Za dalje informacije kontaktirati - SEESACseesac.org/f/docs/SALW-Surveys/Living-with-the... · važna tranzitna zemlja za nedozvoljene robe, uključujući i vatreno oružje.6 Postoje

Za dalje informacije kontaktirati:

Republika Srbija – SALW Istraživanje, UNDP, 2005

Istraživanje za ovaj projekat obavio je i napisao Zachary Taylor i Charlotte Phillips iz Saferworlda i Srdjan Bogosavljević iz kompanije sa sedištem u Beogradu SMMRI, uz uredničku podršku Henry Smitha i Bernarda Marianija iz Saferworlda tokom leta 2004. UNDP Projektom Kontrole malokalibarskog oružja u Srbiji i Crnoj Gori (SACISCG) je rukovodio Tony Monaghan. O sadržaju SALW Istraživanja diskutovano je sa Vladom Republike Srbije od decembra 2004. do februara 2005. Dizajn i priprema Katarina Stanković Bjegović

ISBN: 86-7728-002-2

Copyright©UNDP 2005 – Sva prava zadržana

Štampano u Srbiji i Crnoj Gori

Mišljenja iznesena u ovoj publikaciji su mišljenja autora i ne predstavljaju nužno stanovište Ujedinjenih Nacija - Programa za razvoj ili Saferworlda. Oznake upotrebljene u prikazivanju materijala ove publikacije ne odražavaju stavove Ujedinjenih Nacija, Programa za Razvoj Ujedinjenih Nacija ili Saferworlda u pogledu; 1) pravnog statusa bilo koje zemlje, teritorije ili područja ili njihovih organa ili oružanih grupacija; ili 2) iscrtavanja granica ili državnih granica.

Republika Srbija – SALW Istraživanje

(2005-03-25)

UNDP Srbija i Crna GoraInternacionalnih Brigada 69,11000 Beograd, Serbija i Crna GoraTel: (+381) (11) 344 44 00Tel/Fax: (+381) (11) 344 43 00Web: www.undp.org.yu

SaferworldThe Grayston Centre 28 Charles Square, London N1 6HT EnglandTel: (+44) (020) 7324 46 46Fax: (+44) (020) 7324 46 47Web: www.saferworld.org

i


(2005-03-25)

Uslovne skraćenice

BIA – Bezbednosno-informativna agencija

BJRM – Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija

BRJ – bivša republika Jugoslavija

BYU (Balkan Youth Union) – Zajednica omladine Balkana

EU (European Union) – Evropska unija

GDP (Gross Domestic Product) – bruto domaći proizvod

ICG (International Crisis Group) – Međunarodna krizna grupa

ICTY (International Criminal Tribunal for the Former Yugoslavia) – Međunarodni sud za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije

IDP (Internally displaced person) – interno raseljeno lice

IWPR (Institute of War and Peace Reporting) – Institut za izveštavanje u ratu i miru

MANPADS (Man-Portable Air Defence System) – Ručni sistem za protivvazdušnu odbranu

MEOI – Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom Srbije i Crne Gore

MIP – Ministarstvo inostranih poslova Srbije i Crne Gore

MO – Ministarstvo odbrane Srbije i Crne Gore

MUP – Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije

NAMSA (NATO Maintenance and Supply Agency) – Agencija NATO-a za održavanje i nabavku

NATO (North Atlantic Treaty Organization) – Severnoatlantski pakt

NFP (National Focal Point) – nacionalni koordinator

NVO – nevladina organizacija

OCD – Organizacija civilnog društva

OEBS – Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju

PO (privatno obezbeđenje) – privatna firma za poslove obezbeđenja

RACVIAC – (Regional Arms Control and Verification Implementation Assistance) Regionalni centar za kontrolu oružja i verifikaciju realizacije

RMDS/G (Regional Micro-disarmament Standards/Guidelines) – Regionalni standardi/smernice razoružanja na mikronivou

SALW (Small Arms and Light Weapons) – malokalibarsko i lako naoružanje

SAS (Small Arms Survey) – istraživanje o malokalibarskom oružju

ii


(2005-03-25)

SCG – Državna Zajednica Srbije i Crne Gore

SECI (Southeast Europe Cooperative Initiative) – Inicijativa za saradnju u jugoistočnoj Evropi

SEESAC (South Eastern Europe Clearinghouse for the Control of Small Arms and Light Weapons) – Centar za kontrolu lakog naoružanja u jugoistočnoj Evropi

SFRJ – Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija

SMMRI (Strategic Marketing and Media Research Institute) – Institut za strateški marketing i medijsko istraživanje

SZS – Savezni zavod za statistiku Srbije i Crne Gore

UNDP – Program Ujedinjenih nacija za razvoj

UNPoA (United Nations Programme of Action to prevent, combat and eradicate the illicit trade in small arms and light weapons in all its aspects) – Program aktivnosti Ujedinjenih nacija za sprečavanje nelegalne trgovine malokalibarskim i lakim naoružanjem u svim njegovim aspektima, za borbu protiv ovakve trgovine i njeno iskorenjivanje

VSCG – Vojska Srbije i Crne Gore

iii


(2005-03-25)

Sadržaj1 Rezime ........................................................................................................................................................................................1

1.2 Distribucija .........................................................................................................................................................................1

1.3 Uticaj ..................................................................................................................................................................................1

1.4 Stav javnosti ......................................................................................................................................................................2

1.5 Državni kapaciteti ..............................................................................................................................................................2

2 Uvod ............................................................................................................................................................................................4

2.2 Cilj .......................................................................................................................................................................................4

2.3 Metodologija ......................................................................................................................................................................4

3 Generalni kontekst vezan za SALW ..........................................................................................................................................6

3.1 Ustavni poredak ................................................................................................................................................................6

3.2 Ekonomija ..........................................................................................................................................................................6

3.3 Tranzicija i ritam reformi ...................................................................................................................................................7

3.4 Stabilnost i sigurnost ........................................................................................................................................................9

4 Istraživanje o distribuciji malokalibarskog oružja (SADS) .................................................................................................... 10

4.1 Ukupna distribucija .........................................................................................................................................................10

4.2 Oružje u legalnom posedu civila ....................................................................................................................................10

4.3 Nelegalno oružje u posedu civila .................................................................................................................................. 12

4.3.1 Pokazatelji: državna statistika ..........................................................................................................................13

4.3.2 Pokazatelji: procene iz obaveštenih izvora (nedržavnih) ................................................................................15

4.4 Posedovanje oružja privatnih firmi za obezbeđenje .....................................................................................................17

4.5 Zalihe ...............................................................................................................................................................................17

4.5.1 Zalihe Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) ..............................................................................................17

4.5.2 Vojne zalihe ........................................................................................................................................................18

4.6 Proizvodnja ......................................................................................................................................................................20

4.7 Izvoz .................................................................................................................................................................................21

4.8 Nelegalni transfer malokalibarskog oružja u Srbiji .......................................................................................................26

4.8.1 Međuzavisnost robe ..........................................................................................................................................28

5 Istraživanje o uticajima malokalibarskog oružja (SAIS) ........................................................................................................ 29

5.1 SALW i kriminal ................................................................................................................................................................29

5.1.1 Medijska studija slučaja SALW i kriminala ......................................................................................................33

5.2 SALW i odnos polova ........................................................................................................................................................ 34

5.3 SALW i mladi ................................................................................................................................................................... 34

5.4 SALW i sigurnost ljudi ......................................................................................................................................................35

5.5 Ekonomski uticaji ............................................................................................................................................................36

6 Istraživanje stavova o malokalibarskom oružju (SAPS) ........................................................................................................ 37

6.1 Stavovi o kulturi oružja ....................................................................................................................................................37

6.2 Stavovi o sigurnosti ljudi .................................................................................................................................................38

6.2.1 Stavovi zajednice ...............................................................................................................................................38

iv


(2005-03-25)

6.2.2 Pojedinačni stavovi ............................................................................................................................................40

6.3 Stav o prometu SALW .....................................................................................................................................................41

6.4 Stavovi o posedovanju i vlasništvu ................................................................................................................................43

6.5 Stavovi o faktorima bezbednosti ....................................................................................................................................45

6.6 Stavovi o merama kontrole SALW ..................................................................................................................................47

6.7 Stavovi prema proizvodnji i izvozu oružja ......................................................................................................................51

7 Istraživanje kapaciteta malokalibarskog oružja (SACS) ....................................................................................................... 52

7.1 Državna politika i praksa ................................................................................................................................................52

7.2 Zakonodavni i normativni okvir ......................................................................................................................................53

7.2.1 Izdavanje dozvola za izvoz i uvoz ......................................................................................................................53

7.2.2 Izdavanje dozvola za proizvodnju .....................................................................................................................54

7.2.3 Carinski propisi ..................................................................................................................................................54

7.2.4 Propisi o unutrašnjoj trgovini ............................................................................................................................54

7.2.5 Izdavanje dozvola za civilno oružje ..................................................................................................................55

7.2.6 Izdavanje dozvola privatnim preduzećima ......................................................................................................56

7.2.7 Ostale normativne mere vezane za SALW ......................................................................................................56

7.4 Organizacioni kapaciteti .................................................................................................................................................57

7.4.1 Nacionalni koordinator SCG (NFP) za SALW ....................................................................................................57

7.4.2 Policija ................................................................................................................................................................57

7.4.3 Žandarmerija .....................................................................................................................................................74

7.4.4 Granična policija i carina ..................................................................................................................................75

7.4.5 Informativne službe ...........................................................................................................................................76

7.4.6 Vojska Srbije i Crne Gore (VSCG) ......................................................................................................................77

7.4.7 Saradnja i koordinacija među agencijama i ministarstvima ..........................................................................78

7.4.8 Kapacitet sudstva ..............................................................................................................................................78

7.5 Problemi povećanja kapaciteta državne infrastrukture ..............................................................................................79

7.6 Upravljanje zalihama .......................................................................................................................................................80

7.7 Kapaciteti za prikupljanje oružja ....................................................................................................................................82

7.7.1 Uništavanje (SALW i municije) ..........................................................................................................................82

7.8 Kapaciteti organizacija civilnog društva (OCD)/nevladinih organizacija (NVO) ...........................................................83

Aneks 1 Uzorak istra-ivanja u domaćinstvima .............................................................................................................................. 67

Aneks 2 Uzorak fokus-grupe .......................................................................................................................................................... 69

Bibliografija ..................................................................................................................................................................................... 70

1


(2005-03-25)

1 Rezime

Ovo istraživanje predstavlja nalaze jedne iscrpne procene o situaciji vezanoj za malokalibarsko i lako naoružanje (SALW) u Republici Srbiji. Ono istražuje distribuciju SALW, uticaj SALW na pojedince, zajednice i državu, stav javnosti o SALW i bezbednosti, i sposobnost države da kontroliše promet i zloupotrebu SALW.

Urađen i napisan između avgusta i novembra 2004, ovaj izveštaj se zasniva na intervjuima sa vladinim službenicima i službenicima kriminalističke policije, sa akademicima, predstavnicima civilnog društva i međunarodnim organizacijama; na istraživanju o SALW na nacionalnom nivou; diskusijama fokus-grupa sa javnošću; i na pregledu podataka objavljenih iz državnih, medijskih i drugih nezavisnih izvora.

1.1 Distribucija

Na osnovu istraživanja procenjeno je da se u Srbiji nalazi otprilike 2.898.416 komada SALW1. Ovaj podatak obuhvata i milion komada oružja registrovanog na privatna lica, što navodi na procenu da 40% domaćinstava ima barem jedno registrovano oružje. Ovo istraživanje procenjuje da u Srbiji pored registrovanog oružja ima više od 900.000 komada neregistrovanog oružja.

