Zakon o Naucnoistrazivackoj Djelatnosti Srbija

5/12/2018 Zakon o Naucnoistrazivackoj Djelatnosti Srbija - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/zakon-o-naucnoistrazivackoj-djelatnosti-srbija 1/37

Z A K O N

O NAUNOISTRAŽIVAKOJ DELATNOSTI

I. OSNOVNE ODREDBE

Predmet zakona

lan 1.

Ovim zakonom ureuje se sistem naunoistraživake delatnosti uRepublici Srbiji, i to: planiranje i ostvarivanje opšteg interesa u naunoistraživakojdelatnosti, obezbeivanje kvaliteta nauno - istraživakog rada i razvojanaunoistraživake delatnosti, opšta naela osnivanja, organizacije i upravljanjaorganizacijama koje obavljaju ovu delatnost, opšti interes u naunoistraživakojdelatnosti i uslovi za obavljanje te delatnosti radi ostvarivanja opšteg interesa,sticanje zvanja istraživaa, finansiranje programa od opšteg interesa, kao i drugapitanja od znaaja za obavljanje naunoistraživake delatnosti.

Naunoistraživaka delatnost

lan 2.

Naunoistraživaka delatnost je delatnost od posebnog znaaja zasveukupni razvoj Republike Srbije zasnovana na znanju, a zajedno sa visokimobrazovanjem, glavni je inilac i pokreta privrednog i ukupnog društvenog razvoja.

Naunoistraživaka delatnost, kao delatnost od posebnog znaaja zaRepubliku Srbiju, sastavni je deo meunarodnog, naunog, obrazovnog i kulturnogprostora.

lan 3.

Naunoistraživaka delatnost, u smislu ovog zakona, jeste sistematskistvaralaki rad koji se preduzima radi otkrivanja novih znanja, s ciljem podizanjaopšteg civilizacijskog nivoa društva i korišenja tih znanja u svim oblastimadruštvenog razvoja.

lan 4.

Naunoistraživaka delatnost ostvaruje se: osnovnim, primenjenim irazvojnim istraživanjima i osposobljavanjem kadra za naunoistraživaki rad.

Naela naunoistraživake delatnosti

lan 5.

Naunoistraživaka delatnost zasniva se na sledeim naelima:

1) slobodi i autonomiji naunoistraživakog rada;

2) javnosti naunoistraživakog rada i rezultata tog rada;

3) naunoj i strunoj kritici;



- 2 -

4) poštovanju standarda nauke i struke;

5) primeni meunarodnih standarda i kriterijuma u vrednovanjukvaliteta naunoistraživakog rada;

6) konkurentnosti naunih programa i projekata;

7) etike naunoistraživakog rada, u skladu sa principima dobrenaune prakse, i odgovornosti naunika za posledice svog rada;

8) povezanosti sa sistemom visokog obrazovanja;

9) meunarodne naune i tehnološke saradnje;

10) brizi za održivi razvoj i zaštitu životne sredine.

Ciljevi naunoistraživake delatnosti

lan 6.

Ciljevi naunoistraživake delatnosti jesu:

1) razvoj nauke, tehnologije i obrazovanja radi podsticanja privrednog

razvoja, poveanja društvenog proizvoda i podizanja standarda gra

ana i kvalitetaživota;

2) ouvanje i razvoj opšteg fonda znanja, kao uslov za ukljuivanje usvetske integracione procese;

3) ouvanje i razvoj ukupnih naunoistraživakih potencijala(naunoistraživakih i obrazovnih institucija, naunih kadrova i naunoistraživakeinfrastrukture);

4) podizanje opšteg nivoa tehnologija u privredi i obezbeivanjekonkurentnosti roba i usluga na domaem i svetskom tržištu;

5) uspostavljanje meunarodne naune saradnje radi brže integracijeu svetske naune, privredne, društvene i kulturne tokove i ukljuivanje u evropski

istraživaki prostor;6) usmeravanje društva ka inovacijama, stvaranju kulturnog

ambijenta i stvaralakog obrazovanja, s ciljem ouvanja civilizacijske baštine inacionalnog identiteta.

Naune slobode

lan 7.

Nauni rad je slobodan i ne podleže nikakvim ogranienjima, osimonih koji proizlaze iz poštovanja standarda nauke i etinosti u naunoistraživakomradu, zaštite ljudskih prava, kao i zaštite životne sredine.

Nauni rad podleže naunoj kritici.

Sloboda naunog rada i stvaralaštva ogleda se u slobodi naunogdelanja, slobodi izbora nauno priznatih metoda istraživanja, slobodi objavljivanja ipredstavljanja naunih rezultata, kao i u slobodi izbora metoda interpretacijenaunoistraživakih dostignua.



- 3 -

II. PLANIRANJE I OSTVARIVANJE OPŠTEG INTERESA UNAUNOISTRAŽIVAKOJ DELATNOSTI

1. Strategija naunog i tehnološkog razvoja Republike Srbije

lan 8.

Radi planiranja i ostvarivanja dugoronih strateških ciljeva, prioriteta ipravaca naunog i tehnološkog razvoja, Vlada donosi Strategiju naunog itehnološkog razvoja Republike Srbije (u daljem tekstu: Strategija), na predlogministarstva nadležnog za naunoistraživaku delatnost ( u daljem tekstu:Ministarstvo).

U postupku donošenja Strategije, o tekstu Nacrta strategije vodi se javna rasprava u kojoj uestvuju naunoistraživake i obrazovne institucije, kao inajšira nauna i struna javnost u Republici Srbiji.

lan 9.

Strategija se usaglašava sa strategijom opšteg privrednog idruštvenog razvoja Republike Srbije.

Strategijom se utvruju: stanje u oblasti naunoistraživake delatnosti;ciljevi koji se u oblasti nauke i tehnološkog razvoja žele postii na nivou RepublikeSrbije (u daljem tekstu: Republika), prioriteti i pravci naunog i tehnološkog razvoja;potreban procenat izdvajanja za naunoistraživaku delatnost iz budžeta Republike ibruto nacionalnog dohotka privrede i iz drugih izvora; naune oblasti i uže naunediscipline koje treba posebno razvijati i materijalno podržavati radi dostizanja ciljeva urazvoju Republike; prioritetne potrebe u nauci i tehnološkom razvoju i prioritetiulaganja u naunoistraživake programe i projekte; materijalni i sistemski predusloviza realizaciju Strategije, dinamika i faze realizacije; mere za sprovoenje Strategije iupravljanje njenom realizacijom; drugi elementi od znaaja za sprovoenje Strategije.

Strategija se donosi za period od deset godina, a izmene i dopuneStrategije vrše se po postupku predvienom za njeno donošenje.

Strategija se naroito ostvaruje putem programa od opšteg interesa,utvrenih ovim zakonom.

2. Programi od opšteg interesa za Republiku

lan 10.

Opšti interes u naunoistraživakoj delatnosti, u smislu ovog zakona,ostvaruje se putem programa od opšteg interesa za Republiku.

Programi od opšteg interesa za Republiku jesu:

1) Program osnovnih istraživanja;

2) Program istraživanja u oblasti tehnološkog razvoja;

3) Program transfera znanja i tehnologija i podsticanja primenerezultata naunoistraživakog rada;

4) Program naunoistraživakog rada Srpske akademije nauka iumetnosti i Program naunoistraživakog rada Matice srpske;



- 4 -

5) Program naunoistraživakog rada centra izuzetnih vrednosti;

6) Program obezbeivanja i održavanja naunoistraživake opreme iprostora za naunoistraživaki rad;

7) Program meunarodne naune saradnje od znaaja za Republiku;

8) Program razvoja informatikog društva;

9) Program usavršavanja kadrova za naunoistraživaki rad;

10) Program podsticanja mladih i nadarenih za naunoistraživaki rad;

11) Program nabavke naune i strune literature iz inostranstva ipristupa elektronskim naunim i strunim bazama podataka;

12) Program izdavanja naunih publikacija i održavanja naunihskupova;

13) Program podsticaja aktivnosti naunih i strunih društava koji su ufunkciji unapreivanja naunoistraživakog rada, promocije i popularizacije nauke itehnike i staranja o ouvanju naune i tehnološke baštine;

14) drugi programi, u skladu sa Strategijom i ovim zakonom.

Programe iz stava 2. ta. 1) - 3) i 5) – 14) ovog lana utvruje ministarnadležan za naunoistraživaku delatnost (u daljem tekstu: ministar), na predlogNacionalnog saveta za nauni i tehnološki razvoj, a programe iz stava 2. taka 4)ovog lana na predlog Srpske akademije nauka i umetnosti, odnosno Matice srpske.

Nacionalni savet za nauni i tehnološki razvoj utvruje predlogprograma iz stava 2. ta. 1) – 3) i 5) – 14) ovog lana na zahtev ministra, koji sadrži irok za utvrivanje predloga programa. Ako Nacionalni savet za nauni i tehnološkirazvoj ne utvrdi predlog programa u tom roku, ministar može utvrditi program i bezpredloga Nacionalnog saveta za nauni i tehnološki razvoj.

Programe iz stava 2. ta. 1) i 2) ovog lana ministar utvruje za svakinovi ciklus istraživanja, najmanje devet meseci pre isteka roka za realizaciju tekueg

ciklusa istraživanja u ovim oblastima.

III. OBEZBE IVANJE KVALITETA NAUNOISTRAŽIVAKOGRADA I RAZVOJA NAUNOISTRAŽIVAKE DELATNOSTI

lan 11.

O obezbeivanju kvaliteta naunoistraživakog rada i razvojunaunoistraživake delatnosti u Republici staraju se:

1) Nacionalni savet za nauni i tehnološki razvoj;

2) Odbor za akreditaciju naunoistraživakih organizacija;

3) Komisija za sticanje naunih zvanja;

4) matini nauni odbori;

5) Zajednica instituta Srbije;

6) Ministarstvo.

Lice imenovano u jedno od tela iz stava 1. ta. 1) - 4) ovog lana nemože istovremeno da bude lan drugog tela iz navedenih taaka.



- 5 -

1. Nacionalni savet za nauni i tehnološki razvoj

lan 12.

Radi obezbeivanja naunog i tehnološkog razvoja, kvalitetanaunoistraživakog rada i razvoja naunoistraživake delatnosti u Republici, osnivase Nacionalni savet za nauni i tehnološki razvoj (u daljem tekstu: Nacionalni savet),kao najviše struno telo u sistemu naunoistraživake delatnosti u Republici.

Sastav Nacionalnog saveta

lan 13.

Nacionalni savet ima 17 lanova, iz reda akademika, naunika,profesora univerziteta i privrednika.

lanove Nacionalnog saveta imenuje i razrešava Vlada.

