ЗБОРНИК МАТИU'Е СРПСКЕ ЗА КЊИЖЕВНОСТ И ЈЕЗИК

Урећивачки одбор

ЖИ1ЮЈИН БОmков, др БОЖИД АР КОВАЧЕК, МЛ АДЕН ЛЕСКОВАЦ, др БОmко НОВАКОВИБ.

ТЕО ДОРА ПЕТРРВИБ.

Главии И ОДГОВОРНИ уредник

МЛ АДЕН ЛЕСКОВАЦ

КЊИГА Д ЕВЕ Т НА Е С Т А СВЕ С К А ПРВ А

1971.

МАТ ИЦА СРПСКА, 1971.

66

27 Теодор Мандић, ,Успомене из на­шег црквено-народног живота I. Од 1840--1861, Летопис М. С., 187, 3, 1896 52.

'

�. Вести из Пеште у рубрици У Hza­РИЈа, Сербске народне новине Х! 20 од 7(19) ПI 1848.

' ,

29 Вор1'Јевић, Звуци из прошлости, Отаџбина, 119, 1892, 397.

30 Суботић, Живот П, 84. 31 Мемоари, 126, 32. ]2 Вор1'Јевић, Звуци из прошлости,

397. ]] МеЈиоари, 126; Ворћевић: "На за­

стави су биле маћарске, а на KOllibY српске народне боје", Звуци из прош­ло�ти, 397. Тај догаћај Игњатовић опи­Сује овако: "Сад се опет од српске омладине припреме чине да се том поздраву �OCTojHO отпоздрави. Нару­че се баРЈаци са народном и земал,­ском бојом. Тако један дан са тим заставама, украшени још које народ­ним кокардама у клупчету, са прат­њом доћемо до музеја. Ту нас већ оче­киваше и дочекаше. Попнемо се на степенице горе где се народу говори. Земал,ски барјаци вију се. Станем да ГО!l.ОРИМ. ДО мене стоји и барјак држи Па)а Џ"ут.ник;.ћак, одушевл,ен младић,

. ДО�НИје јунак у Покрету, сада у Ср­,БИјИ потпуковник. Кад сам изговорио, прими реч опет до мене стојећи Нико­ла Крстић, мој земл,ак, сада у Србији виши ЧИНОВНИК. После тога измирени, spaTlU10 се у "Пантеон", откуд смо и дошли", Мемоари, 126-127.

"Ворћевић, Звуци из прошлости 397. Према томе, тврћење Ј. Суботић� да је o� био ОАРећен да за<;:тупа срп­СЈ(е скупштинаре на том заједничком

митингу и да се овај није ни одржао не би било тачно. Вид. )Ј(ивот П 84:

]; Ворћевић, Звуци из прошл�сти 398.

'

]б J6kai M6r, Cikkek es bes,zedek 1848, Budapest 1967.

37 ПротокоАИ засједанија скупл,ени у Пешти Србал,а од 5, 6, 7. марта 1848 Гp�ћa за Историју српског покрета у ВОЈВОДИНИ 1848-1849 I Београд 1952 3-4.

' ,

38 Мемоари, 124. 39 ИСТО, 124. 40 ИСТО, 124. 41 Dr T�il.17 Ј ozsef. А Magyarorszagi

1848-1849"'lkJ. Szerb Fё:ilkeles Tortenete II,

,Б,udареst 1930, 28-30; Граћа I, 5-6. .2 Мемоари, 124.

43 Thim, 26; Граћа, 3. " ИСТО. 45 Ј. Суботић је у поменутој песми

Први мај 1848. zод. исказао то саже­ТО:

у nесми Н<ЫI браћа усrадOlllе И UСlсаше, Аlање не A'lоzоше. Силни Ма!Јар ,мал' их не nотуче.

Летопис ХII, 81, 1850 53. 46 МеЈиоари, 125.

'

47 Србовић, Допис из Пеште, Срб-ске новине, 26. IП 1848 .

48 Суботић, Живот П, 84. 49 МеJlюари, 126. ;0 Граћа I, 15. 51 И СТО, 50-52. 52 У спомене Ворћа CTpaTuмиpoвићa

Беч-Загреб-Лајпциг 1913, 11. '

53 Србске новине, 25, од 26.' IП (7. IV) 1848, 124

54 ИСТО, 27, од 2(14) IV 1848, 2-3.

ОРФЕЛИНОВА ПРЕДСТАВКА МАРИЈИ ТЕРЕ3ИЈИ

Ар С"rрахиња К. Костић

Ову предста:вку Захарије Стефановића Орфелина објавио је

Алекса Ивић у шестој књизи своје Архивске zpahe о јуzoсловеНСlCUМ

zcњижевнuм и културним радницима (Београд, 1 964) . Када је уред­

ник Зборниzcа МС за zcњижевност и језиzc, академик Младен Леско­

вац, предложио да се ова Орфел<инова представка преведе на наш је­

зик, брзо се приметило да је са'Свим умесна примедба коју је уред­

ник Зборниzcа за историју и zcњuжевност cpnczcoz народа САНУ, ака­

демик Војислав Бурић, ставио на последњој страни (Напомена, стр.

380) књиге у којој је представка изишла: " ... Алекса Ивић, услед

смрти, није доспео да отклони извесне недостатке настале у току

иописивања ... нису постојале могућности да се изврши колациони­

сање исписа с оригинаJ\lИ'ма." Алекса Ивић је, несумљиво, учинио !Велику услугу нашој науци

што је открио и објавио ову представку и тиме скренуо пажњу на

њу. Та представка је ,сама по себи не само занимљива него и важна

за познавање наше културне прошлости и, не на последњем месту,

самог Орфелина. Колационисање' извршено према фотокопији руко­

писа, набављеној из Маћарског државног архива за овај посао, по­

казује да су приликом ИСПИСИlВања или редиговања текста за штампу

Граће изостављене речи, групе речи или читави редiОВИ рукописа; rнe­

·ке ;речи или места из Орфел:ИlfIОВОГ рукописа сасвим су друкчије -

или чак два пута - пренесени у штампани текст Граће. Сем тога,

Орфелинов текст, и немачки и л:атИЈНСКИ, у Траћи је у језичком и

правописном смислу посавремењива:н, што у крајњој линији нај ма­

ње ут.иче на његово тачно разумевање, али ипак не одражава верно

оригинал. С обзиром на значај О!ВОГ тек:ста настаје потреба да буде

поново 'Издат, што верније самом оригиналу. Само цеЛИlfIе ради овде се поново ДОНОСИ писмо које је Орфелин.

упутио Марији Терезији заједiНО са представком; и оно је већ објав­

љено, у четвртој к'ЊиЭи Граће (Београд, 1 935) , и то у време када је

А. Ивм могао дia изврши коначну редакцију текста.

Jutarnji prdež, RapidSerbia, 2013.

I '1

I I I

I�

68

Орфелин'Ова представка састоји се из две овеске (прва има 82, друга 48 страна), писана је немачким језиком, а у њој су многобројни цитати на латиноком, и то са латИ'нских штаlМпаних извора; немачки текст је писан готицом. У lНашем препису Орфелин'Оваг рукописа !иш­ло се за тим да се шта верније пренесу језик, праваnис и интерпунк­ција 'Оригинала, мада оамом транскриrщијом (гатица - латиница) нужно морају настати извесне измене. 3адржане су све Орфелинаве недоследности у правшшсу,-у деклинацији и коњугацији; задржане су и очигле,t\jне нетачности (рецим'О, у абележавању меСl'а адакле су узети цитати из Библије или из латинских извора), али прилика'м транокрибовања на латиницу нужно атпада 6 које се пише на крају речи и слогова. Орфелин у цитатима СТаЈВл,а знак навада не сама на п'Очетку цитата на немачroом језику, HeI10 и на почетку свакога реда, докле год траје цитат, не ставл,ајући га увек и на крају ЦИ'I1ираног

. текста, или га lНe ставл,а 'I1aMa где бисмО' га ми данас ставили. У на-шем препису знак навада ставл,ен је тамо где треба да стаји, а за­држан је сама !На п'Очетку и завршетку оних цитата у којима се и Орфелин служи 'Гим знаком. Латински текст, мада се састоји гатаво искл,учиво из цитата, Орфелин не ставл,а увек пад знаке навода, па је у нашем препису задржан ОрфелинOiВ начин писаља. Истина, ОрфелИ'Н под знак навода ставл,а и текст ,каји више препричава него шта цитира. Сем тога, ан неретко цитира испрекиданО', не ставл,а­јући никакав знак којим би указао да је и изоставиО' нека места свага извора. Тако његови цитати, наРОЧИ'I1а они дужи, нереткО' па­стају ефектнији и језгровитији. Сам'О, приликом оваквих сажrимања он на неким местима преноси интерпункцију свога извора која у так­вом новом тексту више нема никакве л:огике; так'О, на неколико ме­ста пасле тачке нова реченица ПОЧiИЊе малим словам. Оваква места у нашем препису lНису иоправл,ана, а по н>Има би се могло наслутити да Орфелин није !М!Ного тлачаа свој текст, да га је вероватн'О и радио доста брзо. То, К'ао и известан број недовол,н'О читких места унека­лика отежава патпуно разумевање текста.

Орфел:ин упатребл,ава у рукопису у; наместо 'юга у овом пре-пису свуда стоји у - без две тачке озго. Кад дел,ења речи приликом

.. пренашеља сл:оюва у следећи ред Орфемш ставл,а цртицу, две црти­це или две запете (као знак нав'Ода) и lНepeTKO те знакове ставл,а и у HOiВ. ред; у 'Овом препису ставл,ана је само цртица на крају реда. Кад 'Отвара заграду Орфел:ин ставл,а једну или две тачке после косе рраве црте кој'Ом отвара заграду; тачку или тачке ставл,а испред црте к'Ојом затвара заграду. Те тачке овде ,су изоставл,ене. У угластим за­градама у препису су обележене стране ОрфеЛiИIюваг текста, али нису азначавани и редави његовог текста. Иначе, све особине ОрфелинаВ0Г

69

рукописа могу се iВидети на фотокопији која се сада налази у Руко­ПИСНIQМ одел,ењу Матице српске (РОМС), рег. бр. М. 13 .7 1 1 .

Ако се, дакле, ишло за тим да се Ш'I10 тачније сачувају одлике рукаписа, у преводу је у.казивано на ОрфеЛ:!ИНове очигледне грешк� или неп'Отпуности. Цитати из Библије 'Овде су дати према Даничић/Ка­раџићевам преваду Свето писмо CTapoza и новоzа завјета (У Биогра­ду 1 870), чак 'и lНa мањем броју места на к:ојима би могл:о постојати колебање у погледу варијације значења, односно прецизности. Наи­ме, нисмо ишли за 'I1им да устан'Овл,авамо па којем је тексту Библи;е Орфелrин исписива'О своје цитате; зна се иначе (какю у свајај књизи а Орфелину навади Т. Остојић) да је у свој'Ој библиотеци имао Biblia Sacra das ist die ganze heilige Schrift, превод Јохана Дитенбер-. гера (Dr. Johann Dietenberger) који је изишао у Аугобургу, 17�6. ГОД1ине. У преводу су исправл,ане грешке Орфелшювог ориг·инала каје су уочене; те исправке наведене су у прrимедбама уз превод . Разуме се, у преводу су примењени правопис и интерпункција нашег савременог језика. Цео Орфелинав текст и превод Зборник;' дрноси у три наставка.

Немачки текст колационисаАИ Марија. и др Страхиња К. Костић; превео" га' . др Страхиња К. Костић

Латински текст колационисаАИ Челица Миловановић,' асистент ФИЛОЗОфСКОГ факултета у Београду, и др Страхиња К. Костић; превел� Щ

Челица Мил(,>ващ>виц

70

ПРЕДСТАВКА МАРИЈИ ТЕРЕ3ИЈИ

Захарuја Стефа1iовuћ ОрфеЛU1i

А. писмо

[1] Allerdurchlauchtigste AllergroBmachtigste Romische Kayserinn, auch in Ungarn Boheim, Gаlliziеп, und Lоdотегiеп Apostolische Konigii1,

Erzherzogill zu Oesterreich, Allergnadigste Kayserinn, Koniginn, und Frau, Frau!

Das Murren, und der Unwille, so unsere Illyrische Nation in Anis 1 777. und 1 778. iiber das Allerhochste Regulament, und einige darinen getrofene Unordnungen bezeigte, veranlaBte mich, als Eiier Kays. КО­nigl. Apost. Maytt. treugehorsamsten Untherthan, und wahren Sohn meiner Kirche und eifrigsten Patrioten, dahingegen HaBer und Feind der МШЬгаuсhеп, Unordnungen, und Eigenwillen des Oberen Cleri ge­genwartiges Biichlein auf Anrathen und mit Einvernehmung des nicht unirten Bildhauers zu Neusatz Arsenius MarCO\Tich zu verfassen und (laduгch die Аllсгhосhstе Anordl1.ungel1, die die wahre vVohlfahr� ul1d Aufl1ahm der Natiol1 zum Gegel1stand haben, zu rechtfertigen, auch dabey die Оuеllе, woher das Murren der Nation, als welcher der Inhalt des Regulaments in seiner Weite und Breite damahlen nicht wohl Ье­kafit war, hergeflossen, anzuzeigen, und zu gleich die Nation selbst zu belehren, wie weit selbe der Obere Clerus seines Eigenutz- und Vor­theils halber von dem wahren [2] Evangelischen Christenthum abge­fiihret, verblendet, oder vielmehr verfuhret, daB selbe die ausserlich.e, еЬеп diesen Kirchen Vorstehern vortheilhafte Ceremonien dem wahren Christenthum vorgezogen, einfolglich das ungebiihrliche Betragen und Verhalten des Oberen Cleri in des Gottes Kirche nicht einsehen und wahrnehmen kone.

Um aber zugleich Ьеу dieser Nation eine niitzliche und heilsame Ordnung ат leichtesten einfuhren zu konen, habe ich mich, als wahrer Unterthan, und gutgesinter Patriot unterstanden, einen zu Einrichtung unseren Consistorien, Schulen, Ertz- und Вischofen, dan: ihren Residen­zien dienenden Vorschlag auf ebendesselben Neusatzer Вildhauers Anrathen zu verfassen.

.

71

Најсветлиј-а, најсил;нија Римска царице, апостолска :roрал,.ице Угарске, Чешке, Галиције и АоДомерије, Надвојвоткињо Ау,стрије,

најМИЛIQстtИвија царице, краh>иде и :юсударињо, государињо!

Роптање и HeГO�OBaњe кюје је наш илирски народ ИiСП'Оh>ИО то­ком 1 777. и 1 778. због најузвишенијег Регуламента и неких .одредаба кюје он сад'РЖИ, подстакли су ме као верно IЮКОРНОГ поданика Ва­шег цар. Kpah>. апост. величан., и правог сина моје цркве и најревнос­нијег патриоту - а ненarвидника iИ непријатеh>а зЛ!оупотреба, нереда и CaMOBOh>e високог клера - да саставим 'Ову i<њижицу, по савету и договору неуједињеног1 новосадскюг вајара Арсенија Марковића и ТИiме правдам најузвипrеније 'О:дредбе које имају за предмет благо­стање и успех !Народа, а при томе да укажем на извор одакле је по­текло роптање народа када садржај Регуламента још није био свуда познат, и истовремено самом народу да покажем докле га је !Високи клер због своје себичноС'ги и к,ористи од истинито г jeB3IНћeocKOГ хришћанства одвео, заслепио, или чак завео, да је правом хришћан­ству претпоставио СПОh>не церемоније које користе управо тим цркве­ним старешинама, па !Према томе народ не може да 'увиди и запази недолично понашање и држање високог клера у цркви Божијој.

Али, истовремено, да би се код овог народа најлакше могао

завести :roОРИСПIJН и спасоносаЈН ред, као прави поданик и добронаме­ран патриота УСУДИ'О сам се да саставим, по савету истог новосад­ког вајара, предлог за устројство наших кО'Нзисторија, школа, архи­errископа и еписко!Па, ,:roao !и њихо,вих резиденција.

Усућујем се да оба ова дела која сам саставио 'IIосвет.им и при­ложим У !Најдубh>ем страхопоштовању и скрушености Вашем цар. Kpah>. апост. вел., са најпонизније-најпокорнијом молбом да бла-

1 Тј. православног - прим. С. к. к.

72'

Ich unterstehe mich beyde diese von mir verfaBte Wercke Eiier Kays. Konigl. Apost. Maytt in alltiefester Ehrfurcht und Demuth zu wied­теп und aufzuopfern, mit der alleruntertblinigst allergehorsamsten Bitte, Aller Hochst-Dieselben geruhen meinen wahren Eifer und Patrio­tismum Dero Allerhochsten Blickes zu wiirdigen das Werck und mich selbsten einen hiilflosen 53 Лi.hгigеп Greis mit Allerhochst- Dero GIia­den und Protektion zu beschirmen, anebst auch den Ziel und Schran­cken so vielen MiВbrauchen und Unordnungen unseres Oberen Cleri zu setzen, dahingegen solche Ordnung Ьеу unserer Kirche einzufiihren, wodurch selbe in dem gehorigen (von Eiier Kays. Konigl. Apost. Maytt selbsten wiinschend) [3] Woblstand und Flor erhalten, und die Nation beruhiget werden mogte.

IсЋ wage noch allerunterthanigst-allerdemiithigst zu versichern, daB die Ausfiihrung jenes allerunterthanigsten Vorschlags hinIang1ich seyn wird, die Nationl zu beruhigen, und ihr die wegen eingebildeter Einschranckung des Glaubens undr der Religion eingejagte Furcht zu Ьеџеhmеп, dan die gehorige Sc.hrancken dem Despotismo und Eigenwill der Ertz- und. Вischofen zu setzen, einwelches jeder woblmeinender und gutgesillter Nationalist wiinschet. Јп dem sehnlichsten Wiinsche, daB diese meine geringe Мме zu Eiier Maytt hochstem Endzwecke, namlich zum wahren Besten dieser Nation dienlich seyn moge, ersterbe mit tjefster �rniedrigung.

Eiier Kays. Konigl. Apost. Maytt

. ,

Allerunterthanigster al1ergehorsamster Unterthan

Zacharias Orphelin Carlowitzer nicht unirter' Inwohner .

73·

гоизволи моју истиниту рооност И патриотизам У.д<остојити својим нај­узвишенијим погледом, а мене самог, беспомоћног педесеттрогодиш­њег старца, заштитити својом најузвишенијом милошћу и заштитом,

као и да постави границу и оквире тако многих злоупотреба и нереда код нашег високог клера, а напротив да у нашој цркви заведе такав

ред, чиме ће се одржати (што је жел,а и Вашег цар. крал,. апост.

вел.) бi\'агостање и цветање, а народ умирити. Усућујем се још најпонизније"'I:Iајскрушеније да ' уверим да ће

спровоћење оног најiПонизнијег предлога бити довол,но да умири на­

род tИ да му растера у лив ени страх због тобожњег ограничавања ис­ПО1Ъавања вере, затим .д<а постави одговарајуће границе деСПОl1ИЗМУ и

самовол,и митрополита и епископа, што жели сваки доброхотни и

добронамерни националиста. у rнајчежњивијој же1ЪИ да овај мој не­

знатни труд користи највишем крајњем цил,у Вашег величанства,

наиме ИСТИНИ110М добру овога народа вечно остајем са најдубл,ом

понизношћу

Вашег цар. Iкрал,. апост. вел. најпонизнији

најлО'корнији поданик Захарија Орфелин

неујед'Ињени жител, карловачки.

74

Б. ПРЕДСТАВКА

[�] DaE da� Murren .wider das geistliche Regulament ungriindlich und eltel sey, wlrd van ешеm wahren Sahn der MargenHindischen Kirche

und getreuen Patriaten der Serblischen Natian, ganz unparteiisch '

gezeiget. 1778.

Gebet dem Kaiser, was des Kaisers ist: und Gatt, was Gottes ist. Matt. 22.21.

EINGANG.

.. . D�s Getiimel, �elches se�� �ini!?er Zeit her, iiber das Kayserlich­-КошglIсhе, unserer ш dem Кошgгеlсhе Hungarn, und demselben ein­verleib�en Landern .sich befindenden Kirche herausgegebene Regula­ment, ш unsere NatlOn eingeschlichen, ist hochst zubewundern. Es ist nicht unbekant, wie grasse Unardnuncren und Мi1Љгаuсhеп der geist­lichen Macht und des Amte waren Ье'У unserem aberen und unterem Clera. Аllе salche, als unserer Kirche n

'icht allein eine Ul1ehre zuziehen­

de, s�шdеrn аисћ ganz schadliche Unordnungen und Мi1Љгаuсhе wur­de�!n d�m АО 1?�9 gehalt.enen. National-Cangress dem Kays. Konigl. Coml�sarlO van еШlgеп NatlOnalIsten verschiedener Weise vorgebracht; Ја, dlese Unordnungen und Мi1ЉгаllсЬе waren аllсћ аЬпе dieser Gele­p:enheit dem allerhochsten Kays. Konip:l. Hafe nicht unbekannt. Wer denn alsa аНе salche Unardnllnp:en und Eigenwil1en einschrancken und llnsere Geistlichkeit in eine апsйiпdigе Огdl1lшg brincren kan, wa

'nicht

selbst die аНе�hос.hst-hеrrsсhепdе Manarchin? die Un�estimmigkeit und Faderungen. dle dle vOI1gesetze [2] Geistliche јп ihren Dioecesen machten sind ��dшсh eingestel1et. daE unsere allergnadigste Beherrscherin mit

.allerhochst-deraselbten Reglllament, und mit besanderer АО 1770. allergnadigster Verardnllng, sawahl dem Ertzbischofen und Metrouali­ten, als аисћ denen ВischOfen eine zll Љгет Unterhalt hinlangliche Einkii?fft�, als ејп Lohn van der Natian zнhaben. allergnadigst besti.met: d�E Sle slch aber var ејпет .ieden beklagen. sie hatten zllwel1ig Ејl1-kllnfften. und folg1ich zeigen sie sich. mit den hestimten Eiпki'шfftеп nicht zllfrieden Zll seyn. djeses kammt einzig und allein daher weil sie ihren wesentlichen Вischoflichen Berllf und Amt vегасhtепd �ich dem welt1ichen, denen ћоћеп Hafministerl1 ansHindigen Leben ga�z und gar iibergeben ћаЬеп. Sehet nllr Љгеп Anputz: sehet den llпtегsсhiеdепеl1 �nplltz. ihrer Bedienten; den Anplltz llnd kastbare pferde und Wagel1; ihre relche Gastereyen u.d.g! Alles dieses erfordert viel Geld und grassen Aufwand, und dennach ist Љпеп ,'ап dem ОЬегеп Priester Ј esus Christus nichts dergleiches zugestattet. посћ verheisset ,.varden, ,.veder sie van denen Bischofen der ersten christlichen Ј ahrhllnderten Zll еЈпет salchen prachtigen Leben ејп Beyspiel ћаЬеп.

75

Да је негодовање пратив црквеног Регуламента неоснаван'О и сујетна,

паказује сасвим непристрClJСН'О један син ист'Очне цркве и веран

!Патри'От српске нације 1778.

Падајте ћесаров'О ћесару, и Бажије Богу. Мат. 22.2 1 .

УВОД

у највећај мери се треба чудити метежу каји је 'Од извеcrн:аг

времена настаО' у нашем HClJpaAy збаг царска-крал,евскюг Ретуламента

о цркви која се нал:ази у крал,евини Маћарокај и њај прикл,ученим

земл,ама. Није непазната какви су велики нереди и ЗА:аупатребе ДУ­

хавне власти и чина паста i али кад нашег вишег и нижег клера. Све

те lНepeдe !и злаупотребе који су за нашу цркву не само нечасни негО'

и ште1'НИ изнели су на разне начине извесни народњаци царска кра­

л,евском изасланику на !Нараднам сабару адржанам 1769. гадине. На,

ови нереди и ЗА:аупотребе и без тага нису били преузвишенам цар­

ска-крал,евскам двору непазнати. Па ка маже све ове. нереде и само­

вол,е .д;а обузда, и шшпе свештенствО' доведе V пристаЈан ред, акО' не

наша преУЗВlИ1llена, владајућа монархиња? НеабуздаJ:Iаст и.

захтеви

каје су. претпаставл,ени духавници па�азивали У. авОЈИМ ДИlецез�ма

абуставл,ffi:lИ су тиме шт'О је наша 'НаЈМИА:О�ТИВи.1а вла�арка сва�им

преvзвишеним Регvламент'Ом, а пасебном на.lМИЛОСТИВИЈОМ наредоам

из 1770. гадине најмиластиви.iе адредила какО' архиепископу и митра­

палиту так'О и еписК!опима да имају прихаде давал,не за њи�ава из­

државање, каО' плату 'Од нарада; шта се сваком жале да има.lУ суви­

ше маА:а прихада и према таме паказују да су неза,i\:авал,ни oдpeћe�

ним ПРГИХОДИ1Ма,' далази .једино отуда шта су се они, презирући CBI!' СУШТ,ИlНски епискюпски пазив и службу, потпуна �uедали )кив'Отv каlИ

приличи гвиооким дворским министрима. ПагледаЈ те сама какО' су на- .

кићени, погледајте како су разнолика иакићене н>их'Ове слvге, какО'

су накићени И скvпоцени ,коњи и кола, њиха'ве багате газбе и сл.

За аве та cV патребне оилне паре и вел:ики тuашак. а ч:nак им nnBa­

свештеник 'Исус ХРИС1'ас ништа сл:ична није дазвалиа ни абећаа,

нити код еnиск'Опа првих векава Х'Ришћанства налазе пример за такО'

раскошан живат.

76

§ . 1. DE EPISCOPIS .

Und wahrhafftig, die heilige Apostel und iћгe Nacblolger durch viele Jahrhunderte sind auf solchen ausserordentlichen und vergolde­пеп, шit sechs kostbaren und reichlicll gеsсћшtiсktеп pferden bespan­ten Wagen nicht gefahren. Sie trugen keine seidene verscbledener, de­пеп Weltlicllen erlaubender rother Farb Kleider, посћ solche шit gol­denen Franzen versellene Htitter; Sie haben Ьеу dеш· Gottes Dienst Кау­serliche Kronen und den �аюю�, der vorzeiten [3] ein besonderes Kleid (1er Reclltglaubigen Kaysern war, nicllt gebrauchet; Sie ћаЬеп jћre Haare, Bart und Knebelbart nicht besclleren lassen, noch Haarpuder gebrau­chet : Sie hatten аисћ keine so grosse und praclltige PaIasten. "Die Fticllse ћаЬеп Gruben, und die Vogel unter dеш Нiшшеl Nester: aber des Menschen Sohn hat nicht, da er sein Haupt llinlege." МаН. 8 .20. Sie blelten keine in unterscbledenen Livree Lackeen; Sie ћаЬеп weder selbst gebrauchet, посћ von anderen erforderet grosse Tituln und die Excellentz, iпdеше ein jeder Priester, nach dеш heiligen АшЬгоsius, ist in dieser Welt, seiner geist1icllen Wtirde пасћ, der Vorztiglicllste, oder ЕхсеllепtissiшuS. Sie giengen nicllt in die Schauspiellen, oder Сошеdiеп, und in andere weltlicller Leuten Lust-Geselscllaften, посћ ћаЬеп sie in ihren Wollnllausern sich шit Musikanten, шit Tanzen, und шit Huren­liedern und Gesangen der Weiber erlustiget, vielweniger spieJten sie шit Karten und Spielbret . Sie ћаЬеп keine vielfaItige delikate Speisen und Getrancke gebrauchet, weder so reiche Tafelgeschtir gehabt, noch ј е­шаhls so prachtige, fast Fiirstliche Gastereyen gehalten, als die jetzige BischOfe fast alles dieses tllun: sondern Sie waren' in der Evangelischen Агшuth und Dешuth шit schlecllten einfaItigen Speisen, und шit schlechter einfaltiger Kleidung zufrieden; denn die da weiche Kleider tragen, sind in "den Hausern der Konige. Matt. 1 1 .8 ." Sie ћаЬеп sich aber reichlich gеsсhшiiсkеt шit stеtеш FleiE iш Lesen, iш VЪегlеgеп, und iш Predigen des Worte Gottes, und in diеsеш einzigen hatten Sie jћr Rеichthuш und jћre Pracht zu ћаЬеп gesuchet, wie es аНе Episteln des gottlichen Apostolus Paulus zeugen, und so viele Biicher der alten heiligen BiscllOfen und Кirchen Lellrer bekraftigen, und geben jћren Nacblolgern einen klaren Unterricllt von den bischof.licllen РШсhtеп und Verhalten. S. Synesius, Episcopus Cyrinensis in Epistola [4] Epistola 105 ad fгаtгеш (apud ВЉ1. Раtrнш, Тош. 5. Part. 1 . pag. 1 12. Соl. 2 . Lit. F. Edit. Соlоп. Ап. 1618) schreibet: Ерisсорuш diviпuш esse ho­шiпеш oportet, qui quo vitae suae ргороsituш teIieat аЬ iппuшегаЫlibus oculis custoditur. S. Joannes Сhгуsоstошus Нош. 10. Sup. 1. Ер. ad Тiт. (Тот. 4. С01. 1480. Lit. С.) spricht: oportet Episcopum Ange1um esse, пиllае humanae perturbationi vitiove Subiectum. S. Augustinus Нот. 24. ех 50. Нот. redet . Die отпј et отпј llora, et сига omnino continua cogitare debet Episcopus. Quantae dispensationis sarcinam gerat, qualem de illа rationem Domino Sl10 reddat. ЕЬеп dieser heilige Lehrer im Buche von den SееЉiгtеп, Сар. 1 . schreibet Non sunt Pasto­res, qui Pastorum nomine gaudere volunt. Pastoris autem officium impler� nolunt. S. Hieronymus in Ер. 3. ad Heliod. (Тош. 1 . pag. 25 . В.) sрпсht: Dошus Episcopi et Conversatio, quasi in speclllo constituta. magistra est pllblicae disciplinae, guidquid fecerit. id sibi ошпеs facien­duш putant. Und in Ер. 6. ad FаЫоlаш, de vestitu Sacerd. (Тош. 3.

77

§I '0 ЕПИСКОПИМА

И заиста, свети апостоли и њихови наследници током многих векова нису се в@зили на тњко ДИВНИМ и lfIозлаћеним кочијама у која је упрегнуто шесторо скупоцених и богато украшених коња. Они нису носили одела црвене боје КIoja пристоји оветовњацима; они rнa БОI10служењима нису носили цњрске круне и сакосе, који су у давна времена били 'Одећа правоверних царева; они нису шишали К'ОСУ, браду и бркове, нити су употребљавали пудер за косу; они нису има­АИ тако велике И сјајне палате. "Лисице имају ј аме и птице небеске гнијезда; а син човјечји нема где главе ·заклонити." Мат. '8. 20. Они нису држаЛ!И лакеје у разнолиКIИМ ливрејама; они сами нису употреб­љавали нити су од других тражили да их 'Ословљавају :високим титу­лама или превасХ'одст.вом, ПОШТ'О је сваки свештеник, према светом Амброзију, на ОВОМ свету већ по СВ'ОМ свештеничком достојњнству нај'Одличнији ил,и 'НајпреваСХОА;нији. Они нису ишли да гледају jalJ3He представе или ,к,омедије и у друга весела друштва световних људи, нити 'су се у својим домовима забављали уз музиканте, игру, курвањ­ске песме или песме 'певачица, још мање су играли карте или шах. Они нису узимали 'разноврсна фина јела и пића. нису имали тако богато 'CTOIНO посуће, нити су икада прирећивал:и так,о сјајне, готово

·I<:неЖeIВске гозбе као ШТ'О 'То г'Отово све чине садашњи епископи, нето су у еванћел,ском ·сиромаштву и скрушености били задовол..ни про­стим, једностњвним јелима и прост-им, једноставним >Оделом; Јер, они

"који меке хаљине носе по царскијем су Аворовима". Мат. 1 1 .8 . Али они,су се·богато 'Китили сталном вредн'Оћом у чит·њњу, у размишљању и у проповедању слова божијег и једино у томе.имали су да траже . своје богатство и св'Ој сјај , ·као што сведоче ове посланице божанског

апост'Ола Павла и потврћују толике,књиге старих светих епископа и црквених учитеља, а овојим наследницима .дају поуке 'О епископ-ским

дужнастима и поступцима. Св. Синесије, епископ киренски, у писму,

Писмо 105, брату · су Библ. св. отаца, том 5, део 1 , �Tp. 1 12� кол. 2.

Лит. ф. Edit. Colon 1618 г.) пише: · "Епископ треба да Је БОЖИЈИ човек

юоји чува 'Од погледа безбројних' 'Очију ана место где се налази сми­

·сао његовога живота." Св. Јован 3латоУ'СТИ, Хомилија 10, о 1 . посла­ници Тимотију (Том 4, кол. 1480. Лит. Ц.) говори "Епископ треба да

. " А је анћео, слободан од сваке људ;ске' мане или страети . Св. вгустин,

�омил,ија 24, из 50. :юом. каже: ,;Сваког дана и свarюг часа 'и са ' бри­

гом -која НИI(,ад не јењава, треба еПИСI«ОП да размишља о томе коли­

ког Домаћинства терет ноои и -кака.в рачун о њему да ПОЛ'О)КИ своме

господару." Управо овај 'свети учитељ у .књизи о ДУХ'ОIВНИМ пасти­

рима, гл. 1 . , IIИше: "Сада су пастири они који у то име хоће да ужи­

вају, а ДУЖНОСГИ пастирске да испуња-вају -'не желе:" Св. Јероним

у Писму 3. ХемюДору (Том. '1 , ,стр. 25, Б) каже: "дОМ .е�скопов и

начин :ЖИВота његова, књо 'Огледало постављен, учитељ Је Јавног по­

нашања; што год, ,6;акле, еписк'Оп да учини, сви мисле да и сами тре­

ба Т'О да чине." А у Писму 6. Фабијоли, о оделу свештеника (Том. 3, .стр. 63., Лит. Б) пише овако: "Толика треба да буде ученост и обра­

ЗOlВаност епископа божијег и :Излазак његов и кретање и све у'Опште,

просто као да о :томе наглас сведочи. ЕnИСIЮП треба да дУх'ОМ истину . . , . . . ." . - . � , . .

78

pag. 63. Lit. В.) schreibet so: Tanta debet esse scientia et Eruditio Episcopi Dei, ut et egressus ejus, et motus et universa, vocalia siпt: veritatem mente concipiat, et toto еат habitu resonet et ornatu, ut quidquid agit, quidquid loquitur, sit doctrina populorum. Und Sup. Ьр. ad Тit. Сар. 1. in illud: oportet Episcopum l Тот. 9. pag. 246. С.) sagt: sciat Episcopus sibi populum Conservum esse, поп servum. Und etwas weiter: Episcopus, qui liiiitatur Apostoli esse сирн, lJabens victum et vestitum, his tantum debet esse contentus. Diese Vermahnung ist des Apostel Paulus 1. Тiт. 6. 8. aber jetzige BischOfe sind aus der jenigen Zahl, die sich nach dem bischot1ichen Amt nur dieserhalben bestreben, womit sie sich Ьегеiсhеrп und prachtig, аисћ eigenwillig lеЬеп konnen. оhnе zu uberlegen wollen, was Paulus weiter redet: "Die da [5] reich werden wollen, die fallen in Versuchung und in den Striclc des Teufels, und in viel thorichte und schadliche Luste, welche die Menschen ins Verderben und Verdamnis sturzen. 1. Tim. 6.9. Уоп so1chen Bischofen S. Isidorus Hispalensis Lib. 3. de sumo Ьопо, Сар. 34. (Sent. 5. pag. 679. col. 1.) schreibet: Plerique suae magis utilitatis causa, quam gregis praeesse desiderant: пе ut possint Praesules fieri cupiunt, sed magis ut divites fiant et honorentur. Suscipiunt enim subli­mitatis сиlтеп, поп pro Pastorali Regimine, sed pro solis honoris атЫ­tione. ЕЬеп dieser Lehrer Super Levit. Сар. 13. (pag. 71. Col. 1.) redet: Episcopus пес sancta ingredi, пес потеп Antistitis poterit possidere, qui et terrenis desideriis gravatur, et expers est scientiae veritatis. Und in Lib. 3. de summo Ьопо, Сар. 41. (Sent. 2. pag. 687. Col. 1.) sagt: Etati Pastores plebes tyranice praemunt, поп regunt: quia поп Dei, sed suam gloriam а subditis exigиnt. S. Isidorus Pelusiota Lib. 3. Ер. 215. ad Hieronymum (apud Bibl. РР. Тот. 5. Part. 2. pag. 596. Col. 2. Н.) schreibet: Opus est hoc res, поп ludus, atque ашmi oblectatio; cura, поп luxus; munus referendis гаtiопiЬиs оЬпохјит, поп imperium аЬ omni censura liberum atque inlune: paterna procuratio, поп tyranica licentia: dispensatoria praefectura, поп ejusmodi potestas, quae sub reddendarum rationum necessitatem miпimе Cadat. S. Synesius Episc. Cyrinens. in Epist. de Regno, ad Arcadium Imperatorem (apud Hibl. РР. Тот. 5. Parte 1. pag. 47. Col. 1. С.) schreibet: qui per luxum potes­tate abutitur, et ... Imperium voluptate ас deliciis conterit, suas omnes cupiditates explendas sibi esse ducens, unde subditi gravissimis damnis afticiantur; et uпо verbo dicam: qui gregem поп saginare, sed а grege saginari vult, еит Tyranum esse censeo, поп Pastorem. S. Theodoretus Episc. Cyrensis, Sect 13. Sup. Ezech. сар. 34 in illud: Уае Pastoгibus. (Тот. 1. pag. 368. Col. 1. А. Edit. Colon. Ап. 1617) spricht: Proprium Pastoris munus est, se ipsum поп pascere [6] sed oves. S. Athanasius, Patriarcha Constantinopolitanus in Ер. 1. ad Episcopos Cretae (apud Bibl. РР. Тот. 13. pag. 487. Col. 1. D.) schreibet: Sane augentur oves, et in toto sunt, сит praesunt veri Pastores: поп autem, qui solum ы­bant lac, et lana teguntur, omnique studio et arte se ipsos, поп oves pascant. ЕЬеп dieser heilige Patriarcha ibid. in Ер. 4. ad Episcopos Аратеае (pag. 488. Col. 2 . G.) schreibet: Ego еит, сиј grex Christi Comissus est, si di,gnitatem muneris norit, iniquum esse arbitror, поп usq ad sanguinem assidue ei studere et incumbere. - Hei mihi! поп јат Pastores oves pascunt, sed ovibus tanquam рапе sese pascunt. S. Gregorius Magnus Нот. 14. Super Evangelia (Тот. 2. Col. - 364.

79

схвати, и целим својим држањем и одел!Ом, да њом !Као одзвања, те да, што 110Д он ради, што год прозбори, све тоо буде за народ поука.

"

И у коментару 1. посл. Титу (Том 9, стр. 246, Ц) каже: "Нека зна епи­СIЮП да му је народ само су-роб, не роб.

" И нешто дал,е: "Епископ ко­

ји жели да буде Iюдражавалац апостола, ако има храну и одећу, већ тим треба да је задовол,ан.

" Ово је опомена апостола Павла (1. ТЊ\1.

6.8), али садашњи епиокопи су из онога броја који за епископским чи­ном само због тога теже да би се пО'моћу њега могли обогатити и сјај­но, а и самовол,но живети, не хотећи размишл,ати ·шта Павле дал,е ка­же: "Који хоће да се обогате, они упадају у нооасти и замке, и у мно­ге луде и шкодл,иве жел,е које потапају човјека у !Пропаст и погибао.

"

(1. Тим. 6.9). О таквим епископима св. Исидор Севил,ски у 3. књ. О нај­вишем добру, гл. 34 (5 , стр. 679, кол. 1) пише: "Многи ради сопствене користи, више него ради користи стада, теже да доћу на чело; не желе то да би могли бити предводници, за углед. већ више да би се обогатили и стеКkИ почасти. Прихватају, наиме, врховну узвишеност, не ради пастирског у.правл,ања, већ из амбиције за пуком почасти.

"

Тај исти учител" О Левитима, гл. 13 (стр. 71, КоОЛ. 1) говори: "Неће моћи да приступи у оветињу нити да име заступника д:обије онај који је аптерећен земал,ским жел>а'ма и лишен познавања истине.

" А у

књ. 3. о највишем добру, гл. 41 (Сент. 2, стр. 687, кол. 1) каже: "Аржавни пастири не владају народом - они га 'Гирански угљета­вају. Јер, од потчињених захтевају не славу Бога, већ своју сопстве­ну." Св. и.сидор Пелусиота, у Књ. 3, 215 . писму Хијерониму (Библ. св. оОтаца, том 5, део 2, стр. 596, кол. 2, Х) пише: "Озбил,ан посао је ова ствар, не игра и наслада духа; брига, не расК!ош; дужност са оОба­везом подношења рачуна, не царство слободно и имуно од сваке К!онтроле; очинско стараље, не тираНiскаСkобода; надстојlНИШТВО које захтева велике издатке, не таква власт која не би Iни блrизу призна­Baka нужност враћања рачуна" .. Св. Синесије, епископ 'киренски, у Писму оо крал,евст.ву, Аркадију императору (Библ. св. отаца, том 5, део 1, стр. 47, кол. 1, Ц) пише: "Који зл:оупотребл,авају власт ради луксуза, који државу пожудом и уживањима уништава - мислећи да му вал,а све своје жел,е испунити,- а из тога онда под;аници трпе веома велике штете, оОнај, дакле, који - да кажем то укратко -не храни обилато своје стадо већ хоће да стадо храни њега, такав је, по моом !М!Иlliл,ењу, т,иранин, не пастир." Св. Теодорет, епископ ки­ренски, сент 13, О ЈезеКiiл,и, гл. 34, на стих Тешко пастирима (Том 1, стр. 368, кол. 1, А, Edit. Colon. 1617. год.) каже: ,Дра,ва дужност пастира је да овце - не себе самоОГ - напасе.

" Св. Атана,сије, патри­

јарх цариградски, у 1. писму еПИСIюпима Крита (Библ. 'ов. отаца, том. 13, стр. 487, кал. 1. Д) пише: "Доиста су оОвце живе, зд:раве и напред­не 'К!ад их воде прави пастири, а не .они који искл,учиво пију млеко и гледају како би се 'сами у 'Буну обукли, а овце уопште ни на пашу не изводе.

" Тај исти све11И патријарх, исто, у 4. писму епископима Апа-

80

С.) spricht: Pastores, qui plus terrenam substantiam, quam oves dili­gunt, merito потеп Pastoris perdunt. S. Hieronymus јп Lib. 2. Sup. Epist. ad Ephes. Sup. illud: et ipse dedit quosdam Apostolos.; (Тот. 9. pag. 223. D. ) redet: Si quis поп aedificat Ecclesiam Christi, пес ple­Ьеm sibi subiectam instruit, ut de . subiecto populo Christi Ecclesia Construatur, ipse пес Apostolus, пес Propheta, пес Evangelista, пес Pastor, пес Magister est appelandus.

Und also die heilige Vatter, dem heiligsten Evange1io und ihren Lehrern Aposteln nachamend zeigen, daB der jenige der achte Evange­lische Bischof seye, der nicht fiir sich, sondern fiir die, mit dem Blut Christi erkaufte Heerde Tags und Nachts sorget, und sie mit dem Worte Gottes weydet, diejel1ige аЬег, die nicht die Schafe, sondern sich selbst maBten, erkenen sie fiir unrechtmaВige, gottlose, ја gar fiir Тугапеп, nicht аЬег fiir Seelliirten der Christ1ichen Gemeine. Von sol­chen, sich selbst weydenden Hirten redet Gott der Herr also: Ezeck. Сар. 34. "Wehe den Hirten 1srael, die sich selbst weydeten. Sollen nicht die Heerden von den Hirten geweydet werden? аЬег ihl" [7] habet die Milch gefressen, und euch mit der Wolle bekleidet, und was gemastet abgestochen: аЬег meine Schafe habet ihr nicht geweydet. Љг habet das Schwache nicht gestarcket, noch das Krancke geheilet: das Bescha­digte habet ihr nicht verbunden, noch das VerstoBene herbey gefiihret, das Verlorene habet ihr nicht gesuchet, sondern sie mit Gewalt und Strenge beherrschet. Also sind meine Schafe zerstreuet worden, darum, daB sie keinen Hirten hatten: und sie sind alIel1 wilden Thieren zur Speise erlaubet, und zwar zerstreuet. - Darum ihr Hirten! Horet des Негrn Wort also sргiсht Gott der Herr: So wahr ich lebe, spricht Gott der Herr, weil meine Heerde zum Raub, und meine Schafe alIen wilden Thieren zur Speise geworden sind, indem sie keinen Hirten hatten, denn die Hirten fragten nicht nach meinen Schafen, sondeгn ·w eydeten allein sich selbst, аЬег meine Schafe weydeten sie nicht. Darum ihr Hirten! horet des Herrn Wort: denn also saget Gott der Herr: Nimm wahr, ich selbst will ап die Hirten hin, und selbst meine Schafe von ihren Handen fodern, und will mit den Hirten ein Ende machen; daB sie meine Schafe nicht mehr weyden sollen, ia sie sollen auch hinfiihro sich selbst nicht mehr weyden: denn ich will meine Schafe aus ihrell1 Maul erretten, daB sie ihnen nimer zur Speise werden sollen. - Ве diincket es euch nicht genug seyn, daB ihre die gute Weyde abfresset, ihr zertretet dann auch das tЉгigе? und das ihr das klare Wasser trin­cket, ihr machet dan das iibrige mit еиегеп Fiisen triib ? Also daB meine Schafe еЬеп das, so ihr mit eueren FiiBen zertreten hattet, essen muBten, und was еиеге РиВе triib gemacht hatten, trincken muBten?" Hos. 7.14. "Sie versammlen sich иm Коrn und Mostes willen, und sind mir ungehorsam." Amos. 4.1. "Љг fette Kiihe, die ihr аиЕ dem Gebiirg Samaria wohnet, und Gewalt mit dem Агmеп treibet, und die Diiгftigеп zerknirschet, [8] und sprechet zu ihren Herren, traget her, lasset lШS saufen. Mich. 3 . 1 1 . "Ihre Fiirsten richteten иm Geschencke, und ihre Priester lehreten иm Lohn, und ihre Propheten wahrsagten ums Geld und verlieBen sich аиЕ den Негrn, und sprachen: 1st аег Herr nicht unter uns ? Es wird kein Ungliick иЬег uns komen." Rom. 16.18. "Solche dienen nicht dem Herrn Jesu Christo, 'sondern ihrem Bauche, und durch

81

меје (стр. 488, кол. 2. Г) пише: "Сматрам да онај коме је CTa,L\/O Хри­стово пО'Верено, а'К'о је упознао ДОС1'Ојанство задаl1ка, и ако се 'Онда не посвети, аве до крви, ТОМ стаду и не Iнадгледа га - дњ тај јеАНО­ставно није праведник. Авај мени! Сад већ пастири не на'IIасају 'Овце већ се овцама, као хлебом, сами хране." Св. Гргур Велики, у Хоми­лији 14, о Јеванћелијима (Том 2, IЮЛ. 364, Ц) говори: "Пастири који ВИПIе воле земаibСКО благо него овце, заслужено губе име пастира." Св. �ијероним у 2. књ. О Посланици Ефесанима, на 'стих: И сам даде неке апостоле (ТОМ. 9, стр. 223, Д) каже: "Ако неки не гради цркву Хрис1'ОВУ, нити себи 'IIотчињени народ поучава, еда би се од потчи­њеног .народа црква Христова сагр адила , l1ај не сме да се зове ни апостол, ни пророк, ни јеванћелиста, ни пастир ни учитеib."

и тако овети оци, држећи се светог Ј еванћеibа и својих учитеibа апостола, поК'азују да је прави еванћелски епископ онај 'Који се дању и наћу 6рИ!Не не за себе lНeгo за стадо ОТКyпibено крвл,у ХРИСТOiвом и храни их 'словом божијим, а оне који не гоје овце .него ·саме себе, сматрају незаконитима, безбожнима, чак тиранrима а не ДУХОВНИМ пастирима 'ХРИIIIћанске заједнице. О таквим пастирима који сами себе напасају оваК'о говори Господ Бог, Језек. гл. 34:1 "Тешко пастирима Израил,евим који пасу сами себе! Не треба ли стадо да пасу пастири? Претилину једете и вуном се одијевате, кол,ете 'ГОвно, стада не па­сете. Слабrијех не кријепите и болесне не лијечите. рањене не зЭ!Ви­јате, одагнане не доводите натраг, изгубл,ене не тражите, већ силом и .жестином господарите над њима. И раопршаше се немајући па­стира, и раопршЭ!Вши се тюсташе храна свијем звијерима ПОibСКИМ. - Зато, пастири! Чујте ријеч Господњу, - овако :ювори Господ Бог: Тако ја био жив, говори Господ Господ, што стадо моје поста гра­беж, и овце моје посташе храна свијем звијерима ПОibОКИМ lНемајући пастира, и пастири моји :не траже стада мојега, Hel10 пастири пасу сами себе, а стада мојега не пасу -:- зато, па'стири, чујте ријеч Господ­њу, јер тако ГО'ВОРИ Гоопод ГООПОД: Ево ме на те пастире, и искаћу стадо ОБоје из њиховијех руку, и .нећу им дати више да пасу стадо и неће више пастири Па!СТИ сами себе него ћу отети овце овоје из уста нмховијех и неће им бити храна. - Мало АИ вам је што пасете на доброј паши, него остатак паше своје газите ногама својим и што пијете би:стру воду, него остатак мутите НОГаЈма својим? А моје овце пасу што ви ногама својим изгазите, и пију што ви замутите !Ногама својим." Ооија, 7.14: "Жита и вина ради СКУПibајући се одступају од мене." Амос, 4.1.: "Ви краве дебеле,2 које сте у гори Самариј-ској , Iюје крИво чините убогима и сатирете сиромахе, ,које говорите госпо­дарима својим: доносите да пијемо." Михеј , Ј . l1.: "Поглавари његови суде по миту и свештеници његови уче за плату, и пророци његови гатају за нО'Вце, а на Господа се ослањају юворећи: Н!Ије ли Господ у,сред нас, неће А:оћи з.л:о на нас." РИМibанима, 16.18.: "Такви не служе Господу нашему Исусу Христу, него овојему трбуху, и блапи:јем рије­чима и благословима пре.л:а!Шћују срца безаЗЛе!Нијех." ФИЛИILIЫl!Нима,

6

82

siiEe Worte und wohlsprechende Rеdеп, verfiihren sie die Hertzen der unschuldigen." Phil. 2.21. "Sie suсhеп аНе das ihrige, nicht was Jesu Christi ist." Tit. 1.11. "Sie verkehren аНе Нащ;ег und Lehren, was nicht tauge, ит schandliches Gewinns wi1len." Wail der gottliche Paulus ап seiIien Jiinger Timotheum schreibet: "Niemand, der Gott streitet, flicht sich in weltliche Handel, auf daE er dem gefalle, dem er sich ergeben hat", so will er hiemit ћаЬеп, daE ein Вlschof sich пuг mit gеistliсhеп Dingen beschaftigen, und nicht јп weltliche Handel ејп­mischen solle; denn zween Непеп ist nicht moglich zu dienen. МаЉ. 6.24. Concilium 111. Carthaginense in Сапопе 15 redet: Placuit, ut Epis­copi, Presbyteri, et Diaconi, vel Clerici поп sint Conductores, neq Pro­curatores, neque иНо turpi vel honesto negotio victum quaerant: quia respicere debent scriptum esse: Nemo militans Deo, implicent se пе­gotiis saecularibus. 2. Тјт. 24. und in Consilio 1V. ibidem wurde Сапопе 20 so bescblossen: ut Episcopus пиllат rei familiaris Curam ad se rev0cet, sed ut lectioni, et orationi, et verbi Dei praedicationi tantum щоdо vacet. Ше heiligen Vatter tragen ein Abscheu vor solche, und erkenen fiir keine Вischofe, die mit weltlichen WоlШstеп und Ergozlich­keiten die Zeit zubringen, die Evangelische Arbeitsamkeit aber und Sorge fiir die Chris1:liche Heerde ganzlich verachten. S. Hieronymus in ;Epis. 41. ad Oceanum (Тот. 2. pag. 323. В.) spricht: si quis Episco­patlim desiderat, Ьопит opus desiderat. Opus, поп dignitatem: labo­r�in, поп delicias. Opus, per quod humilitate decrescat, поп intumescat fastidio. S. Isidorus Hispalensis in Lib. 2. de officiis Eccles. Сар. 2. (pag. 596. Col. 1.) durch das ganze Kapitel redet: his lege Patrull1 cavetur, [9] ut а vulgari vita saeculi, а Mundi voluptatibus sese absti­nentur. Nec spectaculis, пес pompis intersint, Convivia publica fugiant, privata поп tantum pudica, sed et sobria colant. - Amorem pecuniae, quasi Materiam cunctorum crim:i,num fugiant. Saecularia officia nego­tiaq abjiciant; honores per ambitiones поп subeant - поп vagis oculis, поп: infreni lingua, aut petulanti tumidoq gressu incedant: sed pudorem ас verecundiam Mentis simplici habitu incessuq ostendant. - 1п doctri­па, in lectionibus, Psalmis, Hymnis, Canticis, exercitio jugi incumbant. Tales enim esse debent, qui divinis Cultibus se mancipandos student; ut duщ sсiепtiае орещm dant, doctrinae gratiam populo administrent. Die That selbst bezeuget, daE unter gegenwartigen Bischofen fast keiner sich in den lezteren bescmiftiget, ihre Bescruiftigung aber in der erste­ren liegt einem jeden vor Augen. Sie bringen die Zeit vor dem Mittag­mahl Џiit Lesungen der Weltbiichern und Hof-Einnahm- und Ausgaben; nachdem Mittag aber mit Schlafen, mit Spielen in Karten, oder in Spielbret zu, wider welches der Rechtglaube Kayser JuStinianus iт 37 Kapitel der пеиеп Befehlen redet folgender Gestalt : "Wir verbieten de­пеп Hochwiirdigen (damals waren keine Tituln, Hochallergeheiligster, Hocha11erwiirdigster, Hochallervorzuglichster) Bischofen, Ргiеstеш, Diaconen, Subdiaconen, Lesern, Singern, und dem gesammten andachti­gen Amte, in Tavlien (d.i. in Karten oder Spielbret) zu spielen, oder dец.еп spielenden Mitspieler oder Helfer zu seyn, oder iп ein Schauplatz Sehens .halber zu -gehen; Sоfеше aber jemand unter ihnen sich in die-

. sem vџsеhеt, befehlen wir, ејп solcher so11 auf drey Jahre von а11ет Di.ens! abgehalten, und in ein Kloster eingefiihret werden." Von dеп jenigen aber, die da schlmerende und rothseidene Kleider tragen, uпd

83

2.2 1 .: "

Сви траже што ј е њихово, а не ОНО што је Христа Исуса." Титу, 1.11. : "Који цијеле куће IИзопачују учећи оно што не треба, поганаг� добитка ради." Када бажански Павле пише свом ученику ТимаТИЈУ:

"Ника, ка Богу 'служи, нека се не уплиће у светавне по­

(.лаве, да би угадио оном у чијој је служби", ОНА:а он тиме :юаће да каже да (један) еПИСIЮП треба да се бави само ДУХОВНИМ стварима, а не да се меша у ове1'ске С1'вари; јер, не може се СЛУЖИТИ ,АјВа ГООIЮ­дара. Мат. 6.24. у 15. К:а!Нону Трећег каР1'aI'ИНСIЮГ Iюнцила се каже: ,,3акл,учено је да епискапи, пароси и ћа:кони ИЛИ свештенство нису предузетници, већ само намесници; да никаквим, ни срамним ни по­штеним, паслом не траже среДС1'ва за живот јер треба да се сећају да је написано: "Н'ИК:О служећи Багу . . . те да се у земаibске послове не у;плићу." 2. Тим. 24, а у Четвртом к:онцилу, на истом месту, у 20. канону, одлучено је "да епископ никакву парадичну бригу на себе не преузима, већ Аа ради само на читаљу, говорењу и оглашавању речи Божје". Овети оци се гнушају та:к::вих и не признају за еII'Иск:апе оне који време проводе у светавним уживањима и насладама, а са­свим презиру јеванћелски рад и бригу за хришћаноко стадо. Св. Хије­раним у 41. писму Океану (Том 2, стр. 323, Б) каже: "Ако ко жели епиокопат, ,l\iобар посао жели, посао не почаст; напор, не уживање; посао у каме чавек бива све мањи у ПОНИЗНОСТИ, а не надима се у охолости." Ов. ИСИАОР Севил"ски, у 2. књизи О цр:к::веним дужнасrима, гл. 12 ( стр. 596, кол. 1), кроз цело паглавл,е говори: "Њима нека се па зa:rюну отаца 'Одреди да се уздржавају од лаичког живота и световних пажуда. Нека не присуствују приреАбама и свечаностима, нека избегавају ј авне гозбе; што се прива11НИХ гозби тиче, нека се прирећују тако да буду скрамне и трезвене. љубав према новцу, 'каа суштину свих I1peXOBa, нека избегавају. Световне послове и 'Обавезе нека ·одбаще, части збаг амбиције нека не прихватају. Наступ нека ИМ не буде обесан и охол; нека не зверају ок:ала нити неконтрали­сано причају, већ нека па казу ју стидл,ивост и скрамнаст духа, јед­наставним А:ржањем и иступањеМ. У учењу, у читању, краз псал,ме, химне и песме нека -се вежбају патчињености. Такви, дакле, тре­ба да буду они којlИ настоје да се пО'свете бажанскај служби; таК'ви Аа, истовремена како сами напредују у науци, тако и !Народу пренасе милост учења." Само дело потврћује да мећу садашњим епископима нема готова ниједнаг који се не бави овим другим, али њихово бавл,ење првим ,сва'коме ј е пред очима. Пре ручка проводе време 'у читању световних књига, у бележењу примања и издавања двора, а после подне у спа:вању, игрању карата или шаха, пратив чега правоверни цар Јустинијан у 37. глЭ'ви нових запавести говори сле­деће: ,,3абрањујемо npечЭ'снима (тада није била титула: Високопре­освјашчењејши, ВИСOIюпрепаАабњејIIIlИ, Високодастојњејши) еписка­пима, <свештеницима, ћако!Нима, ј-ероћаконима, чтецима, пој цима и овима благоговјенаго чина, да се играју тавлија (тј . карата или ша­ха) , или играју са онима каји играју или им помажу, или одлазе на та места да посматрају; уколико се неко од њих о 11'0 огреши, запо-

I 84

il1re Gesichter und Нааге schmucken und zieren, der 16 Сапоп des sie­benden allgemeinen Concilii so lautet : omnis ornatus co�poreus . est [10] а Sacerdotali ordine alienus. Episcopos ergp, vel сlепсоs, qш se splendidis et insignibus vestibus exornant, corrigere oportet: . sin a�te� permaneant, supplicio tradi, similiter et eos, g.ui sunt �nguentl� dellbutl. Iп der alten Zeiten mШЬгаuсhеtе тап noch шсht das lIеЬе Weltzenmehl, das Gott nur zur Nahrung erschaffen, und dem Menschen gegeben habe; Dегоwеgеп тап auch davon nichts geschrieben, sondern . т�n sc?rieb von den bunten Kleider unџ. stolzen Verhalten der gelstlIchkelt. S. Hierpnymus in Epist. 22. ad Eustachium (Тот. 1. pag. 1�4) sch�eibet: sunt qui Sacerdotium ambiunt, quibus �ura est d� v�stlbu.s, . SI Ьепе oleant, si pes laxa реНе поп sordeat, Сгшеs Саlа!ll�stп .veStlglO rota�­tur, digiti de allnulis radiant, et пе plan�as �umldior VIa SP<l:rgat, . Vl� imprimunt suma vestigia: Tales сит Vldепs, sропsоs magls eXlstl­matis, quam sacerdotes. Uпd es iS�l \vallYl1aFtig dem al�o: dап W�l1 еiп Bischof leget ап sich rothe sеl�епе sсhlmегпdе K�elder; ап dle FuEe klеiпе fгапzоsisсhе Schuhe, mlt gоldепеп, uпd sIlЬегпеп, oder mit stеiпеп Ьеsеtzеп Sсhпаllеп, ипd гоthsеidепеп Stгumрfеп; dеп Bart ипd Кnebelbart um uпd ит bescheret; die kuпstliсh Ьеsсhпittепе Haare mit Weitzemehl oder wоhlгiесhепdеп, so gепаппtеп Haarpuder best­reuet; aиf dеп Kopf еiпеп mit gоldепеп Fгапzеп :uпgеЬепdеп, uпd I?it гоthеп Seiden untегfиtегtеп Hut; aиf der Brust еш ап gоldепеn Kelte, oder rothen oder gгiiпеп Вапdе hапgепdеs Kreuz; .sеidепе Sсhпuрft':i­cher, gоldепе Tabakiere, mit gold Ьеsсhlаgепеs sрашsсhеs .Rohr, �П dle Напdе rothe sеidепе oder fеiпе weise Напdsсhuhе; so wlrd er ш deI' That еiпеm auf de� Teater Соmmеdiапtеп, oder еiпеm Brautigam, dеп mап des Tages der Vermahlung Ьеsопdегs zieret, апliсh: S. Chri­sostomus iп Нот. 37. in Gепеs. (Тот. 1. Col. 310. В.) sрпсht: quo supplicio поп sunt digпi, qui modis оmпibиs dапt operam, ut .sericis et auro iпtегtехtis iпdиапtur, et post [11] se ротрат trahunt ш pla­teis et iп foro? Es scheint aus diеsеп Worten, daE der heilige Chrysos­tu�us оЬ wabl er Bischof Ш1d Pall'iarch der Kayserlic11en Rеsidепtz­Stadt 'gewesen del1l1och keine seidene, viel weniger rothe Kleider ge­brauchet sondern nur schlechte schwartze, als die Мопсhеп zu tгаgеп рflеgеп, �ie aus seinem егstеп Buche vоп d�m Priester!�um Сар. 4. zu егsеhеп ist . . . Iп аltеп Zeiten, auch zu Zelten des hеIlIgеп Јоhаппеs, des so genannten Barmhertzigen, hatte еiп jeder Priester Ьеу Verrich­tuпg des Gottes Diепstеs, ап sеiпег Bru�t hапgепdеs Kreutz: als .aber die Bischofe апgеfапgеп sich vоп dеп Рпеstегп hoch zu uпtегsсhеldеп, џnd das Beywort: Bischof, ЈП Despotismum verke�ret, obwohl Ье:у dem gottlichen Paulus (Ар. Gesch. 20.17, und 28. ТIt. 1. 5-7.) Blsch<;>f ипd Priester einerlei und еЬеп das пеmliсhе bedeutet : so haben Sle dепеп Ргiеstегп das Kreutz tгаgеп verbothen, und es fur sich allein vогЬеhаltеп. Unsere Вischofe aber tгаgеп es nicht nur Ьеу den Gottes Ьiепstеп in Tempeln, sопdегп auch ausser den Теmреlеп, uпd dieses thun sie furnemlich dieser Ursache wеgеп, damit die Leute vor Јћпеп . еЈП Gotliches oder Gott dem Неггп allein (Apocal. 22.9 . ) zustehendes KIiiebeugen thun sollen, dаvоп sie sich auch nicht geschamet ein Syno­daliter АО. 1757 verfaEtes Вuсhlеiп herauszugeben, ohne VЪегlеgиng, daE der Heiland des menschlichen Geschlechts nicht von einem materia­iischen Kreutze sondern von Leyden, Schmach, Triibsal, und Geduld

85

ведам'О да се такав за три године ОТЛУЧИ 'Од 'слуЖ'бе и да буде СТаЈБ­љен у манастир." А о онима кюји н'Осе сјајна и 'Од црвене свиле одела, и Iсв'Оја лица и косу украшавају и гиздају, 16. КаЈНОН Седмог васељен­скаг сабора 'Овако каже: "Сваки телесни накит је потпуно тућ све­штеНИЧIЮМ реду. А епископ или свештеник који се украшава сјај-цим и изузетним оделом треба да то изостави; ако, пак, остане при свом треба �a каэн�ти; исто тако и оне који се мажу мирисима." у старо време Ј ОШ iН'ИЈе злоупотребљено пшенично брашно, .које је Бог само за XP�HY ,створио и дао човеку; тога ради о томе и није писа!НО ништа, него Је. писано о шареном 'Оделу и ПОЈюсном држању свештенства. Св. ХИЈерани:м у 22. Писму Евстахи:ју (Там 1, стр. 144) пише: "Има их који агитују да дабију свештеН'ИЧка место, који се брину за ха­љине, да лепа миришу, да им се 'Нага не упрља у 'Отварен'Ој абући; њихав� се K�ca очигле�на П1Qмоћу железа у;вија, прсти се 'Од прстења блистаЈУ; баЈе се да им ·влажан пут не окваои таБЩIе, те jeДlВa врха­вима прстију ступају. Такве кад будеш видеа, помислићеш да су пра­сци, не свештеници." И уистину је таIЮ: јер када епископ стави на себе блистава оде.л:а 'Од црвене свиле, на н'Оге мале француске ципеле, и златне, и сребрне или украшене камењем прећице, и чарапе ад црвене свиле, браду и брке свуда унаакала паткресује,. уметничю.f тютшишану касу пшенИЧlНИМ брашном или мириса!ВИМ тзв хар­пудером" посипа, на главу стави шешир са златним peca�a o�a '�eгa и па стављен црвеном свил'ОМ, на груди крст 'Обешен 'О златан ланац или црвену или зелену пантАИКУ, са свиленим марамицама, златнам табакером, златом 'Окованом птанском ЛУЛОМ, са црвеним свиленим или ф�И1М белим рукавицама на рукама - онда он у ствари цаличи: камеДИЈанту на пазарници, или ћувегији кага за дан венчања ' посеб­но ките. Св. Хризастам у Хам. 37. у Тенез. (Там 1, кал. 310, Б) каже: "Та, какву казну не заслужују 'Они к'Оји се на све начине труде како. би се абу·КАИ у златоткане и Iсвилене хаљине и за сабам ВУ'ку читаву паворку, По улицама и на тргу! '" Изгледа по овим речима да свети Хризастам, Maд� је био. епископ и патријарх царске преСТOIНице, није носио. свилена, Ј'ОШ Мање црвена 'Одела, него. само праста црна каква абична носе калућери, као. што се може видети из његове прве књиге а · свештенству, гл. 4. У стара времена,- па и у време светога Јавана званаг Миластивог, сваI<И свештеник је приликом вршења богослу­жеНlа на грудима има'О обешен крст; али када су епископи пачели јако да се разликују -од свештеника и ПРИ'Дев епископ окренули у деопатизам, иако кад -божанског Па!Вла (Дјела 'апост . . 20. 17. и . 28. Титу 1.5-7) епискап и свештеник значи једно и потпуно исто, I()НИ су забранили свештеницима да /Насе крст и то права задржали само за себе. Али наши епископи носе га не само приликам богаслужења у храмовима, него и изван храмава, а то наиме чине због . тога да пред њима као. пред Богом људи падају на колена, што се · једина пред Госпадам чини ( OТI�p. Јав. 22.9) и нису се стидели да о томе леТа 1757. издаду у синоду caCT�lВљeHY књижицу, не размишл,ајући да Спаситељ Људскага рода iНије говарио '0 материјалном ,КРСТУ, него

86

geredet hat, und Paulus erkHirend" die Worte des Heilandes, sprichte: "Lasset uns пип zu Љт hinausgehen, ausser dem Lager; und seine Schmach tragen." Hebr. 13 . 13 . Sie geben aber vor, тап тиЊ vor den Bischofen das Kniebeugen thun, weil sie die Person des Herrn Christi vorstellen, oder ап sich tгаgеп: aber der gottliche Раulпs stellet uns das \Viederspiel vor; den da ег in del' Epistel zu den Galatern Сар. 3. v. 27. spricht: "Wie viel euer in Christo [ 12Ј getaufet sind, die ћаЬеп Christum angezogen." so zeiget er hiemit, dаЊ ein jeder getaufter Christ ste11et die Person des Herrn Christi vor, oder ап sich traget. Horet aber den heiligeri Basilium Magnum, Ertzbischofen zu Caesarea Карра­docea der von dem Verhalten und Auffiihrung der Bischofe, zu dem hei­ligen Gregorio Nazianzeno, vulgo Theologo, folgender Weise schreibet : Wir werden solcher Gestalt die Kirche Gottes, wenn die weltliche Sor­gen nicht in unsere reine Gеdа�htпШ �а11еп, 110сћ die. Vernunfft mit �1�­

verhoften Leidenschaften verW1rret w1rd, sondern ell1er, der Gott lIео hat, аllеп dessen fliehend, zu Gott gehet, vertreibend die Leidenschaften, die ihn zur Unmasigkeit rufen, und verharrend in der Юiпstеп; die Нlll zur Tugend leiten. Und тап тиЊ sich ат aller ersten ЬеflеШigеп, dаЊ die Rede nicht ohne Lehre seyn sol1, sondern Fragen оћпе Zank, und antworten mit Ehren Zeichen, und keinem, der da redet, in die rede fa11en, so er etwas 11iitzliches redet; посћ verlangen, seine eigene Rede kIarer auszulegen; тап тиЊ dem Wort und dem horen. die МааВ bestimmen: Lernen aber оћпе Scham, und lehren оћпе Ne1d; so тап etwas gelernet hat, so11 es von einem anderen nicht .verbergen, als wie bose Weiber das mit fremden Manner gebohrenes Kll1d verheelen, S011-dern den Vater des Wortes verniinfftig predigen. - Мап sol1 aber vorhero Ьеу sich selbsten flеШig iiberlegen, was er r�de11 will, u�d sodan das Wогt vor den Menschen fiihren, beredsam 1т Gebeth, suЊ im Reden nicht die SiiЊigkеit wegen Scherzen. sondern wegen den demiithige� Vегhаltеп zu ћаЬеп, ит sich Ьеу den Zuhorern. beliebig zu тасћеп; die Grobheit von sich weg ,iagen, wenns auch еll1ет ПI? etwas zu betrohen ware, denn тап тиЊ erstlich selbst die Klughe1t lernen, und solcher Weise \virst du dem jenigen ange11ehm seyn, der die Kur von dir nothig hat. Es folget �er Demuth [ 13] und der sapft­miithigen Klugheit посћ die Augen шеdег zu ћа1;>еп; d�s AngeSlcht liebreich, die Haare fliegend; das Kleid schlecht, W1e es d1e Wehe kl�­gende mit FlеШ тасћеп, solches sol1 fiir uns sey? Das He�d sol1 .ffilt dem Giirtel ganz ап den Leib gezogen werden. Slch aber gurten шсht iiber die Hiifte denn so mache11 die Weiber, u11d аисћ nicht zu schwach. - Der Gang s�l1 weder zu sachte, посћ zu trag seyn, den dadurch wird sich die Schwachheit der Seele zeigen: auch nicht zu schnell noch ' zu grob, denn hiedurch zeiget sich der Sturtz der Seele: Di� Gestalt. des Kleides sol1 eine seyn, ит den Leib zu bedeck:n. es 1St еll1 zu W�.�er und zu Sommer genug; тап sol1 es nicht r<?th .farben }assen, uI?-d dunen und weichen Leinwand nicht erfordern; den d1eses ware der Z1erde der Weiber ahnlich die es mit FlеШ тасћеп, und mit fremdel" Farb die Haare und die Wangen anstreichen und zieren. Sondern ��el тeћ�. s�ll das Kleid dick seyn, ит kein посћ dazu anderes zum warmen noth1g zu ћаЬеп. Die Schuhe ппd Stштрfеп sollen vor Augen schlechte aber daurhafte seyn: und kurz zu sagen: gleich wie тап in Kleidung das nothige ћаЬеп тиЊ, also аисћ im Essen, das Brod erfiihlet die Noth,

87

о муци, презиру, невољи и СТРП.ibењу, а Павле, објашњавајући Спа­ситељеве речи, каже: "Зато, да:кле, да излазимо к њему изван окола, носећи његову срамоту" (Јеврејима ПОСЛ. 13 . 13) . Али они кажу да се пред њима мора падати на 'Колена, јер они пре.д.стављају или на себи носе личност Христа Господа, али божански Павле представља нам супротно; јер када он у посланици Галатима (Глава 3.27) каже: "Који се год у Христа крстите, у Христа 'се обуК!осте", онда он тиме показује да сва'Ки крштени хришћанин ообом пре.д.ставља или на-себи носи личrност Христа Господа.