Vojska nije htela da otkrije tačne brojeve za svoje zalihe SALW. Veruje se da su ove količine značajne, zbog nedavne istorije oružanih sukoba u Srbiji, njenih ranijih značajnih proizvodnih kapaciteta i nasleđa jedne velike armije. Prema ovom istraživanju procenjuje se da u regionu ima 677.500 SALW2 koje se nalazi pod kontrolom Oružanih snaga Srbije i Crne Gore (VSCG), među kojima nekih 477.514 predstavlja višak u odnosu na operativne zahteve.3

Prema proceni ovog istraživanja, zaposleni u Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP), koje obuhvata, između ostalog, Policiju, Graničnu policiju, Žandarmeriju i Carinu, kontrolišu preko 50.000 formacijskog oružja,4 kao i nekih 9.000 komada još neuništenog oružja prikupljenog za vreme amnestije oružja 2003. koja se vezuje za operaciju Sablja.5

Od završetka hladnog rata, srpska industrija oružja bila je svedok velikog smanjenja obima njegove proizvodnje i prodaje. Danas se ona i dalje susreće sa otežanim okolnostima u pokušajima restrukturiranja u sporom procesu privatizacije, preusmeravanja proizvodnje prema specifikacijama NATO-a i uspostavljanja strateških partnerstava sa zapadnim kompanijama. Takve inicijative su praćene pokušajima da se ponovo aktiviraju ranije važna tržišta kao što je Južna Amerika, Afrika i Azija. Srbija proizvedi širok asortiman SALW. Sada kada domaće tržište više nije sposobno da podržava industriju, proizvodnja sve više zavisi od tržišta izvoza.

1.2 Uticaj

Iscrpni medicinski podaci i kriminalistička statistika bili su ili nedostupni ili nedovoljni, što je sprečavalo metodološki ispravnu procenu uticaja SALW na javnost.

Usavršeno prikupljanje i upravljanje podacima od suštinske je važnosti za razumevanje dinamike uticaja SALW i za razvijanje odgovarajućih reakcija. Raspoloživi podaci ipak omogućuju utvrđivanje i razradu određenih trendova i zaključaka.

Oružana pljačka u Srbiji je u porastu, kao i broj ubistava koja se čine vatrenim oružjem, mada se takva statistika ne dobija iz povećanja broja optužbi i presuda. Nedostatak poverenja u tradicionalne snage bezbednosti, da

1 Od sada pa nadalje u dokumentu, reč Srbija odnosi se na Republiku Srbiju.

2 Nije poznato koliko se trupa VSCG-a trenutno nalazi u Republici Crnoj Gori; stoga ovaj broj predstavlja ukupan broj.

3 O načinu za dobijanje ove sume biće reči u odeljku Distribucija.

4 „Formacijsko oružje“ odnosi se na oružje u operativnoj upotrebi.

5 Operacija „Sablja“ je naziv za policijske mere u vidu vanrednog stanja uvedenog posle ubistva premijera Zorana Đinđića u cilju borbe protiv organizovanog kriminala.

2


(2005-03-25)

će one rešiti ovaj problem, doprinosi tome da izvesni sektori društva sve više radi zaštite pribegavaju privatnim firmama koje se bave obezbeđenjem.

Mada je dosta toga učinjeno na borbi protiv organizovanog kriminala, njegov destruktivni uticaj na javnost i državu ostaje značajan i ozbiljan. Srbija nije više glavna destinacija kad je u pitanju nelegalno SALW, mada ostaje važna tranzitna zemlja za nedozvoljene robe, uključujući i vatreno oružje.6 Postoje dokazi o jakoj međuzavisnosti roba kada se radi o nelegalnoj trgovini SALW i drogom, i o slabijoj ali ipak značajnoj međuzavisnosti između trgovine ljudima i SALW.7

1.3 Stav javnosti

Istraživanje ukazuje na to da mnogi poseduju vatreno oružje zbog toga što žele da zaštite sebe, svoju imovinu i porodice. Ovo je mogući pokazatelj nasleđa koje su ostavili ratovi, loša državna kontrola i nepoverenje u državne strukture. Iako postoje dokazi da se stavovi javnosti menjaju, dugogodišnja tradicija tajnosti kada je u pitanju posedovanje oružja još uvek postoji. Na primer, značajan procenat javnosti (34%) veruje da ljudi ne registruju oružje jer ne žele da budu zabeleženi kao vlasnici vatrenog oružja.

Većina ljudi ne vidi nesigurnost kao najozbiljniji problem u Srbiji, i ne oseća da je nivo sigurnosti direktno povezan sa SALW, uprkos stavu, mišljenju da država ne može da garantuje sigurnost na adekvatan način i da u društvu ima previše oružja. Ovo bi se delimično moglo objasniti hitnijom percepcijom neophodnosti kada je reč o drugim osnovnim potrebama kao što je ekonomska stabilnost, zdravlje i obrazovanje. Ovome bi se mogla dodati nespremnost da se pozabave duboko ukorenjenim shvatanjima koja povezuju posedovanje oružja sa društvenim statusom i zaštitom ličnog integriteta i porodice, kao i vidljiva prisutnost oružja u medijima i u kompjuterskim igrama.8 Međutim, u celini gledajući, većina građana ne dolazi u kontakt sa kriminalom vezanim za SALW, tako da je logično da ih promet vatrenog oružja previše ne zabrinjava.

Amnestije oružja, prema stavu više od polovine javnosti, imaju pozitivan uticaj na sigurnost. Postoje sumnje, međutim, u verovatan ishod budućih amnestija pošto mnogi ljudi ispoljavaju nedostatak poverenja u policiju kao najverovatniju vodeću strukturu uključenu u takve procese. Ekonomski podsticaji se ne smatraju efikasnim načinom stimulisanja ljudi da predaju oružje. Primetne su značajne regionalne varijacije u stavovima prema amnestiji: na primer, izgleda da u istočnoj Srbiji postoji očigledan otpor prema takvim programima, što je možda delimično prouzrokovano povećanim nepoverenjem prema tradicionalnim snagama bezbednosti, pogotovo policiji.

1.4 Državni kapaciteti

Vlada Srbije je ostvarila znatan napredak u podržavanju mera kontrole SALW. Osnovni rezultati obuhvataju, na nivou regulative, uspešno donošenje Zakona o prometu oružja, vojne opreme i robe dvostruke namene, i usvajanje Strategije odbrane od strane Skupštine državne zajednice Srbije i Crne Gore (SCG) 18. novembra 2004; na operativnom i kriminalističkom nivou, to je formiranje Multietničke policije u južnoj Srbiji, te nekoliko uspešnih procesa prikupljanja i uništavanja oružja.

Iako su ovi važni koraci znak poboljšanja, neizvesnost koja okružuje budućnost državne zajednice SCG usložnjava dugoročni proces reforme.9 Ustavni poredak koji direktno podriva SCG utiče na sposobnost države da kontroliše SALW jer su razni instrumenti obezbeđenja kojima ova država raspolaže (tj. policija, granična policija, vojska) odvojeni između republika i SCG. U toj situaciji potreba za mehanizmima efikasne koordinacije i komunikacije od presudnog je značaja. Iz izvora saznajemo da je većini postojećih mehanizama potrebno poboljšanje.10

6 Na primer, izveštaj MUP-a od 16. 01. 2004. opisuje hapšenje dva lica – jednog Bošnjaka i jednog Srbina – u selu Crna Bara, na granici SCG/BiH, gde je zaplenjeno 11 ručnih raketnih bacača, 53 ručne bombe i 9.360 kilograma eksploziva C-4.7 Nikolić–Ristanović et al, 2004.8 Zajednica omladine Balkana, 2003. 9 Na primer, Strategija odbrane je odlagana mesecima jer se dve republike nisu slagale na temu budućnosti VSCG-a; prema brifingu ICG Evrope, od 22. jula 2004.10 Intervju Safervorlda sa general-majorom Džonom D. Murom-Bikom, specijalnim savetnikom odbrane, Ministarstvo odbrane SCG, 23. septembar 2004.

3


(2005-03-25)

Nedavno usvajanje Zakona o prometu oružja, vojne opreme i robe dvostruke namene znatno poboljšava kapacitete države za kontrolu zakonitog prometa SALW preko državnih granica. Prema izvesnim državnim službenicima, strukture za izdavanje dozvola odluke su donosile u skladu sa ovim novim zakonom, mesecima pre njegovog donošenja u februaru 2005. Međutim, činjenica da odluke o izdavanju dozvola i isporukama podležu klasifikaciji onemogućava nezavisnu klasifikaciju sprovođenja ovog zakona. Usvajanje niza mera najbolje prakse u cilju povećanja transparentnosti – uključujući i povećani nadzor vlade, javno godišnje izveštavanje i bolju razmenu informacija sa vladama drugih zemalja i regionalnim institucijama – značilo bi znatan napredak u rešavanju ovog problema.

Kriminalističkim agencijama i informativnim službama trebaju finansijska sredstva i kompetentan kadar kako bi narušile sistem organizovanog kriminala koji se bavi trgovinom SALW. Iako se ponašanje policije poboljšava, niske plate i politički uticaji čine ove službenike prijemčivim za korupciju, što smanjuje poverenje javnosti u vladavinu zakona. Nacrt zakona o policiji Republike Srbije, ako se donese i pravilno sprovodi, baviće se mnogim konfliktima i problemima koji još uvek pogađaju policiju.

Graničnoj policiji potrebna je veća pomoć u skladu sa stalnim povećanjem prometa i roba kroz zemlju. Podrška kriminalističkim agencijama trebalo bi da podrazumeva resurse i opremu, ali ovo bi trebalo da bude praćeno novim zamahom borbe protiv korupcije i politizacije.

Razvoj objektivnog i zakonodavnog sistema izdavanja dozvola civilima za posedovanje oružja jeste osnova za smanjenje uticaja prometa i zloupotrebe SALW u Srbiji. Teško je zamisliti kako aktuelni proces procene prijava i izdavanja dozvola može biti objektivan ili standardizovan širom zemlje. Malo je verovatno da lokalni policijski službenici zaduženi za procenu prijava za dozvolu imaju odgovarajuću psihološku obuku, neophodnu za procenjivanje mentalnog zdravlja kandidata.

Izgleda da je aktuelnom sistemu, zasnovanom na određenim kriterijumima,11 potrebna značajna razrada i standardizacija; na primer, najbolja praksa ukazuje na to da bi prijave za dozvolu trebalo procenjivati na osnovu niza faktora, uključujući i pitanja odgovara li oružje svrsi, postoje li kapaciteti za bezbedno skladištenje, kao i da li je kandidat mentalno zdrav i prethodno osuđivan.12

Od 2001. čitav pravosudni proces je predmet dalekosežnih reformi u pokušajima da se povrati poverenje javnosti, poveća efikasnost i kapaciteti za podržavanje zakona. Napredak je ostvaren i u vidu izmena u krivičnom zakonu, novog zakonskog okvira za povećanje nezavisnosti pravosuđa,13 uklanjanja službenika koji su uhvaćeni u kršenju ugovora, u vidu uvođenja, u septembru 2004, objektivnijih kriterijuma za biranje novih sudija, udvostručavanjem plata za sudije koje se bave suđenjima vezanim za organizovani kriminal14 i 2003. u vidu formiranja beogradskog Specijalnog suda, namenjenog za suđenje optuženima za ozbiljne prekršaje, kao što je organizovani kriminal, ubistva i terorizam.

Teško je proceniti kapacitet vlade da kontroliše promet SALW. U mnogim oblastima, na primer u pogledu izdavanja dozvola za izvoz, zaliha oružja, zaplena oružja, broja osoblja i medicinske i krivične statistike, ne postoje relevantne informacije neophodne za takvu analizu. U nekim slučajevima ovo se dešava zbog odbijanja odgovarajućih državnih struktura da pruže informacije istraživačima, a u drugim slučajevima to je bilo zato što takve informacije jednostavno ne postoje. Pokušaj merenja uticaja SALW na ljude bio je jednako komplikovan, jer su informacije vezane za vatreno oružje beležene samo za neke delove zemlje.

11 Kriterijumi za izdavanje dozvola podrazumevaju da kandidati moraju biti bez krivičnih dosijea i psihičkih problema.

12 Za dalje informacije o regulisanju civilnog posedovanja SALW vidi „Regulisanje civilnog posedovanja SALW“, Briefing 16 Biting the bullet, London, 2003.