U Nacionalni savet Vlada imenuje: šest lanova iz šest oblasti naukana predlog Zajednice instituta Srbije, šest lanova iz šest oblasti nauka na predlog

Konferencije univerziteta, dvalana na predlog Srpske akademije nauka i umetnosti, jednog lana na predlog Matice srpske i jednog lana na predlog Privredne komore

Srbije.

Ministar je lan Nacionalnog saveta po položaju.

Oblasti nauka iz stava 3. ovog lana jesu: prirodno-matematike,tehniko-tehnološke, medicinske, biotehnike, društvene i humanistike nauke (udaljem tekstu: naune oblasti).

lanovi Nacionalnog saveta mogu biti priznati nauni i struniautoriteti u domaoj i svetskoj nauci, u zvanju naunog savetnika i redovnogprofesora univerziteta, kao i istaknuti privrednici.

Nacionalni savet ima predsednika i zamenika predsednika kojeimenuje iz reda svojih lanova.

Mandat lanova Nacionalnog saveta traje pet godina, uz mogunost još jednog izbora.

Vlada može razrešiti lana Nacionalnog saveta i pre isteka mandata, ito: na lini zahtev, na obrazložen zahtev ovlašenog predlagaa ili na obrazloženzahtev veine od ukupnog broja lanova Nacionalnog saveta.

Nadležnost Nacionalnog saveta

lan 14.

Nacionalni savet:

1) prati stanje i razvoj naunoistraživake delatnosti u Republici;

2) predlaže Ministarstvu Strategiju, prati njeno ostvarivanje i predlažeizmene i dopune Strategije;

3) predlaže ministru programe od opšteg interesa za Republiku;



- 6 -

4) daje mišljenje o zakonima i drugim propisima iz oblastinaunoistraživake delatnosti;

5) predlaže ministru akt o izboru, vrednovanju i finansiranju programautvrenih u lanu 10. stav 2. ta. 1) - 3) ovog zakona, kao i akt o finansiranju drugihprograma od opšteg interesa za Republiku, za svaki program posebno;

6) predlaže ministru naune oblasti, grane i discipline za koje seosnivaju matini nauni odbori;

7) predlaže ministru akt o standardima za raspodelu budžetskihsredstava za finansiranje programa od opšteg interesa utvrenih u lanu 10. ovogzakona;

8) donosi akt o postupku i nainu vrednovanja, i kvantitativnomiskazivanju naunoistraživakih rezultata istraživaa, na predlog matinih naunihodbora;

9) imenuje i razrešava lanove Komisije za sticanje naunih zvanja;

10) donosi akt o vrednovanju naunoistraživakog rada i postupkuakreditacije instituta, visokoškolskih ustanova i centara izuzetnih vrednosti;

11) donosi akt o kriterijumima i merilima za dodeljivanje, potvrivanje i

oduzimanje statusa centra izuzetnih vrednosti, naunoistraživaki rad i finansiranjecentra izuzetnih vrednosti;

12) donosi akt o dodeli, potvrivanju ili oduzimanju statusa centraizuzetnih vrednosti, na osnovu odluke Odbora za akreditaciju;

13) odluuje u drugom stepenu po žalbama u postupku akreditacijenaunoistraživakih organizacija;

14) odluuje u drugom stepenu po žalbama istraživaa na odlukuKomisije za sticanje naunih zvanja;

15) ostvaruje meunarodnu naunu i tehnološku saradnju, kao isaradnju sa odgovarajuim telom u oblasti visokog obrazovanja, i drugim organima iorganizacijama;

16) dodeljuje nagrade i priznanja za nauna dostignua i životno deloistraživaa;

17) dodeljuje zvanje zaslužnog naunika;

18) donosi poslovnik o svom radu;

19) obavlja i druge poslove, u skladu sa ovim zakonom i poslovnikomo radu.

Akti iz stava 1. ta. 8), 10) i 11) ovog lana objavljuju se u ''Službenomglasniku Republike Srbije''.

Rad Nacionalnog saveta

lan 15.

Nacionalni savet radi na sednicama.

Rad Nacionalnog saveta je javan.

Za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti, Nacionalni savet može daobrazuje komisije, odbore i druga struna i radna tela (u daljem tekstu: radna tela).



- 7 -

Nacionalni savet dostavlja Vladi izveštaj o svom radu najmanje jedanput godišnje.

Nain rada i odluivanja ureuju se poslovnikom o radu Nacionalnogsaveta.

Kada Nacionalni savet razmatra pitanja koja ine deo ukupne politikeRepublike u oblasti nauke, a koja su u vezi sa oblastima obrazovanja, zdravstva,

privrede, umetnosti i kulture, tada usaglašava stavove sa odgovarajuim organima,telima i institucijama u ijoj su nadležnosti pitanja iz tih oblasti.

2. Odbor za akreditaciju naunoistraživakih organizacija

lan 16.

Radi obavljanja poslova vrednovanja kvaliteta i efikasnostinaunoistraživakog rada (u daljem tekstu: akreditacija) instituta, visokoškolskihustanova i centara izuzetnih vrednosti (u daljem tekstu: naunoistraživakeorganizacije), obrazuje se Odbor za akreditaciju naunoistraživakih organizacija (udaljem tekstu: Odbor za akreditaciju).

Odbor za akreditaciju je nezavisno struno telo koje se u svom radupridržava naela strunosti, objektivnosti i meunarodno priznatih standarda ikriterijuma naunoistraživakog rada.

Sastav Odbora za akreditaciju

lan 17.

Odbor za akreditaciju ima 13 lanova, iz reda akademika, istraživaa uzvanju naunog savetnika i redovnog profesora univerziteta.

lanove Odbora za akreditaciju imenuje i razrešava ministar, i to: šest

lanova na predlog Zajednice instituta Srbije, šest lanova na predlog Konferencijeuniverziteta i jednog lana na predlog Srpske akademije nauka i umetnosti.

Prilikom imenovanja lanova Odbora za akreditaciju vodi se rauna oravnomernoj zastupljenosti svih šest naunih oblasti.

Odbor za akreditaciju ima predsednika i zamenika predsednika, kojeimenuje iz reda svojih lanova.

Mandat predsednika, zamenika predsednika i lanova Odbora zaakreditaciju traje etiri godine, uz mogunost ponovnog izbora.

lan Odbora može da bude razrešen i pre isteka mandata, i to: na

lini zahtev, na obrazložen zahtev ovlašenog predlagaa ili obrazložen zahtevveine od ukupnog broja lanova Odbora za akreditaciju.



- 8 -

Nadležnost Odbora za akreditaciju

lan 18.

Odbor za akreditaciju:

1) predlaže Nacionalnom savetu akt o vrednovanjunaunoistraživakog rada i postupku akreditacije naunoistraživakih organizacija;

2) sprovodi postupak akreditacije naunoistraživakih organizacija;

3) ostvaruje saradnju sa odgovarajuim telom u oblasti visokogobrazovanja;

4) ostvaruje meunarodnu saradnju u oblasti vrednovanjanaunoistraživakog rada sa odgovarajuim telima i institucijama u Evropi i svetu;


6) obavlja druge strune poslove, u skladu sa ovim zakonom.

Za potrebe sprovoenja postupka akreditacije, Odbor za akreditacijuobrazuje strune timove koji razmatraju pojedinane zahteve za sprovoenje

postupka akreditacije.

lanove strunih timova Odbor za akreditaciju imenuje iz redameunarodno priznatih naunika, profesora univerziteta i strunjaka.

Odbor za akreditaciju može angažovati priznatog naunika ilistrunjaka iz inostranstva radi obavljanja odreenih strunih poslova u postupkuakreditacije.

Postupak akreditacije

lan 19.

Odbor za akreditaciju sprovodi postupak akreditacije svake etvrtegodine (redovni postupak), ili u kraem roku, na zahtev naunoistraživakeorganizacije, osnivaa naunoistraživake organizacije ili Ministarstva (vanrednipostupak), za naunoistraživake organizacije koje su upisane u Registarnaunoistraživakih organizacija, kao i postupak za potvrivanje ili oduzimanjestatusa centra izuzetnih vrednosti.

Postupku akreditacije podležu sve naunoistraživake organizacije, uskladu sa ovim zakonom.

Redovni postupak pokree Ministarstvo najmanje 120 dana pre istekaroka za koji važi akreditacija.

Kada se radi o naunoistraživakoj organizaciji koja nije upisana uRegistar naunoistraživakih organizacija, osniva podnosi zahtev za akreditacijuOdboru za akreditaciju.

Za naunoistraživaku organizaciju koja nije upisana u Registarnaunoistraživakih organizacija, Odbor za akreditaciju ocenjuje kvalitet i rezultatenjenog naunoistraživakog rada u periodu od njenog osnivanja.

Po prijemu zahteva iz st. 1. i 4. ovog lana, Odbor za akreditacijuobavlja proveru kvaliteta naunoistraživakog rada, u skladu sa ovim zakonom,



- 9 -

donosi odluku u roku od 90 dana od dana prijema zahteva i dostavlja je Ministarstvu iosnivau.

Odbor za akreditaciju može doneti pozitivnu ili negativnu odluku oakreditaciji naunoistraživake organizacije.

Ako Odbor za akreditaciju ne donese odluku u roku od 90 dana,ministar ima pravo da razreši lanove Odbora za akreditaciju i da imenuje nove

lanove.

Odbor za akreditaciju dužan je da u ponovljenom postupku doneseodluku o akreditaciji naunoistraživake organizacije u roku od 60 dana.

Na osnovu pozitivne odluke o akreditaciji, naunoistraživakaorganizacija koja nije upisana u Registar naunoistraživakih organizacija stie pravoda se u roku od 30 dana, u skladu sa ovim zakonom, upiše u Registarnaunoistraživakih organizacija.

Na osnovu pozitivne odluke o akreditaciji, registrovananaunoistraživaka organizacija zadržava prava koja je stekla upisom u Registarnaunoistraživakih organizacija.

Osniva naunoistraživake organizacije, odnosno nauno -istraživaka organizacija, može da podnese žalbu Nacionalnom savetu u roku od 30dana od dana prijema negativne odluke o akreditaciji.

Nacionalni savet je dužan da u roku od 90 dana donese konanuodluku o akreditaciji.

Ako je doneta konana negativna odluka o akreditaciji,naunoistraživaka organizacija briše se iz Registra naunoistraživakih organizacija.

Osniva naunoistraživake organizacije, odnosno nauno -istraživaka organizacija, koja je dobila negativnu odluku o akreditaciji, ima pravo da

ponovi zahtev za akreditaciju, po isteku godine dana od dana prijema konaneodluke o akreditaciji.

3. Komisija za sticanje naunih zvanja

lan 20.

