ZAJEDNO ZA BOLJI ŽIVOTU martu 2013. godine Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji, u saradnji sa Komesarijatom za izbeglice i migracije Republike Srbije i Kancelarijom za Kosovo i Metohiju Vlade Republike Srbije, pokrenula je projekat bespovratne pomoći izbeglicama, interno raseljenim licima i povratnicima po osnovu Sporazuma o readmisiji u iznosu od 14,2 miliona evra (IPA2012). Ovaj projekat dobio je ime „Za bolji život” i samo je jedan od mnogobrojnih koji se finansiraju iz sredstava EU, a koji za cilj imaju obezbeđivanje uspešne integracije i adekvatnih uslova za život prisilnim migranatima koji su odlučili da ostanu u Srbiji, kao i obezbeđivanje održivog povratka onima koji žele da se vrate na Kosovo. Iako nije osmišljen da bude početak niti kraj inicijativa putem kojih se obezbeđuju dugoročna rešenja za prisilne migrante, ovaj projekat ipak predstavlja kraj u jednom smislu: obezbeđuje zatvaranje kolektivnih centara kao mesta stanovanja izbeglica i raseljenih lica.

Širom Srbije, tokom protekle tri godine, potpisivani su ugovori sa opštinama o saradnji na izgradnji stambenih objekata, obezbeđeni su nameštaj i kućni uređaji, otvarana su gradilišta i uručivani ključevi stanova i montažnih kuća izbeglicama i interno raseljenim porodicama koje su godinama, pa i decenijama, živele u kolektivnim centrima u Beloj Palanci, Beogradu, Bujanovcu, Kladovu, Kragujevcu, Pančevu, Rači, Šapcu i Vranju. Porodicama koje su odlučile da se vrate na Kosovo obezbeđen je održiv povratak i pružena je pomoć u rešavanju administrativnih pitanja putem informativnih sastanaka održanih u mestu provratka, a mnoge porodice podržane su u formiranju zajednice tako što su dobile opremu za pokretanje sopstvenog biznisa u oblasti poljoprivredne proizvodnje i drugih delatnosti. Opštine Arilje, Batočina, Bojnik, Kula, Ruma, Sombor, Topola, Vranje i Vrbas obezbedile su uslove za adekvatnu integraciju prislinih migranata i poboljšale njihov život tako što su pomogle porodicama u nabavci građevinskog materijala i opreme, ekonomskom osnaživanju, dopremanju i instalaciji montažnih kuća.

Ovaj katalog ima za cilj da vam predstavi neke od porodica čiji se život, uz pomoć ovog projekta, promenio na bolje.

Više o samom projektu Podrška Evropske unije poboljšanju života prisilnih migranata možete pročitati u okviru zvanične internet prezentacije www.zaboljizivot.rs

* Ovo označavanje ne dovodi u pitanje stavove o statusu i u skladu je sa Rezolucijom SB UN 1244/1999 i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova.

STAMBENA REŠENJA ZA BOLJI ŽIVOT

Šardan (36) je rođen u Gnjilanu na Kosovu. Tu je i živeo do 1999. kada je u potrazi za sigurnošću i boljim životom prebegao u Bujanovac, nakon čega se više nikad nije vratio u svoj rodni kraj. U trenutku dolaska u Bujanovac Šardan je imao samo dvadeset godina i usled loše materijalne situacije dobio je skroman smeštaj u Kolektivnom centru “Salvatore”. Kaže da su godine po dolasku bile teške i neizvesne, a uslovi za život daleko od adekvatnih.

Svoj poziv video je u humanitarnom radu pa je u Bujanovcu počeo da volontira u lokalnom Crvenom krstu želeći da pomogne najugroženijima. Tu se i upoznao sa svojom budućom suprugom

Vrsta pomoći: montažna kuća

Projekat sproveo: Hausing Centar u partnerstvu sa organizacijom IDC

Korisnik: Avdulji ŠardanOpština: Bujanovac

Turkijanom (36) sa kojom je dobio sina Muarema (13) a potom i ćerkice Manujelu (11) i Melisu (10). Porodica Avdulji je postala petočlana, međutim i dalje su živeli u sobici kolektivnog centra nadajući se da će pronaći rešenje za svoju situaciju. I Šardan i Turkijana su nastavili da rade u Crvenom krstu i da pomažu lokalnoj socijalno ugroženoj populaciji i migrantima. Godine su prolazile i uspeli su da odvoje novac za kupovinu male parcele u Bujanovcu. Kada su čuli za mogućnost da mogu da apliciraju za bespovratnu pomoć za dodelu montažne kuće, bili su presrećni - nakon 16 godina provedenih u kolektivnom centru dobili su priliku da započnu novo životno poglavlje. Podneli su aplikaciju za dodelu montažne kuće i nakon što je utvrđeno da ispunjavaju

uslove predviđene projektom Hausing centar i IDC pružili su im podršku u izradi arhitektonskog projekta, dobijanju građevinske dozvole kao i privezivanju objekta na infrastrukturu.

Porodica Avdulji se u decembru 2015. godine uselila u svoju novu kuću površine 60 m2 u naselju Rakovac u Bujanovcu, koja je kao i za druge korisnike bespovratne EU pomoći, opremljena osnovnim nameštajem i belom tehnikom. U odnosu na sobu u kolektivnom centru u kome su živeli toliko dugo godina, nova kuća omogućiće bezbedniji, komforniji i jednostavniji svakodnevni život, posebno za troje dece koja će imati bolje uslove za dalje školovanje i odrastanje.

3

Vrsta pomoći: socijalno stanovanje u zaštićenim uslovima

Projekat sproveo: Hausing Centar u partnerstvu sa organizacijom IDC

Fikreta Kučević je rođena u Sjenici 1951. godine, rano je izgubila majku i već sa 13 godina odselila se iz roditeljske kuće, a sa 17 udala. Nakon 12 godina braka Fikreta se razvela od supruga i nastavila život kao samohrana majka. Početkom 90-ih, Fikreta sa sinom a u potrazi za boljim životom, odlazi u Nemačku kod polubrata. Narednih 20 godina je provela u Nemačkoj, kao tražilac azila.

U skladu sa Sporazumom o readmisiji koji je Srbija potpisala sa Nemačkom, Fikreta je 2011. godine vraćena u Srbiju. Pošto nije imala kome da se vrati, niti je imala imovinu, smeštena je u Kolektivni centar „Varna”, u Šapcu. Četiri naredne godine Fikreta je živela u maloj sobi maštajući o svega nekoliko kvadrata koje bi mogla da zove svojim. Teško je podnela i rastanak od sina i porodice koja je ostala u Nemačkoj, a najgore joj je bilo što nisu mogli ni da je posećuju češće – jer nisu imali gde da borave. A onda se - uz podršku Hausing Centra i IDC - prijavila na oglas za korišćenje stana u okviru projekta Socijalnog stanovanja u

Korisnik: Fikreta KučevićGrad: Šabac

5

zaštićenim uslovima, u novoj stambenoj zgradi čiju je izgradnju finansirala EU. S obzirom na njeno pogoršano zdravstveno stanje i poodmakle godine ispunila je uslove predviđene projektom i ostvarila pravo na korišćenje jednosobnog stana od 30 m2. Danas ona ima 65 godina i raduje se novom stanu:

„Kad se preselim, možda ću se ponovo roditi, i deca će mi doći, bili su mi, ali nemaju gde… sad će imati.“

Fikreta optimistično počinje novu životnu fazu u stanu u novoj stambenoj zgradi izgrađenoj na kvalitetnoj, centralnoj gradskoj lokaciji u Šapcu. Tu će joj biti pristupačnija i zdravstvena zaštita, ali i drugi sadržaji i usluge u zajednici, a podršku će joj pružati i Centar za socijalni rad zadužen za facilitaciju procesa integracije

korisničkih porodica. Fikreta veoma voli da kuva, pa je jako raduje i činjenica da su svi stanovi opremljeni i funkcionalnom kuhinjom:

„Velika sam kuvarica, ja sam žena za kujnu…. sad ću je imati, daj Bože! “

Fikreta je, kao i ostali korisnici Kolektivnog centra „Varna” u Šapcu, uz pomoć Hausing Centra i partnerske organizacije IDC, u toku trajanja projekta imala pristup različitim oblicima psihosocijalne podrške u okviru koje je, pored konsultacija vezanih za izbor integracionog programa, korisnicima najčešće bila pružana i podrška vezana za regulisanje ličnih dokumenata i pristup zdravstvenoj zaštiti.