13 Zvanična prepiska: komentari od Ministarstva pravde, kao odgovor na nacrt istraživanja o SALW u Srbiji, februar 2005.

14 Dana 18. septembra 2004. premijer Vojislav Koštunica uradio je nacrt novih kriterijuma za biranje sudija; B92, od 16. marta 2005, http://www.b92.net/english/news/index.php?nav_id=21518&dd=18&mm=02&yyyy=2003.

4


(2005-03-25)

2 Uvod

2.1 Cilj

Ovaj izveštaj predstavlja nalaze istraživanja o malokalibarskom i lakom oružju (SALW) Republike Srbije, pri čemu su isključeni pokrajina Kosovo i Metohija15 pod međunarodnom upravom i Republika Crna Gora, koja čini deo državne zajednice Srbije i Crne Gore. Slično istraživanje urađeno je i za Kosovo i za Crnu Goru 2003. g.16

U skladu sa protokolom istraživanja koji je usvojio Centar za kontrolu lakog naoružanja u jugoistočnoj Evropi (SEESAC) u saradnji sa organizacijom za istraživanje o malokalibarskom oružju (SAS), kao i u skladu sa regionalnim standardima/smernicama razoružanja na mikronivou, čiji je autor SEESAC (RMDS/G) 05.80, ovo istraživanje se bavi pitanjem SALW kroz četiri glavne komponente:

• Istraživanje o distribuciji malokalibarskog oružja (SADS), koje istražuje distribuciju malokalibarskog oružja u Republici Srbiji;

• Istraživanje o uticajima malokalibarskog oružja (SAIS), koje ispituje uticaje SALW na ljudsko okruženje, naročito u pogledu oružanog kriminala i njegovog uticaja na pojedince, zajednice i državu;

• Istraživanje stavova o malokalibarskom oružju (SAPS), koje procenjuje mišljenje ljudi o SALW u njihovim zajednicama;

• Istraživanje kapaciteta malokalibarskog oružja (SACS), koje ispituje kapacitete institucija za rešavanje problema malokalibarskog oružja.

2.2 Metodologija

Istraživanje za potrebe ove studije trajalo je četiri meseca, od avgusta do decembra 2004. Proces konsultacija sa državnim strukturama u vezi sa rezultatima započet je početkom decembra, kao podrška procesu razvijanja sveobuhvatne reakcije na probleme vezane za SALW u Republici Srbiji. Glavni korišteni izvori informacija prikazani su u rubrici koja sledi, a upitnici istraživanja, okvir uzorkovanja i izabrane tabele date su u prilogu u formi aneksa.

Pregled 1: Izvori informacija korišćeni u istraživanju

• SALW istraživanje domaćinstava u Srbiji, na nivou nacije, sa 1.641 ispitanikom od 18 godina starosti i naviše

• Dvanaest diskusija fokus-grupa, sa ukupno 96 učesnika, organizovanih u Beogradu, Subotici i Vranju

• Četrdeset poluzvaničnih intervjua sa nadležnim službenicima u četiri pogranična grada (Subotica, Loznica, Pirot i Vranje)

• Četrdeset pet intervjua ključnih informanata sa službenicima vladinih ministarstava, policije i carine, kao i sa akademicima, predstavnicima civilnog društva i međunarodnim organizacijama

• Neformalni intervjui sa aktivnim i penzionisanim pripadnicima oružanih snaga i policije, zaposlenima u firmama za obezbeđenje, izbeglicama, raseljenim licima i vojnim veteranima

• Medijsko praćenje članaka koji se odnose na SALW, objavljenih u Blicu, Večernjim novostima, Politici, Ninu i časopisu Vreme između januara 2003. i jula 2004.

• Analysis of official crime, medical and economic data• Desk review of published sources relevant to SALW control in both English and Serbian

15 Srpska pokrajina Kosovo i Metohija pod međunarodnom upravom u daljem tekstu će se nazivati Kosovo.

16 Istraživanje o malokalibarskom oružju (a) Kuća bez oružja nije dom; istraživanje o SALW u Republici Crnoj Gori, (SEESAC, 2004); Istraživanje o malokalibarskom oružju (b) Kosovo i oružje: osnovna procena o lakom i malokalibarskom oružju na Kosovu (UNDP i SAS, 2004).

5


(2005-03-25)

U toku prve faze izrade ove studije sprovedeno je kvantitativno istraživanje na terenu: popunjen je 1.641 upitnik u okviru istraživanja domaćinstava i nalazi su potkrepljeni diskusijama sa dvanaest fokus-grupa radi daljeg razmatranja analize domaćinstava i posebnih oblasti gde su potrebne dodatne informacije. Potom je obavljeno četrdeset poluzvaničnih intervjua, koji su imali za cilj dobijanje informacija od stanovništva iz pograničnih oblasti i od policijskih i carinskih službi.

U pripremnoj fazi određeni su ključni informanti, počevši od državnih činovnika, policijskih i carinskih službenika i osoblja, do stručnjaka (vojska, policija, psiholozi, operativci za kontrolu oružja, novinari-istraživači) i lidera lokalnih zajednica. Sačinjen je Vodič u intervjue ključnih informanata, a ti su intervjui potom obavljeni u cilju procene informacija o državnim kapacitetima i resursima, zvaničnih podataka, politike, prakse, identifikovanja problema, mera i inicijativa koje su u prošlosti preduzimane u vezi sa kontrolom SALW.

Tokom čitavog perioda izrade istraživanja, proučavani su svi relevantni materijali i tekstovi o SALW ili sličnim pitanjima na srpskom i engleskom jeziku. U to spadaju manja istraživanja o SALW u Srbiji, istraživanja o vojnoj reformi i reformi bezbednosti, akademski članci, izveštaji vezani za prošle ili tekuće projekte, kao i izveštaji medijskih istraživanja. Ova obrada završena je analizom medijskih priloga vezanih za SALW i slična pitanja u periodu od januara 2003. do jula 2004. i analizom raspoloživih zvaničnih izvora podataka o kriminalu i medicinskoj statistici.

6


(2005-03-25)

3 Generalni kontekst vezan za SALW

3.1 Ustavni poredak

Složen ustavni poredak u kojem se nalaze republike Srbija i Crna Gora nastao je na osnovu preživele strukture bivše Savezne Republike Jugoslavije (SRJ). Državna zajednica (SCG) jeste ustavno telo odgovorno za ispunjavanje njenih obaveza prema međunarodnom zakonu. Republike Srbija i Crna Gora nadležne su, prema terminima Beogradskog sporazuma, za izvršavanje međunarodnih obaveza SCG, kao i za razvoj i uvođenje zakonodavstva na njenoj teritoriji.

Nastala iz potrebe da se očuva stabilnost u regionu, SCG je došla na svet nakon potpisivanja a potom ratifikacije Beogradskog sporazuma od strane tadašnjeg jugoslovenskog predsednika Vojislava Koštunice i crnogorskog premijera Mila Đukanovića.

Prema ovom sporazumu, u početnom periodu od tri godine, nakon čega će Sporazum biti revidiran, državna zajednica nadležna je za sledeće funkcije:

• Spoljni poslovi

• Politika odbrane i kontrole oružanih snaga

• Međunarodni ekonomski odnosi

• Unutrašnji ekonomski odnosi

• Prava manjina i ljudska prava

Preostale funkcije države regulišu se na republičkom nivou.

3.2 Ekonomija

Jugoslavija je bila jedna od najnaprednijih zemalja bivšeg socijalističkog bloka u pogledu životnog standarda, što ekonomsku krizu Srbije čini još bolnijom za njene građane. Period između 1990. i 2000. odlikuje se smanjenjem bruto domaćeg proizvoda (BDP) za skoro 50%, znatnim padom industrijske proizvodnje, velikim smanjenjem obima izvoza i uvoza, umanjenim penzijama, povećanjem nezaposlenosti, velikim povećanjem neformalnog sektora i znatnim odlivom stručnjaka. Ova situacija prouzrokovana je većim brojem faktora, uključujući i nasilnu dezintegraciju bivše SFRJ, razvoj ekonomije rata tokom 90-ih i potonje loše vođenje ekonomije u doba Miloševićevog režima, produženi period ekonomskih sankcija nametnutih SFRJ i Saveznoj Republici Jugoslaviji (SRJ) kao rezultat tog režima i kolateralnu štetu po infrastrukturu prouzrokovanu intervencijom NATO-a 1999. Sledeći makroekonomski indikatori pokazuju pogoršanje ekonomske situacije između 1990. i 2003:

Pokazatelj 2003. u poređenju sa 1990.

GDP - 48%

Industrijska proizvodnja - 40%

Izvoz - 30%

Uvoz - 8%

Tabela 1: Makroekonomski pokazatelji17

Jasno je da su ekonomski standardi 2003. g. znatno niži u odnosu na nivo iz 1990. Procene o budućem oporavku ukazuju da će biti potrebno još šest godina da se bruto domaći proizvod vrati na nivo iz 1990.18 Iako su svi sektori

17 Savezni zavod za statistiku Srbije i Crne Gore. Podaci dobijeni od SMMRI.

18 Analiza SMMRI ekonomskih trendova.

7


(2005-03-25)

ekonomije suženi, industrija je nesrazmerno pogođena i trenutno je prepolovljena u odnosu na 1990.19 Procene siromaštva istovremeno pokazuju da otprilike 800.000 ljudi živi ispod nacionalne granice siromaštva.20

Ekonomski horizont nije potpuno mračan. Iako glavna pitanja ostaju izvan moći dela srpske industrije, plate i kupovna moć se povećavaju: na primer, prosečan građanin sada može da kupi dvostruko više ulja, benzina ili mleka u poređenju sa krajem devedesetih.21 Između 2000. i 2003. ekonomija je porasla za 18,6%. Značajno je – mada za većinu građana neprimetno – da je Srbija otpisala veći deo ogromnog stranog duga. Srbija i Crna Gora ukupno imaju preko 11–12 milijardi dolara duga prema kreditorima, uključujući Londonski i Pariski klub finansijera,22 Svetsku banku, Rusiju i Kinu. Svaki od ovih dugova ili je preispitan ili je u procesu preispitivanja, a od bivšeg ministarstva finansija dobili smo obaveštenje da se teži otpisu duga od 66%.23 Već je postignut određen uspeh u ovim pregovorima, uključujući 63% (1,62 milijarde dolara) otpisanog duga Srbije i Crne Gore prema Londonskom klubu finansijera24 i 66% (2,97 milijardi dolara) prema Pariskom klubu kreditora.25

Stav javnosti o životnim standardima važna je kako iz političke, tako i iz ekonomske perspektive. Ako se opaža da standardi padaju, može se očekivati porast nesigurnosti a to ima negativne posledice na političku reformu, socijalnu koheziju i ekonomsku situaciju. Podaci pokazuju da je u poslednje tri godine bilo dosta fluktuacija u pogledu broja ljudi koji osećaju poboljšanje ekonomske situacije, u odnosu na one koji smatraju da je ona sve lošija. Najnoviji podaci iz 2004. pokazuju da neznatno više ljudi ima pozitivno mišljenje, pre nego negativna osećanja u pogledu svog ekonomskog položaja.26

3.3 Tranzicija i ritam reformi

Od 2000. preduzeti su važni koraci na poboljšanju političke i ekonomske situacije u Srbiji. U intervjuima sa ključnim izvorima, članovima vlade, javnošću i nevladinim organizacijama (NVO), izraženo je opšte verovanje da su poboljšanja vidljiva na svim nivoima. Međutim, izgleda da je za mnoge skala ovih poboljšanja manje nego uverljiva i ove promene nabolje treba tek da se iznesu u javnost, prilično obeshrabrenu kad je u pitanju brzina reforme.27

Ključne reforme su izvršene u sledećim oblastima:

Reforma policije: Ključna reforma u obliku osnivanja Kancelarije glavnog inspektora i pokušaji povratka na strategiju „policija u zajednici“ već su osvojili poverenje široke javnosti. Pripremljen je nacrt zakona o policiji, i u vreme pisanja ovog teksta, trebalo je da bude podnet vladi na razmatranje.28 OEBS i razni bilateralni donatori ulažu značajne resurse u ključne oblasti kao što su odgovornost i unutrašnja kontrola, poboljšanje uloge forenzičara i policije u zajednici, kao i borba protiv organizovanog kriminala.