Али чујте светога Ваоилија Великога, ар]ШепиСкопа цесари]ског у Капа.д.окији, који о .д.ржању и !Понашању епископа према светом Гргуру НазијансК!ом кога зову теологом, IIИIШе овако: "Ми на тај начин постајемо црква Божија, ако нам светске бриге не падају на памет, нити нам се ум збуњује изненадним страстима; него као човек који љуби Бога, избегавајући све то, прилази Боту, расте­рујући страсти које га призивају неумерености, а остајући упорно у знаљима које га воде !Врлини. А пре овега човек се мора ПОТРУДИТИ да говор не буде без поуке, ни питања без препирке, а одговарати са поштовањем и никоме ко говори !Не упадати у реч, ако говори нешто корисно, flИТИ захтевати да се јасније изражава, него одрећивати ме­ру речи и ономе што се чује. Али YiЧИТИ без стида и поучавати без зависти; ако је човек нешто !Научио, lНe треба да скрива од другога као што зле жене скривају дете роћено с тућим мужевима, него про­поведати разумно Оца речи. - Али пре тога треба човек у самом себи добро 'да размисли шта Х'оће ,д:а каже 'и тек онда да ГОВОрИ пред људима, речит у молитви, сладак у говору, не' сласт због ша:ле него због смерности да би омилио слушаоцима; грубост треба одагнати од себе, чак ако треба некоме понешто и припретити, јер човек мора пре свега сам ту мудрост .д.а научи, и на тај начин биће

"пријатан оно­

ме који тражи лека код тебе. Уз скрушеност и благу мудрост иде и обарање погледа; .ibУПIЮ лице, лепршава коса, проста одећа, какву сиромаси обично НОСе - таква треба да је наша. К!Ошуља треба да је " опаса:чем са�вим привијена , уз тело, али се не опасивати изнад бедара, јер то

,чине жене, а и не су!више слабо. Ход не треба да

буде ни ,сувише хитар ни сувише тром, јер ће ' се тиме показати слабост душе; не треба да буде ни сувише брз, ни сувише груб, јер се тиме показује пад душе. Одело треба да је такво да покрива тело, ДОВољно је једно за зиму и за ле'Го; не 'Греба га бојити у црвено, и не тражити танко и меК>о платно, јер би то личило кићењу жена, ко­је то обично чине и страном бојом мажу и украшавају косу и образе. Одело чак треба да буде дебеЛсО да уз њега не би морали имати још једно топло. Ципеле и чарапе треба за очи да буду лоше, али т'рајне; и кратко речено : као год у оБЛiа'чењу, мора се имати оно Ш'ГО је, НУ)Ј<­но и У јелу: хлеб утољава глад, а вода гаси жећ здравоме човеку" а кувано семење може саЧYiВати снагу тела; човек мора да једе не да би задовоыавао стомак, него увек умерено, и увек да се чува' финих

88

und das Wasser heilet einem Gesunden den Durst, und die gekochte Saamen konen die Kraft des Leibes bewahren; тап тиВ essen, nicht ит den Bauch eine Geni.ige zu leisten, sondern allezeit maBig, und sich von den delikaten Speisen hi.itten," Nicht prachtigeres Leben rur einen Bischof . verordnet auch das СопсШит IV. Carthaginense, wen er de victu et habitu Episcopi in Сапопе 15 . so redet: Ut Episcopus vilem supelectilem, et Mensam, ас victum pauperem habeat, et dignitatis suae authortatem, fide et vitae meritis quaerat: Ruffinus, Priester zu Aquilea, meldet, daB Basilius der groBe habe die Gewohnheiten, Sitten und Gebrauche der Christliche Kirche in den ersten dreien Jahrhunder­ten, mit dem grosten FlеШ erforschet, und [ 14] derowegen ist ohl1e аНеп Zweifel, daB Basilius dieses · so geschrieben hat, аШ sich die Вi­schofe damahliger Zeiten verhalten haben; und es ist rurwahr moglich zusagen, daB ein einziger, jetziger Zeiten, Bischof in einem Jahre mehr Geld aufwendet, als аНе insgesamt Bischofe der ersten Jahrhunderten: Wer konnte also jetziger Вischofen kostbares und i.ippiges Leben ul1d Verhalten, mit Geld genugsam versehen? weBen Ursache halber еЬеп јепе allerhochste Bestimung der Bischoflichen Einki.infften, :und folglich Bezaumung des despotischel1 Eigenwillens, ul1d das Verboth der Ul1er­ma.вIichen Foderungen und Erpressungen, hielt die Вischofe zuri.ick von der Abhaltung des Volcks von dem Murren i.iber die allerhochste Ver­огdпuпgеп wegen dem LеichЬеgапgпШ FеуегШgеп, und der gleichen adiaphoren, wie wir es in der Folge horen werden.

§. 11. DE CONSISTORIIS.

Von den vorigen Вischoflichen Consistorien ist nicht nothig viel zu sprechen, den es ist allel1 bekan:t, daB ein Вischof in seinem Consis­

torio, das aus seinen Clienten und Domesticken bestund, war fast a11ezeit Richter ul1d KIager щglеiсh; weBwegen ist leicht zu wissen, daB viele unschuldige beschuldiget, und schuldige gerechtfertiget davon gegangen: den wie einer die Geld-Geschel1cke dem Bischof hinreichete, so i.iberkomete er auch die Gerechtigkeit. Damahls dachte keiner ап die Worte Gottes : "Keine Person sol1et ihr ansehen im Gerichte, sondern solt den kleinen horen, wie den grossen, und vor niemands Person euch scheuen, den das Gericht Amt ist Gottes." Deuter. 1 .17. "ОЬ die Si.inde gleich ап meinem Sohn Joanathan ware, so sol1 . er sterben." 1 . Reg. 14.39. "Wie lange wollet ШГ unrecht richten, und die Person der Gottlosen vorziehen?" Psal. 8 1 .3 . "Ihr solt nicht unrecht handeln im Gericht, und solt nicht vorziehen [ 15 ] den Geringen, noch den groBen ehren, sondern du solt deinen Nachsten recht richten." Lev. 19.15 . Noch weniger dachten sie ап јепе Befehle Gottes : "Du solt nicht Geschancken петеп; denn Geschancke machen die Sehenden blind, und verkehren die Sachen der Gerechten." Exod. 23.8. Deot. 17.2. "Der gottlose niffit heimlich gerne Geschancke zu beugen den Weg des Rechts." Proverb. 17.23. "Wehe denen, die den gottlosen recht sprechen, ит Geschanck willen, und das Recht der Gerechten von ihnen ·wenden." Esai. 5 .23 .

"Sie achten das Ansehen der Person ит Nutzens willen." Judae 5 .16 .

89

јела." Ни Четврти картагински сабор за епископа не прописује рас­кошнији живот, када О начину живота и одевању еПИСIюпа, у 15 . каЈНОНУ, оваК'о каже: "Да епископ јевтин намешт,ај и трпезу и сиро­машку храну употреб1Ъава и да ауторитет овоје ДУЖНОСТИ стиче ве­ром и животним врл,инама." Руфин, свештеник аквилејски, саопшта­ва да је Василије ВелиК'И 'с најве'ћим ТРУДОМ проучавао навике, оби­чаје и правила хришћанске цркве у прва три столећа и због тога је ван оваке сумње да је Василије ово тако писао што ,су се епископи онога доба тако по;њашали: и заиста се може рећи да један једини данашњи епископ у једној години потроши в:шпе новца, него сви епископи првих векова заједно. Ко би да:кле могао ДОВОМЮ да обез­бе,6:И новцем окуп и раск:оIllНИ живот iИ држање данашњих епископа? Из тога разлога она rпреузвишена уредба о епископским приходима, па према томе и о укроћивању деспотске caмorвo1Ъe, и забрана неиз­мернцх захтева tИ изнућавања задржала је епископе да спрече народ да се побуни проти'в преузвишене наредбе о сахрањивању мртваца, празницима и сличним безначајним стварима, као што ћемо да-1Ъе чути.

§ 11 О КОН3ИСТОРИЈАМА

О ранијим епископским конзисториј-ама није потребно много говорити, јер је свима познато да је епископ у својој конзисторији Iюја се састојала из његових ШТiИћеника и намештеника ,скоро увек био судија и тужилац, због чега се лако сазнаје да су ту 'многи не­вини ОКРИВ1Ъени, а криви 'опрatВА'ани; јер према томе какав је поклон у новцу iНeк,o пружио епископу, тако је добијао и Пра:вду. Тада нико није мислио на речи I10сподње: "Не гледајте к(ј је ко на суду, саслу­шајте И малога и великога, не бојте се НiИкога, јер суд је Божји." (5 . мо·јс. 1 . 17) . "Ма грех био и на Јонатану сину мојем, погинуће заиста." ( 1 . Самуило, 14.39 ) .3 "Докле ћете судити неправо и безбожницима гледати 'Ко је ко" (Псалам 81 .3 ) .4 "Не чините неправде на суду, не гледај што је ко сиромах, нити се поводи за богатијем; право суДИ ближњему својему" (3 . Моје. 19. 1 5 ) . Још ман;е су мислили на оне заповести Господње: "Не узимај · поклона, јер поклон заШ1ЪеП1Ъује окате, и изврће ријечи правима" (2. Моје. 23.8 ; 5 . Mojrc. 16.19) .5 "Без­божник прима поклон, из њедара да преврати путеве правди" (Приче Солом. 17.23 ) . "Тешко онима који правдају безбожника за поклон, а праведнима узимају правду" ( Исаи}а, 5 .23 .) .6 "И за добитак гледају ко је ко" (Јуда, 5 .16) .f'l У конзисторији више подражава;у поглавару свештеНИЧIЮМ Анани;и коме божански Павле рече: · "Тебе ће Бог бити, зиде окречени! ' и 11И сједИIII те ми судиШ по закону, а престу­IIајући закон заПOlВиједаш да ме бију" (Дјела апост. 23. 2.3 ) .7 Ако

90

Мап ahmet in dem Consistorio vielmehr dem Ноећеп Priester Ananias па�?, zu dem der g?ttliche Paulus gesagt: "Gott wird dich schlagen, du getunchte Wand. Sltzest du und richtest mich пасћ dem Gesetze und Hissest mich wider das Gesetz schlagen." Act. 23.2.3. Wenn also die Вi­schOfe nicht Gott ћогеп, посћ gehorchen und fi.irchten wollen wie wer" den s�e dan di� heilige Vatter ћогеп, die davon folgender Gest�lt reden: S. !Sld?rus Hlsp�lensis, ЧЬ 18 . . Etym. Сар. �5. (pag. 248. Col. 1 . ) �рпсht . Jude� dlcltur, quas� Jus �lce.ns populo, Slve quod iure disceptet : шге. autem dl��eptare, est шstе Judlcare: поп est autem Judex, si поп est ш ео JustItIa. S. A.mbrosius Lib. 5 . Ер. 20. ad Hierontianum (Тот. 3. Col. 547. С.) schrelbet : Cognoscamus in Judicando homines, quod поп ех voluntate nostra et potestate, sed ех aequitate debeamus for­таге sententiam: Justitia enim est in Judicando поп potentia ЕЬеп dieser heilige L�hrer Sup. Psm. 1 18. Serm. 20. �ers 4. (Тот. 4. Col. 15 .94. В. С.) sрпсht : Bonus Judex nihil ех arbitrio suo facit et dome­�ti�ae proposito voluntatis, sed iuxta leges, et iura ргопuпtiцt, scitis шпs. obtemperat; поп indulget propriae voluntati. Nihil paratum et medltatum do�i difert, s�cut au�it, ita iudicat, et sicut se habet negotii nat�ra, dесегшt. ОЬsеqшtuг legIbus, поп adversatur, examinat causae mепtа, поп mutat. - Qui iudicat, поп voluntati suae obtemperare debet, sed quod legum est. [ 16] S. Augustinus, Serm. 35. ad fratres in Егето (Тот. 10. pag. 961 . А. ) redet : Decet Judices СШll Dei adiutorio calc�r� superbiam, abomin.a�i luxuriam, aЫlOгreгe falsitatem, despicere a-уапtIam, чиа� .noverca dlcltur esse suma inimica Justitiae: decet Ји­dlces поп .аvапt�аm, sed largitatem sectari, et атаге parvulos; pussillis et огрhашs facle� ser�nam, поп solum verbis. sed et ореге demon­strare. De�et Judlces fIdem ostendere, zelum rectitudinis observare. Dec�t Judlces. Clementiae esse cultores, Detestatores sevitiae, cunctis ben�gnos, ad lram tardos, ad misericordiam festinos. - Decet Judices saplente� . esse, .et in lege doctissimos. ·Decet Judices plus Deum timere, чиат alll hоmше.s ; plus de salute' animarum curare, чиаш corporum; plus honorem Del, чиат marsupia plena diligere. - Bdni Judices _ Pat�es s1;lnt pauperum: таli vero поп Patres, sed Ргаеdопеs. S. Gre­gor�us DIalogus RI?I?' 26. Super Evangelia (Тот. 2. Col. 431 . D.) sagt: JU�lcare de s�bdltlS nequeunt, qui in subditorum causis, sua, vel оdш�, �el gгаtIam sequuntur. S. Gregorius Nazianzenus apud S. Јоап. I?am. Llb. � . Parall. Сар. 97. ( fol. 49. pag. 1 . В. ) spricht: sic fratrem tu.um ехаmша: tanquam tu quoque eadem Mensura iudicandus sis: S . �leronymus Llb. 15. Sup. Isaiam, Сар. 56. Sup. illud: Cllstodite Judi­сшm. (�o�. 4. pag. 206. С . ) redet: omni tempore cllstodiamus Jlldicillm, пе deSpICIam�S personam pauperis јп Judicio, пе divitis potentia ter­reamur: sed lta magnum judicemus, sicut parvum. S. Joannes C4ry­sostomus. Нот. 42. Sllp . Penes. (Тош. 1 . Col. 348 . ) sagt: Vis Judex esse? Co�nosce te ipsum et tua delicta. S . Isidorus Hispalensis lib. 3. de sumI?o Ьопо. Сар. 52. Sent 2. (pag. 686. Col. 2) sсhгеibеt: Bonus Ји?ех SlCUt nocere cuilibet nescit, ita prodesse . omniblls novit. Aliis ешm praestat c�nsuram J?s.titiae, aliis bonitatem: quia iudicia sine рег­sonarum acceptlOne SUSClPlt, поп infirmat · Jllstitia:m avaritiae flama пес . studet a?feгre alteri quod cupiat sibi. Uпd ibidem iп Sепt. 3: Boni Judlces JustItia� ad Sola� оЬtiпепdаm sa]utem аеtегпаm suscipiunt, пес еат munerIbus acceptls dеstгuuпt, ut de Justo Judicio temporalia

91

епископи дакле не чују Бога, нити га слушају нити га се боје, како ће онда слушати свете оце, �оји о 1\оме овако говоре: Св. Исидор СевИ.IЪСКИ, у 18 . кљизи Етимологије, гл. 15 (,стр. 248, �ол. 1 ) каже: "Судијом се наЗИЈВа зато што суди народу и по правди одлучује; на­име, по правди ОДЛУЧiивати, то је правеД1НО судити. И не може бити судија онај у Iюме правичности нема." Св. Амброзије, кљ. 5, у 20. писму Хијеронтијану (Том 3, кол. 547, Ц) пише: "Добро испитајмо ствар �aд СУДИМО .lЪудима, јер не зависи 'од наше BO.IЪe правда и снага сућења." Овај исти овети учите.IЪ, О 1 18. псалму, 20. говор, стих 4. (Том 4, КОЛ. 15 . 94. Б. Ц) каже: "Добар судија не чини ништа по СО'П­СЈ1веној во.Iыи и 110 одлуци ПРИЈВатној , већ изриче пресуду према зако­нима и праву, по�орава 'се одговарајућим законима, не нопушта пред CBojorм: оопственом же.IЪОМ. Ништа не одлаже да би припремио и раз­мотрио ЈКОД куће, већ, како чује, тако суди и, према томе К'ако ствар стоји, тако и одлуку доноси. ПOIюрава ,се законима, а не да њима на­супрот ради, испитује кривицу у парници, а не да је изопачава. Који суди тај треба д;а се повинује ОНОМ што стоји у законима, а не OHOrм: што је његова !Вo.IЪa." Св. АвгустИЈН, 'у 35. говору браћи у Ерему (Том 10, стр. 691 . А) каже: "Судије треба, помоћу божјом, да потискују охолост, мрзе раскош, да се ужасавају лаЖ.IЪИВОСТИ, презиру лако­мост која је, као маћеха, најгора непријате.IЪица праведности. Судије треба да следе не лаК'омост већ дареж.IЪИВОСТ, да воле сиромахе, да сирочићима и нахочади ведро лице показују - не само речју, већ и делом. Судије треба да веру поК'азују и да негују ревност у исправ­ности. Треба да буду неговате.IЪИ благости, да проклињу окрутност, да буду према свима благи, спори на .lЪУТИНУ, а брзи на сажа.IЪење. Треба да буду мудри, да одл:ичн'о познају законе. Треба да се Бага ВИlIIе IНO остали .lЪуди боје; више да се за спас дyiпе него тела брину; ВИlIIе славу божју но пуне кесе да вале. Добри су судије родите.IЪИ сирамаха, а рћalВИ доиста не ачеви већ IliЪачкаши." Св. Гргур у Дија­логу, ХОМ. 26, о Јеванће.IЪима (Том 2, КОЛ. 431 . Д) каже: "Судити потчињенима не магу они који у парницама тих. потчињених, следе своју било мржњу било наклоност." Св. Гргур НазијансК'и IЮД Јов. Дarм:. у КЊ. 1 . Парал., гл. 97 (ФОл. 49, стр. 1 , Б) каже: "Брата овага испиту ј тако као да и ти истим аршином треба да будеш мерен." Св. Хијероним у 15 . �. о Иоаији, гл. 56 на стих "Чувајте суд" (Том. 4, стр. 206, Ц) 'каже: "У 'овакам тренутку чувајмо моћ 'сућења еда не бисмо, док судимо, оиромаштва презрели и да се не бисмо моћи бо­гаташа уплаIIIИЛИ; на исти начин велиК'ог.а и малога судимо." Св. Јо­ван 3латаУ'СТИ, у Хомилији 42, а СИРОМqШТВУ (Том 1 , КОЛ. 348) каЖ.е: ,,)Gоћеш ,судија да будеш? у.пазнај самога .себе и овоје грехе." Св. Исидор СеВИibСКИ, у 3. 'КЊ. О највишем добру, гл. 52, сент. 2 (стр. 686, КОЛ. 2) пише: "Добар судија, као што не зна да било коме штету нанесе, исто таIЮ зна Ј.\:обро да 'Свима користи. Једнима, наиме, пре­дочава строгост пр а:вде , другима, пак, благост, јер суд доноси без поэнавања ЛlИЧНО'СТИ; не д;опушта да се правда осакати гарућом по­жудом, IНИТИ тежи да од другога отме оно што би пожелео за себе." И на истом месту, у 3 . сент.: "Добри судије уовајају праведност да би зарадили вечно спасење. Они је не Kaiba:jy примањем дарова, да се зема.мока добра не би дотакла правед;ног суда, а да би се они

92

lucra поп appetunt, praemio aeterno ditentur. Weiter in Sent. 6. spricht: Neminem stllltorllm, vel improborllm oportet Judicem esse : пат stul­tllS рег [ 17] Ignaviam ignorat Jllstitiam, improbus рег cupiditatem сог­rнmpit ipsam quam Didicit veritatem. Und in Sent. 7. (pag. 687 Col. 1 . ) spricht : Gravills lacerantur pauperes а pravis Ju�icibll.S , q�a� а Сги­entissimis hospitibus : nullus enim praedo tam Cupldus ш аћешs, quam Judex iniquus in suis. Latrones in accensis facibus, ас latebrosis locis latentes insidias ponunt; ipsi palam rapacitatis avaritia saeviunt. Hostes in aliorum tantum sanguinem intendunt, Ј udices vero quasi crudelissimi carnifices, civium oppressione Slla subiectorum vitam extinguunt. S . Augustinus Sup. Psm. 23 . Епепаt. 2 .5 . 10 . (Тот. �. pag . . 84 . . D) ' redet : поп solum propter ангит, et argentum, et hщusmоdl аlIqшd: sed etiam propter laudem, qui iudicat male, munus accipit, et munus СЈџо nihil inanius. Olli iudicat male et munus accipit, patl1it illi manus ad accipiendum Judicium linguae alienae, et �erdidit Jlldici�?1 c�ns�ientiae suae. Illе, qui accipit mш1US, tandem hоmшum. male sp�lcet Judl�a�do, videte, quid amittat : accipit qllod sonat et tranSlt, perdldlt, quod dlcltur; nunquam transit verbum. Dei, �eтpeг �icitur, ш:пqu�m t�аI?-si� ver�um hominis тоге, ut dictum fuепt, tranSlt: tenet шаша, dlmlttlt SolId�. S. Hieronymus Lib. 3 . Super Amos Сар. 6. (Тот. 6. pag. 1�2. D.) schr�l� bet: quicunque consanguinitate, aut amicitia, et е �On!ra�l<?-: ' vel· hо�tф odio vel inimicitiis in judicando ducitur, pervertIt Јudlсшm. СhпstI, qui est Justitia.

Derowegen unsere allergnadigste Monarchi:т;t, die Йb.�г аllе iп .'аЏег­hochst-deroselben Staaten angestelte Gerichte, dle allerhochste AufSlCh! zu haben, und solche zu bessern, Њг аНег erste Ihrer , von Gott . (Exodl 18 .20.2. Reg. 8 . 15.2. Chron. 19 .6. Prover. 16 . 10 . 12 . ) a�.fe�legte �fl�cht ег-' kennen haben vor die Verbesserung, und rechtmaBlger Ешпсhtuпg und A�frechthaltung der Consistorien unserer hiesiger Kirche, аНег­mildest gerнhet ein Gesetz in .еЬеп di.e�em Regulament ��r�chtes�er Weise festzusetzen; und wegen dleser hellIgsten [ 18] GоttgеfаЉgеэ: EIэ:­richtllna keiner von dem unteren Clero llnd Nation, als пиг аllе1l1 dle Bischof� unwillig sind; indeme Љпеп dadнrch so \vohl Љге vorige des­potische Macht, als die dabey geJIabte .gottlose pr?venten .. �ufgehoben sind. Und da sie die welt1iche BeiSltzer шсht ausschlleBen kопеџ., welche auszuschlieBen Љпеп auch keines Wegs Zll zu laBen ist, weilen die Geistlich Beysitzer тиВеп sich allezeit, als Љге Untergebene, nach Љгe� Willkiir поНе velle richten; "Siehe dich пасћ , redlichen Leuten ит, dle dem Geitze Feind sil1d, die setze иЬег sie" - spricht der Неп zu dem Landes-Fiirst, Exod. 8.2 1 . So schreuen sie �шs, daB es nicht moglich seye solche Sistem zu erhalten, indeme kein fundus vorhanden ist. АЬег warllm konten sie wenigstens ein Drittheil von Љгеп eigenen Einkiinf­ten, ит Erhaltllng der Consistorial-Assessoten, als ihrer Mithelfer �nd Мi tdiеl1еш in Sachen die Љге Kirchen l.шd Geistlichkeit betrefen, шсht hingeben? Warum ein Bischof so viel Tausend Gulden von dem seiner geistlichen Jнrisdiction unterworfenen Volcke jahrlich einziehet, wo �icht zu Erhaltung, so wohl der, ihren Kirchel1 notћigel1 Personen, als sich selbsten? So viele kostbare pferde; Wagen, Kleider, Gаstегеуеп:, Lackeel1, verdachtige Verschenckungen. u. d. g. sind gar nicht nothig,

93

лично 'Обогатили 'вечним добрима." Дал,е у 6. сент. каже: "Ниједан неваЛ>алац или будала не треба да буде судија; будала, :наиме, због немара праlВДУ и не познаје, а невал>алац, из пожуде, уништава истину коју је спознао." А у 7. сент .. (стр. 687, �ол. 1 ) ,к�же: "Страш­није трпе сиромаси 'Од рћавих СУДИЈа но од наЈОКРУТНИЈИХ ,странаца. Јер :ниједан ПLъачкаш lНије т'Олико похлепан мећу тућинцима, колико је неправични судија мећу овојим потчињенима. Разбојници са упа­љеним буктињама и на скривеним местима IюставЛ>ају заседе, а ови јавно махнитају грабл>ИВОМ похлепом. Странци траже само да добију крв других, а Iсудије, као бесни КОА>ачи, CBoiOM тиранијом КИДИШУ на сам живот потчињених." Св. Августин, О 23. псалму ИЗАаг.ање 2.5 .10 (Том 8, стр. 84, Д) каже: "Не само за злато, сребро или за СЛИЧН'О, ,К'О неправеДIНQ пресу.ди, lВeћ и ко 1'0 учини Само за нечију захвалност, тај , ,сматра се, прима мито (а оно је .више него ништав­но ! ) . Који неправедно суди и прима мито, ТQме је рука зинула да добије похвалу од тућег језика, а забораlВила је СУД сопствене са­вести. Онај који прима мито, дакле, 'Онај коiи неправедно СУДИ , погледајте шта при том губи: он д;обија оно штQ зазвучи и нестане, а на губитку је за оно што кажу: Реч божја никад не пропада, тј . увек се каже : Реч човечја \Никад не пропада, тако што би, 'ОНО што буде речено, једноставно ишчезло. Он дакле граби ништав­но, а испушта битно." Св. Хијероним, у 6. књ. О Амосу, гл. 6 (Том 6, стр. 102, Д) пише : "КО ГОД се у сућењу РУКОВlоди CPOДCТIВOM или irријатеЛ>СТВQМ или, напротив, мржњом ИАИ непријатеА>СТВОМ тај упро­пашћава суд Христов, тј . праведност."

-:r:0ra ра.Ди наша .најмилостивија государиња која над СВИМ у СВОЈИМ наЈузвишеНИЈИМ државама поставЛ>еним суд'Овима хоће да има најузвишенији надзор и да их поправл>а. сматра то сво­јом првом дужношћу Kojv јој је одредио Бог (2. Мојс. 18 .20; �. Сам. 8.15 ; 2. Дневн. 19 .6 ; Приче Солом. 16 . 10 . 12) благоизволела Је најмилостиВије ради поправљања и заI('Q'НСКОГ 'устројства и одр­жавања КOIНзисториј а наше овдашње цркве да управо у том p�­гуламelНТV утврди на на,irправеднији начин закон; а због ове lНaJ­светије богоугодне одредбе нико од lНижег клера и народа не не­годује, сем једино епископи, зато Ш'I10 су им њоме уюппzти и њи­хова раниiа деСПО'I10ка власт гкаО' и безбожни пр�оди IКОЈе су при томе имали .. И тако не мО'гу да 'Искл>уче свеТOIВие пом:о'm-Iике, а никаI<.О

. им не треба дозволити да их искл>уче, јер се ДУХОВlflИ помоћници увек морајоу, хтели ИЛи не хтели, понашати као љихови потчињени, пQ њи­ховој самовоЛ>и. l1Избери л>уде поштене, који мрзе на мито, па их по­стави над њима" - ювори ГQСПQД влад;аоцу (2. Моје. 8.2 1 . ) .8 Та­кО' они вичу, да није мО'гуће одржати такав систем пошто не постоји никакав ФуНдус. Али заштО' нису м'огли да дад'У. бар трећину сво­јих сопст,вених прихода за издржавање КOIНЗИСТОРИЈ�Л!НИХ асесора као

' и "Својих сапомагача и саслужитеЛ>а у �тварима КОЈе се тичу њихове цркве и њиховог свештенства? Зашто JeAa:r епископ тако много хи­Л>аАа гулдена годишње прима од народа КОЈИ потпада под његову ду­Х'овн:у јУРИСАикцију, акО' не за издржавање личности потребних црк-

94

ја vielmehr scblidlich fiir das bischofliche Amt u?d fiir die . �.i�che, nothig aber sind die Cansistarien, die . die ganzt? plOeces zu d1:1g1ere� hatten. Vielweniger ist ihnen егlа,иЬt, 1hre Fam11Ien aus. den b1StumlI­chen Einkunften zu bereichern; w1r haben aus dem 10 ТItul der Neuel1 Befehlen des rechtglaubigen Kaisers Justiniani davan falgendes: . "Sa der Bischaf etwas nach der ordinatian uberkamet, davan kan er kешет van den seinigen etwas zu ubermachen; denn salcl'les gehoret dt?r Kirche zu welcher er Bischaf ist- und nach seinem Tad werden d1e Oecanami ' die Rechenschaft zu geben schuldig seyn: jenes aber, w�s er var der Ordinatian gehabt, [ 19] kan er ausgeben, verkaиffen, und. иbe�­lassen wen er 1mer will." Aber wa sind jetza salche Oecanam1? Dle griechische Вischofe, nach Verlierung des Reichs, waren nicht fal�l salche abzиschaffen, und der gegenwartige des ErtzbistuI?s z",-: Kalaw1-ten, wie man van danen vегштt, Oecanamus und �аВ-mе1stег lSt sel?st der Ertzbischofliche leibliche Bruder, das nach ше unter der Сhпst­lichen Sanne gewesen.

§. III. DE PAROCHIS.

Um die VerminderunO' der Pfarrgeistlichen zu klagen, ist eine nahrische Sache. Ein Landesfiirst giebt denen Pfarrgeistlichen die Grundstucke, davan sie Ьеу den kleinen Pfarrpraventt?n zu gleich eine Hi.ilffe zи ihre Erhaltung haben konnen, und befreyet Sle van аllеп wel:t­Hchen Aиflagen; mithin der Landesfiirst hat �ie Macht �nd �ewalt, dle Zahl der Pfarrgeistlichen, nach Beschafenhe1t �nd Gra�e }edes Orts, und nach quantitat der Pfarreinkiinften, zu bestImen. Wlr _ fшdеп �ac� im Alterthum еЬеп salches Verbath der iiberfluВigen Zahl _ der Gelstlt­chen. Der rechtglaubige Kaiser Justinianus in Сар. 20: de� ne",-:en . Ве­{еhlеп spricht davan sa: "Мап sall keine auBer Natwendlgkelt, Gelstltche ordiniren sandern die Zahl dererselben sall nach dem alten Gebrauche in Obacht O'enamen werden. Durch ein salches wird sa wahl der Вischaf, der es gethan, als Oecanimus , der es zugelaBen, sich und ihren �aab­schaften den Ungliick zu ziehen. - Sa aber jemand ahnerachtet .d1eses, ardiniret wird ein salcher sall аllеп geistlichen Amte, bis er zu der alten Zahl, na�h der Kirchen statuten kammet, verlustig werden. --:­Und wir geben allen und jeden die Macht, wen sie etw,�s va? d�r glel­chen iibertrettenes sehen werden, uns kund zu machen. Es lSt Ја аисЬ iffi gegenwartigen Ј ahrhunderte in dem ruВischen Reiche, . alwa der Christlich Glaub mit unserem einerlei ist, eben salche BestImung der Pfarrgeistlichen gemacht; man hat [20] aber hiedurch keine VerI?inde­rung des Gottes Dienstes, welcher nicht die Menge, sande�n d1e Ge� schicklichkeit der Geistlichen erfardert gethan. Den wa zve1 ader dre1 Geistlichen bei einer grosseren Gemeine den Gottes Dienst verrichten, und die Sacramenten verwalten konen, zu was den salten mehrere da seyn? Furwahr jene graBe Zahl der Pfarr-geistlichen war nic?-t �egen der Nathwendigkeit der Kirchen, sondern wegen graBerer Ешkunftеn der Вischofe gewesen, und eben w�gen die�er gottla�en Ei�k�nft�n und Gelds UnerBattlichkeit sahen Sle gar шсht, аЬ ешег w1rdlg lSt

95

ви и себе самага? ТОЛИIЮ много скупацених кања, кала, адела, газби, лакеја, сумњивих паклона и сл. није уаrШIТе патребно, чак је штетно за епискапск'О звање и ЦРК!ВУ, а:ли су патребне конзисторије каје има­ју да управл,ају чита-вим епархијама. Јаш мање им је дазвол,ена да абогаћују св'Оју радбину епархијским прmюдима; из 10. става Навих заповести права!Верног цара ЈУСТИiНијана имама а оваме следеће: "Ако епискап пасле рvкапалажења нешта дабије, не м'Оже од тога НИКOIМе од <свајих нешто послати, јер то припада црюви чији је ан еПiИСКОП, а пасле његаве смрти еканО'ми ће бити дужни да положе рачун; а оно шта је он имао пре поавећења, може дати, пр 'Одати и оставити како год хоће." Али где су сада такви еК!онами? Грчки епискапи пасле губитка државе нису били лењи да 'Ове адстране, а садашњи еканам и благајник митрополије у КарлО!Вцима, К!ака се оданде чује, главам је митрополитав роће'Ни брат, чега под хришћанским сунцем још није БИА:а.

§ II! О ПАРОСИМА Будаласта је ствар кукати збаг умањивања парохијског ове­штенства. 3емал,ски госпадар парохијскам свештенству даје земл,у од 'Iюје се при малим парахијским приходима у једна могу испома­гати за своје издржавање, и аслабаћа од Свих светавних намета; следствена томе, земамоки господар има прав'О и власт да адрећује број парохијсК!ог свештенств а према о�ликама и величини сваког ме­ста и према КВаЈНтитету парохијскдх прихада. Налазимо ј аш у старом веку управо таква забрањивање сувишнаг броја свештеНiИ'l�,а. Право­верни цар Ј'У,стинијан у 20. :погла!Вл,у Нових зап'Овести говори а томе овака: "Не треба рукапалагати свештенике прека потребе, него њи­хав број па старам обичају треба надгледати. Таквим начином ће и епискап, који је то учинио, и еIюнам, који је та дазволио, на!Вући не­срећу себи и свајој имовини. - Али ака неко, без обзира на то,- буде рУ'кополажен, треба да буде лишен сваког духовнаг звања дак не да­ће Д'О старог броја, па црквеним статутима. - А свима и С!Вакоме да­јемо !Власт да нам јаве ако виде да је у овоме нешто престу,пл,ено."

И у авам !Веку је у PYCKOIМ :царству, где је хршпћанска вера иста као и наша, ДOlНeceHa баш таК!ва 'Одредба 'о парахијском свештенству; али, тиме се не умањује богослужење за које није потребно мнаштво, не­го подобност свеШI:еника. Јер где два или три свештеника при некај већај општини абавл,ају слу)Юбу Божију и принасе свете тајне, чему њих [Вrише? Онај већи број парахијских свештеника заиста није биа :нужаЈН због црк[Ве нега због 'Већих прихода епископа, и баш због ТИХ безбожних пр·их'Ода и ненаситости у навцу они уопште 'Нису гледали да ли је неко досroјаЈН таквог високаг звања и да А:И је падабан да паучава народ !Каји треба да му буде ТIaBepeH, да га приводи путу Господњем и да у свему живи па дужностима AYXOBIfOr пастира,

I •

96

solches ЬоЬеl1 Amtes ul1d оЬ er geschickt ist das Љпi al1zuvertrauel1 seyendes Volk zu lehren, dem Wege Gottes zu leiten, und tibrigen Seel­ћirtens-Pflichten јп аllеп nach zu leben; sondern sie sahen nur auf die Zahl der kremnitzer Dukaten. Веј der Ordil1ation rufet der Bischof aus: Wtirdig, und des Chortls singet wtirdig, wtirdig, wtirdig; und der arme Mensch weis nicht einmal, ја gar nicht, was das Priestersamt sey, und was fiir desselbigen Pflichten sind; wessen halber rufet тап den Љп fiir ејпеп wtirdigen aus? Weil er 30 und zu weilen mehr kremnitzer Dukaten gezehlet hat, und аllе Jahre, bis er lebet, 3 und mehr solche Dukaten zehlen wird.

§. IV. DE SACERDOТIO.

Gott fodert zu dem Priesterlichen Amt solche Manner, die ејп heiliges und unstrafliches Leben fiihren; die in der heiligen Schrift wohl erfahren sind, und die das GеhеimпШ des Glaubens јп reinem Gewissen ЬаЬеп: Denn so spricht der heilige Geist durch den gottlichen Paulus : "Ein Bischof sol1 ohne scruindliches Laster seyn als ејп Haus­halter [21] Gottes : nicht hoffartig, nicht zornig, nicht weinsichtig, nicht ејп Schlager, nicht schandliches Gewinnes begirig, sondern Gastfrei, gtitig, ntichtern, gerecht, heilig, der sich enthalte. und die Rede fiihre, die der Lehre von Glauben ahnlich sey, auf daB er machtig sey durch rechtschaffen heilsame gesunde Lehre zuermahnen. und die Wiederspre­cher zu straffen." Тit. 1 .7.-9. Und ап ејпет andern Orthe spricht er durch еЪеп den Paulus: "Das ist ја ејп gewisses Wort: So jemand ејп Bischofes Amt begehret, der begehret ејl1 gutes Werck. Es sol1 aber ејl1 Вischof unstraflich seyn, nur eines Weibes Маn. ntichtern, gezieret mit guten Sitten, fiirsichtig, ztichtig, schamig, gastfrey, gelehrt, nicht wein­sichtig, nicht ејп Schlager, sondern maВig, nicht haderig, nicht geitzig, sondern der seinem eigenem НаиВе wohl vorstehe. der gehorsame Кјп­der mit a11er Keschheit habe: den so jemand seinem eigenen Hause nicht vorzustehen weis, wie kan der seIbige der Kirche Gottes vor­stehen? nicht ејп Neuling, auf daB er sich nicht јп Hoffart aufblase, und ins Teufels Urtheil falle. Er muB aber auch ејп gutes Zеugl1Ш ЬаЬеl1 von denen, die drauBen sind, auf das er nicht јп Schmach und јп den Strick des Teufels falle. Desgleichen sollen auch die Diakonen seyn, schamhaftig, nicht zweiztingig, nicht weinsichtig, nicht sсhапdli�ь.еs Gewinnes begierig. Die das GеhеimпШ des Glaubens јп reil1em GewIBen ЬаЬеп. Und die selben aber so11 тап zu vor prtifen: und darnach laBe тап sie dienen, wen sie kein schandliches Laster haben. DeBgleichen die (nemlich der Вischofen und der Diakonel1) Weiber so11en seyn scham­haftig, nicht Erabschneidisch, nuchtern, getreu јп а11еп Dingel1. Diakonen sollen nur eines Weibes Мап seyn, die ihren Kindern ul1d ihren eignen Hausern wohl vorstehen." 1 . Тјт. 3 . 1 .-12. Weilen der Priester ist 1 ) ејп Engel des Непп Zebaoth, Malach. 2.7. 2 ) ејl1 Botschafter Christi , 2. Cor. 5 .20. 3) ејп Diener Christi und Austheiler der GеhеimпШе Gottes , [22] 1 . ,Cor. 4.1 . 4 ) ејп Wachter des Hause Gottes, das da die Kirclle ist, Ez. 3 . 17. 5 ) ејl1 Liecht der Welt, Math. 5.14. 6) ејп Hirt der Heerde

97

него су само гледали на број к-ремницких9 дуката. Приликом руко­положења узвикује епископ: "Достојан", а кад поји: "Дос'Гојан, до­стоја!Н, достојан"; а тај јадник чак и не зна, никако не зна шта је свештеничко звање и шта су му дужности, ни за шта се проглашава достојним. Зато што је платио 30 понекад и више кремницких дука­та, и оваке ГОДИЈНе, ,Aiокле год живи, плаћаће 3 и више таквих AywaTa.

§ IV О СВЕШТЕНИЧКОМ ЧИНУ

За овештеничко звање Бог тражи такве lbуде који воде авет и непорочан живот, који познају Свето писмо и који у чистој савести имају тајну lВepe; јер 'Овако ГОВ'ОРИ свети дух кроз божанског Павла: "Владика треба ,1Щ је без мане, .као Божиј пристав; не к'Оји себи утаьа, не гњеВlbИВ, iНe пија!Ница, не бој ац, не лаком на погани доби­так; него ГОСТОlbубив, благ, lЮlllтен, праведан, свет, чист; који се држи IВjepHe ријечи по науци, да буде кадар и ,савјетовати аа здра­вом \Наук'Ом, и 'Гюкарати 'Оне који се противе." (Титу, 1 .7-9 ) . А на другом месту говори он кр'Оз ИСТОГ овог Павла: "Истинита је ријеч: ак-о 'Ко iВладичанства жели добру ствар жели. Али владика треба да је без мане, jeМfe жене муж, тријезан, памета!Н, поштен, ГОСТО.ЈЬубив, вриједан да учи; \Не пијаница, не бојац, него кротак, миран, не среБР'ОlbvБац; који својијем домом добро упраВ.lbа:, који има по­слушну дјецу са свакијем поштењем; а ако IЮ не умије овој иј ем ДOiМ'OM упраВlbати, как-о ће се моћи 'старати за цркву Божију? Не новокрштен, ,Aia се не би надуо, и упао у суд Ьа'IЮ.ЈЬИ. А ваlbа да има и добро сведочаlНС11ВО 'Од онијех који 'су на IЮlbУ, да не би упао у срамоту и у замку ћаво{\>у. Тако и ьакони треба да буду поштени, не двојезични, не који МlН!OГO вина пију, не лакоlМIИ на до­битак поган, који имају TajiНY вјере у чистој савјести. А и 'Ови да се кушају најприје, па 'Онда да слущ.е, ако су без мане. Тако и жене (наиме, владика и ћак-она) треба да су поштене, не које 'Опа­дају, трије3lНе, вјерне у свему. Бако!Ни да бивају јединијех жена мужеви, к-оји- добро УПРаЋlbају дјецом и свој иј ем домовима." ( 1 . Тим. 3 . 1-12) . Пошто је свештеник: 1 ) анћео Господа (Малах. 2.7 ) , 2) послаiНИ мјесто Христа (2. кор. 5.20) , 3) слуга Христов и пристав тајна Б'Ожијех ( 1 . .кор. 4.1 ) , 4) стражар дома ГосподњегlО који је црква (Јез. 3 . 17) , 5 ) видјелсО свијету (Мат. 5 . 14) , 6 ) пастир стада Христова (Дјела апост. 20.28, 1 . Петр. 5 .2 ) , 7) воћа и учитеlb општи­не Господње (Јевр. 13 .7.17 ) , 8 ) Кlbучар царства небеског (Мат. 16. 19; исто, 18 .18 ; Јов. 20, 23) , 9) војник �ристов ( 1 . ТИ1М. 1 .8; 2. Тим. 2.3 ) 11 И тако даlbе, из тога се може заКlbУЧ:ИТИ да је свештеничко звање изванредно веЛИКа и ,важна ствар, и најодличније достојанство. Св. Игњатије оветомученик, у 10. писму О.м:ирњarнима пише: "Свеште­НИЧКсО звање је стециште свих добара која се могу lНаћи у човеку;

7

98

Christi, Act. 20.28. 1 . Pet. 5.2. 7) ејп Fiihrer und Lehrer der Gemeine Gottes, Hebr. 13.7.17. 8) ејп Schliisselverwalter des Himelsreich, МаЉ. 16.19. С. 18 .18 . Joh. 20.2З. 9) ејп Ritter Christi, 1 . Тiт. 1 . 18 . 2. Тјт. З.4. und anders mehr; woraus zu entnehmen ist, daE das Priesters Amt eine iiberaus grosse und wichtige Sache, und vorziiglichste Wiirde sey. S. Ignatius Hieromartyr јп Ер. 10. ad Smyrenses schreibet: Sacerdotium Suma est omnium bonorum, quae јп hominibus constant; quod si quis inhonoraverit, Deum inhonorat. Aus diesem Spruch folget, daE jeder Вischof, der das Priesterthum einem ungeschickten und unwiirdigen iiЬегgiеЬt, verunehret dieses, und Gott selbsten. S. Eusebius Саеsагеаеп­sis in Epist. ad Damasum Rom. de Morte D. Hieronymi ( quae est 61 . Ер. ар. Hieron. Тот. 4. pag. З50. D.) sagt: In Sасегdоtе tanqua:rh јп speculo, relucere debet perfectio. S. Gregorius Dialogus Lib. 7. in Regist. Сар. З2. (Тот. 2. Col. 919. С.) spricht: decet dominicum Sacerdotem moribus et vita сlагеsсеге, quatenus in ео tanquam јп vitae suae spe­culo plebs comissa et eligere quod sequatur, et videre possit quod corri­gat. Und abermals Lib. 1 . ib. Cas. 42. Ер. 42 ad Petrum Subdiaconum sсhгеibеt : Nullus debet ad Ministerium altaris, accedere, nisi cujus castitas ante susceptum ministerium fuerit approbata. S. Cyprianus HieromartYI" Сар. 66. ad Clerum et plebem schreibet: qui divino Sacer­dotio honorati, et јп Clericorum Ministerio constituti sunt, поп nisi altari et Sacrificiis deservire, et precibus atque orationibus vacare de­bent. S. Chrysostomus Нот. 6. јп 1 . Тјт. (Нот. 4. Col. 1459. С . ) redet : quasi сотunјо quidam totius orbis Pater Sacerdos est: dignum igitur est, ut omnium curam agat, omnibusq provideat, sicut et Deus, cujus Ministerio servit, et fungitur vicae. Und јп Lib. 6. de Sacer.dotio sргiсht: Luminis instar universum orbem [2З] i1lustrantis Sacerdotis апјтит splendescere oportet. - Non solum purum mundumq Sасегdоtеm esse oportet, ut qui tall ministerio dignus habitus sit; sed etiam inprimis prudentem: atque adeo multarum rerum experientia instructum, orna­tumq. S . Ambrosius de dignitate Sacerdot. Сар. 3 . redet : nihil in hoc saeculo excellentius, nihil Sublimius Sacerdotibus reperiri potest. Itaq digrie noscamus quid sumus, et quod sumus perfectione, actione potius quam . Nomine demonstremus, ut потеп congruat actioni, actio respon­deat Nomini; пе sit потеп јпапе, et crimen јтапе: пе sit honor su1?li­;mis, et vita deformis: пе sit deifica ргоfеssiо, et Diabolica actio: пе sit r'eligiosus amictus, et irreligiosus provectus: пе sit gradus excelsus, et deformis excessus. 50 ist also umsonst den Тitul Excellenz zu begehren, wenn das Ргiеstегthuт den Wiirdigen zum allervorziiglichsten, oder Excellentissimum macp.et, weEwegen ејпеп solchen hohen, denen welt­lichel1 Ноfmil1istеrп l1Ш al1stal1digel1 Тitul suchet VOl1 deт Lal1desrurs­ten zu erlangen der jenige, der des von Gott selbsten verliehenen Pries­tегliсhеп nicht wiirdig �st. S. Ephrem Syrus de Sacerdotio (Тот. 1 . pag. 1 . В. ) sagt: Sacerdotium scutum est refulgens et incomparabile, turris 'firma, murus indivisibilis, fundamentum solidum ас stabile, а terra ad ахет usq pertingens. Und pag. 3. spricht: si quis ad dignitatem Sacer­dotii velut dignum repertus sit, јп eaq sante et irreprehensibiliter ат­bularit, vitam et coronam imarcessibilem sibi ipsi conciliat. Sed si indigne quis hanc ipsam sibi usurpare sit ausus, tenebras is sibi exte­riores, iudiсiџтq absque Misericordia conciscit. S. Isidorus Hispalen­sis Lib. З. de suтo Вопо, Сар. 35 . Sent. 1 . (pag. 679. Col. 2 .) schreibet :

99

ако неIЮ ту службу обешчасти, он удара на част самога Бога." Из те изреке следи да оваки еПИСIЮП који свештенички чин да неподоб­ном !'l lНeAocTojHOM, срамоти исти, и самога Бога. Св. Јевсевије из · Це­�apeJe, У писму Дамасу Рим.љ., о смрти Хијеронима (тј . 6 1 . писмо Хи­Јерониму, том 4, стр. З50, Д ) ка.ж.е: "У свештеничком звању, као у огледалу, треба да се одражава савршенство." Св. Гргур, у Дијалогу, књ. 7, о Регист. � гл. З2 (том 2, кол. 919, Ц) каже: "Долично је да се свештеник БОЖЈИ истиче владањем и начином живота, будући да у њему - као у огледалу свог сопственог ЖИВОТа - поверени му народ треба да може да види и изабере OIНO ш'ГО ће да прихвати или да "

И исправи. поново у књ. 1 , гл. 42, У 42. писму Петру Хипоћакону mlше: "Нико не треба да приступи служби код олтара, уколико његова н�порочност H� буде -била испробана пре него што добије ту ДУЖНОСТ. �B. КипРИЈан. Светомученик, у 66. гл. клеру и !Народу n:!i�e: "КОЈИ су УДОСТОЈени да носе звање свеШТе!НИка Божјег и КОЈИ су одрећени да врше службу, треба иск.ључиво да опслужују олтар и светиње и да се у потпуности посвете молитвама и про­поведима." Св. ХРИЗОС110М, у Хомилији 6, о 1 . Тим. (Хом. 4, кол. 1459, Ц) каже: "Свештеник је !К:ао .неко обједињење целог света, као отац, те му приличи да брине свачију бригу, да свакоме по­маже, . управо 'Као и �a.м Бог чијој служби се он покорава и извр­шава Је, наизменично. И у књ. 6., о свештеничком позиву ШIШе: "Дух свештеников треба да светли, попут зуб.ље, која обасјава цео свет. Свештеник .не само да треба да буде чист и опран - да би га смат­рали ДОСТОЈНИМ такве службе -, (8ећ у првом реду, да буде мудар, образован и искусан У многим стварима." Св. Амброзије, О Достојан­CT�y свештеничког позива, у гл. 3. каже: "Ништа се бо.ље ни узвише­ЮfJе од свештеничког позива не може пронаћи у животу човека. Та­ко, дакле, с достојанством спознајмо шта смо, и ТО што јесмо пока­жимо савршенством својим и делом - пре него речју; чинимо то тако да реч буде у складу ica делом, а да дело следи за речЈу; чинимо то тако. �a говор не буде ништаван, а грех - огроман, да не буде углед СЈаЈан, а. живот - бесраман, да не буде богобојазна изјава, а ћаволска аКЦИЈа; да не буде IIобожна ха.љина, а безбожна накана, да не буде наступ ДОЛИЧаЈН, а одлазак ружан." Тa:rю је дакле залуд!Но захтевати титулу ексцеЛе!Нције када свештенички чин достојнога чини на�одличнијим, или најузвишенијим, због чега TaКiВY високу титулу КОЈа припада све'Говним највишим дворјанима трюки да добије од владара онај који није достојан свештеничке коју f\:oAeibyje сам Бог. Св. Јефрем Сиријац, о свештенич:ком позиву (Том 1 , стр. 1, Б) ка­же: "Свештенство је штит, сјајан и предиван, тврда кула, непробојан зид Ч(8рст И стабилан теме.љ, који се пружа од зем.ље све до неба." А на стр. З. говори: "Ко се покаже достојан части свештеничког по­зива, ко се кроз ту част креће савеоно и беспрекорно, тај себи оси­гурава венац Iюји lНикада не вене . . Али юю се ко усуди да себи не­оправдано ту част присвоји, тај себи спрема вечну таму и сућење без милости." Св. Исидор Севи.љски, у 3. књ. О највишем добру, гл.

100

sicut iniqui et peccatores Ministerium Sacerdotale assequi ргоhibепtuг, ita indocti et imperiti а tali officio retrahuntuI. Illi enim exemplis suis vitam Ьопогит corгumput, isti vero sua ignavia iniquos corrigere пе­sciunt, quomodo docere poterunt, quod ipsi поп didiceIunt. Wir habel1 аЬег noch bessere [24] Zeugnisse aus den heiligen Bi.ichern, daE die Seel­hirten mi.issen in der Christlichen Religion wohl erfahren seyn, deii so gestehet geschrieben: Malach. 2.7. "Die Lefzen des ,PriesteIs sollel1 die Lehre behalten, daE тап von seinem Mund das Gesetz erforsche: den ег ist ein Engel des Непп Zebaoth." А. gg. 2 .12. "Der Неп Zebaoth spricht also : frage die Priester ит das Gesetz." 1 . Esdr. 7.6. "Esdras ein geschickter Schriftgelehrter im Gesetz Mose, das der Неп Gott gegeben hat. - V. 10. Esdras bereitete sein Hertz, das Gesetz des Непп zu suchen, und das Geboth und Recht zu thun, und in Israel zu lehren." Ессl. 12.9. "Derselbige Prediger, weil ег der weiseste war, Lehrete das Volk; und forstete nach und stellete viel Spri.iche." Мап kan mit gutem Gewissen nicht bekraftigen, daE untel" unseren jetzigen ВischOfen ein einziger kone uns mit Samuel sagen: "Es sey ferne von mir, mich also ап dem Непп zu versi.indigen, daE ich solte ablassen Љг euch Zl1 betten, und euch zu lehren den guten und richtigen Weg." 1 . Reg. 12.23. noch mit David: "komet herzu, ihr Kinder! horet mich: Ich will euch die Furcht des Непп Lehren. Pslm. 33.12. Gott befehlet denen Seelhirten nicht allein gelehrt zu seyn, sondern auch eine unermiedete Aufsicht, so wohl auf sich selbst, als auch auf die ganze Heerde zu haben. Esai. 2 1 .6 : "Der Неп hat also zu mir gesagt: gehe, bestelle den Wachter, der ansage, was ег sieht." V. 8 . "Ich stehe den ganzen Tag јтег auf der Warte des Непп, und auf meiner Hut stehe ich die ganze Nacht." Сар. 52.8. "Deine Wachter werden ihre stime erheben, und mit ein­helliger Stime 10Ьеп." Сар. 62.6. ,,0 Jerusalem! (das ist, О Kirche! ) ich habe auf deine Маигеп Wachter bestellet, die zu ewigen Zei­ten weder Tag noch Nacht schweigen sollen. Ihr, die ihr [25] des Непп gedencket, schweiget nicht." Ezech. 3.17.-20. "Du Menschell Sоhп, ich habe dich dem Hause Israel zu einem Wachter bestellet, und salst das Wort von meinem Munde horen, und ihпеп ver­ki.indigen von meinetwegen. Wen ich ;zu dem Gottlosen spreche: du muEt des ' Todes sterben: und du verki.indest ihm solches nicht, und sagest ihm nicht, daE ег von seinem gottlosen Wesen abstehe, und das Leben habe: So wird der Gottlose in seiner eigenen МШеthаt sterben, sein Blut аЬег werde ich von deiner Hand fodern. Wen du аЬег dеш Gottlosen verki.indest, und ег sich von seinem gottlosen Wesen und si.in­d.igem Weg nicht bekehret, so solt ег in seiner Si.inde und Ungerechtig­keit sterben, du aber hast deine Seele erretet. "Dazu wan sich ein Ge­rechter von seiner Fromigkeit abwendet, und boses thut: so will ich ihm einen AnstoE legen. Ег wird sterben, die weil du ihn nicht ge­wагпеt hast. In seiner Si.inde· wird ег sterben mi.issen, und seineI Ge­reGhtigkeit, die ег gethan hat, wiгd nimermehr gedacht werden: Sein Blut аЬег will ich von deinel" Hand fodern." Prover. 27.23. "Du solst mit FlеШ erkenen das Angesicht deines Viehes, und acht haben auf deine Heerde." Act. 20.28. "So habet lШП acht auf euch selbst, und auf die ganze Heerde, ,Љег welche euch der heilige Geist zu Вischofe gesetzet hat, die Kirche Gottes zu regieren, welche ег durch sein eigenes Blut егwогЬеп hat. - Darum wachet, und dencket daran." 1 . Petr. 5 .2. "Wei-

101

35, Јоент. 1 (стр . 649, кол. 2) пише: "Као што се неправеднима и грешницима забрањује да !Врше службу Божју, тако се исто и неуки­ма и невештима не саветује да се прихвате те дужности. Они први, наиме, својим примером лоше утичу на живот поштених људи, а ови други, пак, због свога, незнања не умеју ,1Щ поправљају грешнике: та, како би и могли да поучавају у ономе што ни сами нису научили! " Али ми имамо још боља сведочанства из светих кљига да духовни пастири морају добро знати хришћанску rвepy, јер овако стоји на­писано (Малах. 2.7 ) : "Усне овештеникове треба да чувају зшiње и закон да се тражи из његовијех уста, јер је анћео ГОСПО,А;а над вој­скама." Агеј 2. 1 1 .'1: "Овако вели Господ над војокама: упитај све­штенике за закон." 1 . Јездр. 7.6: "Јездра бијаше књижевник, вјешт за­кону Мојсијеву, 'Који даде Господ Бог." - (С. 10) : "Јездра бијаше управио срце своје да истражује закон Господњи и да га извршује и да учи Израиља уредбама и за�онима." Књ. проп. 12.9: "А не са­мо мудар бијаше проповедник, него ј ош и народ учаше мудрости, и мотрећи и истражујући слож:и много прича." Мирне савести се може тврдити да нам мећу нашим садашњим епископима ни један једини не може рећи као Самуил:о: "А .мени не дао Бог да згријешим Господу и престанем молити се за вас; него ћу вас упућивати на пут добар' и прав" ( 1 . Сам. 12.23 ) , ни као Давид: "Ходите, дјецо, послушајте ме; научићу Вас страху Господњему" (Псалам 34, 12) .13 'Духовним пасти­рима Бог не заповеда само да буду учени, него и да неуморно над­зиравају и себе саме и цело стадо. Ис. 2 1 .6 : - ;,Овако ми рече Гоопод:' иди, поста!ви стражара. да ти јави што види; ( с. 8 ) ' господару, ја стојим једнюю на стражи дању, и стојим на стражи по сву ноћ; (52.8) стражари ће твоји подигнути глас и ови ће запјевати. (62.6) На зидовима твојим, ЈерусаЛИlVlе (тј . Цркво! ) , поставих стрq.жаре ко­ји неће уму�ути нигда, ни дању, ни ноћу. Који помињете Господа, немојте мучати." Јез. 3. 17-20: "Сине човјечји, поставих те стр а­жаром дому Израиљеву, да сл:ущаш ријечи из мојих уста и опоми­њеш их од мене. Кад речем безбожнику: погинућеш, а ти га .не опо­менеш и не проговориш му да би одвратио безбожника 'од безбожно­га пута његова, да би га сачувао у животу, онај ће безбожник поги­нути са својега безакоња; али ћу крв. његову иокати из твојих руку. А кад ти опоменеш безбожника, а он се не ·врати од безбожности сво­је и са злога пута својега, он ће погинути с безююња својега, а ти ћеш сачувати душу свају. Ака ми се праведник 'Одврати ад ПРаЈВде своје, и стане чинити безакоње, и ја му ПО,А;ме11нем на шта ће се спо­таћи, те погине, а 11И га не опомену, он ће погинути са свога гри­јеха, и неће се поменути праведна дјела његова што је чинио, али ћу крв његову искати из твоје руке." Приче Солом. 27.23 : "Добро гледај стоку своју, и старај се за стада своја." Дјела апост. 20.28: "Пазите дакле на себе и на све стадо у коме 'Вас дух свети поста­ви владикама да пасете цркву Господа и Бога коју стече крвљу својом. - Зато гледајте и опомињите се."14 1 . Пет. 5.2: "Пасите ста­до Божије �oje вам је предато, и надгледајте га, не силом, него

102

det die Heerde Gottes, die unter euch ist, und habet Aufsicht, nicht ge­notiget, sondern freiwillig, und nach dem Willen Gottes." Арос. 3.2. .,Sey wacker, und starke die andern, die sonst stегЬеп wi.irden. - Den so du nicht \VЋсhеп wirst, so werde ich иЬег dich komen wie ејп ШеЬ, und du solst nkht wissen, uщ welche Stunde ich iiber dich komen werde." ЕЪеп diese heiligste Biicher steHen uns auch Beispiele der [26] Rechtschafenen Seelliirten vor, wie unter andern Ьеу Judith. 4.9.10.

"Und die Priester legten harine Kleider ап, und legten die Kinder

gegen dem Тетреl des Herrn, und den Altar des Herrn bedeckten sie mit ејпет harinen Kleid, und schrien einmiithig zum Herrn dem Gott Israel, daB Љге Kinder nicht zum Raub wiirden, und Љге Weiber zur Beute. - Da gieng der oberste Priester des Herrn Eliakim ringsweise herum јт ganzen Israel, und sprach Љпеп zu." - Pslm. 77.72.

"Und

ег weidete sie јп Unschuld seines Hertzens, und fiihгеtе sie mit Verstand seiner Hande." Магс. 6.12 .

"Und sie giengen hinaus, und ргеdigtеп,

тап solte Buse thun." Zu was denn sind sonsten die Priester odel" BischOfe eingefiihret und bestellet, als пиг dem Volk das Wort Gottes zu predigen? Horet пиг was јhnеп Christus der Heiland sagt: Joh. 15.16.

"Ich habe euch erwahlet, und gesetzet, daB Љг hingehet und

Frucht bringet." Math. 28.29. "Darum gehet hin und lеhгеt аНе VOlker.

- lehret sie halten ·alles, was ich euch gebothen habe." Hieraus klar ist, daB das Priesters- oder Вischofes Amt, hauptsachlich јт Predigen des Wort Gottes bestehet, und der gott1iche Paulus sagte einem jeden Priester ausdriicklich: 2. Тјт. 4.2.

"Predige das Wort, halt ап, es sey

mit Gelegenheit oder Ungelegenheit: strafe, ermahne, bitte, und schilt јп аllег Geduld 1.шd lehre." АЬег zu was eirier auferzogen wird, јп die­sem beschaftiget ег sich, wie Paulus ап seinen Jiinger Timotheum schreibet. 1 . Тјт. 4.6.

"Wan du solches den Briidern vorhaltst, so \ ... irst

du ејп guter Dienel" Jesu Christi seyn, auferzogen јп den Worten des Glaubens, und der guten Lehre, die du erlanget hast." 2. Тјт. 1 . 13 .

"НаЬе ејп Vorbild guter, heilsamer, und gesunder Worte, die du von

тјг јт Glauben, und јп der Liebe јп Christo Jesu gеhогеt hast." Сар. 2.2. ibid:

"Was [27] du von тјг durch viel Zeugen gehoret hast, das

befiehl getreuen Menschen, die da geschickt sind auch andere zu lehren." Unsere ErtzbischOfe waren wohl егfahгпе Rесhпuпgsruгег, Geldeinsamler, prachtig lebende Gewins Lehrer, mithin Љге Jiinger und Nachkomlinge lehrneten von Љпеп, und ејпег von dem andern das nemliche, und solche nemliche zu seyn, ohne weiterer Vberlegung ihres wahren Evangelischen Amtes, und was da Paulus sagt: 1 . Тјт. 6.6.

"Es

ist ејп grosser Gewinn, so тап Gott dienet, und sich begniigen laBt. Den wir haben nichts in die Welt gebracht, so ist auch das sonder Zweifel, daB wir nichts davon bringen werden. Wan wir аЬег Nаhl:'1.шg und Klei­dung haben, so laBet uns daran begniigen; den die da reich werden wollen, die faHen in Versuchung und in den Stгick des Teufels, und јп viel thorichte und schadliche Liiste, welche die Menschen ins Vегdег-. Ьеп und VегdаmпШ stiirtzen." Es ist weit von den ohren der jetzigen Bischofen јепег 19. Сапоп Trullanus, der da so lautet: oportet eos, qui praesunt Ecclesiis, јп omnibus quidem diebus, sed ргаесјрие dominicis, оmnет clerum et рориlит docere pietatis ас rectae religionis eloquia, ех divina scriptura colligantes intelligentias, et iudicia veritatis et поп transgredientes iam positos terrminos, vel divinorum patrum traditio·

103

драговољно, и по Богу." Откр. Јов. 3.2-3: 15 "

Стражи, и утврћуј оста­ле који хоће да помру. - Ако ли не узастражиш, доћи ћу на тебе као лупеж, и lНећеш чути V који ћу час Аоћи на тебе." Баш ове најсветије књиге пружају нам примере честитих ДУХOВIНИХ пастира, као, мећу осталима, код ЈУАите, 4.8-10:16

"И свештеници нanзукоше одећу од

кострети, а деца су лежала пред храмом Божијим и олтар Божији покрише одећом од кострети, rи сложно завапише Господу, Богу Из­раиљеву, да им деца не буду одведена и жене не постану плен. - И тада поће Јојаким, првосвештеник Божији по свем Израелу и оп6ми­њаше Ha�oд." Псал� 78.72: 17 "И он их пасе чистијем срцем, и води их МУАРИЈем рукама. Марко 6.12:

"И отишавши про.повиједаху Аа се

треба кајати." Па чему свештеници и еnИСIЮПИ, ако не да пропове­дају реч Божију? Чујте само шта им говори Христос Спаситељ (Јов. 15.16 ) : "Ја /Вас избрах, и поставих вас да ви идете и род родите; " Мат. 28. 19: "ИДlИте дакле и научите све lНapoдe, учећи их да све држе што сам вам заповедио."18 Одавде је јасно да се свештеничка и епи­скопска служба углавном састоји у проповедању речи Божије, а бо­жански Павле рек,ао је изричито сваком свештенику (2. ТИМ. 4.2) : ,,llроповиједај ријеч, настој у добро вријеме И .у невријеме, покарај , запријети, умоли са ClВакијем сношењем и .учењем." Али за што је неIЮ одгајен, тиме се бави, као што Павле пише своме ученику Тимо­тију ( 1 . Тим. 4.6) :

"Ово све казујући браћи бrићеш добар слуга Исуса

Христа, oдrajeH ријечима вјере и добром науком коју си при.мио." 2. Тим. 1 . 13 : ' "Имај у памети образ здравијех ријечи које си чуо од мене, у вјери и љубави Христа Исуса." Исто, 2.2: "Што 'си чvо од . . '. . . . -"'-- . мене пред МНОГИЈем СВЈедоцима, ОIЮ ' предаЈ ВЈерНИЈем људима, КОЈИ ће бити вриједни и друге научити." Наши митрополити били су ис­кусни рачуновоће, 'сабирачи :новца, учитељи до.бити који сјајно живе, па су тако. њ'ихо.ви ученици и наследници од њих' учили, један од другога су учили ис-го, и да буду исти такви, не мrислећи даље о сво­јој истинској . јеванћеоској служби и о ономе што Павле каЖе ( 1 . Тим. 6.6) : 19

"Али јест велика трговина побожност са задовоЛ>ством.

Јер ништа не Доносимо на овај свијет, дакле не можемо ништа ни однијети. А кад имамо храну и одјећу, овијем да будемо ДОВОЛ>НИ. А који хоће да се обогате, они упадају у напаст·и и замке, и у многе луде шкодљиве же.ъе, које потапају човјека у пропаст и погибао." Од ушију садашњих епископа далеко је 19. канон трулански, који гласи ОВaIЮ:

"Треба да они који стоје на челу црка'Ва непрекидно, сваког

дана, а нарочито недељом, проповедима подучавају свештенство и на­род о милосрћу и правој вери. За ту сврху мудре мисли и истинита сведочаНС'I1ва треба да из CBe'l1lL'C кЉига прикупе, а н'икако да прекора­чују С?квире традиције црroвенИх отаца. А а:К'о се, у вези са Светим писмом, подигне нека расправа, нека је они не решавају на ДРУГИ начин А9 . OIНaKo како су црквени просветфelНИ и учени људи у сво­јим списиrма изл:ожили. И нека им се за тај рад ода већа похвала, него у случају да . су оами нешто сачинилrи оригинално; то зато да им се не би десило - да, док лупају· главу око састцва, неосетно ис-

104

пет. Sed, et si ad scripturam pertinens controversia aliqua excitata fuerit, пе еат aliter interpretentur, quam quomodo Ecclesiae Lumina­ria et doctores suis scriptis exposuerunt: et majorem ех iis laudem asse­quantur, quam si, quae а se dicuntur, componant: пе, dum quandoque ad id haesitant, аЬ ео quod convenit, excidant: per Praedictorum enim patrum doctrinam populi ad eorum, quae sunt Ьопа et expetenda, et inutilia rejicienda cognitionem venientes, vitam in melius componunt, пес ignorantiae vitii convincuntur; sed doctrinae mentem adhibentes, se ipsos ad id, пе Mali quid eis accidat, excitant et iminentium suppli­ciorum metu sibi salutem procurat." S. Gregorius Dialogus, super illud: Interroga Sacerdotes legem, (Тот. 6. pag. 233. С.) sagt : Considera Sacerdotem esse officii, de lege [28] interroganti respondere: si sacerdos est, sciat legem Domini, si ignorrat legem, ipse se arguit, поп esse Do­mini sacerdotem. Sacerdotis enim est scire legem et ad interrogationem respondere de lege. DaB die gegenwartige Вischofe selbsten fast nichts davon, ausser franzosische und der Naturalisten Moden-Leges wissen, bezeuget uns das kleine Kinder Katechism, das, obwohl ein kleines Werck sie denoch es zu verfassen nicht im Stande gewesen; ја vie11eicllt ist vorhanden, der auch nicllts weis, was daB Katechism bedeutet, Ge­tiincllte Wande! Von dem Predig des Wort Gottes w.o11en sie nicht ein­таl lloren, und die gottliclle Bucller, samt den Scllriften der lleiligen Vatter sind bei ihnеп in Absclleu; woraus zu schliessen, daB sie keine Evangelisclle Arbeiter sind, МаЉ. 9. 37.38. und folglich петеп sie den Lolln von dem armen Volk gar nicht dem Verdienen nach, 1 . Tim. 5 . 18 . sondern ganz umsonst, damit sie sicll reicll machen, und nach den Welt leges uppig leben konen.

"Seine Wachter sind аllе blind, und

kenen und wissen a11zusamen nichts: Sie sind stume Hunde, sie mogen nicht Ьеllеп, sondern sehen unutze Dinge, sie schlafen, liegen, und haben Traume НеЬ. Sie sind sehr unverschamte Hunde, die nicht satt werden: Sie haben keinen Verstand und haben sich abgewandt ein jeglicher seinem Geitze nach, vom grosten ап bis zum kleinsten. Komet, wir wollen Wein ho11en, und wollen uns voll saиfen, daB wir truncken werden! Es sol1 docll еЬеп Morgen seyn wie lleute, und vielleicht посћ vielmellr." Esai. 56. 10.12. S . Gregorius Dialogus Нот. 17. Super Evan­gelia (Тот. 2. Col. 378. В . ) von solchen, die den Lohn uт sonst fres­sen, redet: pensate, quantae Damnationis sit, sine labore percipere тег­cedem labores, et quanti criminis, peccatorum pretium manducare, et nihil contra peccata praedicando agere. Und Lib. 3 . јп 1. Reg. Сар. 4. in Шud, et vocaverunt Philistaei, spricht: Pastor sanctae Ecclesiae, qui vitae sanctitatem habet, et divinae praedicationis [29] virtutem поп habet, sacerdos quidem est, sed поп divinus. Und in Lib. 4. in Regist. Сар. 59. Epist. 15 . ad Јоапет Episcopum (Тот. 2. Col. 780. D.) scllreibet: Nomen Pastoris поп ad quietem, sed ad laborem vos suscepisse cognoscite. Exhibeamus in opere quo signamur in Nomine. S. Hieronymus Ер. 10. ad Turiam, (Тот. 1 . pag. 80. D . ) sagt: Detri­mentum pecoris, pastoris ignominia est. Und in Lib. 2. Sup. Ер. ad Ephes. Сар. 4. in illud: alios autem pastores, (Тот. 9. pag. 223. С.) schreibet : Nullus in Ecclesiis, quamvis sanctus sit, Pastoris sibi Nomen assumat, nisi possit docere, quod pascit. S. Chrisostomus in Lib. 2. de Sacerdotio, spricht : Multa opus est Pastori prudentia, sexcentis etiam, ut sic dicam, oculis, ut recte undiq humani animi habitum circumspi-

105

клизну из оК!Вира онога што приличи. Наиме, 'само преко учења горе поменутих црквених отаца народ, спознајући шта је добро и чему треба тежити, а шта је некорисно и треба га избегавати, свој жи­вот чини садржај но БОibИМ, не допушта да буде заведен због непоз­навања �pexa, већ сам себе храбри да не западне . у какво зло (по­што СВОЈа схватања формира према црквеном учењу) и сам себи при­баВib� спасење, захваibујући страху од казни које му прете." Св. Гргур у ДИЈалогу, о ономе: Испиту овештеника о закону (Том 6, стр. 233, Ц) каже: "Сматрај да спада у ДУЖ.ност свештеника да одговара на питања о ЗаЈКОНУ; ако је свештеник, треба да познаје закон Бож­ји; ако га не познаје, сам се издао - он уопште и .није свештеник. Јер, свештеник је дужан да зна закон и да на питања одговара по закону." Да садашњи епископи само о томе готово ништа 'Не з�ају сем о француским и природlН1ИМ законима моде, сведочи нам Мали катихизис за децу који, премда мало дело, они нису били у стању да саставе; можда чак мећу њима постоји и такав који уопште не зна шта је катихизис - бели ЗИДОВИ ! О проповедању речи Божије неће чак ни да чују, а божанске књиге, заједно са 'списима светих отаца, њима су мрске из чега се заКibучује да нису јеванћеоски посленици (Мат. 9.37.38 ) , па према томе узимају плату од сиромаш­ног народа ;не по заслузи ( 1 . Тим. 5 . 18 ) , него сасвим бадооа, да се обогате и по светским законима могу раскошно да живе. "Сви су му стражари слијепи, ништа не знају, сви су пси нијеми, не могу лајати, саНibИВИ :су, леже, мио им је дријемеж. И пси су ПРОЖДРib'ИВИ, који не знају за ситост; не знају за разум, сваки се окреће својим путем, сваки за својом коришћу са свога крај.а. Ходите, узећу вина и на­пићемо се СИЛОВИТа пића, и сјутра ће бити као данас, ' и још много више." (Исаија, 56.10-12) . Св. Гргур, У Дијалогv Хом. 1 7, о Јеванье­лијима (Том 2, кол. 378, В) говори о онима који своју плату бадњва једу: "Размислите колике је осуде достојно присвајати награду за рад - а без рада, и какав је то злоч.И'Н прождирати оно што је гperirнirM путем зараћено, а ништа не предузети и не проповедати против гре­ха." И у књ. 3, о 1 . књизи краЈЬева, гл. 4, о ономе : И повикаше Фили­стејци, каже: "Пастир свете цркве који живи побожно али маћ божа'Н­ског проповедања не поседује, тај јесте, додуше, свештеник, само не божански." о И у књ. 4. о Регист., гл. 0 59, 15 . писмо еШIСКОПУ JOiВaJНY (Том 2, кол. 780, Д) пише: "Знајте да !СТе име пастира понели, не да бисте у миру живели, већ да бисте МУчно ради;ли, Прет,воримо у де­ло оно што је смисао наше титуле." Св. Хијероним, у 10 . писму Ту­рији (Том 1 , стр. 80, Д) каже: ;,Штета нанесена стаду, то је срамота за пастира." И у књ. 2 о послан. Ефешанима, гл. 4, на стих: А друге пастире (Том. 9, стр. 223 , Ц) пише: "Нико у цркви, ма колико да је непорочан, нека не узима себи име пастира ако не може и да поу­чава стадо које напаса." Св. Хризостом, у 2. књ. О свештеничком по­зиву, каже: "Пастиру је неопходна велика мудрост, неопходно му је, .дЈа тако кажем, безброј очију да би правилно могао, на сваком месту, да процени квалитет ЈЬудске душе." Св. лвгуостин, у 56. писму, о ре-

106

сеге possit. S. Augustinus Ер. 56 in solut. quaest. 4. sagt: Pastores debent e.sse doctores. S. Dionysius Areopagita, Ер. 8. ad Demophilum (apud Blbl. Р Р. Тот. 1 . pag. 162. Соl. 1 . D.) schreibet: Sacerdotes Dei sunt interpretes. - Sacerdos поп est, qui Sacerdotalibus dotibus caret. - Profecto penitus abhorret а sacerdotum ordine atque facultate is qui Шиstгапdi vi поп est praeditus. '

§. V. DE SIMONIA.