Radi donošenja odluke o sticanju naunih zvanja, obrazuje seKomisija za sticanje naunih zvanja (u daljem tekstu: Komisija).

Sastav Komisije

lan 21.

Komisija ima 15 lanova, iz reda akademika, naunih savetnika iredovnih profesora univerziteta.

Predsednika, zamenika predsednika i lanove Komisije imenujeNacionalni savet, i to: šest lanova iz šest oblasti nauka na predlog Zajedniceinstituta Srbije, šest lanova iz šest oblasti nauka na predlog Konferencijeuniverziteta, dva lana na predlog Srpske akademije nauka i umetnosti i jednog lanana predlog ministra.



- 10 -

Nacionalni savet može razrešiti lana Komisije pre isteka mandata, nalini zahtev ili na obrazložen zahtev ovlašenog predlagaa.

Mandat predsednika, zamenika predsednika i lanova Komisije trajeetiri godine.

Rad Komisije

lan 22.

Komisija radi na sednicama.

Komisija donosi odluku o sticanju naunog zvanja, u skladu sa ovimzakonom, po pribavljenom mišljenju odgovarajueg matinog naunog odbora.

Komisija donosi poslovnik o svom radu.

4. Matini nauni odbori

lan 23.

Ministar obrazuje matine naune odbore, kao struna tela zaodreene naune oblasti, grane ili discipline.

Nacionalni savet predlaže ministru za koje e se naune oblasti, granei discipline obrazovati matini nauni odbori.

Sastav mati nog nau nog odbora

lan 24.

Matini nauni odbor ima najmanje sedam lanova, koje imenujeministar sa liste kandidata.

Lista kandidata iz stava 1. ovog lana utvruje se na osnovu javnogpoziva Ministarstva i predloga naunog, odnosno nastavno-naunog veanaunoistraživakih organizacija.

lanovi matinih naunih odbora za odreenu naunu oblast, granu idisciplinu imenuju se iz reda istaknutih istraživaa u zvanju naunog savetnika iliredovnog profesora univerziteta.

Mandat predsednika, zamenika predsednika i lanova matinognaunog odbora traje tri godine, uz mogunost još jednog izbora.

Predsednika matinog naunog odbora i zamenika predsednika biraju

lanovi odbora, veinom glasova svih lanova odbora.

Ministar može razrešiti lana matinog naunog odbora, i pre istekamandata, i to: na lini zahtev ili ako prekrši Poslovnik o radu matinog naunogodbora.



- 11 -

Nadležnost mati nog nau nog odbora

lan 25.

Matini nauni odbor:

1) daje mišljenje Komisiji o kvalitetu naunoistraživakog rada idoprinosu istraživaa - kandidata za izbor u nauno zvanje, u skladu sa ovim

zakonom;

2) daje Ministarstvu ocenu o naunoj kompetentnosti istraživaa,odnosno nastavnika visokoškolskih ustanova za realizaciju programa i projekatautvrenih ovim zakonom;

3) razmatra predloge projekata za realizaciju programa iz lana 10.ta. 1) - 3) ovog zakona i predlaže ministru rang listu projekata za finansiranje;

4) razmatra izveštaje o realizaciji projekata u okviru programautvrenih u lanu 10. ta. 1) - 3) ovog zakona;

5) donosi akt o kategorizaciji i rangiranju naunih asopisa;

6) donosi akt o kategorizaciji i rangiranju naunih skupova;

7) odluuje u drugom stepenu po prigovoru istraživaa na odlukunaunog vea instituta o izboru u zvanje istraživa-saradnik;

8) daje mišljenje, priprema izveštaje i druge materijale na zahtevministra, Nacionalnog saveta, Odbora za akreditaciju i Komisije;


10) obavlja i druge poslove, u skladu sa ovim zakonom i aktom oobrazovanju.

Matini nauni odbor podnosi ministru izveštaj o svom radu najmanje jednom godišnje.

5. Zajednica instituta Srbije

lan 26.

Radi ostvarivanja zajednikih interesa i naunoistraživake saradnje,usklaivanja nabavke i korišenja naunoistraživake opreme i laboratorijskogprostora, nabavke i korišenja naunih publikacija, meusobnog povezivanja isaradnje sa odgovarajuim oblicima udruživanja u oblasti visokog obrazovanja,razvijanja meunarodne saradnje, negovanja naune kritike i vrednovanjasopstvenog naunoistraživakog rada, instituti se mogu udružiti u Zajednicu institutaSrbije (u daljem tekstu: Zajednica).

Zajednica ima status pravnog lica, u skladu sa zakonom.

Zajednicu mogu osnovati svi ili veina instituta na teritoriji Republikekoji su upisani u Registar naunoistraživakih organizacija.

U okviru Zajednice, instituti se mogu udruživati, odnosno povezivati ipo srodnim naunim oblastima, u skladu sa statutom Zajednice.

Na osnivanje, organizaciju i rad Zajednice primenjuju se propisi kojimase ureuju udruženja.



- 12 -

Organizacija, nain rada, imenovanje organa upravljanja i strunih telaureuju se statutom Zajednice.

Zajednica obavlja poslove u skladu sa statutom i ovim zakonom.

6. Ministarstvo

lan 27.

Ministarstvo:

1) predlaže Vladi politiku u oblasti naunoistraživake delatnosti;

2) prati i podstie razvoj naunoistraživake delatnosti u Republici;

3) raspodeljuje finansijska sredstva iz budžeta Republikenaunoistraživakim organizacijama za ostvarivanje programa utvrenih u lanu 10.ovog zakona i kontroliše njihovo namensko korišenje;

4) donosi podzakonske akte, u skladu sa ovim zakonom;

5) donosi akt o ispunjenosti uslova za obavljanje naunoistraživake

delatnosti od opšteg interesa, u skladu sa ovim zakonom;6) donosi akt o izboru, vrednovanju i finansiranju programa iz lana

10. stav 2. ta. 1) - 3) ovog zakona, kao i akt o finansiranju drugih programa odopšteg interesa za Republiku, za svaki program posebno;

7) vodi Registar naunoistraživakih organizacija i Registaristraživaa, u skladu sa ovim zakonom;

8) ostvaruje meunarodnu naunu i tehnološku saradnju i stara se opovezivanju i ukljuivanju naunoistraživakih organizacija u evropski i meunarodniistraživaki prostor;

9) vrši nadzor, u skladu sa zakonom;

10) obavlja i druge poslove, u skladu sa zakonom.

lan 28.

Strune i administrativno-tehnike poslove za potrebe tela iz lana 11.stav 1. ta. 1) - 4) ovog zakona, obavlja Ministarstvo.

Sredstva za rad tela iz stava 1. ovog lana obezbeuju se u budžetuRepublike.

lan 29.

Vlada donosi akt kojim se utvruju kriterijumi i nain finansiranja

Nacionalnog saveta, kao i naknada za rad lanova Nacionalnog saveta.

Ministar donosi akt kojim se utvruju kriterijumi i nain finansiranja telaiz lana 11. stav 1. ta. 2) - 4) ovog zakona, kao i naknada za rad lanova tih tela.



- 13 -

IV. ORGANIZACIJE KOJE OBAVLJAJUNAUNOISTRAŽIVAKU DELATNOST

lan 30.

Programe iz lana 10. ovog zakona mogu ostvarivati:

1) Srpska akademija nauka i umetnosti;2) Matica srpska;

3) Naunoistraživake organizacije (instituti, visokoškolske ustanove icentri izuzetnih vrednosti).

Institucije od nacionalnog znaaja

lan 31.

Srpska akademija nauka i umetnosti i Matica srpska su institucije odnacionalnog znaaja.

Osnivanje i rad Srpske akademije nauka i umetnosti i instituta iji jeona osniva ureuju se posebnim zakonom, odnosno aktima u skladu sa timzakonom.

Osnivanje i rad Matice srpske ureuju se posebnim zakonom.

Visokoškolske ustanove

lan 32.

Osnivanje i rad visokoškolskih ustanova ureuju se posebnimzakonom.

Ustanove iz stava 1. ovog lana obavljaju naunoistraživakudelatnost u skladu sa ovim zakonom.

V. INSTITUTI

1. Osnivanje i obavljanje naunoistraživake delatnosti od opšteginteresa

lan 33.

Institut, u smislu ovog zakona, jeste naunoistraživaka organizacijakoja obavlja naunoistraživaku delatnost od opšteg interesa, pod uslovima

utvrenim ovim zakonom.

lan 34.

Institut se može osnovati kao ustanova, u skladu sa propisima o javnim službama, ili kao privredno društvo, u skladu sa propisima o privrednimdruštvima.



- 14 -

Na osnivanje, rad i ukidanje instituta primenjuju se propisi koji seodnose na javne službe ili propisi koji se odnose na privredna društva, u zavisnostiod toga da li se institut osniva kao ustanova ili privredno društvo.

lan 35.

Osniva instituta može biti Republika, autonomna pokrajina, jedinica

lokalne samouprave, domae i strano pravno i fizi

ko lice, u skladu sa zakonom.

Kad institut osniva više osnivaa, njihova meusobna prava, obaveze iodgovornosti ureuju se ugovorom.

Pre donošenja akta o osnivanju, osniva usvaja elaborat oopravdanosti osnivanja instituta, koju dostavlja Ministarstvu i Odboru za akreditaciju.

Kada je osniva instituta Republika, akt o osnivanju i ukidanju donosiVlada.

lan 36.

Institut iji je osniva Republika, autonomna pokrajina i jedinicalokalne samouprave posluje sredstvima u državnoj svojini, a institut iji je osniva domae i strano pravno i fiziko lice posluje sredstvima u drugim oblicima svojine, uskladu sa zakonom.

Institut iji je osniva Republika, autonomna pokrajina i jedinicalokalne samouprave koristi nepokretnosti i druga sredstva, u skladu sa zakonomkojim se ureuju sredstva u svojini Republike.

Nepokretnosti i druga imovina steena na osnovu zaveštanja i poklonasvojina su instituta koji je tu imovinu stekao.

lan 37.

Delatnost i organizacija instituta ureuje se statutom.

Institut može promeniti naziv, sedište, delatnost, oblik organizovanja, ivrštiti statusne promene, uz saglasnost osnivaa, odnosno vlasnika.

Pod statusnom promenom instituta, u smislu ovog zakona,podrazumeva se spajanje, podela i odvajanje.

Institut iji je osniva Republika može vršiti promene iz st. 2. i 3. ovoglana uz prethodno pribavljenu saglasnost Vlade.

lan 38.

Institutom upravlja osniva, odnosno vlasnik srazmerno udelu kapitala.

Kada je Republika osniva instituta, pravo upravljanja institutomostvaruje Vlada, u skladu sa ovim zakonom.