Vrsta pomoći: socijalno stanovanje u zaštićenim uslovima

Projekat sproveo: DRC u saradnji sa NVO HCIT

Nebojša Milosavljević (45) je sa ženom Radmilom (46) i ćerkama Milicom (20) i Milenom (18) napustio Prizren na Kosovu u aprilu 2000. godine iz bezbednosnih razloga. Cela porodica je najpre bila smeštena u Kolektivni centar „Planum” u Beogradu, da bi 2003. bila ponovo prebačena u kolektivni centar – ovoga puta u Pančevo. Tu su zajedno živeli godinama, ne gubeći nadu da će uspeti da reše svoje stambeno pitanje. U julu 2007. dobili su i ćerkicu Nataliju. I Nebojša i Radmila trudili su se tokom godina provedenih u kolektivnom centru da obezbede svojim devojčicama školovanje i uslove za što bolji život: Nebojša je radio različite privremene poslove, dok je Radmila radila poslove u oblasti nege starih i ugroženih lica. Njihov život često je bio težak,

Korisnik: Nebojša MilosavljevićGrad: Pančevo

7

ali nisu videli rešenje u povratku na Kosovo - posebno zato što im je kuća koju su posedovali u Prizrenu bila do temelja demolirana i spaljena. Nakon skoro 16 godina provedenih u kolektivnom smeštaju, a sa nadom da će konačno posle tolikih godina imati nešto svoje, aplicirali su za stan u zgradi namenjenoj socijalnom stanovanju. Prošli su uspešno sve kriterijume koji su bili predviđeni projektom: u decembru 2015. porodica Milosavljević uselila se u stan površine 61 m2. Za ovu petočlanu porodicu koja je mnogo izgubila, ovaj stambeni prostor nije samo krov nad glavom, već i otvaranje novih mogućnosti za dostojanstven život i njihovo potpuno uključivanje u lokalnu zajednicu.

Ovim konkretnim projektom u Pančevu, 20 porodica je rešilo svoje stambeno pitanje kroz socijalne stanove u zaštićenim uslovima, a izgrađeno je i sedam montažnih kuća za one porodice koje su izrazile želju i ostvarile uslove za taj vid stambenog rešenja. Obezbeđivanju sredstava za ova dva vida stambenog rešenja, pored Evropske unije doprineli su značajno i Grad Pančevo, kao i Humanitarna organizacija Ana i Vlade Divac i Pokrajinski Fond za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima.

Vrsta pomoći: montažna kuća

Projekat sproveo: DRC u saradnji sa NVO HCIT

Žarko Stamenković (32) je u Raču došao sa ocem Predragom (55) i svojih sedam sestara, iz Obilića sa Kosova, ratne 1999. godine. Otac Predrag je na Kosovu radio u opštini kao portir sve do kobne saobraćajne nesreće u kojoj je izgubio nogu. Otac, sin i ćerke su po dolasku u Raču smešteni u Kolektivni centar „Karađorđev dom”.

U Rači je Žarko završio osnovnu školu i upoznao Dragoslavu (24), oženio se i dobio sinove Marjana (6), Kristijana (4) i devojčicu Lanu (1). Žarko i Dragoslava su sa decom živeli u jednoj maloj sobi kolektivnog centra, godinama razmišljajući kako da pronađu rešenje za svoje stambeno pitanje. Pet Žarkovih sestara su se srećno udale po dolasku u Raču, dok su dve sestre nastavile

Korisnik: Žarko StamenkovićOpština: Rača

9

da žive sa ocem u kolektivnom centru. Žarko se bavi prodajom igračaka na pijaci i po vašarima, radi i različite privremene poslove, a supruga Dragoslava je radila u kompaniji Jura do 2012. godine. Uspeli su da kupe mali plac, zajedno sa Žarkovim ocem Predragom. Uz pomoć Danskog saveta za izbeglice i nevladine organizacije HCIT porodica Stamenković aplicirala je za bespovratnu pomoć EU i uspešno prošla sve kriterijume selekcije: izgrađena im je dvojna montažna kuća, a oni sami su uspeli da obezbede svu dokumentaciju za izgradnju, priključke za vodu, kanalizaciju i priključak na struju. Prvi put posle skoro 17 godina, Stamenkovići su, kako kažu, „svoji na svome” - preselili se u svoju novu kuću krajem novembra 2015.

Pored dvojne montažne kuće porodici Stamenković pružena je i sveobuhvatna pomoć, od psihosocijalne podrške u procesu donošenja odluke da se opredele za projekat, savetodavne podrške u procesu kupovine placa, preparcelacije i pripreme placa, administrativne podrške posebno pri prikupljanju neophodne tehničke dokumentacije, stručne podrške pri izvođenju radova na kući, a na kraju obezbeđeno im je i opremanje objekta neophodnim nameštajem i belom tehnikom.

Vrsta pomoći: montažna kuća

Projekat sproveo: Help - Hilfe zur Selbsthilfe i Fonadacija Karitas Luksemburg

Željko (28) je sa ocem Đurom i majkom Slavom (65) pre rata živeo u selu Zubčić u opštini Goražde, u Bosni i Hercegovini. Po izbijanju rata u Bosni 1992. godine, izbegao je sa porodicom u Srbiju. Imao je samo četiri godine. Prvih godinu dana života u izbeglištvu Kresovići su bili smešteni u kući u beogradskom naselju Vrčin, koju su im ustupili rođaci na korišćenje. Nakon godinu dana, pronašli su smeštaj u napuštenim radničkim barakama u selu Mali Požarevac, u blizini Mladenovca i tu su ostali narednih devet godina. Otac Đura preminuo je 2002. i Željko i majka su ostali sami. Željko je rano počeo da radi, prvo u Preduzeću za puteve a potom i u jednoj privatnoj firmi kao mehaničar za viljuškare. Dve godine nakon očeve smrti majka Slava i Željko pronalaze mogućnost da pređu u radničke barake Partizanski put beogradske opštine Paliliula, u kojima su bili smešteni do danas. U Goražde je Željko otišao svega nekoliko puta posle rata da poseti ujaka koji se vratio

Korisnik: Željko KresovićGrad: Beograd

11

u rodno selo, jer ga tamo ništa osim ujaka nije čekalo, budući da je bio veoma mali kada je iz svog sela izbegao. Godine 2009. oženio se sa Valentinom (25) koja dolazi da živi sa njim i majkom u neformalnom centru na Paliluli. Godinu dana kasnije počinje da radi u preduzeću Zlatiborac kao komercijalista gde je i danas zaposlen, a iste godine Valentina i on dobijaju sina Igora.