Reforma odbrane: Donošenje Strategije odbrane u Vladi SCG, u novembru 2004, predstavlja ključni korak u usaglašavanju dugoročnih prioriteta i operativnih ciljeva vojske. Ova strategija prikazuje smanjenje obima vojske, u smislu broja trupa i resursa, modernizaciju opreme, reorganizaciju strukture komande, veću otvorenost prema civilima, redefinisanje opasnosti od terorizma i organizovanog kriminala, i odluku da učestvuje u zajedničkim

19 Analiza SMMRI podataka o industrijskoj proizvodnji 1973–2004. Podaci dobijeni od SZS.

20 Vlada Republike Srbije, 2003.

21 Analiza podataka SMMRI dobijenih od SZS.

22 Londonski i Pariski klub jesu forumi za preraspodelu kredita koje nude komercijalne banke (bez garancije zemlje kreditora). Oni imaju za cilj da otklone hitne terete dužnika.

23 Prepiska sa Dušanom Petrovićem, Morgan Stenli, London, 29. novembar 2004.

24 Simpson, 2004.

25 Ovaj zajam je dogovoren u vreme SFRJ, a sada tereti Srbiju i Crnu Goru.

26 Mesečno istraživanje javnog mnjenja, SMMRI, novembar 2004. (neobjavljeno)

27 Intervju Safervorlda sa prof. dr Miodragom Starčevićem, višim savetnikom za IHL, i Sašom Avram, službenicom za međunarodne odnose, Crveni krst Srbije i Crne Gore, Beograd, 6. septembar 2004; potkrepljeno rezultatima „Društveno-političkog barometra“, Marten bord internešenel, avgust 2004.

28 Srpski ministar unutrašnjih poslova Dragan Jočić citiran u Beta kriminal net: www.orgkriminal.org.

8


(2005-03-25)

vežbama i programu NATO-a Partnerstvo za mir (PfP). Ostale reforme obuhvataju smanjenje vremena služenja vojske i pravo na svesni prigovor služenju vojske. Ovo je postignuto uprkos velikim ustavnim tenzijama.

Ekonomska reforma: Ključne ekonomske reforme podrazumevaju privatizaciju održivih proizvodnih dobara, reformu sistema socijalnog osiguranja, liberalizaciju zakona o radu i otvaranje ekonomije prema međunarodnom tržištu. Ovo je uspelo da privuče razne investitore, privučene niskom cenom radne snage u Srbiji, njenom geografskom pozicijom, saobraćajnom mrežom i njenim obrazovanim i stručnim kadrovima. Direktna strana ulaganja u 2003. bila su u vrednosti od 1,1 milijarde evra, ili 5,8% bruto domaćeg proizvoda,29 a analitičari predviđaju još 600 miliona evra do decembra 2004.30 Loša strana procesa privatizacije jeste sve veći broj tehnološkog viška radne snage, sa ograničenim mogućnostima prekvalifikacije za one koji su na prinudnom odmoru.

Međunarodna saradnja: Srbija je otvoreno izrazila nameru da se priključi Evropskoj uniji (EU) što je pre moguće, i u tom cilju 21. juna 2003. otvorena je Kancelarija za integraciju u EU, u okviru Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom (MEOI). Cilj Ministarstva za međunarodne ekonomske odnose jeste da „Srbija postane član Evropske unije, u potpunosti integrisana u evropske i svetske tokove robe, kapitala i ljudi“.31 Takav ton preovladava i u obraćanjima drugih saveznih ministarstava.

Na putu ka članstvu u EU stoji više značajnih prepreka. Pre nego što uspe da otvori formalni proces pregovora, SCG mora da zadovolji zahteve procesa stabilizacije i pridruživanja EU. Oni propisuju stvaranje i konsolidaciju zajedničkog ekonomskog prostora, funkcionalne institucije (policija, sudstvo i vojska), saradnju sa Međunarodnim sudom za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije (ICTY), kao i usklađeni sistem carine.32

Srbija i Crna Gora članice su sledećih multilateralnih tela:

Organizacija Godina obnove članstva/potpisano

Ujedinjene nacije (UN) Novembar 2000.

Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) Januar 2001.

Svetska banka Maj 2001.

Savet Evrope April 2003.

Regionalni plan za realizaciju borbe protiv prometa SALW u jugoistočnoj Evropi

Novembar 2001.

Tabela 2: Članstvo SCG u međunarodnim multilateralnim telima u vezi sa kontrolom SALW

Centar za kontrolu lakog i malokalibarskog naoružanja u jugoistočnoj Evropi (SEESAC): SEESAC je osnovan 8. maja 2002. u Beogradu kao podrška realizaciji Pakta za stabilnost i drugih važnih obaveza u vezi sa kontrolom oružja. SEESAC je sastavni deo Regionalnog plana za realizaciju borbe protiv prometa malokalibarskog i lakog oružja, koju je formulisao i usvojio Pakt za stabilnost u novembru 2001, a u cilju zaustavljanja protoka i raspoloživosti SALW u regionu. Od njegovog osnivanja, SEESAC je u žiži mnogih reformi politike i prakse vezane za kontrolu SALW širom jugoistočne Evrope. Činjenica da je sedište SEESAC-a u Beogradu znači da on za vladu Srbije i SCG ima idealnu lokaciju u smislu pružanja tehničke podrške tokom procesa reforme.

29 Generalni direktorat za ekonomske i finansijske poslove, 2004.

30 Op. cit. Simpson (a).

31 Veb-sajt Ministarstva za međunarodne ekonomske odnose, http://www.mier.sr.gov.yu/code/navigate.asp?Id=26, od 30. novembra 2004.

32 Nikolić–Soloman, 2004.

9


(2005-03-25)

3.4 Stabilnost i sigurnost

Iako sigurnija i stabilnija nego ikad u poslednjih petnaest godina, Srbija se i dalje suočava sa više prepreka u procesu tranzicije, tako da pogrešno rukovođenje može potencijalno da prouzrokuje dalju nestabilnost. Važna nerešena pitanja podrazumevaju:

Konačni status Kosova: Pokrajina Kosovo i dalje je pod međunarodnom upravom, u skladu sa odredbama Rezolucije UN 1244, koju je Srbija potpisala po završetku intervencije NATO-a 1999. Izvestan napredak je postignut u poboljšanju političkog dijaloga između srpske i većinske albanske zajednice. Međutim, stvarni progres u smislu značajnijeg, praktičnog dijaloga i dalje je prilično daleko. Nedavni znaci uspeha mogu se videti u prvim konkretnim razgovorima između Beograda i Prištine koji su započeli u martu 2004. Međutim, nasilje koje se odigralo uskoro posle toga, 17. marta 2004, pokazuje ranjivost srpskih zajednica na Kosovu i potrebu da im se pruži veća sigurnost. Srbi na Kosovu su gotovo u potpunosti uklonjeni iz političkog procesa, što pokazuje činjenica da je manje od jedan odsto Srba glasalo na izborima 2004. U vreme pisanja ovog teksta novoizabrani premijer Kosova Ramuš Haradinaj optužen je i predao se Međunarodnom sudu za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije (ICTY) u Hagu. Prerano je, međutim, procenjivati uticaj ovog događaja na buduće razgovore između Beograda i Prištine ili na nesigurnu situaciju na Kosovu.

Etničke tenzije: Etničke tenzije ostale su kako unutar Srbije tako i oko nje. Južna Srbija je poprište značajnih etničkih tenzija i oružanog nasilja u toku poslednje četiri godine, međutim, izgleda da je kombinacija reforme lokalne samouprave, multietničke policije i sve većeg prisustva snaga bezbednosti potisnula ovu opasnost. Tenzija, međutim ostaje, što pokazuje ubistvo četiri člana službi bezbednosti za poslednjih osamnaest meseci, od kraja 2003. do 2004, a ponovna pojava nasilja i dalje je moguća.

U toku prve polovine 2004. u Vojvodini je porasla napetost između Srba i Mađara.33 Iako je jasno da se radi o problematičnom razvoju događaja, izgleda da državni organi vlasti i civilne vođe kontrolišu situaciju i time sprečavaju dalje pogoršanje.

Organizovani kriminal: Organizovani kriminal slabi države, ugrožava demokratiju u povoju i opterećuje zakonito poslovanje. Obim organizovanog kriminala i troškove koje iziskuje socijalni i ekonomski razvoj teško je izmeriti, ali u Srbiji ovo u svakom slučaju predstavlja ozbiljan problem.34 Nedavno istraživanje koje je uradio srpski Zavod za statistiku pokazalo je da siva ekonomija čini oko 9% bruto domaćeg proizvoda (GDP), mada, kada se tome dodaju nelegalne aktivnosti kao što je prostitucija, šverc droge i piraterija, pravi broj mogao bi biti 20-25%.35 Sila koju su organizovane kriminalne bande koristile najbolje se ilustruje slučajem ubistva premijera Zorana Đinđića u martu 2003. Nakon toga proglašeno je vanredno stanje i u narednih šest nedelja organizovane su vrhunski koordinisane oštre represivne mere prema kriminalcima, pod nazivom Operacija „Sablja“. Ovo predstavlja prvi slučaj u kojem je država pokazala da je u stanju da se agresivno suprotstavi kriminalnim elementima koji su pokušali da obore vladu.

33 ICG, 2004; Briza i Matić, 2004.

34 Hirst i Marijani, 2004.

35 Veb-sajt Vlade Srbije, http://www.srbija.sr.gov.yu/vesti/vest.php?id=5118, 15. septembra 2004.

Ova skulptura je izlivena od 22 komada oružja koje je uništeno 19. avgusta 2004. od strane Ministra odbrane SCG, Prvoslava Davinića i Francisa O’Donnella povodom prve godišnjice fatalnog napada na kancelarije UN u Bagdadu. Ovu spomen skulpuru su dizajnirali i napravili G-đica Ana Vanoli i G-din Miloš Komad, dva lokalna umetnika iz Srbije i Crne Gore. Stalno je postavljena u dvorištu Kancelarije Stalnog koordinatora UN u Beogradu.

10


(2005-03-25)

4 Istraživanje o distribuciji malokalibarskog oružja (SADS)

4.1 Ukupna distribucija

U ovom istraživanju utvrđeno je da se u Srbiji nalazi količina oružja reda veličine 2.898.416 komada, od čega se procenjuje da je 2.047.300 u rukama privatnih lica, a 851.116 u rukama državnih organa. Ovaj broj ne obuhvata količine industrijskih zaliha, niti zalihe u posedu nekih nepristupačnih državnih organa kao što su informativne službe. U sledećoj tabeli objašnjeno je kako se došlo do ovog broja:

Vlasnici Količina Izvor

Registrovano oružje u posedu civila (isključujući pravna lica) 01. 01. 2004.

1.056.314Registar MUP-a

Pravna lica, uključujući privatne firme za obezbeđenje 46.986 Registar MUP-a

Procenjeno oružje u nelegalnom posedu civila944.000

SMMRI, ključni informanti, istraživanje domaćinstava, proučavanje materijala, MUP

Procenjeno oružje u posedu jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) 53.100

Ključni informanti: broj naoružanog kadra (35.400) x 1,5 (prosečan broj vatrenog oružja po čoveku)

Procenjene zalihe Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) 9.000

Izvor MO: Količina neuništenog oružja iz perioda amnestije iz 2003.36

Procenjeno oružje u posedu jedinica Ministarstva odbrane (MO) (isključujući bivšu teritorijalnu odbranu)

200.000Ključni informanti: broj naoružanih ljudi (65.300) x 3 (prosečna količina vatrenog oružja po čoveku)

Procenjeno oružje u posedu Ministarstva odbrane (bivši rezervisti)

589.016SMMRI

Ukupan broj legalnog vatrenog oružja u Srbiji 2.898.416

Tabela 3: Količina i distribucija vatrenog oružja u Republici Srbiji (sve kategorije)37

4.2 Oružje u legalnom posedu civila

Jedno od trajnih nasleđa prava građana da doprinose narodnoj odbrani u bivšoj SFRJ jeste visok nivo civilnog posedovanja oružja, čemu je doprinelo nedavno rasplamsavanje konflikta.