U institutima sa mešovitim državnim i privatnim kapitalom, pravoupravljanja ostvaruje se srazmerno udelu državnog, odnosno privatnog kapitala.



- 15 -

lan 39.

Naunoistraživaka organizacija, pored naunoistraživake delatnosti,može obavljati i druge poslove kojima se komercijalizuju rezultati naunog iistraživakog rada pod uslovom da se tim poslovima ne ugrožava kvalitetnaunoistraživakog rada.

U cilju komercijalizacije rezultata naunoistraživakog rada,

podsticanja preduzetništva i poslovnog povezivanja, institut može biti osniva centraza transfer tehnologije, inovacionog centra, poslovno-tehnološkog inkubatora,nauno-tehnološkog parka i drugih organizacija, u skladu sa zakonom.

2. Vrste instituta

lan 40.

U zavisnosti od vrste istraživanja i delatnosti, oblika organizovanja inaina finansiranja svoje delatnosti, institut može obavljati naunoistraživakudelatnost kao: a) nauni institut i b) istraživako-razvojni institut.

lan 41.

Prema vlasnikoj strukturi, institut može biti: državni, privatni imešoviti.

Državni institut, u smislu ovog zakona, jeste institut iji je osniva Republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, odnosno institut saveinskim državnim kapitalom.

Privatni institut, u smislu ovog zakona, jeste institut iji je osniva fiziko ili pravno lice, ili institut u kome je veinski privatni kapital.

Institut sa mešovitim vlasništvom, u smislu ovog zakona, jeste institut

u kome je jednako ueše državnog i privatnog kapitala.

lan 42.

Nauni institut se osniva, odnosno organizuje kao ustanova, u skladusa propisima o javnim službama.

Istraživako-razvojni institut osniva se, odnosno organizuje kaoustanova, u skladu sa propisima o javnim službama, ili kao privredno društvo, uskladu sa propisima o privrednim društvima.

Organizacija, obavljanje delatnosti i druga pitanja od znaaja za rad

instituta ure

uju se statutom instituta.

Institut u svom sastavu može imati regionalne naune centre, kaosvoje organizacione delove, u skladu sa statutom.



- 16 -

Nau ni institut

lan 43.

Nauni institut jeste ustanova iju pretežnu delatnost ine osnovnaistraživanja i primenjena istraživanja koja su u funkciji valorizacije rezultata osnovnihistraživanja.

lan 44.

Nauni institut može obavljati naunoistraživaku delatnost radiostvarivanja opšteg interesa, ako:

1) ima program naunoistraživakog rada;

2) rezultatima naunoistraživakog rada doprinosi razvoju nauke,odnosno doprinosi opštem fondu znanja;

3) ima u radnom odnosu sa punim radnim vremenom najmanje 20istraživaa kompetentnih za oblast nauke kojom se institut bavi, od kojih najmanjedeset istraživaa u naunim ili nastavnim zvanjima (od kojih najmanje tri u zvanju viši

nauni saradnik ili nau

ni savetnik, odnosno u odgovaraju

em nastavnom zvanju) ideset istraživaa u zvanju istraživa-saradnik ili višem zvanju;

4) ima program razvoja naunoistraživakog podmlatka;

5) ima odgovarajui prostor, opremu i druga sredstva za ostvarivanjeprograma od opšteg interesa;

6) ima nauno-informativnu dokumentaciju ili biblioteko-informacionicentar.

Nauni institut u oblasti društvenih i humanistikih nauka možeobavljati naunoistraživaku delatnost od opšteg interesa ako, pored uslovautvrenih u stavu 1. ta. 1), 2), 4), 5) i 6). ovog lana, ima u radnom odnosu naneodreeno vreme sa punim radnim vremenom najmanje 12 istraživaa

kompetentnih za oblast nauke kojom se institut bavi, od kojih najmanje sedamistraživaa u naunim, odnosno nastavnim zvanjima i pet istraživaa u zvanjuistraživa-saradnik ili višem zvanju.

Istraživa ko-razvojni institut

lan 45.

Istraživako-razvojni institut jeste organizacija iju pretežnu delatnostine primenjena i razvojna istraživanja usmerena ka zadovoljavanju potrebaneposrednih korisnika rezultata istraživanja, i osnovna istraživanja kao osnova zaprimenjena i razvojna istraživanja.

lan 46.

Istraživako-razvojni institut može obavljati nauno - istraživakudelatnost radi ostvarivanja opšteg interesa, ako:

1) ima program naunoistraživakog rada;



- 17 -

2) rezultatima svojih istraživanja doprinosi osvajanju novih proizvodai ureaja, sorti i vrsta, kao i uvoenju novih ili poboljšanju postojeih tehnološkihpostupaka, sistema i usluga;

3) obavlja transfer znanja i tehnologija;

4) ima u radnom odnosu sa punim radnim vremenom najmanje 12istraživaa kompetentnih za oblast nauke kojom se institut bavi, od kojih najmanjesedam istraživaa u naunim ili nastavnim zvanjima (od kojih najmanje jedan u

zvanju viši nauni saradnik ili nauni savetnik, odnosno u odgovarajuem nastavnomzvanju) i pet istraživaa u zvanju istraživa-saradnik ili višem zvanju;

5) ima program razvoja naunoistraživakog podmlatka;

6) ima odgovarajui prostor, opremu i druga sredstva za ostvarivanjeprograma od opšteg interesa;

7) ima nauno-informativnu dokumentaciju ili biblioteko-informacioni centar.

lan 47.

Ako institut ispunjava uslove utvrene u lanu 44. odnosno u lanu 46.

ovog zakona, i ako je Odbor za akreditaciju doneo pozitivnu odluku o akreditaciji toginstituta, Ministarstvo donosi akt o ispunjenosti uslova za obavljanjenaunoistraživake delatnosti od opšteg interesa.

Na osnovu akta iz stava 1. ovog lana, Ministarstvo vrši upis instituta uRegistar naunoistraživakih organizacija.

Upotreba i koriš enje naziva institut

lan 48.

Organizacija koja nije upisana u Registar naunoistraživakih

organizacija kao naunoistraživa

ka organizacija, u skladu sa ovim zakonom, nemože u svom poslovnom imenu da sadrži nazive: ''nauni institut'', ''istraživako-

razvojni institut'' i ''centar izuzetnih vrednosti''.

Oblici saradnje nau noistraživa kih organizacija i u eš e instituta u visokom obrazovanju

lan 49.

Naunoistraživake organizacije iz lana 30. ovog zakona mogu dasarauju i uestvuju u ostvarivanju zajednikih naunoistraživakih programa iprojekata, kroz obrazovanje zajednikih istraživakih timova, na odreenomprojektnom zadatku.

Naunoistraživake organizacije mogu da ostvaruju saradnju i uzajednikom uešu u realizaciji meunarodnih programa i projekata, projekata saprivredom, kao i u zajednikom korišenju naunoistraživake, laboratorijske i drugeinfrastrukturne opreme.

Meusobna prava i obaveze u ostvarivanju saradnje iz st. 1. i 2. ovoglana naunoistraživake organizacije ureuju ugovorom, u skladu sa svojim opštimaktima, odnosno statutima.



- 18 -

lan 50.

Institut može uestvovati u ostvarivanju studija sa srodnomvisokoškolskom ustanovom, u skladu sa propisima o visokom obrazovanju i statutomvisokoškolske ustanove.

Institut, odnosno više instituta mogu osnovati univerzitet, u skladu sapropisima o visokom obrazovanju.

Privatizacija instituta

lan 51.

Instituti se mogu privatizovati, u skladu sa propisima o privatizaciji.

Institut iji je osniva Republika može se privatizovati, u skladu saposebnim programom i uz saglasnost Vlade.

Program iz stava 2. ovog lana donosi Vlada, na predlog Ministarstva.

lan 52.

Institut osnovan, odnosno organizovan kao privredno društvo iji jeosniva Republika, a od strateškog interesa je za Republiku, može se privatizovatitako da najmanje 51% kapitala ostane u državnom vlasništvu.

Nacionalni savet utvruje koji su instituti iz stava 1. ovog lana odstrateškog interesa za Republiku.

VI. ORGANI INSTITUTA

lan 53.

Organi u naunom i istraživako-razvojnom institutu koji se osniva,odnosno organizuje kao ustanova jesu: upravni odbor i direktor.

Istraživako-razvojni institut koji se osniva, odnosno organizuje uskladu sa propisima o privrednim društvima, ima organe u skladu sa tim propisima.

Kad je Republika vlasnik dela kapitala istraživako-razvojnog instituta,Vlada imenuje svoje predstavnike u organe tog instituta, srazmerno udelu kapitala,nezavisno od toga da li je institut organizovan kao ustanova ili privredno društvo.

Struni organ instituta jeste nauno vee.

1. Imenovanje organa u institutu iji je osniva Republika

Upravni odbor

lan 54.

Upravni odbor instituta iji je osniva Republika ima osam lanovakoje imenuje Vlada, od kojih etiri lana odreuje Vlada, kao svoje predstavnike, aostale lanove predlaže nauno vee iz reda istraživaa u naunom zvanjuzaposlenih u institutu.



- 19 -

U naunom institutu veinu lanova upravnog odbora koje odreujeVlada moraju initi istraživai u naunim, odnosno nastavnim zvanjima, kompetentniza oblast nauke kojom se institut bavi.

Upravni odbor ima predsednika i zamenika predsednika.

Predsednika upravnog odbora imenuje Vlada, iz reda svojihpredstavnika u upravnom odboru.

Zamenika predsednika upravnog odbora imenuje i razrešava upravniodbor iz reda lanova koje predlaže nauno vee instituta.

Mandat predsednika, zamenika predsednika i lanova upravnogodbora traje etiri godine.

Predsednik, zamenik predsednika i lanovi upravnog odbora mogu bitirazrešeni i pre isteka mandata, na lini zahtev ili na obrazložen zahtev ovlašenogpredlagaa iz stava 1. ovog lana.

Akt o razrešenju predsednika i lanova upravnog odbora donosiVlada.

lan 55.

Upravni odbor:

1) donosi statut instituta;

2) odluuje o poslovanju instituta;

3) usvaja izveštaj o poslovanju i godišnji obraun;

4) donosi program i plan rada instituta, na predlog direktora instituta;

5) imenuje i razrešava direktora;

6) odluuje o korišenju sredstava, u skladu sa zakonom;

7) vrši druge poslove, u skladu sa zakonom i statutom.

Upravni odbor donosi statut instituta, uz prethodno pribavljenusaglasnost Ministarstva.

Direktor

lan 56.

Direktor rukovodi institutom, u skladu sa zakonom.

Direktor se imenuje na osnovu javnog konkursa, na etiri godine, izreda istraživaa u naunom zvanju koji su kompetentni za naunu oblast kojom seinstitut bavi.