Željko je pre sedam godina kupio plac u selu Mali Požarevac, gde je i proveo svoje detinjstvo i gde ima puno prijatelja sa kojima je odrastao. Nadao se da će jednoga dana i on da sagradi kuću i obezbedi svojoj porodici krov nad glavom. Nažalost, mala primanja i bolest majke mu nisu dozvolili da svoj san i realizuje sve dok nije video istaknut poziv na konkurs za dodelu montažnih

kuća organizacije Help. S obzirom na to da su posedovali plac na kome je gradnja dozvoljena i da su živeli dvadeset godina u neformalnom smeštaju, a da prethodno nisu ostvarili pravo na bilo koji vid trajnog rešenja, porodici Kresović je odobrena pomoć u vidu izgradnje i opremanja montažne kuće od 50 m2, u selu Mali Požarevac nadomak Beograda.

Kuća je izgrađena i uskoro će biti opremljena i osnovnim nameštajem i kućnim aparatima koje takođe obezbeđuje EU. Radovi na priključenju objekta na postojeću infrastrukturu su u toku, i Željko planira da preseli porodicu u novi dom tokom februara 2016. godine. Željko kaže da je za njih počeo novi, sigurniji i bolji život koji sada žive sa osmehom na licu.

Vrsta pomoći: montažna kuća

Projekat sproveo: UNHCR u saradnji sa Vizijom

Draga Đorđević (38) je sa roditeljima izbegla 1995. godine iz Hrvatske, selo Kozarac, opština Vrgin Most, gde su posedovali sopstvenu kuću sa velikim seoskim imanjem.

Ratni vihor ih je odveo na Kosovo i Metohiju, u Prizren, gde su bili smešteni u kolektivnom centru „OŠ 17. novembar“. Draga je tokom boravka na Kosovu i Metohiji, upoznala Zvonka (41) koji je živeo u Prizrenu. Rodila se ljubav i venčali su se posle godinu dana. Živeli su u porodičnoj kući Zvonkovih roditelja i imali su zaista lep život. U Prizrenu je rođen stariji sin Nemanja (19) i taman kada je mislila da su pred njom bezbrižniji dani, Draga je ponovo doživela strahotu raseljeništva. Nakon ratnih dešavanja na Kosovu i Metohiji, juna 1999. godine, ponovo je morala da napusti dom i krene put neizvesnosti. Zajedno sa suprugom, trogodišnjim detetom, trudna sa drugim detetom, napušta Prizren, kreće u raseljeništvo i dolaze u Kragujevac. Prvih šest meseci su živeli kao podstanari, ali su zbog teške finansijske situacije bili primorani da zatraže smeštaj u nekom od kolektivnih centara. Januara 2000. godine rađa drugo dete, Nikolu, koji je sada petnaestogodišnji dečak. Tadašnji centar je bio organizovan u napuštenim radničkim barakama i jedva je zadovoljavao

Korisnik: Draga ĐorđevićGrad: Kragujevac/Trmbas

13

elementarne uslove za život porodica. Nakon zatvaranja teško oronulog kolektivnog centra 2004. godine Draga i njena porodica utočište nalaze u drugom kolektivnom centru „Dečje odmaralište Trmbas“ u Kragujevcu, gde se i sada nalaze. Svih ovih godina Draga i Zvonko pate što deci ne mogu da pruže nešto više, pored bezgranične roditeljske ljubavi. Zajednički su procenili da nema uslova za povratak ni u Hrvatsku ni na Kosovo i Metohiju, pre svega zbog dece koja su porasla i koja danas žive u nekom drugom okruženju i koja nisu spremna na promene. Trudili su se da pronađu neku mogućnost da samostalno reše stambeno pitanje za svoju porodicu u Kragujevcu, ali bezuspešno. Nedostajala su im finansijska sredstva. Uspeli su da kupe mali plac, ali ništa više od toga. Kad su videli javni poziv koji se odnosio na program izgradnje i dodele montažne kuće i pročitali uslove i kriterijume za dobijanje donacije, smatrali su da vredi konkurisati i nadali se da će to biti njihov izlaz iz

bezizlazne situacije u kojoj su se nalazili. Kada im je saopšteno da su odabrani kao korisnici ovog programa, njihovoj sreći nije bilo kraja. Draga i Zvonko su u njemu videli nadu za svetliju budućnost, posebno zbog dece, kojoj je potrebna sigurnost i toplina porodičnog doma.

No i pored svega, Draga i Zvonko se nadaju da će jednog dana svojoj deci pokazati mesta odakle njihovi roditelji i preci potiču kako nikada ne bi zaboravili svoje korene.

Porodica Đorđević je dobila montažnu kuću veličine 56,62 m2, koja će biti i opremljena neophodnim pokućstvom potrebnim za započinjanje dostojanstvenog i humanog stanovanja. Uselili su se decembra 2015. godine. UNHCR je obezbedio dodatna sredstva za kupovinu ogreva za tekuću zimsku sezonu.

Hausing Centar u partnerstvu sa organizacijom IDCProjekat koji je sproveo Hausing Centar u partnerstvu sa organizacijom IDC imao je za cilj da pospeši socijalnu inkluziju izbeglica, interno raseljenih lica i povratnika po readmisiji smeštenih u kolektivnim centrima u Bujanovcu i Šapcu i najugroženijeg lokalnog stanovništva u Šapcu, kao i da pomogne zatvaranje tih kolektivnih centara. U okviru projekta izgrađeno je 27 montažnih kuća u Bujanovcu i Šapcu za 27 socijalno ugroženih porodica izbeglica i interno raseljenih lica izbeglih iz Bosne, Hrvatske ili sa Kosova, a koje su u kolektivnim centrima provele između 15 i 20 godina. Sve kuće su opremljene osnovnom opremom i nameštajem. EU je finansirala izgradnju i opremanje 27 objekata sa oko 505 000 evra. Takođe, izgrađena je i zgrada namenjena socijalnom stanovanju u zaštićenim uslovima sa 36 stanova u Šapcu: među korisnicima stanova u objektu nalazi se 29 porodica iz Kolektivnog centra „Varna” i 7 socijalno ugroženih porodica iz lokalne populacije grada Šapca, koje će po izgradnji ovog objekta ostvariti uslove za kvalitetan život. Stanovi u objektu su opremljeni osnovnom opremom i nameštajem. Vrednost radova na izgradnji i opremanju objekta je finansirala EU sa oko 720.000 evra.

Više o projektu na: http://www.housingcenter.org.rs

DRC u saradnji sa NVO HCITProjekat koji je sproveo DRC u saradnji sa nevladinom organizacijom HCIT imao je za cilj zatvaranje preostalih kolektivnih centara i poboljšanje životnih uslova prisilnih migranata. Podržano je zatvaranje 4 kolektivna centra: u gradu Pančevu, i opštinama Rača, Kladovo i Bela Palanka. Ukupan broj od 92 ugrožene porodice (210 pojedinaca) bilo je direktno podržano Projektom, od čega je 73 porodice (166 pojedinaca) bilo podržano da izađe iz kolektivnih centara u predloženim opštinama, dok je 19 porodica (44 pojedinca) bilo izabrano iz reda najugroženijeg lokalnog stanovništva. Svi stanari 4 ciljana kolektivna centra bili su potpomognuti kroz savetovanje, direktnu pomoć i upućivanje/zastupanje na osnovu individualnih potreba. Sve stambene jedinice u okviru montažnih kuća i objekata socijalnog stanovanja u zaštićenim uslovima opremljene su osnovnim nameštajem i belom tehnikom.

U toku realizacije projekta ostvareni su sledeći rezultati:

1. Obezbeđivanje stambenih jedinica u okviru montažnih kuća: obezbeđeno 39 ugroženih porodica / 77 pojedinaca (17 porodičnih stambenih jedinica, 16 individualnih stambenih jedinica u okviru četiri montažne kuće i 6 individualnih stambenih jedinica u jednoj montažnoj kući za samačka domaćinstva).

