА, Рума

Главни уредникДОБРИЦА ЕРИЋ

За издавачаМИЛУТИН ЖИВАНОВИЋ

Прелом и штампаСРПСКА КЊИГА, Рума

ЛекторБРАНКИЦА ЈЕВЂЕВИЋ, проф

Илустрација на корицамаЗОРАН ВАЈО КОВАЧЕВИЋ

Штампано у 500 примерака 2009. године

СРПСКА КЊИГА, РумаПавловачка 27, тел.: 022/472-196, телефакс: 479-589

e-mail: srpskaknjiga@nadlanu.comwww.srpskaknjiga.com

100

CIP - Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад821.163.41-93-22ШКОБИЋ, Саво

Заљубишка / Саво Шкобић.- Рума : Српска књига,2009 (Рума : Српска књига).-100 стр;20cm..-(Библиотека Дечја позорница; књига 2)Тираж 500

ISBN 978-86-7564-508-5COBISS.SR-ID 237217799