Direktor je u radnom odnosu u institutu, sa punim radnim vremenom.

Direktora imenuje upravni odbor instituta, na obrazložen predlognaunog vea i uz prethodno pribavljenu saglasnost ministra.



- 20 -

Direktor ne može biti lan upravnog odbora, ali može prisustvovatisednicama upravnog odbora.

Upravni odbor može razrešiti direktora pre isteka mandata: na linizahtev, ako nesavesno i nestruno obavlja dužnost, na obrazložen zahtev ministra,ako je pravosnažnom odlukom osuen za krivino delo, ili na obrazložen zahtevnaunog vea.

Upravni odbor razrešava direktora uz prethodno pribavljeno mišljenjenaunog vea i saglasnost ministra.

Vršilac dužnosti direktora

lan 57.

U sluaju da je direktor razrešen pre isteka mandata, a na javnomkonkursu nije imenovan novi direktor, upravni odbor, uz saglasnost ministra, imenujevršioca dužnosti direktora na period od šest meseci i u tom roku upravni odbor dužan je da raspiše novi javni konkurs i imenuje direktora instituta.

Vršilac dužnosti direktora instituta je u radnom odnosu u institutu, sapunim radnim vremenom.

Ako upravni odbor u roku od šest meseci po ponovljenom javnomkonkursu ne imenuje direktora instituta, ministar imenuje vršioca dužnosti direktorainstituta, a Vlada može, na predlog ministra, razrešiti postojee i imenovati novelanove upravnog odbora instituta.

Novoimenovani upravni odbor dužan je da u roku od šest meseciraspiše novi javni konkurs i imenuje direktora instituta.

2. Nauno vee instituta

lan 58.

Nauno vee jeste struni organ instituta.

Nauno vee obrazuje se u naunom i istraživako-razvojnominstitutu.

Statutom instituta utvruje se broj, sastav i nain izbora lanovanaunog vea.

lanovi naunog vea su istraživai u naunom zvanju zaposleni uinstitutu.

Nauno vee mora imati najmanje sedam istraživaa u naunom ili unastavnom zvanju.

U postupku utvrivanja predloga za sticanje naunog zvanja, naunovee mora da ima najmanje sedam lanova, koji su u višem ili istom zvanju kojekandidat stie.

Ako institut nema potreban broj istraživaa, u postupku utvrivanjapredloga za sticanje naunih zvanja, u radu naunog vea mogu uestvovatiistraživai u zvanju višeg naunog saradnika i naunog savetnika, odnosno u



- 21 -

odgovarajuem nastavnom zvanju, koji nisu zaposleni u institutu, na osnovu odlukenaunog vea, u skladu sa statutom instituta.

lan 59.

Nauno vee:

1) predlaže program naunoistraživa

kog rada, uskla

en saStrategijom;

2) predlaže naune projekte i ocenjuje rezultate ostvarenih projekata;

3) analizira i usvaja izveštaje o realizaciji projekata;

4) analizira i ocenjuje nauni rad istraživaa;

5) utvruje predlog za sticanje naunog zvanja;

6) odluuje o sticanju istraživakog zvanja;

7) predlaže kandidata za direktora;

8) daje upravnom odboru obrazložen predlog za razrešenje direktorainstituta;

9) daje obrazložen predlog za imenovanje, odnosno razrešenje svojihpredstavnika u upravnom odboru instituta;

10) predlaže upravnom odboru nabavku naunoistraživake opreme;

11) obavlja druge poslove utvrene statutom instituta i ovim zakonom.

VII. CENTAR IZVRSNOSTI

lan 60.

Status centra izuzetnih vrednosti može stei institut, odnosno

visokoškolska ustanova ili njihov organizacioni deo, odnosno njihovi organizacionidelovi, ako su u vremenskom periodu od pet godina ostvarili vrhunske imeunarodno priznate naune i strune rezultate u odreenoj naunoj disciplini i naosnovu toga imaju razvijenu meunarodnu naunu, tehniku i tehnološku saradnju.

Aktom o osnivanju zajednikog centra izuzetnih vrednosti ureuju semeusobna prava i obaveze osnivaa centra.

Ako status centra izuzetnih vrednosti stekne organizacioni deo iliorganizacioni delovi instituta, odnosno visokoškolske ustanove, centar izuzetnihvrednosti nema svojstvo pravnog lica.

lan 61.

Akt o kriterijumima i merilima za dodeljivanje, potvrivanje ioduzimanje statusa centra izuzetnih vrednosti, naunoistraživaki rad i finansiranjecentra izuzetnih vrednosti donosi Nacionalni savet.

Akt o dodeli statusa centra izuzetnih vrednosti donosi Nacionalnisavet, na osnovu pozitivne odluke o akreditaciji koju donosi Odbor za akreditaciju.

Odbor za akreditaciju, svake etvrte godine, sprovodi postupakakreditacije centra izuzetnih vrednosti.



- 22 -

Na osnovu odluke o akreditaciji Odbora za akreditaciju, Nacionalnisavet donosi akt o potvrivanju ili oduzimanju statusa centra izuzetnih vrednosti.

VIII. VO ENJE EVIDENCIJE

lan 62.

Ministarstvo vodi evidenciju naunoistraživakih organizacija kojeispunjavaju uslove za obavljanje naunoistraživake delatnosti od opšteg interesa, uskladu sa ovim zakonom (u daljem tekstu: Registar naunoistraživakih organizacija)i evidenciju istraživaa ( u daljem tekstu: Registar istraživaa).

U Registar naunoistraživakih organizacija, u skladu sa ovimzakonom, upisuju se akreditovani instituti, visokoškolske ustanove, centri izuzetnihvrednosti, Srpska akademija nauka i umetnosti i instituti iji je ona osniva, i Maticasrpska.

Upis u Registar naunoistraživakih organizacija sprovodi se naosnovu akta o ispunjenosti uslova za obavljanje naunoistraživake delatnosti kojidonosi Ministarstvo.

U Registar istraživaa upisuju se lica koja imaju prebivalište, odnosnoboravište u Republici i koja su stekla zvanja istraživaa u skladu sa ovim zakonom,kao i lica koja su stekla zvanja, u skladu sa zakonom kojim se ureuje visokoobrazovanje.

Upis u Registar istraživaa sprovodi se na osnovu akta o izboru uzvanje istraživaa u skladu sa ovim zakonom, odnosno na osnovu akta o izboru uzvanje u skladu sa zakonom kojim se ureuje visoko obrazovanje.

Oblik, sadržaj i nain voenja registara iz stava 1. ovog lana, kao ipostupak upisa i brisanja iz tih registara propisuje ministar.

lan 63.

Ministarstvo može obrazovati baze podataka u okviru realizacijeprograma utvrenih u lanu 10. ovog zakona.

lan 64.

Naunoistraživaka organizacija koja je upisana u Registarnaunoistraživakih organizacija, kao i istraživai koji su upisani u Registaristraživaa, mogu uestvovati na konkursu za ostvarivanje programa od opšteginteresa utvrenih ovim zakonom.

lan 65.

Ako institut koji je upisan u Registar naunoistraživakih organizacijaprestane da ispunjava neki od uslova utvrenih u lanu 44. odnosno u lanu 46. ovogzakona, direktor instituta dužan je da o tome izvesti Ministarstvo, najkasnije u roku od 60 dana od dana kada je institut prestao da ispunjava uslov.

Ako direktor instituta ne postupi u skladu sa stavom 1. ovog lana,ministar može podneti upravnom odboru instituta zahtev za njegovo razrešenje.



- 23 -

Ako institut ne ispunjava uslove propisane u lanu 44. odnosno ulanu 46. ovog zakona, ministar odreuje rok, najduže od 120 dana, u kome instituttreba da ispuni propisane uslove.

Ako institut ne ispuni uslove u roku iz stava 3. ovog lana, Ministarstvodonosi akt o njegovom brisanju iz Registra naunoistraživakih organizacija i raskidaugovor, odnosno ugovore o finansiranju instituta.

Finasiranje odobrenog i zapoetog programa, odnosno projekta iji jerealizator institut koji je brisan iz Registra naunoistraživakih organizacija ministarmože da odobri pod uslovom da matini nauni odbor pozitivno oceni rezultaterealizacije tog programa, odnosno projekta, i pod uslovom da druganaunoistraživaka organizacija prihvati dalju realizaciju zapoetog programa,odnosno projekta.

Iz Registra naunoistraživakih organizacija briše senaunoistraživaka organizacija za koju Odbor za akreditaciju donese negativnuodluku o njenoj akreditaciji, a Ministarstvo raskida ugovor, odnosno ugovore ofinansiranju odobrenog programa, odnosno projekta sa tom naunoistraživakomorganizacijom.

lan 66.

Podaci iz Registra naunoistraživakih organizacija i Registraistraživaa dostupni su javnosti, osim podataka koji predstavljaju službenu tajnu ilinih podataka istraživaa koji se ne odnose na njihov nauni i struni rad.

Kod upotrebe linih podataka primenjuju se odredbe zakona kojim seureuje zaštita podataka o linosti, ako ovim zakonom nije drugaije odreeno.

IX. ISTRAŽIVAI

Definicija istraživaalan 67.

Poslove naunoistraživake delatnosti obavljaju lica koja ispunjavajuuslove propisane ovim zakonom (u daljem tekstu: istraživai), kao i nastavnici isaradnici visokoškolskih ustanova.

lan 68.

Istraživa, u smislu ovog zakona, jeste lice sa najmanje visokomstrunom spremom, odnosno sa najmanje završenim osnovnim akademskimstudijama, koje radi na naunoistraživakim i razvojnim poslovima i koje je izabrano u

zvanje, u skladu sa ovim zakonom.

Zvanja istraživaa i ekvivalencija zvanja

lan 69.

U zavisnosti od ostvarenih rezultata u naunoistraživakom radu,istraživa može stei, u skladu sa ovim zakonom, istraživako zvanje: istraživa-



- 24 -

pripravnik i istraživa-saradnik, i nauno zvanje: nauni saradnik, viši nauni saradniki nauni savetnik.

Zvanja istraživaa sa visokom strunom spremom koji nisu izabrani uzvanja iz stava 1. ovog lana, a rade na istraživako-razvojnim poslovima, imajuobjavljene naune i strune radove ili ostvarene rezultate u istraživako-razvojnomradu ili patentom zaštiene pronalaske, jesu: struni saradnik, viši struni saradnik istruni savetnik.

Nain sticanja zvanja iz stava 2. ovog lana ureuje se opštim aktomnaunoistraživake organizacije.

lan 70.