2. Obezbeđivanje stambenih jedinica u socijalno zaštićenim uslovima: obezbeđene 53 najugroženije porodice / 133 pojedinca (18 u Beloj Palanci, 20 u Pančevu i 15 u Rači).

Ukupna vrednost donacije EU na izgradnji i opremanju 39 stambenih jedinica u okviru montažnih kuća bila je oko 560 000 evra, dok je ukupna vrednost izgradnje i opremanja objekata socijalnog stanovanja u zaštićenim uslovima približno 1.075.000 evra.

Help - Hilfe zur Selbsthilfe i Fonadacija Karitas LuksemburgProjekat podrške poboljšanju uslova života prisilnih migranata u Srbiji i zatvaranje kolektivnih centara koji finansira Evropska unija, a realizuju organizacija Help-Hilfe zur Selbsthilfe i Fonadacija Karitas Luksemburg u saradnji sa Komesarijatom za izbeglice i migracije Republike Srbije i gradovima Beograd i Vranje, i opštinama Sjenica i Ub.

Ukupna vrednost bespovratne pomoći koju je obezbedila EU je 2,7 miliona evra, i u okviru planiranih aktivnosti nudi dve vrste stambenih rešenja onima kojima je pomoć najpotrebnija: socijalno stanovanje u zaštićenim uslovima i obezbeđivanje montažnih kuća. Projektom će biti obezbeđen dom za 118 porodica, izgradnjom 19 stanova i 99 montažnih kuća opremljenih osnovnim nameštajem i kućnim aparatima.

Više o projektu na: www.help-serbia.org.rs

UNHCR u saradnji sa VizijomU okviru ovog projekta, UNHCR obezbeđuje trajna stambena rešenja za 107 ugroženih porodica izbeglica i interno raseljenih lica koje još uvek borave u kolektivnim centrima, kao i za izvestan broj domicilnih, socijalno ugroženih porodica: stambene jedinice izgrađene u okviru koncepta Socijalnog stanovanja u zaštićenim uslovima za 83 porodice i montažne kuće za 24 porodice.

Delegacija EU finansira 95% ovog projekta u iznosu od 2.536,676 evra.

UNHCR u Srbiji i njegov izvršni partner Vizija sprovode projekte finansirane Predpristupnim fondovima Evropske unije – deo koji se odnosi na obezbeđenje trajnih rešenja i unapređenje životnih uslova izbeglica i interno raseljenih lica u kolektivnim centrima – od 2009. godine.

ODRŽIVI POVRATAK ZA ODRŽIVU BUDUĆNOST

Porodica Đorđević iz Obilića se na svoje ognjište, posle skoro trinaest godina izbeglištva, vratila 2012. godine. Jugoslav (41), supruga Ivana (31), majka Ljubinka (77) i dva sina Luka (10) i Stefan (8) živeli su od 1999. godine u Kuršumliji, kako Jugoslav naglašava „lutajući po tuđim kućama u strahu da će svakoga trenutka biti izbačeni”. Želja za „rodnom grudom” i svojim domom je preovladala, te se porodica Đorđević vratila na Kosovo*.

Međutim, preseljenje u Crkvenu Vodicu nije odmah ispunilo očekivanja. Problemi su počeli sa ustanovljavanjem vlasništva nad imanjem pokojnog Jugoslavovog dede Save, koji je imao osmoro dece. Đorđevići su prvobitno živeli u kući na čije vlasništvo pravo polaže preko deset bližih rođaka, i kako imovinska pitanja ni

Vrsta pomoći: harmonizovani paket pomoći (nameštaj, bela tehnika, hrana, sredstva za higijenu)

Projekat sproveo: Udruženje samarićanskih radnika (ASB) sa organizacijom Sveti Nikola

Korisnik: Jugoslav ĐorđevićLokacija povratka: Crkvena Vodica, Obilić, Kosovo

danas nisu rešena, Jugoslav se nadao bilo kakvoj vrsti pomoći. Prva ozbiljnija pomoć je došla preko Evropske unije, koja mu je izgradila novu kuću na zemlji koja je bila vlasništvo pokojnog oca.

„Moje molitve su bile uslišene. Nikada se nisam nadao da će mojoj porodici za tako kratko vreme pomoći toliko dobrih ljudi”, kaže Jugoslav. „Kako se živi na Kosovu? Nama je dobro. Čujem da u drugim selima imaju velikih problema, ali mi nemamo. Živimo u zajednici sa Albancima koji su nas prihvatili bez većih poteškoća. Ovde nam se rodila i ćerkica Anja pre dve i po godine. Srećni smo danas kada ne razmišljamo da li će nas neko isterati”, govori Jugoslav. Prihodi su u ovoj porodici minimalni i baš iz tog razloga, kako Jugoslav kaže, ova pomoć zlata vredi.

Posao se teško nalazi. Nekada je radio u Elektroprivredi, a danas prima minimalac. Iako je teško, optimizam ne gubi. „Najmanje je bitno to što posla nema. Ako čovek hoće da radi, nešto se uvek nađe. Imamo i malu baštu, a zahvaljujući paketu koji smo dobili, neko vreme ne moram da brinem da li ću imati da prehranim porodicu”, priča Jugoslav.

Organizacija ASB, zahvaljujući projektu koji finansira Evropska unija, u avgustu 2015. godine za porodicu Đorđević obezbedila je paket pomoći u vrednosti od oko 3.500 evra. Porodica je dobila hranu i sredstva za higijenu, kao i nameštaj i belu tehniku za opremanje kuće.

17

Porodica Miliković, zajedno sa još četiri porodice iz Srbobrana (Opšina Istok), vratila se na Kosovo 2006. godine. Supruga Vesna (40) se vratila sama te godine, dok je Slaviša (40) došao tri godine kasnije, odnosno 2009. „Nedostajalo mi je Kosovo, Srbobran, moja kuća, zemlja. Nisam mogao više da ostanem u Mrčajevcima i pomirim se sa činjenicom da mi je kuća uzurpirana”, kaže Slaviša. U Mrčajevcima su Slaviša, Vesna, ćerka Jovana (25) i sin Filip (24) živeli kao podstanari. Posla nije bilo, pa se porodica suočila sa velikom nemaštinom i borbom za opstanak.

Do 2007. godine, nakon povratka u Srbobran, živeli su u kući sa još četiri povratničke porodice. Deca se nisu vratila sa njima jer, kako Slaviša kaže, za njih nije bilo sigurno. Jovana i Filip studiraju u Beogradu i

Vrsta pomoći: ekonomsko osnaživanje

Projekat sproveo: Udruženje samarićanskih radnika (ASB) sa organizacijom Sveti Nikola

Korisnik: Slaviša MilikovićLokacija povratka: Srbobran, Istok, Kosovo

pokušavaju da nađu posao. Posla na Kosovu je malo, pa se nada da će naći pristojno zaposlenje negde u Srbiji.

Porodica Miliković se u svoju novu kuću uselila 2007. godine. Od povratka se bave samo poljoprivredom, a danas razvijaju posao zahvaljujući zajedničkom poslovanju sa još četiri porodice i pomoći Evropske unije. Slaviša je član grupe iz povratničke zajednice Osojane koja je dobila grant za otpočinjanje posla u vrednosti od 50.000 evra. Kako je njihova glavna delatnost poljoprivreda, grupa je pomognuta poljoprivrednim mašinama, tačnije sa dva traktora, sejačicama, tanjiračama, beračima kukuruza i pšenice. Mašine su isporučene u avgustu 2015. godine, a tome je

prethodilo šest meseci treninga i mentorske podrške, kako bi im se pomoglo prilikom registracije preduzeća i otpočinjanja posla.

