UVOD
Vaspita u radu sa decom u oblasti muzikog vaspitanja ima odreene
zadatke koje mora da ispuni i koje mora da ostvari. Ti zadaci
obuhvataju: Upoznavanje dece sa svetom muzike, Razvijanje
interesovanja za muziku, Omoguavanje otkrivanja bogatstva i
raznovrsnosti zvukova Podsticanje navika aktivnog sluanja muzike
Kultivisanje prirodnih sklonosti za uee u muzikim aktivnostima
Negovanje raznih oblika spontanog muzikog stvaralatva Obezbeivanje
uslova za razvoj estetskih oseanja Bogaenje slune osetljivosti i
muzikog senzibiliteta Stvaranja osnove za razvoj muzikih
sposobnosti: sluha, slune osetljivosti, oseaja za ritam i smisla za
harmoniju, panje, miljenja, muzikog pamenja itd.
U muzikom vaspitanju predkolske dece, za sve uzrasne grupe
vaspita koristi sledee oblike aktivnosti: Pevanje, Sluanje muzike,
Deije muzike igre, Sviranje na deijim muzikim instrumentima.
PEVANJE
Pevanje je za decu najdraa i najpristupanija aktivnost jer kroz
pesmu deca najlake i najlepe izraavaju svoja oseanja. Zato je
potrebno da vaspita na pogodan nain otkriva deci lepotu pesama i
pokae im kako da ih najbolje izvedu.
Da bi sa uspehom mogao rukovoditi vaspitno-obrazovnim radom i
uticati na razvoj muzikih sposobnosti dece, vaspita mora da bude
muzikalan, da poznaje tehniku i kulturu pevanja, ad ima solidno
muziko obrazovanje i da vlada tehnikom korienja muzikih
instrumenata.
Kako bi ispunio svoj cilj, odnosno uspeo decu da animira i
zainteresuje za muziku, tj za pevanje vaspita mora adekvatno
prethodno da se pripremi. Individiualna priprema vaspitaa
podrazumeva: Savladavanje pesme i sigurnost u reprodukovanju
melodije, ritma i teksta, Izbor najpogodnijih metoda i pomonih
sredstava,
Zadaci vaspitaa u pogledu pevanja su sledei:1. Svaki rad sa
decom treba dobro organizovati, jer od reda, naina okupljanja i
naina smetaja zavisi i uspeh rada,2. U poetku rada deca moraju da
sede u polukrugu, da ih vaspita dobro vidi, i oni da vide njega.
Sve to se radi zbog boljeg pregleda, lakeg kretanja, vee kontrole i
discipline.3. Decu treba namestiti da sede razmaknuto, tako da niko
nikome ne smeta i da se ne guraju.4. Obezbediti prostor gde nee
biti buke i drugih smetnji, gde je prostorija provetrena i
osvetljena. Poeljna temperatura sobe je 20 stepeni.5. Za vreme
uvebavanja deca bi trebala da sede, jer e posle kada bude pevanje
biti kretanja.6. Pevanje treba da bude tiho ili umereno jako i ne
sme dozvoliti deci da viu.7. Deca ne smeju da pevaju kada su umorna
ili neposredno posle obroka.8. Deca koja su bolesna nikako ne smeju
da pevaju.9. Neophodno je da vaspita neguje deije stvaralatvo i
matu u aktivnostima pevanja
SLUANJE MUZIKE
Sluanje muzike ima veliki znaaj za razvoj muzikih sposobnosti
dece. Smiljenim i dobro organizovanim sluanjem muzike vaspita utie
na emocionalni ivot deteta, njegovu estetsku kulturu, muzike
sposobnosti i doprinosi svestranom razvoju deteta.
Vaspita mora adekvatno da se pripremi za sluanje muzike.
Dokazano je da su utisci iz ranog detinjstva najdublji i oni se
najdue zadravaju u seanju oveka. Zato moramo nastojati da utisci o
muzici koje deca tada stiu, budu duboki i snani.
Uz roditelje, vaspita je linost koja najvie utie na formiranje
muzikog ukusa dece. Za pravilno sluanje muzike sa decom potrebno je
da se vaspita svestrano pripremi, a to podrazumeva pravilan izbor
kompozicije.