Zvanje istraživa-pripravnik stie lice koje je upisalo magistarske,odnosno diplomske akademske studije ili specijalistike akademske studije, bavi senaunoistraživakim radom, i koje je završilo osnovne, odnosno osnovne akademskestudije, sa ukupnom prosenom ocenom najmanje osam (8).

Istraživa-pripravnik je u obavezi da u roku od tri godine završi

upisane studije iz stava 1. ovog lana.

Zvanje istraživa-saradnik može stei lice koje je upisalo doktorske,odnosno doktorske akademske studije, koje je prethodne nivoe studiranja završilo saukupnom prosenom ocenom najmanje osam (8), bavi se naunoistraživakimradom i ima objavljene recenzirane naune radove.

Istraživa-saradnik je u obavezi da u roku od šest godina završidoktorske akademske studije i objavljuje naune radove.

Zvanje nauni saradnik može stei istraživa koji ima akademski,odnosno nauni naziv doktora nauka i objavljene i recenzirane naunoistraživakerezultate: 1) monografije; 2)poglavlja u knjigama, odnosno lanke u tematskim

zbornicima radova; 3) naune lanke u asopisima vodeeg nacionalnog ranga; 4)tehnika rešenja; 5) patente; 6) naune radove saopštene na naunim skupovima,objavljene u celini ili izvodima; 7) naune kritike i polemike, prikaze, prevode,odnosno leksikografaske odrednice, i koji ukupnim naunim radom pokazuje da jeosposobljen za samostalan naunoistraživaki rad.

Zvanje viši nauni saradnik može stei istraživa koji ima akademski,odnosno nauni naziv doktora nauka i objavljene i recenzirane naunoistraživakerezultate: 1) monografije meunarodnog i vodeeg nacionalnog ranga; 2)poglavlja u knjigama, odnosno lanke u tematskim zbornicima radova meunarodnogi vodeeg nacionalnog ranga; 3) naune lanke u asopisima meunarodnog ivodeeg nacionalnog ranga; 4) tehnika rešenja; 5) patente; 6) naune radovesaopštene na naunim skupovima meunarodnog i vodeeg nacionalnog ranga,

objavljene u celini ili izvodima; 7) naune kritike i polemike, prikaze, prevode,odnosno leksikografaske odrednice, i koji kvalitetom naunoistraživakog radadoprinosi razvoju odgovarajue naune oblasti.

Zvanje naunog savetnika može stei istraživa koji ima akademski,odnosno nauni naziv doktora nauka i objavljene i recenzirane naunoistraživakerezultate: 1) monografije meunarodnog i vodeeg meunarodnog ranga; 2)poglavlja u knjigama, odnosno lanke u tematskim zbornicima radova meunarodnogi vodeeg meunarodnog ranga; 3) naune lanke u asopisima meunarodnog ivodeeg meunarodnog ranga; 4) tehnika rešenja; 5) patente; 6) naune radove



- 25 -

saopštene na naunim skupovima meunarodnog i vodeeg nacionalnog ranga,objavljene u celini ili izvodima; 7) naune kritike i polemike, prikaze, prevode,odnosno leksikografaske odrednice, koji je rukovodio projektima, i koji je kvalitetomnaunoistraživakog rada ostvario znaajan uticaj na razvoj odgovarajue nauneoblasti.

Izbor u nauna i istraživaka zvanja, kao i reizbor u zvanje vrši se uskladu sa ovim zakonom i aktom o postupku, nainu vrednovanja i kvantitativnom

iskazivanju naunoistraživakih rezultata koji donosi Nacionalni savet na predlogmatinih naunih odbora.

Aktom iz stava 8. ovog lana za svaku naunu oblast detaljno seutvruju vrsta, minimum, kvantitativno izraženih rezultata i kriterijumi za ocenukvaliteta naunoistraživakog rada, koji su potrebni za sticanje zvanja, odnosnoreizbor u zvanje.

lan 71.

U obavljanju poslova naunoistraživake delatnosti, zvanja utvrenazakonom kojim se ureuje oblast visokog obrazovanja odgovaraju zvanjima

utvrenim ovim zakonom, i to: zvanje saradnik u nastavi - zvanju istraživa-pripravnik; zvanje asistent - zvanju istraživa-saradnik; zvanje docent - zvanju naunisaradnik; zvanje vanredni profesor -zvanju viši nauni saradnik i zvanje redovniprofesor - zvanju nauni savetnik.

Postupak izbora u nauna, odnosno istraživaka zvanja

lan 72.

Svako lice koje ispunjava uslove propisane ovim zakonom može uodgovarajuoj naunoistraživakoj organizaciji da pokrene postupak za izbor unauno, odnosno u istraživako zvanje.

Postupak za izbor u nauno, odnosno istraživako zvanje možepokrenuti i nauno vee u naunoistraživakoj organizaciji u kojoj je kandidat za izboru zvanje zaposlen.

Postupak izbora u nauno, odnosno istraživako zvanje pokree se uroku od 30 dana od dana podnošenja zahteva za izbor u naunoistraživako zvanje.

Zahtev za izbor u nauno, odnosno istraživako zvanje može podneti ilice koje u momentu podnošenja zahteva nije zaposleno u naunoistraživakojorganizaciji.

Zahtev za izbor u nauno, odnosno istraživako zvanje podnosi senaunom veu naunoistraživake organizacije.

Postupak izbora u nauna zvanja

lan 73.

Radi sprovoenja postupka za sticanje naunog zvanja, nauno vee,prilikom pokretanja postupka za izbor u zvanje, obrazuje komisiju od najmanje trilana koji imaju nauno zvanje u naunoj oblasti u kojoj kandidat stie zvanje.



- 26 -

lanovi komisije ne mogu biti u nižem zvanju od zvanja u koje se birakandidat.

lan 74.

Nauno vee naunoistraživake organizacije koje utvruje predlog zaizbor u nauno zvanje dužno je da utvrdi predlog o sticanju naunog zvanja u roku 90

dana od dana kada je na sednici naunog ve

a pokrenut postupak za izbor u nau

nozvanje.

lan 75.

Komisija je dužna da u roku od 30 dana od dana kada je obrazovanapodnese naunom veu izveštaj.

lan 76.

Izveštaj komisije sadrži: biografske podatke, pregled strunog inaunog rada, ocenu strunog i naunog rada kandidata za prethodni izborni period,

ocenu o tome da li su ispunjeni uslovi za sticanje naunog zvanja, kao i predlognaunom veu za odluivanje.

Izveštaj komisije uinie se dostupnim javnosti na nain utvrenopštim aktom naunoistraživake organizacije, najmanje 30 dana pre donošenjaodluke naunog vea.

lan 77.

Pravo da odluuju o sticanju naunog zvanja imaju istraživai koji su uistom ili višem naunom zvanju u odnosu na zvanje u koje se bira kandidat.

Odluku o predlogu za izbor u nauno zvanje donosi nauno vee

veinom od ukupnog broja lanova naunog vea koji imaju pravo da odluuju oizboru u nauno zvanje.

Broj lanova naunog vea koji odluuju o predlogu za izbor u naunozvanje ne može biti manji od sedam lanova naunog vea.

lan 78.

Odluku o predlogu za izbor u nauno zvanje, sa odgovarajuomdokumentacijom, nauno vee dostavlja odgovarajuem matinom naunom odboru iKomisiji.

Matini nau

ni odbor je dužan da dostavi Komisiji mišljenje o izboru uzvanje kandidata u roku od 30 dana od dana prijema predloga odluke sa

dokumentacijom, a Komisija je dužna da donese odluku u roku od 60 dana od danaprijema predloga odluke sa dokumentacijom.

lan 79.

Ako je kandidat nezadovoljan odlukom Komisije, u roku od 15 dana podobijanju odluke može da podnese žalbu Nacionalnom savetu.



- 27 -

Nacionalni savet je dužan da u roku od 90 dana od dana prijema žalbedonese konanu odluku o sticanju naunog zvanja.

Postupak izbora u istraživaka zvanja

lan 80.

Radi sprovoenja postupka za sticanje zvanja istraživa

-saradnik,nauno vee, prilikom pokretanja postupka za izbor u zvanje, obrazuje komisiju od

najmanje tri lana koji imaju nauno zvanje u naunoj oblasti u kojoj kandidat stiezvanje.

Komisija je dužna da u roku od 30 dana od dana kada je obrazovanapodnese naunom veu izveštaj.

lan 81.

Izveštaj komisije sadrži: biografske podatke, pregled strunog inaunog rada, ocenu strunog i naunog rada kandidata za prethodni izborni period,ocenu o tome da li su ispunjeni uslovi za sticanje zvanja, kao i predlog odluke

naunom veu za odluivanje.

Izveštaj komisije uinie se dostupnim javnosti na nain utvrenopštim aktom naunoistraživake organizacije, najmanje 30 dana pre donošenjaodluke naunog vea.

lan 82.

Odluku o izboru u zvanje istraživa-saradnik donosi nauno veeveinom od ukupnog broja lanova naunog vea.

lan 83.

Nauno vee dužno je da donese odluku o sticanju zvanja istraživa-saradnik u roku od 90 dana od dana kada je na sednici naunog vea pokrenutpostupak za izbor u to zvanje.

Ukoliko nauno vee ne donese odluku o sticanju zvanja istraživa-saradnik u roku iz stava 1. ovog lana, lice koje se bira u zvanje može u roku od 15dana da podnese prigovor nadležnom matinom naunom odboru.

Nadležni matini nauni odbor je dužan da u roku od 30 dana odprijema prigovora prihvati, ili odbije prigovor.

Ako nadležni matini nauni odbor prihvati prigovor, obrazuje komisiju

koja ponavlja postupak izbora u zvanje.

Nadležni matini nauni odbor donosi konanu odluku o sticanjuzvanja istraživa-saradnik iz stava 2. ovog lana, najkasnije 90 dana od dana prijemaprigovora.



- 28 -

lan 84.

Svake godine, nauno vee naunoistraživake organizacije ocenjujerad istraživaa-pripravnika i istraživaa-saradnika, na osnovu izveštaja mentora ouspešnosti istraživaa na studijama i u naunom radu.

lan 85.

Izborom u nauno, odnosno istraživako zvanje, istraživa stie pravoupisa u Registar istraživaa.

Trajanje zvanja i postupak reizbora

lan 86.

Zvanje naunog saradnika i višeg naunog saradnika stie se zaperiod od pet godina, sa mogunošu reizbora, a zvanje naunog savetnika je trajno.

Zvanje istraživa-pripravnik stie se za period od tri godine, bez pravareizbora.

Zvanje istraživa-saradnik stie se za period od tri godine, samogunošu još jednog reizbora.

Steena nauna, odnosno istraživaka zvanja prestaju da važeizborom u više zvanje ili oduzimanjem zvanja.

lan 87.