„Kada govorim da je ovo velika pomoć koja nam je promenila život, govorim u ime svih porodica, a ne samo moje. Prvobitno nismo verovali da je ova donacija istina, pošto su mnogi dolazili i obećavali mnogo, a na kraju od toga ne bude ništa. Ipak, naše poverenje ovoga puta nije izigrano. Zaradu od prodaje pšenice i kukuruza planiramo da uložimo u kupovinu još nekih mašina i dodatno razvijemo posao”, priča Slaviša.

Plasiranje proizvoda, kako kaže, nije problem.

19

Bahtir (43) je sa svojom porodicom (otac, majka, sestra, brat i snaja) živeo u selu Brusnik, opština Vučitrn. U Vučitrnu su se svi muški članovi porodice bavili sakupljanjem sirovina. Usled ratnih sukoba, napustili su Kosovo i privremeno se smestili u Beogradu. Sve vreme raseljeništva boravio je u Beogradu, privatno, u veoma lošim i neadekvatnim uslovima. Tokom raseljeništva, Bahtir je sklopio brak sa Rifadijom (37) koja je takođe raseljeno lice iz Uroševca, sa kojom je i dobio dvoje dece, Ljuljzima (12) i Ljenditu (6). U početku se bavio sakupljanjem sekundarnih sirovina, dok je poslednjih 7 godina pod ugovorom radio u JKP Vodovod. Supruga je domaćica. Život u raseljeništvu, po rečima Bahtirija i njegove supruge, bio im je jako težak i na ivici egzistencije. Nisu bili dobro prihvaćeni od strane domicilnog stanovništva, što je bio razlog neredovnog pohađanja škole starijeg deteta. Plata koju je primao poslednjih 7 godina bila je nedovoljna za pokrivanje troškova stanarine, režija i hrane. Iz tih razloga, poslednje tri godine su boravili u jako neuslovnom objektu, kako bi troškovi stanovanja bili manji.

Vrsta pomoći: obezbeđivanje povratka

Projekat sproveo: DRC sa organizacijama Božur i Sveti Spas

Korisnik: Bahtir BahtiriLokacija povratka: Plemetina, Obilić, Kosovo

Bahtir je oduvek želeo da se vrati na Kosovo. Više puta je učestvovao u aktivnostima Danskog saveta za izbeglice (DRC) u cilju informisanja o situaciji na Kosovu, mogućnostima za povratak, radi donošenja konačne odluke. Porodična kuća u Brusniku bila je uništena i porodica je smatrala da iz bezbednosnih razloga njima nije moguć povratak u rodno mesto. Iz tih razloga, Bahtir je zajedno sa svojim bratom pre pet godina kupio plac u Plemetini, u opštini Obilić. DRC je kroz projekat „Unapređene mogućnosti za povratak i reintegraciju IRL” Bahtirija sa porodicom predložio organizaciji IOM, kako bi ga uključili u projekat „Povratak i reintegracija na Kosovo IV” (EU-RRK IV), koji finansiraju Kancelarija Evropske unije na Kosovu i Ministarstvo za zajednice i povratak, i kako bi ga razmotrili i podržali sa izgradnjom kuće. U cilju pružanja podrške njihovim planovima za povratak, DRC je zajedno sa predstavnicima

relevantnih institucija i organizacija posetio porodicu, radio socijalno-ekonomske procene, nakon čega je u junu 2015. godine slučaj predstavljen Komisiji, na kojoj je zahtev porodice Bahtiri i odobren.

Kuća u Plemetini je završena u septembru, kada je i DRC porodicu podržao transportom, transportom ličnih i selidbenih stvari i povratničkim paketom u ukupnom iznosu od 2.121,20 evra. Nakon povratka, Bahtir je sina upisao u školu, a on zajedno sa bratom, koji je povratnik od ranije, biva povremeno angažovan kao vodoinstalater, što mu je i struka. U okviru dvorišta, deo placa planira da osposobi i pripremi za baštu, odnosno za uzgoj povrća. Pomoć koju je dobio, kako kaže, bila je neophodna za započinjanje novog i dostojanstvenijeg života.

21

Svetlana je rođena u Donjem Dragoljevcu. Udala se 1978. godine i sa tadašnjim suprugom je nastavila život u Peći. U braku je dobila sina Novaka. Nakon dve godine braka, Svetlana se razvela, vratila se u roditeljsku kuću u Donjem Dragoljevcu, dok je sin ostao sa ocem u Peći sve do 1999. godine. U Dragoljevcu je živela sa majkom, dva brata i njihovim porodicama. Svetlana je radila u Domu kulture u Istoku, a zajedno sa braćom i majkom je obrađivala i zemlju.

Usled ratnih sukoba, Svetlana sa svojom porodicom napušta Dragoljevac i odlazi u Zrenjanin, gde privremeno živi kao podstanar. Život pod kirijom bio je izuzetno težak, pa cela porodica 2002. godine prihvata velikodušnu ponudu Svetlaninog brata koji im ustupa svoju kuću u Lazarevcu. Tokom godina raseljeništva Svetlana se udala za Miodraga koji je takođe interno raseljeno lice iz Peći. Godine su prolazile, porodica je brojala veliki broj članova, te Svetlana i Miodrag u potrazi sa sopstvenim životom prelaze u drugu kućicu koja se sastojala samo od dve prostorije. Zbog teških uslova u kojima su živeli, oboje su primali novčanu

Vrsta pomoći: obezbeđivanje povratka

Projekat sproveo: DRC sa organizacijama Božur i Sveti Spas

Korisnik: Svetlana PopovićLokacija povratka: Donji Dragoljevac, Istok, Kosovo

naknadu, ali kako bi obezbedila dodatne prihode, Svetlana se angažovala i na sezonskim poslovima. I pored redovnih, ali minimalnih mesečnih prihoda, nisu uspeli da se integrišu i sve češće su razmišljali da se vrate na Kosovo.

I Svetlana i Miodrag su više puta učestvovali u aktivnostima DRC-a u cilju informisanja o situaciji na Kosovu i mogućnostima za povratak. Nakon posete svog rodnog kraja koja je organizovana preko projekta finansiranog fondovima EU, a preko Danskog saveta za izbeglice, doneli su konačnu odluku da žele da se vrate, i referisani su UNHCR-u radi registracije za povratak.

Ispunili su sve uslove predviđene projektom i od marta 2015. su ušli u proceduru povratka kroz projekat „Povratak i reintegracija na Kosovo IV” (EU-RRK IV), koji finansiraju Kancelarija Evropske

unije na Kosovu i Ministarstvo za zajednice i povratak, a realizuje IOM. Kuća u Donjem Dragoljevcu je završena septembra meseca, kada je i DRC kroz EU fondove porodicu podržao transportom, transportom ličnih stvari i povratničkim paketom u ukupnom iznosu od 1.760,65 evra.

Po rečima Svetlane i njenog supruga, pomoć koju su dobili, znači im SVE. Sama pomisao da su se vratili na svoje i pritom dobili osnovno pokućstvo i hranu kako bi započeli novi i nadasve bolji život, daje im nadu u novo sutra. Kažu da su svoji na svome, da imaju priliku da obrađuju ne tako malo imanje i da će im to pružiti bolju i sigurniju egzistenciju. Ističu da im je pored materijalne pomoći, od velikog značaja bila i podrška DRC-a u vidu pružanja tačnih i preciznih informacija.

23

Milan (63) je sa svojom suprugom Levterijom (61) i dvojicom sinova živeo u Dubravi, u opštini Istok. Bio je direktor škole u Istoku, a njegova supruga, Levterija, radila je kao profesor srpskog jezika u istočkoj gimnaziji. Iako su oboje bili profesori, iz ljubavi su se bavili i poljoprivredom – imali su pet hektara svoje zemlje.