Wen also die vorgesetzte ungelehrt sind, wie kennen dan die untergebene bessere werden? "Ich gieng vor den Acker des Раиlеп, und vor den Weinberg des Narren, und siehe, da war eitel Nesel darauf .und stund voll Disteln, und die Маиг war eingefallen. Prov. 24.30. Qualis possessor talis vinea et ager. Der weise Sirach Сар. 10. v. 2. spricht: "Wie der Regent ist, so sind auch seine Amt-Leute; wie der Rath ist, so sind аисћ die Biirger." Es werden also dichtige und geschickte Pfarrgeistliche nicht viel vorhanden seyn: von ungeschickten аЬег eine Menge, die bei Љгеп Вischofen nicht anderst, als vermittelst des Geldes sich das Priesterthum wiirdig тасћеп: und also die Вischofe verkau­fen, und die Ungeschickte [30] erkaufen jenes Amt, von wеlcЪеп nicht der Вischof, sondern der Heilige Geist ein eigentlicher Herr ist, und welches deBwegen nicht ums Geld, sondern umsonst, und nicht anderen als пиг allein denen Wiirdigen gegeben wird. О wie groBe und tlllverantwortliche Simonie begehen so wohl die erstere, als die leztere, die verkaufen und kaufen den Gebrauch solcher Sache, die nicht in menschlicher, sondern in gottlicher Macht stehet. "Sie sind unver­scblimte Hunde, die nicht satt werden." Esai. 56. 1 1 . "Sie hangen von dem mindesten ап bis auf den Meisten, аllе dem Geitze ап: und von dem Propheten ап ап bis auf den Priester, аНе mit Falschheit und Betrug umgehen." Јег. 6 .13 . Сар. 8 .10. S. Ambrosius von der Wiirde des Priesterthums Сар. 5 . (Тот. 4. Соl. 1261 . А) redet: Lepram сит Giezi а santo suscepisse se credant Helisaeo, qui gradum Sacerdotalem aestimant сотрагаге. Und Lib. 4. in Lucam Сар. 4. in i1lud: et multi leprosi erant, (Тот. 5 . Соl. 1674. А.) spricht: поп pretio taxatur Dei gratia, пес in sacramentis lucrum quaeritur. - Cito turpem sequitur lерга mercedem, et pecunia corpus, animumq Маlе quaesita соттаси­Iat. Inexpiabilis est omni venditi culpa Mysterii, et gratiae vindicta caelestis transit ad posteros. Und abermals Sup. Аросаl. Сар. 18 . (Тот. 5. Col. 4014. С. D.) schreibet : Рег тапит Presbyteri ргеtiuш perditionis animae ipsius tibi Diabolus dedit, si reus est Ше, qui hominem homini vendit, qпапtо magis гепs existis, qпi hominem Christi sапgпiпе ге­demptum поп homini, sed qпоd реrniсiоsiпs est, Diabolo vendisti. Von dem Капf- ппd Vегkапfппg des priesterlichen Amtes, еЬеп dieser heilige Lehrer im Впсhе von der priesterlichen Wiirde, Сар. 5 . (Тот. 4. Соl. 126 1 . ) redet : sicut vаlidiогibпs morbis capite vitiato, геliqппт necesse est corpus illппdаtiопе Superioris тогЫ lethaliter irrigari : ita et ы, qui capita videntur esse Ecclesiae, тогЬо pestifero fгаtегппт vitiant согрпs : ita ut videas in Ecclesia passim quos non merita, sed респпiа

107

шењу питања 4. каже: "Пастири треба да су и учите1ЪИ." Св. Диони­сије Ареопагита, у 8. писму ДемофИАУ (Библ. св. отаца, том 1 , стр. 162, кол. 1 , Д) пише: "Свештеници Божји су посредници, тумачи. А свештеник Н!Ије онај 'Ко нема свештеничке врлине. Доиста, нека да­леко бежи од свештеничК'ог реда и ,маћи онај који није обдарен снагом да прослаВ1Ъа цркву."

§ V О СИМОНИЈИ

Када су претпостаВ1Ъени тако неуки, како онда ПОДРУЧНИ могу постати бо1ЪИ? "Ићах мимо њиву човјека лијена и мимо виноград ЧQlВјека безумна; и гле, бјеше све зарасло у трње и све покрио чка1Ъ, и ограда им камена раЗВaLЪена" (Приче Сол. 24.30) .20 Какав поседник, такав виноград и зеМ1Ъа. Мудри Сирах (глава 10, с. 2) говори: "Какав владар, такви и његови службеници; какав савет, такви су и граћа­ни." Правих и IfIOдобних парохијСЮfХ свештеника неће бити да има много, али ИЈМа много неПОА;обних који су се код својих епископа само путем новца удостојиАИ свештеничког чина; и тако епископи продају, а неподобни купују онај ЧИН !Који је у стварној власти не епископа него Светога А;уха, и који се због тога не даје за новац него бадава, и то СаЈМО достојНИЈМа. О, какву велику и неоДГОВОРНУ симо­нију врше и први и други, који продају и купују употребу такве ствари која не стоји у 1Ъудској него у божанској власти. "И пси су прождр1ЪИВИ, који не знају за ситост" ( Исаија 56. 1 1)21 "Јер од малога А;О великога сви се дадоше на лакомство и пророк и свештеник, сви су варалице." (Јер. 6 .13 ; 8 .10) . Св. Амброзије о достојанству свеште­ничког позива, гл. 5 . (Том. 4, К'ОЛ. 1261 , А) каже: "Који хоће да купе свештенички чин, нека знају да су од светог Хелизеја добили лепру, као оно и Гиеза." И у књ. 4, коментар уз Луку, гл. 4, на 'Стих: И МНОГИ гУбавци беху (Том 5 , К'ОЛ. 1674, А) каже: "Милост се Божја не мери новцем нити се кроз причешће нека добит стиче. Врло брзо срамотну зараду губа следи. Новац непоштено стечен ка1Ъа тело и душу. Грех било какве продаје св. тајне не може се искупити, и освета небеоке силе прелази и на потомке." И поново, О Апокал., у гл. 18 (Том 5, кол. 4014, ц. Д) пише: "Баво ти је, руком истог тог пароха, иоплатио цену упропашliења душе његове. Ако је крив онај ко човека човеку продаје, колико ли си тек крив ти, који си ЧQIВека, крв1ЪУ Христовом искупл,еног, продао - iИ то не човеку, већ, што је !Неупоредиво погуб­није, самом ћаволу." О куповању и продавању свештеничког звања овај исти св. учите1Ъ у књизи О достојанству свештеничког ПОЗ1-иза, у гл. 5 (Том 4, кол. 126 1 ) каже: "Као што је неминовно да и цело тело, у случају кад је глава захваћена тешК'ом болешћу, буде на смрт преплаВ1Ъено, као неким изливањем из ГЛаЈВе, том болешћу, исто тако и они К'оји се приказују као глава цркве, страшном болешћу куже братска тело. Последица тога је да у цркви свуда можеш да видиш оне који се \НИсу заслугама, већ новцем, уздигли до еПИСIЮПСК'ОГ ЧИiна. Доиста, то је оно на што се тужим - што је архиепископ грешно

108

ad Episcopatus ordinem provexerunt. - Nempe ћос est, quod doles, quia Archiepiscopus carnaliter Episcopum fecit : пат propter [3 1 ] pecunias spiritualiter leprosum ordinavit. Oculis quidem carnalIibus videtur quasi Episcopus, et divinis obturibus inspicitur leprosus mag­lШS. Рег ресипјат acquisivit indebitum ordinem, et Deum perdidit јп iпtегiоге homine; саго suscepit dignitatem, et апјта perdidit honesta­tem. Quod dedit сит Episcopus ordinaretur, аигит fuit, et quod рег­d.idit, апјта fuit : сит аНит ordinaret, quod accepit, ресипја fuit, guod dedit lерга fuit. Si gгаtiа gratis datur, et аиго поп aestimatur; а te curgratia pecuniis comparatur? Gratiam сит огdiпаvегis, поп susce­pisti, quia gratuito еат поп meruisti: si gratiam поп accepisti, quomodo Episcopus effici potuisti ? S. Augustinus Serm. 37. ad fratres јп Егето (�o�. 10. pag. 965 . В . ) schreibet : qui pretium recipit de Sacramentis, Glezlta est, et plenus Lepra. - О Sacerdos! si sacramentum dare distu­leris, etiam si fueris omni paupertate valIatus, поп pastor es, поп mi­l1ister Christi, sed mercator es. - Tuto pacto Sacramentum vendit Sa­cerdos et Salvatorem SUUffi prodit сит Juda. S. Basilius Magnus Ер. 176. ad Episcopos (Тот. 4. pag. 707) schreibet: Componarium rebus sрiгituаlibиs Superinducis, сит vendis Dei Donum: vепditiо епiт facta est, sed tu сит veluti Sаtапае venditus sis, gratia privaberis. S. Gregorius Dialogus, Lib. 4. in Regist. Сар. 67. Ер. 23 . ad Castarium No­tar�lllll (Тот. 2. Col. 785 ) schreibet : NulIa sit in Electione Episcopi ",те­nalItas, пе dum electores praemia appetunt, discretionem electionis amit1ant: et Шuт dignum ad ћос esse arbitrentur officium, qui поп datione, sed meritis placuerit. - Non Solum indignis est Sacerdot"io, sed et aliis erit culpis obnoxius, quisquis Dei Donum pretii praesump­ser�t venalitate mercari. Und ibidem Сар. 95. Ер. 5 1 . ad Viгgiliuт EPlSCOPUffi Агеlаtепsет (Colum. 817 . С . ) schreibet : Сит Simoniae haeresis sit сопtга Sапtат Ecclesiam exorta, сиг поп perpenditur? Сиг поп videt1.1r? quia еит quem quis сит pretio ordlnat, ргоvеhепdо agi�ur haereticus fiat. Und ibidem Lib . 7. Сар. 1 10. Ер. 1 10. ad Syagrium EPlSCOPUffi (Col. 983. В . ) schreibet : si П1.1На de actu Probatio, sollicitudo пuIlа de moribus, пиllа sit de vita discussio: [32] sed Ше solumodo d.igпis, qu.i 'dare pretium suffecerit, aestimetur, simoniacum est. - Сит quem quis pretio ordinat, ut haereticus fiat. Quicunq pгetН studet datlOne sacrllffi огdiпе mercari ; dum поп officiuЏl , sed потеп attendit, Sacerdos поп esse; sed dici tапtитоdо inaniter concupiscit. Und аЬег­mals in Нот. 14. Supel" Evangelia, (Тот. 2. Colum. 380: D . ) spricht: Qui поп sипt hodie in templo Dei, qui Columbas vendunt, nisi qui in Ecclesia pretium de iтроsitiопе manus accipillnt. Columba ergo vепdi­tш, duш шапus iшроsitiо, рег quаш Spiritus sanctus ассiрitш, ad рге­tium proebetur. S. Isidогus Pelusiota Lib. 1 . Ер. 3. ad Josymum Ргеs­Ьуtегит (apud Bibl. РР. Тот. 5. Part. 2. pag. 488 . Col . 2. Е:) sсhгеibеt : Ното profane ргорћапо mundo Sacerdoti1.1ffi accepisti, гет videlicet caeIestem pecunia Sllffuгаtuг, novumq Caypham te praebens , ut qui геs агсапаs et mysticas argento tibi compararis. Und ibidem Ер. 315 . ad Lеопtiшп Episcopum (pag. 506 . С01 . 1 . В .) spricht : quisquis Sасег­dotium тегсаtuг, ћипс Cbristi Carnificem Caypham esse constat. S. ТагаsillS , Раtгiагсhа ' Сопstапtiпороlitапus ad Adrianllm Рараm Romae vеtегis et ad опшеs Episcopos (aplld Beveregillffi iп Pandectis CanOnllill Apostolorum et Conciliorum, Тот. 2. pag. 1 84: С01. 1 ) davon f01gender

109

посветио епископа. Због новца је, наиме, губавца ДУХ:ОВНОГ посветио. Тај 1Dудима изгледа ,као еПИСI<:ОП, али БОЖ.ански поглед у њему открива страшног губавца. Помоћу новца добио је незаслужени чин, али је код Бога душу своју упропастио. Тело је прихватило 'СПО1DНО досто­јанство, али је дух изгубио поштење. Оно што је дао кад су га хир 0-тонисали за епископа, БИА!О је злато, а оно што је изгубио, била је душа. А када је неки другога РУIЮПОА:ОЖИО, OIНO што је приМlИО био је новац, а оно што је дао, била је губа. Ако се милост даје бесплат­но, и не може ;се златом измерити, зашто ти покушаваш да је новцем купиш? Када су те ру,кополоЖИАИ милост ниси беСlfIЛатн.о примио, па како си ·онда и могао постати еПИСIЮП! " Св. Августин, у 37. говору браћи у Ерему (Том 10, стр. 965, Б) пише: "Који прима награду за причешће, тај је, као Гиеза, сав губав. О, свештениче ! Ако си одбио да поклониш причешће, чак и ако си био ;авакаквом бедом окружен, ти ниси пастир, ниси слуга Христов, ти си трговац. Опрезно, уз уго­вор, свештеник продаје причест и 'ГИМе спасиоца свога продаје, као оно Јуда." Св. Василије Велики, у 176. писму епископима (Том 4, стр. 707) пише: "Ти lНавлачиш на себе плаћање .отштете у духовним ства­рима - када продајеш дар Божји. Наиме, трговина је 'обаВ1Dена, али ти, као да си се предао сатани, бићеш AИIIlен МИА!ОСТИ." СВ. Гргур У Дијалогу, књ. 4. Регист. гл. 67;23. писмо нотару Кастарију (Том 2, кол. 785 ) пише: "Нека у избору епископа не буде никакве купо­-продаје, да не би они Iюји врше избор изгубили смотреност и сло­боду одлучивања док траже награде! За дужност еПИОlюпа треба да достојним сматрају оног који се буде истакао, не давањем, но својим заслугама. А који год буде очекивао да дар божји мо­же за паре, трговином, да купи, тај не само да је нед.остојан свеште� ничког чина, већ ће, очигледно, и друl1ИМ гресима бити подложан."

И на истом месту, у гл. 95, 5 1 . писму Виргилију, епископу Ар е­лате ( кол. 8 17, Ц) , пише : "Будући да је јерес симоније настала про­тив свете цркве, како то да се о њој ДОВОЈЪНО не раЭМИШ1Dа, како да се .она не види? Јер, OIНaj кога неко уз награду рукополаже, самим тим напредовањем у служби бива јеретик." И на истом месту, у књ. 7, ГЛ. 1 10, У 1 10� писму епископу' Сијагрију (КОЛ . 983, Б) lШШе: "Ако нема никаююг испроба!Вања на делу, ник3!Кве бриге о нарави, никак­ве раоправе о животу кандидата, веn се само, на основу тога што неко може да плати мито cma-:rра да је достојан да врши службу, онда је 'Го грех симоније, тј . кад lНeKO неког за новац рукополаже и

унапрећује га у јеретика. Који год настоји да давањем мита купи свети чин, таЈ не добија дужност, веn само име те дуЖlflОСТИ, јер тај не жели да стварно буде свештеник, већ само да се напразно тако заве." И поново, у Хомилији 17, О Јева:нће.мима (Том 2, 'Кол. 380, Д) каже: "Нису ли данас у храму Божјем продавци Голубова управо они који у цркви примају новац за рукополагање. Дакле, то се сам Го­луб продаје онда /Када се за новац врши ру,коположење којим се при­ма дух -свети." Св. Иоидор Пелусиота, у ·КЊ. 1 , 3. писмо пароху Јоси­му (у Библ. св. отаца, том 5, део 2, стр. 488, кол. 2, Е) пише: "Чо­вече профани, профани свештerнички чин си добио; новац, наиме, не­преКlИAНО пот�рада ДУХОВ'НИ 'СаЈДржај чина и од тебе гради новог Ка­јафу, као ,оног �оји 'ствари тај:не и мистерију себи новцем прибаВ1Dа."

. '

1 10

C?estalt schreibet: Multipliciter multisq madis Evangeliae, et Apasta­lIсе et Paterne dacemur, ut mares аЬ avaritia alienas in Sacerdatii Сап­secratiane hаЬеап;шs, .е! печ .aur:un печ argentum accipiamus аЬ cujus­чиаm SacerdatalIs VIП агdшаtlOпеm, ut demanstrabimus in Sentiis �1ic Subiectis ех divinis scripturis et Раtеrпis dactrinis. Qui enim manus lmрt;шuпt, s�nt mi?i.stri spiritus, et пап spiritus venditares : et spiritus grat.Ia� gratI� .acclplentes, еаm чиач gratis dare debere iis, qui illаm аЬ lpSlS partlclpant, pranuntiarunt ii, qui а Damini vace hanc liber­tatem acceperunt. Si quis autem еаm aura emisse canvitus fиerit еит аЬ .ardine �acra abiectum fare pramulgant. Etsi enim namine Sacer­dаtшm sartItus est, re tamen ipsa eius aratia canvincitur. Nema enim pat�s! Dea et таmапае s.ervire, ut ех Evangelia didicimus. Et quaniam audlvlmu� D�um praphetIce [33] laquentem: Sacerdates laquimini чиае sunt �ardl Hlerusal.em; et I1:1rsu

.s manitantem et dicentem: speculatar si

glаudшm �uрегvешепtеm v�dепt, et in turbae паl1 significaverit, et ра­pu�us mашt�m пап ехсерепt et advenient gladius animam ех eis abstu­l�пt, . sапguшеm ех speculataris тапи requiram: metuentes пе аЬ sl1entI�lm accusemur, aut damnemur, denuntiamus omnibus nastrarum Eccle�Iarum Praesulib�s; ut libere iuxta divinum Apastalum laquamиr: mu.ndl sumus а sапgшпе earum, qui . transgrediuntur Canonicas Cansti­tutlOnes, et multa magis earum, qui pecuniis ardinaverunt vel ardinati sunt: сит Divinus Petrus Apastalus, ut Simanem magu�, eas depa­su�пt. Еат аЬ causam veritatem anuntiare пап veremur, servantes et геtшепt�s еа чиае а santis Apastalis et inclytis Patribus nastris canani­сае tradl�a . sun�: et si quid earum аЬ aliquibus est praeteritum, aver­samur. DIXlt ешm per praphetam Magnus et primus Pantifex Christus Dе.иs n?ster: .viv� ega, 1..1ti9.l:1e eas, qui те glarificant, glorificaba. Scis �шm Vlr deSlderн?ru� .SРlпtus, .quad Maced.a!lii, . et earum, qui circa Illum e�al1t . s�nctI SРlпtus hаstшm, talerabIllOr arat impia haeresis. Сит ешm lЉ sanctum Spiritum Dei, et Patris creaturam et servum nugentut, hi ipsum, ut videtur, suum servum faciunt. Omnis enim Da­�inu�, id . quc�d ��bet, sive . servum sive alium, чиаесипч passidet, vеп­dlt, SI velIt : sl�llIter .et .qш em�t,. val�ns e�se daminus eius, quad етр­tu�. est, argentI pretlO ld асqшпt. SIC qш rem hanc nefariam faciunt SРlпtum sanctum deprimunt, аечие peccantes ас ii, qui Christum in B.elzebub daemania eiicere impie blasphemeq dicebant: vel ut verius dlcam,. sunt. Judae Praditari similes, qui Dei interfectaribus Judaei argentl

'pretlO C�ristum vendidit. Quemadmadum erga divinus spiritus

es� �hпstа I?аmша nastra cans1..lbstantialis ; eas eiusdem fиt1..lras partis сшћЬеt manifestum est, ut fиit demanstratum. Sin autem пап venditur (manifestum est enim, quod nequaquam) absque иllа dubltatione cla­rum est, п�Jn .esse eis sancti spiritus gratiam, Sacerdatii sciliret Sacra­sапсtап; ��gшt�tеm. Е! печ acceperunt, печ habent. Meminerit enim �. Реtп, еl .qш h?c e.xercuit, sic dicentes : пап es( tibi pars печ sars ш sermane Ista. SI ешm venundatur Sacerdatii dignitas, eis utiq Super­vacan�a est hanesta vitae institutio, et in puritate ас virtute [34] сап­versatlO: Supervacanus est ipsis et Paulus Divinus Apastalus, dacens apartere Eplscapum esse а reprehensiane alienum, temperantem, nlOde­:atum, aptum ad dacendum, cantinentem, sabrium retinentem, fidelem ш dасtгшае sermanem: ut passit in sana dactrina exhartari et eas qui cantradicunt refellere. Наес erga amnia evanescunt, si �endatu�

1 1 1

и на истом месту, у 315 . пиому епископу Леонтију (стр. 506, кал. 1 , Б) каже: "Ко год свештенички ЧИ1Н купује, тај је, зна се, Христав џе­лат, Кајафа." Св. Тараоије, патријарх цариградски, у писму Хадри­јану, папи стараг Рима, и свим епископима су Брев. панд. аЈПастал­ских канана и сабара, там 2, СТр. 184, кал. 1 ) а таме пише на следе­ћи начин : "На све магуће начине и јеванћелисти и апастали и цркве­ни аци паучавају нас да се при посвећењу свештеНС11Ва упра'Вљама асећањима .која ICY далека од сваке лакомасти. Уче 'Нас да ни злата ни сребра за рукопалагање била каг црквеног чавека не прим·амо; та ћема сад приказати на аснаву мисли, ту доле прилажених, цитираних из светих кљига и учења црквених атаца. Они, дакле, каји рукопала­жу, они су слуге Духа светога, а 'Не продавци. Будући да они милост Светаг духа бесплатнО' дабијају, иста такО' беоплаl1на треба да је да­ју онима каји прека љих дабијају 'Свај деО' миласти. Та су абзнанили они каји су од гласа бажјег ту по'Властицу примили. А акО' за некаг буде даказана да је милост Оветаг духа КУПИО', тај ће, праписују ани, бити избачен из светог реда. Нека је он фармална и дабиа све­штенИЧЈКИ чин, у суштини збаг прираде паступка, његов гавар зву­чи каО' icaMa лаж. Јер, ника 'Не маже служити и Багу и мамону, какО' смо то из јеванћеља научили. И пашта 'Смо чули Госпада какО' пра­рачки говори: ,Ви који сте свештеници треба да гаворите оно што је за срце као Јерусалим'; и како нас понова апомиње и каже: ,Ухо-да, arю буде видео мач који се претећи приближава, а не буде даО' зњак за узбуну, те народ 'Не буде опоменут и мач га достигне и погуби, тада ћу 'Гражити крв из руке уходине', затО', у страху да због ћутања не будемО' оптужени ИА!И осућени, абја'Вима свим старе­шинама наших цркава да смо - да се тако слабадно изразИ1МО, каО' божански ,апостал - чисти од крви оних каји крше канонске одред­бе, и много више, од оних који су за 'Новац рукопалагали или били рукаполажени. Јер њих се божански апастол Петар, као она Си­мана Мага, одрекао. Збаг тага се не бојмо да ИСl1И1НУ објавимо, па­штујући и негујући оно што је краз кан ане сачуваЈНО још ·ад светих апостола и чувених ОТ.аща наших., А акО' су неки људи нешто од тога заборавили, ми уставима пратив заборава. Јер велики и први понти­фекс, Христос Баг наш, рече преко прарока: ЖИIВ сам ја и даиста ћу оне, који ме славе, прославити. Знаш, наиме, каКВ'а је снага жеља Духа светога, јер је снаllii\YИБија и сама јерес безбажна него анај Македанац и ани акО' њега, непријатељи Духа светога. Јер, мада они збијају шалу да је дух свети сама изум и роб Бога и оца, они су уствари ти каји га чине својим робам. Сваки господар оно шта има, било да је та роб или што друга, што гад дакле да има, све та продаје, ако жели. Исто та'ка и каји купује, у жељи да пастане госпадар над куповrном робом, ценом новца та и дабија. И ако неЮi чине ту безбажlНY ствар, ани врећају дух свети, грешећи на исти начин као они што безбожно и светогрднО' гО'Вораху да је Христ ана деманска пребацио на Белзебуба. Или, да тачније кажем, слични су Јуди издај:нику који за новац продаЈе Христа Јудејцима, Бажијим убицама. Јер на исти је начин дух бажји Христу Госпаду нашему једнодушан. Сваком је анда јасна, како је излажено, да ће ани у исти табар отићи. АкО' се дакле дух не излаже прадаји, а ја,сна је да

1 12

et ematur Sacerdotium. Subiectae itaq а Sanctis electae Sententiae а Sacerdotio omnino esse alienum еит pronuntiant, qui dat vel accipit in quocumq tempore, · sive ante ordinationem sive post ordinationem; capere enim est quandocunq capere. Sed et omnes Ecclesiasticos promo­tiones оЬ pecuniae dationem removent.

Сапоп 29. Sanctorum Apostolorum: "Si quis Episcopus pecuniis Ьапс dignitatem fuerit assecutus, vel Presbyter, vel Diaconus, depona­tur, et ipse, et qui еит ordinavit, et а comunione отпШо excindatur, ut Simon Magus." .

Aus der Geschichte der Hl. Apostel, Сар. 1 8 : "Da aber Simon sah, da13, der Hl. Geist durch Auflegung del" Hande der Apostel gegeben wiirde, both er ihnen Geld ап, und sprach: . gebet mir аисЬ die Macht, da13" so ich jemand die Њiпdе auflege, derselbe den Hl. Geist empfange. Petrus aber sprach zu ihm: dein Geld sol1 mit dir verdamt seyn: darum, da13, du vermeynet hast, Gottes Gabe werde durchs Geld erlanget. Du wirst weder Theil, посЬ Anspruch ап diesem Worte ЬаЬеп, den dein Hertz ist vor Gott nicht aufrichtig. Darum thue Ви13,е Пiг diese deine Schalkheit, und bitte Gott, оЬ dir vielleicht solcher Gedancken deines Hertzens vergeben werde. Den ich sehe, das du voll bitterer Galle, und mit Bosheit verwickelt bist." Aus dem dritten ВисЬ von den Konigen, Сар. 13 . "aber пасЬ dieser Geschichte bekehrete sich ЈегоЬоат nicht von seinem bosen Weg, sondern verkehrte sich, und machte Priester der НоЬеп, von den geringsten des Volckes; zu wem ег Lust hatte, dessen Hand fiillete ег, und ег wurde Priester auf der НОЬе. Und die13, gerieth zur Stinde dem Наи13,е Jeroboams, da13, es umgekehret, und von der Erde vertilget wurde."

Aus dem vierten ВисЬ von den Konigen. Сар. 5 . "Und Naaman [35] kehrete wieder zu dem Мап Gottes, samt seinem ganzen Неег: und :da ег hinein kam, trat er vol" ihn, und sprach: sieh, ich weis fiirwahr, da13, kein Gott ist in аllеп Landen оЬпе Israel. So пiШ пип den Segen von deinem Knecht, das bitte ich. АЬег Elisaus sprach: So wahr der Неп lebet, vor dem ich stehe, ich пете es nicht ап. Und ег nothigte ihn, da13, ег es аппете, аЬег ег wolte es nicht. Da sprach Naaman: wie du wilst. АЬег ich bitte dich, gieb deinem Knecht von dieser Erde, so viel zwey Maulthiere tragen: den dein Knecht will nicht mehr andern Gottern opfern, und Brandop­fer thun, sondern aHein dem Непп. Ше13, ist es aber allein, de13,wegen du den Непп fiir mich deinen Knecht bitten wollest: Wan mein Неп in den Тетреl Rimmon gehet, daselbst anzubethen, Ш1.d er sich auf meine Hand lehnet, so ich dan im Tempel RiпiОl1 al1bethel1 wiirde, wan er ап dem selben Orth anbethet, da13, der Неп mir, deinem Knecht, solches verzeichen wolle. Und er sprach zu ihm: Zieh hin mit Frieden. Und er zog von ihm hinw-eg bei bequemer Zeit. Und Giezi, der КпаЬ Elisaei, des Mans Gottes, sprach: Sieh, mein Herr hat diesem Sугег Naaman verschonet, da13, er nichts von ihm angenomen, das er gеЬгасћt hatte. So wahr der Herr lebet, ich will ihm nachlauffen, und etwas von ihm петеп. Also sagte Giezi dem Naaman. Und da Naaman sah, da13, ег ihm nachlief, stieg ег vom Wagen ihm entgegen, und sprach: gehet посћ alles recht? und ег sprach: ја. АЬег mein Herr hat mich gesandt, und

1 13

ТО нипошто не бива, без I-жакве сумње очигледно је да !Нема у они­ма !МНАОС11И Духа светога !нити неповредивог достојанства свеште­ничког позива. Нити су га они ПрИ!МИЛИ, НИТИ га имају. Нека се сва­КИ сети светог Петра како говори юноме ·што је то учинио: ,Немаш ти удела, нити судбина твоја ле:жи у том �OBOPY.' Јер, ако се њима продаје свештеничко ДОСТОЈанство, доиста Је непотр�бан частан жи­вот и усавршавање у чистоти и ВРЛИНiИ. ИЗAИIIIан Је за њих и бо­жански апостол Павле који учи да епиокоп треба да је беспрекоран и Iнепорочан, умерен, окроман, спрет.а.н: да п�учи, уздрЖlbИВ, трезвен, да се ДРЖИ само добрих књига у црквеНОЈ науци да би могао У здравој вери да lВаопитава вернике, и да оне КОЈИ противрече! поби­ја. А све то бесповра'I1НО пропада ако се чин продаЈе и КУПУЈе. Ове приЛ!ожене, од све'I1ИХ отаца изабране М�СЛИ, .казују да далеко од свештеНiИЧКОГ чина треба држати оног КОЈИ даЈе или прима, у БНАО које време, пре или после рукоположења. Узети је узети, без обзи­ра ·када Iсе то чини. Зато сва црквена унапрећења, новцем доби­јена, укидају се.

Канон 29 светих апостола: ,Ако неки епископ .дio те части помо­ћу новца доће, или ако то буде парох НАИ ћакон, биће рашчињен и он и онај који га је рукоположио; нека се такав и од причешћа сасвим ИСК1Dучи, као Симон Маг'." Из дела св. апостола ( гл. 18 )22 : "А кад видје Симон да се Aaie Дух !Свети кад апостоли метну руке, донесе им новце говорећи: даЈте и мени о·ву власт да, кад MeT�eM ру­ке на кога, прими Духа светога. А Петар му рече: !НOBЦ� ТВОЈИ с то­бом да буду у погибао, шт� си помислио да c� дa� БО�Ј може доб�­ти за новце. Нема теби ДИЈела и исета у ОВОЈ рИЈечи; Јер срце ТВОЈе није право пред Богом. Покај се дакле од ове авоје пакости, и моли се Богу да би ти се опростила помисао срца твога. Јер те ви­дим да си у гркој жучи И У свези неправде." А из треће књиге о царевима ( 1 . 1 3 )23 "пошто ОВО би, опет се Јеровоа!М не врати са сво­јега злога пута; него опет начини из простога народа св�штени�е висинама; !ко год хоћаше, томе он посвећиваше руке и таЈ постаЈа­ше свештеник висинама. И то би на гријех дому Ј еровоамову да би се истријебио и да би га нестало са зеМlbе." Из . четврте �иге о царевима ( гл. 5)24: "Тада се [Неман] врати к ЧОВЈеку БОЖИЈе!МУ са свом пратњом својом, и дошав стаде пред њим, и рече: ево сад iВИДИМ да !Нема Бога нигдје на зеМlbИ до у ИзраИlbУ. Него узми дар од слуге својега. Али [Јелисије] рече: таК:о да је жив ГОСПОД, пред KOJ� стојим, нећу узети. И он наваlbиваше на њ да узме; али он. не ХТЈе. Тада рече Неман: кад нећеш, а оно нека се да слузи .ТВОЈему ове земље колико могу понијети двије мазге. Јер слyrа ТВОЈ неће више приносити жртава паlbеница ни других жрта'Ва другим боговима, не­го Господу. А Господ нека опрости ово слузи својему: кад господар мој уће у дОМ РИМО!НОВ да се поклони ондје па се прихвати за моју руку, да се и ја поклоним у дому Римонову, !Нека опрости Го­спод слузи својему кад се тако поклони у дОМУ Римонову. А ОН му рече: ИДИ с миром. И он отиде од њега, и пријеће једно поткраАИ­ште.25 Тада рече Гијезије слуга Јелисија човјека Божијега: г�e, господар мој не хтје примити из руку тога Немана Сирца што БЈе­ше донео. Али тако да је жив Гоопод, потрчаћу за ffiИМ и узећу што

8

1 14

1aEt dir sagen: Sieh, es sind jetz z,veen Knaben aLls den Propheten Kin­dern, vom Gebiirg Ephraim ZLl mir gekomen: gieb ihnen einen Centner Si!bers, Llnd zwei Feyer-Kleider. Und Naaman sprach: Es ist besser, daE dLl zween Centner nemest: Llnd ег nothigte ihn und band z,veen Centner Silbегs in zween Sacke, und zwey Feyer-Kleider, und gabs seinen zween Knaben, die tшgепs [36Ј vor Љт 11ег. Und da ег aLlf den abend ћејт kam, nahm ег es von ihren Handen; und 1egte es ins НаuЕ; und НеЕ die Maner gehen. Und da sie hinweg ",'aren, trat ег vor seinen Herrn. Und Elisaeus sprach zu Љт: Wohel" Giezi ? Ег antwortete : dein Knecl1t ist nirgends hingegangen. Ег аЬег sprach: War mein Hertz nicht zuge­gen, da der Мап von seinem Wagen dir entgegen kam? шш du 11ast daE Silber, und die K1eider angenomen, daE du dil" blgarten, Weingartel1, Schafe, Rinder, Knechte und Magde kaLlfest, Aber der ALlssatz Naamal1s wird dir anhangen und deinem Samen evviglich. Da gieng ег von Љте hinaus aussatzig sсhnееwеШ."

Ех Sancti Basilii interpretatione in Esaia�: "Legem dedit in аuхј-1ium, ut dicant, поп ut ћос verbum, рго quo dari dona neqLleLlnt. Наес 1ех поп est, ut ћос verbLlm ventri10qui. Non enim ad fraLldem excogi­tatum est, ut illud, sed est magistra veritatis. Ас јlli quidem argento va­ticinantur. Нос est enim maxime ridicu1um, quod eis etiam mendacii mercedem pendunt, qui decipiuntur. Verbum aLltem 1egis поп est ejus­modi, ut pro ео dona dentur. Nemo enim vendit gratiam, gratis, inquit, accepistis, gratis date. Vides quomodo Petrus adverslls Simol1em indig­natus sit, qui агgепtLlm оЬ sрiгitus gratiam аttLl1егаt. АгgепtLlm tuщп, inquit, tecum pereat, qui Dei Donum рег pecul1ias te acqLlirere putasti. Non est ergo Sermo Evange1ii, ventriloquorLlffi vегЬа, quae vепduпtuг, quid enim dеdегit quispiam, quod ejus aestimationi respondeat? Audi David dubitantem et dicentem: quid геddаm Domino рго omnibus, quae mihi dedit? поп possunt ergo dona dагi, quae ejus gгаtiае aesti­mationi respondeant. Unum donum dignLlm est, e.iis scilicet, qLlod do­natum est, custodia. Qui dat tibi thеsаuгum, поп petit ргеtium ejus, quod donatum est ; sed dignam ejus, quod donatum est, Сllstоdiаш. Ejusdem ех Epist01a ad Episcopos, qui illј suberant, [37Ј ne оЬ реСLl­nias ordinarent : "putant se поп de1ingLlere, quod поп ante, sed post manuum impositionem ресuпiаш accipiant. ассiреге autem est, qLlan­docunq accipere. Adhorto!" ergo, ut hunc redditum, ve1 potius ad geh�­пат aditum deponatis ; et ne manus ejusmodi 1ucris coinquinantes, vos ad Sancta peragenda шуstегiа indignos efficiatis."

Ех vita Sancti Joanis CJ1.ristomi:

"Accessit omnibus Episcopis prolixitatis verborLlm nobis causa Eusebius, sex reliquorum Episcoporum accusator, in Соmuпiопеш ге­сјрј petens nagant quidеш Episcopi, ipsum debere suscipi, utpote Sy­cophantam. ad ћаес suplicavit, dicens ; quoniam causa шахimа ехрагtе ctuobus anis examinata est, ad 1estes autem producendos dilatio data

1 1 5

од њега. И Гијезије отрча за Неманом. А кад га видје Неман гдје трчи за њим, скочи С кола својих и срете га, па му рече: је ли добро? А он рече: добро је. Господар мој посла ме да ти кажем: ево баш сада доЬоше к мени два мла�ћа из горе Ј ефремове, пророч­ки синови, дај за њих таЛа!Нат !Сребра и двоје стајаће хаљине. А Не­ман рече: узми и два т,а·ланта. И натјера га; и ,свеза два таланта сре­бра у два тобоца, и двоје стајаће хаљине, и даде двојици момака сво­јих да носе пред њим. А он кад доће на брд026, узе из руку њиховијих И остави у једној кући, а људе отпусти, те отидоше. Потом дошав­ши стаде пред господаром својим. А Јелисије му рече: откле Гије­зије? А он рече: није ишао ·слуга твој никуда. Али му он рече: зар срце моје није ишло онамо кад се човјек врати с кола својих преда те? Зар је то било вријеме узимати сребро и узимати хаљине, мао­линике, винограде, овце, говеда, слуге и слушкиње? За то губа Нем ан ова нека прионе за те и за сјене твоје до вијека. И отиде од њега губав, био као снијег."

Из коментара св. Ваоилија, уз Исаију: "Дао је закон да буде на помоћ, да га 'Казују, не 'Као ону тамо реч, већ као помоћ која не тражи уздарје. Овај закон није, наиме, као реч изговорена из сто­мака. Није смишљен ради преваре, као она, већ је учитељ истине. А они који из стомака говоре, ти доиста за новац проричу. НаЈсмеш­није је ТО што 'Они који бивају преварени чак и пла'ћају за ту лаж. Реч закона, напротив, није таква да се за њу новци дају. Нико не може продати мил:ост: беспла11lЮ сте је, рече, добили, бесплат­но и дајте. Видиш кжо се Петар на Симона нал,утио, .када је онај сребро донео за милост Духа светог. Сребро твоје, рече, нека с тобом пропадне, који си мислио да дар божји новцем прибавиш. Говор јеванћеоски није говор пеливана, који се продаје: јер шта би ко могао дати, што би одговарало његовој вредности? Чуј Давида како се ломи у недоумици и како каже : Како hV вратити ГОСПОдV за све оно што ми је дао? Доиста, не могу се дати поклони који би били ра-вни вредности милости његове. Један је дар достојан 'Онога, ми­сли се, што је дато: будно га . чувати. Наиме. ко ти да благо, не тражи да му платИ!Ш 'оно што ти је дао, већ тражи 'само оно ШТО је достојно дара, а то је да га пажљиво чуваш. Од цстога [св. Васи­лијаЈ , из писма упућеног потчињеним му епископима, у коме пише да не рукополажу за новац: Мисле да не греше јер су, не пре, већ после рукоположења примили новац. И једно и др}'['о значи примити, па било када да Ice прими. Позивам вас зато да тај новац, то средство које вас води у пропаст, уопште не дирате и да не допустите да сами себе учините недостојним за вршење светих обреда, зато што сте ока-љали руке таквом добити."

.

Из живота св. Јована Зл.атоуcrоz:

"Доће свима нама епископима Еусебије, ТУ)Ю1лац шест оста­лих епископа, и затражи да буде примљен у заједницу причешћа. Епископи тврде да га не треба примити, као да је сикофант. А он мољаше, говорећи: Пошто је ствар највећим делом испитивана за ОВе две године, одгаћано је позивање сведока. Молим да ми се оми-

1 16

est: rogo vestram pietatem, ut hodie mihi liceat testes еxhibеге. Etsi enim Могtuus est Antonius Episcopus, qui argento accepto ordinavit, supersunt tamen, qui dederunt, et sunt ordinati: Aequam censuit рга­esens Synodus, ut de еа ге quaereretur. Et incipit causa а lectione acto­гит, . quae пирег еа de ге confecta fuerant. Ingressi sunt testes, et in­gresS1 sunt sex еогит, qui dederant et ordinati fuегапt. ii а principio negabant, sed сит testes persisterent, hi quidem laici, illi vего Pres­byteri, quibus соnfid�ге visi fuегапt, ргiшит .quidem negabant; pos t­quam autem testes convincebant, et loca et tеmрога eis in Memoriam геvосапtеs, et еогит, quae sunt tгаditа, fогmаs et quontitatem dicen­tes; поп Ьепе affecta еогит conscientia, sua sponte sine multa questi­опе confessi sunt, hoc modo: quod dedimus сопfitеmиг; et hanc esse consequentiam existimavimus, ut а ministerio publico liberaremur: et пипс гоgаmиs, si fas est nos поп esse in miпistегiо Ecclesiae saltem ut accipiamus цгgепtum, quod dedimus : поstгагиm епiш иxoги� quae­dam vasa, seu поnnиЫат Suppellectilem dedimus. Joanes ad haec Syno­do pollicitus est: Ego, inquit, eos а сuгiа libегаЬо, Imperatorem рге­catus. Vos autem iubete eos accipere quod dederunt аЬ haeredibus Ап­tonini. Praecepit Synodus, аигит quidem eos гесiреге аЬ hаегеdibиs [38] Antonini : sed intra altare comunicare: Sacerdotio autem privatos esse: пе his concessio sit Judaica Sacerdotium vепdешli et emendi соп­suetudo. Dicunt enim exitiosum et falso nomine appellatum Judaeorum Patriarcham quotannis vel annis alterius suos Archisynagogos mutare, ut ех ео pecuniam colligat : Similiter et ejus aemulatorem aegiptiorum Patriarcham: ut propheticum illud impleretur. Sacerdotes ejus сит donis responderunt, et Prophetae ejus сит argente divinaverunt."

Ех Canonibus 93 Sanctorum Patrum, qui Chalcedone convenerunt:

"Si qџis Episcopus оЬ pecunias ordinationem fecerit, et поп ve­nalem gratiam ad venditionem deduxerit, et оесопотит, vel defenso­гет, vel paramonarium оЬ pecunias ordinaverit, vel omnino aliquem ех сапопе, sui turpis quaestus gratia; qui id .agressus esse convictus fue­rit, de ргоргјо gradu јп periculum veniat, et qui ordinatus fuerit, nihil ех ordinatione vel ргоmоtiопе, quae instar mercaturae facta est, ј и­vetur; sed sit alienus а dignitate vel curatione, quam pecuniis adeptus est. Si quis autem sequestel" seu mediator fuerit tam turpibus et nefa­riis lucris, hic quoq, si sit quidem clericus а proprio gradu excidat: sin autem Iaicus, vel Monachus, anathematizetur."

1 17

лујете и да дозволите да данас представим сведоке. Нека ј е и умро еnиоКОП Антоније који ј е рук:ополагао тек lКaд би примио новац, има ј'Ош оних који су платили па тек онда били рукоположени. Оинод, дакле, на се,i\JНИЦИ одлучи да треба о томе да започне расправу. И поче Iсућеље читаљем извештаја заСТУПНИiка, о томе шта ј е дотад по том питаљу ураћено. Ућоше сведоци и ућоше шесторица од оних који су платилlИ те на оонову тога били рукоположени. У почетку су 'Они упорно 'Одбијали, али кад I.сведоци почеше да инсистирају (све­доци, истина, лаици, а они опет презвитери, са свим изгледима да за­добију повереље) , они и опет, најпре, одбијаху. Ал:и када сведоци' доказаше и место и 'Време и дозваше им у сећање и облик и износ оног што су дали, пробуди се љих-ова у;опавана са'Вест, те они своје­ВОАШО, без многог испитИ!ваља, признадоше на следећи начин: Што смо дали, признајемо, а сматрамо да као последица долази р а з­р е ш е љ е 'О Д ј а в н е д у ж н о с т и. И сада МОЛlИмо, ак'О ј е већ право да не будемо у Iслужби црк:ве, да бар добијемо натраг новац који смо дали, посуће наших жена или неко покућство које смо такоће дали. JOBatН се, на то, 'Обрати Синоду: Ја ћу - рече - љих ослободити од сућења, само да прво замолим цара. А ви наредите да добију натраг од наследника АНТQlНијевих оно што су дали. Синод нареди да им Антонијеви наследници врате новац, али да пола даду цркви. Што се, пак, чина тиче, одузет им је да се уступак према њи­ма !Не би претворио у ј еврејски 'Обичај прода'Ваља ' и lКуповаља све­штеничких почасти. Причају, наиме, да ј е онај окрутни и који се лажним именом: предстаВIЪао патријарх јудејlСЖИ, сваке IИли сваке друге године мељао своје- архисинагоге - да би отуда ПРИКУП1Ъао но­вац. Слично је радио - са овим би се могао на.д:метати - и онај египатски патријарх, тако да се испунила она пророчка: Свештеници његови су се само на поклоне одазиваЛЈИ и пророци љегови су само за новац прорицали."

Из канона 93 света оца који се у Халк:едону састадоше:

"AIКO је неки епископ за новац извршио рукоположење и тиме милост коЈа није на продају срозао до купопродаје или, пак, ако је ек('шома, или браниоца, или парамонара, или уопште неког црквеног човека за новац, тј . своје добити ради, постаВИО, ако је неки, дакле, то (Не само урадио, 'Већ ј е и доказано да ј есте, - такав нека без обзира !На свој по:ложај , ОАЈмах иде на суд. А онај који ј е био руко­положен, !Нека не моше да се послужи ничим што се управо рукопо­ложељем стиче или напредовањем путем трговине ПРИМIЪеним, већ нека одмах буде уклољен са почасти или од посла који је за новац купио. АIЮ је неко, опет, био п'Осредник и помоћник 'у тако срамном и безбоЖ!ном богаћељу, нека IИ он - ако ј е из ре.д:ова клера - са свог пол'Ожаја буде уклољен; а ако је лаик или монах, нека буде анатемисан."

1 1 8

Ех Genadii Sanctissimi Archiepiscopi Constantinopolitani Encyclica Epistola, et Synodi, quae иnа сит ipso fuit:

"Sit itaq, et est abdicatus, et аЬ omni Sacerdatali dignitate et Ministeria alienus, et anatllemati maledictianis abnaxius, tam qui se ћас Sacerdatium реСШliis acquirere passe putat, quam qui se аЬ ре­cuniam id ргаеЬеге pa!Jicetur, sive sit clericus, sive Laicus, seu ћас facere canvincatur, seu пап canvincatur. neq enim fieri patest, ut еа caniungantur, quae caniungi пап passunt: пес ut татапа сит Dea сап­veniat: vel ut qui ei serviunt, Dea serviant. Наес est enim Daminica et minime dubia Sententia: пап patestis Dea servire et Маmапае." [39] Ех Cananibus Sanctae Sextae Synadi : "Eas, qui ardinantur datis pecuniis, sive Episcapas, sive Clericas сијиsmаdiсппq, et пап ех vitae Examinatiane, sivae electia11e, depani jubemus, sed et eas etiam чиј ardinaverunt. "

Wir ћаЬеп alsa aus den abangefiihrten Spriichen ппd Сапапеп der heiligen Kirchen-Vattern, ппd allgemeinen Са11сiliеп genugsame Ursachen fest zu glauben, daE die jenige Вischofe, die die Gabe Gattes ums Geld verkaufen, das ist аllе sawahl unwiirdige, als wtirdige пms Geld zu Diakanen und zu Priestern ardiniren, sind wahre Nacblalger, nicht der Hl. Apastel, sander des verdamten Sima11i Magi, ader vielmehr des Verrathers Judas Iscariath, del' den Heiland ums Geld verkauft hat: einfalglich gleich wie der Judas, und Siman Magus, alsa аисћ Љге Nachfalger, nemlich аllе die jenige Вischofe, die die Gabe Gattes kau­fen, und verkaufen, sind van Cllrista, und seinen Apasteln; wie аисћ van аllеп Hl. Vattern und Сапсiliеп vегf!исћt und verdamt: ппd da die Christliclle Kirclle uns verbietet mit denen gesetzmasig Excamuni­cirten Gemeinscllaft zu ћаЬеп; die Isсагiаtisсhе аЬег und die Simanische Вiscllofe, so.lcller aberwell11ter Weise nicllt аllејп Ехсаmипiсiгt, sandern gar vеrflпсћt und verdamt sind: Sa mиЕеп die Christen mit Љпеп kei11e Gemeinscllaft ћаЬеп, пасћ Љгет sclleinheiligen Gebet Ьеywаћпеп: den sie sind so.lcller Gestalt vall stinden, und wil" wШеп das Gatt die Stinder nicllt horet, sandern wer Gatt dienet, und seinen WfIlen tllut den ћогеt ег. Јаћ. 9.3 1 . WeEwegen аllе гесhtsсhаffепе Сhгistеп тиЕеп sich van salcllen Bischofen lltitten, ппd van шпеп kein Segen, kein Sacrament петеп, den sie als vегdаmtе, ћаЬеп keine Macht salches geistliches Aтt zu Ехегсiегеп; sansten аllе, die mit ilшеп Gemeinschaft haben, werden van der Kirche Њг Ехсаmипiсiгtе geachtet : den [40] van der gleichen Bischofen und denen, die mit ihnen Gemeinschaft ћа­Ьеп, ппd van шпеп Sacramente петеп, stehet bei dem Ргарћеt Osias Сар. 9. v. 4. sa geschrieben: "Љге Opfer wегdеll dem Herrn llicht wahl­gefallell, wie das Bradt der Klagellden, ап dem sich аllе, die es essen, verunreinigen." {ЈЪег dies, da salche BischOfe nicht regelmaEige Evan­geliste, sandern Iscariathische ппd Simanische ВischOfe sind, ппd der Name11 ппd Aтt del" Evangelischen Bischofen Listiger ,,,,eise ап sich геШеп, und tragen, sa sind die achte Сhгistеп 11ach mehr sсlшldig van ihnen fliehen. "Htittet euch (spricht der Неп) var den falschen Рга­pheten, die in Schafs Кlеidегп zu euch kamen, einwendig аЬег sind sie геШепdе WOlfe. An шгеп Frtichten sallet шг sie erkennen." МаЉ. 7. 15 . 16. Salche Bischofe sind gleich dem Dathan, АЫгап und Кагаћ, die sich unterfangen ћаЬеп selbst den Gattes Dienst zu verrichten, da sie

оо

Из заједничке енцикличке посланице Генадија, nресветоz архиепископа Цариzрадскоz, и Синода:

1 19

"Нека буде, дакле, и нека јесте МППeFI чина и удаЛ>ен о.д сва­ке свештеничке почасти и дужиасти и нека буде по.дл:о.жан анатеми праклетства како. онај ка сматра да свештенички чин маже новцем да купи, ТaIЮ и о.нај 'Кај и о.бећа.ва да ће тај чин за навац да пра­да - била да је у питању клерик или лаик -, без о.бзира може ли или не !Маже да се до.каже да он то даиста и чини. Јер, јасна је да се к:раз та не маже спо.јити она шта је иначе неопајива, нити да се ту мамон маже са Багам слажити, тако. да ани каји њему служе, могу иставремена и Багу да служе. То је бо.жанска и панајмање не­јасна мисао.: не мажете служити и Багу и маману."

Из канона светаг VI синада: ,,3апо.ведамо да се рашчине епис­копи као. он сви други клерици они каји су рукО'Палажени за навац, а :не на основу испитивања живота њихова и на о.снаву избора. Иста тако. нека се рашчине и они каји су их рук:опаложили."

Из 'гаре наведених прича и 'Кано.на светих црквених атаца и о.пштих сабо.ра ИЈМам'О дo.BO.tDIНa разлага да чврста верујемо, да су ани епископи каји дар Божији за навац пр'Одају, тј . да и недо.стај­не као. и дастајне за новац руко.палажу за ћакане и свештенике, наследници не светих апостала него. праклетог Симона Мага или чак издајника Јуде Искариатскаг Iюји је Спасител>а прадаа за новац. Сле,L\;ствено таме, баш као. ги Јуда и Симон Маг, дакле и њихови на­следници, наиме сви они епискапи каји дар Бажији купују и про­дају, асућени су и проклети о.д Христа и његових апостала, као. гад и 'Од свих СВ. атаца и сабара; и пашта нам хришћанска црюва забра­њује да апштима са онима каји ,су законски еI{'СКОМУ'Нlицирани - а искариотски и симанијски епискапи су на горе поменути начин не само екскамуницирани, него. праклети и асућени - не мо.рају хриш­ћани с њима да 'Опште нити да присуствују њихо.вај притворнај ма­литви ; јер, ани су тако. греШlНИ, "а 31Нама да Баг не слуша грјешника, него. ако. ка поштује Бага и ваЛ>у његаву тво.ри, 'Онага слуша" (Јав. 9.3 1 ) . Због тага 'се марају сви честити хришћани чувати таквих епи­сК'апа и не примати ад њих благослов, свету тајну, јер ани као. осу­ћени немају силу да врше тю®у духовну службу; иначе све каји с њима апште црква сматра за еюскамунициране, јер а таквим еписка­пима и онима каји с њима опште и од њих примају свете тајне, стаји КОД ,пророка Осије (9.4) ово написано: "Њихове жртве неће Господу

бити угадне . . . као. хлеб онијех каји туже, ка га год једе оскврниће се."27 Поврх тага, паIIIТО такви впискапи нису прави јеванћвоски, него. искариотски и 'симонијски, а име и звање јеванћеаских еписко.па лукаво присвајају и насе, прави хришћани су јаш више дужни . да их се чувају. "Чувајте се од лажнијех прарока, каји далазе к вама у одијелу овчијвму, а унутра су вуци граБJblИlВИ. Па родовима њиха­вијем пазнаћете их" (Мат. 7.15 .16 ) . Такви епископи су падабни Да­тану, Авирону и Ко.реју који су се дрзнули да сами обавл>ају службу Божију, премда нису били свештеници збаг чега и тамо Баг преко

I '

120

doch keine Priester waren, weBwegen auch dorten Gott durch Mose er­mahnet das Volk V011 diesen gottlosen Menschen abzutretten, damit sie nicht in ihre Siinden eingewickelt und mitsamt ihnen umkomen wer­den: "Weichet ( spricht er) von den Hiitten dieser gottlosen Menschen, und riihret nichts ап, was ihnen gehoret, daB ihr nicht in Љгеп Siinden eingewickelt werdet, und umkomet, in ihren Siinden." Num. 16.26. De­rowegen, Christen, die Gott fiirchten, und Befehl Gottes gehorchen тиВеп аПег Weise von solchen unrechtmaВigen Gottlosen Pseudo-Bi­schofen fliehen; welches auch von den jenigen Priestern zu verstehen ist, die das Hohe Priesters-Amt von Љгеп BischOfen durch Geld erlan­get, gleich wie Caiphas Christum von dem Judas Iscarioth ums Geld gekaufet hat, auch von аПеп denen, die sich in Tod-Siinden \veltzen. Jedoch, die BischOfe, da sie solche Simonische Kezerey und IscariotЪi­sche Gottlosigkeit verheelen, und das Geld петеп rechtfertigen wollen, sagen, sie петеп das Geld nicht fiir die Ordination [41 ] sondern fiir die Pfarr, die der ordinirte iiberkomen, ппd da von seine Nahrung ha­Ьеп wird. Diese Епtsсhпldigung аЬег ist ganz ungriindlich. Die Grund­stiicke, die ејпет Pfarrgeistlichen gegeben werden, gehoren dem Lan­desfiirsten zu, und die Innwohner des Orths sind nicht des Вischofes, sondern des Landesfiirsten UпtегtЪапеп: folglich пicћt der Вisсћоf, son­dern der Landesfiirst hat die Macht ејпет Neu-ordinirten Gеistliсћеп cIas Brodt zu geben: ја, ег giebt ihm es ; der Bischof aber giebt ihm nur das Priesterthum. Der Lапdеsfiiгst giebt ihm das Brodt und die Ргеу­heit umsonst aus der Gnade; der Bischof аЬег тиВ Љт daB Priester­thum umsonst aus der Schuldigkeit geben.

Und wie kап ејп Bischof mit gutem Gewissen sagen, ег пете das Geld nicht fiir die Handauflegung, sonder пиг fiir die Pfarr, da seit ло 1770 durch vегsсhiеdепе Kayserlich-Koniglich Befehle ausdriicklic]} verbothen ist mehr zu ordiniren, und dabey аПе tiberzehlte ihren Pfar­геп vегlпstigеt, uпd den weltlichen Auflagen ппtегwогfеп worden ; еЈП Bischof aber ungeacht аеВеп ordiniret? Fiirwahr, er niIfit das Geld јп diesem Раhl nicht fiir die Pfarr, dan der ordinirte bekomet keine; son­dern fiir die огdiпаtiоп, folglich, begehet er allerdings die verdamte Simопiе, weBwegen lапt der Hl. Сапопеп miiBte sovvohl ег, als der ordi­nirte von dem Amt abgesetzet werden. Der 6 te Canonus Concilii Chal­cedonensis fiir die, оhпе die Pfarr zп haben, ordinirte Geistliche lautet also: Neminem absolute ordinari iubemus Presbyterum, neq diaconum, пес quemlibet in Ecclesiastica огdiпаtiопе сопstitutum, nisi manifeste јп Ecclesia .suae civitatis sive possessionis, aut јп Martyrio, aut јп Мо­nasterio, hic qui ordinatur, mereatur ordinationis риЬНсае vocabulum. Eos autem qui absolute ordinantur, decrevit sancta Synodus vacuam ha· Ьеге manus impositionem, et пи11ит tale factum valere, ad јпјигјат ipsius, [42] опi eos огdiпаvit. Ја weder fiir аЈе Pfarr hat der Bischof etwas zu петеп; den der jenige, der das Priesters Amt, oder Pfarr ит­sonst zu bekomen nicht wiirdig ist, sondern durchs Geld, oder durch andere Kunstgrife erlanget, f3.11t in die Simonie. S. Augustinus Serm. 32. ad fratres јп Eremo (Тот. 10. pag. 1 99. С.) schrejbet : qui Sacramen­tum епјт vel Ecclesiam, vel praebendas vel Ecclesiarum introitus, vel Seculari potentia hoc pro se procuravit, sciat qпоd сит Giezi et Simone Mago јат dаmпаtus est, et leprosus factus est . WahrhafНg аНе der glei­che, daB ist, so wohl die Kaufer und Verkaufer, als nicht minder die је-

121

Мојсија ·опомиње народ да се клони ових безбожних lоУАИ да не буде увучен у ЊlИXОlВе грехе и не пропадiне заједно с љима: "Одсту­пите - рече он - од шатора тијех безбожника, и не додијевајте се ничега што је њююво, да не изгинете са свијех гријеха њиховијех" (4. Моје. 16.26) . Зато хришћани који се боје Бога и слушају заповест Божју морају на сваки начин да се клоне таквих незаконитих без­божних псеу до-епископа, а ту треба разумети и оне свештенике који су високо свепrrеничко звање од својих епископа стекли за новац, као што је Кајафа Христа за навац купио од Јуде Иокариоте, као и све оне који су огрезли у смртним гресима. Ипак епископи, пошто скривају такву симонијску јерес и искариотску безбо.Ж.ност и при­мање новца хоће да правдају, говоре како !Новац не узимају за руко­положење, него за парохију коју ће рукоположени примити и од које ће се ИЗдiржавати. Али ово правдање је оасвим неосновано. Зем­л,а која се даје парохијском свештенику припада земал,ском владару, а станО'Вници тога места нису епископови него владареви поданици; према томе, не епископ него владар има власт да 'Iюворукоположеном свештенику даје хлеб. Он му га и даје, а епиOIЮП му даје само све­штеничкrи чин. Владар му даје хлеб и .слободу, бадава, по милости; а епископ му мора дати свештениЧiКИ чин б адава , по дужности.

И ка,ко може епископ мирне савести рећи да новац не узима за рукоположење него само за парохију, кад је од 1770. године раз­ним царско-краlоевским: наредбама изричито забрањено да се сувиш­ни рукополажу и да се при томе сви прекобројни лише парохија и да се подвргну световним наметима, а епископ упркос томе руко­полаже. Заиста, он у том случају !Не узима новац за парохију, јер ју рукоположени не добија, него за рукоположење; према томе, он сва­како чини проклету симонију, због чега би према св. канонима мо­рали бити лишени чина и он и рукоположени. Щести канон Халке­донског сабора за рукоположене свештенике за које нема парохије, гласи: "Заповедамо да не буде коначно рукоположен ниједан презви­тер, НИ'ГИ 15акон, ни било који ' ОД оних што се црквеним ·обредом рукополажу, - све док се то не изврши јавно, у цркви његовог гра­да или имања, или у капели или у манастиру, тако да се за тог који прима чин доиста с правом може рећи да је јавно рукоположен. Што се тиче оних crюји тајно бивају РУКсополагани, свети синод је одлу­чио да их тре'Гира као да и 1-ШСУ рукоположени, тј . да се ру,кополо­жење сматра неважећим због 'Неисправног поступка оног који је рукополагање извршио." Па ни за парохију нема епископ ништа да узима; јер онај који није достојан да добије свештенички чин или парохију бадава 'Него за новац или неким другим смицалицама, пада у симонију. Св. Августин У 37. говору браћи у Ерему (Том 10, стр. 199, Ц) пише: "Ко је купио цркву, или причешће, или свештенички доходак, или приступ у ЦРКсВе, или је све то световном моћи себи прибавио, тај нека зна да је са Гиезом и Симоном Магом осу15ен и окужен и да га из храма Божијег треба избацити." Заиста сви такви, тј . И купци и продавци, ништа мање и они који помогну недостој­ном да стекне ДУХОВНИ чин, и парохију или дијецезу, криви су пре-

I I

122

nig�d:eD����� �1���\�d'S�hий��

аd���tе�

е�о�Г���'Т���i�

е;а�:i�� �hiiard�

;::f�����ht Ck�on

Rdes vierten a!lgemeinen Concilii; indeme ei; .

h е.ше ecommendatlOn: "den die Љгеп Dienst Woh1 vегпс t.en, er1angen Љпеп selbst eine gute Staffe1 und е' Е V �гaиe� lm G1a�ben i� Christo Jesu" sagt der H1.' Pau1u;n1 g�i�

S З

ег­l?t den �иc� dleses �llcht eine Simonie, wen ein Bischof in den ""e;��� �.geh mlt ешеm РГlеst.ег, �шd Diacono, оћпе glocke1euten, sich in die .1ГС е v�rspe:�Tet, da�lt шеmапd hinein komen kann, und so heimlich �:lc

�l . Lltll�le се1е?пегепd, . ord.inirt пеие Priester und Diakonen, VOI1 50

еп пос vor dleser ОгdшаtlOП ат wenigsten зо. ја zu weilen 40 du��

dd�

e����k���h��n?0���d�n�cili

1hhf �eim��ch� Ordil�atiol1 wehret �:��nUnfad11wenid�r d

d�nKde

tn' Land

desfurst. bi�

td�E s����:�th:�e�n�e�f�� , ш le е zerey es verdamt S · . М . сћеп sich dem Christi Morder Caiphas d�� Ch

mrl·ostnu1m

avgol, ll

dnd ve

Jrg

d1ei­

ums Ge1d k иf t· d '1 ' . . ' п ет и as werden, и� s�ch

e �nd щ;

еl G�\

e еШdlg und a!lein dieserhalben Priestern

Dienst fiil" den Staat und е d

и �e\ еп we1t1lc�en [4З ] �.eri�hten, . dеш . gleich аисћ wl'der de'n L d

en p.�l ut, zu .entzlehen; so sundlgen ые zu ап es- ursten Dle es аЬе k f d ��:k��� ���: v�:

r�tk�drg:l�d;1�ic��12����ll�ie���; i�Pt:�l:��i:��td �.de� E'�

hdedu�h so vle1e, Ul1d meistens habhafte Untertl1anen ,топ de� lens иг еп taat, und von dem Tribut entziehen: Und еЬеп dieser ����ht;e ����;йс��Ьеп d�

ns��e aH�r�nadigste МопагсЫп die Zah1 reiche Griechische МОПСће::ГоЬ� ћl

П !ll.С t unrhechht

'l�er�otl1en. DaE аЬег die

Та е des а о еШlgе аис еl 19 sll1d, so vie1e auf аНе

i���fl�t{;i�l:�:���;�?�1�:E��::::1i�!�pf7�� den; den dieses ist 'nich:e�s

z�e�egen lSt kell1e Pfarr Kirche ve��un-

b�f�l��. �f�::n�:�h?i

onCrien ћаЬеп ne�e�n�l�b�r��be��do1ee

: z�ek�i��� Јаhгhипdегtе ап und .

ge .eh�ng1e1n und �esang�n fangel1 егst im achten

nus 1 Ь ' ја .Ш� а еп zu ешег Zelt; den Joanes Damasce-756 �/e

hums J�hr

b �hпstI 725. Andreas Cretensis АО 752. Cosmas АО

Тћ'

h ер anxs а aJ�a Ао 1 780. Josephus Gesangschreiber АО 8ЗО hOP anus . О 842: d�ese Si�ld die allererste јт achtel1 und neunte� Ја rhunderte, der jetZlgen Кlгсhеп Lesungen und Gesanaen Verf� �1l't:es11�he�

0��� dan in del1 er�.teren Si�ben J�hrhunderten� оћпе di:::� F r h

ll.ngen und. Gesangen kеше gute Christen gewesel1 seYl1 ? reY.lc ware?, ја посћ vl�l ЬеЕеге, a1s jetzo, Gottes Diener: indem sie егqшсkеtеп ы�ћ dama1s l1Icht mit eitell1 P1alldern der so genanten Са k���n��ddhI?lt GcischW der vielel1 und 1angen Gesangen, sondern mi�

���lt��/1��i;1:r��1���T� �11��1

sh'd�

D� s��heS��g��a�:r

c���os1���e:�

h d ' .: lC so с е ll1gel1, dle weder nutzel1 110сћ sc .а e�l; Ја. таl1 kOl1nte bekraftigen, das sie аисћ in etwas schadel1 :� �leh

Zelt'd die

C�

' Geist1icher zum 1esel1 der heiligen schrift ишi . е гe� ег _ l�tel1 аl1wепdеп kOl1ne, ver1iehret јт 1esed Ul1d sll1gen so vle1er unиt�lIсhеп so genantel1 Mineischen und andern Са110-

123

ма кан'ону четвртог ОIПllтег сабора који горе наводи Тарасије пат­ријарх, пошто достојноме није потребна никаква препорука: "Јер који добро служе они добијају себи добар поступ и велику слободу у вјери Исуса Христа," каже св. Павле ( 1 . Тим. З . 13 ) . Зар није то симонија а'К:о се епископ радним даном са једним овештенИIЮМ и ћа­К:ОНОМ, без звоњења звона, за1'ВОРИ у цркву да нико не може да уће и тако, држећи тајно литургију, рукополаже нове свештенике и ћа­коне од којих је још пре овог РУiКоположења узео најмање 30, па понекад 40, 50 и више дуката, и такво потајно рукоположење се одржава целе недел,е? Обоје, уистину, греше против Св. духа и против земал,ског владара. Они који купују свештенички чин rи паро­хију, падају у јерес -осућенога Симона Мага и уподоб1Ъавају се уби­ци Христовом Кајафи 'Који је Христа купио за Horвaц од Јуде; и по­ШТО они постају свештеници јед'ИlНО зато да би себе и своја добра ослободили световних судова, службе држави и 'Грибута, греше исто­времено и протИiВ 'владара земл,е. А они 'Који то продају постају при­јате1ЪИ издајника Јуде који је Христа за новац продао Кајафи. И они такоће греше против владара земл,е на тај начин што ТaIЮ многе и највећим делом lИМућне поданике ослобаћају службе држави и да­вања трибута. И управо из тога разлога је наШа најмилостивија мо­нархиња не без права забранила рукополагање многобројних излиш­них 'свештеника. Али како су грчки калућери, мада су мећу њима не­ки и свети, саставили -сваком ·оветител,у, тако многа, за све дане целе годrине, чтенија и пјенија, а није познато ко је то све увео у право­сл.авну цркву и из манастира је то пренесено у парохијске цркве, НИ­једна парохијска црква није обавезна да се овога држи." јер то није суштина веровања и rвepe, нити су нам то општи сабори предали или заповедили да се тога придржавамо. Ова безбројна чтенија и пјенија почињу тек у осмом веку, а не поЧ1ИЊУ сва у исто време; јер, Јован Дамаскин жи·вео је око 725. лета Христовог, Андреј Критски 752, КОЗМа 756, Стефа:н Сабаита 1780,28 Јосиф Песмописац 830, Теофан 842. Ово су у ОСМОМ И деветом 'Веку били први писци данашњих чте­нита и пјенија. Зар у првих седам векова без тих свакодневних чте­нија rи пјенија није било добрих хришћана? Наравно, било је слугу Божијих, чак још много бол,их него ·сада, који су се онда крепили не сујетним ћаокањем о такозваним канонима, и дерњавом многих и дугих песама, него читањем и слушањем речи Божије и певањем ода­браних светих псалама. При свему томе, TaКIВe касне композиције су само адијафоре, наrиме такве ствари које нису ни корионе ни штетне; МОГАО би се чак ТВРДИТИ да су унеколико штетне, јер време које би свештеник · могао користити за читање Светог писма и поучавање хришћана, губи у читању и појању тако многих некорисних тако­званих минеЈских и других канона и песама. Молитве и појање Богу морају се вршити са свом побожношћу, са свом пажњом и разуме­вањем; ако би се то тако код нас догаћало, морао би човек читав дан и ноћ да проведе у ЦРI<:ВИ, нарочито током великог светог четрдесет 0-дневног поста. И како молитве и појање Богу без поБО:ЖlIОСТИ не воли Господ Бог, шта .више - МОАИТИ се Богу без побожности - не значи

124

пеп uпd Gеsапgеп. Die Gebether uпd das Веsiпgеп Gottes тiiВеп mit аllег Апdасht, uпd аllег Aufmercksamkeit uпd Vегstaпdigkеit verrichtet wегdеп: \.vеПD also Ьеу uпs solcher Gestalt es gеsсhеhеп solte so miiste тап dеп g�пzеп Tag uпd di� . gапzе N���t iп der Kirche z� Ьгiпgеп, Ьеsопdегs ш dеп gгоВеп НеllIgеп 40 tаglgеп Fаstеп; uпd wеilеп die Gebeth�r uпd Lеsuпgеп Gottes оhпе Апdасht Gott dem Неrrп пiсht ge­fа�lеп, Ја, оћпе Апdасht zu Gott Ьеttеп, heisset пiсht Ьеttеп sопdеrп sell�er s.potten, uпd .. теhг еiпеп Кiгсhеп-RаuЬ, als еiп opfer vеггichtеп; s� Ist e�tel zu sсhwагtzеп, zu sсhгеуеп uпd hiemit die Zeit zu vегliегеп. Ље Sоп- uпd Feyertiige siпd zu Егiпеruпg ап die Wоhlthаtеп Gottes uпd zum Lob uпd Ргеisеп derer sеlbеп vегогdпеt· Ьеi uпs аЬег wird iп dеп .. Wегkеltiigеп fast so viel gеlеsеп, uпd gеsuпgеп, als iп sOlШ- uпd ��у�гtаgеп, welc�es wahrhaftig dепеп Pfarr Ргiеstеrп, die zugleich аисћ rur lћге Dотеstlсkеп sогgеп miissеп, епtsеtzliсh grosse Миће verursa­chet. Lеsuпgеп uпd Gеsапgеп wегdеп iп der Кiгсhеп rur das апwеsепdе Vo!!< v::ri�htet,. uпd denoch. iп den Werkeltagen ist niemand da: wegen w�n dan. dle Рпеst.ег alles dleses Lesen und singen? Thorheit? wie nicht illl?der Ist аисћ dleses thoricht, daB тап in einigen бгtеrп den агтеп P��ester anhalt�t Sanctam Lituгgiam alltaglich, als wen ег ein Engel �Taгe, zu сеlеЬпге?- und doch in leerer Kirche. Ег thut die Ermahnung ш Numero plural� ап das Volk, Gott zu bitten рго расе, quae sursum est, et. Salute аш�агum; рго расе totius Мuпdi; рго stabilitate SS. EccleSla�; рго uшvегsо. Clero; !?:r:o Regibus и. d. g. Ег sagt: рах omni­bus; caplta vestra Dоmшо humIlшtе; Gratia Domini - sit сит omni­bus vobis; сит timore Dei et fide accedite, и. d. g. und denoch ist kein Mensch zu gegen.

125

молити се него руга'ГИ :се Богу и вршити више cBjaToKpaAC'DBO него приносити жртву, су ј етно је брбл,ати, дерати се и тиме губити време. Недел,е и празници 'су заведени као у.спомена на Божија доброчин­ства и у његову славу и хвалу; а код нас се раAiНИМ данима готово толико чита и поји као год и недел,них и лразничних дана, што па­росима, који морају да се брину и о својој Домаћој чел,ади, ствара заиста велику невол,у. У цркви се чита и поји ради присутног народа, а ипак радним данима нема ту никога. Па због кога онда свештеници читају и поје? Лудост? Као што Н!Иll1та :м:ања лудост није што се у неким местима јадни свештеник присил,ава да свакодневно служи свету литургију, ([(ао да је он alНћeo, и то у празној цр�и. Он пози�а народ у мно�и да �e моли Богх: "о свиш�ем �p�e и спасеН�IJе душа наших' , "о МИрЈе сего мира , "блаГОСТОЈаНИЈ СВЈатих БО)I?IЈ�;: церквеј", за целокупни клер, за крал,еве итд. Он њаже: "Мир 'ВСЈем ;

" Б ' "глави вашија Господеви приклоните ; "милости . . . ога 'со ВСЈеми вами"; "со страхом Божијим и :вјероју приступите", итд, а ипак нико није присутан.

126

ПРИМЕАБЕ

1 Заправо: Језек. 34. 2-5. 7-10. 18-19.

2 Код ДаничићјВука ово место гла­си: Чујте ову ' ријеч, краве В асан­ске . . . ; код Лутера: Чујте ову реч, краве дебеле.

з Цитат је заправо СI<лопл,ен из 1 . Самуил. 1 4 . 3 8 и 39.

4 Код Лутера и Даничи:ћјВука ово је Псалам 82. 2. .

, Код Орфелина: Deot. 17. 2. - по­грешно обележено.

6 Заправо, спојена Исаија, 5. 22. и 23.

ба Орфелин погрешно обележио; треба: Јуда 16.

7 Цитат је само 23. 3. 8 Орфелин погрешно обележио; тре­

ба: 2,. Мојс. 18 . 21 . Усто, Орфелин c�­мо деЛИМl-ще цитирао ово место КОЈе представл,а део разговора измеl5у Ј 0-тара, Мојсијевог таста и Мојсија.

• K.l"eтnitz (маћ.: Korтoczbanya), вековима ковница новца.

10 У Библији на том месту реч је о дому И з р а и л, е в у.

11 Орфелин погрешно обележио; у преводу исправл,ено.

12 Код ДаничићјВука: 2. 1 1 , а не као код Орфелина: 2. 12.

IЗ Код Даничи:ћјВука је то псалам 34, код Орфелина 33.

14 Последња реченица је почетак с. 31 .

" Орфелин непотпуно обележио са­мо: 3. 2.

" Овако је обележено у Лутеровом преводу, не као код Орфелина.

17 Код Дан�шћјВука 78. 72, код Ор­феыrnа 77. 72.

18 Заправо: Матеј 28. 1 9-20; код Орфелина погрешно 28. 29.

" Треба заправо да стоји : 1. Тим. 6. 6--9.

20 Заправо: 24. 30-31 . " Тачније "Они су бестидни пси,

који не знају за ситост,." 22 Заправо треба да стоји: Дјела

апост. 8. 18-23. 2з Треба да стоји: 1. Цареви, 13. 33.

34. 24 Заправо: 2 Цареви 5 . 15-27. 25 У овој реченици Орфелинов ци­

тат из БиБЫlје не одговара НИ Луте­ровом (немачком) ни ДаничићјВуко­вом тексту.

26 И код Лутера и код Даничићј Вука стоји "на брдо", а не "auf den Abend", kao код Орфелина.