Istraživa sa naunim, odnosno istraživakim zvanjem, ilinaunoistraživaka organizacija u kojoj je istraživa zaposlen, pokreu postupak zasticanje višeg zvanja, odnosno reizbora, šest meseci pre isteka roka iz lana 86. st.

1- 3. ovog zakona.

Postupak za sticanje višeg zvanja može se pokrenuti i ranije, naobrazložen zahtev naunoistraživake organizacije ili istraživaa.

lan 88.

Nauno, odnosno istraživako zvanje može se oduzeti:

1) ako se saznaju nove injenice, odnosno pojave dokazi iz kojihproizlazi da u trenutku izbora u zvanje kandidat nije ispunjavao uslove propisaneovim zakonom;

2) ako se utvrdi da nauni radovi na osnovu kojih je kandidat izabranu zvanje predstavljaju plagijat.

Postupak oduzimanja naunog zvanja sprovodi Komisija, a postupakoduzimanja istraživakog zvanja sprovodi nadležni matini nauni odbor.

Postupak oduzimanja zvanja može pokrenuti zainteresovano pravno ilifiziko lice.



- 29 -

Ueše istraživaa u nastavi

lan 89.

Istraživa u naunom zvanju koji je zaposlen u institutu možeuestvovati u izvoenju nastave, ispitivati studente na ispitima, biti lan komisije zapripremu izveštaja za izbor nastavnika, mentor, kao i lan komisije za ocenu iodbranu magistarske teze, odnosno završnog rada i doktorske disertacije, u skladu

sa zakonom kojim se ureuje visoko obrazovanje.

Nagrade i priznanja za nauna dostignua i životno deloistraživaa

lan 90.

Nacionalni savet može dodeliti nagrade i priznanja za vrhunskanauna dostignua i rezultate u naunoistraživakom radu, i za životno deloistraživaa.

Istraživau iz stava 1. ovog lana Nacionalni savet može dodeliti

zvanje zaslužnog naunika.

Kriterijumi, visina i vrsta nagrada i priznanja iz stava 1. ovog lana,kao i postupak dodele zvanja zaslužnog naunika, bliže su ureuju aktom koji donosiNacionalni savet.

X. PRAVA I OBAVEZE ZAPOSLENIH U INSTITUTU

Zaposleni u institutu

lan 91.

Zaposleni u institutu, u smislu ovog zakona, jesu: istraživai ipomono osoblje.

Pomono osoblje instituta ine lica koja obavljaju strune,administrativne i tehnike poslove.

U pogledu prava, obaveza i odgovornosti zaposlenih u institutuprimenjuje se zakon kojim se ureuje rad, ako ovim zakonom nije drukije ureeno.

Zasnivanje radnog odnosa

lan 92.

Institut raspisuje konkurs za zasnivanje radnog odnosa istraživaaizabranog u nauno, odnosno istraživako zvanje, kao i za zasnivanje radnog odnosapomonog osoblja, u skladu sa opštim aktom instituta.

Lice izabrano u zvanje naunog savetnika zasniva radni odnos naneodreeno vreme.

Lice izabrano u zvanje naunog saradnika i višeg naunog saradnikazasniva radni odnos na period od pet godina.



- 30 -

Lice izabrano u zvanje istraživaa-pripravnika zasniva radni odnos naperiod od tri godine.

Lice izabrano u zvanje istraživaa-saradnika zasniva radni odnos naperiod od tri godine, sa mogunošu produženja radnog odnosa za još tri godine.

Lice koje je steklo zvanje iz lana 69. stav 2. ovog zakona zasnivaradni odnos na period od pet godina.

Unutrašnja organizacija, vrsta i broj radnih mesta na kojima serasporeuju zaposleni u institutu, kao i nain i postupak zasnivanja radnog odnosa,ureuju se opštim aktom instituta, koji donosi upravni odbor.

Prestanak radnog odnosa istraživaa

lan 93.

Istraživau prestaje radni odnos po sili zakona kada navrši 65 godinaživota i 15 godina staža osiguranja.

Istraživau iz stava 1. ovog

lana koji je izabran u zvanje nau

nogsavetnika, odnosno redovnog profesora, na zahtev naunog vea, može biti

produžen radni odnos u institutu do navršenih 67 godina života, pod uslovima i nanain propisan statutom instituta.

Istraživau iz stava 2. ovog lana može biti produžen radni odnos uinstitutu i preko 67 godina života, na predlog nadležnog matinog naunog odbora,pod uslovom da mu je dodeljeno zvanje zaslužni naunik.

Istraživa u naunom zvanju kome je prestao radni odnos zbogodlaska u penziju zadržava zvanje koje je imao u trenutku penzionisanja.

Mirovanje radnog odnosa i plaeno odsustvo istraživaa

lan 94.

U vreme porodiljskog odsustva, bolovanja dužeg od tri meseca,služenja vojnog roka, obavljanja javne funkcije, strunog usavršavanja, kao i udrugim sluajevima kada istraživa iz opravdanih razloga nije u mogunosti da sebavi naunoistraživakim radom, rokovi za izbor u više zvanje i radni odnos miruju inee se uraunavati u rok za izbor, odnosno reizbor.

lan 95.

Istraživau u naunom zvanju i istraživau-saradniku, posle

provedenih pet, odnosno tri godine rada u institutu, može se odobriti plaenoodsustvo u trajanju do jedne godine radi strunog i naunog usavršavanja u

inostranstvu ili pisanja monografije, u skladu sa statutom instituta.



- 31 -

XI. FINANSIRANJE NAUNOISTRAŽIVAKE DELATNOSTI

Izvori finansiranja

lan 96.

Sredstva za finansiranje naunoistraživake delatnosti obezbeuju se

iz:

1) sredstava osnivaa;

2) budžeta Republike;

3) budžeta autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave;

4) sredstava privrednih društava, udruženja i drugih organizacija;

5) sopstvenih prihoda naunoistraživakih organizacija;

6) sredstava domaih fondova i zadužbina, i poklona pravnih i fizikihlica;

7) sredstava stranih fondacija, pravnih i fizikih lica, i donacija;

8) drugih izvora, pod uslovom da se ne ugrožava autonomija idostojanstvo naunoistraživakog rada.

Sredstva iz stava 1. ovog lana iskazuju se i evidentiraju u skladu sa jedinstvenom budžetskom klasifikacijom.

Finansiranje programa od opšteg interesa za Republiku

lan 97.

Sredstva za finasiranje programa od opšteg interesa za Republiku,utvrenih u lanu 10. ovog zakona, obezbeuju se u budžetu Republike.

U sufinansiranju programa utvrenih u lanu 10. ovog zakona moguuestvovati autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i druga pravna ifizika lica.

Projektno finansiranje

lan 98.

Program osnovnih istraživanja, Program istraživanja u oblastitehnološkog razvoja i Program transfera znanja i tehnologija i podsticanja primenerezultata naunoistraživakog rada finansiraju se putem projektnog finansiranja.

Projektno finansiranje je finansiranje izvršilaca istraživanja i primenjujese za sve vrste istraživanja.

Projektno finansiranje obuhvata finansiranje naunoistraživakog radaistraživaa i finansiranje direktnih materijalnih troškova istraživanja.

Radi realizacije istraživakih i razvojnih projekata, iz budžetaRepublike daju se nepovratna sredstva naunoistraživakim organizacijama, osimako posebnim ugovorom, kojim se ureuju meusobna prava i obaveze izvršilacaprojekata i Ministarstva, nije drukije odreeno.



- 32 -

Finansiranje programa iz stava 1. ovog lana vrši se u skladu saaktom iz lana 14. stav 1. taka 5) ovog zakona.

Za svaki novi ciklus istraživanja u oblasti osnovnih nauka i utehnološkom razvoju Ministarstvo raspisuje konkurs, najmanje devet meseci preisteka roka za realizaciju tekueg ciklusa istraživanja u ovim oblastima.

Realizacija i finansiranje programa iz stava 1. ovog lana poinje, po

pravilu, poetkom kalendarske godine.

Finansiranje materijalnih troškova rada instituta iji je osniva Republika

lan 99.

Iz budžeta Republike pored projektnog finansiranja, institutima iji jeosniva Republika, obezbeuju se sredstva i za finansiranje:

1) materijalnih troškova, tekueg i investicionog održavanja;

2) održavanja naunoistraživake infrastrukture;

3) plata pomonog osoblja.

Normative i standarde za finansiranje namena iz stava 1. ovog lanautvruje ministar.

Broj pomonog osoblja ije se plate finansiraju iz budžeta Republikene može biti vei od jedne petine istraživaa zaposlenih u institutu sa punim radnimvremenom.

Institut iji je osniva Republika dostavlja Ministarstvu, tokom tekuegodine, predraun troškova za narednu godinu za finansiranje namena iz stava 1.ovog lana.

Namene iz stava 1. ovog lana finansiraju se na osnovu predraunainstituta, a u skladu sa normativima i standardima iz stava 2. ovog lana.

lan 100.

Na poetku svake kalendarske godine, Ministarstvo i institut iji jeosniva Republika zakljuuju ugovor o finansiranju namena iz lana 99. stav 1. ovogzakona.

Ugovorom iz stava 1. ovog lana utvruje se visina sredstava zanamene iz lana 99. stav 1. ovog zakona, dinamika i nain isplate, a u zavisnosti odraspoloživih sredstava u budžetu Republike.

Finansiranje institucija od nacionalnog znaaja

lan 101.

Sredstva za rad i realizaciju Programa naunoistraživakog radaSrpske akademije nauka i umetnosti, Programa naunoistraživakog rada Maticesrpske, kao i instituta iji je osniva Srpska akademija nauka i umetnosti, obezbeujuse u budžetu Republike.



- 33 -

Organizacije iz stava 1. ovog lana mogu uestvovati u ostvarivanju idrugih programa od opšteg interesa utvrenih ovim zakonom.

Finansiranje centara izuzetnih vrednosti

lan 102.

Finansiranje naunoistraživa

kog rada centara izuzetnih vrednosti vršise u skladu sa aktom iz lana 14. stav 1. taka 11) ovog zakona.

Centar izuzetnih vrednosti realizuje projekte u okviru programautvrenog u lanu 10. taka 5) ovog zakona, u skladu sa ugovorom koji zakljui saMinistarstvom.

Ugovorom iz stava 2. ovog lana ureuju se meusobna prava iobaveze izmeu Ministarstva i centra izuzetnih vrednosti, odnosno njegovogosnivaa.

Finansiranje posebnih programa i projekata

lan 103.

Sredstvima iz budžeta Republike finansiraju se i posebni programi iprojekti interdisciplinarnog karaktera koji objedinjuju ciljno usmerena osnovnaistraživanja, tehnološki razvoj i razvoj naunoistraživake infrastrukture, a realizuju ihistraživai iz razliitih naunoistraživakih organizacija, kao i posebni programi iprojekti koji su od strateškog znaaja za prouavanje i razvoj nacionalne kulture iunapreenje opšteg civilizacijskog nivoa društva.