Zvanične statistike MUP-a pokazuju da je 1. januara 2004. u Srbiji bilo 1.056.314 komada lakog oružja, registrovanog na oko 900.000 privatnih lica.38 To znači po jedno registrovano vatreno oružje na svakih sedam lica u Srbiji.39

MUP vodi detaljnu i preciznu evidenciju registrovanog oružja, koja za 2003. pokazuje značajno povećanje broja registrovanog oružja kao rezultat uspešne amnestije oružja. Ako se to izuzme, najnoviji podaci pokazuju skromno smanjenje broja registrovanih vlasnika oružja. Viši policijski službenik nedavno je ovo potvrdio, tvrdeći da je broj komada oružja iz registra za 2004. veći nego u 2003, mada nije izneo nikakve brojeve.40 U nastavku je data tabela sa podacima za dvogodišnji period:

36 Zvanična prepiska: komentari Ministarstva odbrane kao odgovor na Nacrt SALW istraživanja u Srbiji, februar 2005.

37 Nismo dobili informacije ili procene za industrijske zalihe, od kojih su neke pod kontrolom MO.

38 MUP (b), 2003.

39 Republički zavod za statistiku, 2004. http://www.statserb.sr.gov.yu/zip/esn31.pdf. Prema podacima iz popisa urađenog 2002, Srbija ima 7.498.001 stanovnika.

40 Pukovnik Miodrag Ignjatović, prema navodu iz VIP novosti, 3. februar 2005.

11


(2005-03-25)

Godina 2003 2004

Zahtevi za dozvole 16.859 17.000

Oružje uneto u registar (isključujući amnestiju) 13.888 11.776

Oružje koje je prodato / odbačeno / predato 16.025 NA

Neto povećanje / smanjenje -2.137 NA

Tabela 4: Neto promene u legalnom posedovanju oružja od strane civila

Kategorije vatrenog oružja: Istorijski gledano, u Srbiji je registrovano više pištolja nego pušaka; međutim, ovo se izgleda menja. Postojeći podaci za prošlu godinu pokazuje da je bilo dvaput više dozvola izdavanih za puške (9.121) nego za pištolje (3.927).

Prema zvaničnim podacima MUP-a, ukupan broj registrovanog oružja može se podeliti na sledeći način:

Oružje Registrovani broj %

Pištolj 543.070 49

Puška 449.376 40

Ostalo41 110.854 11

Ukupno 1.103.300 100

Tabela 5: Distribucija registrovanog oružja (2003)42

Kategorije vlasništva: Broj od 1.103.300 predstavlja sve kategorije oružja u zakonitom vlasništvu koje MUP propisuje. Od toga veliku većinu (1.006.607 ili 91%) čini oružje koje se poseduje radi „lične bezbednosti“. Preostalih 9% spada u sledeće kategorije koje je MUP odredio: 34.906 „trofejnog oružja“, 46.986 za potrebe obezbeđenja „pravnih lica“ i 14.801 puška odobrena za „sport“ i „lov“. Velika većina dozvola izdaje se u kategoriji „samo posedovanje“ dozvole za oružje, dok 1.557 ljudi ima dozvolu za nošenje oružja u javnosti. Zakonom o oružju i municiji određeno je da civili ne mogu posedovati automatske ili poluautomatske pištolje;43 oni međutim mogu posedovati i nositi pištolje i puške većeg kalibra (716 ih je registrovano). Pored toga, ima 2.395 automatskih pušaka sa vojnim specifikacijama, registrovanih na pravna lica koja se bave obezbeđenjem.44

Kategorija Broj

Lična bezbednost 1.006.607

Trofejno oružje 34.906

Obezbeđenje „pravnih lica“ 46.986

Sport i lov 14.801

Ukupno 1.103.300

Tabela 6: Kategorije posedovanog oružja

Od trofejnog oružja većina datira iz perioda pre Drugog svetskog rata, za vreme tog rata ili posle njegovog završetka i uglavnom se koriste kao predmeti od istorijskog interesa.45 Međutim, to ne znači da je neupotrebljivo i zbog

41 Obuhvata vazdušne puške, kombinovano oružje (oružje sa jednom ili više izolučenih ili glatkih cevi različitog kalibra) i lukove.

42 Op. cit. MUP (b).

43 Član 5, Zakon o oružju i municiji, Službeni glasnik Republike Srbije, br. 9/92, 53/93, 67/93, 48/94, 44/98, 39/2003.

44 Op. cit. MUP (b).

45 Intervju Safervorlda sa Milošem Vasićem, novinarom nedeljnika Vreme, Beograd, 6. septembar 2004.

12


(2005-03-25)

toga MUP zahteva da bude zakonski registrovano. Ovaj problem su potvrdili i ključni izvori: „Postoji dosta starog oružja u zemlji i većina je u dobrom stanju.“46 Prema istraživanju koje je sproveo SMMRI, mnogo više porodica od registrovanih 34.906 drži trofejno oružje kod kuće.47

4.3 Nelegalno oružje u posedu civila

Nemoguće je precizno izračunati količinu vatrenog oružja u Srbiji danas, zbog osetljivosti ovog pitanja i nedostatka prethodnih pouzdanih procena.

Međutim, u obzir je uzet niz primarnih i sekundarnih faktora, koji doprinose stvaranju realistične slike o nelegalnom posedovanju oružja u Srbiji. Razmotreni su sledeći faktori :

• Nedavni konflikti i oslabljene državne institucije

• Kulturni stavovi u pogledu vatrenog oružja

• Demografski obrasci i populacija izbeglica /IDP (međunarodno raseljenih lica)

• Praksa kriminalističkih službi i otežavanje pravnih službi

• Poverenje u državu

• Praktičnost legalizacije

• Nabavka i raspoloživost

Nedavni konflikti i oslabljene državne institucije: Srbija se još uvek oporavlja od dužeg perioda oružanog nasilja i konflikta. Zbog opažene nesposobnosti države da obezbedi osnovnu sigurnost, opšte je prihvaćeno da je posedovanje oružja visoko rasprostranjeno.48 Pored toga, pošto je prethodni režim naoružavao paravojne organizacije, duga istorija disciplinovane registracije oružja je prekinuta. Odvajanje države od građana poslednjih godina pokazuje visoku stopu nelegalnog posedovanja oružja u poređenju sa susednim zemljama.

Kulturni stavovi prema vatrenom oružju: Definišući razmere nelegalnog posedovanja u razgovorima sa ključnim informantima ustanovljene su razlike između neregistrovanog oružja i oružja koje koriste kriminalci. Mada zakon ne pravi ovakve razlike, izgleda da javnost, policija pa eventualno i sudstvo, prave razliku u načinu na koji se odnose prema onome što mnogi smatraju dvema odvojenim kategorijama nelegalnog oružja. Da bismo ovo pravilno shvatili, važno je razmotriti srpski stav prema vlasništvu oružja (vidi 6.1).

Mišljenja širom Srbije o tome da li postoji kultura oružja ravnomerno su podeljena. Nešto više od polovine javnosti koju smo konsultovali u toku izrade ovog istraživanja veruje da neki delovi Srbije zaista imaju tradicionalnu vezanost za oružje. Ako se to prihvati, povećava se skala verovatnoće posedovanja oružja u zajednici. Kako informanti istraživanja domaćinstava tako i ključni informanti ukazuju na veće prisustvo oružja u nekim segmentima stanovništva, naročito kada se radi o izbeglicama i raseljenim licima.

Demografski obrasci i raseljena lica: U Srbiji živi na stotine hiljada izbeglica raseljenih iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske i sa Kosova. Trenutno je 460.000 osoba prijavljeno kao raseljena lica ili izbeglice. Prema SMMRI, izbeglice i raseljena lica vrlo verovatno poseduju vatreno oružje, zbog konflikata u tim oblastima i usled raspoloživosti oružja u to vreme,49 usled povećane potrebe za samoodbranom, zbog nedostatka informacija o načinu registracije oružja, finansijske vrednosti oružja i nedostatka poverenja u državu. Takođe je logično da

46 Ibid.

47 SMMRI, istraživanje za „Stavovi javnosti o lakom i malokalibarskom oružju i bezbednosti u južnoj Srbiji“.

48 SMMRI (a), 2004.

49 Intervju Safervorlda sa Srđanom Bogosavljevićem, glavnim izvršiocem, SMMRI, Beograd, 21. oktobar 2004.

Oružje i municija vraćeni u južnoj Srbiji

13


(2005-03-25)

s obzirom na odvojenost izbeglica i raseljenih lica od državne administracije oružje koje oni možda poseduju verovatno nema dozvolu.

Praksa kriminalističkih službi i pravne smetnje: Zakonske kazne i praksa policije od značaja su za razumevanje ukupnog broja neregistrovanog oružja. Prema nekim izvorima, postoji izvesna tolerancija policije prema lokalnom neregistrovanom oružju, a posebno prema plenu ili trofejnom oružju.50 Ova primećena tolerancija može i značiti da ljudi oklevaju da registruju svoje oružje jer se ne plaše kazne.

U Srbiji je opšta praksa da policija zaustavlja i pretražuje vozila. Čini se da ovaj metod kontrole malokalibarskog oružja donosi značajne rezultate, kao što se vidi iz čestih medijskih izveštaja o oduzimanju velikih količina ručnog oružja i municije. Npr. u oktobru 2004. nedaleko od Novog Pazara zaplenjeno je 1.400 komada municije, u blizini administrativne granice sa Kosovom. Takvi incidenti se dešavaju širom zemlje.51

Poverenje u državu: Kako u istraživanju domaćinstava tako i u razgovorima sa ključnim informantima ustanovljen je problem poverenja između policije i javnosti.52 Istraživanja sprovedena za potrebe ove studije otkrila su da značajan procenat javnosti (34%) veruje da ljudi ne registruju oružje jednostavno zato što ne žele da budu registrovani kao vlasnici oružja, bilo zbog nedostatka poverenja u lokalne državne organe, bilo zato što ne žele da otkriju svoj identitet ovim organima vlasti. Istraživanje domaćinstava potvrdilo je da je nedostatak poverenja u policiju takođe sprečio ljude da predaju oružje u okviru amnestije organizovane u periodu vanrednog stanja 2003. Na stranu amnestija, još jedan pokazatelj nepoverenja je to što ljudi nevoljno pričaju policiji o kriminalcima jer „oni (policija) ne mogu ili ne žele da zaštite svoje izvore informacija“.53

Praktičnost legalizacije: Još jedna tema za razmatranje jeste relativna težina registracije ili predaje oružja. Mnogi ključni izvori komentarisali su da je strah od nedovoljne anonimnosti za vreme martovske amnestije 2003. doveo do smanjenja broja neregistrovanih vlasnika oružja koji su tražili legalizaciju. Pored toga, cena registracije oružja u Srbiji je relativno visoka,54 što osobe sa finansijskim problemima može odvratiti od registracije.

Nabavka i raspoloživost: Svi izvori se slažu da je lako kupiti nelegalno oružje i relativno povoljno (vidi tabelu 14). S druge strane, mnogi ne znaju gde da kupe oružje legalno.55 Čini se da takva situacija ne deluje podsticajno na legalnu registraciju.

Iako je ove faktore važno razmotriti kada se stvara opšta slika o nelegalnom posedovanju, oni sami nisu dovoljni kao osnova za procenjivanje broja nelegalnog vatrenog oružja u Srbiji. Umesto toga može se razmotriti više državnih i nedržavnih pokazatelja, koji omogućuju da se dobije detaljnija slika.

4.3.1 Pokazatelji: državna statistika

U pokušajima da izračunamo broj neregistrovanog oružja u nekoj zemlji, vredan izvor su državne statistike o incidentima u kojima je upotrebljeno oružje bez dozvole, kao što su oružane pljačke, ubistva i oduzimanja oružja od strane kriminalističkih službi. Iako se ovi podaci mere prema stručnosti kriminalističke policije i ne mogu se dakle koristiti kao konačne smernice za šire posedovanje, oni mogu biti korisni.