27 Орфелинов цитат овог места из Библије је приближан, нспрекидан, мада код њега представл,а потпуну реченицу.

28 ОЧИГАедна омашка; треба да ста­јн: 780.

�

� 11t;,-1#"'/:/"�' ''��1 / l.. .. "' ", � �

Писмо Захарије Орфелина Марији Терезији (страна 1)

ПРЕДСТАВКА МАРИЈИ ТЕРЕЗИЈИ (П)

Захарија ОрфеЛU1i

[45] §. VI. DE MONACHIS.

Das aus den Gebiirgen und W1ilder, wegen der КlOstегs-Rеgеlп, hervorkriecllende Gemiirmel ist gleichfals n1irisch. Wen тап denell Monchen verbietet aus dem Кlоstег ' llin und llerzulaufen, so ist dieses аисll von den Ы. V1ittel' verbotten. S. Isidoгus Pelusiota, Lib. 1 . Epist. 220. ad Pelusiot. Monachos (apud. Bibl. РР. Тот. 5. part. 2. pag 499. col. 1 .) scllreibet: Secessionis monasticae cupiditas, поп est јп urbiblls ас tllmllltibus imогаtiо. S. BasilillS Magnas in Constitllt. сар. 20. (Тот. 3. pag. 638) spricllt : а соgпаtis et amicis ас Parentibus in tantum af­fectu separatos esse MonacllOs сопvепit, qllапtllm Mortllos а vivепtibus disparatos esse videmus S. Аuglls liпus de opere MonacllOrum, сар. 28. (Тот. 3. pag. 568. Lit. С.) redet: tam multo' llypocritos sllb llabitu Мо­пасllогum usqllequaq dispersit callidissimus llostis, circumeuntes рго­vincias, nllsqllam missos, nusquam fixos, Пllsquаm stantes, nllsqllam sedentes. ЕЬеп dieser Ы. Lellrer Serm. 3 . ad fratres in Eremo (Тот. 10. pag. 9. 13 . Lit. С.) spricllt: ата, о Мопасllе, sоlitlldiпеlll, fuge Multita­diпет, пе соmргеhепdагis iп verbo, пе confundaris јп facto. S. Hyero­niillllS Epist. 17. ad Marcellalll (Тот. 1 . pag. 127. Lit. А.) scllreibet: Ipsa ambitio et videri, et videre, sallltari et Sallltare, laudare et dеtгаhеге 'Tel audire, vel proloqlli а proposito Monachoгum аНепа SЩlt. Und јп Regula Monachor. сар. 7. de SoIitlldine (Тот. 2. pag. 273. Lit. В.) redet: Monachus semper contemnat, quod semel contempsit пат sumae stul­titiae est, renuntiare seclllo, Patriam deserere, Monachllffi profiteri, et il1ter populos conversari. S Cyrillus Hierosol. Epist. ad Augllstinllffi de Miraculis D. Hieron. (pag. 387. Lit. В.) scllreibet: Мопасllо nihil tam ПОСllит, detestabile, е! Mortale, quam vicos et civitates et gentillffi Mllltitudinem circumire. S. НiеГОПУlllUS, Epist. 1 . ad Неliоdог. (Тот. 1 . pag. 2 . Lit. D.) spricht: interpretare vocabulum Monacћi, llOC est потеп tllum, qllid facis јп turba solus? quid agis, frater, јп saecalo, qui Мајог est шundо. Und јп Epist. 4. ad Rllsticem (Тот. 1 . pag. 44. Lit. D .)

§ VI О МОНАСИМА Гунћање које допире из брда и шума због монашких правила

исто је тако будаАасто. Ако се калућерима забрањује да из мана­стира лутају, онда то забрањују и свети оци. Св. Исидор Пелусиота, у књ. 1 , писмо 220. пелусијским монасима (Библ. св. отаца, том 5, део 2, стр. 499, вол. 1) пише: "Монашкој издвојености није својствена тежња ка задржавању у вреви градској ." Св. Василије Велики, у Уредбама, гл. 20 (том 3, стр. 638 ) говори: "Монаси треба да се у оноликој мери осећањем одвоје од СР9ДНИI(а, пријател>а и родител>а, у коликој су, видимо, мртви одеi\,ени од живих." Св. Аугустин, у деду О задатку монаха, гл. 28 (том 3, стр. 568, лит. Ц), говори: "Веома многе хипокрите под образином монаха посвуда је разасуо преве­јани непријател> и наложио им да круже ПРОВl:iнцијама, мада нису никуда послани, нигде нису обавезни, нигде се не задржавају и нигде немају стално место боравка." Исти овај свети учител>, у 3. говору браћи у Ерему (том 10, стр. 9. 13 , лит. Ц) , говори: "lюуби, монаше, усамЛ>еност, а избегавај бучно друштво да ти се не би десилЬ да се превариш у речи и пометеш на делу." Св. Хијероним, у 17. писму Марсели (том 1 , стр. 127, лит. А), пише: "Уз монашки начин живота никако не иде жед,а да се види и да се бу де вићен, да се поздрави и буде 'lIоздравл>ен, да се хвал.и и оговара - било да се то слуша или да човек сам говори." А у Монашком правилу, у ГА. 7, о усамЛ>е· ности (том 2, стр. 273, i\ИТ. Б) ГОВОРИ: . "Монах увек презире оно што је једном пр�зрео. Наиме, нај13ећа би глупост била одрећи се света, напустити домовину, прогласити се монахом, а затим се задржавати мећу народом ." Св. ЋиРИi\О Јерусалимски, у писму Аугустину о чу­дима божанског Хијеронима (стр. 387, лит. Б) пише: "Ништа није тако штетно, тако мрско и погубно за монахе, као обилазак села, градова и народних скупова." Св. Хијероним,' у 1 . писму Хелиодору (том 1 , стр. 2, лит. Д) говори: "Разумеш ли ти реч монах, тј . своје име, знаш ли какав ,задатак ти Њ\1aIп, усамЛ>еник у гомили? Зашто се задржаваш, брате, мећу Ааицима, ти који си већи од целог про· фаног света?" А у писму 4. РустИI(У (том 1 , стр. 44, лит. Д) пише: "Нека иопитају други шта сваки од њих осећа и сваки нека се лич­ним осећањем руководи. Мени, пак, лично град је тамница, а усамл>е-

5

238

schreibet : viderint quid аШ sentiant : unusquisq enim SlЮ Sel1SU ducitur; mihi opidum сагсег, et Solitudo Paradisus. Quid dеsidегаmus urbium fIoequentiam, qui cle sil1gularitate censemur. ЕЬеп da selbst in Epist. 8. ad Demtrium (pag. 71 . Lit. А.) redet : Morbidae oves, quae suum relin­quunt gregem, lUРОГШll faucibus devorantuг. [46] Und јп Epist. 13 . ad Paulinam, (pag. 103 . Lit. А.) SРIlсЬt : si cupis esse, quod diceris, Мопа­chus, id est, solus, quid facis in urbibus, quae utique поп sunt solorum habitacula, sed Mllltorum. - Secularium et Maxime polentillm consoг­tium devita. Quid tibi песеssе est еа videre crebrills, quогшп contemptu Monachlls esse cuepisti. S. СhгisоlОIl1US, Нот. 17. ех diversis iп MatЬ .. (Тот. 2. Col. 1 190. Lit. В.) redet: Nemo religiosorum, qui egredi сирј1: , clicat : habeo Раtгеш, habeo Matrem: Respondebo tibi, habes Jesum, quid quaeris ista, quae mогtuа sunt? qui ЬаЬеt ЈеSШl1, habet patrem, habet Matrem, habet filios, lшЬеt отпет propinquitatem. Mortuus pater поп exigit pietatem filii; quid егgо quaeris patrem? quid quaeris Matrem? aut Christiana est Маtег, aut поп est C11ristiana, aut Sancta est aut p�ccatrix? si saHcta est, gaudet quia servis 'Domino : si ресса­trix, dimitte illат, quia Mortua est. Wer wird aber nicht ја sagen, da� der Umgang mit den Wеibsbildеш sturtzet die Seelen ит? S. Eusebius (аеsаг. Epist. ad Damasum Rom. de Moгte D. Hieronymi (quae . est Epist .. 6 1 . Hierol1. ТоП1. 4. pag. 354. lit. D.)" sсЬгеibеt : Nullus in Мuliегеш cOl1fida t vivens : si sanctus es, 1lec tаmеп securus; muliel" viri praetiosam аl1јтат rapit. S. Basilius Magnus de Virginitate (Тот. 2. pag. 289) геdеt: sicut stupa ubi igпuт оЫесН, statil11 accenditur: ita faemina Masculi corpus ' contingens, tlOn opus lшЬеt multo lаЬоге, neque amore ut аtгаlшt, statim habct lateriter ii1ccIlsam voluptatis scintillam. S. Gre­goгius Nazianzenus, огаt. 7. in funcre Gorgoniae Sогогis suae, (pag. 5 1 .) sргicЬt : Mulieres valde ас ргоmрtо se оstепtаге, ас pudoris Regimem ignominia а:ffiсеге solent. S. Gгеgогius Thaumatuгgus Super Ecclesiast. сар. 7. (apud Bibl. Patrum, Тот. 3 .) saget: Cor Mulieris pertranseuntes irretit, ас si vel тапшп tantum Manui conexuerit, поп minus stricte геtiпеt, quam si vinculis constl"ictos tгаhегеt. We�wegen S. Isidorus јп Regula Мопасhогum, Сар . . 1 . (pag. 698. Col. 2.) sagt: Villa sane longe reтota debet esse а Monasterio, пе vicinus posita, aut labis inferat periculum, aut famam il1ficiat dignitatis. Das die MOl1chen mussen ehr­Ьаг, demuthig, gedultig, arbeitsal11, andachtig, пiсЬt reicl1, l1icht prah­lend, llicht sсhеillЬеilig : ја in аl1еп Gott gefallig lеЬеп, das Rathen auch die ы. Vatter: S . Basilius Маgпus, serm. 3 . Exercitamentor. (Тот. 3 . pag. 446.) spricht: Oportet Monachul11 prae on1l1ibus vital11 inopem pos­sidere, согрогis quietem, habitus honestatel11, vocem Moderatam, [47] Serl110nem щcliпаtuщ, сibuщ et Potum moderatum. · et . орогtеt Мопа­сlшт coram seniorbus ' tacere, coram sapientibus audire. · Erga . aequales

239

ност - рај. Зашто бисмо жеАеАИ да посећујемо град ми који бивамо оцењива�и по својој појединачности! " На истом месту у писму 8. ДИМИТРИЈ У (стр. 71 , АИТ. А) говори :

"БОАесне овце, оне које своје

стадо напуштају, вукови растржу · и прождиру." А У ПИСМУ 13 . Пау­АИНИ (стр. 103, АИТ. А) пише:

"Ако жеАИШ УИСТИНУ да будеш оно

шт.о се зовеш - монах, тј. усамл,еник, шта онда радиш у градовима КОЈИ дои�та нису место где би МОГАИ усамл,ени да станују! Напротив, избегаваЈ друштво многих световњака и веАможа. Јер, што би ТИ БИАО потребно да чешће вићаш оно због чега си - презревши га _ и постао монах?" Св. ХРИЗОАОМ, у хом. 17. о Матеју (том 2, КОА. 1 190, АИТ. Б) говори:

"Ниједан посвећени, ако кад жеАИ да изаће,

нека не каже: имам оца, имам мај.ку . . . Јер, ја ти одговарам: Имаш Исуса, па шта онда тражиш ОНО што је мртво ? Ко има Исуса, има и оца и мајку и синове и све сроднике. Мртав отац не захтева по­штовање од синовл,еве стране; зашто онда ХРАИШ за оцем? Зашто тежиш к мајци ? Је АИ она хришћанка ИАИ није, је АИ светица ИАИ грешница? Ако је светица, она се радује што САу.жиш Господу; ако је грешница, напусти је, она је мртва! " ААИ ко неће рећи да апхо­Ьење са женама упропашћује душу? Св. Јевсевије из Цезареје, у писму Дамасу Римл,анину, о смрти божанског Хијеронима (тј. у писму 61 , ХИЈерониму, том 4, стр. 354, АИТ. Д) пише:

"Ниједан живи

човек нека се у жену не поузда: ако је и светац, ипак није сигуран. Жена отима од човека његову ЗАата вредну душу." Св. Василије ВеАИКИ, у деАУ О девичанству (том 2, стр. 289) говори:

"Као што

кучина кад доће у додир с ватром, намах ПАане, тако и жена, кад само додирне теА о човека, одмах има у себи скровито укресану искру пожуде, а да за то не мора нимаАО да се труди нити да нешто нарочито ВОАИ." Св. Гргур Назијански, у говору 7. поводом сахране сестре му Горгоније (стр. 51 ) говори: ,,)Кене су увек брзе на то да се покажу, . и спремне су да стид и смерност унизе срамним поступ­цима." Св. Гргур Тауматург О свештепим Аицима, ГА. 7, (у БиБА. св. отаца, -том 3 ) каже:

"Женско срце све оне који му се приБАиже

спутава као у неку мрежу. Те ако се само рука човека и жене до­дирну, она ће та држати тако чврсто као да га вуче везаног око­вима за себе." Због тога св. Исидор Севил,ски, у Монашком правилу ГА. 1 (стр. 698, кол. 2) каже:

"Место где световњаци бораве треба да

је довол,но даАеко од манастира како не би ДОПРИНОСИАО опасности од моралног пада или :кал,аАО часни углед манастира." И св. оци саветују да монаси буду часни, скрушени, трпел,иви, вредни, побо­жни, не богати, не хваАисави, не притворно побожни, - да у свему богоугодно живе. Св. Василије ВеАИКИ, у говору 3 . за вежбање (том 3, стр. 446) говори:

"Монах треба да свима предњачи у сиромашком

.животу, да буде смирен и да се влада поштено, да говори тихим гласом и да му је говор Аобро промишл,ен, да једе и пије умерено, да пред старијима ћути и пажл,иво С.Ауша. Према себи равнима треба да је пун поштовања и л,убави. Према подрећенима треба да је при­јател,ски раСПОАожен. Лоших и световних ствари треба да се одрекне, пуно треба да .р азмишл,а, маАО да говори. Не треба да се за ситницу смеје. Треба да га краси смерност, да очи држи оборене, душом да

240

сhагitаtеш ћаЬеге. Erga inferiores ашiсuш сопsiliuш tenere, а Malis et carnalibus secedere. plura cogitare, раиса loqui. Non fасilеш esse ad risum. Verecundia огпагi, oculos dеогsuш ћаЬеге. апimаm sursum le­vare. obedientem esse. manibus laborare. sel11per extremorum memi­nisse. spe gaudere, Afflictionem sufferre. iпdеsiпепtег огаге. 1п omnibus gratias agere. Humilem esse Arrogantiam odisse. sobrium esse. S . Ерћгет Syrus de recta vivendi rat : Сар. 45. (Тот. 1 .) spricht: Monachus citra dili­gentiam ас patientiam ad ad perfectionem Re1igionis pervenire поп poterit.

ЕЬеп dieser Heiliger Vater de vita Spirituali, Сар. 69. (Тот. 1 . pag. 55. Lit. Е .) sagt: Мопасћит поп tonsura сошепdаt, seu habitus: sed coeleste desi­derium, divinumq vivendi institutum, quibus optima declaratur vita. Und ad Monachos Paraenenses (Тот. 2. pag. 336. Lit. D.) redet: Monachus stre­nuus, Сгисе Christi laqueos fugat diabolicos : Monachus autem terrena sapiens, ас spectans, omnibus est Sаthапicus. Und de timore Dei (Тот. 3 . pag. 516 . Lit. D. spricht : Мопасlшs Superbus, velut Aquila est absque pennis : Monachus humilis levis et celer est cursor, et tanquam Sagittarius jaculandi peritus. S. Eusebius Caesar. Epist. ad damasum Romanum de Morte Divi Нiегопуmi, schreibt : поп vestimentis et ordine, solum quis est Monachus, sed vita: рагит prodest differentem esse vestimentis а secula­ribus, et concordem vi1a. S . Gregorius Dialogus lib. 3 . Dialog. Сар. 14. (Тот. 1. Colum. 1 . 392. lit. В. spricht: Monachus, qui јп terra possessiones quaerit, Monachus поп est. Und in libro 10. јп Registro сар. 22. Epist. 22. ad Јоапет Subdiaconum schreibet: quid est habitus МопасЫ, nisi сопtеmрtus Мuпdi? Quomodo igitur mUЈ1dШll despeciunt, qui in Monas­terio positi, аигит quaerunt? uпd wiеdеГШll in Нот. 17. Super Evan­gelia (Col. 384. Lit. В.) spricht: Monachus reverentiam sui habitus in actu, in locutione, in cogi tatione semper circumspiciat, et еа quae Mllndi Sllllt, perfecte deserat. S. Hieronymus in Epist. 6. adv'�rs. Vigilant. (Тот. 2. Pag. 126. Lit. С. schreibet, Monachus поп doctoris, sed plangentis habet officium: qui vel se, vel Mundllm lugeat, et Domino pavidus ргае­stoletur adventuni.. [48] S. Isidшus Pelusiota Epist. 260. ad Luc. Мопасћ. (apud Bihl. РР. Тот. 5. part. 2.) spricllt : si probus Monachus fieri s tu­des, пе tuo ipsius arbitrio vivas, ас mores tuos tibi uni probatos esse yellis. Und јп .Epist. 308. аЈ Abraham (ibidem pag. 505. Соlшп 1 . lit. D.) sagt: Веllит et existima, et crede esse monasticae studium, gravioribus ас periculosioribus, quam sint ii gladii, qui iп sensum cadunt spirituali­bus telis undiq сiпсtШll. S. Maxim. l\tIartyr. Сепt. 2. de Charit. Сар. 63. (apud Bibl. Р. Р. Тот. 7. pag. 355. Col. 1. lit. D.) redet: пето te decipiat, Мопасhе, quod liceat te servari, voluptatibus aut inаni gloriae servien­tem. Und еЬеп daselbst, Сар. 84. (pag. 361 . Colum. 1 . lit. D .) sagt: Мип­danorum officia, топасћогит lapsus sunt: et Мопасlюгum officia suпt lapsus Mundanorum. Mundanorum officia sunt divitiae, et gloria et

241

стреми у висине. Треба да је послушан, да се бави физичким радом, да стално има на уму крајње невоље које га могу снаћи, да се увек нада и у нади налази радост, да жалост лако подноси, да се непре­кидно моли, за све да се захваљује, да буде понизан, трезвен и да мрзи надменост." Св. Јефрем Сиријац, О исправном животу, у гл. 45 (том 1 ) говори: "Без марљивости и стрпљења монах неће моћи да достигне савршенство у побожности." Овај исти свети отац, О духов­ном животу, у гл. 69 (том 1 , сТр. 55, ЛИТ. Е) каже: "Монаха не чини монахом тонзура или одело, већ небеска чежња и божанско устрој­ство .живљења, - што су одлике најбољег живота." И у Опоменама монасима (том 2, стр. 336, лит. Д) каже: "Ваљани монах, брани се крстом Христовим од замки ћаволових. А онај, пак, монах који по­знаје и гледа земаљска добра, тај је сав у власти сатане." И О страху божјем, (том 3, стр. 5 16, ЛИТ. Д) говори: "Охоли монах сличан је орлу без крила, а скромни монах јесте лаки и брзи тркач и стрелац врло вичан гаћању. " Св. Јевсевије из Цезарије, у писму Дамасу Рим­л,анину о смрти БОЖ.анског Хијеронима, 'пише: "Није само оделом и чином неко монах, већ својим животом; слаба је корист од тога ако се човек одеАОМ разликУ.iе од световњака, а води исти живот као они." Св. Гргур, у Дијалогу, књ. 3 . дијалога, гл. 14 (том 1 , кол. 1392, ЛИТ. Б) говори: "Монах који тежи земаљском благу, тај уопште и није монах." У књ. 10. Регистра, гл. 22, писмо 22. Јовану хипоћа­кону, пише: "Шта друго представља монашко одело, до знак' прези­рања света? Како то онда презиру свет они који, мада су примљени у манастир, ишту новац?" И поново у хом. 17. О јеванћ. (КОЛ-. 384, лит. Б) говори: "Монах нека увек води рачуна да поштује своју оде­жду, како делом тако речју и помишљу, и нека потпуно напусти све оно што припада свету." Св. Хијероним, у писму 6. против Вигилан­тија (том 2, стр. 126, лит. Ц) пише : "Монах има дужност - H� уче­ног човека већ простог нарикача који би, било себе самог било цео свет, оплакивао и са страхом долазак Божји очекивао." Исидор Пе­лусиота, у писму 260. Луки монаху, (у Библ. св. отаца том 5, део 2) говори: "Ако настојиш да постанеш добар монах, не смеш живети по свом сопственом нахоћењу, нити тежити томе да ти сам и једини контролишеш своје поступке." А у писму 308. Авраму (на истом ме­сту стр. 505, кол. 1 , лит. Д) каже: ,,)К.еља за монашким животом ти је, знај тон··веРуј , као рат у коме се стално барата са духовним ору­жјем, а то је оружје много теже и опасније но што су обични мачеви који чула нападају." Св. Максим Мученик, у сентенцији 2. О одано­сти, ГА. 63, (у Бибl\ . св. отаца том 7, стр. 355, кол. 1 , лит. Д) говори: "Нека те нико не превари, монаше, да помислиш да ти је слободно служити се пожудама и робовати празној слави." И на истом месту, гл. 84 (стр. 361 , кол. 1 , лит. Д) каже: "Обављати дужности свето в­њака то за монаха представља унижење, пад, и обрнуто - дужности монаха су пад за световњака. Јер, дужности световњака, то су бо­гатство, разне почасти, префектуре, уживања, једење меса, стварање бројног .потомства и све остало што следи; и ако сад монах на то буде спао, он једноставно пропада. С друге стране, службе у којима монах треба да се усавршава, то су сиромаштво, ПОНИЗНОСТ, болешљи-

242

praefecturae, et deliciae et corpus саГПОSШ11, пшпегоsа liberorum so­boles, et reliqua чиае haec сопsеquuпtuг: ad чиае si Мопасhus рег­vепеrit, perit. officia autem, iп quibus Мопасl10 еlаЬогапdum est, раи­pertas, igпоmiпiа, iшЬесillitаs, сопtiпепtiа, malorum tolerantia, et чиае sunt his similia: јllјчиае si mundi studiosus et amans inciderit, praeteI апimi pl'opositum iпgепtеm lapsum esse existimat. S. Nilus, Рагепеs . (apud Вiы. Р. Р. Тот. 5 . part. 2. spricht: beatus Мопасhus, чиј se оmпiuш peripsema, id est obiectissimum reputat. ЕЬеп da selbst, orat. 6. de acedia redet : Monachus ita paratus esse debet, tanquam crastino die moriturus : ас поп ita corpus delinire, tапquаш diu victurus. S. Heronymus Epist. 9. ad Salvianam (Тош. 1 . pag. 74. lit. С. schreibet : nihil prodest religiosus vile palliolum, surva tunica, corporis illuvies, et simulata paupertas, si пошiпis digпitаtеш operibus dest�uant. Uпd iп Regula Monachorum, Сар. 5. de siшопiа (TOЏl. 4. pag. 325. lit. А. В. spricht : suпt поп пulli vi1es et abiecti, qui iп seculo quоtidiапis labori­bus, se ultra vires аffligепtеs рго victu сарtапdо villissima, et vix raris fabis et rapis, сuш rudi et hordeaceo рапе sаtuгапtuг: Сuш vero Christi Militiam susсiрiuпt suac aegestatis obliti lantiora чuаеГ�1l1t, sicut qui sunt assueti шаgпifiсis. Fi.ir еiпеп solchen Мопсh, der aus dеш КlOstегliсhеп Vегшоgеп seine fашiliе behelfet, S. Ambrosius НЬ . . 1 . оЊсс. Сар. 20. (Тош. 1 . Col . 2 1 . lit. D.) redet поп proptera te Dошiпо dicasti, ut tuos di\Tites facias : sed ut vitаш tibi регреtuаш fructu Ьопi operis acquiras, et ргеtiо Мisегаtiопis peccata геdiшаs tua. Von der Eiпtгасht der Мопсhеп, S. Augustinus Sегш. 1 . Dош. in Rogationibus et in огdiпе 1 69. (Тош. 10. pag. 691 . lit. В .) redet: Concordia fratrum vоluпtаs Dei est, ЈUСllпditаs Christi perfectio sапсtitаtis. Jllstitiae Re­gula, Materia Doctrinae, mогuш [49] Cllstodia i atq. iп reblls оmпibllS laudabilis disсiрliпа. S. Gregorius NаziапzеПllS ; orat. 1 . de reconciliat. Monach. е1 iп огdiпе 13 . (pag. 130.) sргiсћt : МеНог est affectlls сопсог­diae, qllаш рго pietate seditio. S. Gregorius Dialogus, Нош. 8. in Eze­сЫае (Тош. 2. СоlШ11. 127. lit. С.) redet: Siпе vir111te сопсогdiае vir1lltes геliquае, virtlltes поп esse шопstгапtllГ. Def, glеichеп auch S. Chrysos­tОШllS Нош. 10. орег imрегf. Sllp. МаЉ. (Тош. 2. Col. 802. Lit. D.) sagt : tlЪi concordia поп est, пес oratio illic allditllI' пес оЫаНо sllscipituг: quia пес ibi est Dells, llbi discol'dia dошiпаtuг. Es ist also llmsопst, ја auch еiпе Si.inde, wenn шап iп еiп solches Kloster, alwo die Мопсhеп iп Zweytracht und Uпеiпigkеit leben, ејп Аllшоsеп giebt. Vоп solchel1 KlOsteгn аЬег, \vo асћtе Мопсhеп Silld redet аЬег dieseI' grof,e Lеhгег; Нот. 14. Sllp. 1. Тiш. iп МогаН (Тош. 4. Col. 1508) fоlgепdег Gestalt : vere Dошus lllctlls MOl1asteria SШ1t, нЫ cil1is atq сiliсiuш, ubi solitudo, ubi risus пullus, пullus пеgоtiогuш Saecularium stгерitus, ubi јејuпiа, иЫ tеггепогuш duritia lесtulогum, ubi шuпdа sunt ошпiа. nul1us јЫ

243

вост,. уздржл,ивост, подношење зала и томе слично, у шта ако .л:,уби­тел, и поштовалац световних ствари буде запао, сматраће се да је начинио страшно велик пад, без обзира на сав онај духовни живот." Св. Нил, у Опомени, (у Библ. отаца том 5, део 2) говори: "Блажен је онај монах који себе сматра такорећи ћубретом, тј . горим и бедни­јим од свих осталих." И на истом месту, у 6. говору о равнодушно­сти: "Монах треба увек да је приправан као да ће следећег дана умрети, а не да тако мази и негује .своје тело као да ће врло дуго живети." Св. Хијероним, у писму 9. Салвијану (том 1 , стр. 74, ЛИт. Ц) пише: "Ничему не сл.ужи ако је верник лоше обучен и са грубом туником, ако тело не пере и по свему подражава сиромаштво, уко­ЛИКО Ча<GТ своје титуле упропашћава својим делима." А у Монашком правилу, гл. 5. О симсшији (том 4, стр. 325, лИт. А. В ) каже: "Има у свету таквих, бедн:их и презрених, који се · свакодневно. преко својих снага напрежу на раду само да би зарадили ма'ло најпростије хране и задово.л:,авају се покојим зрном боба, којом репом и грубим јечме­ним хлебом. И онда ти исти, кад ступе у службу Христову, забораве своју дотадашњу беду и почињу да траже бо.л:,е ствари као да су на раскош навикнути." За калућера који из rvrанастирског имања пома­же своју родбину св. Амбросије у књ. 1 . О. дужн:остима, гл. 20 (том 1 , кал. 21 , лит. А) каЖ.е : "Ниси се Богу заветовао . зато да би своје сроднике начинио богатима, већ Ac:t би за себе З.адобио вечни живот, као награду за добра дела kj: да би ОТI�УПИО .своје грехе ценом коју плаћаш у милосрћу." О слози монаха св. Аугустин, у ГОl\ору .н:едел,­нам бр. 1 , као одговор на питаља, а и по реду 1 69 (том 10, стр. 691 , лит. Б) каже: "Господ �aXTeBa слогу браће, а ХIШСТОС ужива у савршенству светости, у правичности и учености, у чувању добрих обичаја и поштовању свега . онога што је за похвалу." Св. Гргур На­зијански, у говору о помирењу монаха, у одел,ку . 13 (стр. 130) говори: "Бо.л:,а је .л:,убав према слози него неслога, па макар та настала и по питањима вере." Св. Гргур Дијалог, у хом. 8, о Језекији (том 2, кол. 127, лит. Ц) говори: "Без врлине слоге, све остале врлине као да и нису врлине." Исто тако и св. Хризостом, У ХОМ. 10, недовршеној , о Матеју (том 2, КОА. 802, лит. Д) каже: "Где нема слоге тамо се нити чује проповед, нити се приноси жртва, јер тамо где неслога влада тамо- Бога нема." Узалудно је, дакле, чак је и грех ако се даје мило­стиња манастиру у коме калућери живе у сваћи и неслози. Али о манастирима у којима живе прави калућери каже овај исти велики учител" у 14. хомилији О 1 . Посланици Тим. у збирци Моралија (том 4, кол. 1508) ,следеће: "Манастири су уистину праве куће жало­СТИ . . Тамо је све пе:пео и кострет, тамо је усам.л:,еност, нема тамо никакве радости илк ужурбаности око световних послова, тамо су стални постови, тврди лежаји на зем.'ЬИ, тамо је све превише чисто. Нема тамо меСта ника.квим мирисима, далеко је од њих брже стру­јање ' крви, немири, бриге и узбућења. Монаси тамо, у мирној 'луци укотв.л:,ени� стоје као светионици који са узвишеног места својим сјајем ' морнарима- пут указују. Чис.то је. то место, дубоlЦI мир тамо влада и тишина. Ја и ти смо оданде сасвим ·иск.л:,уЧени, јер тамо није доriуштено чак ' ни .без одела спавати. Затим, тиме су се они таМО

244

·nidoribus locus, absunt procul sапgШl1lS ПVl, perturbationes, curae, tumultus : tгапquillо in portu ibi navigant Monacћi, ас veluti luminaria sunt, sublimi de loco l1avigantibus fulgoгe suo iter aperientes. Mundus est locus ille, alta ibi quies atq silentium est: теит et tuum inde pror­sus eliminatum est, neq vero nudos illic dormire fas est : inde иЫ re­surrexel'e, divinis laudibus in сhого constituto instant, hymnosq pro­pheticos canunt magno suaviq concertu et canticis numerosis, поп fistu­la, поп сithага, поп иllит аliuш instrumentum musicum sustinentes : sed illorum cantica convenientissima sunt, et amorem Dei, divinarumq гегum studium spirant. Und wiederul11 Нот. 18 . ех divers . in Math. (Тот. 2. Colum. 1 190.) spricht: qui servi-t in Monasterio Сhгistо, Impera­tori suo servit, signatus est cauterio Regis sui. Habet scutum Jejunium, habet galeam fidem, habet gladium sermonem Dei, habet loricam vesti­шепtum Jesum in Baptismate. S. Basilius Magnus in Constitut. Сар. 18 . (Тот. 3 . pag. 637) sagt: quid ћuic vitae cOl11parandum? quid Beatius ? quid ejus conjunctione et unitatel11 sincerius? quid тогиl11 et animarum conspiratione gratiosus? Multi ш1us, et unus поп solus, sed in pluribus. Homines ех diversis generibus ас Regionibus orti, ad tantam identitatis sinceritatem cooptati SШlt in unа anima in l11ultis corporibus conspicia­tur, et Multa coгpora tшius animae instrumenta оstепdапtuг. Hi ange­lorum [50] vitam ael11ultantur; поп est inter Angelos lis, поп contentio, поп arobiguitas. Уоп den Scheinheiligen Monchen, S. Ephrem Syrus, adversus vitiose viventes (Тот. 1 . pag. 93. Lit. D . К) redet: sumus habi­tu Moџ.acћi sed moгibus crudeles. Habitu lшmilеs, et Moribus pestiferi. habitu Religiosi, е! moribus exitiosi. habitu amici, et moribus inimici. habitu gratiosi et Moribus odiosi. Habitu exercitatores seduli, et mori­bus athletae ignavi. Habitu sobrii, lilOribus ргаеdопеs. habitu pudici, П10гibџs Vagabundi, ћаЫtu mites moribus arrogantes. Habitu consilia­rii, moribus obtrectatores. h<ibitu sil11plices, moribus duplices. habitu defensores, moribus proditores. Wir finden bei dem Ы. Augustino eine \vahre Abbildung Ul1serer ћierlandigen Мопсћеп: de speculo peccatoris, Сар. 8. (Тот. 9. pag. 694. lit. С.) Velox ad Mensam, tагdus ad Ecclesiam. Роtепs ad potanduт, sed aeger ad РsаllспdUЈЛ Pervigil ad fabulas, som­nolentus ad vigilias. Procax ' ad lоquепdшп, sed mutus ad canendum. Pгomptus ad iгаm et detractionem, piger vero ad orationem. Invidiae amator, pauperum Christi persecutor. Festucam in alio oculo respiciens, sed trabem in oculo suo поп considerans. Alios vituperans, se ipsum laudans. Malitiae Inventor, Disciplinae distгuсtог. Amicus vitiorum. Hos­tis virtutum. Und also eigenwilliges und ШlOгdепtliсhеs Leben unserel" Мопсћеп lJat melJr zum bosen als zum tugendlJaften Beispiel des ClJrist­lichen VerlJaltens gedienet : mitћin solchen Unordnungen und Zucht­losigkeit die Schrancken zu legen, und selbige аиЕ die achte Monchens Pflichten zu weisen, und alles dieses mit dem allerhochsten Kays : Konig­lich. AutllOritat zu bekraftigen, war sehr nothig, damit sie von ihren Furchtlosigkeit und Unwissenheit ihres Amtes је nach und nach аЬ­stehen, und ihren achten Pflichten sich gеwOlшеп sollen, un:d тН der Zeit zum guten Beispiel der Tugenden und der Ehrbarkeit werdel1 konen, so, als zu wunschen ist, daE auch ihre Вischofe ilшеп mit guten beyspiel eines achtel1 Monchens-Leben, zu welchem, ',sie sich gleicblalls

IJ

245

оснажили, те се одају хваљењу Господа, певајући му у сталном хору; певају химне пророчке, гласно и МИЛО звучно и по разним напевима; притом не свирају ни у фрулу, ни на цитру нити било који музички инструмент, већ сматрају да су најприличнији баш ти сами њихови напеви који одишу љубављу Божјом и тежњом ка божанским ства­рима." И поново, у хомилији 18 , разно о Матеју (том 2, КОЛ. 1 190) говори: "Ко служи Христу у манастиру, тај служи цару своме и жигосан је знаком краља свога. Његов штит - то је пост, кацига -вера, мач - говор божји, ОКАОП - Исус У крштењу." Св. Василије Велики, у Уредбама, гл. 1 8 (том 3, стр. 637) каже: "Шта се уопште може упоредити са овим животом? Које је то веће блаженство? Има ли шта искреније од његове целовитости и јединствености? Шта је то племенитије од ове слоге нарави и обичаја? Много их је, а сви су једно; појединац није сам, већ је умногостручен. JDYAtl различи­тог порекла и из разних крајева тако су се искрено поистоветили да просто -може да се види једна душа у многим телима при чему се сва та тела показују као инструмент једне душе. Они се начином живота такмиче са анћелима; јер нема мећу анћелима сукоба, нема суревњивости, нема ДВОЛИЧНОСТИ." О ПрИТВОрНИМ калућерима св. Је­фрем Сиријац, у делу Против грешног живота (том 1 , стр. 93, лит. Д. Е.) каже: "Ми смо по одеАУ монаси, али по начину живота -немилосрдници. По оделу смо понизни, по обичајима - кужни. По оделу побожни, по обичајима погубни. По оделу пријатељи, по оби­чајима непријатељи. По оделу часни, по обичајима гадни. ПО оделу, рекло би се A<IJ се вежбамо у марљивости, по обичајима - ми смо прва!ци у лењости. По оделу Jl.IИ смо трезвени, по обичајима ЛY'fIежи бедни. По оделу смерни, по обичајима проби свети неизмерни. По оделу скромни, по обичајима тирани. По оделу саветодавци, по оби­чајима завидљивци. По оделу једноставни, по обичајима ДВОАИЧНИ. ПО оделу браниоци, по обичајима издајници." Код св. Аугустина на­Лазимо праву СЛИКУ овдашњих калућера, у делу О слици и прилици грешника, у гл. 8 (том 9, СТр. 694, лит. Ц) : "Тај је брз да доВе за трпезу, а опор да оде у цркву. ОДАИЧНО се осећа кад треба пити, али је слабачак кад треба псалме појати. Лако му је да бдије уз причаље, али је сањив на бденије. Бестидан је причалица, а кад треба да за­поји - он занеми. Спреман је да се часком наљути и да покуди, а необично је тром кад треба да држи ПРQIПоведи. 3авидIЪИВ је и про­гони сиромахе Христове. Трн у туЬем -Оку примећује, у свом не види ни кладу. 'Друте ружи а себе хвали. 3лобан је и непокоран. Пороке љуби, а врлине презире." И тако је самовољан и неуредан ЖИВОТ на­ших калуьера више IIЮСЛУЖИО лошем него моралном примеру хриш­ћанског поступаља; према томе, поставити границе таквим неделима и раСПУТllтеностима, а њих упозорити на праве монашке дужности и све ово потврдити најузвишенијим царско-краљевским ауторитетом било је врло НУЖНО, да се они постепено оставе непокорности и не­знања свога звања, и да се науче својим правим дужностима, па да с временом могу постати добар пример врлина и часности, као и да се - што треба ПОЖ.елети - и њихови епископи не устручавају да им предњаче добри.iVI примером у правом монашком животу на који су се такоће обавезали; иначе, "ко без сведока путује, тај не живи

246

verbunden hаЬеп, fiirzugehen sich пiсht wеigегп s01tеп; sопstеп qui siпе teste ;ll11bu1at, recte поп vivit: . quol110do епil11 -a1iis Rеgu1аш tenet, quаш sibi ipsi nescit, sagt del" h1. Gregorius Dia10gus Lib . 10. iп Registro, Сар. 22. Epist. ad Јоапеl11 SuЬdiасопuш. Тош. 2. С01uш. 1 106. Lit. В. S. Cyprianus Нiегошагtуг sеЕiопе 25. Сар. 1 . pag. 256. spricht : si illа quae bases sunt, et fuпdапiепtа totius regu1aris disciplinae, exacte поп fuerinl; observata, tоtuш corruat aedificiul11' песеssе est . .

[5 1 ] §. VП. DE MUTAТIONE D10ECESUM. Es шuггеп einige und zwar nicht 011l1е Gгuпd, wegen . Versetzung

der . BischOfe aus еiпег Dioeces iп die andere; аЬег wegen diesen nicht der allerЫjchste Hof, sопdеП1 die ВisсЬ.Оfе sеlbstеп schu1dig sind. Eiпеш Landes Fi.irst sind аllе Bischofe g1eich, . und еiпеП1 hier dеш anderen аЬег dort. zu werden, ist Љl11 g1eicll wobl, wen einer шit Нiпdапsеtzung seiner Geliibde, es begehret. Der Вisсlюf Arsenius Radivoevics, da ег mit sеiпег dеsроtisс1�еп Аuffi.ihгш�g die ganze Pakratzer Dioeces wider sicll aufgebracht, bat uш iп die Оfпег-Diоесеs versetzt zu werden. Bi­sс1юf Sophronius Cyrillovics war erst1ich in Siebenbi.irgen bestel1et, von daaus gieng ег weg und bat iп der ОЕпег Dioeces zu seyn, a:us welcher der Radivoevics iп die Bacser-Dioeces gеkоmеп, wei1 der Bischof Putnik, da ег ZШ�l ErtzbiscllOf nicht erwablet worden, ver1aE seine achte Dioe­ces, Шld i.iЬегgiепg пасh Temes\lar, \vegen groEern Еiпki.iпftеп. Wer ist IШП dагап schu1dig? Der Hof? Кеiпеs weges : sопdеП1 die Bischofe selb· sten, welclle bei der Отdiпаtiоп, vor dem heiligen . Evange1io schworen, daE sie die Satzungen der heilig. СопсШеп beobachten, und. die Dioeces, .zu welcller еiпЩ' bestellet wird, пiе ver1aEen werden; duich solche a1so Vегwесhs1uпg der selbigen, werden sie Vbertretter des Schwures und der Satzungen der hl. УаНег uшl Сопсi1iеп. Die Hei1igste Bi.icher stellel1 lШS еiпеп solchen. Мепsсhеп Љг einen Boshaftigen vor. Proverb, 27. 8 . "wie ејп Voge1 ist, der aus sеiпеm Nest weicht, a1so ist der jenige, der sеiпе Statte ver1aEt." 1 . Reg. 17. 28. "wагшп bist du llerabgekomen, uпd "'Ћгит hast du die wellige Schafe dort in der Wi.iste ge1assen? icl� kene deine Vегmеssепhеit wobl, . ulld deines herzens Eoslleit." Judith. 18 . 19 : "lst dies besser, daE du in eines. Manns Haus Priester seyest, a1s unter einelll ganzen .Stашеп und Geschlecht Isгаеl ? Das gefiel dеш Priester \�ohl, und er паЬт beyde das priesterliche Kleid, das' Heiligthum und Bilcl, ul1d zog mit Н1l1еn." Luc. 10. 7. : "Љг sollet пiCht vОп ејllет Haus iп Idas апdеге gehen. [52] Und W9 ЉГ in eine Stadt komt, and sie �uф aufnellmen, da esset, was euch \'orge.tragen wj.rd." "поп Мut�шclа sedes .sine necessitate . . urgente." Јоап. 10. 13 . ' "Der gedingte I<.necht fliehet d�� \IОП: denn ег ist eill Loћnknecht, uпd die SchaJe gellell Љп llicћts ан" talis es t MercenarillS . Der 14te Apost01ische Сапоп lautet a1so:' Episcopo г1оп liсеге а1iепаm Рщосhiаm; propria relicta pervadere, 1icet cogatul' а p1Uril11is. Nisi forte quis сит гаtiопаЫli causa · соmреЉltur tapqual11 qui possit ibidem сопstitus p1us 1исго сопfегге : et iп causa Rеligiопis aliquid profectus prospicere: et ћос поп а semetipso регtепtеt sed ти1-

247

исправно. Како, наиме, другима може да указује на правило онај ко то правило ни себе самог ради не познаје" - каже св. Гргур Дија­лог, у књ. 10, у Регистру, гл. 22, писмо Јовану хипоћакону, том 2, кол. 1 106, лит. Б. Св. Кипријан Светомученик (седница 25, гл. 1 , стр. 256) говори: "Ако оно што је основ и темељ целе дисциплине правила не буде тачно спровоћено, нужно је да се цела граћевина сруши у прах."

§ VП О МЕЊАЊ У ЕПАРХИЈА Неки негодују, и то не без разлога, због премештања епископа

из једне епархије у другу; али због тога није· крив најузвишенији двор, него су криви сами епископи. За владара су сви епископи јед­IЩКИ и да ли ће један бити овде, други онде, њему је свеједно, ако се при томе епископ- придржава завета. Епископ Арсеније Радивоје" вић, пошто је против себе својим деспотским понашањем изазвао читаву Пакрачку епархију, замолио је да буде премештен у. Будим­ску епархију. Епископ Софроније Кириловић био је најпре одрећен у Ердељ, одатле ј е 'отишао и молио је да буде у Будимској ·епархији из које је Радивојевић дошао у Бачку епархију, јер је епископ Пут­ник, riошто није био изабран за архиепископа, напустио своју праву епархију и прешао у Темишвар, због већих прихода. Ко је за то КРИЂ ? Двор? Никако, - него сами епископи који се ПРИЛИКОМ хи:ротоније заклињу на свето Јеваноеље да ће се држати прави-ла светих сабора, и епархију у коју су постаВibени неће никада шiпуштати; а таквим мењаљем газе заклетву и правила светих отаца и сабора. Најсветије кљиге приказују таквог човека као ЗАОГ; Приче Солом. 27'. 8 : "Кака је ш:ица која одлети из својега гнијезда, таки је човјек који отиде из својега мјеста"; 1 Сам. 17 . 28 : "Што си дошао и на ком си оставио оно мало оваца у пустињи? Знам' ја обијест твоју и злоћу срца тв 0-јега". Кљ. о судијама, 1'8, 1 928 : "Шта ти је БОibе, бити свештеник кући једнот човјека- или бити .свещтеник цлемену и ПОРОДИЦИ у ИзраИibУ? ,Н свештеник се обрадова у срцу и узе оплећак и ликове и лик реза­ни, и уће мећу народУ Лука, 10. 729: "Не прелазите из куће у кућу. И у којигод rpaA доЬете и приме вас, једите што се ДOHec� пред вас" - без преке потребе' не мењати место боравка. Јов. 10. 13 : пА најам" ник бјежи, јер' је најамник и не мари за овце.за Такав је . наја·мник." Четрнаести а'IIОСТОЛСКИ канон гласи овако: "Епископу да није сло­бодно напустити. своју парохију и у тућу .отићи, па Ма га многи на то терали, осим у случају ако је подстакнут разумним 'узроком, тј . као да би могао, ако се устоличи баш на том месту, више користи да А9несе или неки напредак по питању вере . да оствари. Мећу:гим, и у том случају не сме ништа да сам; по личном нахо15щьу :п�кушава, већ само по ОДЛУЦИ већег броја епископа и уз многе молбе то да може да "Изведе;" На првом 'васел,.ецском сабору о овоме је ПР оду"

248

torum Episcoporum Judicio et Maxima supplicatione perficiat. In dem ersten allgemeinen СопсШо wurde davon der 15te Сапоп festgesetzet, der so lautet: Ne це civitate ad civitatem transeat vel Episcopus, vel Presbyter, vel Diaconus. Si quis vero, post haec statuta Sancti hujus Concilii, tale aliquid tentaverit, infringatUI omni genere hujusmodi со­natus, et restuatur propriae Ecclesiae, in qua огdiпаtus est. und Сапоп 16. si quis vero timorem Dei ante oculis поп habentes, neq Ecclesiastica statuta custodientes, recesserint аЬ Ecclesia sua, siv'e, Presbyter, sive diaconus, vel in quocunq Ecclesiastico огdiпе positi fuerint, поп debent suscipi in alia Ecclesia, sed сит 0l11П! necessitate cogatur, ut redeant ad Ecclesiam suam. Der 21 Сапоп des Provincial-Concilii Antiocheni hat folgendes : Episcopus а sua РагосЫа nequaquam migret ad aliam, пес sponte sua prorsus insiliens, пес vi coactus а populi�, пес аЬ Episcopis necessitate compulsus : maneat autem in EcClesia, quam primitus а Deo sortitus est. Nec il1de transmigret secundum pristinum de ћас ге ter­minum constitutur. Сапоп. 5. des vierten allgemeinen Concilii lautet: Proptel" eos Episcopos, et clericos, qui de civitate ad civitatem transeunt, placuit definitiones datas а Sanctis Patribus habere propriam firmita­tem. Das is·t: NOl1 licet Esicopo Ecclesiam suam relinquere et ad аНат transiIe. Wir lesel1 im Isten Canone des Provincial-Col1cilii Sardicensis folgendes: Osius Episcopus [53] Dixit : Non minus mala consuetudo, quam perniciosa corruptela funditus eradicanda est; пе cui liceat Epis­соро de stIa civitate ad aliam transire civitatem. Manifesta est ·enim causa qua hoc facere ientant, сит l1ullus јп hac ге inventus sit Epis­copus, qui de Majori civitate ad minorem transiret. Unde apparet ava­ritiae ardore eos inflamari, et ambitioni servire, et ut Dоmiшitiопеm agant. Si omnibus placet, hujusmodi pernicies saevius et austerius vin­dicetur, ut пе laicam comunionem 11abeat, qui talis est. Reslxjnderunt tшivегsi : Placet опшibus. Die Vatter des 4ten Provincial-Concilii Cartha­giensis il11 27 Сапопе beschlieEen folgendes: Ut Episcopus de loco igno­bili ad 110bilem рег ambitionem поп transeat, пес quisquam inferioris ordinis clericus. Sane si id utilitas Ecclesiae fiendum proposcerit, de­cIeto рго ео clericorum et laicorum Episcopis porrecto јп ргаеsепtiа Synodi transferatur; nil1ilominus alio, in loco ejus Episcopo Subrogato . Es hat die Vегsеtzuпg der оЬеп erwahnten dreyen Bischofen weder das Volk begehret, посћ die iibrige BischOfe genehm gehalten, ausser golde­пе Geschencke es ausgewiircket ћаЬеп, wider welches Verfahren der hl. �ugllstinus redet : folgender МаЕеl1: qui Sacramentum einit, vel Eccle­sшm, vel praebendas, vel EcclesiarUl11 introitus, vel seculari potentia hoc рго se procuravit, sciat quod сит Giezi, et Sil110ne Mago iam dam­natus est, et leprosus factus est. Sегm. 37. ad fratres in Егето." DieE ist der Fluch, der иЬег die ganze \lVelt ausgehet: аНе dfes sollen gestrafet werden, wie es Ыег geschrieben ist, und аНе Meyneidigen sollen des­gleichen, wie Ыег geschrieben -ist, gestrafet vierden. АЬег ich wils ћег­vorziehel1, spricht der Неп' Zebaoth, daiS es kome in des Diebs НаиЕ, und in dessen Haus, der falschlich Ьеу meinel11 Namel1 schworet: und es sol1 in seinem Hause (der Fluch) bleiben, und dasselbe' sammt seinem Holz und Steinen vегzеhгеп." Sach. Сар. 5. v. 3. 4. "Wer sich von seinem Weibe scheidet, ul1d eine andere nimt, der Ьгiсht die Еће." Luc. 16 . 18 . [54] WeEwegen ,,\lJeder die Нигег, 110ch die Ehebrecher werden das

249

жен " 15 . .канО'н који О'вако гласи: "Да не прелази из града у град ни епископ ни презвитер ни ћакО'н . А ако неко, чак и после ове одлуке овог светог сабора, тако нешто буде покушао, нека се онемогући свако такво предузеће и нека се ДОТИЧНИ врати у своју цркву, у којој је РУКОПОАожен." А 16. канон: "Ако се деси да неки, немајући пред очима страх Божји и не поштујући црквене одлуке, буду наду­стили своју цркву, такви - без обзира да ли је у питаљу презвитер, ћакон или било који други црквени службеник - не треба да буду примл,ени у другој цркви, већ их треба обавезно присилити да се врате у своју цркву." Двадесетпрви кмюн пО'месног сабора у Анти­охији садржи следеће: "ЕпискО'п нека никако не преАази из своје парохије у другу - ни ако би то учинио ПО својој вол,и, нити ако би га на то нагонио народ ИАИ епископи присил,авали. Нека остане у цркви коју је првобитно Од Бога ДО'биО'. Нека из ње оде тек када проће рок који је јО'ш раније за то утврћен." Пети канон Четвртог в�сел,енскО'г сабора гласи: "Због оних епископа и клерика који пре­лазе из града у град, доноси се одлука да остану на снази ограни­чења која поставише свети оци." То значи: "Није слободно епископу цркву 'своју напустити и у другу прећи." У првом канону пО'меснш сабора у Сарду читамо следеће: "Свети епископ је рекао : ништа мање не треба да из основа буде искорењена та лоша навика, него што треба то да буде погубна корупција. Нека не буде ниједном епископу дозвол,ено да из свша града прелази у други град. Јер, јасан је раз­лог из кога покушавају то да изведу. - будући да није по том пита­њу пронаћен ниједан епископ који би хтео да из већег града у мањи преће. Отуд је јасно да они горе страшћу похлепе, да су робови ам­биције и же1Ъе за влашћу. Ако су сви саглаони, та беда треба да се оштрије и строжије кажњава да не би онај , ко је такав, имао неко лаичко причешће. Сви одговорише: сагласни смо." Оци Четвртог по' месног сабора у Картагини заК1ЪУЧИАИ су у 27. канону: "да епископ не прелази из малог места у отмено место, због амбиције, ни епископ, нити неки нижег чина клерик. А- ако то буде тражио ради користи цркве, нека буде премештен, али одлуком синода, и то тек пошто црквени и нецрквени 1Ъуди поша1ЪУ епископима представку о њему. Исто тако, то да буде тек пошто је други епископ на његово место изабран." Премештање горе поменуте тројице епископа није тражио народ, нити су остали епископи то хтели, али су златни поклони то издејствовали, против којег поступка св. Аугустин говори на следећи начин: "Ко је купио цркву ИАИ причешће или свештенички доходак или приступ у цркве. или је све то световном моћи себи прибавио, тај нека зна да је са Гиезом и СИМОНО'М Магом већ осућен и оку­жен" (37. говор браћи у Ерему) . "То је проклетство које изаће на сву земл,у, јер сваки који краде истријебиће се по њој с једне стра­не, и који се ro,i\j куне криво истријебиће се по њој с друге стране. Ја ћу пустити, говори Господ над војскама, те ће доћи на кућу лу­пежу и на кућу ономе који се куне мојим именом криво, и стајаће му усред куће и сатрће је, и ДРВ1Ъе јој и камење" (Зах. 5 . 3. 4) . "Сва­ки 'Који пушта жену своју и узима другу, пре1Ъубу чини" (Лука 16 . 1 8) .

250

Reicll Gottes ererben." 1 . Cor. 6. 9. Hore du Ећг- und Geld unersattlicller Biscllof, deг du nur Ellr und Gelds Willen dicl1 von der jenigen Kirclle, mit welclleг Ји geistlicll verm1iblet bist, sclleidest, und ејпе andeгe nimst, \loJahrћaftig, du Ьгiсhst јп der Tl1at Јјс geistliclle Elle; uпd gleiclt­wie andere Ehebrecller, also аисћ du wiгs t der Strafe Gottes nicl1t ent­Шећеп.

§ . VIП. VOM KIRCHEN-BAU. Wenn шап Ш1S iш Rеgulашепt \;erbietet, пеие Кјгсћеп, оћпе Ап­

fгаgеп und a11erllocllster ЕгlаuЬпШ, zu Ьаиеп, so ist es l1icllt zu ver­stellen, als ware uns пеие Kircllen-Eгbauung anmit ganzlicll verbothen. Es ist ејп solcller Befebl aimocll Ьеуш Leben des Eгtzbiscllofens Nena­dovics, пешНсћ 1765ten Јаћг heraus gekomen, und wir sellen seit diesel" Zeit viele пеи епiсћtеtе Kircl1en. Solclles Veгbotll ist nur dieseг wegen gemacllt, dашit das Volk сјп Oгts, Ьеу der eines uiiotllig-weitlaufiges Ваи iiberfliiEigen Auszierungen, шit grossen Uпkоstеп пicћt bescllwellret seyn moge; und es ist аисћ recllt : Wil" zieren die Wal1de der Тешр�ll1 und Altaren; 'Wir Ьаuеп die Glockentiiгmen bis in die Wolcken ћil1auf 11l1d erfii11en wir sie mit Glocken veгsclliedel1er GroEe; die docll zu nicllts anderes dienen, als das шаl1 mit del1 selbigen dеш V01k die Zeit Zllm Gebet andeuten sol1, Zll welcllem El1de аисћ ејпс grosse Glocke genug ware; аЬег llш Епiсћtllпg 11l1d Erllaltllng der SChll11el1 llnd Lell­геrn, damit llnsere Кiпdег kOl1tcn von Jugend аиЕ im Christlicllen Glall­Ьеп ul1d Pflicllten ul1terricl1tet wегdеп, ist gar keil1e Sorge, llnd solcller Gesta1t scbliessen \vil" das Сћгistеl1ЊШn пиг in ausseг1icllen, in wesent-1ichen aber gar nicllt; [55] ја sil1d аllсћ scllг wenige, die von dem Wesent1icllen etwas \,,;issen konnen. Il1 den ersten dгеуеп Jallrhunderten bis аl1 den Kaisel' Сопstапtil1UШ МаgПllm, waren keine so grosse prachti­ge Тешре1п, vielweniger so vie1e гејсће Kircl1en-Ornatel1, solclle Menge Кiгсћеп-Вiiсћег llnd del" gleicllen. Wагеп аЬег bessere, als jetzo, Cllris­tel1; il1deme das Predigen des Wort Gottes waг iibera11, allch јп scblecll­ten Наllssегп im Schwllng, ul1d der Gottes Diel1st wllrde mit weit gros­serer Andacllt 11l1d Gottes Furcllt, als jetzo in praclltig-ausgezirten Теш­ре1п, verriclltet; ја mап 1аЕ in јспеп C1lristlicllen Versammlungen nicllts апdегеs, als пиг die gottliche Biicher, siil1gcl1 auserwahlte geistlic11e Psalmen, wie es aus dem 59ten Сапопе des Provincial Concilii Laodicen­sis Zll егsеhеп' ist, der so Jautet: Noh oportet аЬ idiotis psalmos сошро­sitos, et vнlgares, in Ecclesiis dici, l1eq libros, qlli SШlt extra Сапопеш 1egere, nisi s010s Canol1icos novi et veteris Testamenti. Und Сапоп 47 СОПСШј Cartllaginensis: Placllit, ut praeter scripturas сапопiсаs nillil јп Ecclesia legatur, sub Nomine divinarum sсгiрtuгагшn. Веј llnS аЬег fil1del1 sicll wenige, die von diеsеп gottlicllen Biichern ејп Begrif habel1; шап erkenet аНе 011l1e Ul1terscћied, Kircllel1biicher, fiir hl. Scllrift, аисћ gar die 1egenda, vlllgo Prologen, al\vo пеЬst eil1iger Sitten-Lellren ul1d kurz verfaEten Lebensbescllreibllngen der Heiligen, sil1d sehr viel fabel­hafte, Шld . argerliche Erzablllngel1, Verlaumdungen wider die Ы. Marty-

251

Због тога "ни курвари, ни ПРСibубочинци царства Бо.ж.ијега неће на· слиједити" ( 1 . Кор. 6 . 9) 3 1 . Чуј ти, епископе, части и новца ненасити, који се због части и новца разводиш 'од оне цркве са којом си духовно венчан и узимаш неку другу, ваистину, стварно раскидаш овај духов­ни брак и као ни остали преibубници ни ти нећеш умаћи казни Бо­жијој .

§ VПI О ГРАБЕЊУ ЦРКАВА

Ако нам је Регуламентом забрањено да без питања и највише дозволе градимо цркве, онда се то не може схватити као да нам је тиме граћење нових цркава потпуно забрањено. Таква наредба је изишла још за живота архиепископа Ненадовића, наиме 1765 . године, и видимо од тог доба многе ново подигнуте цркве. Таква забрана је издата само због тога да народ неког места због сувишног украша­вања непотребно велике градње не бу де оптерећен великим TP.0!llKO­вима; и то је у реду. Ми украшавамо зидове храмова и олтара; .rpa­димо звонаре високо до облака и у њих стаВЈЬамо звона разних вели­чина, која ипак ничему другом не служе сем да се њима народу навешћује време молитви, за шта би и једно велико звоно било до­ВОЈЬно; али не постоји никаква брига за подизање и издржавање школа и учитеibа, да се наша деца од младости поучавају хришћан� ској вери и дужностима, и на тај начин смо хришћани само по спо­ibашности, али у суштини никако; а има их тек врло мало који о суштини нешто ·могу знати. У прва три столећа, до цара Константина Великога, није било тако великих сјајних храмова, још мање тако много богатих црквених орната, таквог мноштщt црквених књига и сличног. Али, било је БОibИХ хришћана него данас, јер је Божије слово заносно проповедано свуда, па и у лошим кућама богослу­жење обаВibано у далеко већој побожности и страху Господњем него данас у ДИВНО украшеШThl храмовима; на оним хришћанским скуповима није читано ништа друго сем божан�ких књига, щ:ваю� су одабрани ДУХОВНИ псалМИ, као што се може видети из 59. канона помесног сабора у Лаодицеји, који гласи: "Не треба у цркви гово­рити псалме световне, које су лаици саставили, нити читати кц.иге које нису ушле у канон, већ ИСКibучиво оне које припадају канону новог и старог завета." А 47. канон Картагинског сабора: "Одлучено је да се у цркви не чита, под ИI\ilеном Божјих списа, ништа друго до канОнски списи." Али код нас има ВрАО мало таквих који имају пој­ма о овим божанским књигама; све црквене књиге без разлике сма­тр'ају Светим писмом, па· чак и Аегенде, зване пролози, све оне· у којима, поред 'неких мораАНИХ поука и кратких приказа живота све-

252

гег, als hatten sie Љге Obrigkeiten angespcuet und gclastert; und was noch erschrocklicher, so viel wider Gott ulld sein allerheiligstes Wort (Јегет. 29. 8. Sir. 34. 1 . 5 . 7 .) lauffellde, und Кеtzегеу hегvогЬгiпgепdе Тгаите untегgеsсl1ОЬеп, пеlшеt тап Ы. Schrift; und wer ist Schuld daran, als die BischOfe, die Љг sich selbst, Њг die Gemeine Gottes аЬсг gar nicht sorgend, trosten sich mit der UпwШепhеit und Dиmheit des unteren Cleri und des Volks, illdeme sie solcher Gestalt Љгеп Redel1 die Wichtigkeit, und darauf schone Geschencke bekommen: den wen sie etwas reden, so [56] glaubt das dume Volk, ihre Worte komen vош Himmel herab: Вгudег, sagt eiller zu dem alldern, \veil der Bischof hat so gesagt, so ти.lS so seyn. "Was sie rede11, da.lS ти.lS VOll1 Hilllel herab geredet seyn, was sie sagen, da.lS ти.lS gelLe11 аиЕ Erden, darum НШt Љпеп ihr Pobel zu, und laufen Љпеп mit Haufen wie Wаssег." Psm. 72. 9.

§. IX. VON SCHULEN. Die allergnadigste МопагсЫп, als unsere aller mildeste Mutter, tra­

gend das Mitleyden mit unserer Unwissenheit, haben durch die Landes­Obrigkeiten in den Orten, wo U11sere Nation wolmhaft ist, die Trivial­schulen zu errichtell, und ЬеSО11dеге Aufsellel" zu bestellen allergnadigst geruhet, damit U11sere Kinder јп del" Religio11 uпsегсг Kirche, und il1 der Christliche11 РШсhtеп und Sitten unterriclltet werdell konten. Wаhг­haftig, dieses ist ei11e Љг unsеге Nati011 ' allzugrosse Wobltћat; und denoch sind einige, die ihr U11wille11 dari.iber zeigen, schliesse11d, aJ.s ware dieses Z1.1 diesem Ende а11gеогd11еt, damit тап die Kinder пасЬ und пасћ V011 U11serer Kirche abwe11dige тасћеп k011ne; Weilen, wie sie sagen, die BischOfe \7011 der Aufsicht solcher Schule11 ganzlich ausge­scblo.lSe11 sind: аЬег diese Meinung ist ganz falsch. 111 Temesvarel" Bal1at, wen Ьеу del" Landes-behorde nach der allerhochsten Verordnung, ei11 Rath wegen dieser Sсlшlеп gehalten wird, so sitzen auch da bischOfe, Temesvarer nemlich Werschetzer, mit vollen ihren Stimen. iJber die.lS аНе Lehrmeister und Aиfseher sind unserer Religion, we.lSwegen eitel ist eine Bose Folge daraus zu eгwarten. Was ћаЬеп wir dan Љг Schulen gehabt, da die Einгichtung und Erhaltung dererselben einzig und allein von den Вischofen ul1d Љгеп Exarchen dependirten? Wahrhaftig nicht allein wenige, sondern аисЬ. sehl" scblechte und unbestandige: wir етр­finden dieses аисћ bis diese Zeit. Wen also unsere allergnadigste (57] МопагсЫп solclIe allerhochste Miitterliche Gnad U11S darstellet, so ist denen Вiscl10fen als unseren geistlichen Vorsteherl1 erlaubt, sich bestrebe11, diese al1erhochste Gnad unterhalten, und durch geistliche Vermahnungen, da.lS die Nation solte illre Ki11der in die Schulen willig einschiken, mitzuhelfen, wie unsere allermildeste Beherrscherin selbstel1 iп dem 'Regulament ihnen allergnadigst zu rathen, wеlШ allerhochst dieselbte den 65. §. also beschlie.lSeT: "Als wird dem jenigen Unserer Bischofen zum vorzi.iglichen Verdienste gereichen, der zu diesem End­zwecke аисћ seiner seits mitzuwi.ircken, u11d zusagend Unseren gnadig­sten GеsШuпgеп die Hand zu bicten sicl1 angelegen halten wird." Wir

253

таца, има много чудноватих и незгодних приповедања, ападања све­тих мученика као да су они љъувал.и и хулили на власт. И што је још горе, Светим ПИСМОМ називају толике подметнуте снове усмерене против Бога и његове најсветије речи (Јерем. 29. 8. Сир. 34. 1 . 5 . 7 ) и који изазивају јерес; ко је за то крив него епископи који, бринући се за себе а никако за општину Господњу, теше себе незнањем и глу­пошћу нижег свештенства и народа дајући на тај начин својим гово­рима важност и потом добијају лепе поклоне, јер када нешто говоре, глупи народ верује да њихове речи долазе с неба. Браћо, каже један другоме, пошто је епископ тако рекао, онда то мора тако бити. "Уста своја дижу у небо, и земљу пролази језик њихов. И за то се онамо навраћају неки из народа његова, и пију воду из пуна извора" (Пса­лам 72. 9) .32

§ IX О ШКОААМА Најмилостивија владарка, као наша најмилостивија мајка, са­

жаливши се на наше незнање, најмилостивије је благоизволела путем земаљске власти у свим местима у којима живи наш народ устано­вити тривијалне школе и поставити посебне надзорнике, да би се наша деца могла поучавати вери наше цркве и хришћанским дужно­стима и моралу. Заиста, то је за наш народ превелико доброчинство, па ипак их има који показују своје незадовољство због тота закљу­чујући да је то зато нарећено да би се наша деца постепено одвра-1'ила од наше цркве, јер су, како они кажу, епископи ПОI\ПУНО иокљу­чени од надзора таквих школа; али, то мишљење је потпуно по-гре­·шно. У Темишварском Банату, када се при земаљској власти по на} вишој наредби одржава саветовање о овим школама, са пуним пра­вом гласа присуствују и епископи, темишварски као и вршачки. По­врх тога, сви учитељи и надзорници су наше вере, због чега се уза­луд одатле моту очекивати неке лоше последице. Какве смо школе имали онда када је њихово урећење и издржавање зависило иокљу­чиво од епископа и љихових егзарха? Заиста, не само малобројне, него и врло лоше и непостојане; осећамо то до у ово време. Када нам та1Ю наша најмилостивија владарка указује такву најузвишенију материнску милост, онда је епископима као нашим духовним погла­варима дозвољено да узнастоје да подрже ову најузвишенију милост и помогну ДУХОВНИМ ОiПоменама да народ ВОЈЬно шаље децу у школу, као што им сама наша најмилостивија государиња најмилостивије саветује у Регуламенту, када његов § 65. овако закључује: "У изван­редну заслуту ће се уписати оном нашем епископу који за ову крајњу сврху са своје стране буде учествовао и потпомагао наше нај МИЛО­стивије намере." До сада ИiIIак још нисмо видели да је и један мећу њима послушао овај најмилостивији добронамерни савет, из чега је јасно, чак заиста истинито, да су због завоћења оваквих .корисних школа незадовољни више епископи него прост народ, јер за њих је, за њихове ра:зне интересе, далеко корисније непознавање вере и испо-

6

254

haben defioch bis dato , nicht gesehen, da8 einer ппtег Љпеп diesem allergnadigsten "\lJoblgemeinten RаЊ gefolget; wогапs wird klar, ја апсh wiгсkliсh walll' ist, da8 wegen der Еiпгiсhtппg solcher niitzlichen Sсhпlеп, mehr die BischOfe, als das einfaltige Volk, unwillig sind: den Љт sie, das ist Љт ihre verschiedene Interessen ist Љпеп die bei del" gпtеп Nation heerschende GlапЬепs- ппd Religions-Unwissenheit weit niitzJicher, als die Erfahrenheit; damit sie nemlich аНе Zeit, ппd jede GlапЬепs- ппd Religions-Sache befraget, belohnet, gelobet, ппd gepriesen \\'erden: ЕЬеп dieser Ursache halber sorgen sie пm die Erfahrenheit der pfarгgeistlichen nicht, vor welcl1e ппd die andere Gott spricht : Esai. 42. 19. "Wer ist blind, dan mein Knecl1t, ппd taub, dan тејп Bote, den ich sende." Ul1d Ье! Јегешiаs Сар. 6. v. 19. "Ich will eil1 Ungliik iiber das Volk bril1gen, nemlich Љгеп vегdiепtеп Lohn: da8 sie auf тејпе Worte nicht achten, und шеiп Gesetz verwerfe11." Den Bischof аЬег, der die Ы. Schrift verachtet, геdеt ег also ап: OS. 4.6: "Du ver­wirfest Gottes Wort: Darum will ich dich auch verwerfel1, da8 du 11icht mein Priester seyn solt. Du vergissest des Gesetzes dei11es Gottes, darum wil1 ich auch deine Kinder vergesse11." Ul1sere gegenwartige BischOfe аЬет glauben alles dieses nicht, wie die Fгuсht bezeuget, den sie halten mehl" ап ihr МеiПШ1g, als ап Gottes Wort, we8wegen [58] lasse11 sie weit von Љге11 Ohren јепе Gottlich Woгte seyn, die Ье! Jeremias Сар. 13 . v. 3 .4. so lauten: "Wehe den tollen Propheten, die Љгет eigenen Geist folgen, und haben doch Iiichts gesehel1. О Is;rael deine Propheten sind wie die Fiichse јп den Wiistel1". Und Ье! Esai. 9.15 . . . "die Prophe­ten, so falsch lehren, die Leider! dieses Volks sind VегfiЉгеГ."