Kada je počeo rat, Milan i Levterija su odlučili da napuste Dubravu. Zajedno sa sinovima, došli su u Beograd gde su privremeno našli utočište u neformalnom kolektivnom centru u Mirijevu. U prve dve godine nakon napuštanja Kosova i Metohije, Milan i Levterija su kao profesori srpskog jezika povremeno radili u beogradskim osnovnim i srednjim školama. Život van svog doma i okruženja, ratno stanje u rodnom kraju, ali i teška ekonomska situacija doveli su do pogoršanja Milanovog zdravstvenog stanja. Milan je 2009. godine prestao da radi stekavši uslove za invalidsku penziju. Levterija je radila godinu dana

Vrsta pomoći: obezbeđivanje povratka

Projekat sproveo: DRC sa organizacijama Božur i Sveti Spas

Korisnik: Milan PumpalovićLokacija povratka: Dubrava, Istok, Kosovo

duže, jer je stekla uslove za penziju tek 2010. godine. I pored mesečnih prihoda, nisu bili u mogućnosti da sebi priušte bolji vid smeštaja, te su ostali u kolektivnom centru, sa minimalnim uslovima, nedostojnim za vođenje normalnog života.

Kako su želeli da se vrate u rodni kraj, počeli su da se raspituju o situaciji na Kosovu i mogućnostima za povratak. Budući da su u raseljeništvu proveli dugi niz godina, Milan i Levterija dobili su podršku Danskog saveta za izbeglice koji je sprovodio projekat finansiran sredstvima EU: u njihovoj organizaciji posetili su Kosovo i nakon odluke da žele da se vrate, sa radošću su započeli proceduru registracije kod UNHCR-a. Marta 2015. godine započeta je procedura povratka kroz projekat „Povratak i reintegracija na Kosovo IV” (EU-RRK IV), a u maju 2015. godine njihov zahtev je i odobren.

Kuća u Dubravi je završena u oktobru 2015. godine, kada je DRC porodicu podržao transportom, transportom ličnih stvari i povratničkim paketom u ukupnom iznosu od 1.760,65 evra.

Milan i Levterija se nadaju novom i boljem, tamo gde su i otpočeli zajednički i nekada srećniji život. Za to su im, kako kažu, bili potrebni osnovni uslovi, odnosno krov nad glavom i povratnički paket koji su dobili kao bespovratnu pomoć od EU. Nakon povratka, žele da nastave sa obrađivanjem zemlje, uzgojem voća i povrća, jer im je to bio i osnovni motiv povratka. Srećni su i sigurni da je povratak bio prava odluka i početak boljeg života za oboje.

25

Udruženje samarićanskih radnika (ASB) sa organizacijom Sveti NikolaU okviru programa „Za bolji život” i projekta koji sprovodi Udruženje samarićanskih radnika (ASB) sa organizacijom Sveti Nikola, 110 porodica je dobilo pakete pomoći tokom procesa povratka. Važna komponenta ovog projekta bila je i pomoć povratničkim zajednicama kroz dodelu grantova za osnivanje preduzeća. Osnovano je deset malih preduzeća, a ukupno 37 porodica sa preko 200 članova dobilo je ekonomsku perspektivu za održiv povratak na Kosovo.

Ukupna donacija na projektu Evropske unije je 1.152.000 evra, od čega je 350.000 evra dodeljeno kao grant za osnivanje deset malih preduzeća.Odobreno je ukupno pet grantova od 50.000 evra i pet grantova od 20.000 evra.Grantovi nisu dodeljivani pojedincima već povratničkim zajednicama tako da su konkurisale grupe od minimum dva domaćinstva za manji grant i minimum pet domaćinstava za veliki grant. Većina dobitnika granta je pre projekta bila nezaposlena. Osnivačima preduzeća je osim finansijskih sredstava osigurano i šest meseci programa mentorstva i konsultacija koji obuhvataju rad sa stručnjacima u oblasti poljoprivrede, prodaje, razvoja malih preduzeća i finansijskog upravljanja preduzećima. Pretežna delatnost preduzeća je proizvodnja hrane: hleb i lisnato testo, uzgajanje malina, kukuruza, pšenice, tov junadi i svinja, proizvodnja i pakovanje meda, proizvodnja plastične ambalaže.

ASB Srbija započeo je s radom 1999. godine uspostavljanjem kancelarije u Beogradu kako bi podržao realizaciju brojnih projekata na polju trenutne, kao i dugotrajne pomoći u hitnim situacijama, a u cilju rehabilitacije društvene i javne infrastrukture.

VIše informacija o radu organizacije ASB možete pronaći na www.asb-see.org

DRC sa organizacijama Božur i Sveti SpasDRC je sproveo projekat „Unapređene pogućnosti za povratak i reintegraciju interno raseljenih lica” sa organizacijama Božur i Sveti Spas sa ciljem pružanja podrške održivom povratku IRL (interno raseljena lica) zainteresovanim za povratak na Kosovo i promovisanja socio-ekonomske stabilizacije manjinskih zajednica. Projekat je sproveden u bliskoj saradnji sa Kancelarijom za Kosovo i Metohiju, Komesarijatom za izbeglice i migracije Republike Srbije, UNHCR-om i ostalim organizacijama i institucijama u regionu, kako bi maksimalno iskoristili EU fondove i pomogli porodicama kojima je to potrebno. Projekat vrednosti 1.058.487 evra finansirala je EU posredstvom Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji i kofinansirao Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice. Neki od rezultata projekta: 31 idi-vidi poseta za 355 interno raseljenih lica na Kosovu, 18 sastanaka za 275 interno raseljenih lica u Srbiji na temu povratka, 718 porodica je dobilo precizne informacije tokom terenskih aktivnosti sprovedenih u Srbiji, predstavljene su projektne aktivnosti i raspoloživa podrška pri povratku u 8 opština u užoj Srbiji za 252 učesnika, podrška za 119 porodica sa 458 članova porodica sa povratničkom pomoći u vidu transporta i povratničkih paketa, 271 porodica je preporučena UNHCR-u za registraciju za povratak i organizacijama koje pružaju pomoć u vidu stambenog zbrinjavanja na Kosovu, za 265 porodica je sprovedna procena potreba u mestu raseljenja i povratka, 129 porodica je predstavljeno i odobreno od strane Izborne komisije i Kancelarije za Kosovo i Metohiju za pomoć sa usklađenim povratničkim paketima i transportom, održano je 20 prezentacija / informativnih sastanaka koje se odnose na treću komponentu projekta u 11 opština na Kosovu za 432 učesnika, 13 biznis planova odobrenih od strane Izborne komisije i Kancelarije za Kosovo i Metohiju, profesionalne treninge za 13 povratničkih grupa sa 42 učesnika, 13 povratničkih grupa sa 28 članova je primilo bespovratnu pomoć u vidu opreme za započinjanje i proširenje poslovnih aktivnosti. U toku je sprovođenje mentoringa za 13 povratničkih grupa kako bi se obezbedila uspešna realizacija poslovnih aktivnosti.

Više o projektu na: www.drc.org.rs

NOVI POČETAK ZA SIGURNIJE SUTRA

Jelena Milošević (57) je u Srbiju iz Sarajeva prebegla 1992. godine i nastanila se u Arilju, suprug Milutin (53) joj se pridružio 3 meseca kasnije. Od svog dolaska u Arilje Jelena i Milutin bili su smešteni kod Milutinovih rođaka, gde su i živeli narednih deset godina. Jelena je po struci diplomirani ekonomista, međutim osam godina po dolasku ona je radila razne poslove van struke, jer posla u struci jednostavno – nije bilo. Tek 2000. godine ostvarila joj se želja i zaposlila se kao diplomirani ekonomista i kako kaže, za nju je počelo neko ispunjenije i sigurnije razdoblje. Suprug je veći deo svih ovih godina bio bez posla, radeći uglavnom različite privremene poslove.