Upravo zbog toga vaspita e nekoliko puta presluati izabranu
kompoziciju kako bi je lino doiveo kao veselu ili kao tunu, ivahnu
ili nenu itd. Da bi deci omoguio da pesmu doive prijatno, odabranu
kompoziciju vaspita treba dobro da upozna i analizira: prvo obraa
panju na karakter kompozicije, vrstu instrumenata ili glasova koji
se uju u njoj, tempo i dinamiku, a zatim se razmilja o sadraju i
mogunosti povezivanja izabrane muzike sa ostalim
vaspitno-obrazovnim podrujima.
Zadaci vaspitaa koji moraju da se ostvare u pogledu sluanja
muzike su sledei: Polazei od muzikih potencijala i sklonosti,
zadatak vaspitaa jeste da deci otkriva svet muzike, buenjem
interesovanja i ljubavi prema muzici, Da obezbeuje deci povoljne
uslove za paljivo sluanje muzike, udobno sedenje oputenog tela,
spreavajui svaku buku i ometanje, Da u poetku planira kratke i
vedre kompozicije i uspavanke, a zatim deije i narodne pesme ivljeg
ritma, za solo instrument i orkestar, u izvoenju vaspitaa ili sa
video-zapisa, Da upozna decu sa delima velikih majstora, namenjenih
deci, zatim sa pesmama koje su primerene dravnim i verskim
praznicima, Zadatak vaspitaa je da zadovoljava deije muzike elje,
usmeravajui ih na muziku visokog kvaliteta.
Ostvarivanje zadataka zavisi od naina rada, sposobnosti vaspitaa
i njegove pripremljenosti: izbora muzike, pripreme dece,
doivljavanja prilikom sluanja neke kompozicije i ponovljenih
sluanja, kao i zavrnog razgovora estetskog vrednovanja posle
sluanja.MUZIKE IGRE
Deija igra neodoljivo osvaja svako zdravo dete i donosi mu
najvee zadovoljstvo, prve ivotne radosti i saznanja. Ona je
svojstvena oveku u svim etapama razvoja ljudske vrste.
Pod pojmom muzike igre podrazumeva se takva vrsta igara u kojima
je muzika smisao pokreta i nosilac svih radnji koje se zbivaju u
igri. U muzikoj igri, moraju doi do izraaja osnovni zadaci muzikog
vaspitanja, a pokreti su sredstvo za bre memorisanje i zadovoljenje
dece sa igrom i kretnjama.
Muzike igre u znatnoj meri doprinose svestranom razvoju linosti
i intelekta, obogauju psihiki ivot, doprinose estetskom vaspitanju
i razvijanju raznovrsnih pokreta, a njihova posebna uloga je u
oplemenjivanju ritma kretanja, rada znaajnih funkcija organizma i
niza drugih osobina i sposobnosti neophodnih u svakodnevnom
ivotu.
Vrednost muzikih igara je u razvijanju sposobnosti dece da
pokretima izraavaju muziku. Pokreti dece su ritmiki i skladni ako
proizilaze iz muzike i ako su u skladu s njom.
Muzike igre su: Igre sa pevanjem, Igre uz instrumentalnu
pratnju, Narodna kola i plesovi, Stvaralake igre, Igre iz oblasti
teorije muzike, Muzike dramatizacije.
Da bi vaspita obradio muziku igru uspeno, potrebno je da obavi
detaljnu i svestranu pripremu. Tu se, podrazumeva izbor igre, prema
mogunostima uzrasne grupe dece i njihovim interesovanjima,
rukovodei se didaktikim principima. U poetku vaspita treba da bira
jednostavne i poznate igre, a kasnije da postepeno prelazi na
nepoznate i sve sloenije igre.
Polaznu osnovu za izbor igara ine prosene mogunosti dece. Pored
toga, vaspita mora voditi rauna i o: Godinjem dobu Praznicima koji
dolaze Tekstu Tempu Ritmu Dinamici Novim pokretima Korelaciji sa
drugim vaspitno-obrazovnim sadrajima Osiguravanju emotivnog
doivljavanja igre
Pored izbora igre, vaspita treba da se pripremi za aktivnost a
pod tim se podrazumeva: Uvebavanje i prouavanje instrumentalne
pratnje Upoznavanje ritma igre Upoznavanje pokreta i toka pokreta
Savladavanje ritmiko-melodijskog niza sa tekstom i pokretima
Odabiranje najboljeg metoda i oblika rada, koji e se koristiti u
obradi igre.