§ . Х. DE SEPULTURA. Da8 aus diesel11, was mап U11S verbietet die todte Котрег i11 die

Kirchen zu tragen, ппd bei den Kirche11 zu ЬеgгаЬе11, solte eine Љт U11sere Religion schlechte Folge werden, ist ei.n falscller Scblu8. Dieses Verbot11 ist gemacht wegen Vепvаhruпg der me11scblicllen Gesundheit ,'оп den ansteckenden Kra11ckheiteIJ ; und егstгесkеt sich nicht allein auf unsere Nation, sOl1dern auch auf die Romische Katholiken selbsten, und auf аНе Unterthanen јт ganzen Reicl1e, als es аисl1 in Hispanien, alwo пш ROl11ische Katholiken sind, vor dгеу Ј аћгеп ејпеп solcl1e Vегогdпппg publicirt worden ist. {Љет die8, da8 in dem Begrabni8 der АblеЬёпdеп solte ејп Glaubens-Satz der Wal1ren Christlichen Kirche bestehen, Ist еЊе so ungriind1iche als falsche' Meinung. In den drey ersteren ChTistlichen Ј ahrl1ul1derten sind viele Tausend Christen, von den Тугаl1пеп ins Wa8er geworfen, јп tiefe abscl1eulicl1e Gruben ver­scblossen, јт Feur verbrenet, den wilden Tћieгen dargeleget, mit Pfer­den' zerгissen, u.d.g. Dieses scblechte und une1irliche ВеgгаЬпi8 hinderte sie docl1 l1icl1t zu Erlangung der ewigen Gliickseeligkeit: denn weder durcl1 das herгlicl1e Begrabni8, посl1 durcl1 das Ort/alwo mап begraben wird, sondern durcl1 den Glaubel1 ап ChristuII1 deh Sohn Gottes, und durch das tugendhaftes Evangelisches Leben erlanget тап das Нјтеl­reich. ОЬег die8 посl1, hat mап aus der taglichen Erfahrung, da8 viele

255

ведања вере које влада код ове добре нације, него знање, да би они наиме у свако доба за свако питање вере и исповедања вере били питани, награћивани, хваА>ени и слаВА>ени. Управо из тог разлога не брину се они за образовање свештеника за. које, и д:руге, Бог каже (Исаи. 42. 19) : "Ко је слијеп осим слуге МОЈега и ко Је глух као по­сланик мој којега шаА>ем?" И код Јеремије (глав.а 6, . стих 19) : "Ја ћу пустити зло на овај народ, пло� ,;vrисли ЊИХОВИЈе�, Јер не пазе на моје ријечи, и одбацише закон МОЈ . А епископу КОЈИ презире <,:ве:о писмо говори он овако (Оси. 4. 6 ) : "Кад си одоацио знање, и Ја 11Y тебе одбацити да ми не вршиш службе свештеI-�и;:�(е; кад си заоо­равио Бога својега, и ја ћу заборавити синове ТВОЈе. �аши да.нашњи епископи мећутим не верују У све то, као што покаЗУЈе плод, Јер они држе више до свог МИША>ења него до слова Б�ЖИЈег, збот ч.ета су од њихових ушију далеко оне Божанске р�чи КОЈе код Јере�ИЈе, гла­ва 13 стих 3. 4. овако гласе: "Тешко ЛУДИЈем пророцима. КОЈИ иду за својиЈем духом а ништа нијесу видјели. Пророци су ТВОЈИ, ?зраИА>У, као лисице по пустињама."ЗЗ И код Исаи. 9. 1 5 : "Пророци КОЈИ лажно уче, нажалост, заводе народ."34

§ Х О САХРАНИ

Погрешан је закл,учак да по нашу веру могу произићи лоше последице због тога што нам се забрањује да мртваце носимо У цркву И да их сахрањујемо код ·цркве. Ова забрана је учињена ради очувања А>удскога здраВА>а од заразних болести И не односи се само на наш народ, него и на саме римокатолике, И на све поданике у целој држави, као што је и у Шпанији, где су само римокатолици, пре три године обнароДована таква заповест. Поврх тога, колико H�­основано толико и погрешно је МИША>ење да у сахрањивању ПОКОЈ­ника постоји

' нека догма истините хришћанске цркве

. у прва три

хришћанска столећа многе ХИА>аде хришћана тирани су бацили у ВОДУ, затворили у дубоке ужасне јаме, спалили У ватри, бацили ДИВА>ИМ зверима, коњима растргли и т. сл. Ипак њих овај .лоши И нечаони џогреб није опречио да стекну вечно блаженство; Јер, небес�о цар­ство се не стиче ни сјајним погребом, ни местом на ,коме Је неко покопан, него вером У Христа, СИlIа' 'Божијег, и крепосним јеванћео­ским животом. Сем тога, сваКОд'невно искуство показ�је да многе хришћане који су у сиромаштву умрли свештеник"" О

ПОЈава у ку�и, и из куће га без пратње односе право на месно ГРООА>е и сахраЊУЈУ,

256

in dar Armut Ablebende Christe11 werden V011 de11 Geistlichen im Hause besungen, u11d aus dеш Hause gгаdе i11 Огts-Fгеуthоf оhпе Geleit getragen, und ЬеgгаЬеп, deswegen аЬег Si11d sie allerdi11gs Сhгistliсh gestorben: Den Gott schauet 11icht beso11ders аиЕ solche а11, die herrlich i11 del" Kirche besunge11 [59Ј и11а тН prachtigen Ceremonien u11d Leib Bega11g11iВ begraben "verde11; Gott schauet пuг аиЕ die gute Wercken des Ablebe11de11 Сћгistе11, seye ег besU11gen, oder nicht besun­gen: desse11 zum BeweiB die11en so viele i11 alte11 Zeite11 Gott gediene11dc Einsiedler, die i11 u11wegsallle11, \Niiste11, Berge11, Wiilder, u11d hOlen, оhпе der gleichen ВеgгаЬ11iВ-Сегеmо11iеn ihr Lebe11 i11 dieser Welt endigte11, und denoch werde11 sie \'011 der Кiгсhе Irdisclle Engel U11d himlische Biirger genenet. Dane11l1erO solche Аnогd11ungе11 wege11 dem teicht­begang11iВ verletzen gar nicht die Religion, vielwe11iger die Glaubens­Satze unserer Morgenlandische11 Kirchen. Weswegen wen die ВischOfe zu Neusatz, und zu Werschetz hatten diese11 PU11ckt dem einfaltigen Volk gehoriger Weise mii11dlicll erklaret, und versichert, daB dieses unserer Kirche gar 11icht zu wieder laufet und es mit solcllem oba11gefiihrte11 U11d der gleiche11 Exempeln i111'e Егlаutеги11gе11 bekraftiget, so hatte \vahrhaftig das Volk Љге11 Wогtеn gefolget, und i11 Ruhe geblibe11, und folglich wiirde11 dem Werscl1etzer Вischof kei11e, wie auch oh11e dieB war kei11e Noth, die Soldate11 ei11zuholle11, u11d so viele, zu Љт, als Љгет geistlichem Vorsteher u11d Seele11hirte11 ит Erku11digU11g des was ЬеЕоЫе11 ist, а11zиfгаgе11 kome11de Christe11 11iеdегmеtzеl11 zu laSSe11, 11l1d viele in U11gliik zu stiirtze11. U11d so аисћ der Вischof zu Neusatz. Sind sie den SееЉiгtе11 ? wahrhaftig kеiпеs Wegs; u11d doch der Werschetzer Bischof macllt sicl1 kei11 Gewisse11 daraus, die heilige Liturgie mit blutige11 Hande11 zu celebriren. S. Ambrosius lib. 10. Epist. 82. ad vегсеllепs Eccles . (Тот. 3 . Colum. 663. lit. С.) schreibet : N011 mediocris virtus Sacerdotalis est, cui саvепdum поп solum gravio­ribus flagitiis sit affi11is, sed mi11imis quidem, ut sit promptus ad Misericordiam, Ma11suetudi11em te11eat, pietatem diligat, iram repellat, \те! decoquat. S. Chrysostomus, Нош. 4. ае verbis Isaiae (Тот. 1. Colum. 826. lit А.) spricht: Sacerdotis est · tапtит arguere liberamq praestare аdтопitiО11ет, поп movere агта: 11011 clypeos usUIpare, 11011 vibrаге lапсеат, sed arguere. Der 28te [60Ј Apostolisclle Са11011 sagt: "Epis­сорum aut РгеsЬуtегшп, aut DiаСОIlШП регсиtiепtеl11 fideles dеliпgиеn­tes, aut i11fideles i11iq agentes, et tепогет, ipsis рег l1UjUSmodi vоlепtет iпсиггеге, deiici аЬ officio ргаесiрiтиs : quia nusquam 110S hoc Dотiпиs docuit: е c011trario vero ipse сшп percuteretur, ПО11 repercutiebat : Сит malediceretur, nО11 remaledicebat : Сит pateretur, 110n cominabatur. Aus diesem ћеiligеп Сапопе konen die jenige BisclJOfe die ein reines Gewis­sen zu habe11 verla11gen, sehen, оЬ der Wersclletzel" bischof wiirdig ist ei11 Sacerdos weitel" zu sеуп. АЬег ach! "Sie beiВe11 аllе mit ihren Zаhпе11 und wel" ilше11 11icht etwas ins Маи! wirft, wieder de11selbigen heilige11 sie еinе11 Krieg." Mich 3.5. "Dei11e Prophete11, so bei dir sind, hаЬеп sic11 mit einander verbunden. die Seelen zu verschlinge11, wie ei11 briille11der Low, der sich des Raube11s еrпаhгеt. - Љге Fiirsten bei Љг Si11d wie die геiВеl1dе WOlfe, Blut zu vегgiеssе11, Seelen zu ,,'егdегЬеn, allein ит ihres eige11en Geitzes wille11." EzeclJ. 22.25 .27. "WelJe ihпеn, dan sie sind de11 Weg des Саin gegange11, 11l1d Si11d verschiittet durclJ.

257

али су они зато свакако хришћански умрли; јер Бог не гледа посебно на оне које у цркви свечано опојавају, и уз сјајне церемоније и по­гребну поворку с a.'i.p ању ј у; Бог гледа само на добра дела усоrnпаго хришћанина, био он опојан или не. За доказ тога -служе толики пу­стињаци који су у стара времена служили Богу, који су у беспутним пустињама, брдима, шумама и пустињама без оваквих потребних це­ремонија окончали свој живот на овом свету, па ипак их црква на­зива земаљским анћелима и небеским становницима. Отуда такве на­редбе о сахрањивању никако не поврећују нашу веру, још мање догме наше православне цркве. Зато, да су епископи у Новом Саду и Вршцу ову тачку простом народу усмено ваљано објаснили и по­тврдили да ово никако није противно нашој цркви, и да су ова'квим горе наведеним и сличним примеРИi\1а поткрепили своја објашњења, народ би ваистину послушао њихове речи и остао миран, и следстве­но томе не би вршачком епископу, а и без тога није било -нужно по­звати војнике и тако многе хришћане који су дошли њему као свом ДУХОВНОМ поглавици и пастиру да се обавесте о ономе што је наре­ћено да побити и многе гурне у несрећу. ИСТО тако и новосадски епи­скоп. Да ли су ОНИ духовни пастири? Ваистину, никако нису; па ипак вршачки епископ мирне савести крвавим рукама служи свету литур­гију. Св. Амброзије у 10. књ. 82. писма у цркви у Верцели (том 3, кол. 663, лит. Ц) пише: "Није баш незнатна врлина која је потребна свештенику - будући да он треба да се чува да не испадне саучесник не само у већим преступима већ ни у оним најмањим. Затим, он треба да је пун 'милосрћа, да негује благост и љубазност, да искрено по­штује побожност, да гнев потискује или да га сасвим савлада." Св. Хризостом у 4. ХОМ. О речима Исаија (том 1 , КОЛ. 826, ЛИТ. А) говори: "Дужност је свештеника да само укаже на погрешку, ·да слободно опомене, али не да подигне оружје, не да зграби штит, не да витла I-\опл,ем, већ управо само да ука:же на погрешку." Апостолски канон 28. каже: "Нарећујем да се уклони са дужности онај епископ или презвитер или ћакон који кажљава вернике који згреше, или који на тај начин хоће страх да им улије, јер нас Господ томе никад није учио. Него, напротив, тај , ако је сам био погоћен, друге више није ударао; кад је био проклет, није више проклињао; кад је претрпео, није више претио. Из овог светог канона могу они епископи који траже да имају чисту савест видети да ли је вршачки епископ до­стојан тога да даље буде свештеник. Али ах! ."Гризу сви зубима сво­јим и ко им не да ништа у уста, ДИЖ:У рат на њ" (Мих. 3. 5 ) .35 "Про­роци њезини склонише се у њој , као Аав су, који риче и граби ПАИ-• t::. јен, ждеру душе. - Кнезови су њезини усред ње као вуци КОЈИ граое плијен, прољевајући крв, губећи душе срамнога добитка ради." (Јез.

258

dеп Lаhп јт Irrthum des Balaams, uпd siпd iп die Aufruhr СЬаге gеtгеttеп." Judae v. 1 1 . S. Ambrasius lib. 1 . Epist. 29. ad Theadasium Imрегаtагеm (Тат. 3. Calum. 561 . В.) schreibet: Sacerdates turbarum mаdегаtагеs : studiasi pacis пisi сит ipse mаvепtuг iпјuгiа Dei, aut Ecclesiae сапtumеliа. Wir sеhеп аЬег ап uпsегеп Вisсl10fеп das Wieder­spiel: Den wan sie die allerhochste Befehle uпd Vегагdпuпgеп, uпd die Кiгсl1еп Gebrauche dem Valk nicht егklагеп uпd егlаutеrп wаllеп, sa vегlапgеп sie dadurch dеп Tumult, uцd falglich das Valk iп еiп Uпgliiсk zu stiiгtzеп, wie аисЬ iп der Tl1at gеsсhеhеп ist, weil das Valk mit UпwШепhеit Ьеgгiffеп, аllе КiгсЬ,еп Gebauche achtet Љг GlаuЬепs-Sаtzе; uпd zu Vertheidigung dегегsеlbеп, ist zum Tumult nicht gar zu lапgsаm.

§. XI. DE FESТIS.

Es betrift die vегmеiпtе Vегmiпdегuпg der Fеуегtаgеп gleicblals nicht den Glaubell, nach weniger solcl1er [ 6 1 ] Feyertagen, die пiсl1t von del' allgemeinen Kirc11e uns iiberlaEen, sandern blaE von der Gewahnheit eines und des апdегеп unerfahrnen Valks, meistens аЬег aus einer in die andere Pravinz iiberbracht wогdеп. Zum Exempel : den 3. Navembris die Еrпеuегuпg des Tempels des hl. Geargii, ver­пшtliсh war es die ЕгЬаuuпg des verfallen geweEten Tempels , wa man als dan die Reliquie des heiligen geleget hat, und diesertl1alben јепе Ortschaften, die zu dieser Kirc11e gel1oreten, dancketen Gatt, uпd diesen Tag fеуегtеп; uпd warum salte nun dieses iп der ganzen Сl1гistliсl1еп Welt beabachtet werden? im gleicl1en die Vbertragung der Reliquien, den 27. Јаnn. des hl. Chrisastami, und den 7 Мау des hl. Nicalai ј а nicht einmal schicket sich zu allgemeiner Feyerung, wen ит den Chrisas­tamum die Stadt Капstапtiпареl frolackend war; ит den Nicalaum аЬег die Stadt Ваг, allwa dessen Reliquien iiberbracl1t sind, kan wen sie will fеуеrп. Ше heilige Einsidler Antanium uпd Eutl1ymium, derer Егiпегuпg die КјгсЬе im Manat Januaria thut, konen die KlOstel" MOhchen, als Anfanger il1res Ordens, fеуеrп. Und da die Кiгcbe den 24t�n Јип. die Geburtl1, uпd den 29. Aug. die Entl1auptung des hl. Joannis Tauffer und Varganger Christi feyert, sa ist nicht nOthig аисЬ den 23 Septem. sein ЕmрfапgпШ zu fеуеrп viel weniger die dreymalige Егfiпduпg seines Kapfes, den "va sic11 der Kapf Ьеfiпdеt, da 50'11 аисћ gefeyert. Was die den 7 Januari Versamlung des петНсЬеп heiligen anbelanget, weil јп dem grassen Kircllen Psalterio stebet geschrieben, Feyertag, uпd das Valk seit Аlшеlllnuпg des Christlichen Glaubens hat diesen Tag gefeyert, sa ist nicht leicl1t es аufzu11еЬеп. Die Feyertage der Mutter Gattes fallen den 8 . Sept. die Geburtl1, dеп 2 1 . Novem. die Eiпfiihruпg den 25 Marzi die Vегkiiпdiguпg, Ш1d dеп 15 Aug. Mariae Hiillelfart, ein. Die iibrige аЬег, als den 9 Decemb. die Empfang­пШ; den letzten Aug. die Аufstеlluпg ihres Giirtel, und den 1 . Oktab. Љг Mantel, hаЬеп keine feyerliche Lеsuпgеп, mithin аисl1 keine Feyer­[62] tage sind, besonders da die Мorgепlапdisсhе Kirche des еiпzigеп Sahn Gattes, als МепsсЬепs Sohn ЕmрfaпgпШ van dem Аdаms-Siiпdе

259

22. 25 . 27 ) .36 "Тешка љима! јер путем Каинавим паћаше и у пријевару Валаа:маве плате падаше, и у буни Кареавај изгибаше" (Пасл. Јуд. с. 1 1 ) . Св. Амбразије у 1 . књ. 29. писму цару Теадасију (том 3, кал. 561 , Б) пише: "Свештеници треба да ублажавају плахавитост нарад­них маса, да теж,е успастављању мира, - мада су и сами узбућени збаг неправде нане сене Багу и увреде цркви." Али кад наших епи­скапа ВИДИМО' супратна; јер, када најузвишеније запавести и наре­ћења, и црквене абичаје неће да објашњавају и тумаче нараду, анда траже буну и тако гурају народ у несрећу, као што се стварна дога­дила, јер нарад абузет незнањем, све црквене обичаје сматра' верским дагмама и сасвим је спреман на буну да би их браниО'.

§ ХI О ПРАЗНИЦИМА

Тобажње смањење празника исто тако не пО'гаћа веру, ј ош мањ'е такве правнике који нам нису предани од васељенске цркве, него су проста rпренесени из абичаја овог или онаг неукаг нарада, а нај­чешће из ј еднаг у други крај . На пример: 3. навембра' абнављање храма св. Геаргија, вераватно је била изградња разрушеног храма у каји су анда палажене реликвије оваг светитеља и због тога су ана места која су припадала тај цркви захваљивала Багу и прщшавала тај дан. И зашТО' се тага треба придржавати у целам хришћанскам свету? Иста тако, преношење реликвија - 27. јануара св. Хризосто­ма и 7. маја св. Никалаја - није умесна да буде опште пра:зновано, што ј е град Канстантинапал клицаа Хризостому, а. Никалаја град Бари, куда су пренесене њеГОве реликвије, може да слави ако хаће. Свете пустињаке Антанија и Јевтимија, чију успомену црква слави у месецу ј ануару, магу славити калућери као зачетнике свога реда. И какО' црква 24. јуна слави раћење, а 29. августа усекавање главе св. Јавана Крститеlьа и Претече Христава, није потребно и 23. сеп­тембра славити његова зачеће, јаш мање ТРОСТРУКО' налажење његове главе, јер где се налази глава, ту треба и славити. Шта се тиче сабора истог светитеља, 7. јануара, затО' шта у великам црквеном 'псалтиру записано стоји да је празник, а нарад је тај дан славиО' од 'примања хришћ�lНства, није га лако укинути. Празници Богородичини падају: 8. септембра раћеље, 2 1 . НQвембра BaBeд�њe, 25 . марта благовести и 15 . августа успеније. А остали, као што су 9. децембра зачеће, по­следњег дана августа палатање њеног појаса, и 1 . октабра њен покров немају свечане службе, па према томе нису ни .празници, пагатово шта праваславна црква зачеће јединаг сина Божијег као сина :ове­чијег искључује од прародитељског греха. И ПОШТО' ми 13 . нав. сла­ВИМО' св. Јована Златаустог, 1 . јан . св. Василија Великог" а 25. ј ан.

260

ausschlieEet. Und da wieder 13 Nov. dCl1 hl. Cllrisostomum, den 1 . Јап. del1 hl. Basilium Magl1um, ul1d Јеl1 25 ЈаП. den hl. Gregorium Theolo­gum fеуегп, so ware freilich l1icht nothig wiederиm а11е drey zusamel1 den 30 Јап. nach einem blosen Тгаиl11е des Konstal1tinopolitanischen Partiarchens zu fеуеrп, deil Ьеу sil1d keil1e Joai1iten, Basilianer, und Gгеgогiаl1ег, wie damals zu KOl1stal1til1opel eigensil1l1ige Gгiесћеl1 warel1 : Jedoch weilen die Natiol1 seit Аi1сhпШl1g des Glaubcl1s, diesen Tag wohl inngellabt und gеfеуегt, аисћ ЬсЕег Љг diescl1, als Љг die оЬег· wehnte besondere weis; so miiEte тап auch hinsfiihro fеуегп zu laEen, sonsten von а11еп andern vегшеiпtliсћеп Fеуегtаgеп тап gleicher Weise urtheilen so11; wie пiсћt апdегst аисћ vоп den Вапdkеttеп des hl. Petri Apostoli, die den 16 Јап. einfa11en, und mап пiсћt weiE, wer sie zи dem Register der Heiligen geschlagen lшt; dei1 dieses wird ein mehr lacherliches, als gebiirendes Fest. Wen die Могgепlaпdisсhе Kirclle im Аltегtl1UШ, dessen \vir UllS zu llalten ћаЬеп, Јегеш. 6 . 16 . die Instrumen­ten und Nagel, womit die Juden den Heiland gешагtегt haben, пiсћt angenomen, nocll angeordnet zu Ееуегп, v,тагuш solte тап den die Bandketten seines Jiingers feyern, die l1icht ein та} unter dem Sonne vогhапdеп sind, ausser vielleicllt untergescllobel1, wie es bei einigel1 Ordens Leuten gewohn1icll war, gemeine Sacl1en Љг lleilige auszugeben, ит hiemit die einfaltige Seelen zu betrtigen und Allmosen auszulocken. Ја wen die Bandketten auch iп der That vorfindig waren, was gellet es denocll die Christen an? Unser Heil ist durcll Leyden, und Tod Christi, nicllt аЬег durch das Leyden und Вапdkеttеп Petri vo11gebracllt. Wir haben lleiligen Feyertagen gепug; Wolte nur Gott! wir solten sie, wie es sicll gebiihret, heiligen, und iп [63Ј diеsеп, als auch iп Sonntage, nach Gottes Willen, Gott danckel1 und ргеisеп, пiсћt аЬег шit Sauffen und BoEenreiserey zu Ьгiпgеп. Es Ьеtгiigеп sich die jenige, die da yorgeben, daE diese VегmiпdеПll1g dieser ћаlbеп gemaclit sey, -damit тап uns Ullserer Religion nach und nach ЬегаиЬеп kап. Den wen wir Ьеtгасl1tеп, daE in RuЫand weit grossere Vermil1derung der Feyertagel1 gemacllt ist; so haben wir keine Ursaclle, UllS mesiger Verminderung etwas naclltheiliges zи schlissen. WeEllalben gleicll wie die Anordnung der Festtagen weder thut, noch thun kan einigen Abbruch dem Glauben und der Religion unserer Morgenlandiscllen Christlicllen Kirclle, so vielweniger verletzet es die allergnadigste Privilegia, die uns den freyen Gebrauch des alten Kalenders gestatten. Was аЬег selll" viele wegen den Serblischen heiligen klagen, die Sclluld liegt nicht ап dem а11ег­hochsten Hof, SОl1dегп ап Јеп ВisсhOfеп sеlbstеп, die die Saclle Ihrer Maytt. nicht erlautert haben; weil aus diesem, daE diese heiligen llatten im Kalender Serblische geIlei1't werden, denen allerhochsten Interessen weder Zuwaclls посћ Abbruch gescllehete; ја es sсhеiпеt auch nicllt, daE Љге geheiligste Maytt. durch solclle a11erllocl1st-derselbten kleine, der Nation аЬег wicl1tige Saclle, еЬеп diese allergetreueste Nation zи betriiben wolten.

Љго Кау: Konigl : Ulld Apost: МауН l1аЬеп allergnadigst gerullet, von unseren Biscllofen zu fоdегп јепе Feyertage, die uпsеге Morgen­landisclle Кirche Ьеstiшеt llat, und иЬега! beobaclltet werden; die ВiscllOfe аЬег l1аЬеп, obwohl zu drey шаlеп, jedoch пiеmаls den wal1ren Register solcller Feyert1igen vorgestellet: deEwegen findet тап Љг

I ,

I

261

св. Григорија Богослова, било би наравно непотребно поново сву тро­јицу заједно прослаВlbати 30. јан . по простом сну цариградског па­тријарха, јер нема Јовановаца, Василијеваца и Григоријеваца, каквих је тада у Цариграду било својеглавих Грка; ипак, пошто овај народ од примања вере овај дан ДРЖИ и празнује, чак БОlbе зна за љега него за горе поменуте одвојене, мораАО би се убудуће дозволити његово празновање, иначе о свим осталим наводним празницима тре­б�судити на исти начин, не друкчије о часним веригама апостола Петра, које падају 16. јануара и не зна се ко их је уврстио у реги­стар светитеlbа, јер то постаје више смешан него прави празник. Ако православна црква у старом веку, чега имамо да се придржавамо (Јерем. 6. 1 6 ) , није примила ни наредила да славимо инструменте и ексере којима су Јевреји мучили Спаситеlbа, зашто да се светкују вериге љеговог ученика које чак и не постоје под овим сунцем, сем ако су подметнуте, као што је било уобичајено код неких калуl5ер­ских редова да просте ствари прогласе светим, да би тиме једно­ставне душе варали и наводили да дају милостиљу. Па све кад би вериге стварно и постојале, шта се то ипак тиче хришћана? Наше је спасеље извршено страдањем и смрћу Христовом, а не страдаљем и веригама Петровим. Имамо ДОВОЛ,НО празника, дабогда! Треба да их славимо као што доликује, и о љима, као и недеlbама, по ВОlbИ Господњој , да славимо и хвалимо Бога, а не да их проводимо пијан­чећи и лruкрдијајући. Варају се они који кажу да је ово смањивање извршено због тога да би нам се постепено могла одузети наша вера. Јер ако видимо да је у Ру-сији извршено далеко веће смањивање пра­зника, немамо разлога да из овдашњег смањивања заКlbучујемо не­што штетно. Као што наредба о празновању нити наноси нити може нанети штету вери и веровању наше православне хришћанске цркве, још много мање то поврећује најМИАостивије привилегије које нам ДОЗВОlbавају слободну употребу старог календара. А што се врло мно­ги жале због српских свет-итеlbа, кривица није до најузвишенијег двора него до самих епископа који љеном величанству нису обја­СНИЛИ ствар, јер из тога што би се ови свеци у календару звали срп­ским, најузвишенијим интересима то не би ни користило ни ште­ТИАО, а и не ИЗГАеда да би њено посвећено величанство оваквом за њу СaJI.'lУ ситном, али за овај народ важном ствари хтеАО да жалости баш овај највернији народ.

Њено царско краlbевско и апостолско величанство нај ми­Аостивије је изволело од наших епископа захтевати оне празнике које је наша праВОСАавна црква одреДИАа и који се свуда држе; а епископи, мада Трl-тут [опомињаниЈ , ипак никада нису поднели пра-

262

nothig aus dem grossen Kirchen Psalterio, aus welchem der Pfarr gеistliсће die FеsШigе dеш Volk al1ktil1diget, die jenige Heilige, Ьеу welchen ausdrtiklich geschrieben stећеt: Feyel'tag. und ftir welche das ganze Volk wohl weiE, hieher abzuschreiben.

[64] Septeтbris.

Den 8. die Geburtl1 der Mutter Gottes . Den 14. Кгеutz-ЕгhOlШl1g. NB. Es stећеt auch del1 1 . geschrieben: Feyertag: тап hat den

ersten Tag dieses Monats nach dem alten hebraischen Gebrauch, als Neu Jahr, wegen Fruchtsamlung; аисћ die Romischc Indictiones ап diesen Tag Љг Anfangt gehabt, gefeyert; weil aber ћегпасh Januarius zum Neuen Jahr, von аllеп Christen festgesetzet ist: so wird пип den 1 . Sept. nicht mehr gefeyert.

Oktobris. Den 18 . heil. Apostolus und Evel1gelist Lucas. Den 26. heil. Demetrius Martyrer.

Novembris. Den 8. heil. Ertzengel Michael. Den 13 . heil. Joannes Сhisоstошus. Den 14. heil. Apostolus Philippus. NB. Der letzte Tag des Fleisch­

Essel1s vor WeYl1achten. Vulgo Poklade. Den 2 1 . Einfiihrung der Mutter Gottes. Den 30. heil. Apostolus Andreas.

Decenlbl'is. Den 6 . heil. Nicolaus. NB. Es stehet zwar il1 dem Psalterio den 5. auch Feyertag, ge­

schrieben, аЬег dieses gehoret Њг die KlOster. Den 25.

I 26. wird die Geburth Ј esu Christi gefeyert. 27. .

[65 ] Ј аnиаrii. Den 1 . Besc11l1eidung Jesu С11гisti, und heil. Basilius Magnus. Den 6 . Оffеl1Ьаhпшg der Gott11eit Сhгisti. Del1 7 . heil. Joanes der ТаиНег unЈ Voгgal1ger Christi. Del1 14. heil. Sabbas, ErtzbiscllOf der Sегblisсћеl1 Natiol1 die ihп

auch йЬегаll feyert. Den 18 . heil. Atl1al1asius und Сугillоs. Den 25. heil. Gregorius Theologus. Den 30. drey Нiегагсhеп: Basilius, Gгеgогius, und Chrisostomus . NB. Den 17 . heil. Antol1ius Magllus. Diesell haben die Кlоstег-

Monchell zu feyern. Die zwey Fеуегtаgе, nemlich del1 7. und 30. konen nie so leicht

unter unserer Nation ausgetilget werdel1.

263

ви списак таквих празника. 3БОl' тога је овде потребно преписати из великог црквеног псалтир а из кога парох навешJiује празнике народу оне свеце код којих изричито стоји написано: празник и за које сав народ добро зна.

Септембра.

8. РоЬење пресв. Богородице. 14. Воздвиженије часнога крста.

Прим. : И 1 . ј е записано: Празник, по старом хебрејском оби­чају први дан овога месеца празнован је као нова година, због_ ску­Пlbања плодова; тога дана су почињале и римске индикције; али по­што су потом сви хришJiани установили нову годину у ј ануару, не слави се више 1 . септембра.

Октобра. 18 . Св. апостол и јеванЬелист Лука. 26. Св. великомученик Димитрије.

Новембра. 8. Сабор св. арханЬела Михаила.

13 . Св. Јован 3латоусти. 14. Св. апостол Филип. Прим. : Последњи дан месојеЬа пред

Божић, звани покладе. 2 1 . Ваведење пресвете Богородице. 30. Св. апостол Андреј .

Аецембра.

6. Св. Николај . Прим. : Додуше у Псалтиру пише да је и 5. празник, али то се односи само на манастире. 25, 26. и 27. слави се Рождество Христово.

Јануара. 1 . Обрезање Господње и св. Василије Велики. 6. Богојавл,ење. 7. Св. Јован Крстител, и Претеча Господњи.

14. Св. Сава, архиепископ српског народа који га свуда и слави.

18 . Св. Атанасије и КИРИА. 25. Св. Григориј е Богослов. 30. Три јерарха: Василије, Григориј е и Јован. Прим. : 17. Св. Антоније Велики. Овога треба да славе ка­луЬери. Два празника, наиме они од 7. и 30. не могу никако бити избрисани у нашем народу.

264

Febmarii. Dеп 2. Магјае Rеiпiguпg.

Мт'Ш, Dcn 9. l1eilige 40 Магtугег. Den 25. Магјае Vегki.iпdiguпg.

AP1'ilii. Den 23. l1eiliger Gеагgius Магtугег. Den 25. ћеН. Apastalus und Evangel. Магсus.

Maii. Den 8. Ы. Apastalus und Evangel. Jaai1es. Den 2 1 . Ы. Cans1antinl1s und Helena.

Junii. Den 24. die Geburtl1 des Јоаппis des Taufers. [66] Den 29. die Hl. Apastel Pe1rus uпd Paulus. NB. - Ше sегыiсl1еe Nаtiап ћаЬе allezeit den 15 . dieses Manats

gefeyert zu Lab Љгеs Patrans des Hl. GгаЫi.iгstеп Lаzагi.

Julii. Dеп 20. НЈ. Elias ргорћеtа; es s tehet zwal" nicl1t gеsсhгiеЬеп,

Реуегtаg: jedach тап feyert diesen Tag иЬегаН van langen Zeiten heI'.

Den 6. Сhгisti Vегklагuпg den 15 . Магiае Нimеlfаl1гt

Augusti . .

den 29. die Епtl1аuрtuпg des Hl. Jahanes des Таufегs.

Diese siпd alsa die Festtage, die јт Кiгсl1еп-Рsаltегiа zu Eeyeгn bestimet und einem jeden beedes Gescblecl1ts in del" ganzen Natian gar wabl Ьеkаппt sind: nebst denen anac11 feyel't тап Ьеу uns

Die Sanntage duгсh ganzes Ј аћг Сl1агfгеуtаg Ostermantag Оstегdiпstаg Нimеlfаl1гt Сl1гisti; NB . die ВischOfe ћаЬеп diesen GraEen Fеуегtаg

ganzlicl1 cassirt, in deme sie Љп iп dem Regulament denen Ьеwеgliсhеп Cl1risti Feyertagen пiсl1t zugescblagen.

Pfingstmontag und Pfingstdienstag. Sind alsa die Fеуегtаgе niclJt vermindert, sandern van denen

eigensilligen Biscl10fen vегапdегt wогdеп, die dacl1 Ьеу uпsегег Nаtiап nicht zu vегапdегп sind.

[67] Und gleichwie аНе оЬеп апgеfi.iЬгtе Sасl1еп, den wеsепtliсl1еп Glauben und dagmaten der Christlicl1el1 Marge111andisclJel1 Kircl1e gal" nicl1t ЬеtгеfеЈ1, sa ist eitel sicl1 al1f die Rec11tglaubige allgemeil1e Саl1сШа zu ЬегиЕеl1; denn diese haben auf die jenige, die dеп vail ihnen егklагtеl1 I1nd mit ејпет uns vvabl bekanten Symbala bestimmten Glauben апdегs

Фебруара. 2 . Сретење Гаспадље.

9. Св. 40 мученика. 25. Благавести.

Марта.

Априла.

23. Св. великамученик Геаргије. 25. Св. апостал и јеванћелист Марка.

Маја. 8. Св. апостал и јеваньелист Јаван.

2 1 . Св. [цар] Канстантин и [царица] Јелена.

Јуна. 24. Раьење св. Ј авана Крстител,а. 29. Св. апастали Петар и Павле.

265

Прим.: СРПСЮi нарад је увек празнаваа 15 . дан авага месеца у славу свага заштитника св. великаг кнеза Лазара.

Јула.

20. Св . прарок Илија; дадуше није написана : празник, али авај се дан ад давнина свуда празнује.

Авzуста. 6. Преображ.ење Гаспадње.

15 . Успеније Багарадице. 29. Усекавање главе св. Јавана Крстител,а.

Ова су дакле празници каји су у црквенам псалтир у адрећени да буду светкавани и каји су пазнати у нашем народу свакам, аба спала. Сем авих, кад нас се јаш славе:

недел,е такам цеАе гадине ВеАНКИ петак Васкрсни панедел,ак В'аскрсни утарак. Вазнесење Гаспадње. - Прим. Епискапи су авај велики празник

патпуна избрисали, пашта га у РеГУАаменту нису прикл,учили па­кретним празницима. Гаспадњим.

Духовски понедељак и Духавски утарак. ТакО' даКАе празници, нису смањени, негО' су их самавал,ни епи­

скапи изменили, а ани се не магу изменити кад нашег нарада. И мада се све горе наведене етвари уапште не аднасе на сушти­

ну вере и дагми хришћанске истачне цркве, сујетна је пазивати се на прававерне васел,енске сабаре, јер ани су бацили праКАетства на ане каји се усуде да друкчије тумаче веру кају су ани УТВРДИАИ И кају су прагласили у симваАУ вере каји нам је дабр� пазнат, или да нештО' дадају ИАН адузму; аАН 0 сахрањивању пакаЈника,. а светим

2бб

аuslеgеп, oder etwas аЬ- oder zu sеtzеп sicll. unterstel1en wolten, den Fluch ausgesprochen: von dеш ВеgгаЬпШ aber der Ablebenden, VOl1 clen Hl. Feyertagen und von апdегеп јеtzigеп Kircl1cn-Gebraucl1en weder �twas gеl1апdеlt, посћ auf dic tJЪertrattel" еiпigеп Fluсћ geleget: sоlcће GеЬгаuсhе, als аdiарlюга, dedependiren vоп · dеш Wоhlbеfiпdеп der Bischbflich Sупоdеп, die docl1 solche GеЬгапсllе sollen ппtег das Volk nicht einfuhren, die dеш Woгt Gottes nicht иЬег еiпstiшеп, und dеш Altегthпш del" Могgепlапdisсhеп Кiгсhе ппЬеkаппt gewesen, als wie der Nепsаtzег Вischof Radivoevics iп der Osterwochen шit dеш Hochwtir­digsten Sасгашепt thпt, gегаdе wieder das ЕvапgеlillШ, und den Епdzwесk ппsеl'еs Heilands, der dieses ho11es Sасгашеl1t zu Gепiеf�Пllg del" GlапЫ­gen zur EnlaEung del" Stinden ппd ZUl11 ewigen Leben, nicht аЬег Шl1 es dпгсh die Gassel1 шit рошроsеп Geleit von einel" Kirche zп del" andern zu tragen, eingesetzet hat. Weil die Саtесlшшепеп апf dieses hohes Sасгаmепt nicl1t wtiгdig siпd zu sсhапеп, sопdегп пасЬ јепеп von dem Ргiеstег oder Diakono апsgеsргосhепеп Wогtеп: Qпiqппq catechu­meni exite foras, mtiЕеп aus der Кiгсhеп gel1en, wie vielweniger die Тtiгсkеп ппd Јпdеп, die sich апf den GaEen finden kbnen, wtirdig sind es anzllSchauen. Solcher Gestalt, апs UпwШепhеit und Unbedacht­samkeit, odel" vielmehl" апs Scl1einheiligkeit del" BischOfe, sind so viele und fast unzahlige GеЬгаuсl1е јп die Kirche eingeschlichen, die hernach \юп dem einfaltigen Volk werden fur Glaubens satze geachtet und vertheidjget.

§. ХII. DE JURISDICТIONE SUP. SACERD.

[б8] Das unsere Geistlichlceit von der Jurisdiction der ВischOfe ausgeschlossen, und der wеltliсl1еп ОЬгigkеit unterworfen sey, dieses геdеп die Uпvегstапdigе. Wenn unsere allergnadigstc Мопагсhiп denen Bischbfen die untere Geistliche пiсht zu laEet weltlicher Weise zu straffen und zu uпtегdгuсkеп, hiешit allerhocl1st dieselbte befreyet sie von jener Schlaverey, in welche sie vorhero bei ihren ВisсћOfеп und Exarcl1en gestanden; derI unsere ВisсћOfе wollen sich gegen gemeine, und gegen die Рfаггgеistlicћkеit nicl1t so aufuhren als siсћ der Gbttliche Paulus апf geftihret, und sicl1 nicl1t ftir ihren Befehlshaber, sondern Mitl1elfer ausgegeben hat: 2. Cor. 6. 1 . "Wir ermal1nen aber еисЬ als Mitl1elfer, daE Љг die Gпаdе Gottes пicl1t vегgеЫiсh empfan­get." Und 1 . Pet. 5.3. "nicl1t als herrschende tiber die Heerde sondern als die dan aus Hertzen ein Vorbild der Heerde geworden sind." Viel­weniger achte sie auf die Worte der Heiligen Vаttег, die in dem vierten cartl1aginenschen СопсШо Сапопе 35 reden: ut Episcopus in Ecclesia јп consessu Presbyterorum sublimior sedeat: intra domum vего, colegam se Presbyterorum esse cognoscat: weder аиЕ die Wal1rnung des hl. Нје­гопimi der in Epist. 2. ad Nepot. (Тот. 1 . pag. 14. lit. С.) redet : Epis­copi Sacerdotes se esse noverint, поп dominos lюпогепt Clericos, quasi Clericos; ut et ipsis а Clericis, quasi Episcopis, l1Onor deferatur. Das Verbrechen eines Geistlichen wird ietzo nicht von dem Biscl1of, пасЬ dessen Willktihr, sonderн von dem ganzen aus Geistlichen und Welt-

267

празницима и о другим садашњим црквеним обичајима нити су шта распраВiliали нити су бацили неко проклетство на оне који их пре­ступе. Такви обичај и као адиафоре зависе од тога како за добро наћу епископски сабори који ипак не треба у народ да заводе такве обичаје који нису у складу са речју Божјом, а у стара времена су били непознати источној цркви, као што новосадски епископ Ради­војевић ускршње HeAeilie чини са светом тајном, баш супротно јеван­DeiliY и крајњој сврси нашег Спаситеiliа који је ову узвишен у тајну завео да је примају верни за опроштење грехова и вечни живот, а не да буде ношена улицама уз помпезну пратњу од једне цркве до друге. Ако оглашени нису достојни да виде ову узвишену тајну, него после речи које изговарају свештеник или ћакон: "Јелици огла­шени изидите" морају да изаћу из цркве, још су мање достојни да је погледају Турци и Јевреји који се могу затећи на улици. Тако, из незнања и несмотрености, или чак из притворне побожности епи­скопа увукли су се тако многи и готово небројени обичај и у цркву које потом прост народ држи и брани их као верске догме.

§ ХII О СУДСКОЈ ВЛАСТИ НАД СВЕШТЕНСТВОМ

!-Iеразумни говоре да је наше свештенство изузето испод јурис­дикц�.је еШiскопа и да је потпало под световну власт. Ако наша нај­милr . тивија монархиња не ДОЗВОiliава епископима да на светован на­чин кажњавају и угњетавају ниже свештенство, она га тиме нај мило­стивије ослобаћа оног ропства у к.'оме је раније било :к:од својих епи­скопа и егзарха; јер, наши еЩIСКОПИ неnе да се према простим све­штеницима и паросима понашају онако како се понашао божански Павле који се није показивао као њихщ! заповедник него као помагач (2. Кор. б. 1 ) : "Молимо вас као помагачи да не примите узалуд благо­дат Божију." А 1 . Петр. 5 . 3 : "Нити као да владате народом, него из добра срца бивајте угледи стаду",37 Још мање се они осврћу на речи светих отаца који у 35. канону четвртог картагинског сабора кажу да "епископ у цркви, у присуству презвитера, седи на узвишенијем ме­сту; али у дому, нека је свестан чињенице да је презвитерима - ко­лега", нити на опомену св. Хијеронима који у 2 . писму Непоту (том 1, стр. 14, лит. Ц) говори: "Епископи нека добро знају да су и сами свещтеници, не господари, и нека поштују свештенство ка:к:о оно то заслужује, да би и њима самима свештенство указивало . почаст која се епископима указује. О преступу једног свештеника сада не ВОДИ

268

Iiсhеп Personen bestehenden Сопsist ' . . . пасh den Gerichts Regeln unter 1 . or1O . шсht scblecl1t hш, sопdегп VегЬгесћеп аЬег, die das Lebe

sUb 1е t, gепсl1tеt uпd Ьеstгаfеt. Јп јепеп chen dem wе1tliсhеп Gегiсht iib�l" :���1�ed l!.1ll� т,;ш fгеуliсh еiпеп sol­Tod vогuгthеiIеп. Dieses Verfahre� w'

d . eI� dlеIIКlгсhе kап kеiпеп zum beobachtet. lr Ја lП а еп СhгistЈiсhеп Stааtеп

[69] §. ХЈП. DE ELECтrONE АВВАтим. _ Das Мuггеп, a1s mitte uпsег АП . . d ' пеmuп� der Агсhiтапdгitеп die е егgп� �gste Веhеггsсhегiп, iп Ве-Љго geheiligste Maytt ћаЬе;1 dies�I�l1t

IVOI .slch Ьеhаltеп, ist ganz eiteI . vоп Uпsегеп ВisсhOfеп es erford _ . ас 1t !:ll� vогтаls gebrauchet, посl1 l�апdгit поп риЫјса sed privat:

I �, аl�егgпаdlgst wissепd, daB ејп АгсЫ­l�ch dem Kloster апklеЬепdе р�гs� ешет Кloster wоhпепdе, und fo1g­ешеs Ertz- uпd Вisсhоfепs 1 1 па sey. Апdеге Sache ist das Amt

�ls аисћ diе Сопfiгmаtiоп 'v:: d:� sf wobl ��п Eid der Тгеие аblеgеп, ��mеп zu Љгег gеistliсhсп Ј urisdicti andes _ furste� ћаЬеп mi.issen, weil иbeг�eben; еiп агсhimапdгit аЬег d

оп wef dеп dle Stааts-Uпtегthапеп 1 егs Is 1, тиЕ gleichwie die 'Ъ . ' � .�г а s Vorstehel' пиг еiпеs Klos­Bischof, von welchem ег аисЈ: ��l d опсЪ�п, uпtеГWiгfig �еуп sеiпеm schaft erweblet, und dem В ' ' 1 f

1 ет eI vоп dem gеsаmtеп Вгudег­ЪаЬеп тиВ. Wir ЪаЬеп zwa�s��o de:

orges tellet wогdеп, die Ordina1ion Кауsегs. Јustiпiапi јт 9 Kapitel solch 5 tеп �оvеПе des Rechtglaubigen сеsап-ВIsсЪоf sоП die Macht h Ь

� verOI пuпg, daB der eigene dioe-1еп d d' . а еп ешеп zu Arc111'ln d 't , и? zu ог lшгеl1 : Da аЬег d ' . . . ' ап п еп zu егwеh-al�er11Ochste Kayserlicl1e Gnad zu 1��lbcllOfe апg�fапgеп hаЬеп sоlcЪе Wle es die gеgеl1\vагtigе thun Ъ . гаuсhеп, ш dem das sie, еЬеп wissепdе Bedienten od

, 1 ге е�gепе, vоп del11 Klosters-Leben пiсЪts d d ' ег auswertIge Мопсhеп G' ld Ш: епеп МопсЪеп eines K10sters f . ' ums е , огdiпiгtеп, \Vleder sie wеhгеп, aufdrin еп' h ast 1l11� . Ge�alt, den wer kan sicll ganz rege1masige Verordn;ng ' in

а�е�е�2�

пdасhћgе Kaiser еiпе andere, fоlgепdег Gestalt beschloEen . . . ten NоvеПе, Сар. 34. davol1 пит aut Агсhiтапdгitат јп Ul��;u�cleret : .ЈuЬеп:-аs �gitul" Egume­S�cU?dum gradull1 МопасЬогит q q onaster1O ог�шап, поп оmпiпо ш�шs existentes еит e1igant pг� sed't

0ll1�1eS Мопасћl [70] Меliогis opi­qUla пеq. ргорtег al11icitiam, 'aut Jlf::n° uacrf.�al1to Evangelio diс�пtеs, e�т et fIde rectum et vita captum et

Ь ат 1 . et ca�sam, sed SСlепtеs Slt МопасЬогит disciplil1am е! gu ernatlO�e dlgпuт, е! qui pos­dire, еит еlеgегuпt е! Sa t' . отцет Мопаstеп statum utiliter custo-. пс lSSlШUlП Episcopum Ь COl1stItutum est еит qui i t 1 , su quo топаstегium l1�ге. �ithin h�t der ЕгtzЬ�s�h�:U�е�st, !:1O

hdis отпibus .abbatem огdi­

Vlе1wешgег die Огdiпаtiоп de 1 . п ес t gеЪаЬt, dle Erwehlung 1 - d' . . r агс lIlllandriten sich ll ' . ' а s wen le ubrige BischOfe in Ъ . . а еш zu zuelgen, ten. Ein solcher despotismu 1 EГ�n DlOec�sen kеше sоlcЪе Macht mit­Christus sеiпеп Aposteln

s ;� l� de�- Klrche Gottes nicht sеуп, weil schied, eine uпd еЬеп die ип

lb � 1

1 Sle аПеп BischOfen оћпе Uпtег-se е ас 1t gleichmaBig und gleichformig

269

истрагу, суди, и кажњава епископ по својој самовољи, него цела ,кон­зисторија која се састоји из духовних и световних лица, и то не тек она'ко, него по судским правилима. Али у преступима када је у пита­њу живот, такав се мора изручити световном суду, јер црква .не може никога осудити на смрт. Тог поступка се придржавају све хришћан­ске државе.

§ XIII О ИЗБОРУ ИГУМАНА

Негодовање да је наша најмилостивија государиња за .себе за­држала право именовања архимандрита сасвим је сујетно. Њено по­свећено величанство никада се није служило том влашћу, нити ју је тражило од наших епископа, знајући најмилостивије да архимандрит није јавна личност него приватна, која живи у манастиру и према томе 'припада манастиру. Дру,га је ствар са положај ем архиепископа и епископа iКоји морају и да положе заклетву верности и да добију потврду од владара, јер им се у духовну јурисдикцију предају пода­ници државе; али аРХИМ.андрит, пошто је он старешина само једног манастира, мора, баш као и остали калућери, бити послушан свом епископу од кога он, пошто је од целог братства изабран и предста­вљен епи,скопу, мора бити произведен. У 5 . новели правоверно'Г цара Јустинијана, у 9. глави, имамо додуше одредбу да надлежни епар­хијски епископ треба да има власт да некога изабере и произведе за 'ај:>химандрита; али пошто су епископи почели да злоупотребљавају такву највишу царску милост постављајући за новац, баш као што чине данашњи, своје сопствене слуге који о манастирском животу ништа не знају, или стране калућере и натурајући их монасима је­дног манастира готово силом - јер ко да се брани од њих? - овај побо.ЖНИ цар је донео и обнаро�овао о томе другу, сасвим правилну овакву одредбу, у 123. новели, гл. 34 : "Захтевамо, дакле, да се игуман или архимандрит поставља у сваком поједином манастиру, - не по неком старешинству монаха, већ да га изаберу они од тамошњих мо­наха чији је преДNОГ бољи, и да при том изјаве, држећи пред собом пресвето Јеванћеље, да га нису изабрали због пријатељства или било каквог другог разлога, до само зато што знају да је и правоверан и непорочан у животу 'и да је достојан да управља и да је способан .да сврсисходно чува дисциплину монаха и одржава у добром стању манастир. Исто тако, затим, преосвећени епископ, под чијом је упра­.iюм манастир, треба да тога који ј е на тај начин изабран, по свим правилима рукоположи за старешину манастира." Према томе архи­,епископ није имао право да само за себе задржи бирање, још мање .произвоћење архимандрита, као да такву власт немају остали еписко­'пи у својим епархијама. Такав деспотизам не мора постојати у цркви Господњој , јер ј е Христос својим апостолима и преко њих свим епи-

7

270

gegeben, da er zu Љпеп gesagt: Matћ. 28. 18 . "Mir ist gegeben аНе Ge­\valt im Нiшеl und auf Erden. Wie mich der Vater gesandt hat, so sende ich euch." Јоап. 20. 2 1 . als wen er sagete: Ich sende euch еЬеп mit derselbigen Gev.ralt, mit welcher mich der Vater gesandt hat. Und also da der ErtzbiscllOf und die Bischofe uber die Erwehlung, und ordi­nation der archimandriten unter einal1der zanckend, nicl1t eins werden konten, nach ihrer aber Unerfa11rel1heit glaubten, dieser Namen seye einer besol1derer hohen Wiirde, so iibergabel1 sie es dem allerhochstel1 \Ville Љгег geheiligstel1 Maytt.

§. XIV. DE VISIТAТIONE DIOECESUM.

Es schmertzet viele, die da glauben, das тап durch da� Regula­ment, unsereIi BischOfen die Visitation ihrer Dioecesel1 verboten hat einwelches . sowohl del1en сапы1пn unserer Kirche als den Privilegien zu wider lauffet. Es scheinet gar nicht, das Љго Kays. : Konigl. und Apostol. Maytt hiit ten eine 'solche Absicht, dieses Љпеl1 giil1z1ich zu ver­bieten, sonsten ware fгеуliсh [7 1 ] fiir uns se11r iibel und Њг unsere Kirche eine ung1iickliche Folge: sondern пш allein, da� sie mit Wissen der аllегhОсhstеп .но[еs verrichten sollel1; weil auf dem јт Jahr 1769, gewesten National Congre� waren viele Klagen wieder die Вischofe vor­gebracht, das sie nemlich, wel1n sie geld haben wollen, entweder selbst Ul1ter dem Namen der Visitation ihrer Dioecesen hinaus gећеп, oder ihre Exarchen aus schicken; und anstat denen Christen die notћige Christliche Lehгe zu geben, und ihr Verhalten јп der Chr'istlichen Рfliсћ­tel1 zu priifen, beschweren sie Geistlichkeit und das Volk mit verschiede­пеп Foderungen; und da sie аНе Zeit mit grosser Begleitung fahren, so fallen die Menge der Geistlichen und weltlichen Begleiter auf ејп Dorf, wie die alles verzehrende Heuschrecken: und dieser nur Ursache wegen hаЬеп Љго geheiligste Maytt fйr gut und niitzlicll, ј а Њг nothig Ье­funden zu. verordnen damit solclle visitation solte mit Vorwissen dcs aI1erllocllsten Iiofes verriclltet werden; den sоlcћег Gestalt werden die ВiscllOfe sicll picllt unterfangel1 dегglеiсћеl1 Excessen zu тасћеп. ' Und also diesen, unter solcller Absicht, allerhocllste Vегогdпung, ist wedeI' den Privilegien, посћ denen Сапопеп zu wiеdег, als welche befehlen, die Cllristen zu besuchen, nicllt uт den sсћiiпdliсhеп Gewinnes Wi1len, sondern ит dem Volk die Cllristliche Lchre zu geben; die Вischofe aber sollel1 mit ihren bes timten Lohn zu frieden seyn. Luc. 10. 8. "Wo ihr in ејпе Statt komet uпd sie еисћ aufnemen, da esset, ·was еисћ vorgetragen wird." Pastor conteIitus sit suo Salario, nicht aber Ehr und Geld siich­tig: 1 . Tlless. 2. 5 . 6 . "Wir sind niemals mit Schmeicllel worten umge­gangen, wie ihr wisset, посћ dem Geitze пасћ gestellet, Gott ist dessen Zeuge. WiI' ћаЬеп аисћ l1icht von den Leuten, weder von еисћ, посћ von anderen Essen gesucht." Matћ. 10. 8 . 9 . "Umsonst habt ihr empfan­gen, umsonst gebet es аuсћ: Ihr sollet nicht Gold, посћ Silber, посћ Ertz јп eueren [ 72], Giirteln ћаЬеп." Act. 20. 33. "Ich ћаЬе euer keines Silber посћ Gold, noch Kleider begehгet." 1 . Cor. 9. 15 . Ich ћаЬ der

271

скопима без разлике једну и исту власт равномерно и једнообразно дао говорећи им, Мат. 28. 1 8 : "Даде ми се свака власт на небу и на зеМibи.38 Као што отац посла мене, и ја шаibем Вас."39 Јован 20. 21 . каже:

"Шаibем вас са истом влашћу са којом је отац мене послао."40

И тако, пошто су се архиепископ и епископи препирали око избора и рукополагања архимандрита, пошто ·се нису могли сагласити, а у

. � свом незнању су мислили да Је ова титула од осооитог високог до-стојанства, препустили су је највишој ВОibИ њеног rюсвећеног вели­чанства.

§ XIV О ВИ3ИТАЦИЈИ ЕПАРХИЈА

Многе боли што · верују да је Регуламентом нашим епископима забрањено обилажење ЊШЮВlLХ епархија, што је супротно и кано­

нима наше цркве, и привилегијама. Никако не изгледа да је њено царско Kpaib. и апостолско величанство имало такву намеру да им ово потпуно забрани, иначе би, наравно, по нас било врло лоше и по нашу цркву би то била несрећна IIоследица, нето само да га оба­Bibajy са знањем најузвишенијег двора, јер су на наРОАНОМ сабору одржаном 1769. године против епископа изнесене многе жалбе да они, наиме, кад им је потребан новац, или сами под изговором ка­нонске визитације обилазе епархију или шал"у егзархе; и уместо да хришћанима дају потребну хришhанску поуку и пазе како. испуња­вају хришћанске ДУЖНОСТИ, оптерећују свештенство и народ разним захтевима. И како увек путују са великом пратњом, мноштво духов­них и световних пратилаца пада на неко село као окакавци који све

обрете; и само из тога разлога је њено посвећено величанство нашло за добро и корисно, чак нужно да нареди, да се такве визитације

обаВibају уз претходно обавештавање нај узвишениј ег . двора, јер се

на тај начин епископи неће усућивати да праве сличне ексцесе. И

тако ова највиша наредба, уз такву намеру, није противна ни приви­

легијама ни ка:нонима који налажу да се хришћани посећују не због

срамне добити, него да се народу пружи хришћанска поука, а епи­

скопи треба да буду заДОВОibНИ платом Koia им је одрећена, Лука

10. 8 : "И у којигод град доћете и приме вас, једите што се дане се

пред вас." Пастир нека буде заДОВОibан својом платом, и нека не

буде пахлепан на част и навац. 1 . Сол. 2 . 5 . 6 . : "Јер нигда из ласкања

не гаворисма к вама, као шта знате, нити из узрока лакомства: Бог

је свједок; нити тражећи од ibУДИ славе, ни од вас ни ад другијех."

Мат. 10. 8 . 9 : , ,3абадава сте добили, забадава и дајите. Не насите зла­

та ни сребра ни мједи у по1асима својијем." Дјел. ап. 20. 33: "Сребра,

или злата, или руха ни у једнога не заисках." 1 . Кар. 9. 15 : "А ја та б "

ни једна не учиних. И не пишем аво да тако. уде за мене , да ,Морате

272

·keines gebraucht, ich schreibe aber dагшп nicht davon, das es шit шiг also solle gehalten werden, ut шihi dаге debeatis stiрепdiuш, es ware шiг lieber, ich sttiгЬе, dei'i das шiг јешапd шеiпеп Ruhш solte zu nichte шасhеп." Paulus talia поп exigit. 2. Cor. 12. 14. "Ich suche nicht das euere, sondern euch." Pl1il. 4. 17. nicl1t das ich daE Gescllencke suclle." Тiш. 3. 3 . "Ег seye gelinde, nicllt lladerllaftig, nicht geitzig Сар. 6. 4. Aber der Gottes Menscll, flеисЬ solclles. loquitur de avaritia v. 9. 10. АЬег unsere BischOfe sind Freul1de der jenigen, von den der Evagelist Luc. Сар. 16. v. 14. scllreibet: "Das alles Ьогеtеп die Pharisaer nicht, die waren geitzig, und spoteten sein."

Wie grosse WоЫЊаt wird der Nation von unserer allergnadigsten Beherrscherin auch јп diеsеш erwiesen, daE die Verlassenscl1aft del' Ertz- und Biscbljfen seyen zum Nutz der ganzel1 Nation bestimet, da vorhero die ErtzbischOfe sich selbst ап шit geniitzet haben! nicht minde­ге Wohlthat ist аисћ dieses, daE die Nation von der Schuldigkeit ит die Schulden Јег ErtzbischOfen aus zuzablen befreyet ist. Einige шit Prachtsucht und iippigkeiten behaftete ЕгtzЫsсhоfе, auf prachtige Ег­haltung so wobl јћгег Lieblingen иl1Ј Fашiliеп, als ihres Hofes zu viel anwendend шасhtеп grosse Sсlшldеп, welclle nach ihгеш АЫеЬеп die агше Nation mit grossen procenten auszablen muEte.

§. XV. DE POSSESSIONIBUS. Ље Meinung, als wen mап in Croatien und Slavonien unbewegliche

Gtitter zu haben nicht gestattet hiemit auch keine bestandige Hauser, Weingarten, и. d. g. zu gestattet werdcn, is t ganz ungrtindlich: den dieses [73 ] betrifft пиг die Herrschaftliche Landgtiter, davon der Landesfiirst ist einziger vollkomener Herr, solche einem zu begen oder nicht zu geben. Zu Zeiten da die ВischOfe keine eigene, аЈ personam, Landgiit­ter, Zehenden (die nicht јhnеп аllејп sondern dem ganzen Clero gehoren) lшd Caducitatet Љг sicll selbst gellabt : sопdсП1 Љге Unterhalt von der Кiгсћеп, zu welcher sie bestellet wагеп; und welche solche Giittel" Ье­sitzeten, empfingen, hatten weit grossere Мtiће und sогgе, Љг den Wohl­stand der Кјгсће Gottes gehabt; so bald sie аЬег von Јеп Rechtglaubi­g�n Ftirsten mН weltlichen Vorziigen und Land giittern beschencket wor­· den, ћаЬеп die meistel1 unter ihnen, illren wesel1tlichen Beruf und Evan­.gelische . Demuth fallrel1 lassen, und eil1ige Monarchisch, einige aber fiirstlich zu leben angefangen, wie man es, Leider, taglich mit augen siehet. Unser Heiland Christus dcr Неп verlieE seinel1 Aposteln, und durch diese аllеп ihren Nachfolgern, nicht die Pracht, nicht das Reicll­tћиm, nicht die Herrschaften, sondern die Armuth, -den Schimpf, das Schmahlen, und das Leyden in dieser Welt; die Pracht aber, die unbe­\vegliclle Gtitter ul1d das Rеichthшп јm Нјтеl zu haben. . . Und al�o wird durch das аllегhосhstе Regulament dem Glauben und der Religion unserer Kirche kein Abbruch zu gefiihret. Er behaltet

'пиг, und bestimet gute Ordllung der Geistlichkeit, und den Wohlstand 'der Kirchen; und 'KlOstern; деП ein jeder und besonders ein Geistlicher ,Landes . Fiirst ist mit dem .Geboth Gottes verbunden, иm den Wohlstand

273

да ми дајете Ш\.аТУ, "јер бих во.л,ео умријети него да ко славу моју УНШIIти."4 1 Павле није тако шта тражио. 2. Кор. 12 . 14: "Јер не тра­жим што је ва'ше него вас." Фил. 4. 17: "Не као да тражим дара." Тим. 3. 3 : "Треба да је кротак, миран, не сребро.л,убац."42 Гл. 6. 4: "А ти, о човјече Божиј ! бјегај од овога"4З ( говори о похлепи, стих 9. 10) .

ААИ наши епископи су пријате.л,и оних о којима јеванћелист Лука, гл. 16. ст. 14. пише: "А ово све слушаху и Фарисеји, који бијаху сре­бро.л,упци, и ругаху му се."

Какво велико добро дело чини наша најмилостивија государиња народу и тиме што је намењена на корист целога народа оставина архиеПИСК!ОlПа и епископа којом су се раније користили сами архиепи­скопи! Не мање добро је и то што је народ ослобоћен обавезе да плаћа дугове архиепископа. Неки архиепископи обузети страшћу за сјајем и раскоши, тражећи сувише много на сјајно издржавање и својих ми.л,еника и породица, и свога двора, правили су велике дуго­ве које је ·сИромашни народ после њихове смрти морао да отплаћује уз' велику ' камату.

§ XV О ПОСЕДИМА

Сасвим је неосновано миш.л,ење да није дозво.л,ено у Хрватској и Славонији поседовати непокретна имања, па према томе ни куће, винограде и сл., јер се то односи само на спахијска имања, јер је једино вла,д,ар потпуно властан да их некоме да или не да. У времена када епискОпи нису имали имања која ИLV1 припадају уз њихов поло­жај , десетке (који не припадају. само њима него целом свештенству) и напуштена имања,44 него су средства за своје издржавање примали од цркве којој су БИАИ доде.л,ени и која је поседовала таква добра, имали су далеко веће нево.л,е и бриге за добробит цркве Господње; ал.и, чим их правоверни владари обдарују световним привилегијама и имањима, највећи део њих је дигао руке од свог сушта·СтвенО'Г по­зива и јеванћеоске скрушености, и неки су почели да живе као вла­

,дари, а неки као кнезови, као што се наЖ.аАОСТ, свакодневно очима гледа. Наш спасите.л" Христос Господ, обећао је својим апостолима и путем њих свим њиховим наследницима не богатство, не спахилукс', него сиромаштво, поругу, презрење и патњу на овом свету, а сјај , непокретна имања и богатство имаће на небу.

Таiю се преузвишеним Регуламентом закону и вери наше цркве не наноси никаква штета. Он само обраћује и одрећује добар ред за свешт'енство', и добробит цркава и 'манастира; јер сваки господар, а

274

aller seiner getreuen Unterthane11, alme A11sehe11 des Unterscl1ieds der Natian und Religia11, zu sargen. Exad. 23.9. Deut. 1 . 17. 2 . Chran. 17 .2.­-13. Сар. 26. 15 . Nehem. 5. 14. 15 . Pslm. 27. 9 . Pslm. 77. 72. Jez. 3 1 . 6. Ram. 12. 8.

[74Ј § . ХУI . HAUPT-URSACH DES MURRENS. Und deEwege11, da die Kays-Konigl. van dem LeichbegangniE, van

den Feyertagen und van anderen Kirchen Gebrauche11, allerhochste Ап­ardnungen betrefe11 gю' nicht den wesentliclle11 Eva11gelische11 Glaube11 und Religian, wen alsa U11sere ' BischOfe иш den Wahlstand der Geist­lichkeit und der gesamten Kirchen eine salche Fiirsarge hatten, als welche zu haben, sie durcll ihre11 Beruf verbunde11 sind, sa blitte11 sie еЬеп die Natian van salchen Мuпеп ganz leicht abhalten konen, sa sie nemlich nicht durch illre ahne dem unerfahrne Pratapapen, sandern entweder selbst in die Ortschaften ausgegangen waIen, ein welches wegen salchen wichtigen Sachen аисћ notl1ig war; oder wen sie ·die, је­des Orts sa wabl weltliclle als geistliche Varsteher је zu weilen zu sich gerufen, ihne11 , u11d durch die selben Љгеп Mitwalmern den Inhalt u11d Endzweck des allerhochsten Regulame11t deutlicll, mit schonen Seelhir­tenmaEigen Wartell gezeiget, und erlauteret, und daE das Leichtbegang­пШ der Ablebenden ulld Feyerung der Heiligen betrefen de11 Glauben und die Eva11gelische Religian im mindesten llicht и. d. g. gesagt hatten. Ја ahne dem viele van der Natian beedes Standes sind selbsten, иш sich dieser Љпе11 gallz unbekanten Sachen wegen, zu erkundigen, zu ihnen gegangen, aber sie empfingen van einem und dem anderen, nichts a11deres, als verscl1iedentlich bedeute11de A11twarten u11d besanders da die BischOfe ·die ga11ze Schuld auf de11 Ertzbischaf, ' uц.d dieser аиЕ die BischOfe geleget, einwelches genug war zu BefOrderung der Unгul1e, dieweil salche gegenseitige Beschuldigungen sterkete11 destamehr die Meinung des Valks, daE das Regulament wider den Glaube11 und die Religian Ј75] unserer Kirche seye. Und wer salte nicht dieser Меiiшпg seyn, wen шап nach dazu van ei11igen unter ihnen, und besanders vап dem Ertzbischof, diese Warte lloren тиЕ : "Die Deutsche hаЬеп uns alles weggellamen: " DaE Valk verstehet l1iedurch, daE der allerhochste HQf die, uns durcll die Privilegiel1 aJlergnadigst verheissene und zuge­stattete Freyheit des Glaubens u11d Religial1s VЬuпg aufgehaben, und WШепs ist U11S zu der Romisclle11 Unian zu zwingen und пасh dazu wefi шаl1 sagt: "Der Stein ist пасh јш Jallre 1769 illS mehr geworfen, die SсЫапgе is t im Jahr 1774 i11S SY11adal-Ргаtасаl eingefiillret : " salche und mehr der gleiche Redens Агtеп bedeutel1 bei dem Valk nichts а11-ders als еiп bevarstehe11des Ullgliick iп uпsегеlll Glaube und Religian; und salche Меiпuпg ist ietza Ьеј аllеш sa tief eingewurzelt, daE ша11 auf alles was imer die Schul- ulld Kirchen-Dinge11 апЬеtгift, die genaue­ste Achtung giebt, und шап wird nach mehr in salcher Meinung gestar­cket, da та11 siehet, daE aus gal1z1icller Vernachliisigung der Вischofen und Hi11dansetzung Љгег Вischoflichen Pflichten die Рfап-GеistliCl1kеit

275

посебна духавни, абавезан је према Бажијој запаведи да се брине за добрабит свих свајих верних поданика, не правећи разлику према нараднасти и вери. (2 . Мајс. 23. 9; 5 . Мајс. 1 . 17; 2. Днев. 17. 2-13, гл. 26. 15 ; Немиј . 5. 14. 15 ; Пс. 27. 9; Пс. 77. 7245; Јез. 3 1 . 6 ; Римл,. 12 . 8).

§ ХУЈ ГЛАВНИ УЗРОК НЕГОДОВАЊА

и затО', пашта цар. крал,. највише адредбе а сахрањивању умр­ЛИХ, а празницима и другим црквеним абичајима никакО' не дирају у битну јеваньеаску веру и закон, да су се, дакле, наши епискапи брину ли за дабрабит свештенств а и целе цркве анака какО' су аба­везни према сваме пазиву, могли су сасвим лака да адврате нарад ад негадавања, да су, наиме, не путем свајих иначе неуких прата негО' или сами пашли по местима, шта је збаг такО' важне ствари била нужна, или да су из свакаг места па некад пазивали себи и светавне и духавне старешине п путем њих станавништву јасна, лепим речима пастирским показали и абјаонили садржину; крајњу сврху iIреузви­шенаг Ретуламента и да су рекли да сахрањивање пакајника и .пра­зновање светаца ниукалика не пагаьа веру и јеваньеаски закан итд. Аа, и иначе су мнаги из аба сталежа ' авага нарада сами далазили њима да се абавесте а авај ствари каја је њима сасвим непазната; али ани су ад авага или анага дабијали ништа друга негО' различите адговаре и нарачита на тај начин шта су епискапи сву кривицу сва­л,ивали на архиепискапа, а авај на епископе, шта је била давал,на за падстицање немира, пашта су таква узајамна аптуживања утврьи­вала уверење народа да је Регуламент уперен пратив вере и закона наше цркве. А ка да не буде тога мишл,ења, када ау се уста ад неких ад њих, а нарачито ад архиепискапа марале чути аве речи: "Немци су нам све узели." Нар'ад пад 'тим падразумева да је преузвишени двар УКИНУО' слабаду вере и вршења BepcKJV( абреда шта нам је нај­миластивије обећана и дазвал,ена привилегијама, и да хаће да нас примара на римску унију; а када се јаш уста каже: "Камен је још 1769. гадине бачен у маре; ава змија се јаш 1774. гади не увукла у синадални пратока1\." - такве и више сличних реченица не значе код народа ништа друго него предстојећу несрећу по нашу веру и закон; а таква мишл,ење је сада кад свих такО' дубока укорењена да се Haj� будније пази на све шта се аднаси на шкалске и црквеяе ствари, и таква уверење се јаш више пајачава, пащто се види да је С\бor · ПQТПУ" нот епискапскаг занемаривања и запаставл,ања њихавих еписк()[юких дужнасти кад парохијскаг свештенства настала читава к:анфузиј�, а кад калуьера замеШа:rел,ства. Епискапи неће лична. да пасећују .апс штине ИАИ да бар шал,у паучна пастирска .IЦiсм:а, 1\.аа шта је раније била уабичајена, негО' неки меьу њима незадавол,ни платам каја им је одрећена, а неки опет са световним титулама . . каје не пристају ДУ-

276

gal1z confuE" und aus den KlOsters Monchel1 ein Mischmasch geworden. - Die ВischOfe wollen nicht die Gemeindel1 регsопliсh oder wепigstепs mit Lehrreichen hiгtепmаЉigеп Sendscllreiben, wie es vогhiп gewohnlich war ofters zu besuchen, sondern einige unter Љl1еп mit dещ Ьеstimtеп Salario пiсht zu fгiеdеп, das Geld, еiпigе аЬег die weltliche, denen Geistlichen nicht zustеhепdе Тitеlп, Ьеу dem Kays : Копigl: Hofe suchel1 und erlangen, und ihr Ьеј Јеп Consistorien uпd bei апdегеп Нi1lеп, augen�cheinlich �idriges Vегfаhгеп un�estrafet bleibet; weE,wegen тап auch lhnen gar шсht mehr trauet, glаuЬепd, sie miissen mit dem аllег­hochstel1 Hof etwas wider [76] uпsегеп Glaub uпd Religion heimliches ћаЬеп, welches doch wallr seyn nit kап; den was die Visitation апЬе­trift, es ist Љпеп пicht verboten und die allerhoclJste ЕгlаuЬпШ Ьеј dеш Kays : Konigl: Hofe wel1.igsten jedes dгittеп JalJres zu ersuclJen. Аllеiп \veil Љнеп die Егргеssuпgеп bei solcher Visitation vегЬоtеп sind so теупеп sie besser zu seyn zu НаиЕ,е zu sitzel1, uпd del1 bestimten L'olll1 quartaliter, olll1e аНег Miihe, zu петеп, uпd lustig zu lеЬеп, als dеш Gottlichen Paulus iп solcher Visitation (Act. 14. 2 1 . 22. Сар. 15 . З6. Rош. 1 . 1 1 . 12. 1 . Сог. 4. 12. 1 . TlJess. З. 2. 2. TlJess . З. I0) nach zu аhшеп 'A:'0raus unumganglich zu schliessen ist: das solclJe eigenniitzige Hirtel� Slch selbsten, und nicht die Heerde Christi zu weyden suchen, und folg­lich sind falsche Hirten. Esai. 56 . 1 1 . "Sie sind sehr unversthamte И';111dе, di� nicht satt werden - ћаЬеп sich abgewandt ејп jeglicller se111em Geltze nach. - Komet wir wollen Wеiп hоlеп, und wоllеп Ш1S \Т011 sauffen, daE, wir tгuпсkеп werdel1." EzeclJ. 13 . З. "Wehe den tћo­гiсhtеп Prophetel1 die Љгет eigenel1 Geiste nachfolgen" Сар. З4. 2. З . "Wehe den Hirten, die sich selbst weydel1. Sollen nicht die Неегdеп von den Hirten geweydet vverden? АЬег Љг habet die Milch gеfгеssеп, ипЈ euch шit der Wolle bekleidet, und was gешаstеt abgestochen: аЬег шеinе Schafe habet Љг nicht geweydet." Soph. З4. "Љге Propheten sind uпsiПig und untreue маПег." Esai. З . 12 . "Меin Volck! Deine Troster verfiihren dich, und zerstoren den Weg den du gelJen solt." Judae за. 12. "Diese sil1d Schandflecken in ihrem Еssеп, . l111d ЬгаЕ,еп wohl olll1e Furcht uпd weyden sicl1 seЉst." S. Аthапаsius, Patriarcha Сопstапtiпо­politanus, Epist. 4. ad Episcopos Арашеае (apud Bibl. РР. [77] Тош. 13 . pag. 488. Соl. 2. g.) sclJIeibet; heu шihi! поп iam Pastores oves pascunt, sed ovibus tanquam рапе se se pascunt. - hoc ргаеsегtiш tempore Supplicia поп effugiet, qui сит grege поп laborat. S. Augustinus de Pastoribus, Сар. 1 . spricht: sunt Pastores, qui Раstогuш Nomine gашlеге voluht, Pastoris аutеш officium implere поluпt. Uпd Tract. 12З. Sup. Јоап . sagt: поп sunt se ipsos amantes, qui pascunt oves Christi. S. Gre­gorius Dialogus, Нот. 14. Sup. ЕVЋпg. redet: Pastoгes, qui plus terre­пат substantiam, quam oves diligunt merito потеп Pastoris perdunt. - stare јп periculo ovium Pastoг поп potest, qui јп ео, quod ovibus ргаееst, поп oves diligit, sed lисгит tепепuт quaerit. S. Hieronymus Sup. Lib. Judic Сар : 2. (Тот. 1 . fol. 197. Соlшп. 2.) spriclJt : Multi pasto­гит oves suas поп liberant ut pastores, sed spoliant ut furores. Und \ver kone sagen, das gegenwartige ВischOfe nicht der g1eicl1e sind? S. Chrisostomus hош. 1 . de incomprelJens. Dei Natura, (Тот. 5 . Colum. 1 149. lit. В .) redet: Вопј Pas toris оПiсјит est, ut поп шоdо illo ргае-

277

)(овницима, код цар. крал,. двора траже и добијају новац, а њихов очигледно неправилан поступак код конзисторије и других ствари остаје некажњен; зато им се више никако не верује у уверењу да они мора да са најузвишенијим двором потајно шуру ју нешто про­тив наше вере и закона, што тек не може бити истина; јер што се тиче визитација, није им забрањено да бар сваке треће године затра­же код цар. крал,. двора највишу дозволу. ААИ ПОШТО су им прили­ком такве визитације забрањене уцене мисле да је бол,е да седе код куће и да одрећену им плату четврттодишње без икакве муке при­мају и весело живе, него да се у таквој визитацији угледају на бо­жанског Павла (Дјела а'П. 14. 2 1 . 22; глава 15 . З6; Римл,. 1 . 1 1 . 12 ; 1 . Кор. 4. 12; 1 . Солун. З. 2 ; 2 . Солун. з . 10 ) , из чега се неминовно мож:е ЗaIVЪУЧИТИ да овакви КОРИСТОi\>убиви пастири настоје да напасају себе, а не стадо Христово, и према томе су лоти пастири. Исаија 56 . 1 1 : "И пси су прож.дрл,иви, који не знају за ситост; сваки се окре­ће својим путем, сваки за својом коришћу са свога краја. - Ходите, узећу вина и напићемо се силовита пића."46 Јез. 13 . З : "Тешко луди­јем пророцима који иду за својим духом." Глава З4. 2. З: "Тешко па­стирима који пасу сами себе! Не треба ли стадо да пасу пастири? Претилину једете и вуном се одијевате, кол,ете товно, стада не па­сете."4/ Соф. З448 : "Пророци су му хвалише, варалице." Иеаи. : З. 12 :

"Народе мој, који те воде, заводе те, и кваре пут хода твојега." Јуда За. 12: "Ово су они што погане ваше милостиње једући с вама без страха и гојећи се."49 Св. Атанасије, цариградски патријарх, у 4. пи­сму епископима Апамеје (Библ. св. отаца, том 13, стр. 488, кал. 2. г ) пише: "Авај мени! Сад већ пастири не напасају овце већ се овцама, као хлебом, хране. А у ово време поготово неће избећи казну ко се не ПОМУЧИ око свога стада. Св. Аугустин у делу О пастирима, гл. 1 . каже: "Нису пастири они који у то име хоће да уживају, а ДУЖМОСТИ пастирске да испуњавају - не желе." А у 12З. трактату на Јеванћел,е по Јовану каже: "Они који напасају овце Христове не смеју бити самол,убиви." Св. Гргур У Дијалогу, 14. хомилији о Јеванћел,у каже: "Пастири који више воле земал,ско благо него своје овце, доиста оправдано 'Губе име пастира. Јер, стајати у опасности уз овце није способан онај пастир који из чињенице што предводи овце не црпе л,убав према њима, већ само гледа да извуче неку материјалну ко­рист." Св. Хијеро�им, у делу О књ. Јуд. У 2. глави (том 1 , фОА. 197, КОЛ. 2 ) говори: "Многи пастири своје овце не чине слободним, као што би требало то пастири да раде, већ их пл,ачкају и деру као раз­бојници." И ко може да каже да садашњи епископи нису такви? Св. Хризостом, у 1. ХОМИАији О неразумевању природе Божје (том 5, кол. 1 149, лит. Б) говори: "Дужност доброг пастира је да у свему

278

sente, vегuш еtiаш absente, ovile studiuш ошпе аdћibеаt, nequid tеше­ге аgаtuг.