Nakon deset godina od dolaska iz Sarajeva porodica Milošević uspela je da izgradi sebi kuću u Arilju i te 2002. godine po prvi

Vrsta pomoći: ekonomsko osnaživanje

Projekat sproveo: Opština Arilje

Korisnik: Jelena MiloševićOpština: Arilje

put su osećali da imaju svoje sigurno mesto za život. Nažalost, Jelena je 2014. godine ostala bez posla, i iako je pokušavala da se i narednih godina zaposli kao ekonomista, ponude na tržištu nije bilo. Opština Arilje je lokalnim akcionim planom za 2013-2017. godinu predvidela aktivnu podršku izbeglim i interno raseljenim licima, a kroz EU projekat „Živeti zajedno” dodeljena su bespovratna sredstva i paketi pomoći mnogim izbeglim licima, među kojima je bila i Jelena Milošević.

Budući da je diplomirani ekonomista, ona je oduvek želela da ima sopstvenu računovodstvenu agenciju, te joj se ova želja i ostvarila: kao bespovratnu pomoć EU Jelena je dobila kancelarijsku opremu koju je iskoristila da opremi prostoriju u kojoj će biti sedište njene agencije: desktop računar sa

multifunkcionalnim štampačem, fiksni telefon, kancelarijska stolica, sto, klima uređaj, fotelja, kauč za stranke, komoda i orman sa policama – to je bio paket pomoći za pokretanje sopstvenog biznisa. Opremanjem kancelarije i otvaranjem računovodstvene agencije Jelena je obezbedila svojoj porodici stabilan izvor prihoda. Ujedno je sebi obezbedila sigurno radno mesto bez bojazni da će opet izgubiti posao i postati nezaposleno lice. Jelena je registrovala svoju računovodstvenu agenciju u martu, a oprema joj je uručena 3. aprila 2015. godine.

Nakon skoro 24 godine od dolaska iz Sarajeva, Jelena je sigurna da će joj njena agencija obezbediti sigurniju budućnost i uslove za bolji i kvalitetniji život.

29

U avgustu 1995. godine Aleksandar Duduković je sa ocem Nebojšom, majkom Ankom i starijim bratom Nebojšom iz mesta Graovac u opštini Slunj, iz Hrvatske izbegao u Srbiju. Porodica se po dolasku smestila u selo Cerević, u opštini Beočin, gde su se zadržali do jula 1998. godine kada su se preselili u Rumu, gde i danas žive kao podstanari.

Bez stalnog posla, a iz ljubavi i u želji da poboljša svoj i život svoje porodice, Aleksandar Duduković je počeo da se bavi pčelarstvom. Želeći da proširi ovu delatnost Aleksandar se prijavio na konkurs u okviru projekta za pomoć izbeglicama

Vrsta pomoći: ekonomsko osnaživanje

Projekat sproveo: Opština Ruma

Korisnik: Aleksandar DudukovićOpština: Ruma

i interno raseljenim licima koji je finansirala Evropska unija i dobio je ekonomsku podršku za unapređenje svog poslovanja i proširenja posla. Oprema za pčelarstvo predata mu je u julu 2015. godine: silikonska presa, LR kosnice, antivarozna podnjača, LR matične rešetke sa ramom, LR polunastavak sa ramovima i standardni LR ramovi.

Ova pomoć omogućiće mu da proširi pčelinjak, da proizvodi pčelinje matice i rojeve, kao i raznovrsnu paletu proizvoda koje će plasirati na tržište: med, polen, propolis i matični mleč.

31

Marina se rodila u Vranju. Tu je završila školu i provela detinjstvo, a nakon udaje za Radeta Vasovića preselila se u suprugov rodni kraj, u Malo Dubovo, seoce u opštini Istok, na Kosovu. Marina i Rade su živeli u velikoj porodičnoj kući sa Radetovim roditeljima, braćom i sestrama. Situacija na Kosovu krajem devedesetih bila je izuzetno napeta, a porodica Vasović bila je posebno pogođena porodičnom tragedijom koja ih je zadesila u maju 1999. kada je Radetov otac tragično nastradao. Vasovići su napustili Kosovo kasnije iste godine i vratili se u Marinino rodno Vranje. Tu su pronašli privatan smeštaj kao podstanari, i tako su živeli narednih

Vrsta pomoći: građevinski materijal

Projekat sproveo: Grad Vranje

Korisnik: Marina VasovićGrad: Vranje

16 godina. Rade je radio kao „ugovorac” pri Vojsci RS, dok je Marina podizala sina i ćerku koji su sada školskog uzrasta. Tokom slobodnih dana Rade je vredno radio i na povremenim sezonskim poslovima pa su nekako uspeli da kupe manji plac u Vranju i da izgrade kuću do prve ploče. Na Kosovo nisu mogli da se vrate, više ih ništa nije čekalo tamo – kuća je bila do temelja srušena. I tako su Vasovići aplicirali za dodelu građevinskog materijala u iznosu od 4.000 evra, preko konkursa koji je objavila Opština Vranje, a koji je obezbeđen kao bespovratna donacija Evropske unije. Pomoć je stigla u vidu cementa, fert nosača sa dodatnom armaturom, drvenih prozora, armaturnog

gvožđa, giter bloka, monta, sobnih vrata, ulaznih vrata, dasaka i kompletnog kupatila. Porodica Vasović je uspela da završi započetu gradnju i da osposobi dve sobe i kupatilo za stanovanje, pa su se konačno u svoju kuću uselili u avgustu 2015. Srećni su, jer nakon punih 16 godina podstanarskog života, sada imaju siguran, sopstveni krov nad glavom. Ima još da se radi i gradi, ali optimisti su i ne kriju zadovoljstvo što konačno budućnost izgleda mnogo bolje i izvesnije.

33

„Dana 4.8.1995. godine ratna dejstva u Republici Hrvatskoj su mene, moju majku, brata Dalibora, kao i mnoge komšije i prijatelje naterala iz Petrinje na put u nepoznato. Uveče, oko 19.30 h izašli smo iz kuće ne znajući kud, stvorila se kolona prema brdu Šamarica, a put nas je vodio ka Dvoru na Uni, tačnije na granicu Bosne i Hercegovine. Cela moja familija je putovala razdvojeno, kako je ko stigao. S obzirom da je cela familija putovala odvojeno, našli smo se posle petnaestak dana kod Valjeva, u Mionici.

Po dolasku u Srbiju sam bila smeštena, zajedno sa majkom i bratom, u jednom kolektivnom centru u Mionici, u kome smo proveli oko petnaest dana. Posle toga brat je otišao na svoju stranu, a majka i ja smo pronašle jednu kuću u selu Stave, u opštini Valjevo i tu smo majka i ja provele nepunih godinu dana. Posle odlaska iz Valjeva došli smo na područje Opštine Topola, konkretno u selo Gornja Trnava, gde već 12 godina majka i ja živimo. Godine 2007. sam

Vrsta pomoći: građevinski materijal

Projekat sproveo: Opština Topola

Korisnik: Dragica JakovljevićOpština: Topola

kupila kuću u Natalincima, selu kod Topole, koja je bila stara i neuslovna za stanovanje. Vrlo brzo sam osposobila samo jednu prostoriju u kojoj smo majka i ja stanovale, a za ostalo nismo imale sredstava jer smo živele dosta teško. Nismo imale vodu, ispravnu struju, a najvažnije je da nam je ta jedna prostorija bila i spavaća i dnevna soba.