Radi realizacije prioritetnih zadataka i ciljeva utvrenih Strategijom,programe i projekte iz stava 1. ovog lana utvruje ministar, na predlog Nacionalnogsaveta.

Postupak, uslovi i nain realizacije programa od opšteg interesaza Republiku

lan 104.

Za finansijska sredstva iz budžeta Republike namenjena realizacijiprograma od opšteg interesa utvrenih u lanu 10. ovog zakona, kao i posebnihprograma i projekata, konkurišu, pod jednakim uslovima, naunoistraživakeorganizacije koje su upisane u Registar naunoistraživakih organizacija, iistraživako-razvojni centri i inovacioni centri koji su upisani u Registar inovacionedelatnosti, u skladu sa zakonom kojim se ureuje inovaciona delatnost.

Za finansijska sredstva iz budžeta Republike namenjena realizacijiprograma od opšteg interesa utvrenih u lanu 10. taka 10) ovog zakona mogukonkurisati lica koja su završila osnovne studije i nastavljaju usavršavanje namagistarskim, diplomskim akademskim, specijalistikim akademskim studijama ilidoktorskim studijama, kao i uenici završnih razreda srednje škole koji su osvojili jedno od prva tri mesta na meunarodnim olimpijadama znanja.

Za finansijska sredstva iz budžeta Republike namenjena realizacijiprograma od opšteg interesa utvrenih u lanu 10. taka 12) ovog zakona mogukonkurisati izdavake organizacije u saradnji sa naunoistraživakim organizacijama



- 34 -

koje su upisane u Registar naunoistraživakih organizacija i nauno-strunadruštva, a za program utvren u taki 13) mogu konkurisati nauna i nauno-strunadruštva.

lan 105.

Finansiranje, odnosno ueše u sufinansiranju programa od opšteg

interesa, utvrenih u

lanu 10. ovog zakona i posebnih programa i projekata, vrši seu skladu sa posebnim aktom za svaki program pojedinano.

Akt iz stava 1. ovog lana donosi ministar, na predlog Nacionalnogsaveta.

lan 106.

Za ostvarivanje programa od opšteg interesa utvrenih u lanu 10.ovog zakona, kao i za ostvarivanje posebnih programa i projekata, Ministarstvoraspisuje konkurs.

Konkursom se utvruju: rok za podnošenje prijave, uslovi i vreme za

ostvarivanje programa, odnosno projekta, kao i druga pitanja od znaaja zasprovoenje konkursa.

Pravo da se prijave na konkurs imaju organizacije i lica iz lana 104.ovog zakona.

lan 107.

Organizacija iz lana 104. st. 1. i 3. ovog zakona, kojoj je odobrenoostvarivanje programa, odnosno projekta, zakljuuje sa Ministarstvom ugovor onjihovom ostvarivanju, kojim se ureuju meusobna prava i obaveze.

Sa licem izlana 104. stav 2. ovog zakona, Ministarstvo zaklju

ujeugovor o meusobnim pravima i obavezama.

Ministarstvo vrši nadzor nad namenskim korišenjem sredstava iraskida ugovor ako utvrdi nenamensko korišenje budžetskih sredstava.

lan 108.

Organizacija iz lana 104. stav 1. ovog zakona, kojoj je odobrenoostvarivanje programa, odnosno projekta, dužna je da na zahtev Ministarstvapodnose izveštaj o ostvarivanju programa, odnosno projekta najmanje jednomgodišnje.

Ako organizacija iz lana 104. stav 1. ovog zakona, na zahtevMinistarstva ne podnese izveštaj o ostvarivanju programa, odnosno projekta,Ministarstvo raskida ugovor o f inansiranju tog programa, odnosno projekta.



- 35 -

Sufinansiranje programa i projekata od regionalnog znaaja zarazvoj naunoistraživake delatnosti

lan 109.

Sredstvima iz budžeta Republike mogu se sufinansirati programi iprojekti od regionalnog znaaja za razvoj naunoistraživake delatnosti, i to:

1) projekti izgradnje naunoistraživake infrastrukture;

2) istraživako-razvojni projekti regionalnog znaaja (projekti vezaniza meuregionalnu saradnju, projekti u vezi sa zaštitom eko-sistema i inovacioniprojekti koje realizuju mala i srednja preduzea);

3) programi razvoja naunoistraživakih kadrova.

Programe i projekte iz stava 1. ovog lana Ministarstvu predlaženadležni organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave iobezbeuje sredstva za njihovo finansiranje.

Sredstvima iz budžeta Republike, Ministarstvo može da uestvuje usufinansiranju programa i projekata iz stava 1. ovog lana, u skladu sa ocenom

elaborata o opravdanosti i posebnim aktom koji donosi Nacionalni savet.

Ministarstvo na poetku svake kalendarske godine raspisuje javnikonkurs za programe i projekte iz stava 1. ovog lana i uestvuje u njihovomsufinasiranju na osnovu raspoloživih sredstava u budžetu Republike i prioriteta koje,u skladu sa Strategijom, utvruje Nacionalni savet.

Aktom iz stava 3. ovog lana utvruje se nain sufinansiranja, visinasredstava i druga pitanja od znaaja za sufinansiranje programa i projekata odregionalnog znaaja za razvoj naunoistraživake delatnosti.

Meusobna prava i obaveze izmeu realizatora programa i projekataiz stava 1. ovog lana, nadležnog organa autonomne pokrajine, odnosno jedinice

lokalne samouprave i Ministarstva ureuju se ugovorom.

Poreski podsticaji

lan 110.

Republika poreskom politikom i drugim merama podstie domaa istrana pravna i fizika lica da ulažu sredstva za ostvarivanje programa i projekatautvrenih ovim zakonom.

XII. NADZOR

lan 111.

Nadzor nad sprovoenjem odredaba ovog zakona vrši Ministarstvo.

Inspekcijskim nadzorom Ministarstvo ostvaruje neposredan uvid uposlovanje i postupanje pravnih i fizikih lica u pogledu pridržavanja odredaba ovogzakona i propisa donetih na osnovu njega, i izrie mere na koje je ovlašeno.

Inspekcijski nadzor Ministarstvo vrši preko inspektora.



- 36 -

XIII. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

lan 112.

Instituti koji su obavljali naunoistraživaku delatnost od opšteginteresa, odnosno koji su upisani u Registar naunoistraživakih organizacija, uskladu sa Zakonom o naunoistraživakoj delatnosti (''Službeni glasnik RS'', broj

52/93 - u daljem tekstu: registrovani instituti) dužni su da usklade svoju organizaciju idonesu opšte akte u skladu sa ovim zakonom, u roku od godinu dana od danastupanja na snagu ovog zakona.

Registrovani instituti su dužni da u roku od šest meseci od danastupanja na snagu ovog zakona podnesu zahtev Ministarstvu, sa odgovarajuomdokumentacijom radi utvrivanja ispunjenosti uslova za obavljanjenaunoistraživake delatnosti od opšteg interesa, kao i zahtev za akreditaciju, uskladu sa ovim zakonom.

Do okonanja postupka iz stava 2. ovog lana, postojei institutinastavljaju sa radom i obavljanjem naunoistraživake delatnosti od opšteg interesa,u skladu sa Zakonom o naunoistraživakoj delatnosti ( ''Službeni glasnik RS'', broj

52/93).

lan 113.

Podzakonski akti propisani ovim zakonom donee se u roku od godinudana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Vlada e doneti Strategiju naunog i tehnološkog razvoja u roku odgodinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Do stupanja na snagu Strategije primenjivae se Politika naunog itehnološkog razvoja Republike Srbije (''Službeni glasnik RS'', broj 17/94).

Programe od opšteg intresa, utvrene u lanu 10. ovog zakona,ministar e utvrditi u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu Strategije.

lan 114.

Vlada e imenovati lanove Nacionalnog saveta u roku od 90 dana oddana stupanja na snagu ovog zakona.

Ministar e imenovati lanove Odbora za akreditaciju, kao i lanovematinih naunih odbora u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovogzakona.

Nacionalni savet e imenovati lanove Komisije za sticanje naunihzvanja u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Do imenovanja lanova Komisije iz stava 3. ovog lana, poslove u vezisticanja naunih zvanja obavljae Komisija obrazovana u skladu sa Zakonom onaunoistraživakoj delatnosti (''Službeni glasnik RS'', broj 52/93).



- 37 -

lan 115.

Vlada e imenovati lanove upravnih odbora instituta iji je osniva Republika, u skladu sa ovim zakonom, u roku od devet meseci od dana stupanja nasnagu ovog zakona.

Upravni odbor iz stava 1. ovog lana raspisae konkurs za izbordirektora instituta iji je osniva Republika i imenovati direktora, u skladu sa ovim

zakonom, u roku od tri meseca od dana svog imenovanja.

lan 116.

Postupci koji su zapoeti za sticanje naunog, odnosno istraživakogzvanja, prema propisima koji su važili do stupanja na snagu ovog zakona, okonaese po tim propisima, u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Postupci za sticanje naunog, odnosno istraživakog zvanja koji buduzapoeti u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona okonae se uskladu sa propisima i u roku iz stava 1. ovog lana.

Lica koja su stekla naunoistraživa

ka zvanja po Zakonu onaunoistraživakoj delatnosti (''Službeni glasnik RS'', broj 52/93) zadržavaju to

zvanje za period na koji su izabrana.

Istraživa-pripravnik i istraživa-saradnik kojima je od prvog izbora uzvanje proteklo deset i više godina, a ne budu izabrani u nauno zvanje u roku odšest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, mogu stei zvanja u skladu salanom 69. st. 2. i 3. ovog zakona.

lan 117.

Finansiranje programa od opšteg interesa iz lana 10. ovog zakona, uskladu sa odredbama ovog zakona, poee u roku od godinu dana od dana stupanja

na snagu ovog zakona.

Do isteka roka iz stava 1. ovog lana, finansiranje postojeihprograma vršie se, u skladu sa propisima koji su važili do dana stupanja na snaguovog zakona.

lan 118.

Danom stupanja na snagu ovog zakona, prestaje da važi Zakon o naunoistraživakoj delatnosti (''Službeni glasnik RS'', broj 52/93).

Do donošenja odgovarajuih propisa na osnovu ovog zakona,

primenjivae se podzakonski akti doneti na osnovu zakona iz stava 1. ovog

lana akonisu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona.

lan 119.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u''Službenom glasniku Republike Srbije''.

Documents

Zakon o Naucnoistrazivackoj Djelatnosti Srbija