Da8 abe�. ејпе ,вisсћоfliсће Епnаhпuпg und deutliche ЕгНiutепшg der �асћеп. hatte dle H�l·tzen des eil1faltigen Volks Ьегublgеп konen, bewelset dle ВеgеЬепћеlt z� Surcsin, еiпеш Мilitаг-Огt in Sугшiеп, a�wo, da wegel1 den Tag der VЬегtгаguпg der Rеliquiеп des HI. Nicolai, еше Uпгuhе eHeget, Шld de8v.'egen von seiten des Militar Сошапdi und des Ertzbischofens ејпе Uпtегsuсlшпg anges tellet wurde, Агсhiша'пdгit zu !fOPP?wo,)oanes Joano,:,ich dеш selbigen Volck gesagt, die Kirclle befIelt dle�e ЙЬеl:tгаguпg lllcht zu fеуеrп, und ZLL Bekraftigung seiner Worten, zelgte ег Ihпеп aus dеш gгоssеп Кiгсћеп-Рsаltегiо die Wаhгћеit : und da das V�lck dieses selbst salle, dапсktе dеш Агсblшапdгit , uпd sagte.: Раtег, wlr ЬаЬеп dieses пiсћt gewu8t; und sоlcћег Gestalt wurde s<;>glеlсћ alles r�blg. D�ese Stilluпg ћаt ејп Агсblшапdгit gешасЬt, wie Vleme�� uпd Ielcllt�l" l�atten es die Вiscllofe шасЬеп konen, wen sie ge­w?lt llatte�, oder ПСЬtIg.ег zu sagen, Wen ihпеп die Wege zu ihгеп Еigеп­�vIllen ипа ganz dеsрОћsсћеп [78] Vегfаhгеп und Егргеssuпgеп nicht �п dеш Rеgulашепt verllakt wагеп, welclles ја die einzige Ursache wal" lhгеs vor dem Volk Stillschweigens uпd der dепеп апkоmепdеп und da vоп апfгаgепdеп gеgеЬепеп verscbledentlich dеutепdеп Апtw�гtеп ИЈ? damit d�s V.<;>lk ПШ-

. das ��gulатепt abscblagen, die Privilegia аЬег:

dle dепеп Вlsсhоfеп kеше Granz�n setzen, fоdегп solte. Der ganze Ratll �d Егшаhпuпg vоп dеш ЕгtZЬЈsсhоf dепеп апkошепdеп bestunde iп dlеsеш, ш�.п solle kеiп Aufruhl" шасhеп uпd Scblage gebrauchen, da8 шап аЬег иЬег das Rеgulатепt klaget, und sich bemi.ihet sеiпе Kirche zu s�hi.!-tzen,. ist ein . LоЬеп� wi.iгdigег Еуfег, wе8wеgеп тап die Klage sсhпftllсћ ешgеЬеп soll. Dle Wаhпшпg, ит den Aufruhr nicht zu ша­с�еп, war g1!t, uпd der HI. Schrift gеша8. Exod. 16. 9. Сар. 22. 28. АЬег d�e Kl::ge wldel" das F.еgulатепt zu 10Ьеп, bedeutete nichts апdегеs, als еше f�ше uпvе�шегl�liсће Аnгеitzuпg zu АЬsсhаffuпg des Rеgulашепts; uпd dlese fгеуl�сh dlesel" Uгsасhе wegen, dашit sie ihге alte Wege zu den �rst�n U�lешgеsсhг�пk�еп ЕiП�i.inftеп uпd Erpressungen, und Њг­пешltсћ шг, ш del" СhпstlIсhеп Klrche uпегlаuЬtеs duгсћ da8 Regula­шепt <:,Ъ.ег .vегlоћгпеs Dеsроtissшl.lШ wiеdегl.lШ егlапgеп kОПеп. Iп d�n РГl\тIlеiреп ist der Nаtiоп alIergnadigst Zl.l gestattet woгden ihгеп еlgепеп . VOJevodam l.lnd Маgistгаtl.lШ Zl.l haben, l.lnd die Nation hat \�ede:- ешеs посh das апdеге gеsећеп; den die ЕгtzЫsсћOfе haben dieses fur Slch selbst Ьеhаl�еп, da Ш<lП in dеп Ргivilеgiеп ап statt Маgistгаtl.lШ das Hal!-pt der NatlOn, нешliсћ Gl.lЬегпаtогеш, der die Nаtiоп пасћ \1 огsсћ:?f� des La.ndes Ftirsten uпd пасЬ den Ul1S durcl1 die Privilegiel1 allergnad�gst vегllеhепеп Rесћtеп diгigiгеп solI, Zll непнеп, пепеt таl1 s? Егtzыlсћо�� sеЉstеп. [79] ВепеЬепst dem die gапzе Nаtiоп, llпd l1lсћt der Раtпагсћ �гsепillS Сsегпоеviсs, ist dеш аlIегdl.lгсhlаl.lсћtigstеl1 На1l8е vоп .Oe�teHelcll, nebst dеп регsопliсћеп getrel.lesten, tapfern wi­der. �.lle sеш ш- llnd allswartige Feinde, Kriegs Diепstеп, апосћ mit drelSlg ,:сћt �аusепd Glllden Ьеbllfliсћ gеwеsеп; den Nl.ltz аЬег dаvоп solt�, Wle es ш dеш Rеgl.llашеl1t gesaget wird, der EI·tzbiscllof seЉst gellle8en, anst�!.t das die Nаtiоп 111itte del1 zugestattenen Magis trat davoH Lшtегћаltеп !сопеп: Woraus wieder егћеllеt da8 der ErtzbiscllOf ћаЬе dашаls die Nаtiоп gеblпdегt sоlcћеп Magist;at zu hаЬеп, ит ein solcher

279

поступа са пуно бриге за овце, еда се не би ништа несавесно радило - без обзира је ли он лично присутан или није."

Али да су епископске опомене и јасно објашњење ствари могли умирити прост народ, доказује случај у Сурчину, војном HaceibY у Срему, где је - пошто је на дан преношења моштију св. Нико­лаја настао немир и због тога од стране војне команде и архиепи­скопа нарећена истрага - ХОПОВСlСИ архимандрит Јован Јовановић том народу рекао да црква не налаже светковање овог преноса, и за потврду својих речи показао им је у великом црквеном псал­тиру истину; и када народ ово сам виде захвали се архимандриту и рече: "Оче, нисмо то знали", и на тај начин се све смирило. Ово смиривање извео је један архимандрит, а колико би више и лакше могли учинити епископи да су хтели, или тачније речено, да Ре гу ламентом нису препречени путеви њиховим caMoBoibaMa и сасвим деСПОТСlСИМ поступцима и уценама, што је био једини раз­лог њиховом ћутању пред народом и одговорима које су давали онима који су долазили и које је било могу.ће различито тума­чити, само да би народ одбацио Регуламент, а подржао привиле­гије које епископима не стављају никаква ограничења. Читав савет и упозорење које ј е архиепископ давао онима који су му долазили састојали су се у томе да се не треба бунити и употребibавати батине, али да се Iпротив Регу ламента треба жалити, а трудити се да се за­штити црква похваАна је ревност, због чега треба писмено поднети жалбу. Опомињање да не треба дизати буну било је добро и у складу са Св. писмом, - 2. Мој . 16. 9; 22. 28. Али хвалити жалбу против Ре­гуламента није значило ништа друго него фино, неосетно подстицање на одбацивање Регуламента, и то, наравно, због тога да би поново могли стећи своје старе путеве до ранијих неограничених прихода и уцена и првенствено до деспотизма који је у хришћанској цркви не­ДОЗВОibен, а Регуламентом за њих изгубibен. Привилегијама је народу најмил:остивије ДОЗВОlьено Да има свог сопственог војводу и магис­трат, а народ није видео ни једно ни друго, јер су архиепископи ово задржали за себе саме, пошто се у привилегијама уместо да се име­нује магистрат "Као глава народа, односно губернатор који треба да упраВibа народом према прописима владаревим и према правима која су нам најмил:остивије дата привилегијама, именује се тако сам архи­епиСКОП. Сем тога, цео је народ, а не патријарх Арсеније Чарнојеви.ћ,

пресветлом дому аустријском - сем личних највернијих, храбрих војних служби против свих његових · унутрашњих и СПОibНИХ непри­jaTeiba - помогао усто са тридесет осам ХИibада гулдена; а корист од тога, како се каже у Регуламенту, треба сам архиепнскоп да ужи­ва, уместо да народ .од тога издржава магистрат који је одобрен, из чега опет произилази да је архиепископ тада спречио народ да има овакав магистрат да би сам то постао. И тако овај народ према Регу­ламенту нема никакве штете, а према привилегијама никакву другу

280

selbst zu werden. Uncl alsa die Nаtiап hat aus dem Regulament keinen Nachtheil, uпd van dеп Privilegien keinen апdегеп Vагthеil, als пиг ејпе fгеуе Ubung und Gebrauch des Glaubens und deг Religian der Mangel1-landischen Кiгсhе, und nebs t dem, weil sie nicht mit den Waffen Ье­krieget, sandern van dem аllегduгсhlаuсhtigstеп НаиЕе van OesteHeich аllегgпаdigst hertibeг geruffen, ит zu Vегtгеibuпg aus diesem Konig­reiche аНег Feinden, tapfer mit Gut und Blut mitge110lffen, wie es die Allergnadigste Privilegien sеlbstеп bezeugen; sa wiгd sie van dem аНег­]10сhstеп Hafe, аНег Billichkeit nach, Љг еiпе freye Natian erkenet, und falglich vап der Schlaverey аusgеsсhlаЕеп, einwelches, пеmliсh die Glau­Ьепs- uпd Nаtiапs-Fгеуhеit uпs auch iп dem Rеgulаmепt аllегgпаdigst bestattiget wiгd. Нiпgеgеп die ВischOfe hаЬеп vап dеп Ргivilеgiеп еiпеп \тveit gгоssегеп Nutz, in dem Rеgulаmепt аЪег die Веsсhгапсkuпg des­selbel1. Es zeuget sich alsa \'ап sich sеlbstеп, daE weder die untere Geist-1 ichlceit, пасh das Valk, sапdегn die ВischOfe selbstell siпd die Sсlшld cles Мuггепs, ulld sie werden wаhгhаftig, ит die lеуdепdе Сhгistеп vaг dem егsсhгосkliсhеll Gerichte Gattes, alwa sie mit ihгеп, пicht vап ihren Fаmiliеп, sаlldегп van der Nаtiап [ 80] uпvегdiепtег Weise еiпsаmlеп­dеп, uпd wieder die пеmliсhе Nаtiап Шlсhristliсh, ја uпmепsсhliсh ge­Ьгаuсhепdеп Dukаtеп, als wie iп dieseг Welt, sich пicllt helffell kоnеп, die Red uпd Alltwart gebell тйЕеll, alsa salche, die Љгег gеhеlligstеп Maytt alles ftirs moglich varstellell, \vie es aus dem Rеgulаmепt zu ег­sehell ist, Ьеј dem Valke аЬег еЬеп das llel11liche zum Abscheu ftihrell, uпd hiedurch иЬег daE агте uпегfаllГllе Valk, шn wеgеп пiсht Апеmuпg deг allerhochstell Alloгdllullgell еiп Kays : КОпigl. Uпgпаd zuziеhеп; uпd da sie l1il1wiеdегшn durch аЬеп апgеЉhгtе, uпd mehг deг gleiche Re­dells-Arten dem Valk Јеll AlllaE gebell fest zu glаuЬеп, daE die Absicht des Kays. Konigl. Hafes dаћiп zielet, шn Ш1S mit deг Zeit zu Romischel1 Ulliгtеп zu mасhеп, Ьгiпgеп sie lledurch dеп пеmliсhеп allerhochstel1. Haf iп dеп НаЕ Ьеј dem VOlke. О vvas Љг dem Lапdеs Ftiгstеп, uпd zu gleich auch dem Valk uпtгеuе uпd zwеуztiпgigе SееЉiгtеп, adeг viel­mehг Leib- und Seel-Morder!

Aus аllеп iп gеgепwагtigег, dem СЬгistliсllеп uпd falglich dem erschrocklichen Gerichte Gattes Шltегliеgепdеп GеwissеП l1асh, vегfаЕtеп scllriftlich апgеftihrtеп, das geistliche Wеsеп uпd das Valk апgеhепdеп ist gапz klar, uпd 111it deг геiпstеп Wallгl1eit unaufloslich verkntipfet, ЈаЕ die ВischOfe Gatt wiгсkliсh nicht ftirchten, dаГUl11, weil sie abgleich ап ihn, dem , Sсhеiп пасh, glаuЬеп, sеiп alleгlleilligstes woгt dеппасh l1icllt аппећmеп, indel11e sie Љl11 il11iпdеstеп nicllt 'gећагсЬеп uпd пасh­fоlgеп wоllеп, als wie auch die Nаtuгаlistеп Ьеsсhаffеп sind; Љге FгисЬ­tеп zеigеп es ат Ьеstеп ап; Sie Љгсhtеп аисЬ den Landes Ftiгstеп nicht, dашm, weil sie 110ffen sicll verl11i ttelst Љгег Dukаtеп Ьеј del11 Наћеп Наf-Diсаstегiеп und Lапdеs-ОЬгigkеitеп, ,im Natblall zu ћеШеп. [ 8 1 Ј Sie scblimen sicll пасЬ viеlwепigег vaг dem Valck, darul11, wеilеп Љге Dukaten sie vегsicћегп, daE kеiпе Шltег der Natian kоппеп Љпеп etwas wiedriges tlшп, wie das Exempel de аппis 1769, und 1770 ап dепеп Ье­zeuget llat, die die ВаЕЬеitеп ul1d uпgеЬtiћгliсћеs Vегhаltеп des damah­ligеп ul1gezaul11et geweEten TemeEvvarer Biscllafes, ul1d zwar iп aller \t\Тallrћeit angezeiget ћаЬеп, sind dеlшасћ bestraffet wагdеп; welches ја

281

карист сем слабаднаг испаЛ>авања И вршења верских абреда и закана истачне цркве, а сем тага - пашта се пратив њега не бари оружјем, него. га је пресветли дам аустријски пазваа најмиластивије на аву страну да из аве кра:ьевине прагна све непријател>�, памагаа је . свим распалаж.ивим средствима, као. шта најмилаСТИВИЈе прив�еГИЈе па­ТВРl5ују - преузвишени двар га, патпуна исправна, признаЈе за сла­бадан нарад и, следствено. таме, аслабаћа рапства, што нам се, -наиме, слабада вере и нарада - најмиластивије патврћује и у Регу­ламенту. Мећутим, епискапи ад привилегија имају далека већу ка­рист, а ад Регуламента аграничење те каристи. Сама па себи је ја,:а да нису ниже свештенство. ни нарад него. сами епископи криви зоаг негадавања и' QlНИ ће збаг напаћених хришћана - као. шта се не могу бранити на авам свету - ваистину марати одговарати пред стр�шним судам Гаопадњим, где ће са свајим дукатима каје су незаслужена скупили не ад својих парадица него. ад аваг нарада и пратив истаг нарада нехришћански, чак нел>удски упатребили, као. ани каји су њенам пасвећенам вел.ичанству све представл>али каО' магуће, а кад нарада управа пратив тага стварал.и нераспалажење и тиме на јадни неабавештени нарад збаг непримања највиших одредаба навлачили пар. крал>. немиласт; а како. ани опет наведени и другим сличним изјавама дају павада нараду да чврста верује да намера цар. крал,. двара иде за тим да нас с временам паунијати, стварају тиме кад нарада амразу према најузвишенијем двару. О, какви су ова за, вла­дара и иставремена за нарад неверни и неискрени духавни пастири, или јаш баЛ>е - убице тела и душе!

Из свега авага саставЛ>енаг џисмена наведеног, па хришћанскај савести и према таме падлажнаг страшнам суду Госпадњем, а аднаси се на цркву и нарад, сасвим је јасна и нераздвајна павезана са суш­там истином да се епискапи заиста не баје Бага зато. шта, мада на­изглед у њега верују, ипак не примају његаву пресвету реч не хатећи ни најмање да је слушају и да се па њај влад.ају, баш као. .шта чине

11 натуралисти5О, Пладави њиховог рада ТО' наЈбаЛ>е покаЗУЈУ; ани се не баје ни владара зато. шта се надају да ће се у случају неваЛ>е свајим дукатима памаћи кад највиших двар СКИХ судских и земаЛ>­ских власти. Ј аш мнага мање се ани стиде пред нарадам, јер њихови их дукати уверавају да им ника У овам народу ништа не маже као. што је показао пример из 1769. и 1770. године када су они, каји су злодела и недалична понашање андашњег неабузданог бившег темиш­варског епископа и та у правој истини показали, Ш1ак бил.и к�е�и, што нису издејствовали епископова праведност него његави СЈ аЈ НИ

282

l1icht die Gerechtigkeit des Вischofes, SОl1dеш seil1e g1al1zel1de Dukaten, schone Pferde, siiBe Tropfenwermutll-Weine, и. d. g. duгch verschiedene heimliche Umwege ulld Winckeln ausge\vircket haben.

80nsten wir ul1d unsere Nachkomlinge schu1dig sil1d ит solche, \vegen der Wоhlstапd Ul1ser hiеsigеп Kirc1�e, allerhochste Miitterliche Vorsorge, Gott dem allerllochsten, und Љгег Kays. K0l1ig1. Apostolischel1 Maytt, allerdemiithigst zu dancken, uпd dabei Љг Љге gehei1igste Maytt und Љг den ganzen Kays. Konig1. Hof, mit dankbaresten Hertzen zu Gott betten und aHes ersprieslic11es wiinschen. 1 . Reg. 10. 24. 3 . Reg. 1 . 3 1 . 36. Ps1m. 19. 5 . Zu Zeiten des Konigs Nabuc11Odonoser, da daB Israelitische V01k јп der babi10nischen Gefangenscllaft war, ЬеЕаhl Gott duгch den Prophet Jeremias, Љт еЬеп diesen Konig und Љг seinen Hof zu betten. Јет. 29. 7. g1eicher Gesta1t zu Zeiten des Н1. Aposte1 Раи1 herrschete Kayser Nero, ејп grausamer Тутап und Verf01ger der Chris­ten, und Paulus in seiner ersten, ап seinen geliebten Jiinger Timotheum, aus Rom datirten Episte1 schreibet : ,,80 ermahne ich пип, daB vor аНеп Dingen geschehen bitte, Gebethe, Fiirbitte und [82] Dal1cksaung Љг аНе Menschen Љг die Konige, und Љт аНе Obrigkeit, аиЕ daB wir ејп ruhiges und stilles Leben јп аНег christ1icllen Zucllt und Keuschlleit fiihrel1 mogen; den solclles ist gut dazu, auch angenem vor Gott unserem Hei-1ande." 1 . Tim. 2. 1 . 3 . Wefi пun Љг die lleidl1ische Landes Fiirsten und Tyran:en, befohlen wird zu Gott betten, wie vie1mellr wir Љг einen s01-chen Christlichen Lапdеs-Fiiгstеп, von dem wir mit samt unseren Кјг­сћеп und KlOsterl1 so grosse Gnadel1 und Wohlthaten gепiеВеп, zu bet­ten schuldig sind? und nicht аНејп zu bettel1, sопdегп auch mit аllег In:brunst zu gehorchel1, und zu g1eich iп аllег Devotester Тгеие, mit НааЬ und Gut, ја mit dem Leben selbstel1, l1ach del11 Gebot еЬеп des­se1bigen Gottes, zu dienen. Genes. 27. 29. Pгov. 24. 2 1 . Есс1. 10. 20. Јет. 40. 9. Rom. 13. 1 . 5 . 7. 1 . Pet. 2. 13. 17. Тit. 3 . 1 .

283

дукати, лепи коњи, слатке капљице вермута итд. различитим потај­ним стазама и богазама.

Иначе, ми и наше потомство дужни смо да на оваквом материн­ском старању око добробити наше овдашње цркве најскрушеније будемо захвални њеном цар. краљ. апостолском величанству и нај­захвалнијим срцем да се молимо Богу за цео цар. краљ. двор и да му желимо све најбоље ( 1 . Сам. 10. 24; 1 . Цар. 1 . 3 1 . 36;51 Псал. 19. 552) .

За време цара Навукодоносора када је израелски народ био у вави­лонском <сужањству заповедио је Господ преко пророка Јеремије да се моли Богу баш за тог цара и његов двор (Јер. 29. 7 ) .53 Исто тако, у време св. апостола Павла владао је цар Нерон, ужасан тиранин и ПРОГОtНитељ хришћана, а Павле у својој првој посланици датираној у Риму [lИше свом драгом ученику Тимотију: "Молим дакле прије свега да се чине искање, молитве, мољења, захваљивање за све lbYAe. За цареве, и за све који су у власти, да тихи и мирни живот поживимо У свакој побожности и поштењу. Јер је ово добро и пријатно пред 'спаситељем нашијем Богом" ( 1 . Тим. 2. 1 . 3 ) .54 Па ако се налаже да се моли Богу за паганске владаре и тиране, како тек да нисмо дужни да се молимо за таквог хришћанскот владара од кога ми сви са на­шим црквама и манастирима уживамо тако велику милост и добро­чинства? И не само да се молимо, него и свом усрдношћу да слу­шамо и истовремено у најпобожнијој верности, свим што имамо, чак самим животом да му служимо по заповести тог истога Бога. 1 . Мој . 27. 29; Прич. 24. 2 1 ; Проп. 10. 20; Јер. 40. 9; Рим. 1 3 . 1 . 5 . 7 ; 1 . Пет. 2. 13 . 17; Тит. 3. р5

Превели др Страхиња К. Костић (,секст С немачкоz) и Челица Мuловановић (текст с латинскоz).

284

ПРИМЕДБЕ

" Заправо: Кљ. о СУД., 18. 19-20. 29 Заправо : Лука 10. 7-8. ЈО Цитат из Библије само довде. 31 Цитат је заправо саставл,ен из:

1. Кор. 6. 9-10. 32 Код Лутера и ДаничићјВука то

је Псалам 72. 9-10.. 33 Ово није Јеремија, него Језек.

13. 3. 4. 34 Орфе.лин је ово место слободно

'саставио по Ис. 9. 15. 16. 35 Стих је цитиран испрекидано. 36 Прва половина навода (22.25) на­

ведена само деАимично. Ј7 Цитат је заправо саставл,ен из

1. Петр. 5. 2-3. 38 Цитат Мат. 28. 18. иде само дов­

де .. з9 Ова друга реченица је заправо

део из Јована 20.21. 40 Орфе.лин је овде цитат слободно ·

интерпретирао; тачан извод представ­л,а друга речеmща претходног цита­та. На овом месту не цитирамо Да­ничићјВука, него преводимо Орфели­на,

41 У преводу је само текст под зна­ком навода из Библије.

41 Заправо 1. Тим. 3. 3. Сем тога, прве три речи су из с. 2. који почи­ње: "Али владика треба да је . . . "

43 Орфе.лин није тачно обележио; цитат је: 1. Тим. 6. 11 .

44 У речнику Т. Аврамовића (1790) : Caducirte Uinder = пропадлiя зем.ли; caducirtes Vегшоgеп = пропалое ИМЋ­Hie. Реч j� о ИJlщ.њима која су остала без наследника и држава ИХ ' је- сма­трала напуштенима.

4s Код ДаничићјВука то је Пс. 78. 72.

46 Орфе.лин на овом месту испре­кидано цитира Исаију 56. 1 1-12.

41 Цитат је само делимице дат, а узет је из Исаије 34. 2. 3.

4 8 Треба заправо: Соф(оније) 3. 4; превод би тачније гласио: "Ваши про-

роци су неразумни и неверни л,уди." 40 Ово је део из Саборне посланице

св. апостола Јуде, стих 12. 50 Реч је у Орфе.линово доба има­

ла разли'-шта значења, већ према то­ме како ј е схватан појам природе. Они натура.листи који су разликова­ли природу од натприродног порица­ли су сваку везу човека са извесним натприродним редом и сматрали да човеково биће одрећују искл,учиво природни фактори. Ово схватање је Довоћено у везу са монизмом, мате­ријализмом, пантеизмом, рационализ­мом ИТД., и црква га ј е сматрала

"ве­

ликом опасношћу по религиозни )ки­вот, јер човека упућује на самог себе и потпуно отућује од Бога". Уп.: Lexi­kon fi.ir Theologie und Кirche, Bd. 7, 1935, Freibuгg im Breisgau, в. под Na­tllгаlisшus.

51 Наиме: Прва књига СаМуиАова зове се ј ош и Прва књига о цареви­ма, а Прва књига о царевима зове се још и Трећа књига о царевима.

5z Орфе.лин овде не цитира псалам, по смислу би се могло закл,учити да мисли на текст "Радоваћемо се за спасење твоје и у име Бога својега дигнућемо заставе", који код Дани· чићјВука представл,а псалам 20. 5 .

;з Текст на који се Орфелин пози­ва гласи:

"И траџките добро граду, у

.који вас преселих, и молите се за њ Господу, ј ер у добру његову биће ва­ма добро." Дакле, реч је о мол,ењу за добро града, не Навукодоносора и ње­говог двора.

54 Заправо:' 1. Тим 2. 1-3; усто, Ор­фелин је у другој реченици додао реч х р и ш ћ а н с к о ј , па текст гласи: "у свакој х р и ш ћ а н с к о ј побожности и поштењу."

55 Овде се завршава текст прве све· ске Орфелинове представке. На крају свеске РУКОIШса налази се садржај који се састоји из цитирања наслова појединих поглавл,а.

1. страна врве свеске текста Орфелинове представке

8

2. страна прве свеске 62. страна прве свеске

64. страна прве -свеске

ОПИС КРАљЕВИНЕ СЛАВОНИЈЕ и

ВОЈВОДСТВА СРЕМА

Франц Штефан ЕНlел

П Р Е Т Х О Д Н И И З В Е Ш Т А Ј Б Р. 3.

Све се удружује да нас учи исnуњењу важне дУЖ1-l0сти што нам је �l<lложена: да CHaze св;ла духа nобољшавамо и uзображавамо, било да -, no�' СА1атрамо природу и намеру тих cHaza самих, било rcOPUCT и задовољство rcoje је повезано са њиховим усавршавањем и nравuлним nримењивањеlvl.

Проистеrcао из те дужности, следује овде један део мојих радQва, са lтјuм се ја, без nосебноz налоzа са највишеz места, ниrcад не бuх усудио да uзиnем пред јавност.

ИСl'орија Славоније и владара те земље што су следили један за дру!им можда је у целом старом веlСУ управо оно о чему су смишљани најразличuтији сис'се.ми; али сви ти системи су тако мањrcави и са збивањима дОl'uчних време­на 'сака слабо lювезани, да сте на сваком rcoparcy заустављани nротивречности­ма 14 замр�аеношћу да'сих npeтnocTaвlcи,

Ја nperco Toza nрелазиlvl, јер ово није место да расветлим историју, Hezo само садашње урећење земље, lсоје CaJvl сасвим тачно забележио ради лаlсшеz обављања 110литиЧlсих и војних nОСli.ова што иСlсрсавају у земљи, па према -соме сматрам' да сам потпуно удовољио намери.

Сибињ, 27. новембра 1786. Аутор, Е Н Г Е А војни lCонциnист

Досада нештампани рукопис Енгелов који овде објаВ1Ъујемо у преводу налази се у бечком Ратном архиву; у наредној свесци ЗБОРНU1са о аутору овога по нас тако занимл,ивога списа -Донећемо чланак нашега сарадника, др Славка Гавриловића, који је Енгелов рукопис и пронашао и дао да се за нас препише.

Уреднuштво

ЗБОРНИК МА ТИУЕ СРПСКЕ ЗА КЊИЖЕВНОСТ И ЈЕЗИК

УреЬивачки одбор

ЖИВОЈИН БОШКОВ, ИВАНКА ВЕСЕЛИНОВ, др БОЖИААР КОВАЧЕК, МЛААЕН ЛЕСКОВАЦ, др БОШКО НОВАКОВИВ, ЛАЗАР ЧVРЧИIi

Глави и и одговорни уредник

МЛААЕН ЛЕСКОВАЦ

К Њ И г А А В А А Е С Е Т А, С В Е С К А П Р В А

1972.

м А Т И Ц А С Р П С К А, 1972.

ПРЕДСТАВКА МАРИЈИ ТЕРЕЗИЈИ (IП)

Захарија Орфелuн

;, [ 1 Ј Allergetreuester Vorschlag Љг die Еiпгiсћtuпg dcr Consistoгien, Schu1en, Biscbljfen, ul1d ВisсЫШiсћ.еп Residel1ziel1 Ьеу der Ргivilеgiгtеп, im КОl1igгеiсhе НUl1gаГl1, 1.1l1d dешsеlbеп еiпvег1еibtеl1 Provil1ciel1, wohl1-

ћ.аftеl1 Rаsсiаl1isсћ.еl1 Natiol1 .

Unsere Вisсћ.Ofе Ьеg(:ћгеп, es solle Ьеу Ul1serel" Кiгсће, was die Вisсћ.Ofе аl1gећ.еt alles пасћ. dem a1tel1 Gebrauc11 hergehel1; del" alte GеЬгаuсћ. aber \var solcheг: Die Кјгсћеl1 hattel1 eigel1e Giitter Ul1d Ејп­kiiпftеl1, иЬег wеlcћ.е таl1 Disреl1sаtогеs, odel" Oeconomos bestellet, die aus еЬеl1 diesem Fundo so wohl dепеl1 Pfaгr Geistlichen, a1s dеl1еп ВischOfel1 iћ.r Лihг1iсhеs Sа1агiЦl11 zu Љгет l1otћ.igel1 Ul1terha1t aus­gaben, fiir die ordel1t1iche Erha1tul1g der Кiгсћ.еl1-Sасhеп sorgtel1, Ш1d von аllеl1 El11pfal1g uпd AusgaIJel1 die Rechnung fiillretel1. Nach Zersto­ГUl1g des griecћischen Reichs war del1en BiscllOfel1 nicllt zu scllwel" solche Oeconomos abzuscl1affen und sich selbst zu eigel1willigel1 Dis­репsаtогеп zu тасћеп, ul1d a1so аllе dегg1еiсћеп Kircllel1-Provel1ten in Љг Beute1 zu ziећ.еп, uпd апstаt аисћ. dепеп РIагт-Gеistliсћеп dа\'оп dеп Uпtегћаlt zu geben, Ьеsсћwегtеп sie dieselbe посћ, dem Kopfsteuel" gleicll, mit versclliedel1el1 Auflagen, uпtег del11 Nашеп Sydoxia, \velclles Wort war јп dem Altertl1Ul11 [2Ј nie gећОге t. Wegen Einsamlung sоlcЪег Ргоvепtеп beste1tel1 sie Љге Vicarien, untel" dem Namen Exarc11en, gleic11wie die Imрегаtогеs solc11e in Provil1ciis geha1ten ћаЬеп; und damit die Ехагсhеп von den Bisclloflichen Ргоvепtеl1 пiсhts ћаЬеп soltel1 vегогdпеtеп sie Љпеп von denen Gel11einden, die, so genante Konaken zu fоdегп, welches Wогt il11 Altertћ.ul11 g1eichfa1s nichts Ье­kant gеwеsеп. Im A1terthum warel1 die Pfaгr-Geistliche die Вischofliclle ЮitЬе; hегпасЬ аЬег, da die BiscllOfe l1ach Austilgul1g der Cllrist1ic11el1 МОl1агсhеп, iп der Regierul1g der Кiгсhеп selbst gebliebel1, hаЬеп sie solclle ЮitЬе ausgescblossel1, ul1d selbst mit Љгеп Exarchen еigешvilligе Ratlle uпd Richter gеwогdеп. ,

Wen a1so unsere ВisсЪOfе ver1angen, damit alles nach dem alten Gеыluсћћ werden solle; so ist hОсћ.st nOthig solc11e Disреl1sаtогеs oder Oeconomos iп einem јеdеп Вistшn zu bestellen, die аНе bestimte und unbestimte proventen oder Еiпkiiпftеп еiпkаssiгеп, auch die ВеdiiгfпШе des Bischoflichen Hofes, ausgeben, und von аllеп diesen die Rec11l1ung

* Друга свеска Орфелинове преАставк�, која има засебну пагинацију.

Највернији ' преДлог за уредбу о конзисторијама, школама, епи­скопима и епископским резиденцијама код привилегисаног рас­

цијанског народа који живи у крал,еВИНИ Хунпtрији и љој прикл>ученим провинцијама

Наши еПШ::;КОПff траже да у нащој цркви, ШТQ се тиче владика, све иде по старом обичају; а стари обичај је био ово: цркве су имале сопствена добра и приходе над којима су били поставл,ени диспенза­тори или екоцоми, који ·су баш из тог фонда издавали годишљу плату и паросима и· епископима потребну за љихово издржаваље, бринули 'се за уредно одржаван,е црквених ствари и ВОДИЛИ рачуна О' свим примаљима и издавањима. Пошто је разорено грчко царство, епископима ' није било тешко да уклоне ове економе и себе саме да поставе за самовол,не диспензаторе и тако све те црквене приходе да' трпају у свој џеп; и уместо да одатле и паРОСIO.1а дају за њихово издржапање; оптерећују йХ још, слично харачу, разним наметима под именом' с и А о к, с и ј а, а та се

"реч у древна времена никада

није чула. 'Ради,' скупл>ања тих прихода riоставл,али су викаре, под именом егзарха, као што' с:у их императори држали ту провинцијама; а да егзарси од епископсIЏiХ ,ilрихода не би ништа имали, наредилi-I су им '

Nl од , ()Пштина захтевају такозване к о н а к е, а ни та реч у древна времена никако није била позната. У древна ' времена паросц су ,били епископски саветници; а потом, како с,у епископи '- пошто су уништени хришћански монарси - сами остал:и у управи . цркве, такве саветнике су уклониЛи . И сами са својим егзарсима постали саМОВОЈЬни саветници И' судије. ,

' "

. Ако дакле наши епископи захтевају да cneqYAe по старом оби­чају" у .н:ај већ ој , мери је НУ)ЈШО да у свакој еџископији буду посТ.ас вл,ени ,таlШИ .Диспензатори или економи који купе све одрећене и

,неодрећене приходе или примања; .издају их за потребе епископског двора и о свему та<.Iно воде , рачуна. Код сваког еIlliскопа, мећу које се ПОАра�умева �{ архиеПИСКОIIија, морају' бити постављена два таква

. ј •• -: '

94

fUhren. Bei еiпеш Jeden Bischof, untel" welc11en auch das ЕгtzЫstшn vегstапdеп wiгd, шussеп Z\lVcy solche Оесопошi шit Instructionen Ье­stellet, und von del" 110hen Stelle bestattigt wегdеп, einel" пеш1iсh aus dеш Огt, wo die bisc110fliche Residenz ist, und еЬеп diesel" soll auch zug1eich del" bei ({еш Огcliпагiо Consis torio Assessor seyn; und der andere soll in del" Residenz \IVohnen, und diesel" ohne Wissen des [3] Anderen nichts ausgeben darfe: Beede аЬег nicht dеш Bischof selb­sten sondern dеш ganzel1 Extraordinario Consistorio unterworffen seyn, welchen auch Љге йЬег den Ешрfапg und Ausgaben die Rес1шuпg bei jeder Versam1ung des Consistorii voг1egen, und dieE пешliсhе Consis­tогiuш solche Rechnul1gen in Copia dеш Ertzbischoflichen Арреllаtогiо einschicken solle; Das Арреllаtогiuш aber im fall es siehet, daE VOl1 Seiten eines Bischofens uiШthigе, und UIШtzе Ausgaben gешасht sind, пасЬ einer und del" andern Егша1шuпg soll den Vbertretter, ег sey wer ег iшег seyn wird, dei- holJen Stelle anzeigen.

Alle, sowobl des Ertzbischofens, a1s der BischOfen Residenzien sol­lеl1 mit Маиег, oder wE:l1igstens шit Bretterl1 fest und hoch uшgеgеЬеп, und dic Hofthiiren vопdеш Hof Оесопошо Abens zu- und Moгgens аufgешасht werden.

Es sollen sowobl Љг das Ertzbisthum, als Љг die Вistiiшег die Dienstleute mit Љгеll jahrlichen Lohl1 bestimet werden, iiber welche (аusgепошеl1 die Kal1z1ei, die unter der Aufsicht des Extraordinarii Соп­sistorii stehen· so11) der Hof Eeonol11us 1.ll1d das Сопsistогiuш ordi­пагiuш die Aufsicht ul1d diгес tiоп zu haben; sie јп den Dienst aufzu­l1етеп, COlltractel1 тН Љпеп zu scbliessen, und aus dеш Dienst zu ent1assen schuldig seyn sollen. Gleicher gestalt йЬег die bei dеш ЕгtzЫstuш und bei anderen Вistiimer befindliche Weingarten, Wiesen und andere Grundsti.icke sollen die ОеСО110шi die Autsicht [4] und direction haben lшd fUr alles �orgen mit EinverstandniE des Consi­s torii ordinarii, und аllеmаl die Rechenschaft dеш Extraordinario Соп­sistoгio geben urid berichten, wie die Sachell gehen; das Extraordi­Jlагiuш СОllsistогiuш solches dеш Consis torio Appe11atorio einzuschi­cken, шit Vermelden, оЬ vоп diesen GГШ1d-Sti.iсkеl1 dieses Jahrs Nutz oder Schaden gе\ЛiеSеп. Dieses Оесопошisсhе Wеsеп, oder Wirtschaftc�ll sollen solcher Gestalt (liгigiгеt uпd gefUhret werden, daE der Ertz­bischof und die BisclJofe 'sollen Љг dergleichen Wirtschafts-Dingen gar keine Sorgen ћаЬеп, sOl1deгn siclJ eil1zig und a11eil1 шit den Geistlichen Dil1gel1 besc11aftigen; den so reden die achte ChristliclJe Вischofe: Act. 6.2. "Es ist nicht billich, daE Wil' das Wort Gottes· ver1assen, und zu Тische diепеп." Ul1d Lit. 2.4. "Niешаl1d, der Gott stгеitеt, ,flicht sich јп weltliche Handel, auf das ег dem gefalle, dem ег sic11 ergeben hat."

Wir lesen in der Нl. Srift, daE die Apostel iп wichtigen Sachen, шit апdегеп Glaubigen Ргiеstсгп Rath ul1d ВегаthsсЫаguпg gepflogen ЬаЬеп; den so stehet gеsсhгiеЬеп: Act. 1 5 .6. "Und die Apostel und Aelte­sten kашеп zusашеп; vоп diesel" Sache ZLl hапdеlп." Es so11 also in ејпеm јеdеп Вistuш das Сопsistогium beste11et wегdеп, welches а11е Geistliche Diпgе, uпd Vorfa11enh,eitcn diгigiгеп uпd uш den Wohlstand, und иm gute Огdпџпg der Geistlichkeit die Sorge tragen sol1: defi alles dieses, wie es gebi.ihrct, zu diгigiгеп, 'und im gebi.ihrenden Stande zu ethalten, ist fUr eil1en Мепsсhеп, das ist Љг еiпе Pcrson' des Bischofens

[ I 1'"

95

економа са инструкцијама и потврћена од високог места: један, HR­име, из места у коме се налази епископска резиденција и тај управо треба да буде асесор редовне конзисторије, а други треба да станује у резиденцији и овај без знања оног другог не би смео ништа да изда. Али ниједан од њих не треба да буде подререн самом епископу, него целој ванредној конзисторији, којој и подносе рачуна о примањима и издавањима приликом сваког састанка конзисторије, а ова иста конзисторија те рачуне треба у копији да пошал,е архиепископској апелаторији. А ова апелаторија, у САучај'у да види да су од стране неког епископа чињени непотребни и некорисни издаци, после једне или две опомене, треба високом месту да пријави преступника, па ма ко он био.

Све резиденције - и архнепископова и епископске - треба да буду ограћене чврстим и ви:сокимзидовима или бар даскама, а двор­ске капије да дворски економ увече затвара и ујутро отвара.

И за митрополију и за епископије треба да буду поставл,ени САужбеници са годишњом платом, над којима (са изузетком канце­ларије која има да стоји под надзором ванредне конзисторије) ДВОР­СIШ економ и редовна конзисторија треба да води надзор и управу, да их прима у службу, с њи:ма склапа уговоре и отпушта их из слу­жбе ако су криви. На исти начин економи 'треба да воде надзор и управл,ају ВИНOl'радима; Аивадама и другим земл,иштем које имају архиепископија и друге епископије и о. свему да се' брину у сагла­сности са редовном конзисторијом И' сваки пут да полажу рачуна �aHpeДHoj конзисторilји и обавештавају како ствари стоје, а ванредна конзисторија ово да доставл,а конзисторијалној апелаторији дода­јући да АИ је од ове земл,е у тој години би1\.О користи или штете. Ово економисање ИАИ газдовање треба да буде управл,ано и I1obeHo на тај начин да митрополит и епископи за такве економске ствари немају никакве бриге, него да се баве ИСКibУЧИВО ДУХОВНИМ стварима, јер овако говоре прави хр,ишћански епископи: "Није прилично нама да оставимо ријеч Божију па да САУЖИМО око трпеза" (ДјеАа ап. 6 .2) . А Лит. 2 . 4: "Јер с е никакав војник не заПАеће у трговине овога свије-та да угоди војводи."! , . Читамо у Св. писму да су се апостоли о важним стварима дого-

варали и саветовали са другим старешинама верника,z јер овако стоји написа'но: "А апостоли и старјешине сабраше се да извиде 'ову ријеч"

(Ајела ап. ' 15, 6). У свакој епископији треба, дакле, да буде устано­вл,ена конзиуториј а која треба да управл,а свим духовним стварима и С1\.учајевима, и да се брине о напретку и добром ,реду ,мећу све­штенстпом; Јер, управ,ъати свим тим као што треба и одржавати: у одговарајућем стању саСВИ1\JI је немогуће једном ЧQвеку, то јест ли­чности једног епискџпа. Таiша конзисторија, због лакше): и исправни­јег расправл,ања о стварима које се јавл,ају, треба да буде подел,ена на редовну и ванредну. Редовна кон;зисторија . треба да се састаје једном недел,но и због тога њени асесори, мирјани и s;вешtена .Лица,

96

ganz unmaglich. Solches Consistorium, wegen lеiсhtегеп und гiсlltigегеп [5] Abhandlungen odeг vorkomenden Sachen, so11e in Огdiпагium und Ехtгаогdiпагium abgetћeilet wегdеl1. Das Огdiпагiuш Consistorium so11 sich eil1mal il1 der Woche \lегsа1111еl1, uпd deEwegel1 mi.issel1 die so wobl weltliclie als geistliche Аssеssогеs ех loco, \-vo die Resldenz ist, erweЫet werden; das Ехtгаогdil1агium Consistoгium аЬег dreymal im Јаhге; ausser wen eine Noth die РгоlОl1giГUl1g l1icht аЬwагtеп kante. Die Pflich­ten eines ul1d des anderen Consistorii so11en аје jenige seyn, die јl1 dem gedruckten Regulament beschrieben sind. �Ьег dieE, das Огdiпатium COl1sistorium so11ei.ibeг die Wiгtsсhаftеп ·des Bistums eine flеШigе Auf­sicht haben dal11it a11es im gutel1 Stal1de егhаltеt, ul1d jede Arbeit zu geharigeг Zeit vеггiсћtеt seYl1 mage. Das Ехtгаогdiпагium Consistorium so11 bei jeder seil1er Versamlung von denel1 oecol1omis die Rec11l1ul1gen des Empfangs, ul1d der Ausgabel1 l1еmеп;. ехаmil1iгеl1; besserl1, und el1dlich alJes dieses dem Appe11atorio еiщщils im Јаћге zur Revision einzuschicken, mit gri.indlichel1 wаћгеп Вегiсћt von а11ет dem, was die Oeconomos, die Eil1ki.inГten, ul1d die Ausgabel1 al1betrift ..

А11е Sachen, die der Кiгсllеп und del" Geistlicllkeit о al1gellen' so11 der Bischof mit seinem so wobl Огdil1агiо, als Extraordinario Consisto­гiо (da ег in beedel1 der Praeses seyn so11) gеmеiпsсЫifliсћ tractirel1, nach seinem аЬег eigel1el1 WillkiilH gar пicћts; und so auch von dег, solclle Sасћеl1 Ьеtгеfепdеп Correspol1del1zien zu verstehen ist. Diejenige, die mап zu Diаkоnеп und zu Priestern oгdiniren will, [6] 5011еl1 erstlicll in dem Ехtгаогdiпагiо COl1sistorio examiniret , und nacll befinden о Љгег gепugsаmеп Тi.iсЪtigkеit, ргоtосоliгеt, uпd ћеrnасћ von dem Bischof, оћl1е а11ег РЕап-Тах, die die Simonisclle Кеzегеу ist, огdil1iгеt werdel1 : uпd sоlcћег Gestalt aucll in ErweЫung und Ordini­rung der Protopopen zu \lегfаllгеп. Dieses l1еmliсће' Сопsistогiџm so11 ехtгасtum Ргоtосоli del" пеuогdiПlгtеп GеistliсЪеl1 dem Appe11atorio ј iЉгliсћ einzusenden verbunden seYl1, damit das Appe11atorium bei Ег­геigпuпg der Notћ kane da\'on deг Hohen Stelle in Wienn, blnlanglichen Ьегiсћt geben. . . ' 0

Was del1 ЕгtzЫsсћоfепs- ul1d Меtгороlitепs-WаЫ anbelanget so11 es nach аепеп аllегgпаdigstеп Nаtiопаl-Ргivilеgiеп, und пасћ Ыsћегigеп a11eieit geweEten Gebrauch geschehel1 : deг Bischofens-Wa1il аЬег so11 nicht wie bishero ' von dеl1СП eil1zigen BischOfen, die von verschiedeneq Leidenschaften gefi.illre t, егwеЫеl1 des Ertzbischofens, odeг eines ипЈ des anderen ВiscllOfens Lieblingen, Cliel1ten oder SсћmеiсЫег, ohl1e Ri.icksicht auf die Gеsфiсkliсћkеit, geistliche Meritel1, '- und auf �as unstrafliche Leben der Person, wie es leyder.! die Erfahrung bezeuget: sondern solcher ВiscllOfs Wabl sol1 iп dern gапzеп gеistlicllеп Appe11ato· гiо, nach den Кiгсhепstаtutеп gеsсћећеп, ul1d VOl1 Љт der �.rw�Ыte dem allerhachsten Hofe гергеsепtiгеt, аисћ nach Empfang des аllег­gnadigsten Gепећmћаltuпg und СопfiI-mаtiЬп, in ргаеsепtiа Consistorii Арреllаtогii Сопsесгiгеt wегdеl1. Аисћ Љге Insta11ationes sollen пiсћt so ргасћtig, wie bishero, zu ВеsсћwеГUl1g, und eitelen Autwand der Ein­ki.inften des Bistums, vеггiсћtеt wегdеп, den sie wегdеп in ејпеm und dem апаегеп Creyse пш' als ВisсћЫе, nicht abel' als weltliche геgiегепdе Fi.irsten und Heгrschafts-Heгren Ье- [7] stellet. Was die Consecrations­Тахеп anbelanget, diese Sach� ri.ihre.t gleicblals von der Simonischen

f

I [

97

морају бити бирани из места у коме је резиденција, а ванредна кон­зисторија трипут годишње, сем ако нужда не трпи одлагање. дУ:ЖНО­сти једне и друге конзисторије треба да буду оне које су описане у штампаном Регуламенту. Сем тога, редовна конзисторија -треба помно да надзирава газдовања епископије, да би се све одржавало у добром реду и сваки посао правовремено обавио. Ванредна конзисторија треба на сваком свом скупу од CKOI-IOма да прима, проверава и испра­вља рачуне примања и издавања и да, најзад, све то једном годишње доставља апелаторији на ревизију, са темељним тачним извештај има о свему ономе што се односи H<l економе, примања и издавања.

О свим стварима које се' односе на цркву и свештенство епи­скоп треба да одлучује заједно са редовном и са ванредном конзи­с�оРиЈом (пошто треба да буде председник обе) , а ништа по сопстве­ној самовољи и ту треба подразумевати и ствари које се тичу менИца. Оне који се РУКОП

,олажу за ћаконе и свештенике треба најпре испи­

тати у ванредној конзисториј:и и пошто се утврди да су довољно способни, заведу ту протокол и затим да их епископ рукоположи без икакве свештене таксе која је симонијска јерес; и на тај начин посту­пати код избора и произв()ћења протопопа. Ова иста конзисторија треба да буде обавезна да изводе из протокола новорукоположених свештеника сваке године доставл,а апелаторији, како би ова апела­торија у случају потребе о томе могла високом месту у Бечу да под­несе довољан извештај .

Што се тиче избора архиепископа и митрополита - тр�ба да се одржава према најмилостив:ијим народним прi-rвилегијама и према досадашњем обичају какав је вазда био. Али епископа не треба, окдо до

. сада, да бирају једино еПИСКОПИ, кој:и, руковоћени разним стра­

стима, бирају љубимца, штићеника или ласкавца архиепископовог или овог и оног епископа, без обзира на подобност, свештене заслуге и непорочан живот личности, као што, на Ж.аАОСТ, искуство показује, него епископа треба да бира цела духовна апеАаторија ·према цркве­ним статутима и да изабранога она представи најузвишенијем двору, па ПОСАе добијаља најмил.остивије саГАасности и постављења да буде хиротонисан у присуству конзисторијал.не апелаторије. Ни љихове инстал.ације не треба да буду тако сјајне као досада; на терет и сује­тни трошак прихода епископије, јер они се у овом ИАИ· оном округу постављају само као епискоПи, а не као световни владајући кнезови и господари. Што се тиче такси за посвећење - и ова ствар потиче од симонијске јереси, због чега хришћанска црква ово никако не дозво­љава, као. што се :rviоже видети из познате КЊИЖl-ще. Поврх тога; код нас епископи нису из богате породице да би тако ове таксе могли

7

98

Kezerey her, weBwegen die Christliche Kirche erlaubet dieses keines Weges wie aus dem bekanten Biicblein zu егsеhеп ist : Vber dieB, bei uns werden keine aus reichen Familien zu BischOfe, also, daB sie solche Тахеп aus ihren eignen Vепnоgеп hergeben konten, sondern da sie а11е aus arm'en Familien hегkоmеl1 miissen hernach zu Auszablung solcher verdamten СОl1sесгаtiоl1s-Тахеп, von der Geistlichkeit und von dem Volk ihrel" Dioecesen zu erpressen trachten. Mit аНе dem, so mап auf solche hier beschriebene Weise die Bistiimer einrichten und mit Oeconomis vегsеhеп wird, so vvird gal" nicht nOthig seyn solche Тахеп fiir das ЕгtzЫstum zu vorsehen, da solches Geld аисћ in јепеm Вistum wird auf die Eitelkeiten nicht verwendet werden.

Und weilen das Вisсh6fs-Ашt ist ein ganz geistliches Wesen, weBwegen es аисћ geistlich, das ist unbefleckt und unstraflich gеfiihгеt werden mиВ; Tit сар. 1: 1. Тim. сар. 3. so mиВ auch das НаиВ eines Вischofens пасћ den l1emlichen Regeln, wie die KlOster gehalten wer­den, folglich nothig ist denen Вischofen, die аllеп iibrigen, so \vObl geistlichen als weltlichen, mit аllеп Tugenden und tugendhaften Verhal­ten fiirgehen mйВеп, aufs пасћdгiiсkliсћstе zu verbietel1 reiche und oftere (ausser in Namenstage des Landesfiirsten und ihre eigene) eitele Gastereyen zu mасЬеп; посЬ jemals in iћгеп Residenzien Musikan�en zu gebrauchen, viel\vel1iger die Hochzeiten illrer Familien, oder andeIe Leuten, in der Residenz zu halten und tractiren; sonsten so wobl der Bischof, der solches heiliges Verbotћ iibertrettet, als das Consistorium und Oeconomi, die es zu lassen, soHen der НоЬеп Stelle die Red und Antwort zu geben sсlшldig seyn.

Besonders denen Bischofen und Љгеп Consistorien auf das schar­feste zu verbieten, die Weibsbilder, wessen solche imer [8Ј seyn wer­den, fremde oder Blutsverwandte in der bischoflichen Residenz zu erhalten, und zum Tafel einzuladen; die Ertz- und bischofliche Familien und Blutsverwandten, wie аисЬ аllе Lieblinge miissen von d.en bischOf­liсЬеп Residenzien vollig tll1d ganzlich abgeschaffet werden, und solchen keines Weges zu lassen, die Wolmung, oder Nachtlager in dem bischOf­НсЬеп Hof zu ЬаЬеп, (mап verlanget solches VегЬоЊ l1icht оlте Uгsасh) посЬ vielweniger aus denen, des Вistums Einkiinften ihnen adelstand, Chargen, Giiter, и. d. g. zu verschaffen; weilen ein Bischof wil'd fur das Wohl der Kirche, nicht аЬе1' ful' das Wohl seiner Familie erwehlet und gesetzet. Es wird wahrhaftig durch ein solches Verbotћ deBgleichen ungereimten Wesel1 eine ul1serer ћiessigen Kirche, besondere allerhochste Kays. Konigl. Gnad bezeuget werde.

Es erfoгdert so wobl die hochste Noth, als der Woblstand der Nation, auch des Staats selbsten, zu welchen wir uns fiir getreue Untert­hanen und Mitbiirger bekenen, Ьеј dem ErtzЪistum zu Karlowitz, und bei denen Bistiimer zu Temesvar und Verschez, die Pflanzschulen ordent­НсЬ einzurichten, aus welchen mап Љт. den geistlichen Stand, fiir die Consistoria, und fiir die Schuldirectores und Schulmeister tiichtige Subjecten ЬаЬеп und herstellen kOne. Ше Bcsoldung denen Lehrern solcher Рflаnzsсlшlеп sol1 alis denen des Ertzbistums und der zween Вistiimer Einkiinften, durch die Hande des ехtгаогdiпагii Consistorii und Hof-Oeconomi ћingegeben werde.

r 99

платити из сопственог иметка, него пошто сви потичу из сиромашних ПОРОДlща, морају касније, да би исплатили ове проклете таксе за посвећење, настојати да их исцеде из свештенств а и народа своје епаРХ,ије. Са свим овим, ако се на овај овде описани начин уреде епископије и у њима поставе економи, неће уопште бити потребно предвићати такве таксе за архиепископију пошто тај новац ни у оној епископији неће бити утрошен на сујету.

И пошто је епископско звање потпуно духовна ствар због чега се и мора држати духовно, то јест чисто и непорочно (Тит. гл. 1 ; 1 . Тим. гл. 3) , мора се и дом епископов држати истих правила као и манастири, па је нужно епископима - који свима осталима, ду­ховницима и световним људима, морају предњачити свим врлинама и моралним држањем - најенергичније забранити да прирећују бо­гате и честе (сем на имендане владара и своје сопствене) сујетне го­збе, ни да икада у своје резиденције доводе музиканте, још мање да у резиденцији одржавају и прирећују свадбе чланова својих поро­дица или ДРУГИХ људи; . иначе, и епископ који прекорачи ову свету заповест, и конзист.арија и економ који то дозвољавају, морају одго­варати високом месту.

Епископима и њиховим конзисторијама посебно најоштрије за­бранити држање жена у епископским резиденцијама, па ма чије оне биле, стране или спадале оне у сроднике по крви, или их позивали за сто; архиепископске и епископске породице и сродници ПО крви, као и сви љубимци, морају бити потпуно одстрањени из епископских резиденција, и њима никако не треба дозволити да станују ,или ноћи­вају у епископском двору (та забрана се не тражи без разлога)" још мање да им се из прихода епископије прибављају племство, чинови, имања и сл., јер епископ се бира и поставља за добро цркве, а не

за добро своје породице. Забраном такве неподопштине биће, ваисти­ну, нашој овдашњој цркви указана посебна најузвишенија цар. краљ. милост.

и највећа невоља и највеће добро народа, па и саме државс',

за чије се верне поданике и суграћане признајемо, изискује да се при архиепископији у КаРЛОВЦИi\Ш, и при епископијама у Темишвару и Вршцу уредно устроје семинари из којих би се могли добиј ати и образовати ваљани кандидати за свештенички сталеж, за конзисто­рије, и за школске директоре и учитеље. Плата учитељима ових семи­нара треба да се даје из прихода аРXllепископије и ове две еписко­пије, путем ванредне конзисторије и дворских економа.

100

In einer solchen Pflanzschule miissen Sechs Classen bestimet werden: nemlich 1) Trivial-Schule fiir die Anfanger: 2) Slavonische Gramatik. 3) Anfangsgriinde der lateinischen und deutschen Sprachen. 4) Lateinisch und deutsche Gramatik. 5) Retorica -. und 6) СаЉе­chisation sowohl fur diejelligen die sicl� dem geistlichen Stande widmen wollen, als fur аllе schiiler, die der geistliche Lehrer in Sonn- ulld Festtagen in del" Christlichen Religion zu unterrichten schuldig seyn soll.

Der jahrliche Lоlш fiir die Schu11ehrer so11 bestimet werdell, nemlich:

[9] 1.) Fiir den Trivial-Schulmeister 2 .) fur die ' Slavollische Gramatik 3 .) fur die Anfangs Griinde der Lat. und deutsch. Sprache 4.) fur die lateinische und deutsche Gramatik 5.) fur die Retorik 6.) fur den Geistlichen Lehrer, nebst der Kost bei dem

Bischof

fl. fl. fl. fl. fl.

fl.

150 200 1 50 200 250

300

1250

Die erstere zwey Classen konen also gleich allfallgen, ulld aus diesen die Schiiller nach und llach zu der anderen befOrdert, die Besoldungen aber der iibrigen Classen konell derweil auf die Erbauung des Schul­hauses angewendet werden. Solclle Pflanzschulen sind шn so vielnothi­ger, da ein erwachsener von 20. und mehr Jahren Mensch, der ehe dem von solchen Wissenschaften nicht einmal gehoret, vielweniger etwas davon gelehrnet hat, kan weder von dem Schuldirectore zum Schul­-Amte, noch von dem Consistorio, oder von dem Catechetischen Lehre!' zum Priester-Amt, wie es gеЬiihгеt, unterrichtet werden: dieses ist еinе solche Sache, die der Unmoglichkeit natiirlicher Weise uпtегwогfеп ist.

Es sind zwar von del' Hohen Stelle drey Sсlшldiгесtогеs иm die Trivial-Schulmeister zu · unterricllten, und die Schulen zu visitiren, ver­ordnet; da aber ihnen nur dreyen soviele in a11er acht Dioecesell, Schulen jahrlich gеЬiihгепdег Weise zu visitiren, und, dem allerllochsten Absichte nach, аllе im guten Stande zu erhalten keines Weges moglich sey; denn mit Lauffen von Ort zu Ort kan mап nichts егsргiе!Шсћеs ausrichten: So ware nothig einen solchen Schuldirektoren in jeder Dioeces zu bestellen. Und иm die Abwendung des Volks VOll der Reli­gions Furcht, die in ihrem Hertzen seit 1769. so tief eingewurzelt ist, und folglich um desto leichtere Еггichtung solcher Schulen, mtiBten so wohl die Schulen, als die Schuldirectores der Direction ulld dem Aufsicht, nicht des Bischofens, sondeгn des extraordinarii Consistorii in jeder Dioeces mit [ 10] еЬеп solchen InstГLlctionen, die von der Hohen Stelle anderen Oberdirectoren Ш1d Inspectoren gegeben sind, iibergeben seyn. Die Sсlшldiгесtогеs miissen аНе Ј ahr die Schulen visiti­ren, das Verllaltel1 der Scllulmeistern, und den FlеШ der Schiillern priiffen, und alles dieses dem Ехtгаогdiпагiо Consistorio schriftlich reportiren, das Consistorium aber solchell Report dem Appellatorio, und Appellatorium ап die hohe Веhогc,lе nach Wien einzusenden schul-

101

у једном таквом семинару мора се завести шест разреда, и то : (1) Тривијална школа за почетнике; (2) Славенска граматика; (3) По­четна настава латинског и немачког језика; (4) ·Латинска и немачка граматика; (5) Реторика и (6) Катихизација, како за оне који хоће да се посвете свештеничком позиву, тако и за све ученике које веро­учитеlb треба да је дужан да обучава недеЈЬама и празничним данима у хришћанској вери.

Годишња плата учитеlbа треба да буде одрећена, и то:

1 . за учитеlbа тривијалне школе . 2. за словенску граматику. 3 . за почетну наставу латинског и немачког језика 4. за латинску и немачку граматику . 5. за реторику . 6. за вероучитеlbа, сем хране код епископа,

150 фор. 200 фор. 150 фор. 200 фор. 250 фор. 300 фор.

1250 фор.

Прва два разреда могу се одмах отворити, и из љих ученици могу постепено прелазити у остале, а плате за учитеlbе осталих разре­да могу засада бити употреб,ъене за изградљу школске зграде. Ова­кви семинари су утолико нужнији, што одраслог човека од 20 и више година, који ДОТАе о таквим наукама· није чак ни чуо, још маље из њих нешто научио, школски директор не мож:е ваЈЬано припремити за учитеlbа, ни конзисторија или вероучитеlb за свештеничко зваље. То је таква ствар која је природно немогућа.

Високо место је поставило, Аодуше, три школска директора да обучавају учитеlbе тривијалних ШКОi\.а и посећују школе; али пошто • . ::t- • њима ТрОЈИЦИ никако НИЈе МОГУl1е да у свих осам епарХИЈа годишње на одговарајући начин оби5у толике школе и према највишој намери одрже их у -добром стању - јер јурљавом од места до места не може се ништа корисно учинити - било би нужно да такав школ­ски директор буде постаВlbен у свакој епархији. И да би се код наро­да уклонио верски страх, који је од 1769. тако дубоко укорењен у љеговом срцу и да би се тако лакше завеле такве школе, морали би се и школе и ШКОАСКИ директори подвргнути управи и надзору не епископа него ванредне конзисторије у свакој епархији, и то са истим инструкцијама које је в:щ::око место дало другим врховним директо­рима и инспекторима. Школски директори морају сваке године оби­лазити школе, проверавати држање учитеlbа И вредноћу ученика, и о свему овоме писмено обавештавати ванредну конзисторију, а ова конзисторија такав извештај треба да је обавезна да достави апела­торији, и апелаторија високој власти у Беч. Ванредна конзисторија треба, мећутим, сваке треће године [да пошаlbе] двојицу својих асе­сора, то јест једног из духовног и једног из световног реда који су искусни, H� генералну визитацију ових школа и проверу вредноће школског директора као и учитеlbа и ученике сваког места, и потом

102

ldig seyn so11. Il1zvvisc11en аЬег sol1 das Ехtгаогdiпагiuш СопsistогiUl11 jedes dritten Јаl1гs zween seine Assessores, das ist, ејпеп Geistlicl1en und einen Weltlicl1el1, die wohl erfahren sind, zur General-Visitation solcher Sсhu11еп, uпd zu Ргиf[uпg des FleiEes des Sсhuldiгеktогеп, als der Sсhulll1еistегп uпd SсhUlегп jedes Огts, und 11егпасh fйг a11es nach Befinden der Sachen, dеш Appe11atorio, und Арре11аtогiuш der 110hen Behorde in Wien den Вегiсl1t getreulic11 eil1zusenden. Diese Visitatores sol1en шit еЬеп solcl1en Iпstгuсtiопеп versel1en werden, wie апdеге iш Konigreiche verordnete Schulvisitatoгes; solcher а11ејп Gestalt konen die Тгiviаl-Sсlшlеп Ьеу unserer Nation ат leichtesten zu diesem Stand gebracht wегdеп, den die аllегgпаdigstе Веhеггsсhегiп, beste11et zu haben wUnschet; und иЬег dieE solche аllегgпаdigstе Anordnung und Einrichtung wUrde zum grosten Trost und Freude des Volks, auch ein in der That selbsten grostes Zeicl1en des zu der getreuesten Nation, allermildesten Wohlwollen, ul1d mUtterlicher Вагшhегzigkеit seyn.

Ље Zahl der Assessoгen des Ordinarii und Extraordinarii Consis­torii so11 nach dem· gedrucktem Regulall1ent vегblеibеп; und weilen in den bischOflichen Kanzleyen werden keine andere, als nur solche Sa­chen vепiсhtеt, die die Кiгсhеп. die Geistlicllkeit und geistlicl1es Wesen betrefen; so konen, und von Rechtswegen schuldig sind die Secretarien jedes Вistums (ausgenomen des Ertzbistums alwo das Appellatorium gehalten wird, und del' Sесгеtагius des [ 1 1] Ertzbistums giebt dabei den Actuarium аЬ) die Stellen der- Consistorial-Notarien vertretten. Denen weltlichen in Ехtгаогdiпагiо Consistorio Assessoren пшЕ тап diurnam bestimen, wie auch dепеп Protopopen; denen Мопсћеп аЬег Reisegeld, und dazu quartier uпd Kost bei dell1 Вischof geben.

Uпd weilen das Consistorium AppellatOl'iul11 als ein unserer gan­zen, in diesem Konigreiche sich Ьеfiпdепdеп Kirche Oberes Gericht, betrift den gal1zen uпsегеп Clerum, аПе Кјгсћеп und аНе geistliche Dingen, uпsеге hiessige Kirche аЬег l11иЕ nicht a11ein aristokratisch, sondern auch dell10kratisch regieret werden; so ware l10chst поthig, daE die sowohl Weltliche als Geistliche Assessores solten aus аНег acht Dioecesen рег eil1e Person von jedem, das ist von Pfarrgeistlicl1el1 KlOsterlichen und welllicl1em Stande, und also in аПеп, nebst dem Ertzbischofen, als dell1 Obervoгste11er unserer hiessigen Kirche, 25 Person erwehlet und festgesetzt werden, damit die i.ibrige Bischofe, die nicht zu gegen werden, wie аисl1 das ganze Volk allezeit, 011llе аllеп RеЩ�iопs-Furс11t verbleiben konen. Ље Мопсhеп аllеiп sollel1, .пеЬst dem Reisegeld, das Quartier und Kost bei dell1 Ertzbischof haben. Die zwei Bischofe аЬег, nemlich aus Neusatz und Temeswar, die als naI1este, jeder mit einem Protopopen uпd einell1 Wеltliсћеп iп Арре11аtогiо seyn mUssen, sоllеп sich auf eigenen Uпkоstеп егhаltеп; den das Ertzbistum ist nicllt schuldig аиЕ sie, Љге Lakeen, Kutscheгn, Pferden, и. d. g. die Speesen hiпzugеЬеп. Dieses Сопsistогium Арреllаtогiшn so11e пиг еiпшаl ill1 Jahre versamlet werden: Solte sich аЬег inz",'ischen eгreignen, daE die Freyheit der Natiol1 und der Kirche, wieder die а11егgпаdigstе National-Privilegien vоп јеmаl1dеп verletzet werde, uпd Klage iп das Ertzbistum еiпgеЬгасht wird; Ill1 solcl1en Раll so11 der Ertzbiscl10f, als Obervorsteher solchel" Freyheit die Macht haben, etliche ап nahesten wohn.enden Арреllаtiопs Assessores, nemlich [ 1 2] beed�n ВisсhOfец,

r

103

о целом ста:њу ствари да достави тачан извештај апелаторији, а апе­

латорија високој власти У Бечу. Ови визитатори треба да буду сна­

бдевени истим инструкцијама као и други школски визитатори који

су постаВЈЪени у овој краЈЪевини; само на тај начин могу тривијалне

школе код нашег народа да буду доведене на онај степен на који

најмилостивија государи:ња жели да их постави. А поврх тога, таква

најмилостивија одредба и уреће:ње били би на највећу утеху и радост

народа, један у самој ствари највећи знак милостивог блаГОВОЈЪе:ња

и материнског милосрћа према овом највернијем народу.

Број асесора редовне и ванредне конзисторије треба да остане

према штампаном Регуламенту, и пошто се у епископским канцела­

ријама не обаВЈЪају дыуге ствари сем оних које се односе на цркву,

свештенство и веру, секретари сваке епископије могу и по правди

су обавезни да буду конзисторијални белеЖ(I-lllЦИ (изузев у архиепи­

скопији где заседа апелаторија, а секретар архиеписко�ије је при

томе писар) . Световним асесорима ванредне конзисторије мора -се

одредити дневница, као год и протопопима; а калућерима давати

путни трошак, и усто стан и храну код епископа.

И пошто се конзисторијална апелаторија као врховни суд целе

наше цркве која се налази у овој краЈЪевини односи на сав наш клер,

све цркве и све духовне ствари - а нашом овдашњом црквом не

мора се упраВЈЪати само аристократски него и демократски - било

би у највећој мери нужно да и од световних и од духовних асесора

из свих осам епархија буде биран и одрећен по један из сваког ста­

лежа, то јест из реда парохијског свештенства, калућера и мирјана,

и то у свему 25 лица, са архиепископом као врховним поглаваром

наше овдаш:ње цркве, да би остали епископи који нису присутни,

као и цео народ за сва времена могли бити без икаквог страха по

веру. Само калућери треба, поред путног трошка, да имају стан и

храну код архиепископа. А два епископа, наиме они из Новог Сада

и Темишвара, који као најбли)ки, сваки са по једним протом и мирја­

нином, морају бити у апелаторији, треба да c� издржавају на сопстве­

ни трошак, јер архиепископија није дужна да троши на њих, :њихове

лакеје, кочијаше, коље и сл. Ова конзисторијална апелаторија треба

да заседа само једном годиш:ње. Ако се, мећутим, догоди да неко

слободу народа и цркве поврећује супротно најмилостивијим наро­

дним привилегијама и жалба се поднесе архиепископији, у таквом

случају треба архиепископ, као врховни представник те слободе, да

има власт да сазове неке асесоре апелације који станују најближе, на­

име оба епископа, једног проту, једног архимандрита и два светов­

њака, да се с њима посаветује и према својству ствари да пише висо-

104

ејпеl1 Protopop, еiпеп АгсЫmапdгitеп, lllld zwei weltliclle . zu Ьегufеп, sicll mit iћпеп zu ЬегаtћsсЪ1аgеп, uпd пасl� Bescllaffe111�eit der Sache ап die ћоће Stelle iп Wien, аисЪ ап Љго Kays. КОпigl. uпd Apostol. Maytt sеlbstеп, иm die аllегћосl�stе Kays. КОпigl. Ргоtесtiоп allerde­miitigst егsuсhепd, zu sсЬгеibеп. Јп sоlcЬеп FaH аЬег wегdеп dепеп Ьегuffепеп Аssеssогеп keil1e diUГl1еп gеgеЬеп, ausser die Tafel Ьеј dem ЕгtzЫsсhоfеп.

- So wobl zum Appellatorio, als zu dеп апdегеп Diоеzеsап-Сопsistо­гiеп sоllеп solche weltlicl�c РеГSОl1еl1 erweblet wегdеп, die WоЫегfаh­геп, woblbemittelt, uпd keil1e Scllmcicbler der Bischote siпd. Nelbst dem аНе solche Регsопеп sollel1 пiсht vоп dеп ВisсhOfеп, sопdегп die Gеistliсhеп vоп dem Сlего, uпd die Weltliclle vоп, dепеп Gеmеiпdеп erweblet, ul1d jede!" uпtег sоlchеп епvеЫtеп, der Geistliche iп ргаеsепtiа Episcopi et cleri; der Weltlicl�e аЬег vor sеiпег Obrigkeit, sоllеп dеп Eyd der Тгеуе so wobl dem аllегЬосhstеп Kays·: Копigl: Hof uпd dem Staat, als iћгeг еigепеп Kirclle аblеgеп, uпd das sie iп аllеп Нillеп und Vогfаllепhеitеп die GегесЬtigkеit ЬеоЬасl�tеп wегdеп.

Um пicht miпdеге Gеwissепs-Вегuhiguпg des Volks ist hochst поthig, dепеп ВisсhOfеп, uпtег welcl�el1 аисћ der ErtzbiscllOf vегstапdеп wird (den ег ist VOl1 dеп Нiгtепs-РНiсhtеп kеiпеs weges аusgепоmеп) die Zeit wепigstепs jedes dгittеп Ј allrs, еiп Љг аllеmа! zu Ьеstimеп, auf die Сапопisсhе Visitаtiоп Љгег Dioezesel1 аuszugеhеп; еiп welches desto zuversichtlicher zu gеlаssеп wегdеп kone, da die Ertz- uпd BischOfe Јuгаmепtum fidelitatis еiп Љг аllеmа! abgeleget hаЬеп, folglich ware пicht llOtblg allemal иm allerhochstel1 СОl1sепs апzuhаltеп uпd zu war­tеп; jedoch иm АЬwепduпg Јег Егргеssuпgеп uпd Bescllwerung des Volks sollen del1en ВisсhOfеп hierzu еiп Љг аllеmа! die Regel vorge­schriebel1 wегdеп, uпd daE sie оhпе аllеп Роmр uпd роmроsеп Geleit, sondeГl1 so wie es dепеl1 SееЉiгtеп uпd Кiгсhе111еhгегп gebiihret, vоп еiпег [ 13 ] Gemeinde zu der апdегеп gehen sоltеп, wеЕwеgеп wird einem jeden gепug sеуп, mit sich sеiПСll Secretariul1l, zwey bediel1ten uпd еiпеп Косћ zu fi.iћгеп. Uпd weilen solche Canoniscl�e Visitation geschiellet nicЪt пиг allein wegen Belehrung d�r Geistlichkeit und des Volks, son­

, dern аuсћ wegen Ргiiffuпg und besserung bei denen Gemeinden . anderel' geistlichen Sachen, аисћ bei dieser Gelegenlleit, den FlеШ der ОЬег­wehnten Schuldirektoren, SсlшlmеistеГl1 und Schiiler zu РгиНеп: So mиЕ das Ехtгаогdiпагium Сопsistогium dem Bischof zwey seine Asses­soren, das ist, wie gesagt, еiпеп Geistlicllen und einen Weltlicllen ' mit­zugeben, die l1ebst dсп. Sсlшlsасhеl1, zugleicll аисћ andere gеistliсhеп Dingen ргиЕеп, kleille der Веssеruпg Ьеtгеffепdе Sachen da in loco ЬеuгЉеilеп unЈ el1tscheiden: grossere aber иl1Ј wichtigere, die zu El1t­sсhеiduпg mеЬг Zeit егfогdегп, ап das Dioecesan-Consistorium verwei­sen. Solclle Visitаtiоп so11 auf Uпkоstеп des Вistums geschehen; dem Volk аЬег \vird nicht zu schwer fallen, seine geistlicl�e Lehrer und Seelhirten mit Vorspan vоп Dorf zu Dorf zu bedienen: Die Егргеssuп­gen und Fоdегuпgеп sоllеп, wie gesagt, dепеп Bischofen, und iћгеп Мitgеfегtеп аllегdiпgs verbothell wегdеп. Es ist аЬег аисћ weder durch die gottliche, посh natiirliche uпd biirgerliche Rechten verbothen, ein freywilliges Geschenck und Allmosen zu geben uпd апzuпеmеп, uпd

105

ком месту у Бечу, па и самом њеном цар. крал,. и апостолском вели­чанству молећи најскрушеније за преузвишену цар. крал,. заштиту. Али у таквом случају позваним асес6рима се не дају дневнице него се само хране код архиепископа.