Građevinski materijal, koji sam u martu 2015. dobila od EU i uz pomoć Opštine Topola, a čija vrednost je iznosila 468.000 dinara se sastojao od sledećeg: građa i crep za zamenu krovne konstrukcije koja je prokišnjavala, PVC stolarija (dvoja vrata i tri prozora), laminat, pločice podne i zidne i lepak za pločice, glet masa za zidove, polikolor boja za krečenje, rigips ploče, stiropor, lepak i mrežica za spoljnu izolaciju, smesa za fasadu, materijal

za vodu koji mi je nedostajao… Sav materijal sam skoro ugradila, to radim postepeno jer su mi potrebna sredstva i za ugradnju materijala.

Moj život će se promeniti na bolje u smislu da ću u kući imati više prostora za sebe i svoju majku, sobe su čiste, zdrave, imam kupatilo, vodu u kući, krov je zamenjen i više ne prokišnjava, ne plašim se da će se instalacije koje vlaže upaliti i tako ugroziti naše živote. Sve to nisam mogla sama da uradim, nisam imala finansijskih mogućnosti, pa sam konkurisala na oglas i ovim putem se zahvaljujem Evropskoj uniji na dodeljenoj pomoći. Na kraju, veoma sam zahvalna povereniku za izbeglice Opštine Topola, gospođi Ilić, koja je uvek imala strpljenja da objasni sve i uvek sa osmehom dočekivala nas izbeglice.”

35

OPŠTINA ARILjEOpština Arilje je veoma aktivna na polju podrške izbeglim i interno raseljenim licima licima. Lokalni akcioni plan je usvojen za period 2013-2017. U okviru programa IPA 2012 sproveden je projekat „Živeti zajedno” koji je finansirala Evropska unija. Realizacija projekta je trajala od februara 2014. do jula 2015. godine. Realizovana vrednost projekta „Živeti zajedno” je 78.771,06 evra. U okviru projekta Opština Arilje je dodelila:

interno raseljenim licima:

1 montažnu kuću1 paket građevinskog materijala1 paket za ekonomsko osnaživanje dohodovnih aktivnosti u poljoprivrednoj delatnosti

izbeglim licima:

7 paketa građevinskog materijala6 paketa za ekonomsko osnaživanje dohodovnih aktivnosti u poljoprivrednoj delatnosti3 paketa za ekonomsko osnaživanje dohodovnih aktivnosti u nepoljoprivrednoj delatnosti

Web sajt projekta “Živeti zajedno” je http://refugees2014.arilje.org.rs

OPŠTINA RUmAKroz projekat „Unapređenje uslova stanovanja i ekonomske održivosti: sveobuhvatna pomoć za izbeglice i interno raseljena lica u opštini Ruma” dodeljeno je 6 paketa pomoći za ekonomsko osnaživanje i 24 paketa pomoći u građevinskom materijalu, dok je 5 paketa pomoći dodeljeno u saradnji sa Komesarijatom za izbeglice i migracije Republike Srbije.

Ukupna vrednost projekta iznosi 107.607,30 evra od čega je EU obezbedila 95.770,50 evra, dok je učešće opštine Ruma 11.836,80 evra.

Opština Ruma u saradnji sa Komesarijatom za izbeglice i migracije RS redovno sprovodi projekte na unapređenju uslova života izbeglih i interno raseljenih lica. Ovaj projekat je deo šireg programa podrške Evropske unije poboljšanju uslova života prisilnih migranata - „Za bolji život“, čija je ukupna vrednost 14,2 miliona evra.

Sve informacije u vezi sa projektom mogu se pronaći na zvaničnoj prezentaciji opštine Ruma: www.ruma.rs

GRAD VRANjEOpština Vranje sprovela je projekat pod nazivom „Održiva stambena rešenja za interno raseljena lica i povratnike u gradu Vranju”, ukupne vrednosti 80.824,63 evra.

Ukupan broj korisnika: 22

Vrsta pomoći: građevinski materijal, dohodovne aktivnosti, montažne kuće.

Ovaj projekat je deo šireg programa podrške Evropske unije poboljšanju uslova života prisilnih migranata - „Za bolji život“, čija je ukupna vrednost 14,2 miliona evra.

OPŠTINA TOPOLAOpština Topola je od 1991. godine, od dolaska prvih izbeglica iz Hrvatske, pa iz BiH, pa ponovo iz Hrvatske 1995. godine, pomagala istima u skladu sa svojim mogućnostima i uključivala ih u život, zapošljavala, omogućavala izbeglicama i prognanim licima da osnivaju samostalne radnje, odnosno pomagala im da se uključe u svakodnevni život. Imali smo i dva kolektivna centra koja su otvorena 1995. godine, a zatvorena 2007. Godine 2007. nemačka vlada je preko ASB-a izgradila dve lamele sa 20 stanova za raseljavanje 18 izbegličkih porodica iz kolektivnih centara, a za uređivanje opštinskog placa Opština Topola izdvojila je iz budžeta ondašnjih 10 miliona dinara. Za uređivanje još jednog placa, na kojem je 2010. izgrađena stambena zgrada za socijalno stanovanje, opet preko ASB-a, sa 10 stanova (od čega je 8 stanova za izbeglice i raseljena lica), opština je iz budžeta opštine izdvojila ponovo oko 10 miliona dinara. Više od 3 miliona dinara Opština Topola je izdvojila kao učešće od 10% u projektima Komesarijata za nabavku građevinskog materijala, sredstava za ekonomsko osnaživanje ili kupovinu seoskih domaćinstava sa okućnicom.

Vrednost ovog projekta, koji je finansirala Evropska unija, bila je 62.427,07 evra, od čega je učešće opštine bilo 10%. Projektom je bila predviđena nabavka najmanje 8 paketa građevinskog materijala i 7 paketa za ekonomsko osnaživanje. Uz učešće Komesarijata od 1.001.205 dinara projektom je isfinasirano ukupno 9 paketa građevinskog materijala i 22 paketa za ekonomsko osnaživanje. Građevinski materijal je dodeljen za 5 porodica izbeglica, 4 porodice raseljenih lica i za 1 porodicu povratnika po readmisiji. Na ime ekonomskog osnaživanja nabavljeni su plastenici, alati za obavljanje raznih zanata, mašine za šivenje i vezenje i slično.

Ova publikacija je napravljena uz finansijsku pomoć Evropske unije. Sadržaj ove publikacije isključivo je odgovornost izavača i ne predstavlja zvanične stavove Evropske unije. Tehničku pomoć za sprovođenje projektnih aktivnosti obezbeđuje konzorcijum koji čine španska kompanija EPTISA Servicios de Ingenieria S.L. (ES) i nemački CARE Deutschland-Luxemburg.

Partneri:

Влада Републикe СрбијeКАНЦЕЛАРИЈА ЗА

КОСОВО И МЕТОХИЈУDelegAcijA eVRoPSKe unije u RePuBlici SRBiji

Avenija 19a, Vladimira Popovića 40/V11070 Novi Beograd, Republika SrbijaTel: +381 11 308 32 00Fax: +381 11 308 32 01delegation-serbia-info@eeas.europa.euwww.europa.rs

KomeSARijAT zA izBeglice i migRAcije RePuBliKe SRBije

Narodnih heroja 411070 Novi Beograd, Republika SrbijaTel: +381 11 311 72 72Fax: +381 11 312 95 85kirs@kirs.gov.rswww.kirs.gov.rs

VlADA RePuBliKe SRBije KAncelARijA zA KoSoVo i meTohiju

Bulevar Mihaila Pupina 211070 Novi Beograd, Republika SrbijaTel: +381 11 3111 019www.kim.gov.rs

www.europa.rs | www.zaboljizivot.rs

januar 2016.