Vatreno oružje predato za vreme amnestije 2003: Jedina potpuna statistika koja je bila na raspolaganju ovom istraživanju o distribuciji nelegalnog vatrenog oružja dobijena je od MUP-a i obuhvata oružje predato na legalizaciju ili uništenje tokom amnestije u martu 2003.

50 Intervju Safervorlda sa Božom Prelevićem, izvršnim direktorom, Liga stručnjaka Beograd, 7. oktobar 2004.

51 Blic, „U Novom Pazaru zaplenjeno 1400 metaka“, 10. oktobar 2004.

52 Op. cit. SMMRI (a).

53 Op. cit. Starčević i Avram.

54 Ibid.

55 Op. cit. Vasić.

14


(2005-03-25)

Sekretarijat MUP-aBroj predatog

vatrenog oružja Stanovništvo56Broj predatog

vatrenog oružja po osobi (na 100 ljudi)

Vojvodina 7.743 504.100 1,5

Istočna Srbija 428 121.000 0,4

Centralna Srbija 12.897 1.716.000 0,8

Beograd57 4.878 1.126.000 0,4

Južna Srbija 4.141 434.000 1,0

Total 30.08758 3.901.100

Tabela 7: Geografska distribucija predatog oružja u urbanim centrima širom Srbije tokom amnestije u martu 2003. (po oblastima)59

Izvlačenje bilo kakvih zaključaka o geografskoj distribuciji vatrenog oružja iz analize napred navedenih brojeva jeste teško i pokreće više pitanja, kao što su: koliko su ljudi imali poverenja u policiju? Kakvi su bili odnosi između različitih nacionalnosti? Kolika je bila svest javnosti o amnestiji? Koliko je policija bila efikasna u prikupljanju oružja? Zbog ovih i drugih nepoznatih faktora teško je pretpostaviti, na primer, da Vojvodina ima/imala je veću koncentraciju nelegalnog oružja od bilo koje oblasti u Srbiji.

U istraživanju domaćinstava, na pitanje „Koliko je rašireno vatreno oružje u vašoj zajednici?“, oblast u kojoj je većina ispitanika odgovarala da „mnogi“ ili „skoro svako“ (70%) poseduje barem jedno oružje bila je istočna Srbija, gde je, prema ovim podacima, najmanje ljudi predalo oružje. Ovo nameće pitanje: jesu li stanovnici istočne Srbije najmanje spremni da predaju svoj oružje, ili ga jednostavno nemaju? Na ovo pitanje može se delimično odgovoriti ako pogledamo rezultate pitanja: „Da li vi ili član vašeg domaćinstva posedujete oružje?“ I ovde je bilo ispitanika iz istočne Srbije koji su najčešće (30%) odgovarali da oni ili neko iz njihovog doma poseduje vatreno oružje. Ispitanici iz iste oblasti pokazali su najveću svest (79%) o amnestiji kao prilici da predaju svoje oružje, mada zvanični podaci pokazuju da je vrlo malo njih to i učinilo. Ono što je bitno, ispitanici iz iste oblasti su takođe imali najmanje poverenja u korisnost amnestije (48% je verovalo da će buduće amnestije biti neuspešne).

Procene Ministarstva unutrašnjih poslova: Početne procene MUP-a za 2002. o ilegalnom posedovanju oružja kretale su se oko 60.000.60 Vrlo je verovatno da je ovaj broj potcenjen, s obzirom da je nakon toga otprilike ista količina ilegalnog oružja predata u okviru amnestija, prikupljanja i zaplena, što bi, ako je tačno, ukazivalo na to da sada nema ilegalnog oružja koje cirkuliše Srbijom.

Kasnija prepiska sa MUP-om ukazala je na revidiranu procenu: „više od 20% ukupnog broja legalnog oružja“.61 Ova druga procena ukazuje na stav da Srbijom cirkuliše najmanje 220.000 ilegalnog SALW.

Ostali državni podaci: Na nesreću, nepotpuni i zastareli podaci značili su da podrobnija analiza državne statistike nije moguća. Na primer, podaci u vezi sa prisilnim oduzimanjem koje je sproveo MUP postoje za 2002, kada je iz prometa povučeno 8.182 komada oružja, prema Članu 33 Zakona o oružju i municiji;62 međutim, čini se da je statistika za 2003. obračunata prema različitom skupu kriterijuma.63 Statistika o ubistvima počinjenim

56 World Gazetteer, www.world-gazetter.com, od 27. novembra 2004.

57 Beograd obuhvata i Pančevo.

58 Pored 30.087 komada oružja koje su predali građani tokom perioda amnestije, Ministarstvo odbrane sakupilo je dodatnih 20.159 u svojim objektima širom zemlje; izvor: zvanični podaci MUP-a.

59 Zvanični podaci MUP-a.

60 Op. cit. MUP (a).

61 Zvanična prepiska: komentari Ministarstva unutrašnjih poslova kao odgovor na Nacrt za istraživanje o SALW u Srbiji, februar 2005.

62 MUP (a) Radni izveštaj 2002 http://www.mup.sr.gov.yu/domino/mup.nsf/index1-e.html.

63 MUP (d) Pregled osnovnih pokazatelja o stanju javne bezbednosti ://www.mup.sr.gov.yu/domino/preventi.nsf/statistikakriminalitet.

15


(2005-03-25)

vatrenim oružjem – kojih je 2002. bilo 86 – postoji, ali nije pravljena razlika između upotrebe registrovanog i neregistrovanog oružja. Isto tako, statistika o povredama od vatrenog oružja postoji za 2002. i to samo za Beograd (654), umesto da budu na nacionalnom nivou, što otežava praktičnu upotrebu ovih podataka.

Još jedna delimično dostupna oblast statistike bavila se brojem samoubistava počinjenih vatrenim oružjem. Prethodni akademski rad na temu upotrebe oružja u nasilnim krivičnim delima i samoubistvu navodi na to da postoji pozitivna povezanost između samoubistava učinjenih vatrenim oružjem i nivoa posedovanja vatrenog oružja.64 Što je, dakle, veća stopa samoubistava počinjenih vatrenim oružjem, to je veći broj domaćinstava sa makar jednim vatrenim oružjem. Ako uzmemo u obzir samo registrovano oružje, Srbija ima visok procenat oružja po domaćinstvu (42%),65 što se može grubo uporediti sa Švajcarskom (36%) i Sjedinjenim Američkim Državama (49%), ali što je znatno veći procenat u poređenju sa zemljama kao npr. Ujedinjeno Kraljevstvo (manje od 5%).66 S druge strane, u Srbiji se otprilike 15% samoubistava počini vatrenim oružjem, što je relativno malo u poređenju sa drugim zemljama,67 a naročito u poređenju sa SAD, gde je 54% samoubistva vezano za vatreno oružje.68 Samoubistva počinjena vatrenim oružjem dakle nisu, po svemu sudeći, pogodan pokazatelj nivoa posedovanja vatrenog oružja u Srbiji.

Poređenje sa zemljama Evropske unije: Prema MUP-u, i to citirajući podatke kojima oni imaju pristup, u zemljama Evropske unije na svakih deset komada legalnog oružja ima u proseku dva ilegalna komada.69 S obzirom na turbulentnu nedavnu istoriju Srbije, s pravom se može smatrati da će ova statistika biti znatno veća u Srbiji, a ovakav stav podržao je i MUP.70

4.3.2 Pokazatelji: procene iz obaveštenih izvora (nedržavnih)

Konačni metod upotrebljen u ovom istraživanju u svrhe određivanja srazmera nelegalnog posedovanja bio je objedinjavanje procena pojedinaca, grupa i organizacija koji su imali poseban uvid u informacije o nelegalnom oružju u posedu civila. Nijedan izvor nije mogao da napravi preciznu procenu zbog nedostatka pristupa informacijama. Iz tih razloga, uzete su četiri posebne kategorije obaveštenih izvora, kako bi se dobio najrealističniji mogući broj.

Široka javnost: U istraživanju domaćinstava ispitanici su zapitani da li oni sami ili član njihovog domaćinstva poseduju vatreno oružje, a zatim koliko komada oružja poseduju. Ukupno 20% ljudi odgovorilo je potvrdno, a prosečan broj vatrenog oružja po domaćinstvu bio je 1,5. Prema popisu stanovništva iz 2002. u Srbiji ima otprilike 2,5 miliona domaćinstava;71 ako se dakle nalazi istraživanja prošire na celu populaciju, 500.000 domaćinstava (20% od 2,5 miliona domaćinstava u Srbiji) poseduje otprilike 750.000 komada oružja.

Ovaj broj je niži od broja zvanično registrovanog vatrenog oružja. To se može objasniti činjenicom da pitanja u okviru istraživanja koja se dotiču osetljivih problema kao što je posedovanje vatrenog oružja često navode ispitanike da odgovore na način koji oni vide kao društveno prihvatljiviji; u ovom slučaju to bi bilo da ne poseduju oružje čak i ako ga poseduju. Pored toga, ispitanici možda nemaju informacije o posedovanju oružja u njihovim domovima (ispitanici ženskog pola češće odgovaraju odrečno na temu posedovanja i doprinose nižim pokazateljima o broju posedovanog oružja). Takođe je daleko verovatnije da ljudi sa registrovanim oružjem daju istinitije odgovore od onih sa neregistrovanim oružjem.

64 Kilijas et al, 2001.

65 Prema popisu stanovništva iz 2002. u Srbiji ima otprilike 2,5 miliona domaćinstava (na osnovu čega se može pretpostaviti da postoji jedan vlasnik oružja po domaćinstvu).

66 Blok, 1997.

67 U istraživanju 34 zemlje, urađenom 1998. za potrebe Međunarodne studije UN o propisima vezanim za vatreno oružje, prosečan broj samoubistava počinjenih vatrenim oružjem bio je 19%.

68 Američko udruženje suicidologa, 2004.

69 U vreme pisanja nije bilo moguće potkrepiti brojeve za zemlje EU.

70 Zvanična prepiska: komentari Ministarstva unutrašnjih poslova kao odgovor na Nacrt istraživanja SALW u Srbiji, februar 2005.

71 Neobjavljeni podaci iz popisa 2002. koje je dostavio SMMRI.

16


(2005-03-25)

Iako je velika većina (85%) ispitanika osećala da „mnogi“ ili „praktično svako“ u srpskom društvu poseduje oružje, ovaj broj je znatno smanjen (52%) u odgovorima na isto pitanje postavljeno u kontekstu „vaše zajednice“. Kada se pitanje odnosi na određenog pojedinca, ovaj broj pada još niže (20%). Postoji dakle tendencija izbegavanja da se posedovanje oružja vezuje za pojedinca ili zajednicu.

Još jedno pitanje iz ovog istraživanja pruža nam koristan uvid u problematiku nelegalnog posedovanja. Kada su zamoljeni za mišljenje o tome da li je veći deo oružja u privatnom posedu legalno ili nelegalno, 67% ispitanika mislili su da postoji barem isto toliko oružja bez dozvole kao i legalnog. Ako pođemo od pretpostavke da ima 1.056.314 komada registrovanog oružja, konzervativna procena bila bi da ima milion komada nelegalnog oružja, uzimajući u obzir da obični ljudi najčešće ne poznaju tačne podatke o registrovanom oružju.

SMMRI: Organizacija odgovorna za najveći deo terenskog rada za potrebe ovog istraživanja konsultovana je kao ključni informant sa jedinstvenom pozicijom, na osnovu njenih znanja i poznavanja pitanja distribucije SALW u Srbiji. Ovu pozicija je opravdana znanjem stečenim kroz rad na ovom istraživanju, kao i na prethodnom SALW istraživanju za južnu Srbiju, i iskustvom u pronalaženju i obrađivanju statističkih podataka. Polazeći od informacija dobijenih istraživanjem domaćinstava, sa fokus-grupa i iz poluzvaničnih intervjua, SMMRI je uradila niz neformalnih intervjua sa pojedincima iz sledećih grupa, izabranih na osnovu svojih posebno korisnih znanja o nelegalnom posedovanju SALW: aktivni i penzionisani pripadnici oružanih snaga i policije, radnici preduzeća za obezbeđenje, izbeglice, raseljena lica (IDP) i veterani odnosno njihovi potomci.