И за апелаторију и за друге епархијске конзисторије треба да буду бирани такви мирјани који су веома искусни, материјално до­бро стоје и нису ласкавци према епископима. Поред тога, сва таква лица не треба да бирају епископи, него свештенике клер и мирјане општине, а СВaI<И изабрани - свештеник у присуству епископа и клера, а мирјанин пред својом влашћу - да положи заклетву вер­ности најузвишенијем цар. крал,. двору и држави, као год и својој цркви, и да ће се у свим случајевима и приликама држати правде.

Ради не мањег умирења савести народа у највећој мери је нуж­но епископима - мећу које се подразумева и архиепископ (јер он никако није изузет од пастирских дужности) - једном за свагда одредити рок да бар сваке треће године одлазе у канонску визита­цију својих епархија, што се утолико поузданије може дозволити, пошто су архиепископи и еПИСКOIIИ заклетву верности једном за сваг­да положили, па према томе не би било нужно сваки пут тражити и сачекати највишу дозволу; ипак, да би се одстранило уцењивање,

' глобл,ење и притисак на народ, епископима у вези с тим треба јед­ном за свагда прописати правила, и да без икакве помпе и помпезне пратње, него онако како приличи ДУХОВНИМ пастирима и црквеним учител,има, иду од једне општи не до друге, због чега ће свакоме бити довол,но да собом води свога секретара, двојицу слуга и једног кувара. И пошто се оваква канонска визитација не врши само због поучавања свештенства и народа, него и због проверавања и поправ­л,ања других духовних 'ствари код општина, као и да се том прили­ком провери вредноћа горе поменутf.IХ школских директора, учител,а и ученика, мора ванредна конзисторија епископу да придода два своја асесора, једног свештеног и једног Ј\шрјанина, који сем школ­ских ствари, истовремено проверавају и друге духовне ствари; сит­није ствари које треба исправл,ати ту на АИЦУ места процењују и о њима ОДАучују, а веће и важније, за чију одлуку треба више време­на, упућују епархијској конзисторији. Оваква визитација треба да се одржава на трошак епископије, а народу неће пасти тешко да своје духовне учител,е и пастире услужи ПОДВОЗОМ од села до села. Уцене и искања треба, као што је речено, 'свакако забранити епископима и њих�)Вим сапутницима. ЛАн ни по божанским ни природним и граћанским правима није забрањено давање и примање добровол,ног поклона и милостиње, а било би сасвим неправо, чак нехришћански, када општине не би БИАе увићавне према толиким путним тегобама, невол,ама и душебрижништву свога епископа и дозвол,авале да оде

106

ware es ganz unbillich, ја auch uпсhгistliсh, wen die Gemeinden ihres Bisc110fs so \liele Reisebeschwerlichkeiten, Miihe und Sееlsогgе nach seheten, und den selben leel" und ohne mindeste Erkentlichkeit weg gehen lasseten. Die in Herгn Dienst reysende Officiers ziehen nebst del" Jahrliche Gage auch die Diurnen, uncr етрЕап!?еп aиcl� V(:IO de?en �гts lпwоlшегп die Gesc11encke; die Romisch-Каt11О11sсhе Gelst11chke1t samlet, ohne von der politischen Behorden dагапgеhiпdегt zџ wегdеr::.. von uпsе­геп Glaubens-Verwandten ејп namhaftes Allmosen; vvarum den verbothen seYl1 mogte uпsегеп BischOfen, welche Tag und Nac11t ЙЬег . uns und unsere ewige Seeligkeit wachen miissеп, ипЈ Ьеsопdегs zur Ze1t . so�chel" Сапопisсhеп Visitation, einige freylige Geschencke uпd Сhпstl1сhеs Allmosen abzu геiсhеп?

[ 14] Denen Вischofel1 und Ссшsistогiеп sol1 kеiпеs Weges erlaubt seYl1, die bischofliche Lackeen zu Pfarгgeistlichen: wie �uch �lie�ten, weil sie auch geistliche wагеп, zu KlOsterliche Агсh1mапdпtеl1 hшsfuhго zu ordiniren; dan die егstеге haben Ьеу dеп Bischofen nichts апdегеs gеlеЬrnеt, als den Тisch аш"unЈ abdecken и. d. g. die �n�ern аЬег lеГ:1еп von ihгеп Wohltbl:itern ВisсЬOfеп nichts апdегs als, Wle lhre Herгn sll1d, stolz, iippig, hoffartig, ЕЬг und GеldsiiсЬtig и. d. g. zu seYl1, .die fоlgliсЬ von dem КlOstегliсЬеп Leben und vег11аltеп gal1z und gar l1lchts weder wissеп, посЬ jemals wissen wo11en; weBwegen �eг�ac11 zw�sc�en solch�l1 ZuсЬtlоsеп Ш1d den агтеп Мопсhеп eine bestandlge Сопfusюп geschle-11et, (тап �agt dieses nicht ohne UгsасЬ) dero�egen sol1 die ErwehlU?g ипЈ Ordinirung del' Archimandriten Ш1d Eugu�1ene11 пасЬ dem,. 1т bekal1l1te11 Biichlein pag. 132. angefiihrtel1 VQГsсћпft des ��chtglaublge11 Kaysers Justinia11i vепiсhtеt werdel1; l1emlich: Jubemus 19ltUl' Eugume-11ит aut Агсhiщапdгitаm in unoquoque Monasterio oгdinari, 110П от­l1јпо secul1dum gradum Мl:шасhогum, sed omnes Мопаст m�liori.s орiпiОl1is existentes ешп eligant, proposito Sacrosancto Еvапgеlю dl­cel1tes, quia neq propter amicitiam, aut аНат quamlibet . causa�, sed scientes .еит et fide rectum, et vita castum, et guЬеГ11аtюпе dlgnum, et , qui possit monac11Orum disciplinal11 et опшеm МО11аstегii statum utiliter custodire, еит elegerunt, et Sа11сtissil11ШП EpiscopuI?' sub .quo Monasterium cOl1stitutum est, еит, qui ita electus est, l110dlS oml1lbus Abbatem ordinare." Bel1ebenst dem die Klosters Archimandritel1 soHel1 Јеnеп Monchen, als ein Vorbild des andachtigen Lebens mit аНег Sanft­miithigkeit und Demllt fiihгgеhеп, folglich sollen auf fг�пzоSisсhеп, mit 4 kostbaren рfегdеп Ьеsраn:tеп Pirutsch nicht fаhгеп; elgenen Kutschel' und Lakeel1 in besol1derer Livree l1icht llalten; wedel' vom Samet ge­тасЬtе MOl1chel1s-Карре, vulgo klobuck аиЕ dem КорЕ tгаgеп, �och seidene Kleider, und ап goldenen Xettel1, odel" ат гоthеп oder grunen Bandel1 goldel1es, vielweniger mit Edelsteinel1 bese�zes Kreutz, e�en �ls die ВischOfe selbstel1 [ 15 ] zu tгаgеп pflegen, ап Slch legen. Es lst fur sie genug das von Schmeltzen-arbeit ат sсhwагz�п Вап?е hапgепd�s Kreutz und das Kleid iп etwas von dem gemell1en МОl1сhепs-Кlеld unters�hiede;", d. i. von еt\ЛЈЋS feinerem Tuche, oder а11Јегег wo11enel" Маtегiе, a11es glat schwarz anzul1aben. Wen sie wohin in Klosters-Ange­legenheiten, odel" aufs Iberufel1 des COl1sistorii auszufahren haben, so тйВеп sie s'ich mit bedeckter Karozza und dгеу pferden begniigen : Sопstеп die iippige Тгасht und Herrliclles Vегhаltеп nicht аllеп dem

107

не добивши ништа, без и најмањег знака захвалности. Официри који путују у служ.би владара добијају, поред годишње плате, и дневнице, а примају поклоне и од месног становништва; римокатоличко све­штенство скуљъа, а да га у томе не спречавају политичке власти, значајну милостињу од наших сродника по вери; ' па зашто онда да буде забрањено да се нашим епископима, који дању и ноћу морају бдети над нама и нашим вечним спасељем, а нарочито за време овакве канонске визитације, пружи неколико драговол,но датих пок­лона и хришћанска милостиња?

Епископима и конзисторијама никако не треба да буде дозво­л,ено да епископске лакеје убудуће рукополажу за парохе, као ни питомце, па ма они били и свештена лица, за архимандрите манасти­ра; јер, први код епископа нису ништа друго научили сем да постав­л,ају и распремају сто и сл., а други од својих добротвора епископа не уче ништа друго сем да, као што су и њихови господари, буду ГОрДИ, сластол,убиви, охоли, похлепни на славу и новац и сл., који, према томе, о манастирском животу и понашању ама баш ништа нс знају, нити икада хоnе да знају, због чега потом постоји стална конфузија измећу оваквих разузданих л,УДИ и сиротих калућера (не говори се ово без разлога) , па избор и рукополагање архимандрита и игумана треба вршити према наведеном пропису правоверног цара Јустинијана, у познатој књижици, стр. 132, наиме: "Захтевамо, дакле, да се игуман или архимандрит поставл,а у сваком поједином манасти­ру, и не по неком старешинству монаха, већ да га изаб�2.У они од тамошњих монаха чији је предлог бол,и, и да при том изјаве, држећи пред собом пресвето Јеванћел,е, .да га нису изабрали због пријател,­ства или било каквог другог разлога, до само зато што знају да је и правовер�н и непорочан у животу и да је достојан да управл.а и да је способан да сврсисходно чува дисциплину монаха и одржава у добром стању манастир. Исто тако, затим, преосвећени епископ, под чијом је управом манастир, треба да тога који је на тај начин изабран, по свим правилима РУКОПОАОЖИ за старешину манастира." Сем тога, манастирски архи:мандрит треба свом благошћу и скру­шеношnу каАућерима да предњаче као цример преданог живота, па према томе не треба да се возе на француским чезама у која су упрегнута 4 скупоцена коња, не треба .да држе сопственог кочијаша и лакеје у посебној ливреји, нити на глави да носе од сомота на­правл,ену калућерску капу - по народски клобук - ни да на себе ставл,ају свилену одећу и златан, ј ош мање драгим камељем опер­важен крст о златном ланцу ИЛ-!1 о црвеној или зеленој траци, као што обично епископи носе. За љих је довол,ан глећеисан крст који виси о црној траци, а риза да Иl\II се мало разликује од обичне калу­ћерске ризе, тј . да је од нешто, финијег платна или друге вунене ма­терије, све једноставно црно. Када имају да се извезу манастирским пословима или по позиву конзисторије, морају се задовол,ити покри­веним каруцама и са три коња; иначе, раскошна ношња и господско

108

Monchen-Stande nicht gleicllet, sandern аисћ geschiehet zum Nachtheil und Schadel1 der kleinen praventen des Klasters. Und gleichwie denen i..ibrigen Monchen, alsa auch denel1 Archimandriten sa11 nicht erlaubt seyn, ahne eusserster Natll, ul1Cl das ег etwa уап dem Cansistaria Ьеги­Ееп wird, јп das Residenz огЈ, .oder in andere Orten und Dorfer auszu­fahren : Es wird auch dieses nicht ahne Ursacll gesagt.

Und weilen zwischen ' einem Bischaf und ејl1еп� Monchen kein anderer Unterschied ist, als пur der bischofliche ВегиЕ und Macllt, das Evangelium zu predigen und die Sacramenten zu verwalten und aus­zutheilen, Math. 28.29. dieser ВегиЕ аЬег und dies� Macht gestattet Љт gar nicht ein praclltigeres Leben zu fi..ihren, als ејп Monch zu fiihren 11at : Sa darften sie уат Recl1tswegen keine salche verscbledener РагЬ reiche seidene schimel"nde, denen weltlicllen Негrп erlaubende, mit Seiden und kastbaren Zabeln unterfi..iterte und umgegebel1e Кlеidег, und wiedet а11е geistliche Art mit galdenen Franzen besetzte hi..itter tragen; den wen Basilius Magnus, Jaaries Сllгуsаstапшs und andere alte ВischOfe sich begni:igen haben јп schlecllten еiпfaltigеп sсћwагzеп Wal­lenen Kleidern zu gellen, wагuш denn sie es nicht tlшп konen? Freylich sie kопеп, wie auch schuldig sind ејп Varbild des demi..itblgen Verhal­tel1s denen Christen zu · seyn. WeEwegen sa wahl der Ertzbischaf, als die BischOfe mi..iEten nach dem Exempel der Hl. Vatter unserer Margen­landiscllen Kirche, ,eil1erley schwaгze wa11ene Kleider und das Kreutz ап galdenen Ketten, ader ащ braunrathen Bande, ausgenamen, daE der Ertzbischaf kan , das Kreutz [ 16 ] am Pansanfarbigen Bande ап sich tragen: denn wen das Amt einerlei ist, sa тиЕ auch die Kleidung еiпегlеi seyn. Salcher Gestalt wi..irden sie, wahrhaftig, eine weit grossere Ehre sa wahl bei Gatt als Ъеј den Menschen haben, wen sie циг wаltеч die Haffart und ејп salch prachtiges Verllalten vап sich jageri; da zu гюсh so ујеl аиЕ d ' gleiche Еitеlkеitец anwendendes Geld konte тап аиЕ die, der Kirche und ' des ' Вistums :riotblgste Dingen, alsdasind Cansista­rien, Pflanzschulen, и. d. g. angewendet werden. Und weilen Christus unser Heiland habe die BischOfe nicht zu Mir1ister der zeitlichen Lan­des Fi..irsten sandern zu seine eigene geistliche Мiпistегп erwehlet uшl gesetzet, sa ist Љпеп, sa reiche und kastbare Wagen, Pferden, mit уег­schiedenen Livreen angekleidete Lakeen, и. d. g. zu halten nicht erlaubt. Die Christen тi..issеп zwar јщеl1 , Lellrern und Seelhirten den Uпtегhаlt gеЬеп; den wer dem Altar dienet, уап dem Altar тиЕ ег аисћ seine Nahrung haben, sagt der gottliche Paulus; аЬег ег sagt auch zu denen, die dem Altar џјепеl1, ' Seelhirten , Wen wir Nаllгuпg und Kleider l1aben, sa laEt uns daran begni..igen: Еiпfаlgliсh sallel1 die ВischOfe sich nicht Heгrlich, sandel'n ellrlich zu егhаltеп sucllel1. Es wird уаl1 einigen Klasters Monchel1 Ьеј НегаusgеЬuпg der Moncllens-Regeln uпtег dem Namel1 der Biscllofen, пјсћ! un'lsanst gesagt: "Wie konen del1 Ul1sere Вiscllofe Ul1S salche Regeln varschreibel1, und uns dem Monchens-leben lehren, da sie, was das Monchens-Verhalten betrift, еЬеп salche Monchen sind, wie wir, und denach die fressen das Fleisch а11е Tag offentlich; sie halten und empfangen јп Љге Rеsidепziеп die Weiber, spatzierel1 mit Љl1еп offentlich; - - - ,- und leben јп аllеl1 nach der Made der Welt. Das, was sie Ul1S zu thun Ьеfеhlеп, tibertretten sie selbst, und was sie uns zu tlшп vегЫеtеп, das tlшп sie selbst. Sie siпd sal1stel1 alJerdil1gs

109

панашање не сама шта не приличи калућерскам реду, нега је и на уштрб и штету малих манастирских ПрихаДа. Архимандритима, баш каа ни .осталим калућерима, не треба да буде дазвал,ена да се' без крајње НУЖ.де - ака га, рецима, пазаве канзистарија - извазе да резиденције или у друга места и села; ни .ова није речена без разлага.

И пашта измећу епискапа и калућера не пастаји нека друга разлика сем епискапскаг звања и власти да прапаведа Ј еванћел,е и да врши и падел,ује свете тајне (Мат. 28. 29)3, .ова звање и .ова власт му, мећутим, никака не дају права да" вади раскашнији живат нега шта га вади један калућер; ни па кајем праву не би .они смели да насе таква разнабајна' быiстава ' свилешi адела ' каја су дазвал,ена - , светавнај гаспади, паставл,ена и Qперважена 'свилам . и скупаценим самурам, ни - мима свакаг начина кад свештеника - шешире аперважене рајтама; јер, ака су се Васил'ије Велики, ЈаI;!ан Златаусти и ДРУГИ стари епискапи задаваll"авали тиме да иду у лащим, простим, црним вуненим ризама, зар и .ови та не магу да чине? Наравна да магу, каа шта су и дужни да буду хришhaIщма узар скрушенаг држања. Збаг тОга би и- архиепискап и епискапи па примеру св. .отаца наше правасла:вне цркве марали насити једнаке црне вунене ризе и крст а златним ланцима4 ИАИ на мркацрвенај траци, ' изузев шта архиепискап маже на себи да наси крст а траци јасна црвене баЈе5, јер ака је звање иста, мара й адећа бити иста. На тај начин .они би, ваистину, уживали далека већу част и кад Бага и кад л,уди, сама када би хтеАИ да се атресу охаласти и такве раскаши; уз та јаш, талики навац утрашен на те сујете _ магаа би , �e утрашити на ствари каје су најнужније цркви и 'епискапији, као шта су конзиста­рије, семинари ' и сл. А кака наш Спаситељ Христас епискапе HI:Ije изабраа и паставиа за министре светавних ВАадара, нега за сваје сапствене духавне министре, није им дазвал,ена да ДРЖ.е така багата и скупа цена каАа, кање, лакеје абуч:ене у раЗАичите ЫlВpeje и сл. Хришћани дадуше марају давати издржавање свајим учител,има и духавним ' пастирима; јер ка аАтару САУЖИ; мора се и храiШТИ ад аАтара � каже баЖ.аНСI<И ПаВАе, аы! ан и назива ане каји САуже аАтару духавним пастирима. Ака имама храну и адећу, будима тиме задавал,ни; према таме, епискапи треба да настаје да се издржавају не сјајна нега часна. Не прича се без раЗАага да су неки каАућери ПОВОДОМ издавања монашких правила ПОД ,епископским и�еном гово­рили : "Па кака магу наши: епискапи да нам праписују таква пр а­вща и да нас уче манашкам живату, ,када су .они - шта се тиче манашкаг држања - управо такви ,Iщлућери какви сма и МИ, а ипак они свакадневна јавна ждеру меса, ОНИ држе и примају у сваје резиденције жене, јавно се шетају ' с њима . . . , 'и у свему живе па светској моди. ОНИ сами крше оно џпо .нама ' нарећују 'да чинима; а што нама забрањују да чинимо, чине рни са,м:и. , Они су иначе на сваки начин дужни да нам буду узор': свега, аНOlЋ ' што нам нарећују

1 10

schuldig uns ет Vorbild alles dessen zu seyn; was sie uns zu thun befehlen oder verbieten, als da Basilius Magnus und andere alte Bischo­fe, die dergleichen Regeln [ 17 ] denen Мопсћеп vorschreiben, gewesen sind, und deEwegen so lang sie uns пicЬt sоlcЬе Ехешрlагisсhе Vorgan­ger werden, so lang konen wir Љге solche, dеш АltегtЬuш unbekante Regeln nicht аппешеп; wir ћаЬеll von den alten Kirchen und KlOster­-VшstеЬегп ћinlangliche Regeln, es шапgеlt lШS аЬег пиг ап den Уог­bilder." Мап siehet jetzo, wаЬгЬаftig, einige unter den Агсћiшапdгitеп als weltliche Рагапушрhоs, und einige untel' den ВisсЬOfеп als wеltliсЬс SpOllS0S.

Wen also die Biscl1Ofe, die Аl'сћiшапdгitеп, und die Еguшепеll werden denen iibrigen Мопсћеll, als Vorbildel' des tugendl1aften Verl1al­ten fiirgehen; ејп Мопсl1 hingegen ипеl1гЬаг, furchtloE und uпgе110гsаш, zuш АегgегпШ der andern lebet, das ехtгаогdiпагiuш Сопsistогiuш so11 einen solchen, пасЬ der zweiten und drittell Егшаhlluпg und bestraffung abkleiden, und nicht auf seillen Егеуеп Willen aus dеш Kloster entlaEen, sondern so gleicl1 in facie Сопsistшii, Шll еiпеш Werbungs-officier zuш Militar-Dienst iibergeben : dan wefi ејп solcher Gott dеш Непп, dеш ег sicl1 besonders gewidmet l1at, nicl1t dienen will, so sol1 er dеш Lah­des Fiirst dienell. Solche Bestraffung wird nicht allein die gerec11teste seyn, sondern аисl1 die iibrige in Љгеп geistlichen Pflichten, auf das leichteste erhalten konen. Es stehet il11 Висћ, das шап Ьеј Ul1S Когшсsiа nenet, Сар. 58. fol. 596. pag. 2. folgendes : "Dreyel' Uгsасhеп wegen ist еiпеш Monchen aus seinem Klostel' wegzugehen егlаuЬеt : 1 .) Wen del' Vorsteher ејп Ketzer ist. 2.) wefi del' Zutгitt der Weiber il11 Kloster gescћiehet : und 3.) wen die weltliche Кindel' im Klostel' lernen: den es ist uпgегеiшt, das solches in еiпеш Klostel' geschehe." Mitћin wаге sehl' niizlich aufs scharffeste zu \lегЫеtеп, die Kindel' in KlOstern, unter welchel1l Vorwand es auc11 iшег seyn wiгd, zu егhаltеп, wegen Bedienung sol1en Haus-Knechten unter Besoldung gehalten wегdеп. Es wiгd dieses nicht оl1nе Ursach gesagt.

ZU ERHALTUNG DER CONSISTORIEN.

[ 18 ] Es ist bekant daE das von uпsегеl' allergnadigsten Мопагстп allermildest ad Вопит Nationis, b'estimtes uпапgгеifliсhеs Vегmоgеп bestehet gеgепwагtigег Zeit in folgenden Rubriquen:

1 .) bei del11 Neusatzer Маgistгаt . . . . vom 9Ьге 1 776. bis den lezten 10bris 1779. das Interesse zu 5 рго cento .

2.) Веу dassigem Burger Lаzагum Bogdanovics . vom 9Ьге 1 776. bis den lezten 10Ьгis 1779. das Interesse zu 6 рго cellto .

3 .) bei anderem dassigen Burger Raphael Miloradovics vom 9Ьге 1776. bis den lezten 10bris 1 779. das Interesse zu 6 рго cento .

Gulden.

1 6000.

2466. 3000.

546. 2000.

366.

1 1 1

или забрањују да чинимо, као што су били Василије Велики и

други стари епископи који су монасима прописивали оваква мо­нашка правила, и зато докле год нам они не постану такве узорне претече, дотле не можемо прихватити таква правила непозната древ­ним временима. Од старих црквених и манастирских старешина има­мо ми AOBOibHO правила, али нам недостају само узори." Сада неки архимандрити заиста изгледају као нагиздани девери, а неки мећу епископима као мирске ћувегије .

Када дакле епископи, архимандрити и игумани осталим калуће­рима буду предњачили ка!? узори моралног живота, а калућер на­против живи нечасно, без страха и послушности, на саблазан других, треба ванредна конзисторија таквога после друге и треће опомене и казне да свуче6, и не да га по његовој слободној ВОibИ отпусти из манастира, него да га одмах, пред лицем конзисторије, преда офици­ру за регрутовање, у војну службу, јер ако такав неће да служи Господу Богу, коме се посебно посветио, нека служи владару. Таква казна биће не само најправеднија него ће и остале најлакше моћи подстицати да испуњавају своје духовне дужности. У књизи кој а се код нас зове Крмчија стоји следеће (гл. 58, фол. 596, стр. 2) : "Из три разлога је калућеру ДОЗВОibено да оде из манастира: ( 1) Ако је старешина јеретик, (2) ако у манастир долазе жене, и (3) ако све­товна деца у манастиру уче; јер неприлично је да се то догаћа у манастиру." Стога би било врло корисно најстрожије забранити држање деце у манастиру--,- под било којим изговором; за рад треба држати Домаће слуге, уз плату. Не каже се ово без разлога.

ИЗДРЖАВАЊЕ КОНЗИСТОРИЈА . Познато је да се неприкосновени фонд који је наша нај мило­

стивија монархиња најмилостивије одредила као народно добро са­стоји из следећих рубрика:

1 .

2.

3 .

Гулдена

Код Новосадског магистрата Од новембра 1 776. до краја децембра 1779. интерес 5 посто

Код овдашњег :граћанина Лазара Богдановића . Од новембра 1776. до краја децембра 1779. интерес 6 посто

1 6000 2466

3000 546

Код другог овдашњег граћанина Рафаила Милорадовића . 2000 Од новембра 1776. до краја децембра 1779. интерес 6 посто . ' 366

1 12

4.) Bei der Сsепюеvicsisсhеп Familie . . vom Ј аЬг 1770 bis 1779 il1clusive das Interesse zu 6 рго cento .

5.) Ьеу dem Kupfer-Amt in Wien . . . . vam АргЉо 1777. bis ' den leztcn 10bris 1779. das Interesse zu 4 рго cento .

6.) Bei der Катег in Wiell . . . . . . . vom Martia 1778. Ъis den lezten 10Ьгis 1779. das Iпtегеssе zu 4 рго cento . . . . . .

7.) Von denen, Љг das Illyrische Regimel1t ausgezahlten Schulden iibergeblieben Sume . . . . . . . . vom Jahre 1769. Ъis 1779 inclusive das Interesse zu 4 рго cento . . . . . . .

8 .) Bei dem Ertzbischofen ul1d Metropoliten Vidak . 9.) Bei dem Bacsel" Bischof Radivoevics . . . . .

10.) Bei den Pakratzer Bischof Sivkovics . 1 1 .) Bei dem Carlstadtel" Bischof Petrovics 12.) Bei dreyen Dorfer in Essegel' Comitat

Suma gеgепwагtigег National-Massae

4800.

2592. 8000.

852. 8000.

346 .

1 3000.

5200. 1 1000. 7000. 1200. 1000. 3000.

. Н. 90368.

[ 19] Es ist gleicblals bekant, und es �telJet аисћ im gedruckten Regu­lament,. daB der allerllochste Kays. Konigl. Hof seye der Nation dreysig acht Tausend Gulden schuldig, оЬ gleicll im Regulament das ErtzЪistum und nicht die Nation genenet wil"d, da doclJ die ganze Nation, und nicht der Рqtгi�гс� Arsenius Csernoeyics dem allerdurchlauchtigsten НаиВе \f0!-1 Oester�ICh, n�bst dеш Pel'sonlichen getreuesten tapferen Kriegs­-Dlensten anoch mlt ·oberwehl1ter Sume behiilflich gewesen. Мап ist aus der Kanzley des Nаtiопаl-ЕгtzЪistums versichert, daB die Cameral­-g.ut Daly� zu GenieBung des Illteresses von dieser schuldigen Sume lllcht gehore: sondern der Аllегhосhstе Hof ware аllеп Rechten nach schuJdig der Natiol1, das ist, in die ad Ьопиm Nationis allergl1adigst bestlmte Massa die Sume, sапit den ganzen Iпtегеssе vom Jahr 1700 oder �enigs.tens vom 1710. bis 1 770. zu 5 рго cento, und vom 1770. Ъis 1779. lJ:ICluSlV� zl:l 4 pг� cento zu geben und auszuzahlen. Folglich die g�?Z� ш C�plta�l und ш Interessen National-Massa solle sich gegen­wartlger Zelt Ьеl dem �ays. Konigl. Hofe in Suma 153520 Н. nemlich ап Capitali 38000 Н. und ап Interessen Љг 69 Jahren 1 1 5520 Н. befinden. Von dieser ganzen Sume hatte das ad Вопит Natiol1is bestimmtes Ver­mogel1 vo� Anfang des 1780 Јаhгs das Interesse zu 4. рго cento, VOJ1 dem alle��ochsten Hofe hins ћћго Лihгliсh 6140 fl. 54 kI zu empfangen. Davon kOl1te mаl1 acht Schul diгеktогеs, ul1d eil1 kleil1es, wenigstel1s VOl1 12. Persol1el1 Schtileгn, Seminarium zu Karlowitz, und etwelche studel1teri auf der Universitat zu Ofen, Њг die PHal1zschullehrer bestal1-dig er��ltel1, e�nwelc�es, wahrhaftig, ware der агтеп Natiol1 ein grosses Вепећсшm; lllcht mll1derer Nutz ware auch Њг den Staat· dan: wen die Unterthanen, und Staatsbiirger '\vоhlегfашеl1 und wohlgebildet sind, so werde der Wohlstand das Staats desto grosser und riimlicher. Jedoch wie die ganze Nation, also auch diese allerhocllste Wohlthat beruhet einzig und allein аиЕ dem aller&l1adigsten Wohlwollen Љгег [20] Xays.

4. Код породице Чарнојевић Од године 1770. до 1779. УК1Ъучујући интерес од 6 посто

5. Код уреда за бакар у Бечу . . . . . . . . Од априла

.1777. до краја децембра 1779. интерес .4 посто

6 . Код коморе у Бечу . . . . . . . Од марта 1778. до краја децембра 1779. интерес 4 посто

7 . Преостала сума од исплаћених дугова за илирску рещ:-менту Од године 1769. до 1779. УК1Ъучујући интерес од 4 -посто

8. Код архиепископа и митрополита Видака

9. Код бачког епископа Радивојевића

10. Код пакрачког епископа Живковића .

1 1 . Код горњокарловачког епископа Петровиhа

12. Код три села Осијечке жупаније

Укупни данашњи износ народног добра фор.

1 1 3

4800 2592 8000

852 8000

346

13000 5200

1 1000 7000 1200 1000

3000

90368

Исто тако· је познато, а то стоји и у штампаном Регуламенту, да најузвишенији двор дугује овом народу тридесет осам ХИ1Ъада гулдена·, иако се у РеГУАаменту наводи архиепископија а не овај

народ, пошто је ипак читав народ, а не патријарх Арсеније Чарно­јевић, најузвишенијем дому аустријском, поред личних највернијих

храбрих служби у рату, још и горепоменутом сумом био од помоћи.

Из канцеларије народне архиепископије се уверава да камерално

добро ДаЈЬ не спада у уживање интереса ове дугујуће суме, него

да је најузвишенији двор, по свим правима, дужан народу, то значи

маси најмилостивије одрећеној као народно добро, ову суму заједно

са читавим интересом од 1700. године или бар од 17 10. до 1770. уз

интерес од 5 процената, а од 1770. Ао 1779. зак1ЪУЧНО уз 4 процента

дуж�н да да и исплати. Према томе читав народни иметак у основ­

ном капиталу и интересима треба данас код цар. кра1Ъ. двора да

:i-IЗНОСИ укупно 153 .520 фор.: и то у основном капитаАУ 38 .000 фор.

и у интересима за 69 година 1 15 .520 фор. Од читаве ове суме износ

одрећен за народно добро од почетка 1780. године уз 4 процента

интереса који има да се отада прима од најузвишенијег двора износи

годишње 6 140 фор. 54 кр. Од тога би се стално могли И3Аржавати

осам школских директора, један мали семинар у Карловцима који би се caCToj�o бар од 12 ученика, и неколико студената на универ­

зитету у Бу диму за учител,е семинара, што би ваистину Qила .вслик.а

бенефиција за овај сироти народ; јер ако су поданици и rpap1;lHКI државе обавештени и образовани, благостање државе . постаје yto-лика веће и похвалније. Ипак, као 11 цео . народ тако и ово најузвџ­

щеније доброчинство почива ИСК1Ъучиво на најМИАостивијој благо­

liаКЛОНОСТИ њеног цар. кра1Ъ. и апостолског величанства, јер �и смо

8

1 14

Konigl. und Apostolischen Maytt: dan wir sind a11erweise des a11er­hochsten Hofes getreueste Vasalen, und wiinschen des Staats, in wel­chem wir uns befinden, wahre und getreye Mitbtirger zu seyn.

Und obgleich die a11ergnadigste Kays. KOlligl. durch den Hof­Staats- und Kriegs-Rath, wie auch durch die Konigliche Hungarische Hof-Kanzlei uns gegebene und von dreyell gesalbten Gottes, durch еЬеп diese hocblobliche Kanzlei a11ergnadigst bestattigte Privilegia, unserem Clero gestatten die Zehenden von lшsегег Nation zu haben; so haben doch einige unter ' ullseren BischOfen solche Zehenden fiir ihre eigene Persollen genomen und gebl'auchet; da doch Gott der Неп solche Zehel1-den nicht denen Hohepriestern a11ein, sondeгn dem ganzen Israeli­tischell Clero gegeben: den 50 stehet geschrieben : "А11е Zehenden im Lande, beede уоп Saamen des Landes, und von Friichten der Ваиmе sind des НеПll und sol1en dem Неп-п ' lleilig seyn." Levit. 26.30. Und weilen Gott der Неп brallchet solc11e Zehenden nicht fiir sich, so ist leicht zu begreiffen, daB es fiir die Geistliche, die dem Altar diellell, gehoret wie ап einem anderen Orte davoll allsdriicklich stehet: "Der Zehende der Kinder Israel, die sie dem Herrn heben, habe ich dellen Leviten gegeben zum Erbtheil Nam.18 .24.

. Die im § pho 9. dеs gеdгuсktеп Regulaments bestimtete Assisten­ten, sol1en vielmehr administratores des ad Ьопит Nations bestimten unangreiflichen Vermogens und des Ertzbislums benenet werden; den durch die�e� Wort Assistenten verstehet mап bei uns, als die МithеЏfег des Oberverwaltel"S solches fUlldi, und das solcher Oberverwalter seye der Ertzbischof, von we1chem doch llicht sеlbstеп, sondeгn von dem ganzen Consistori6 ' ApeHatorio das ОЬегdiгесtогium . иЬег diesen fun­dum und иЬег das ganze Vегmоgеп 'des Ertzbistums ' gefiihret werden sol1. Ше 'Gelder des ћшdi, die sich [21 ] gegenwartiger Zeit Ьеу dem Ertzbischof, iша Ьеј' anderen BischOfen und privat-Personen befinden, sol1en binnen zween Jcihren Нillgstells, аНе dem Appe11atorio eingeliefert urid von demselben keinen privat-Personen, sondern nur a11ein denen Magistraten der Koniglichen fгeyen SHidten, a!s , zu PrcBburg, Pest, Ofen, Neusatz und der gleichen, aufs Interesse . gegebell werden; und die VOl1 dem AppeHatorio erweblte, und уоп dem Allerhochsten Hof aHergna­digst bestattigte administrator.es habell vor solche Gelder die nothige Sorge zu tragen, die Interessen davon zu gehoriger Zeit ein zu kassiren, уоп Ausgabell die Rechnullg zu ftihren, urid solche Jahrlich dem Арреl­latorio vorzulegen, das Арре11аtщiuш aber der hohen SteHe in Wien zu comuniciren.

BESТIMUNG DER DIURNEN ·PiJR DIE CONSISTORIAL-ASSESSORES.

1 . ' Јт Consistorio' 6rdinario Wei1en das ordinarium. Consist6rium miisse аНе Woche einmal

versamlet, und . deB.wegen mtissen die Assessores ех 10СО erweblet und gesetzt ,verden, mit11in dem aus der Weltlichen erweblten und bestelten Assessori, als . der auch zu 'gleich ein Mithelffer des Hof-Oeconomi seyn wird, ein jahrliches Salarlum zu bestimen. .

пепiliсh . . , . Gulden

100 .

1 15

на сваки начин највернији поданици најузвишенијег двора и же­лимо да будемо прави и верни суграћани државе у којој се на­лазимо.

И мада најмилостивије цар. краљ. привилегије које су нам пу­тем дворског, државног и ратног савета, као и путем краљевске маћарске дворске канцеларије дате и које су најмилостивије потвр­дили три миропомазаника Бож.ија управо путем те високославне кан­целарије дозвољавају нашем клеру да има десетак од нашег народа, неки наши епископи су ове десетке узели и употребили за своју соп­ствену личност; а Господ Бог је ове десетке дао не само првосвеште­ницима него целом израелском' клеру, јер овако стоји Нalшсано :

"И сваки десетак земал,ски, од усјева земаљскога, и од воћа, Господ­њи је, светиња је Господу

" (Левит. 26. 30) .7 И пошто . Господу Богу

десетак није потребан за себе, лако се може схватити да он припада свештеницима који служе олтару, као што на једном другом месту И3РИЧИТО стоји: "Десетке синова Израиљеiзијех, . што ће доносиТI� Господу на жртву што се подиже, дајем Левитима у нашљедство"

(4. Мојс. 1 8.24) .8 Асистенти предвићени 9. параграфом штампаног Регуламента

треба чак да постану администратори неприкосновеног фонда одре­ћеног као народно и архиепископијско добро, јер под овом речју асистенти подразумевају се помагачи врховног управника оваквог фонда, и да је архиепископ тај врховни управник, који мећутим не треба сам него са целом конзисторијалном апелаторијом да води врховну управу над овим фондом и над целим иметком архиеПИ9КО­пије. Новац фонда који се у овом тренутку налази код архиепископа и других епископа и приватних лица треба најдаље за две -године да буде предат апел.аторији, а ова да га не даје приватним л.ицима него искл,учиво магистратима слободних крал,евсrsих градова као што су Братислава, Пешта, Будим, Нови Сад и СЛ., под интерес; а админи­стратори које изабере апел.аторија и најузвишенији двор нај милости­вије ПОТВРДИ, имају да -воде ДУЖНУ бригу о овом новцу, да у одре­ћено време наплаћују камату, да -воде рачун о издацима и да га годишње подносе апелаторији, а апелаторија саопштава високом ме­сту у Бечу.

ОДРЕБИВАЊЕ ДНЕВНИЦА КОН3ИСТОРИЈАЛНИМ АСЕСОРИМА

1. У редовној конзисторији.

Пошто се редовна конзисторија мора једном недељно састајати' и због тога се сви асесори морају бирати и постављати из места,

треба изабраним и постављеним асесорима из реда мирјана, у који

ће спадати и помагач дворског економа, одредити годишњу плату наиме 100 гулдена.

1 1 6

11. Im Consistorio Extraordinario .

Аllе Geistliche und ein Weltlicher sollen aus anderen benachbartel1 Orten, und der anderl1 Weltliclle ех loco bestellet werdel1. Zwey unter Љпеп Кlosterliche sollen in der Residenz Quartier [22] ul1d Kost habel1 ' denen iibrigen aber die Diurnel1 zu gebcl1, nemlich :

'

Zween Protopopen, j edem р 1 fl. зо kr taglich, und also beedel1 аиЕ 30 Tag . . . . . . Reise-Geld hin und her, beedel1 .

Zween pfarr-Priestern gleicl'l so viel . Einem Weltlichen taglich р 1 fl. зо kl·.

Reise Geld . Dem Weltlichen ех loco

Dreymal 50 viel in ein Ј ahr .

fl. 90. fl. 90.

100.

fl. 100. fl. 45 .. fl. 5 . fl. 30.

280.

Suma fl. 840.

fl. 940.

Diese rur beede Consistorien Sume von 940 fl. kan und soll aus den Einkiinften des Ertzbistums zu Karlowitz, und der ВШtiimег zu Neu­�atz, zu. Temesvar, z� Verschez, ul1d zu Arad, das ist von jedem denel1, lhrer DюесеsаП-СОПSlstOl'iеп Assessoribus bei Endigung jeder Versam­lung ausgezablet wегdеп. Fiir die COl1sistorien aber zu оЕеп Pakratz und Carlstadt, weil diese ВШtшпег ап den Einkiinften ziJ �l'm sind soll ihnen rur ihre Extraordinaria COl1sistOl'ia nemlich р 840 fl. und i� Suma auf diese drey ВШtUmег 2520 fl. aus denen ап Ьопиm Nationis b�stimten Interessen Jahrlich geholfel1 werden : Das огdiпагium Consis· torium aber sie selbsten aushaltel1, d.i. den Weltlichen Assessor mit 100 Н. auszahlen miissen.

Im Consistorio Appellatorio

1) Aus Sirmischer Dioeces . . Der Protopop soll ех loco seyn und folglich ohne Diurnen [23 ] Eil1

A��blmandrit sol1, g�eich wie аllе iibrige zu dem Appellatorio angestelte Monchen, das quartler пиг, und Kost bei dem Ertzbischof haben.

. Der weltliche Assessor soll ех loco bestellt werden, mit 1 Н. taglich, und so р ein Monat . � . . . . 30.

2.) Aus Bacser Dioeces. Zween Assessoribus, d. i. einem Protopop

und einem weltlichen, jedem р . 1 Н. 30 kr Reise·Geld, beeden .

90.} 12. 102 .

1 17

П. у ванредној конзисторији.

Сва свештена лица и један мирјанин треба да буду постављени из других суседf!ИХ места, а други мирјанин из места. Двојица из монашког реда треба да добију стан и храну у резиденцији, а оста­лима треба дати дневнице, и то: ·

Двојици прота, по 1 фор. 30 кр. дневно и тако обојици за 30 дана . . . . . . . . . . . . . . фор. 90 Путни трошак за одлазак и повратак, обојици фор. · 10

Двојици пароха исто толико . . . Једном мирјанину, дневно по 1 фор. 30 кр.

Путни трошак Мирјанима из места .

Трипута толико годишље укупно 840

фор. 940

100 фор. 100 фор. 45 фор. 5 фор. 30

280

Ова сума од 940 форинти за обе конзисторије може и треба да буде исплаћена из прихода архиеПИСКОIlиј� у Карловцима и' епи­скопиј а у Новом Саду, Темишвару, Вршцу и Араду, што значи да свака исплати асесоре своје епархијске конзисторије по завршетку сваког заседања. Мећутим, конзисторијама у Будиму, Пакрацу и Гор­љем Карловцу; пошто су ове епископије сувише сиромашне по при­ходима, за љихове ванредне конзисторије - наиме 840 форинти и укупни износ за ове три епископије 2520 фор. треба годишље помоћи из камате која се Аобија од народног фонда. Али редовну конзисто­рију морају саме издржавати, тј . световним асесорима исплаћивати 100 фор.

у конзисторијалној апелаторији

1. Из сремске епархиј е.

Прота треба да је из места' и према томе без дневнице. Један архим:андрит треба, као и сви монаси постављени у апе­

латорију, да има само стан и храну код архиепископа. Мирски асесор треба да ј е из места, са 1 фор. дневно, за месец дана . 30

2. Из бачке епархије Двојици асесора, тј . једном ПРОТ,и и једном мирјанину, сваком по 1 фор. З0 кр.

Путни трошак, обојици . . 90 }. 1 2

102

1 1 8

3 .) Aus Тешсsvагег Dioeces. Zween аssеssогibus gleicblals

Reise-Geld beeden

4.) Verschezel" Dioeces. Zween аssеssогibus

Reise Geld . Dеш Monchen Reise-Geld

5 .) Aus Arader Dioeces . Zween аssеssогibus

Reise Geld . Dеш Monchen Reise-Geld

6.) Aus Ofener Dioeces. Zween assessoribus

Reise Geld Dеш Monchen tiЬегЬаuрt

7.) Aus Pakrazer Dioeces. Zween Assessoribus

Reise Geld Dеш Мопсћеп tiberhaupt

[24] 8.) Aus Carlstadter Dioeces. Zween assessoribus

Reise Geld Dem Monchen i.iberhaupt

Drey administratores des National-fundi mtissen auch Љг iћгe Мме, ihr j ahrliches Sаlагiuш, wenigstens р 120 fl ћаЬеп, darunter auch das Reise-Geld verstanden wird .

90-} 16 . 1 06.

90") 16 . 1 18 . 12 .

90 \ 16. 1 1 8. 12 .

90Ј 20. 140. 30.

90") 20. 140. 30.

90") 30. 160. 40.

fl. 9 14.-

360

fl. 1274.-

АНе, аНег dreyen Consistorien Assessores solten von dеш allerhochsten Hofe aller�na?igst decr�tiret. werden шit beisatz des Tituls еiпеш jeden \'оп dеш ]elllgen COnSIstorlO, zu welchem einer bestellet wird ' und s? au�h di� аdill:iпistгаtогеs ?es fшldi : dan solche Ehren-Тituln l�ogten vlellelcht elJ:1:ert;l ] edem untel" Љпеп anstatt eines grosseren Salarii dienen. Das gegenw�r�lge Capital�. des ad Вопшп Nationis allergnadigst bestim­ten unangrelflIchen Vегтоgепs bestehet пип, \vie оЬеп in 90368 fl. Von dieser sшnа j ahrliches Interesse zu 5 рго cento, tragt aus 45 1 8 fl 24 kr.

оо Ynd weile� die Nation aus diesem allergnadigst bestimten Fundo, fur .�leB таl kelll besseres ВОl1ит haben kan, als die Consistorien im geb.i.ihrenden Stande zu егЬаltеп, so sollen die Extraordinaria Consis­tor�a der obe� erwe�t�n dгеуеп Bisti.imer, wie aucll das ganze Арреllа­tогшт und dle adillllllstratores des fundi Nationis aus dieser, des In-

3 . Из темишварске епархије Двојици асесора, исто �aKO

Путни трошак, обојици

4. Вршачка епархија Двојици асесора .

Путни трошак Монасима путни трошак

5 . Из арадске епархије Двојици асесора .

Путни трошак Монасима путни трошак

6. Из будимске епархије Двојици асесора .

Путни трошак Монаху укупно

7. Из пакрачке епархиј е Двојици асесора .

Путни трошак Монаху укупно

8 . Из горњо-карловачке епархије Двојици асесора .

Путни трошак Монаху укуmю

. .

. . . .

фор.

Три администратора HapoAHor фонда морају такоће за свој труд юлати годишњу пЛ,ату бар по 120 фор. у шта је урачунат и путни трошак . .

фор.

1 1 9

90 } 1 06 1 6

9 0 \ 1 6 1 18 1 2

9 0 ! 1 6 1 18 12 .

90 \ 20 140 30

90 \ 20 140 30

90 \ 30 40

160

914

360

1274

Све асесоре све три конзисторије треба најмилостивијом од­луком да поставл,а најузвишенији двор, додајући свакоме титулу оне конзисторије у коју се поставл,а; исто важи и за администраторе фонда, а такве riочасне титуле би свакоме од њих могле да буду уместо неке веће плате. Садашњи капитал неприкосновеног фонда најмилостивије одрећеног као народно добро сачињава, како је наведено горе, 90368 фор. Од ове суме годишња камата од 5 проце­ната износи 45 1 8 фор. 24 кр.

И пошто народ од овог најмилостивије одрећеног фонда за

сада не може имати веће користи него да конзисторије одржава у

добром реду, треба ванредне конзисторије горепоменуте три епар­

хије као и целу апелаторију и адмннистраторе народног фонда из-

120

teresses Massa, iп suma mit 3794 П егЬаltеп [25] wегdеп. Uпd was V0111 Jahre zu Jahre wird iibrig vегblеibеп, so11 es allezeit i111 Ertzbistum uпtег 4 Schliisselll, пеmliсh des ЕгtzЫsсhоfепs ипd der dгеуеп аdmiпis­tratoren рго аНа песеssitаtе, jedocll пiеmаls иЬег 3000 П. iп paratu gehalten wегdеп: als zum Exempel, wen etwa del" ЕгtzЫsсhоf solte рго Вопо Nаtiопis пасll Wien геШеп; so so11 ег aus diesel" uьегыiьепепп Iпtегеssеп-Маssа die Reise Uпkёstеп ћаЬеп. Iт sоlchеп Ра11 аЬег ег пiе111аls а11еin, sопdегп 111it zwееп Аssеssогеп V0111 Appellatorio gеhеп, und sich mit ihпеп пiсht herrlicll, sопdеrп ећгНсћ егhаltеп und пасЬ Zuriick kunf� vоп аllеп АиsgаЬеп die Rесlшипg dепеп Admi�istratoren geben so11. ОЬег die oberwelll1te in paratu рго песеssitаtе zu hаЬеп sеуепdе Gelder, sich Ьеfiпdепdе, wie аисћ die von Vегlаssепsсhаftеп der <l:blebenden E!tz- ип� �isсЬЫеп еiпkоmепdе Sumеп, so11 das Appel­la�orlUm durc.ll dle аdmlll1stгаtогеs zum Capitale schlagen, und folglich Wle .gesagt, el!lem oder dem апdегеп Magistrat aиfs iпtегеssе geben, danl1t тап mlt der Zeit ein hiпlaпgliсhеs, Љг die агте Schiiler Semi­пагјит stiftеп, und daraus a11ezeit Hillige Schul Direktores, Secretarien, Капzеlistеп, ипd Consistorial Assessores der ВШti.imег ћаЬеп. kone.

DER HOFSTAAT DES ERTZBISSTUMS

kёпtе mit dепеп sсllOП Ьеkаfftеп, iп 28000 П. bestehenden Einkunftell, fоlgепdег Weise bestehen:

1 . Карlап, aus deneh iiЬегzеhltеп РfаггgеistliсЬеп zu Каг­lowitz, mithiп оlше quartier und Kost im НоЕе zu hаЬеп, iш Ваагеп . . . . . . . . . . . . . .

2. Diаkопеп, die das Ехtгаогdiпагiиm Сопsistогiиш а11е Ј аЬг је aus zween Siгшisсhеп Кlёstеrп еiпhоllеп so11, beeden das Quartier ипd Kost iш НоЕ, ипd nebst dеш, ј еdеш аиЕ die Кlеidипg р 5.0 П. . . . . . . . . .

1 . SесгеtЮ'iиs : gegenwartiger Nenadovics hat Jahrlich, пеЬst 36 Klafter BrebllOIz, iш Ваагеп . . . jedoch пасћ sеiпег, wii!'d Љг einen апdегеп .als Sala­гiшn аиЕ 1000 П. iш Ваагеп gellllg seYl1.

1 . No tarius Љг die Kanzley, wie аисћ Љг bcede Diоесеsап--Consistoriell . . . . . . . . .

1 . Registrator аеm auch zu gleich die Direction иЬег die Bibliothek des Ertzbistums zu fiihren, von dеш Appel-latorio iibergegebell seYl1 so11 . . .

3 . Kal1zelisten, jedem р зао п . . . . . . . . . . . - А11е 6 111ussen Љг sich, ausser dem НоЕе das Quartier

und Kos t haben. [26] 2 . Practikanten, nebst qиагtiег ипd Kost, р 1.00 П

2. Кёсће, аиЕ beeden . . . . . . . . . . . 2. НаиВ Кnechten р 24 П. .

Gulden

120.

10.0.

1600.

500.

600. 900.

2.0.0. зао.

48.

12 1

државати о д интереса н а масу, у укупном износу од 3794 фор. А што од године до године буде преостајало, треба у архиепископији стално да се држи под 4 Кlьуча, наиме архиепископовим и тројице админи­стратора, спемно за друге потребе, али никада преко 3000 фор. ; тако нпр. , ако би архпепископ требало народним послом да путује у Беч, нека од ове преостале масе од камата подмирује путне трошкове. Али у таквом случају никада да не иде сам него са двојицом асесора апелаторије и с њима да се издржава не господски него часно, а после повратка да администраТОРИ1\1а положи рачун о свим изда­цима. Апелаториј а путем администратора треба да прикл,учи главни­ни горепоменути новац који се ДРЖ.И за случај потребе, као и суме које притичу из оставштина упокојених архиепископа и епископа, па затим, као што ј е речено, да га даје овом или оном магистрату под интерес, да би се временом могао основати погодан семинар за сиромашне ученике, и одатле у свако доба могли добијати способ­ни школски директори, секретари, канцелисти и епархијски конзи­сторијални асесори.

ДВОР АРХИЕПИСКОПИЈЕ

могли би сачињавати, на основу већ. познатих прихода од 28.000 фор. :

гулдена

1 капелан од прекобројних пароха у Карловцима, па према томе без стана и хране у двору, у готовом . .

2 ћакона које ванредна конзисториј а сваке године треба да узме из по два сремска манастира, обојици стан и храну у у двору, и сем тога сваком на oд�ћy по 50 фор . .

1 секретар; садашњи Ненадовић прима годишње, сем 36 хвати огревног дрвета, у готовом . мећутим, пос,\е њега за неког ДРУГОГ биће довол,на плата од 1 000 фор. У готовом

1 бележник за канцеларију, као и за обе епархијске кон­зисторије

1 архивар коме апелаторија треба блиотеку архиеПИСЈшпије .

3 канцелисте, сваком по 300 фор.

да преда на управу и би--.0:

сва шесторица морају засебно, изван двора им:аIИ стан и храну.

2 практиканта, сем· стана и хране, по 100 фор.

2 кувара, за . обојицу

2 Домаћ.е слуге, по 24 фор.

12.0

10.0

160.0

5.00

600 900

200 300

48

122

2. Kucllel Mellscllen р 24 fl. 2. Kellner, auf beeden . . . 2. Brod becker, auf beede . 1 . Einkauffer . . . . . . . . 2. Hof llusaren, llebst MUlldur р 40 fl. З. Lakeen nebst Mundur р З5 fl. 1 . Tafel Deker, nebst Mundur . . . . 1 . Wirtscllafter, wegen аllеп Grundstiicken 1 . Leibkutscller, nebst . Mundur 1 . Vorгeitter, nebst Mundur . 1 . Gemeiner Kutscller nebst Mundur 1 . Stallknecllt . . . . 2 . 0сћsепtгеibеr р З5 fl. 2 . Gartner, auf beede . 1 . Mayerllofs-Htitte1' . . . . . . . . . . . ; . . 2. Panduren iiber die Wiesen u.d.gl. nebst Mundur р З5 fl. 1 . Ober Oeconomus des gallzen Е1'tzЫstums der аНе Ein­

kiinften incassieren, das notћige daraus auszugeben -Die Rесlшuпg von аllеп zu fiiћren und i.iber аНе Dienst­Leiite, und iiber аНе Sacllen dcs Ertzbistums die Ober­-Aufsicllt zu ћаЬеп llat, nebst Quartier -und Kost . .

1 . Mitoeconomus, del" zu gleicll аисћ ејп Assessoг des Consistorii Ordinarii seyn soJl (ausser dem Hof) .

1 . Hofwascllcrin, ausser dem Hof - auf die Kanzley und Briefporto . . . . ' . . . - auf den National in Wien Agenten des Ertzblstums

зоо. Klafter Breooolz, а 2 fl 45 k1' 20. Centner Kertzen, а 20 fl . . . . . . . . . . . . - Auf die Wасћs-Ке1'tzеп fiir die Tafel des Ertzbiscllofens - АиЕ die Stallung . - Auf dell Keller . - auf die Arbeit der Weingarten, zween Garten und

Неиmаћеп . . . . . . . - Auf die Hofkapelle, Кегtzеп, u d. g. - auf zwey Dioecesan Consistorien

[27Ј - Auf die · Auf Рflапz-Sсlшlе . . . . . NB. zu der Trivial scllul miiBte die unserer RellglOn zu

Karlowitz Gemeinde 100 fl mit zu geben. _ Auf das Allmosen denen bediirftigen von seiten des

Ertzbiscllofens . . . . . . . . . . - Auf die тl1 und her im Hofe Reparationes und Ein­

kauffung der Tiscll- Kucllel- und d.g Requisiten in' einem Ј ahr mellr, in einem weniger docll iiber einander

- Auf die Kleidung, und andere Halld-Speesen des Ertzbiscllofens konte gellug seyn . . . . .

- Auf die МШldurеп der Lakeen und iibrigen . - Auf зо Personen Dienstleuten Kost .

NB . Die 2 Diakonen, uЛ:d 2 Kanziey-Practikanten, wie аисћ der Ober-Oeconomus miШtеп Ьеу der Ertzbisclloflichen Tafel speisell.

48. 250. 100. 60. 80.

1 05 . З5 .

150. 50. зо. З5. 24. 70.

1 50. 60. 70.

500.

1 00. 1 50 . 600. 800. 885. 400. 100.

1000. 500.

1 500. 1 00. 940.

1 150 .

500.

1500.

1 500. 450.

З285.

2 кухињска помоћника по 24 фор. 2 келнера, за обојицу . 2 пекара, за обојицу . 1 снабдевач . . . . . . . . . 2 дворска хусара, сем мундира, по 40 фор. З лакеја, сем мундира, по З5 фор. 1 трпезар, сем мундира . 1 економ за сва земл,ишта . 1 лични кочијаш, сем мундира 1 јахач испред кола, сем мундира 1 оби'чан кочијаш,_ сем мундира 1 коњушар . . . 2 говедара, по З5 фор. 2 баштована, за обојицу 1 чувар мајура . . . . 2 пандура за ливаде и сл., сем мундира, по З5 фор. 1 врховни економ читаве архиепископије који има да напла­

ћује све приходе, да издаје што ј е потребно - да води ра­чун о свему и да води врховни надзор над свим сл ужбени­цима и свим стварима архиепископије, сем стана и хране

1 помоћник економа, који истовремено треба да буде и асе­сор редовне конзисторије (изван двора)

1 дворска прал,а, изван двора - �a канцеларију и поштанске трошкове . - за народног агента архиепископије у Бечу зоо хвати огревног дрвета, по 2 фор. 45 кр . . 20 центи свећа, по 20 фор . . - за воштане свеће, за архиепискOIЮВУ трпезу - за коњушницу . - за подрум . . . . . . . . . . . . . - за рад у виноградима, две баште и косидбу сена . - за дворску капелу, свеће и сл. " - за две епархијске конзисторије . - за семинар

Прим. : За тривијалну' школу морала би наша верска општи­

на у Карловцима да даје 100 фор.

- за .милостињу нево/ьницима од стране архиепископа . - за разне поправке у двору и набавке потреба за сто, кухи-

њу И СА., једне године више, друге мање, али ј едно с другим - за одело и друге ситније трошкове архиепископа могло би

бити довол,но . - за мундире лакеја и дРУГИХ . - за храну зо лица у служби .

Прим . : 2 ћакона и 2 канцеларијска практиканта, као и врховни економ морали би се хранити за архиепископовим столом.

1 23

48 250 1 00

60 80

1 05 З5

1 50 50 зо 35 24 70

1 50 60 70

500

100 1 50 600 800 885 400 1 00

1000 500

1 500 1 00 940

1 1 50

500

1 500

1 500 450

З285

124

- Auf die ТаЕеl des ЕгtzЫsсl1Оfепs, wobei Нigliсћ, als in einem Nаtiопаl-ЕгtzЫstum, 16 . Регsопеп, zu weilen mеl1Г, zu weilen weniger sic}} сiпtгеfеп; iiberhaupt . 3500.

fl 25 145.

Die Oeconomi kоПtеп sсћоп Sorgen, иЬег die zu iiberbleiben seyenden surna посћ etwas zu егsрагеп, иlll wen der ЕгtzЫsсћоf аиЕ die Canoni­

:sclle seinel" Dioeces Visitation аusgећеп so11, тап Љт und seinen Мitgеfећгtеп, daraus die Reise Unkosten geben; wie аиС!l wen ег solte etwa in eine und die andere Кгапсћћеit fallen, den Artzt егhаltеп und

. Љг die Arzneyel1 zahlen; Пlсћt minder 50 ihn del" Tod so!te 11eimsuchen das тап aus solchel" iiberbleibenden Sume, zu Bestreittung der Speesen des LеiсlltЬеgапgпШеs, im Ваагеп etwas ћаЬеп kОffе. . . Und also ејп ЕгtzЫsсhоf mit denen in 28000 fl bestimten und

\.vohl bekanten ргоvепtеп,. koffte schon, zwаг· nicht heгrlich wie ein Fiiгst, dосh ehrlich; seiner gеistliсћеп Vогstеhегs-Wiiгdе gemaE, beste­hen. Das аЬег del" gegenwartige [28] Ertzbischof sich bestandig bekla­get, ег kone mit sоlcћег Sume nicћt bestehen, ist kein wunder: аНе proventen des агтеп Ertzbistums, miissen iп Handen des ЕгtzЫsсћOf­lichen Bruders ја gar in dessen Hause stehen, und der ganze НоЕ von еЬеп dem selben verwaltet wird; аиЕ seine Кiпdег, die zu PгeEbUГj:! lernen, пшЕ das ЕгtzЫstum gegen 1 000 fl Jahrlich hingeben, ит welche Sume kоПtе eine fast ganze Pflanz-Sule gehallen werden; kaum weniger auch аиЕ seine vеl'ћеiегаtеtе Tochler jahrlicll ћingeben; sein ganzes НацЕ erhaltet, егпеhгеt uпd bekleidet sich aufs conto des Ertzbistums. Бiп in dem Residenz-Hof, vоп dem vегstогЬепеџ, Ertzbiscl1Qfen Nenadovics, init 4 Sluben und 2 Kuchel Љг ЕгtzЫstuтs Leute егЬаuеtеs Haus Ьеwоhпеп zwei Ertzbisch6fliclie · РатШеп, eirte mit volligel" Nаhгuпg und reicher Kleidung aus denen Ргоvепtеп des Ertsbistums, zum АегgеrnШ den ganzen dаsеlЫgеп Volck; und wel" kan а11е bekante, dосЪ ui10tћige ап Geld, Wеiпеп, uпd апdегег Sасllеп, uпd посll dazu heim­liche vегdiiсћtigе - - - - Sсhепсkuпgеп аuszеhlеп? WеЕwеgеп · kan del" jetzige Ertzbisc11Of, аиЕ diese Weisc mit dеп vоп Љго Maytt аllег­gпаdigst· Ьеstimtеп ргоvепtеп freylich пicht Ьеstеhеп, ја wen ег auch посh so viel blitte, so wiiгdе ег gleicblals sich, ит пiсht Ьеstеhеп zu kоnеп, Ьеklаgеп.

DER HOFSTAAT DES BISSTUMS ZU TEMESVAR.

Ю:Шtе јаhгliсh fоlgепdег Маssеп aus gеl1аltеп wегdеп :

1 . Sесгеtагius, цег auch das Nоtагiаt Amt iп Ьееdеп Сопsistогiеп zu vегtгеttеп ћа!

1 . Капzlist . , . : ., ' . , ' .

- , Die Sрееsеп auf die Капzеlеу und Brief рогtо 1 . Koch

Guldеп

500. 150. 200. 150.

- за архиепископову трпезу, за којом се, као у народној архи­епископији, дневно наће 16 лица, понекад више, пОнеI<.ад Л1:а-

125

ње, укупно 3500

фор. 25 145

Економи би већ могли да се побрину да од сума које преостану још понешто уштеде да би, када архиепископ треба да поье у канон­ску визитацију својих епархија, њему и његовим 'сапутницима одатле дали за путни трошак, као и ако би допао какве болести, да би довеАИ лекара и платили лекове, а не мање, ако би га снаШАа смрт, да би од овако преосталё CY�le могли имати нешто у ГQТoiЮМ за под-миривање погребних трошкова. '

" ' " И тако би архиепископ са одреьеним и ' по��атим приходима

од 28000 фор. могао опстојавати лепо, додуше не велелепно као ка­кав кнез, али часно, према свом достојанству духовног поглавара. А што се садашњи архиепископ , стално жали како с; том свотом не може да опстојава, није никакво чудо: сви ПРИХОАИ сиромашне архиепископије морају се налазити у рукама архиепископовЬг брата, чак у његовој кући, а читавим двором баш оа упраВlbа; ' за његову децу кој а се школују у Братислав.и мора: архиеПИСКЬпија да даје око , 1000 фор. годишње, а за ту cYl\iy' могао би се издржаватЏ готово цео ј едан семинар; ј едва нешто мање издаје годишње на своју удату кћер; читава његова кућа се издржава, храни и одева на рачун архиепископије. У кући са 4 собе и 2 кухиње за ЈЬуде архиеписко­пије, коју је саградио покојни архиеЦИСКОIl Ненадовић живе , две породице архиепископове родбине, једна се потпуно храни и. богато одева из прихода архиепископије, на саблазан целог , овдашњег на­рода; а ко може побројати све познате, али непотребне и уз то ј ош сумњиве . . . . . . поклоне ' у новцу, вину и другим стварима? ' Збьг тога садашњи архиепископ, наравно не може да живи са 'приходима које је на овај начин најМИАостивије одредило њено величанство; чак када би имао ј ош ТОЛИIЮ, жаАИО би се како не може да

· O�CTojaBa. .. • ' 0,

ДВОР ЕПИСКОПИЈЕ ТЕМИШВАРСКЕ

могао би се годишње издржавати на следећи наЧ1fН:

1 секретар који би био и бележник у. обе конзи��орије ; : , . 1 канцелиста

канцеларијски :1 кувар

трошкови И поштарина . . . ..... ;. :.

.,; -. .

гулдена

500 1 50 200 1 50

i !

126

2. Haus Knechten 24 Н . 1 . Kuchel Mel1sch . . 1 . Leib Kutscher nebst Mundur 1 . Vorгeitel' nebst Mundur . 1 . Бiп gemeiner Kutscher . 1 . Hof-Husar, nebst Mundur . . 2. Lakeel1, nebst Mundur, а З5 п. 1 . Tafeldecker пеЬ! Мuпduг

[29] 1 . Kelner . 1 . Brodbecker 1 . Hof OeC0110mus . . . . . . . . .

- Auf die Mundurel1 del' Lakeen ul1d i.ibrigen . - auf die Sta11ul1g . - auf die wasch . . . 60. Klafter Brenholz а 2 fl .

7. Centner Kcrtzen, а 20 п. - auf die Wachs-Kertzen . . . . . - auf die Allmosen von Seiten des Bischofes - auf zween Consistorien . - Auf die Pflanz-Schule . . . ,

48. 24. 45. зо. З5. 40. 70. З5. 50. 50.

зоо. 1 80. 500. 100. 120. 140. 50.

200. 940.

1250 . . - auf die Nahrung des ganzen Hofstaats mit samt dem

Brodt und Wein, zu б п. taglich . . . . . 2190.

1000. - АиЕ die Kleidung, und apdere Handspeesen des

Bischofes

Н. 8397.

Was von der pr.oventen- Suffie (die von· jedem Вistum Ьеј der hohen Ste11e wird ohne zweifel bekant werdel1) i.ibrig verbleibet, so11 bei dem Оесопото vom Jahr zu Jahr Љг die Ып und her Reparationes im Hofe Щг die Einkauffung der Kuchel-Tafel u.d.g. Requisiten, Љг das Ausgehen auf die Visitation des Dioeceses und Љг die Kranchheit und Tod des Вischofes, aufbehalten werden.

Auf nemliche Weise auch der Hofstaat des Вistums zu Verschez koi'lte ausgehalten werden, ausgenomen das аиЕ die Nahrung zu Ver­schez wird so viel nicht aufgehel1; und da zu noch die unserer Religion Gemeinde daselbst mi.iBte zu der Тгiviаl Schule 100 Н. zu geben.

[зо]

DER HOFSTAAT DES BISSTUMS ZU NEUSATZ

kOl1te folgender Gestalt ausgehalten werden:

"

1 . Sekretarius, der zugleich auch das beeden Consistorien zu vегtгеttеп llat

Notariat-Amt in

1 . Kanzelist - Kanzley-Speesen und Brief-porto

1 . Косћ 2. Haus Кl1есћtеп а 24 Н

Gulden

500. 150. 200. 120. 48.

2 Домаћа слуге, по 24 фор. 1 кухињски помоћник . 1 лични кочијаш, сем мундира 1 јахач испред кола, сем мундира 1 обичан кочијаш . . . . . 1 дворски хусар, сем мундира . 2 лакеја, сем мундира, по З5 фор. 1 трпезар, сем мундира 1 келнер 1 пекар 1 дворски економ

- за мундире лакеја и осталих - за коњушницу . за рубл,е . . . . 60 хвати огревног дрвета, по 2 фор. 7 центи свећа, по 20 фор . . за воштане свеће . за милостиљу од ст.ране епископа за две конзисторије . за ·семинар . . . . . . . . . . . за храну целом двору, заједно са хлебом и вином, по б фор.

дневно . . . . . . . . . . . . за одећу и друге ситне издатке епископа .

127

48 24 45 зо З5 40 70 З5 50 50

зоо 1 80 500 100 120 140 50

200 940

1250

2190 1000

фор. 8З97

Што од укупних прихода (који ће за сваку епархију високом месту без сумње бити познати) преостане, треба од године до године да чува економ за разне ПОl1равке по двору, за набављање посуnа и сличних реквизита, за одлазак на визитацију дијецезе и за болест и смрт епископову.

На исти начин би се могао издржавати двор епископије у Вршцу, сем што у Вршцу за исхрану неће бити потребно толико и уз то још тамошња наша црквена општина морала би давати 100 фор. за тривијалну школу.

ДВОР ЕПИСКОПИЈЕ У НОВОМ САДУ

могао би се издржавати на следећи начин:

гулдена

· 1 секретар који истовремено има да обавља бележничку ДУЖ­ност у обе конзисторије . . ' . ' . . . . . . . . . .

1 канцелиста --:--:- канцеларијски трошкови и поштарина

1 кувар 2 Домаћа слуге, по 24 фор . .

500 150 200 120 48

128

1 . Кuсћеl-Мепsсћ . . . 1 . Leib Кutsсћег, nebst MUl1duI" 1 . Vorreiter nebst Mundur . . . . . . . . . . .

б. pferde konel1 Љг alle NоЊ\vепdigkеitеl1 , und 1 pferd genug seyn.

1 . Hof-Husar, nebst MUl1dul" 2 . Lakeen, nebst Mundur а З5 fl 1. Кеll1ег . 1 . Broodbeckel1 1 . МајегћоЉиаег 1 . Hof Oeconomus . . . .

- Auf die Munduren der Bedienten . 50. Кlafter BreriЪolz а З fl.

. - Auf die Wtisсћ - Auf die Kertzen . - Auf die Sta11ung . . . . . . - АиЕ die A11n1Osen VOl1 sei tel1 des Вisсћоfеs - auf beede Consistoriel1 . . . - аиЕ die Nаћпшg des gal1zel1 Hofstaats mit samt dem

Wein und Вгооd, zu 5 fl tаgJiсћ .

Л.

24. 45. зо.

З5. 70. 40. 40. 50.

200. 150. 1 50 . 100 . 120. 400. 100. 940.

1825.

5З47.

Was tibrig verbleibet, so11 \тот Јаl1Г zu Jahr Љг die Kleidung des Bischofes (die ohne dem nicht аНе Jahг gетасћt werden) wie auch Љг andel'e Nothwendigkeiten, wie оЬеп bei dem Temeswarer Bistum ge­sagt, auf behalten werden.

Mit sоlcћег Einrichtul1g kan auch das Вistum zu Arad erl1alten werden. Und weil јт Neusatz zu weilell mehr als zu Arad aufgehen kan, so hat dasselbiges Вistum zur Htilffe das Praedium Sirig. Wefi тап von dem ietzigen [31 Ј Bischofen Radivoevics seine Lieblinge, seine Blutsver­wandte und seil1e Clienten аЬsсlшffеп, ul1d den Hof-Oeconomen obbesag­ter Weise bestellen, auch so ihm, als аНеп апdегеп die ufiothigen Gaste­геуеп verbieten wird, so wird gewiВ dieser Вischof also gleich besser bestehen, und von der Sсhuldmасlшпg befreyet werden.

Веј denen anderen dreyen BiВti.il11er, die kleine Einktinften haben, sol1 das Ехtгаогdiпагiuт Сопsistогiшп mit dem HoE-ОеСО110mо Ьеу jedem Вistum d�n Hofstaat дасh der Moglichkeit (den таl1 П?-uЕ �ich nach der Decke stгесkеп) еiпгichtеп uпd bestimen; urid wie es ешgепсh­tet hat, dem Арреllаtогiо, ul1d Appe11atorium der hоhеп Stelle Ьегichtеп.

Die Ехtгаогdiпагiа Сопsistогiа sоl1еп, ит solche Hof ОеСО110mос; ZU vеrsсhаffеп, die Sorge tгаgеп, und bis тап dazu weltliche Ре��опеп Ьеkоmеп wird, kопеп der weil \'erll.tinftige Monchen aus den Klostern bestellet weiden. Jedel" Oeconomus sol1 vor dem Нl. Evangelio schweren, daE ег iп аllег EinkaEirung und Ausgaben wie auch in а11еп, was den W ohlstand des Вistums anbetrift sich gеtгеu und redlich aufftihren wird. Zween Exemplaria solches · Јllгатепti sollel1 gemacht, davon eines Ьеј dassigem Extraordinario ConsistOl'io verbleiben und das andere dem Appe11atorio zllgesandt wегdеп.

129

1 кухињски помоћник 24 1 лични кочијаш, сем мундира 45 1 јахач испред кола, сем мундира . . . . . . . . . зо

б коња могу за све потребе, и ј ош 1 коњ, бити довољни 1 дворски хусар, сем мундира . 35 2 лакеја, сем мундира, по 35 фор. 70 1 келнер 40 1 пекар 40 1 чувар мајура 50 1 ·д ворски економ 200

за мундире послуге 150 50 хвати огревног дрвета, по З фор. 150 за рубље 100 за свеће 120 за коњушницу 400 за милостињу од стране епископа 100 за обе конзисторије . 940 за храну цел.ог двора, заједно са вином и хлебом, по 5 фор.

дневно , 1 825

фор. 5347

Што преостане, треба од године до године задржати за еписко­пово одело (које се и иначе не прави сваке године) , као и за друге потребе, као што је речено горе, код темишварске епископије.

Таквим урећењем може се одржавати и епископија у Араду. И пошто се у Новом Саду понекад може потрошити више него у Араду, то ова епископија има као помоћ добро Сириг. Ако се од садашњег епископа Радивојевића одстране његови МИ.ibеници, сро­дници и штићеници и на горе речени начин постави дворски економ, па ако се и њему као и свима осталима забране непотребне гозбе, тај епископ ће сигурно одмах боље опстојавати и бити . ослобоћен прављења дугова. .

Код остале три епархије, које имају мале приходе, треба ван­редна конзисторија са ДВОРСI(ИМ економом да уреди и среди двор према могућности (јер се мора пруж:ати према губеру) ; а како га је уредила треба д а обапести аПеАаторију, а апеАаторија високо место.