Metodski postupak za obradu muzike igre vaspita priprema za
glavni deo aktivnosti. Pre toga deca moraju biti dobro upoznata sa
pesmom ili instrumentalnom muzikom. Nakon toga dolazi upoznavanje
sa pokretima igre, s ciljem da se zapamti njihov redosled.
Vaspita ovde demonstrira pokrete, opisuje ih ili ih crta. Zatim
sledi izvoenje igre, u poetku je vaspita pokazuje u celini, a
kasnije se menjaju pravila i grupe dece koja izvode igru.
Muzike igre treba planirati i organizovati u radnoj sobi, u
dvoritu, na izletu, kao i na aktivnostima drugih
vaspitno-obrazovnih podruja. U toku rada ne treba praviti razlike
izmeu deaka i devojica.
U realizaciji muzikih igara, vaspita posebnu panju posveuje
improvizaciji, pa tom prilikom vodi rauna da muzika, pokret, re i
dranje tela predstavljaju nedeljivu celinu.
SVIRANJE NA DEIJIM INSTRUMENTIMA UDARALJKAMA
Da bi decu pripremio za rukovanje udaraljkama, vaspita mora da
planira vreme koje e posvetiti ritmikim i zvunim vebama uz pomo
ruku i nogu. Pored toga to se ovim vebama neguju muzike
sposobnosti, ne treba zanemariti ni telesni znaaj pokreta rukama i
nogama.
Svako dete ima elju da se kroz igru i pokret izrazi i oblikuje
svet mate, pa se pred vaspitaa postavlja zadatak da potuje princip
izvornog deijeg muzikog stvaralatva. S obzirom na to da deca muzike
utiske primaju veoma rano, to e se na njihove sposobnosti i
mogunosti muzikog stvaralatva znatno odraziti.
Kada je u pitanju sviranje, vaspita ima zadatke da: Posveti
panju razliitim vebama u kojima e ruke i noge imati ulogu
instrumenta, Podstie decu u iznalaenju raznih predmeta od kojih se
mogu napraviti jednostavni instrumenti i uputi ih kako se oni mogu
koristiti, Omogui deci da upoznaju i otkrivaju zvune osobine raznih
muzikih instrumenata, Zainteresuje decu za korienje instrumenata
kao ritmike pratnje brojalica, muzikih igara i pesama, Upozna decu
sa sviranjem na Orfovom instrumentariju i podstie solistiko i
zajedniko muziciranje, Pomae razvijanju deijeg stvaralatva
obezbeivanjem prostora i vremena da deca eksperimentiu, stvaraju,
izmiljaju uz pomo instrumenata i unose line izraze i kreacije u
interpretaciju muzikih ostvarenja, Podstie, omoguava, zainteresuje,
upozna i pomae deci u povezivanju muzikog izraavanja sa ostalim
oblastima dejeg slobodnog izraza, a posebno govornog, likovnog i
telesnog.
Kvlifikci koje svaki vaspita mora da poseduje jeste konstantna
sposobnost uenja. Kroz svoj rad sa decom vaspita stie iskustva koja
iznova i iznova unapreuje i usavrava.
Vaspita treba da psdue sld vtin kako bi mogao da ispuni svoje
zadatke u muzikom vaspitanju: dubinu muzikog znnj entuzizm strplnj
dbr kmunikcisk vtin dbr rgnizcin spsbnsti prilagodljivost
sposobnost mtivcije dece
ZAKLJUAK
Posao vaspitaa je posao pun odgovornosti i obaveza koje jedna
odrasla osoba mora da ispunjava i ostvaruje svakodnevno. Dobar
vaspita ui dok je iv, on se usavrava kroz sticanje praktinog
iskustva sa decom, i na osnovu svega toga on usavrava svoja
saznanja i tehnike
Zadaci su osnova svakog posla, pa tako i posla vaspitaa. Vaspita
ako je dovoljno odgovoran i spretan ispunie zadatke u oekivanim
rokovima na to kvalitetniji i efikasniji nain.
LITERATURA
Kojov-Bukvi, I. (1989): Metodika nastave muzikog vaspitanja,
Beograd, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Rakija, B. (1961):
Muziki odgoj djeteta, Zagreb, kolska knjiga, Rogoi, M. (1979):
Muziko vaspitanje, Uice, Pedagoka akademija, Internet