Na osnovu tumačenja četiri komponente istraživanja, prethodnog istraživanja za južnu Srbiju i ovih dodatnih neformalnih intervjua, procena SMMRI je da u Srbiji ima između milion i 1,8 miliona komada nelegalnog oružja. Donja granica odražava minimum javnog konsenzusa, dobijenog na osnovu konsultovanja tokom ovog istraživanja, dok gornja granica sadrži perspektivu pojedinaca koji su konsultovani u dodatnim neformalnim intervjuima. Prosečan broj komada nelegalnog oružja prema procenama SMMRI može se svesti, dakle, na 1,4 miliona.

Ključni informanti: Grupa „dobro informisanih izvora“ konsultovana je upravo zbog nedovoljnih kriminalističkih i medicinskih podataka. Iako nijedan „ključni informant“ ne može da pruži mnogo više od znalačkog nagađanja, ipak su to ljudi na posebno važnim pozicijama. Procene o broju oružja u nelegalnom posedu civila dobijene su od sedam do 45 ključnih informanata intervjuisanih za potrebe ovog istraživanja. Ključni informanti koji nisu dali procenu – ili nisu hteli da je daju, ili nisu mogli da pruže bilo kakav podatak. Procene su se veoma razlikovale, od donje granice – 60.000 do gornje granice – 1,5 miliona, dok su procene preostalih ispitanika naginjale gornjoj granici.72

Sledeća tabela ilustruje kretanje procena koje smo dobili za potrebe ovog istraživanja:

Izvor Procena

MUP I 60.000

MUP II 220.000

Ključni informant (KI) 6 60.000

Istraživanje domaćinstava 1.000.000

KI 2 1.100.000

KI 3 1.200.000

KI 1 1.400.000

KI 4 1.500.000

KI 5 1.500.000

SMMRI 1.400.000

Prosek 944.000

Tabela 8: Procene broja komada nelegalnog oružja

72 Intervju Safervorlda sa dr Markom Nicovićem, potpredsednikom Međunarodnog udruženja telohranitelja i radnika obezbeđenja, sa dr Džejmsom Lajonom, direktorom Projekta za Srbiju, Međunarodna krizna grupa; sa Aleksandrom Radićem, novinarom VIP novosti; sa Miloradom Timotićem, generalnim sekretarom Centra za civilno-vojne odnose; sa Ivanom Filipovićem, Specijalne jedinice crvenih beretki, južna Srbija i Kosovo (u penziji); sa Aleksandrom Piperskim, regionalnim koordinatorom SALW, Evropski pokret u Srbiji.

17


(2005-03-25)

Tabela pokazuje da postoji visok stepen procena u rasponu od milion i 1,5 miliona. Ako se svakom ključnom informantu da jednaka težina, onda bi se prosek kretao oko 944.000 neregistrovanih komada oružja. Ovaj broj deluje realno, s obzirom na nedavno iskustvo konflikta u Srbiji, stavove prema posedovanju oružja, kretanje izbeglica većeg obima, raspoloživost oružja i slabo (mada u porastu) poverenje u državne institucije kao garanciju bezbednosti i sigurnosti. Međutim, MUP ima čvrst stav o tome da su visoke procene od 1 do 1,5 miliona nelegalnog SALW naduvane.73

4.4 Posedovanje oružja privatnih firmi za obezbeđenje

Godine 2004. u Srbiji je bilo 170 registrovanih privatnih preduzeća koja se bave obezbeđenjem.74 Privatna preduzeća koja se bave obezbeđenjem, međutim, nisu obavezna da plate 500 evra za registraciju, i zaista se većina krupnijih preduzeća za obezbeđenje ne nalazi na ovoj listi.75 Preciznija slika o broju preduzeća i zaposlenih može se dobiti od registra vatrenog oružja MUP-a u kojem se navodi 46.986 komada oružja registrovanog pravnim licima, prema članu 17 Zakona o oružju i municiji76 (ovaj broj, međutim, obuhvata i lovačka udruženja i privatne istražitelje). Iz medijskih izveštaja vidi se drugačija procena, u kojoj se navodi da ima oko 3.200 preduzeća koja zapošljavaju „oko 38.000 ljudi“.77 Ovu procenu izgleda potvrđuju informacije dobijene od ključnih informanata.78

Postoji blizak odnos između kriminalističkih službi i sektora privatnog obezbeđenja u Srbiji. To je takođe tačno u mnogim državama i ne mora nužno da bude problematično pod uslovom da je industrija efikasno regulisana. Na osnovu ograničenog istraživanja za potrebe ove studije koje je sproveo Institut za izveštavanje u ratu i miru (IWPR) pronađeno je da je 42% kadra angažovanog u pet najvećih privatnih preduzeća za obezbeđenje u Srbiji prethodno bilo zaposleno u policiji.79 Postoji isto tako bliska saradnja između policije i menadžera i vlasnika ovih privatnih firmi. Na primer, Progard Securitas je osnovao bivši zamenik šefa beogradske policije 1992.80 Progard Securitas je opšte prihvaćen kao dobro regulisana firma koja funkcioniše prema načelima Etičkog kodeksa Američkog udruženja industrije obezbeđenja (ASIS). Međutim, to nije tačno za industriju u celini. Ostala preduzeća navodno zapošljavaju policijske službenike „van dužnosti“, što predstavlja jasan sukob interesa za obe strane.81

4.5 Zalihe

4.5.1 Zalihe Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP)

Ministarstvo unutrašnjih poslova je tradicionalno glavni organ bezbednosti u Srbiji. Iako se za ovo istraživanje nisu mogli dobiti noviji podaci u vezi sa SALW u posedu MUP-a, saznali smo da ima otprilike 30.000 policajaca,

73 Podaci dostavljeni istraživačkom timu u okviru prepiske sa policijskim strukturama MUP-a, 02/9 br. 66105

74 Privredna komora, Beograd, „Privredna komora Srbije“, 2004.

75 Na primer, Trag Linija, Beograd.

76 Od ovoga 2.395 su automatske i poluautomatske puške; član 17, Zakon o oružju i municiji, Službeni glasnik Republike Srbije, br. 9/92, 53/93, 67/93, 48/94, 44/98, 39/2003.

77 Perić–Zimonić, 2004.

78 Op. cit. Prelević.

79 Simpson (b), 2005.

80 Ova firma zapošljava 1.600 ljudi.

81 Intervju Safervorlda sa Aleksandrom Radićem, novinarom VIP novosti, Beograd, 8. septembar 2004.

Oružje uništeno u pećima u Srbiji 2004.

18


(2005-03-25)

granične policije i specijalne policije, zajedno sa 2.000 članova žandarmerije82 i 3.400 vatrogasaca, koji svi imaju pristup oružju.83

Zbog nedostatka izvora iz MUP-a bili smo prinuđeni da se baziramo prvenstveno na drugim izvorima informacija. Procene količine oružja u posedu spoljnog osoblja MUP-a bile su između 1 i 3 po osobi, što daje prosek od 1,5.84 Ako se to proširi na sve osoblje MUP-a dobijamo ukupan broj od 53.100 komada oružja. Pored ove količine na skladištu MUP-a ima još otprilike 9.000 komada oružja iz prethodne amnestije.85 Iz toga proizlazi da u posedu MUP-a ima ukupno 62.100 komada vatrenog oružja.

Vlasnik Broj vatrenog oružja

Oružje jedinica MUP-a 53.100

Oružje MUP-a koje čeka na uništenje 9.000

Ukupno 62.100

Tabela 9: Zalihe MUP-a

Snage MUP-a biraju sopstveno oružje, tako da u posedu policije, carine i žandarmerije postoje raznovrsni modeli. Žandarmerija, na primer, ima opremu koja se obično više vezuje za vojsku, kao što je, recimo, 40-milimetarsko protivavionsko oružje i minobacači sa cevima od 120 mm .86

4.5.2 Vojne zalihe

Ukupan obim vojske se smanjuje zajedno sa odvijanjem procesa reforme unutar Ministarstva odbrane. Ovo se odražava u postojanom smanjenju troškova odbrane:

Godina Troškovi odbrane ($) Procenat bruto domaćeg proizvoda

1999. 1,65 milijardi 12,4%

2002. 686 miliona 4 %

2003. 641 milion 2,9%

Tabela 10: Troškovi odbrane87

Smanjenje državnih troškova od 64% u toku poslednje tri godine odgovara smanjenju obima vojnog kadra, koji je za pet godina opao za 31%, kao što je ilustrovano u tabeli 11:

Služba Mart 1999 Septembar 2004

Vojska74.000

55.000 (25.000 regrutovanih)

Druge službe 23.000 10.300

Ukupno oružanih snaga 97.000 65.300

Tabela 11: Obim oružanih snaga88

82 Intervju Safervorlda sa Vladimirom Mihailovićem, 3. oktobar 2004.

83 Intervju Safervorlda sa puk. Slobodanom Miličkovićem, komandirom vatrogasne brigade MUP-a, 11. novembar 2004.

84 Intervju Safervorlda sa Dejanom Raketićem, kapetanom, Odsek poslova oružja, odeljenje administracije Sekretarijata granične policije, MUP Beograd, 3. oktobar 2004.

85 MO je je potvrdilo da preostala zaliha od 20,000 komada ‘oružja i opreme’ obuhvata samo 9,000 komada oružja. Zvanična prepiska: Komentari Ministarstva odbrane kao odgovor na Nacrt SALW istraživanja u Srbiji, februar 2005.

86 Intervju Safervorlda sa dr Džejmsom Lajonom, direktorom Projekta za Srbiju, Međunarodna krizna grupa, Beograd, 9. septembar 2004.

87 Međunarodni zavod za strateške studije, 2004.

88 Ibid.

19


(2005-03-25)

Iako su se brojčani potencijal i budžet oružanih snaga smanjili, broj vatrenog oružja u njihovom posedu još nije pao na odgovarajuću količinu. Kao posledica toga, odnos „jedno oružje na vojnika“ verovatnije je prisutniji danas nego što je bio u martu 1999. Procena tog broja se komplikuje naglim povlačenjem snaga Jugoslovenske armije iz Slovenije i Hrvatske,89 bez ikakve precizne inventarne procedure.

Veoma je teško izgraditi preciznu sliku zaliha SALW u posedu vojske, jer Ministarstvo odbrane klasifikuje takve informacije. Da bi se dobila realna količina, mora se razmotriti više faktora. Kao prvo, neophodno je uzeti u obzir kako zalihe rezervista tako i formacijsko oružje:

Zalihe rezervista: Izvori navode da je, istorijski gledano, SFRJ imala veliku silu rezervista i da je svaki rezervista imao na raspolaganju u kasarni jedno oružje.90

Pre izbijanja rata u Jugoslaviji, većina muškaraca između 18 i 45 godina starosti imala je obavezu da se registruju kao rezervisti u slučaju vanrednog stanja u zemlji. Prema obaveštenim izvorima, oko 20% mladih ljudi bivalo je zvanično pošteđeno rezerve (u većini slučajeva iz zdravstvenih razloga), a dodatnih 25% moglo je da izbegne služenje vojnog roka tokom ovog perioda.91 Ovo ukazuje na činjenicu da je 55% muškaraca između 18 i 45 godina bilo u rezervi i oni su dakle imali na raspolaganju oružje. Prema popisu iz 2002. bilo je 1.256.044 muškarca između 20 i 44 godina starosti.92 Nismo dobili podatke popisa iz 1992, ali ako prihvatimo činjenicu da se stanovništvo verovatno menjalo tokom potonjih deset godina, i ako uzmemo broj iz 2002. kao vodilju, onda je broj rezervista u 1992. bio otprilike 690.000.