Ванредне конзисторије треба да се побрину да доћу. до таквих дворских економа, и док се за то не добију cBeToBHCl лиџ;а, могу се ДОТАе постављати разумни монаси из манастира. Сваки економ треба да се закуне пред Ј еванћеље:м да ће се верно и поштено држати Прlf­ликом сваког примања и издавања, као и у свему што се односи на благостање епископије. Ова заклетва треба да буде састављена у два примерка, од којих један остаје односној конзисторији а друти се доставља апелатЬрији.

9

� I

130

Kurz zu sagen: so lang solche der Bischofen und Љгеп Residen­zien Еiпгiсhtuпg nicllt vегогdпеt uпd bestimet wird, so lапg werden die Вischofe des Geldes nicllt satt wегdсп. Wie der ganze Hof еiпеs jedes BiBtums sehr schlecht eingericlltet ist, also auch die Kanzley des Bis tums; dic Biscbl:ife wollen keine Kanzelisten halten, uпd was kап ein einziger Secretarius Ье! so viel vorfallender Dioecesan Gescbli.ften ausrichten? Die Ertzbistums Kanzeley, alwo von der gапzеп Nation und vоп апdегеп [32Ј Stааts-Diсаs tегiеп, Sасhеп und GеsсЫiftеп fast аНе Tag voгkomen, hat 11Uf zwey Капzеlistеп; \",је wird es den moglich seyn z\vcen Мепsсћеп so viele SсЬгеibегеу аUSZllЬаltеп? Wahrhaftig keines wegs; ипЈ deroselben einer vоп ЉПСl1 zween hat vom unaufhor­lichcn Sitzel1 die Hypochondrisclle Krancklleit bekomen, und der andere, der 'nebst anderer Kanzley-Expeditionen, аисћ das Notariat-Amt јп beeden Dioecesan-Consistorien verwalten тиЕ wird bald gar blind wer­den: ein einziger Practicant, oder vielmehr Copeist ist посЬ vorhanden, тН einem јiЉгliсћеll Salario \ТОП 50 fl. davol1 ег so \vohl Kleidung al" Nahrung haben МиЕ.

Wil" ћаЬеп bis dato die аllегћосћstе Kays. Konigl. Gnade nicht haben konen, zu dCll Stааts-Diепstеп, оЬ wir glеiсћwоhl in аНег Тгеуе zu dem Staat lеЬеп, keines wegs zu gelassen werden; und wen die Stu­dirte wenigstens bei denen Вisсhоfеп das Brod nicht ЬаЬеп kопеп, warum solte sich den einer auf die studiеп ЬеgеЬеп, und die Zeit sеiпег jungen Jahren damit umsonst vегliегеп?

NACHTRAG

Zu dem аllегgеtгеuеstеп Vorschlag Љг die Einrichtung der Соп­sistOl:ien, Schulen, Вisсhоfеп, und Вisсhоfliсћеп Residenzien Ьеу der

' Ргivilеgiгtеп Rаsziапisсћеп, јп dem Копigгеichе Нuпgагп 11l1d dem sel­Ьеп einverleibten Pro\lincien, wоlшћаftеп Nation.

Nасћ АЫеЬеп еiпеs zeitlichen Ertzbischofens und Metropolitens, sol1en aus dem Appellatorio 4 Assessores, das ist, der Neusatzer Bischof, als der naheste, dапп ein Агсhiшапdгit, Ein Ргоtорор, und Weltlicher, der ех loco ist zu der АdтiпistгаtiОl1 des Ertzbistums, sede Vacante, ејп Љг аНетаl bestimet werden. Dem [33 Ј Arcllimandriten sol1 das quartiel- und Kost in der Residenz gegeben werden; der Protopop, so ег nicht ех loco seyn wird, sol1 quartier und Kost gleichfals in der Residenz, und nebst dет die Diuгпе р ејп Gulden hаЬеп. Der BiscllOf sol1e wenigstens einmal in der Woche, sede vacante, ех officio, тithiп oћne die Diuгпеп dafiir ћаЬеп, dаћiп kотеп, weil ег zu solcher nahen Reise aus dепеп" sеiпеs ВistШl1S Еiпkuпftеп, gar keine Uпkоstеп mach�n darf, iп deme der selbe mit eigenen Wаgеп, und pferden bis auf Каг­lowitz, uild zuruck zu fahren пiсht vоп поthеп hаЬеп wird, den der ОЬег-Оесопоmus des Ertzbistums kап allezeit den Wagen mit pferden des Ertzbistums auf den bestimten Tag пасh Реtегwагаdеiп scћicken ит Љп nacl1 Karlowitz einzuhohlen, und widerum nach eingenomenem

1 3 1

КраЈКО речено: докле год се код епископа и њихових резиден­ција не нареди и одреди такав ред, дотле се епископи неће наситити новца. Као што је читав двор сваке епископије врло лоше урећен, таква је и канцеларија епископије; епископи неће да држе писаре, а шта може код ТОЛИIшх епархијских ПОСАова да уради један ј едини секретар? Архиепископска канцеларија где се готово свакодневно појавл.,ују ствари и послови који се тичу целог народа и других државних инстанци има само два писара; па како је могуће да два човека издрже толико писаније ? Ваистину, никако; и због тога је један од те двојице од непрестаног седења добио хипохондричну болест, а други који поред других канцеларијСЮ1Х послова мора да врши и бележничку дужност, у обе епархијске конзисторије ускоро ће ослепити. Ту је још један једини практикант или управо речено преписивач, са годишњом платом од 50 фор. , од које мора да се одева и храни.

Ао сада нисмо никако могли имати најузвишенију царско-кра­л.,евску милост да добијемо приступ у државне службе, мада живимо у потпуној верности према овој држави; па- ако школовани ни код епископа не могу имати хлеба, зашто онда неко да иде на студије и да тиме узалуд губи време својих младих година?

ДОДАТАК

највернијем предлогу за уредбу о конзисторијама, школама, епископима и епископским резиденцијама код привилегисаног расци­јанског народа који )lШВИ у крал.,евини Хунгарији и њој прикл.,уче­ним провинцијама.

После пресел.,ења у вечност архиепископа и митрополита за администрирање обудовеле архиепископије треба једном за свагда одредити из апелаторије четири асесора, тј . новосадског епископа који је нај ближи, затим једног архимандрита, једног проту и једног мирјанина који ј е из места. Архимандриту треба дати стан и храну у резиденцији; прота, ако не бу де из места, треба такоће да има стан и храну у резиденцији, а сем тога и дневницу по један гулден. Епи­скоп треба бар једном недел,но, током упражњености столице, да одлази онамо по САужбеној дужности, па према томе да не прима за то днеВНIще, јер за тако кратак пут не сме да прави трошкове из прихода своје еШiскопије, пошто он неће имати нужде да сопстве­ним колима и коњима путује до Карловаца и натраг, ј ер главни економ архиеПИСКОШ1је може у свако доба кола са коњима архиепи­скопије одрећенога дана да пошаtoе у Петроварадин да га довезу у Карловце и поново да га врате, после ручка и вечере који треба да му буду дати на трошак архиепископије, тј . у резиденцији.

132

Mittag und - АЬепdшаhl, so ihше аиЕ Kosten des ЕгtzЫstuшs, d. i. in der Residenz gegeben werden soll, zurtickzufahren.

NB . Mithin шап redet niclll unbillich, dal� der Bischof Putnik Љг sejne des leztlicll ledig-gewesten ЕгtzЫstuшs аdшiпistгаtiоп, die aus der агшеп Natiol1al Massa 7000 Н. unrecht gel10Ћien habe, iпdеше ег gar keil1e eigene dartiber Unkosten gehabt, sondern noch dazu шit ihш sein Secretarius, seil1e Lakeel1, seine Kutsc11er und Pferden, wie auch seine aus Neusatz ofLers al1komende Lieblinge, erћielten sic11 аиЕ Un­kosten des ЕгtzЫstншs : Ег, als dашаls der еiпzig-gеwеВtе Verwalter des ЕгtzЫstншs kon:te hernach шit clenen zween . Ertzbischoflichen geistlicllen DomestiqHen, jHngen LeHten, die Aufwands-Rechnungen ша­chen, wie ег ge\volt hat. Ег hatte dашаhls sehr \venige wichtige Ge­scblifften, sondern sitzete zu Кагlоwitz fast besti:indig uш пнг, wegen Vегшеhruпg der DiHrnen, die Tage zu vегшеhгеп.

Gleich wie апdегеп Ordel1s-Persunen, also aHch denen Ertz- Hnd BischOfen wird nicl1t zugestattet, vor iЬгеш Lebens-Ende Теstашепtеп ZH шасhеп, weilen sic weder шit del" НеШе, noch mit kleinsten Tl1eil des verbleibendel1 Vегlаssепsсhаfts-\/егшоgепs, das aus denen des Ertz­und Вisluшs- nicht аЬег aus Љгег Fашiliеп Einki.inften iш Geld, Realien н. d. g. bestehet, leztwillig zu disрОl1iгеп МасЬt haben konen, aHssel" [34] шit јепеш, \лтаs sie vor del" Consekration etwas eigenes gеЬаЬt haben ul1d besitzcn: шit diеsеш пиг konen sie disponiren l.llld ver­шасhеп, wie Hnd \ven sie iШег woJ lel1. Del" glaubige Kayser JHstinianHs iш 10 ten Tit : del" NeHen Befehlcn s tatHit de hoc sеquепtеш leges : "so der Bisc110f et\vas nach der Ordination tiЬегkошеt, davon kan ег kеiпеш von del" seinigen etwas tiberl11achen, den sоlcЬеs gehoret der Кiгсhеп zu, wеlcЬег ег Bischof ist: l.llld l1ach sеiпеш Tod werden die Оесопошi die RесЬепsсhаft zu geben schHldig seyn; jenes аЬег, was ег vor del" Ordination gеЬаЬt, kan ег ausgeben, verkaHfen l.llld tiberlassen, wеш ег iшег 'wi1l ,"

Мап hoffet, es wird нпsеге allerl11ildeste Beherrscherin dieses Ьеiligstеs, des andасЬtigеп Kaysers, als Љгег Maytt glorwtirdigsten \!огfаЬгегs gesetz l1јсМ l.lll1stoBen, ја. viешhг solche Verlassenschafften anstatt der Kirche, dеш аЈ В<;ЮНll1- Nationis bestimten unangreiflichen

: Vегшоgеп zl.l zl.l eignen lаssеп: clen aHS diеsеш fHl1do werden die Ertz­,l.llld Bischoflic11e, wie woh1 nicht Љге · eigene, von Љгеп Fашiliеп her­gebracl1te, Vегlаssепsсhаftеп auch zu , pi� legata gebraHchet; was die ргоЕапа legata anbelanget, die Ertz- und ЫsсhоfliсЬе Fашiliеп . s'ollen arbeiten, und folg1ich sich aus еigепеш Vегшоgеп erhalten. . . Jeder Protopop, da ег die Allfsic11t tiber die Кirchen und Pfarrer ztiliaben, und V0l1 Zeit. zu Zei.t zu visitirel1 hat, erftillet ег sошit die

� Schuldigkeit seines Вisсlюfепs, \.veBwegen i11an Љп Љг einen BischOf­Ъсhеl1 Viсагiшn achten kone, Ејп аЬgеогdпеtег, der die Gescbliften des

, j enigen, .der Љп abgeordnet, verгichtet, von_, wеш пiшt ег die Ве­ld_hriung, wo nicht von еЬеп dешsеlbigеп, VOl1' 'dеш ег abgeordnet ist ? : Also auch jeder ' Protopop solt�, аllег · Billichkeit пасћ, von sеiпеш Bisc11Of, dessen ег Gescblifte in seiner Dioeces verгichtet, auch die Ве­lOhnung haben: weilen аЬег die Einktinften eines Вistuшs sich 'nicht so weit erstreckeh, so ist die Gewo11llheit eihgefUhret, dalS dеш Protopop

133

Прим. С тим у вези не говори се бадава да је епископ Путник за своје администрирање архиеПИСКОШlје, која је недавно била упра­жњена, бесправно узео 7000 фор. из сиромашне народне масе, а да није имао баш никаквих сопствених трошкова, а уз то су се ј ош с њим на рачун архиепископије издржавали његов секретар, његови лакеји, његови кочијаши и коњи, юiо ТОД и његови мил,еници који су чешће долазили из Новог Сада; он, као онда једини управник архи;епископије, могао је потом са двојицом свештених ли:ца-двор­јана архиепископије, младим људима, правити рачуне трошкова како је хтео. Он је .онда имао врло мало ·важних послова, него је готово непрестано седео у Карловцима, само да би, повећавајући број дана, повећавао дневнице.

Као ни другим кал уlJерима, ни архиеШICкопима ни епископима није дозвољено да праве тестаменте пред крај свога живота, јер они не могу имати власт да тестаментално располажу ни половином, ни најмањим делом оставине која се састоји из прихода у новцу, реа­лија и сл. архиеrщскопије и епископије, а не из прихода њихових породица, сем оним што су имали и поседовали пре посвећења; само тиме могу диспонирати и завештати то како и коме год хоће. Право­верни цар Јустинијан у десетој глави нових заповеди потврдио j� следећи . закон: "Оно што епископ добије после посвећења не може оставити тестамент ом никоме од својих, јер то припада цркви чији је он епископ и после његове смрти економи ће бити дужни да поло­же рачуна; али оно што је имао пре посвећења може дати, продати и предати коме год хоће".

Надамо се да наша најмилостивија владар ка неће укинути овај најсветији закон побожног цара, најславнијег претка њеног величан­ства, него да ће чак дозволити да се такве заоставштине уместо цркви прикључе неприкосновеном имању у оквиру народног добра; јер, из тог фонда се архиепископске и епископске оставштине, мада не њихове сопствене које потичу од њихових породица, ' користе као црквени легати; што се пак тиче профаних легата, породице из којих су архиепискciпи и епископи треба да раде, па нека се према томе издржавају из сопственог иметка.

Сваки прота, пошто има да води надзор над црквама и паро­сима и с времена на врем,е да их обилази, испуњава тиме обавезу свога епископа, због чега може бити сматран епископским викаром. Изасланик који обавља послове онога ко га је послао - од кога да прими награду, ако не управо од онога ко га је послао? Тако би и сваки прота, по свакој правди, требало да прима награду од свога епископа чије послове обавља у његовој епархији; али пошто при­ходи једне епископије нису толико велики, заведен је обичај да протц

', '

, '

134

die des Љт bestimten Protopopiats-Pfarrer pr 2 П und die in loco, \vo er wohnet, anderthalb Theil dassiger Pfarr ргоvепtеп оћпе die 2 fl zu geben, [35Ј abfuhren so11en. Der verstorbene Ertzbischof und Metro­polit ЈоаП Georgievis, aus besonderel" Gewogenheit zu einigen seinen Schmeichlern Protopopen brachte es so weit, ЈаВ mit dem a11erhochsten Regulament beschlossen worden ist, denen Protopopen auch von denen in loco mitwоhпепdеп Рfаггеш, nebst dem anderthalb Theil der РЕап­-Einkiinften, noch dazu seine 2 П. abzureichen. Diese That, jenes der Welt gedienten Ertzbischofens \\'аГ ganz unbillich. Ein Protopop nimt von dепеп, die draussen sind, Pfarrern pr 2 П . von ihre'n aber РЕап­-proventen nimt ег gal" kein TlJeil : also аисћ lшt er kein Recht von ап­deren mitwolmenden јп lnсо Pfarrern апdегthаlb Theil zu петеп, nimt er es dan, so тиВ ег die 2 П fаhгеп lassen; ја es ware auch der andert­јаlb Tlleil Љг die Protopopen zu viel, indeme sie keine Priesterliche, oder Pfarr-functionen verrichten: Sie taufen die Kindel" nicht, sie gehen zu dепеп Кгапkеп riicllt ; sie сориНгеп keinen; sie halten die pfarrloose nicllt, und celebriren die Hl. Liturgie als wie die BischOfe zu сеlеЬгiгеп РПеgеп, ап grosse пuг Fеsttаgеп. Мап wiinschet zu wissen, wel' sie dап von diesen а11еп Pfarr-Pflichten befreyet hat? Wahrhaftig selbst der Satanas. Wen sie also kеiпе Pfarr-function nicl1t verrichten wо11еп, so miiBten sie von Rechtwegen nicht einmal gleicllen, vielweniger andert, halben Theil von den Pfaгr Еiпkiiпftеп haben. Ше gesunde Vешuпft­bekraftiget es ; auch der g6ttliche Paulus, der von dem Amt des Proto­рореп gar nichts gewust, spricht : "Es so11 del" Ackerman, der den Ackel" bauet, der Friichte ат ersten geniessen."

2 . Тјт. 2.6. "Der аЬег nicht аг­beiten wil1, der so11 auch nicht essen."

2. Thess. 3.10. Folglich die Вillig­keit erfordert, die Ргоtорореп so11en in loco, wo sie wоhпеп, а11е Pfarr­-functionen, ausser пиг das Pfarr-Ioose, zu verrichten апgеhаltеп sеуп, und als dan von ihгеп mitwohnenden Pfaгrern den апdегthаlb Theil, sесuпdшn consuetudinem aus Јеп Рfагг-ргоvепtеп zu петеп, die 2 П. аЬег auf keine Weise. Uпd weilen sie von dem Вischof, einzig und а11ејп dieserwegen gesetzet werden, damit sie, statt seiner, die unterhabende Pfarrer [36Ј zur guten Ordnung und Schuldigkeit anhalten, und die Un­огdпuпgеп Ьеssегеп solten, \veB\vegen sie auch von jedem Рfаггег, Љг ihre Моое und Reise die 2 fl јаhгliсh петеп, so so11en sie wепigstепs 4 mal im Јаhге, nach dem a11ezeit geweBten Gebraucll in ' Љге Proto­popiaten ausgellen', die Auffuhrung und Vегhаltеп der Pfarrgeistlichen in denen Рfагг-РЉсlltеп, uпd die Кiгсhеп-Eiпkiiпftеп und Ausgaben zu ргиНеп, uпd Љг a11es dem Consistorio schriftlich zu reportiren. '

Die gegenwartiger Zeit Bischofe verrichten keine andere Љпеп von Gott аufегlеgtе Schuldigkeit, aussel' einzig und allein die Handauf­legung. Sie predigen das Wort Gottes nicht, und taufen keinen Ungetauf­ten; da docll der Heiland selbst ihnen dieses zu thun befohlen, da ег gesagt hat : "Lehret und taufet : " Math. 28.19. Маг. 16 .15 . Sie ЬеЕеhlеп die Hl. Liturgie iп ihren Cathedral-Kirchen аНе Tag zu celebriren, und sie selbst gehen daћin, niemals es anzuhoren, ausser ап denen Son- und Fest-Tagen, einige auch ап diesen Tagen seltens, besonders diejenige, die јт Haus eigene КарреЈеп hаltеп, пеЬеп welcher eine Stube liegt, wo kein Mensch Љп sehel1 kan, und ег wil1 l10ch sagen, das er in der

135

свештеници његовог протопопијата дају по 2 фор., а они из места у коме он живи један и по део парохијалних прихода, без ова 2 фор. Покојни архиепископ и митрополит Јован Борћевић, из особ�те нак­лоњености према неким својим ласкавцима протама дотерао Је дотле да је најузвишенијим Регуламентом било одрећено да се протама и од свештеника који станују у истом месту дају још и 2 _ фор. поред једног и по дела парохијских прихода. Ово дело оног архиепископа који је служио свету било је сасвим неправилно. Прота узима од па­роха који жи�е изван места , љеговог стано.вања по 2 фор., али од њихових парохијских прихода не узима НИЈедан део; так? он нема право ни да од пароха који су с њим У истом месту узима Један и по

део, а ако га узме, мора се одрећи 2 фор., јер би и један и по де? за

проте било сувише много, пошто не обављају никакве .паРОХИЈске функције: не крсте децу, не иду болесницима, не венчаВ�ЈУ, не Д?же

чреду, а служе свету литургију као што епископи имаЈУ обич.а] да

је служе - само о великим празници.ма. људи желе да знаЈУ ко

их је то ослободио од свих т?х <=::паРОХ�iJСКИХ ДУ.ЖНОСТИ. Ваи;стину -

сам сатана. Ако дакле неће да ооављаЈУ паРОХИЈске фУНIЩИЈе, не би, цо правди, морали да имају чак ни исти, а jor:r МаЈье један и по део парохијских прихода. Здрав разум то потврћУЈе; и бож.ански Пав,,\е, који о протојерејском чину баш ништа није знао, каже: "Радин КОЈИ се труди најприје треба да окуси од рода", 2. Тим. 2.6; "Да ако ко неће да ради, да и не једе", 2. Солуњ. 3 .10.9 Према томе, прав.да захтева

да проте у местима у којима живе треба да буду обавезни да обав­љају све парохијске функције, сем да држе чреду, и .тe�( онда од пароха из истог места, као што је уобичајено, да �зимаЈУ Један и по

део из парохијских прихода, а она 2 фор. ни на КОЈИ начин. И пошто су од епископа једино и искључиво зато постављени да уместо њеэ;а ПОДРУЧНО свештенство опомињу на ред и ДУЖНОСТ, а да исправљаЈ'\{ неред, због чега и узимају од сваког пароха 2 фор. годишње .за СВОЈ труд и пут, требало би бар четири пута годишње, према ваЈкадаш­њем обичају, да одлазе у своје протопопијате, да контролишу пона­шање и држање пароха у њиховим парохијским дужностима, као I�

црквене приходе и издатке, и о свему да подносе писмени извештаЈ

конзисторији. , -.

Епископи данашњег времена не обављаЈУ никакву другу од Бога им наложену ДУЖНОСТ, осим једино рукополагања. <?ни не пропове­

дају слово Господње и не крсте некрштене, мада им .Је ,�aM Спаситељ

наредио да то чине када је рекао : "Учите и крШ1'аваЈте , Мат. 28. 19;

Мар. 16 . 15 .10 Они нарећују да се у њиховим саборним црквама сва­

кога дана служи св. литургиј а, а они сами никада не иду онамо да

је одслушају, сем недељама и празницима, неки ретко и тим . дан�м�,

нарочито они који у свом дому имају сопствене капеле краЈ КОЈе Је

с�ба где га нико не може видети, и он још тврди да је био у цркви, што

' ипак није истина, јер његова капела или велика зграда није

црква, него скуп верника у име Исуса Христа, где епископ, ако иначе

" 11'

1 I

136

Kirche gеwеsеп sey; welches doch пicllt wahr ist, defi sеiпе Карре11е, oder das groEe Gebliude ist пiсht die Kirche, sопdеrп die Vегsаmluпg der GlаuЫgеп im Nаmеп Ј esu Christi, alwo der Bischof wan ег sопstеп ејп achter Bischof sеуп will, mиЕ al1ezeit zugеgеп sеуп, иm dеп Ver­samlеtеп Сhгistеп ејl1 Vorbild des Апdасl1ts und Gottes Furcht Ьеуm аllgеmеiпеп Gebet lшd Gottes Ргеisеп zu seyn, wie auch, ја ех officio ilmеп das Wort Gottes zu ргеdigеп, dazu ег а11еiп, пicht аЬег iп seil1er Кареllе versteckt zu sitzel1, oder scheinheiliger Weise zu Ьеtеп, berufel1 uпd gesetzet ist; Den so redet der Heilal1d ,de!" Welt: "Љг seyd das Licht der Welt. Eine Stadt, die auf еiпеm Berge liegt, kan [37] пiсћt vегЬorgеп wегdеп. So ziil1det mап auch пiсht еiп Liecht ап, uпd setzet es unter ејп S iimmегп, sопdегп auf еiпеп Leichter, auf daE es аllеп dепеп Leuchte die јm Hause sind. Also sol1 euei' Liecht vor den Меп­sсhеп sсhеiпеп, daE sie еиеге gute Wercke sel1en, ' und еuегеп Vаttег, der јm Hilliel ist,. preisen." Matћ. 5. 14.-16. solcller оЬЬеsсhгiеЬепег Weise gehel1 die jetzige BischOfe iп die Kirche, , uпd die Hl. Liturgie сеlеЬгiгеп sie пuг ап gгоssеп Fеst-Таgеп, sеltепs аЬег zur апdегег Zeit, aussel" wen sie еiпеп ums Geld zu Diаkопеп, odel" zu РгiеstеГl1 ordil1irel1 wollen. Solcher пuп Gestalten konte auch еiп einfaltigster Мопсћ еiпеl1 ВischOf abgeben. Sie гаthеп uпd zwiпgеп das Volk viermal . im Јалг-е die Siinden zu Ьеichtеп, sie selbst аЬег thuп dieses пiеmаls, als warel1 sie оhпе аНег Siil1den: НеШt ааn dieses ein Vorbild dem Heerde zu sеуп? Der gottliche Jacobus,' Bruder des НеПl1 spricht: "Bekene einel" dem anderen seine Siiпdеп." ·Сар. 5 . V. 16. Jacobus schlieEet hier die ВischOfe gar nicht aus, dan sеiп Sепdsсћгеibеп erstrecket sich auf а11е glаuЫgеп, uпtег wеlcћеп auch d-ie BischOfe vегstапdеп werden; So аЬег die ВischOfe sich aus der Zabl der Glaubigel1 selbst аussсhliеЕеп, so sol1 dieses auf Љг еigепеп Kopf fаllеп.

Оhпgеасhtеt dessen ware zu vегогdпеп, daE gleicllwie јц i..ibгigеl1 Christlichen Tugendel1 und РШсћtеп, also аисћ јm Кiгсhеl1-Gеhеп und јm оftегеп Веichtеп der Siil1del1 der dem Beichtvater (аЬег nicht vol" solchel1, die ihпеп die Оhгеп kгаuеп. 2. Тјm. 4. 3 .) die BischOfe Ејl1 Vorbild dem Heerde sеуп sоllеп, l.шd das Extraordil1arium СОП$istогium i..ibe!" alles dieses die Aufsicllt Z\l hаЬеп, Џl1d das widгigе dem Appella­torio kund zu machel1 schuldig sеуп soll .

[38] Uпd weilel1 die ВischOfe, aus Kargheit, Љге eigel1e geistliche Diепег zu haltel1, selbst пiсht wоllеп, wie der jetzige Ertzbiscllof mit wort und That zeiget, daE ег olme der gleichen geistlichel1 Hof-Offici� апtеп sеуп kal1; so ist dieses [иг die Kirche desto пiitzliсhег, weilen аег gleiche geistliche Officianten wегdеп in kеiпеп апdегеп Dingel1, als пuг јm Stolz, Vppigkeit ul1d Wollust, im Gеld-Егргеssuпgеп, iп ' der Нипегеу, iп Hurel1-Lieder und iп mehr der glеiсhеп ul1gebiihrlichen gоttldsеп Verhalten unteгrichtet; mап schreibet dieses пitht ohne Ur­sach, den die Ехеmреlп vогhаl1dеп siпd; ul1d so bald ејпег zu del" Wiirde eines Archidiaconi аl1gеlапgеt, so trachtet ег , sсhоп zu dem Вischofs-Amt zu gеlапgеп, оЬ ег gleichwobl посh пicht vollig das Kinder­-Wesen abgeleget hat. VberdieE, wir fiпdеп iп den егstеl1 acht oder пеuп ЈаhгhUl1dегtеп Ьеј dепеп BischOfel1 kеiпе solche Geistliche, uпtег ver­sсhiеdепеm Еhгепs Nаmеп Оffiсiапtеп; solche siпd weit hеrпасh hег­aus gebrochen, uпd Nul" vоп dепеп BischOfen sеlbstеп ausgedichtet,

137

хоће да буде прави епископ, увек мора бити присутан, да би окупље­ним хришћанима био образ побожности и страха Господњег при за­једничкој молитви и прослављању Бога, као и да им, по дужности. проповеда слово Божије, због чега је ј едино позван .џ постављен, а не да у својој капели седи скривен или да се притворно моли; ј ер, овако говори Спаситељ света: "Ви сте видјело свијету; не може се град са­крити 'кад на гори стоји. Нити се ужиже свијећа и меће под суд, него на свијетњак, те свијетли' свима који су у кући. Тако да се сви­јетли ваше видјело пред људима, да виде ваша добра дјела, и славе оца вашега који је на небесима" (Мат. 5. 14-16) . На такав горе опи­сани начин иду садашњи епископи у цркву, а св . литургију служе само о великим празницима, али ретко у ДРУГО време, изузев када некога за 'новац хоће да рука положе за ћаконе или свештенике. Па на такав начин би и прост калућер могао бити епископ. Они саветују 11 ПР�.fсиљавају народ да се четири пута годишње исповеда, а они сами то никада не чине, као да су без икаквог греха; па зар се то зове бити образ стаду своме? Божански Јаков, брат Господњи, говори: "Исповиједајте дакле један другоме гријехе", гл. 5. с. 16 .11 Јаков овде никако не искл,учује еШ.fскопе, јер се његова Посланица односи на све вернике, мећу које се подразумевају епископи; али ако еПИСIШПИ сами себе искључују из броја верника, онда нека то падне на љихову сопствену главу.

Без обзира на то требало би наредити да, као и у осталим хриш­ћ

'анским ВРАинама и дужностима, и у п6хаћању цркве й: чешћим

uсповедањем грехова пред исповедником (али не пред таквима који I�M чешкају уrirи, 2. Тим. 4. 3) епископ� буду образ стаду својему, а ванредна конзисториј а треба над свим тим да води надзор и да је дужна да о противном обавештава Ћпелаторију.

И како сами епископи због шкртости неће да држе своје соп­ствене свештенослужитеље, као што садашњи архиепископ речју и делом показује да може да буде без оваквих ПРИДВОРНИХ свештено­служитеља, ОВО је за цркву утолико корисније, ј ер ти свештено­ёлужитељи не би били поучавани никаквим другим стварима, сем једино гордости, раскоши и похлепи, изнућавању новца, курварству, курвањским песмама и даљим таквим неподобним безбожним пона­шањима; не пише се ово без раЗАorа, јер постоје примери, ' а чим ј е неко дошао д о архићаконског достојанства, већ те)ки д а доспе до епископског чина, мада још није сасвим престао да буде дете. Поврх тога, у првих осам или девет векова код епископа не налазимо све­штенике под разним почасним службеничким називима; ови су се појавили знатно касније, а измислили су их сами епископи, и то пошто су видели како су императори држали разне високе службе-

138

und zwal" da sie gesehen ћаЬеп, wie die Iтрегаtогеs verschiedene Minis­tros .und Hof-Cava1ier unter vегsсhiеdепеп El1l"en titu1n geha1ten, und zu v�rscl1iedene Беdiепuпgеп gebraucl1et, . so l1at die hohmutl1 und Hof­fart die Бisсhоfе dal1in gerissen, sich gleich delll Landes fiirsten aufzu­Њћгеп und Љг Hofstaat auf gleicllen Fl1E cil1zuгichten; weEwegen setz­ten sie in Љгеп Residenzien Archimal1driten, Protosynge10s, Synge1os, Archidiaconos ; ProtocliaC0110S, Exarchos, ul1d тећг der gleichen a1s Hof Мiпјstгоs ul1d Cavaliers, gleich del" we1tlichen Landes fiirst1ichen­-Hofen, da doch der Hei1al1d del" \Ve1t i11l1el1 diese Form nicht .hinter-1assel1 hat, indem ег so spricht: [39] "Mein Reich ist nicll.t von diesei' We1t. ЈоаП. 1 8 . 36." Und: "Filius homil1i поп venit тiпistгагi, sed minis­trare. Math. 20. 28" Wenn a1so die jetzige Вischofe selbst erkeneri, sol­сће geist1iche Officianten bei sich zu ћаЬеl1, nicht notl1wendig zu seyn, so тиЕ тап il1l1еп аисћ l1insfiihro solche zu ћаЬеl1 a11erdings vегЫеtеп, wel1igstens ит oberwehnten Ul1gebiihr1ichkeiten Ш1tег dem ОЬегеп С1его einmal al1SZl1 tilgen. Und wel'i sie zu Се1еЬгiгuпg der Н1. Lituгgie Diakonos vonothel1 ћаЬеп \�erden, so sol1en solclle aus einem und dem andereri K10stel" hingenamen werden. Беi dem ЕгtzЫstum аЬег so zu verordnet, wie es iп dem a11ergetreuesten Vorschlag gesagt worden ist . jedoch· damit sie im Hause nicht ganz a11ein leben, uпd in die МиЕе­-Fallen sol1en, das Extraordinarium Сопsistогiuт sol1 је einem ећгЬагеп und woblel"rahrenen alten Мош:ћсп aus den KlOstern bei dem Вischof ha1ten, der den se1bigen mit l1iitzlichen Gеsргасhеп unterhalten, zum lesen der geistlichen Cllristlicllen, .11icht аЬег der Nаtuгаlistеп-Бiiсhег; Zum Kirchen-Gehen, zu ofterer Celebrirul1g der Hl. Lituгgie, und zum Беichtеl1 ermunteгn, oder viel тећг verniinftig antreiben solle. Solte аЬег ein Вischof wieder sein Беruf und Amt 1еЬеп, so sol1 das Extra­ordinarium Consistorium пасћ der drittel1 Ermahnung den widerspens­tigen dem Арре11аtогiо Consistorio anzeigen; daE Appe11atorium аЬег sol1 mit еЬеп der gleicllen Ermahnungen verfahren, und entlich seine Klage dem а11егћосћstеп Hof vorste11en. Es wtirde der Nation sећг ап­genehm seyn, einen solchen Lotterbubel1 des Вisсћоfliсhеп Amtes ver­lustiget, und ins Kloster geworfenen zu sећеп, [40] оЬ solcher gleic}} wоЫ del" Ertzbisc110f selbst ware.

Die Verdienstel1 dessen, den тап zum Бisс11Оf erwehlete, waren пиг geld Erpressul1gen, Sorgen ит die Vermehrung der ErtzbischOf­lichel1 Iпtегеssеп, и. d. g . . l1етliсћ: der fahig gewesen von dem Volk, und VOl1 der Geistlicllkeit das Geld, Ochsen, pferdel1 und andere Natu­гаliа Ьгаf zu erpressen, und mit verscl1iedenen Беtгtigегеуеп auszu­locken, sto11am аНе Jahre zu vergrosseren, die Rесhпuпg der Einnallm­und Ausgaben flеШig uпd (dem Schein пасћ) tгеuliсh zu fiihren, и. d. g. als ein solcher, und ohne zweifel der erste war, uпd аНе andere ·НЬег­troffen hat, der jetzige Вischof Radivoevics, ап welchen die . Sirmische, Басsег, uпd Temeswarer Dioeces апосћ gedencken, besonders die zwey lеztеге alwo ег a1s administrator von den l1еиеп Рореп Њг (wie die Вischofe vorgeben) Pfarr wenigstens рг 30 ducaten Њг den Ertzbischof, Њг sich аЬег und seine Cliel1ten so viel a1s es пиг imel" gekOIint, ge­потеп, da doch vor diesem war die Pfarr-Taxe пиг gegen 12. oder aufs hochste 15 ducaten. Ein nеиег Protopop ·zablete vor diesem пиг 30 #

139

нике и дворске кава.ъере под разним почасним титулама и користили их за разне службе, па су охолост и сујета навели епископе да се понашају као и земал,СIШ господари и да свој двор уреде на исти

� . . начин, зоог чега су у СВОЈИМ резидеНЦИЈама поставл,али архимандри-те, протоћаконе, егзархе И више њима подобних као дворске високе службенике и каваЛЈере, онако како је на дворовима световних земал,ских господара, а ипак им Спасител, света овај поредак није оставио говорећи опако : "Царство моје није од овога свијета" (Јов. 18.36) и "син човјечиј није дошао да му служе, него да СЛУЖИ" (Мат. 20. 28) .12 Ако дакле садашњи епископи сами признају да није нужно да уза се држе такве свештенослуж.ител,е, мора им се свакако забра­нити да их и убудуће имају, бар зато да би се једном искорениле горе поменуте неподопштине мећу високим клером. Буду ли им за служење св. литургије потребни ћакони, нека их узимају из неког манастира. Али при архиепископији, ако се уреди као што је речено у овом највернијем предлогу, да у дому ипак не живе потпуно сами и не падну у ДОКОЛИЦУ, ванредна конзисторија треба код епископа да држи по једног часног и врло искусног старог калућера из мана­стира који би га забавл,ао КОРИСНИМ разговорима, подстицао или чак разумно нагонио на читање духовних хришћанских - а не натурали­стичких књига, на идење у цркву, на чешће служење св. литургије и на исповедање. Ако би епископ Ji5.ивео противно свом позиву и звању, ванредна конзисторија треба после треће опомене овог тврдо­�f'.авца да оптужи апелаторијСlюј конзисторији; а апелаторија треба да поступи истим опоменама, и најзад своју оптужбу да поднесе нај­узвишенијем двору. Овом народу би било врло пријатно ако би видео да је таква битан га лишена епископског чина и бачена у мана­стир, па ма то био и сам архиеПИСI�ОП.

Заслуге онога који је биран за епископа састојале су се у изну­ћавањима новца, бригама око повеnавања архиепископских интереса итд. ; наиме: да је био способан од народа и свештенств а добро да цеди и· разним преварама измамл,ује новац, волове, коње и друге натура�\Ије, да сваке године повеnава шталу, да вредно и (наизглед) тачно води рачун примања и издавања итд.; такав и без сумње први је био, и све �pyгe надмашио, садашњи епископ Радивојевић кога се још увек сећају сремска, бачка и темишварска епархија, нарочито последње две у којима је као . администратор од нових попова (како епископи наводе) за парохију узимао по 30 дуката за архиепископа, а за себе и своје штићенике колико год је само могао, мада је дотле такса за парохију БЊ\а само око 12 или највише 15 дуката. Нови прота је дотле плаnао само 30, а он је подигао таксу за протопопијат

."

140

ег аЬег machte die Protopopiats Тахе аиЕ 100 ducaten. Die пеие јп beeden Dioecesen BischOfe als Сliепtеп des Nenadovics, der ап solchen Егргеssппgеп ејl1 Woblgefal1en gel1abt, \>,'oltel1 hernach von diesen, durch den Radivoevics eingefiihrten Тахеп gar nicllts nacblassen. -Solche da waren die vегdашtеп Meriten eiIles zu erwebleIl seyenden Subiecten zum Bischofes-Amt. Derowegen das COl1sis torium Арре11аtогiШll, da ei"' VOl1 solclJer erscllrocklichen Gottlosigkeit, ul1d der dariiber [41 ] zu folgel1 lJabenden Stгаfе Gottes Апtћеil zu haben sich zu hiitten llat, sol1 auf die Tugenden, 11l1d die geistliche МегitСl1 einel" zum Bischofes-Amt zu erw1ihleIl seyen- deIl Регsоп, es sol1 Archimal1drit odel" Egumenos, oder ејп aIlderer seyn, aufs fleisigste zu seheIl, оЬ ег nemliclJ јп dem Кloster sich tugeIldhaft und demiithig ohne SclleiIlheiligkeit aufgefiihret uIld gelebet; оЬ ег sich im LeSCIl der geistliclJen Висћег geiibet; оЬ ег seine Mitbriider јп des FurclJt Gottes und dem tugendhafteIl Lebel1 unterгiclJtet, und mit seil1em eigenel1 Ехетреl vor angegangen, ul1d оЬ ег fahig ist die Heerde Christi шit dеш Worte Gottes zu weiden; den so jemal1d seinem eigenen Hause l1icht vorzustehen weiE, wie kan der selbige der Kirc11e Gottes flеiШg voIstehen? 1 . Тјт. 3 . 5 . folglich ап seinen Briiderl1 kan таn seine Auffiihrul1g, seine Meriten ul1d seine Fahigkeit erkenen. Und also ein zu erweblen seyende CaIldidatus sol1 јн а11еn so besclJaffel1 seyn; del" gleichen zu solcllem lJohen Amte der Hl. Geist fodert. Tit. 1 . und Tim. 3. ЕЬеп solcher Gestalt sol1 die Ег­wehluIlg auch eil1es BiscllOfes zum ЕгtzЫsсhоf, und eines Pfarr-Pries­ters zum ProtopopeIl geschellen.

Die jenige, die HejeгatћeH, wenden auf die eitele Hochzeits-Er­gotzungel1 viel auf; warum kollteIl sie dan nicht рг eiIl, zwej , oder dгеi Gulden, jeder seinem Vermogen пасћ, Љг die copulation, јп das Вistum ћinreichen? ја dieB wаге auch niclJt etwas neues; weil bis auf das 1769 Jahr wal" dieses allezeit ein GеЬгаuсh, auch keil1em zur Last gefa11en, ausser wen einige gelduneгsattliche BischOfe es duгch Љге Pгotopopen iibermablg fodeгten. Und dieseг [42] wegen waгe nothig solchel1 schon bekafitel1 ·Gebrauch wieder zu егnеиегеп, аЬег nicht Љг die BischOfe, sondeгn Љг die Unterstiitzung, uIld Aufrechthaltung del- Consistorien. ЕЬеп dieser Ursache halber jeder Pfarг Geistlicher sol1e Jahrlich 12 kr hingeben, und weilen die Consecrations, oder wie тап vorwendet, Pfarr­-Тахеп, als ејпе, аllет Betrachtel1 пасћ, wahre Simonie miissen von аllеп ganzlich ausgerottet werden; so wird einen Neucreirten Pfarrer nicht zu schwer fa11en, anstatt der Simonischen, 50 fl betragender Тахе, пuг 10 Gulden; ејп Protopop 15 und ејп BiscllOf 20 fl zu Aufrechthaltung der Сопsis tогiеп zu geben, und. weilel1 die ProtopopeIl dem Bischof keine, 50 gеl1аШе Sydoxie zablen sollen, 50 sollel1 sie (ausser denen, die Сопsistогiаl-Аssеss9Iеs sind) j ahrlich pl' 2 fl auf die Consistorien geben. Und gleich wie јепе Љг die Copulationes, also auch diese von denen РЕапегп erwehнte Consistorial Gelder sol1en die Protopopen ein sameln, ипЈ dem Exraordinario Consistorio behal1digen, Ul1d von diesem dem Appe11atorio eil1gesendet werden; das Appellatorium аЬег аЬег denen administratoren des fundi zu iibergeben hat, ит daraus је­dem in аllеп acht Dioecesen geistlichen, ordillarii Consistorii Assessorien йhгliсh рг 100 fl. wie аисћ denen Consistorial-Fiscalen, die unumgang-

141

на 100 дуката: Нови епископи обе епархије, као штићеници Ненадо­вићеви који је 'уживао у таквим уцењивањима, нису никако хтели да смање ове таксе које је завео Радивојевић. Ето, такве су биле те проклете заслуге лица које је требало да буде изабрано у епископско звање. Због тога апелаторијска конзисторија - пошто он има да се чува овакве ужасне безбожности и казне Божије која га као после­дица сналази - треба најпомније да пази на врлине и духовне за­слуге лица које треба да буде бирано у еШIСКОПСКО звање, па био то . . архимандрит или игуман, или неко други, да ЛИ. се он наиме у мана­стиру крепосно и скрушено, без лицемерства, понашао и живео, да ли је упражњавао читање духовних књига, да ли је своју сабраћу поучавао страху Господњем и крепосном )�ивоту и својим личним примером предњачио, и да ли је с_пособан да напаса стадо Христово словом Господњим; јер ако неко није , способан да управл,а својим домом, како ће се старати за цркву Божију? ( 1 . Тим. 3.5) ; отуда се на љеговој браћи могу познати његово владаље, љегове заслуге и љегова способност. и тако кандидат који треба да буде биран, треба у свему да буде такав какав за такво високо зваље Св. дух тражи да буде ' (Тит. 1 . и Тим. 3) .13 Управо на такав начин треба вршити избор неI<ОГ епископа за архиепископа и пароха за протопопа.

ОНЈ1: који се жене и удају троше врло много на сујетна свад-бена �есел,а; зашто онда не би могли за венчање да даду епископији ПО један, два или три гулдена, свако по својој могућности? То не би ни било нешто ново, јер до 1769. године то је вазда било уобичајено, и никоме . није падаАО као терет, сем ако неки новца ненасити епи­скопи преко својих протопопа нису захтевали преко мере. И због тога би ' било нужно ПОНОВО об�ювити овакав већ познати обичај , али не епископа ради Hel'o ради помагаља и одржавања конзисторија. Управо из тога разлога треба сваки парох да даје годишње по 12 кр. , и пошто таксе за рукоположења - или, како се наводи, таксе за парохију - као, по сваком схватању, праву симонију, сви морају потпуно искоренити, то новом пароху неће сув:ише тешко пасти да за одржавање конзисторије уместо симонијских 50 фор., колико износи такса, да само 10 гулдена, протопоп 15 и епископ 20 фор. И како проте епископу не треба да плаћају тзв. сидоксију, нека дају (изузев оних који су ' конзисторијални асесори) годишње по 2 фор. за конзисторије. Па . као и онај за венчања, тако и овај конзистори­јама намењени поменути новац проте треба да сакупе од пароха и предају ванредној конзисторији, а ова да достави апелаторији; апе­латорија, мећутим, има да преда администраторима фонда, да се одатле сваком свештеном асесору редовне конзисторије у свих осам епархија даје годишње по 100 фор;, као и годишња плата конзисто-

1'·

1 ' ,

142

lich dazu nothig sind, Љг ј аhгliсhеs SаlагiЩl1 zu geben. und so etwas �avon i.iЬегblеibеl1 solte, die аdl1lil1istгаtогеs sollen es unter den gewOlm­lichen Sсhli.iЮеп verwahren, zu alljahrlicher vo1ligen Auszahlung ег­wehnter Salarien; dei1 die Copulationes werden аllе [43 ] Ј ahr an der Zahl nicht gleich, sопdеГl1 zu weilen mehr, zu weilen sehr wenige, mithin notwendig ist allezeit etwas von diesem Geld vorhanden zuhaben. Vber dies hat das Ехtгаогdil1агiШll СопsistогiШll Љг die Pfarrgeistliche, die јп den Consistorien аssеssогеs sind, zu sогgеп, womit sie vor аНеп an­deren, nach Befinden Љгег Fahigkeit ul1d obbeschriebenel" und der gleichen gеistliсћеп Meriten, zu dem егlесligtеп Ргоtорорiаtеп befOrdert, uпd zu Ргоtорореп bestellet wегdеп kОПеп.

Zш· Zeit der сапопisс11еп Visitаtiоп deI" Dioeces sоltеп јепе zwey сопsistогiаl-Аssеssогеs, das Reise Geld von del11 des BistUl11S ОеСОПОl110 zu sich l1етеп, Љг das l10thige аusgеЬеп, uпd пасh zuгi.iсkkuпft die Rесhпuпg еЬеп diesel11 ОеСОП0l1l0 mit samt dem Geldrest i.iЬегgеЬеп. Solte etwa еiпе oder die апdеге Gеmеiпdе eil1ige fгеуwi1ligе Geschel1ke odel" Аllmоsеп del11 Вisсћоf dаггеiсhеп, so sоllеп solches die Assessores gleich fals zu sich пеmеп und пасћ Zuгi.iсkkUIlft dеш OeCOIl0l110 Ье­handigen woraus ег illl1еп in ргаеsепtiа Ехtгаогdiпагii oder ordinarii Consistorii die DiшпеIl, nel111ich del11 Geistlichel1 р ein Gulden, und dem WeltlicheIl р ein ТЬаlег gebeIl, uпd das i.ibrigbleibeIlde iIl die Rub­rique der einki.inftel1 еiпsсhгеibеп soll . Man МиЕ deIlen zween Asses­soren die Diurnen аllегdiпgs gеЬеп indem sie аиЕ solche Visitation der schulen und del" Dioeceses zur Hi.ilfe des Bischofes umsonst ohl1e аНег Vergeltung zu gehel1 nicht sсlшldig sind, weEwegen in Erl11aIlgeluIlg solcher GescheIlcken und Alll1l0sen mochte bestimet und verordnet werden, [44] daE sоlcЬе kleine Diшпеп von jeder Geminde Ъеј dieser Gelegenheit gegeben wегdеп sol ten, den es wi.irde gеwШ mit denen drit­thalb Gulden in dreyen Jahrel1 das Volk l1icht agravirt. Jetzige Bischofe, die wаhгliсЬ Ehr- lll1d Gеld-Нiгtеп пiсћt аЬег Seelhirten sind, tragen Ilur deri ЫsсћоfliсhеIl Nашеп оlше es mit del" That zu bezeugeIl und wollen dосЬ es nicht шпsопst trag�n, "".тје vielmehr јепе, die die bischof­J iche Schuldigkeit verrichten, und sich Љг daE Wohl der Nation llnd des Staats selbsten МШ1е gebeIl , den Lo11l1 wi.irdig sind? Der Lehrer der Heiden sргiсht: "Gedencket ап еиеге Lehrer

", d. ј. vergesset nicht, ihnen ctwas zu Љгет Ul1terhalt zu gebel1 , "den sie wachen иЬег еиеге seelen. НеЬ . 13 .7 .17 ." Und der Неп selbst sagt: dignus est operius mcrcede sua. Luc. 10.7. Und weilen del" SесгеtагillS jedes Вistums wird аиЕ die Саl10пisсће Visitatiol1 zu glеiсћ mit gehel1 mi.issen, јп diesem fall, wie аисЬ јп anderel" Gelegel1heitell, da del" Sесгеtагius dеп Сопsistогiеп l1icht bejwohnen kan, so11 der Капzеlist (der јп jedel" Dioeces тиЕ wohl егЕаЬгеп sеуп) die Stelle des Notarii јп Consistorio zu vertrettel1 sсћuldig seyn. Nebst dem fahige so \уоЫ weltliche, als KlOsterliche Dia­сопј, wie аисЬ l1еие Priester, die посћ keine Pfarr иЬег komen habel1, sollen bei den Сопsistогiеп, wegcl1 Јег Practick gebrauchet wегdеп, die аЬег zu solcher Zeit quartiel" und Kost Ьеј dem Bischof haben sollen.

Uпd gleicllvvie das gапzе Appellatoriull1 i.iber jenes ad Ьопит Natiol1is allergnadigst bestimten uпаllgгеifliсhсп Vermogen also аисћ аЬег das ganze [45] Ertzbistull1, аНе dazu апgећогigе Sachen, Gгuпd­sti.icken, wie nicht minder иЬег das Gut Dallya, welches anstatt der zu

143

_ ријалним фискаЛИЈ\шl4 који су неопходно потребни. И ако нешто одатле преостане, администратори треба да чувају под уобичајеним кл>учевима, да би сваке године исплатили поменуте плате; јер, вен­чања нема сваке године исти број , него понекад више, понекад вео­ма мало, па је нужно у свако доба имати понешто од тог новца -на располагању. Поврх тога, ванредна конзисторија има да се брине о паросима који су асесори у конзисторијама чиме их пре свих оста­лих, после оцене њихове способности и горе описаних и сличних ду­ховних заслуга, унапрећује у упражњени протопопијат,- и они могу бити поставЛ>ени за проте.

Приликом канонске визитације епархије нека она два конзисто­ријална асесора узму себи новац за пут од економа епископије, да би плаћали што ј е нужно, а ПОСАе повратка нека предаду том истом економу рачун са -укупним остатком новца. Ако би ова ИАИ она општина епископу даАа какве драговол>не ПОКАоне или МИАОСТИЊУ, ти асесори треба то такоће да приме и по повратку предаду економу, из чега он њима пред ванредном ИАИ редовном конзисторијом треба да да дневнице - наиме, свештеном лицу по гулден, а мирјанину по таАИР - а преостало унесе у рубрику прихода. Двојици асесора дневнице се свакако морају дати, пошто они нису обавезни да ба­дава, без икакве накнаде иду на такву визитацију школа и епархије као помоћ - епископу; због тога би, у недостатку таквих поклона и милостиње, требало одредити и прописати да такве маАе дневнице том приликом даје свака општина, ј ер са та два и по гулдена у три године сигурно се не би оптерећивао народ. Садашњи епископи -који су ваистину пастири славе И новца, а не душа - носе само епископско име, не потврћујући га и делом, и неће бадава да га носе, а достојни су награде они који обавл>ају епископску ДУЖНОСТ и ревнују за добро народа и саме државе. Vчител> пагана говори : "Опомињите се својих учител>а

", тј . не заборавите да им дате нешто

за њихово издржавање, "јер се они старају за душе ваше" (Јевр. 13 . 7. 17) .15 А сам Господ говори: "Посленик је достојан своје плате

"

(Лук. 10. 7) . И пошто ће секретар сваке епископије истовремено морати ићи на канонску визитацију, у том САучају као год и у другим приликама када секретар не може да присуствује конзисториј ама, треба канцелиста (који у свакој епархији мора да буде добро иску­сан) да буде обавезан да обавл>а дуж.ност беАежника у конзисторији. Сем тога, способни и мирски и манастирсю.f ћакони, као год и нови свештеници који ј ош нису добили парохију, треба да буду употреб­л,ени код конзисторија ради праксе, а они за то време треба да имају стан и храну код епископа.

И као год о оном неприкосновеном фонду најМИАостивије одре­ћеном као народно добро, тако и о целој архиепископији, о свим њој припадајућим стварима, земл,иштима и ништа мање о добру Дал, које је наместо у Пећи остаВi\,ених патријаршијских добара

. " '1' "

" ,

, "

.Р. ,

144

Hypek hinterlassenen Раtгiагсhаl-Giittег, del11 allhiessigen von danen­Ьего gеЬгасhtеп ЕгtzЫstum, bis l11ап јепе Giitel" zu riick iiЬегkоmеп wird, allergnadigst v'erliehen wогdеп ist, еiп ОЬегdiгесtогium der Ge­stalt fiilll-en sol1, daE еiп zeitlichel" Ertzbischof gar keine Macht ЬаЬеl1 so11 etwas dаvоп zu vегkаuffеп, zu vегl1уроtеsiгеп, zu vегsсhепkеп, oder sопstеп zu vегаussегп, ,!iеlwепigег das obervvehl1te Gut Dalya, daE пiсht еigепtliсh Љт und seiner Fашiliе sondern dem National Ertzbistul11 zugehoret, uпtег die агепdе l1асЬ eigenem Wi1lkiihr zu geben; und also nicht ег а11ејl1, sопdегп das gапzе Арре11аtогium die Macht haben sol1 , wen ег Љг niitzlicher fiпdе, es uпtег die агепdе zu gеЬеп, uпd solche arends Gelder, so als апdеге Еiпkiil1ftеп des Ertzbistums, dem ОЬег Оесопоmо еiпzuШlпdigеп. NB. Es wird dieses a11es пiсht оhпе Ursach gesagt.

Die Sta11ung des ЕгtzЫstшns erhaltet пuп gehen 36 pferden wor­uпtег 6 Pfel-den des Агсhimаl1(1гitеп vоп Racovatz; 4. des Sесгеtагii, und 6. des Ertzbisclloflicllen Bгaders, da docl1 das Ertzbistum die Рfегdеп dieser dreyen keines weges sсlшldig ist zu erllalten. Es ware in del11 Ertzbistum gепug 6 pferden Љг die Person des ЕгtzЫsсhоfепs, 4 Љг die НаusЬеdiепuпg, 2. Љг die Но[ Husaren 1 . Љг die Wirdschafter, 1 . im MeierllOf uпd also јп аllеш 14 Рfегdеп, пеЬst den 8 stiick ocllsel1, so Љг das Heu und Holz, dan јп \Vеiпlеsеп uпd del" glеiсhеп gebrauchet werden sol1en, zu ћаltеп. Was аЬег der je tzige Ertzbischof посћ ејпе Stuterey von 70 P[erden erllaltet, uпd die Pusa dafiir jahrlicll zablet, dieses [46Ј daE sicll nur Љг die Weltliche Leute' schicket ist seinem Beruf ganz zuwider; die weil ег nicl1t zum Pferd-Handler sondern zum Ertzbisc]lO[, пiсl1t zum pferd Vегшећгег, sопdеr'l1 zum Cllristen Vег­mehrer, nicl1t ZUln hiгtеп lшd Lellrel" del" Pferden, sondern zum hirten und Lellrel" del" Сћгistеп Ьегufеп und gesetzet wогdеп ist. "Ејп jeglicller bleibe iп dеш BeПlfe, darifien ег ЬегнЕеп ist," sagt der Hl. Geist durcll die Lеfzеп des Apostel Paul - 1 . Сог. 7.20. Und: "niemand, der Gott streitet, flicht sicll јп wel tliche Напdеl , auf das ег dem gefa11e, dem ег sich егgеЬеп llat." 2 Тјт: 2.4.

Gleicllwie јепег а11егgеfгеuеstег Vorscblag, also auch dieser zu dessen Erganzung gellorigeI' Nachtrag ist aus denen Worten und auf vегlапgеп der Natiol1, d. i . а11ег wоЫvегstапdigеп, und die a11gemeine Ruhe liebenden Nationalis ten vcrfasset. Und wen тап zu Erbrobung dessen aus jeder Dioeces nur р 4 WоЫvегstапdigе Мапег, d. ј. 2 PEaгr Geistliche (keine Protopopen) und 2 'Neltliche Personen, die keine Bl­scllofliclle scmneicblel" sind јп ејп von dem Вistum entlegenes Ort, als zum Exempel iп der КОпigl. Fгеуstаdt Zombol" јп Bacser-Commitat samten, und a11es diescs iп der einfaltigen Muttel" Sргасhе (mit Aufer­legung des Stillsсhwеigепs аllеп dеssеп was тап Ьогеп wird) im Gegen­wart eines ' oder zwееп Comissarien und eines WоЫегfаhгпеп uпрагtеii­sсhеп Nаtiопаlistеп Vогlеsеп, und VOl1 il1l1еп die Меiпuпg fоdегп wolte, so wiiгdеп а11е mit der gгоЕtеп Freude micllt а11ејп sich auf [47Ј dieses a11es uпtегsсhгеibеп, sondern аllСЬ um die allerllocllste Einfiihrung sol­сЬег Ordnung Љг Ansllcl1en Ьеј Љго Kays. Konigl. Apost. Maytt. auf a11erdemiithigste vогstеllеп. Sonsten darf sicl1 keiner unterstellen etwas wider die Вlscl1o[e Ofentlicll zu геdеп, odel" Zll tlшп; јп deme sie drohen

145

најмилостивије додел,ено архиеПИСКОШlји која је оданде овамо пре­несена, док се она добра не врате, треба цела апелаторија да води врховну управу на тај начин, да архиепископ нема никакву власт да нешто од тога прода, задужи, поклони или било како отући, још мање да горе поменуто добро Аал" које заправо не припада њему и његовој породици него архиепископији овог народа, даје самовољно под аренду; и тако не он сам, него цела апелаторија треба да има власт, кад наће за корисно, да га да под аренду, и те новце од арен­де да преда врховном економу као и остале приходе архиепископије. Прим. : Све ово се не говори без разлога.

Коњушница архиепископије издржава сада око 36 коња, мећу којима је 6 коња Раковачког архимандрита, 4 су секретарева и 6

,-' . . архиепископова ората, а архиеПИСКОПИЈа ипак никако НИЈе дужна да издржава коње ове тројице. У архиепископији би било довол,но да се држи 6 коња за архиепископа ЛИЧНО, 4 за Домаћу послугу, 2 за дворске хусаре, 1 за економа, 1 у мајуру и тако укупио 14 коња, поред 8 волова који треба да се употребл,авају за вожење сена и дрвета, затим у берби и сл. То што садашњи архиепископ држи још ергелу од 70 коња и пашарину16 за то годишње плаћа, што приличи само мирјанима, сасвим је у супротности са његовим позивом, пошто он није позван и поставл,ен за трговца коњима него за архиепископа, не за умножител,а коња него за умножител,а христијана, не за пасти­ра и учител,а коња, него за пастира и учител,а христијана. "Сваки нека остане у оном звању у коме је позван", говори Св. дух уснама апостола Павла ( 1 . Кор. 7.20) и "Јер се никакав војник не заплеће У трговине овога свијета да угоди војводи" (2. :ГИМ. 2.4) .

Како онај највернији предлог, тако је и овај додатак као његова допуна саставл,ена по речима и захтеву целог народа, тј . свих благо­.разумних националиста који воле општи мир. И ако би се пробе ради из сваке епархије само по четири разумна човека, тј . два пароха (не протопопа) и два мирјанина који нису епископски ласкавци- у

' једно место удал,ено од архиепископије, као нпр. у слободан крал,ев-ски град Сомбор, у Бачкој жупанији, скупили и све ово на простом матерњем језику (с наредбом да ћуте о свему што ће се чути), у присуству једног или двојице комесара и једног добро обавештеног националисте прочитало, и од њих затраж.ИЛО мишл,ење, сви би са највећим задовол,ством � све ово не само потписали, него би нај­понизније поднели њеном цар. крал,. апостол. величанству молбу да најузвишеније нареди завоћење оваквог реда. Иначе нико не сме да се усуди да јавно каЖ.е или учини нешто против епископа, пошто они прете да ће свакога најужасније прогонити; архиепископ јавно

. ГОВОРИ. да ће онај к() се усуди да учини нешто против њега бити нај-

10

1' , '

146

ејпеп jeden aufs grausamste zu verfolgen; den der Ertzbischof sagt Ofentlich, d wo einel" solte sich uпtеГS lеhеп etwas wider Љп zu thun, ејп solchel" wiгd еiп аllегuпglйсkliсЬstег Mensch von del" Welt seyn, uпd das аисЬ in diesem Копigгеiсh ein ЬЉегпјеп Љг ејпеп sоlchеп gefunden wегdеп. WаЬгhаftig егsсЬгосkliсhе l1l1d mehl" als despotische, nicht eines sееlhiгtеп sondeгn eines Тугапеп Wогtеп, die Hihig sind аllе SchalckIleiten und Bosheiten del" Bischblen die sich wedel" Gott noch del" Landes Fiiгstеп fiiгсhtеп, vielwenigeI" siclJ vol" den Мепsсhеп sсmimеп zu uпtегstiitzеп weEwegen solclJe EinriclJtung der Consistorien, Schulen, BisclJofen ul1d bischoflicl1e Rеsidепziеп, einfolglich die ganz­liche Bezaumung del" Fuгсhlоsеп uпd unverschamten Ertz und Bischofen wигdе еiп wаhге ZеugпШ des jenigen аllег hосhstеп Wohlwollens d Љго geheiligste Maytt als uпsеге allermildeste Веhеггsсhегiп und Mut­ter bei mеhгегеп Gelegen!1eiten, Пlld Ьеsопdегs јп dem gedruckten Regu­lament Љг das V\Tohl Ul1sегег Nation, und zwal" in del" T11at selbst аllег­gnadigst zu lJegen bestattigen, иЬег dieE duгc!1 solche Еiшiсhtuпg wиrde d allerhochste Al1decken Љгег Maytt iп die hertzen der ganzen Nation vom Geschlecht zu Geschlecht unапslOsсhliсl1 eingepreget werden.

Solte аЬег einel" oder der ander Вisсlюf mit solcher heilsamen еiшiсhtuпg, die тап llach der Einfiihrung alsogleich mit samt dem Ьеkапtеп biichlein zllm Druck befOrdern, [48Ј und unter der Nation аusgеЬеп kап, nic!1t zu fгiеdеп seyn, so wiirde deF Nation, besonders gegenwartiger Zeit, da die Schalckheiten del" ВischOfen -nип einem jeden in die Augen fallen, und kein еhгliсhег Mensch il1llen mehr trauet, sehr angenehm· seyn, einen solchen eigenwiIlig llnd folglich ohne аllег Censul" zu leben llnd sich пиг mit dem Geld und - - - zu егlustigеп suchen­den Bischofen, oder vielmehl" Psevdo-ВisсhOfеп in ein Kloster ohne аНе Gnad vегwiеsеп und einen апdегеп Monchen ан sеiпе Stelle von dem Appellatoгio gesetzmablg егwеhltеп und огdiпiгtеп Вischof zu sehei1 .

Da пип die ErtzbistUmlic!1e Registratuг јп die Огdпung gebracht und wobl еiпgегiсlltеt worden ist, hochst notћig seyn darfte еiпеп eigenen RegistratoI" filit јаЬгliсhеп, aus den ЕгtzЫstumliсhеп Proventel1 abzuгeic!1enden Gehalt von 600 fl dabey anzustellen welcher in Zukunft die Rеgistгаtш, аисЬ zu glеiсЬ die ЕгtzЫstumliсhе Вibliothek zu besor-gen, und in guter огdlluпg zu crlJaltel1 schuldig und gehalten seyn solle.*

" [Уз Орфелинову представку, на засебне две стране, нала;зи се примедба Угарске дворске канцеларије] Zacharias Огрhеliп Gгаесus fi unitus Carloviczens certum opus contra Indignatio­nes . et Murmurationes Nationis Illyricae intuittt Benignor Regulamentoг annis 1777, et 1778 . . еmапаtог оЬsегvаtаs iпstiпсtu Arsel1ii Marcovich Sculptoris Neo­рlапtепsis abs se COI1Cil1l1atum, Ргојесtuш item сјгса ejusdem Graeci ritus поп ·uniti ·СопsistоГiог, et Scholar, пес поп Majoris Сlегј, et Еррог, ас Eppalium etiam residel1tiar геgulаtiОl1еш qualiter рго futuro il1stituепdаm IпstiпсtLl ejusdem Sculptoris еlаЬогаtuш hLlшillimе exhibet, desolatum uпа Stаtшn SLШШ A1tissimae Ргоtесtiопi, е! gratiis Caeo-Regiis dешissе соmепdапdо. V. Illа ql..lae јп Regulamento АО 1777. Typis edito offendiculo fuегапt, erga dеnшсti Metropolitae querelas рег В. RescriptLlm Declaratorium sublata, et ·abolita SLlпt, пеgОiiLlШ аutеш СопsistогiОГLlm поп LlпitОГLlШ ideo hасtепus plene clefinit i поп potuit, СL1Ш denll1ciLlS Metropolita, qLli eatenLlS Рlапum SLlЬшittеге debebat, id iРSLlШ поп obstante аdLlгsiопе, idcirco facta, praestare пеglехit, postqLlam aLltel11 l110dеШLlS Аdшiпistгаtог Рutпik, qui аНа quoq, quae fatus

141

несрећнији чове.к на свету и д� ће се у овој краloевинд за таквога наћи. зимовник. Заиста застрашујуће, и више него деспотске речи, не једног пастира него тиранина, које су кадре да подупру све пакости и злобе епископа који се не боје ни Бога ни владара, још мање им је зазор од .loУi:\И, због чега би оваква уредба о конзисторијама} шко­лама, епископима и епископским резиденцијама, па према томе пот­пуно обуздавање ових непокорних и бестидних архиепископа и епи­скопа, била истинити знак ·оног најузвишенијег благоволенија које је њено најпосвећеније величанство као наша најМИАостивија госуда­риња и мајка у више прилика, а нарочито у штампаном Регуламенту, за добро нашег народа и то самим делом најмилостивије потврдила да гаји. Поврх тога, оваквом уредбом би нај узвишен иј а успомена на њено величанство неизбрисиво била утиснута у срца целог народа, с колена на колено.

А ако би овај или онај епископ оваквом благотворном уредбом, коју би после доношења одмах заједно са познатом књижицом тре­бало дати у штампу и поделити мећу народ, био незаДОВО.loан, то би народу било врло мило, нарочито у данашње време када пакости епископа свакоме падају у очи и ниједан честит човек им више не верује, да ВИДИ таквог епископа, или БО.loе речено псеудоепископа -CaMOBO.loHOr и који према томе живи без икакве контроле и гледа само да се наслаЂује новцем и . . . . - отераног у неки манастир, а на његово место од апеАаторије неког другог калуЂера законски изабра­ног и посвећеног за епископа.

Како је сада архиепископијска архива доведена у ред и добро срећена, било би крајње нужно поставити посебног архивара са ГОДИШЊОМ платом од 600 фор., исплаћиваном из прихода архиепи­скопије, који би био дужан и обавезан да води и одржава у добром реду архиву, а истовремено и библиотеку архиепископије.*

* Примедба Угарске дворске канцеларије: Захарија Qрфелин, Карловчанин, грчке неуједињене вере, покорно под­

носи на увид извесан рад уперен против примећеног негодовања и гунћања илир ског народа, а с обзиром на племените прописе издате године 1777. и 78.; тај је рад ОН лично саставио, на подстицај Арсенија Марковића, кипара ново­садскOl". Уједно Oli ПОДНОСИ и пројект, који је опет начинио на подстицај истог оног кипара, за срећивање, какво б и у будуће требало да се спроведе не само у конзисторијама и школама грчке неуједињене вере, већ и у редо­вима клера и епископа и чак еШIСКОПСКИХ дворова. На крају, он указује тако· \:је и на свој усаМloен положај , ПОКОРНО га поверавајући највишој заштити 11 милости царско-крал,евској.

Одлука. Оно што је у Регуламенту, штампаном године 1777., б ило спорно - према жалбама покојног митрополита -, поновним племенитим рескриптом у виду прогласа брисан о је и укинуто; што се тиче ДУЖНОСТИ конзис:горија неуједињених, та стога није могла бити разграничена што покојни МИТРОПОАИТ, који је до онда требало да поднесе план, није то и учинио будући да се није обзирао на ургенције по том питању; зато, дакле, тек пошто нови администра-

148

Metropolita exequi neglexit, sагсiге debebit eatenusq peculiare Mandatum post tегшiпаtuт negotium pertractationis substantiae defuncti Metropolitae obtinebit, dictum Рlапum submiserit, fiet ad iIlа, quae гесшгепs quoad COl1sistoria adclucit, рго ге nata Reflexio. Quod vero Сlегi поп uniti vafriciem, tuгрет avaritiam, et рег соггирtiопеs раtгосiпiа sibi parandi lПоdит, in quae vitia гесипепs acrius iпvеhitиг, аttiпеt, haec quidem а vero ПОI1 abludunt, Сапсеllагiа attamen Hungco АиЈ : vi тl1пегis sibi iпситЬепtis опшет sоliсitti.diпет hactenus adhibuit, et ропо quoque adhiberit, l1t vitia ргаеаttасtа реdеdепtiт ехtiгрепtllГ, aut saltem гаГЈога ·evadant. Саеtеппц et illud diffiteri пеquit, ql10d idem гесuпепs ЈП suo Ргојесtо passim limites j l1sti, et aeql1i 1П11ltum tгansgгеSSl1S sit, CIГl1ffiq поп l1Пitl1т ситргiтis тајогет nimiopere геs tгictuт cupiat, quod Пllllа гаtiопе obtinere valet. Siqui­dem Mattas Slla Sacrma гереtitiт illud resolvere digпаtа sit, пе поп unitis поvi favores ргаеstепtuг, sed пеquе е converso ipsis aliql1id de justis еогит Juribus dеtгаhаtuг. Caeteroql1in alltem ingenl1itas antememorati геСl1пепtis ех Projecto рег ipsum exhibito аррагеt, et zelL1S, quo erga Altissimum servitium fегtuг, laudem отПЈПО meretur. [Примедбу објавио и А. Ивић, ApXJ-IВCKa граћа, IV, стр. 30-31 ]

149

тор Путник, који ће морати да допуни и остало што речени митрополит није извршио, и који ће дотле имати посебни мандат - чак и после завршетка посла 01<0 среЬивања заоставштине покојног митрополита, тек пошто он буде поднео речени план, тада ће бити посебна расправа о ономе што подносилац захтева у вези са конзисторијама. А што се односи на подмуклост и срамну похлепу клера који подмићивањем имања себи ПРliбавл,а, на пороке, . дакле, које подносилац· жестоко напада, то све, додуше, не одудара од истине, али, ИСТО тако, Уг. Дв. канцеларија снагом задатка себи поставл,еног и досад је сву пажњу поклањала, а и у будуће ће је поклањати, у цил,у да се ти пороци мало помало искорене или бар да се што реће јавл,ају. Уосталом, Канцеларија не може ћутке да преЬе преко оног што подносилац у свом пројекту посвуда далеко превазилази границе праведног и прикладно г и што жели да неуједи­њени клер, поготово виши, преко мере потисне и стави под контролу, - што је потпуно неоправдано и не може се узети у обзир, кад се већ Њено Пре­свето Величанство удостојило да реши да се неуједињенима не дају нове по властице, али ни да им се, напротив, не узима ништа од љихових стечених права. Мећутим, и поред свега, из пројекта који је горепоменути подносилац израдио јасно се види његова племенитост ·и ревност којом се руководи према највншој служби, што свю<ако заслужује похвалу.

Не,нач/си тексг превео Страхиња К. Костић, латински - Челuца Мuловановuћ

I Орфелин погрешно обележио; ци­тирано место је: 2. ТИМ. 2. 4.

2 Мада у Орфелиновом тексту сто­ји

"mit апdегеп Glaubigen Ргiеstегп",

према цитирању Дјела апост., "Pries­ter" треба схватити као "старешина".

] Јеванћел.е по Матеју у 28. глави има свега 20 стихова; како Орфелин не цитира, него се само позива на Ма­теја, вероватно мисли на 28. 18-20.

• Ово као да је у супротности са ранијим Орфелиновим . протестом про­тив ношења крстова о златним ланци­ма. 1I:'10жда је, у брзини ' која се при­мећУЈе у немачком тексту, изоставл,е­на негациiа.

s У Оофелиновом тексту .стоји "РопsоfaгЫg", што је, свакако, само немачком транскриrщијом дата реч ропсеаи = hochrot:

• Ti. : рашчини. 7 ТјЈеба управо да стоји : 3. Мојс.

27. 30; 3. Мојс. се иначе зове и Књига i\евитска . .

8 Наиме, Четврта књига Мојсијева зове се Бројеви, кarю је Орфелин и обележио. .

' Цело ово место гласи: ".Јер каА бијасмо у вас. ово ВaJIol заповиiедасмо да ако ко неће да ради да и не једе."

10 Ооmелинnв цитат ie сасвим VПDО-тћен; наведено 101ecтo код Матеја гла-

си: "Идите дакле и научите све на­роде крстећи ·их ва име оца и сина и светога Духа"; код Марка цитат гласи: "И рече им: идите по свему свијету и проповједите јеванћел.е сва­коме створењу."

11 Ово место Посланице Ј аковл.еве гласи дал.е:

" . . . и молите се Богу је­

дан за другога, да оздравл.ате; јер не­престана молитва праведнога много може помоћи."

12 Орфелин цитира само делове на­ведених места из Јеванћел.а по Јова­ну и Матеју.

IЗ Орфелин сасвим непотпуно обе­леж.ио. Треба заправо да стоји : Тит. 1,. 7-9. и 1. Тим, 3. 1-7; та места се односе на еШiСКОПСI<а звања, достојан­ства и особине.

14 Fiskal (Fiscal) = благајник. IS Орфелин цитира делове наведених

места Посланице Јеврејима, апостола Павла.

16 Ни.iе довол,но јасно шта die Pusa код Орфелина у овом случају значи; према А. Вагlаl, Glossarium mediae et infimae latinitatis regni Hungariae [Вн­dapest 1901] реч PtlS, praediUm, значи пустара, пашњак; уп. и Du Сапgе, Glоssагium mediae et iпfiтае latinitatis [Graz. 1954] . Можда је Орфелин омаш­ком написао Pusa уместо Pusta?

150 15 1

( " " � �

( i � \

(

1 52 153