U skladu s tim, može se pretpostaviti da bi razumna procena SALW u posedu rezervista u Srbiji 1992. bila 690.000. Sasvim je verovatno da je u međuvremenu, u toku 13 godina, izvesna količina ovog oružja ili odbačena ili prodata. Međutim, čak i ako se ukupan broj SALW uništenog između 1991. i 2003.93 (100.98494) oduzme od broja 690.000, ostaje 589.016. Logično je da se verovatno radi o SALW koje je odbačeno, jer je ono verovatno najstarije. Takođe je verovatno da je jedna količina ovog oružja izvezena, jer je poznato da Jugoimport SDPR aktivno reklamira SALW koje je nekad pripadalo Ministarstvu odbrane.

Formacijsko oružje: To je oružje koje je servisirano, uskladišteno i spremno za upotrebnu na redovnoj bazi. U septembru 2004. bilo je 65.300 naoružanog kadra na redovnoj dužnosti. Jedina zvanična informacija koju je dalo Ministarstvo odbrane na temu zaliha SALW bila je da „svaki vojnik ima oružje“.95 Iako je s jedne strane ovo nesumnjivo tačno, malo je verovatno da je to realna procena ukupnih zaliha jedne armije. Prema minimalnim međunarodno priznatim količinama za zalihe oružanih snaga, uobičajena je praksa da se u objektima MO nalazi najmanje 3% u odnosu „jedan na jedan“ (što bi značilo dodatnih 1.959 komada oružja u kasarnama), a to je ukupno 67.259. Međutim, verovatno je da je i to potcenjeno. Na veb-sajtu vojske piše da je pešadija opremljena „puškama, bazukama, bestrzajnim puškama, poluautomatskim raketnim bacačima“.96 Iako je logično pretpostaviti da je svaki vojnik pešadije opremljen puškom, manje je verovatno da će svakom pešadincu biti izdata bazuka. Međutim, iz opisa Vojske sa razlogom se može pretpostaviti da svaki pešadinac minimalno ima bar jedan tip SALW.

89 Kancelarija za javnost i medije vlade Slovenije: www.uvi.si/10years/path/war

90 Op. cit. Bogosavljević.

91 Ibid.

92 Vrednosti popisa za starosnu grupu od 18 do 45 godina nisu obračunate, tako da ih nismo dobili za 1992.

93 Ovaj broj obuhvata sve uništeno oružje iz zaliha MUP-a i MO. Analiza o tome ne postoji.

94 Op. cit. Hirst i Marijani.

95 Zvanična prepiska: komentari Ministarstva odbrane kao odgovor na Nacrt istraživanja o SALW u Srbiji, februar 2005.

96 Vebsajt vojske: http://www.vj.yu/english/en_struktura/Vidovi/kov/pesadija.htm

Oružje pripremljeno za uništenje u kasarni Vojske SCG, Topčider, Beograd 2004.

20


(2005-03-25)

Ostale informacije

Ostali izvori informacija jesu ključni informanti i štampa. Godine 2004. načelnik Generalštaba objavio je povlačenje 80.000 pešadijskog SALW,97 što je znatno više od broja od 65.300 koji je izražavao odnos „jedno oružje na jednog vojnika“.

U cilju dobijanja alternativnih podataka za funkcionalne zalihe MO konsultovali smo više nezavisnih posmatrača iz bivšeg vojnog kadra. Procene su varirale od 100.000 do 500.000, a 200.000 funkcionalnog SALW bilo je po svemu sudeći prosek. Ako se prihvati količina od 200.000, to znači da ima otprilike tri službena oružja na svakog člana oružanih snaga, što je znatno više nego u UK i Nemačkoj,98 a što odgovara vojnom veb-sajtu MO. To je, međutim, tri puta više od broja koji je dalo MO.

U zaključku se može reći da prema ovom istraživanju VSCG drži 200.000 komada formacijskog oružja u regionu i 589.016 SALW koje je prethodno dodeljeno za potrebe rezervista, što ukupno iznosi 789.016 komada u zalihama.

4.6 Proizvodnja

Kao deo SFRJ/SRJ, Srbija je imala visokoproduktivnu industrijsku bazu sa različitim interesima u nizu grana lake i teške industrije. Odbrana je bila centralni deo ovog sektora. Između 1989. i 2004. industrijska proizvodnja je propala do te mere da je 2004. obim proizvodnje dostigao jedva 35% u odnosu na period pre 1989.

Slika 1: Industrijska proizvodnja u Srbiji 1989–200499

Tačna statistika o obimu proizvodnje oružja i zalihama namenjenim za prodaju ne postoji, i stoga nije uvrštena u ovo istraživanje. Podaci dobijeni od države daju široku kategorizaciju proizvodnje, uključujući i oružje opisano kao „proizvodnja metala“, bez dodatne analize na raspolaganju.

Pre 1989. jugoslovenska industrija oružja bila je veliki proizvođač SALW i bila je jedan od najvećih proizvođača defanzivne opreme100 na svetu, sa 31 proizvođačem koji je posebno izvozio svoje proizvode. Pošto je nacionalna odbrana bila sastavni deo Titove Jugoslavije, industrija oružja imala je specijalni status, te je ona činila stub ekonomsko-političkog sistema i bila je predmet nacionalnog ponosa.

97 General-pukovnik Branko Krga potvrdio je da ovo smanjenje iznosi 80.000 komada pešadijskog oružja koje se povlači iz upotrebe; prema navodima CCMR: http://ccmr-bg.org/analize/rec/word37.htm, od 5. februara 2005.

98 Prepiska elektronskom poštom sa Adrijanom Vilkinsonom, vođom tima SEESAC-a, Beograd, 17. oktobar 2004.

99 Analiza podataka SMMRI o industrijskoj proizvodnji 1973–2004. Podaci dobijeni od SZS.

100 Jugoimport SDPR, 2004.

21


(2005-03-25)

Industrija oružja danas se znatno smanjila. Postoji jedanaest preduzeća sa proizvodnjom vezanom za odbranu, ali samo u šest je ona većeg obima. Zajedno, ova preduzeća zapošljavaju otprilike 12.200 ljudi,101 a još 20.000 je angažovano u sektoru šire nabavke, što ukazuje da je pravi broj zaposlenih u odbrani otprilike 32.000.102

Od raspadanja SRJ, industrija oružja se smanjila, izgubila većinu svojih ključnih izvoznih tržišta, nije uspela da tehnološki napreduje i sada je suočena sa bolnim planom privatizacije. Međutim, održivost industrije oružja vrlo je diskutabilna. Dok ekonomski pokazatelji ukazuju na to da je održivost ove industrije dovedena u pitanje, drugi je hvale kao „jednu od malobrojnih produktivnih industrija u zemlji“103 sa „dragocenim kapitalom i stručnošću“.104 Neke oblasti ove industrije smatraju se unosnim, recimo proizvodnja lovačkih pušaka i poboljšane verzije kompaktnog pomoćnog naoružanja. Druge potencijalne konkurentne prednosti srpskih proizvođača SALW sadržane su u činjenici da iako su njihovi proizvodni objekti obično orijentisani na zapadne specifikacije, oni mogu da proizvode i oružje i municiju po specifikacijama Varšavskog pakta.105

Na beogradskom sajmu oružja PARTNER, održanom u januaru 2004, srpska preduzeća izložila su veliki asortiman robe, uključujući: artiljerijsko oružje, komponente tenka, aviona i helikoptera, projektile, protivbalističku opremu, granate, eksplozive, komunikacijsku opremu i vatreno oružje. U tabeli koja sledi navedeni su najznačajniji domaći izlagači na sajmu PARTNER 2004:

Fabrika Lokacija Proizvodnja

Zastava oružje Kragujevac Pištolji, puške, bacači granata, municija

Prvi partizan Užice Lovačke puške, municija

Prva iskra Barič Eksplozivi, barut

Sloboda Čačak Bacači granata, 30-milimetarske granate

Milan Blagojević Lučani Eksplozivi, municija 20-40 mm

Krušik Valjevo Municija

Tabela 12: Fabrike oružja u Srbiji

Među većim proizvođačima smatra se da je veliki deo kapaciteta višak (procenjuje se između 60-70%).106 U maju 2004. premijer Koštunica posetio je fabriku Zastava oružje, i potom u ime Vlade Srbije izjavio da će ona „definisati mere za podsticanje proizvodnje”.107 Odnos države prema ovoj vrsti industrije komplikuje stvari zbog velikih subvencija koje je država u prošlosti plaćala proizvođačima oružja.

Industrija oružja pretrpela je deceniju društvene, političke i ekonomske krize delimično zbog toga što se prebacila sa proizvodnje orijentisane na izvoz na snabdevanje vojske i domaćeg tržišta. Od 2000. obim izvoza se znatno smanjio i vojska ne može više da održava svoju industriju na osnovu sopstvenih kupovina. U toku prošle godine MO je dalo nalog proizvođačima SALW da potrebe MO mogu predstavljati samo 20% aktuelnih kapaciteta, i naznačilo je da će se obezbediti određena sredstva za nove nabavke.108

Delimična privatizacija industrije oružja: Komisija MO formirana je da bi se utvrdilo buduće angažovanje države u industriji oružja. Ova komisija je zaključila da država treba da zadrži veći deo vlasništva u šest „strateških“ preduzeća, čime bi se ozbezbedila dalja kontrola nad upravom u tim firmama. U preostalih 17 preduzeća, u kojima je imala preovlađujuće interese, država bi trebalo da smanji svoj udeo na 23-46%, a da privatni investitori otkupe

101 Op. cit. Jugoimport SDPR.

102 Ibid.

103 Op. cit. Mur-Bik.

104 Ibid.



107 Veb-sajt Vlade Srbije, „Problemi u kragujevačkoj fabrici oružja“. http://www.srbija.sr.gov.yu/vesti/vest.php?id=2181&q, 15 maj 2004.

108 Vreme, „PM Davinić o sudbini vojne industrije“, 17. septembar 2004.

22


(2005-03-25)

ostatak.109 U preduzećima u kojima je udeo države ispod 50%, komisija je najavila da je našla investitore. Jedna takva kompanija je Udruženje londonskih konsultanata (LCA), registrovana u UK, koje je, prema MO potpisalo ugovore sa Zastava oružjem.110 Medijski izvori navode da je obim ulaganja reda veličine 40 miliona evra; pokušaji da se to potkrepi, međutim, ostali su bez uspeha.111

Kao neka vrsta reakcije na korake koji se čine ka privatizaciji i na smanjenje obima vojske, industrija oružja je formirala Grupu za industriju odbrane SCG, osnovanu u cilju podsticanja dijaloga između značajnih proizvođača, holding kompanija/trgovinskih preduzeća i države.

Zastava oružje u Kragujevcu najveće je preduzeće za proizvodnju oružja u zemlji, sa 3.600 zaposlenih.112 Ovde se proizvode 22 vrste ručnog oružja i pušaka za potrebe civila, uključujući i proizvodnju 30.000 lovačkih pušaka tokom 2004.113, kao i širok asortiman oružja vojne specifikacije, među kojim i automatske bacače granata.114

Zastava proizvodi oružje od 1853, i bila je glavni vojni snabdevač Jugoslovenske armije u periodu između 1945. i 1990, kada je 92% njenih kapaciteta bilo za vojne potrebe, uglavnom u formi SAR 7,52, što je decenijama glavna puška ove armije. Zastava oružje deo je veće kompanije, Zastava holding, koja proizvodi automobile i druge industrijske proizvode. Ovo preduzeće ima ogranak izvoza – sa sedištem u Beogradu – pod nazivom Zastava impeks.

Zastava oružje je nedavno razvila saradnju u formi sporazuma sa stranim partnerima i trenutno se nalazi u razgovorima sa Vojnom industrijom Izraela (IMI), vezanim za proizvodnju 5,66-milimetarske automatske puške „Tavor“.115 Odgovarajući na pitanja postavljena na temu njihovog interesovanja za proizvođače oružja u Srbiji, IMI je kratko odgovorio: „Taj deo sveta nas zanima.“116

Zastava se bori da se prilagodi novoj političkoj i ekonomskoj realnosti. Donedavno je ovo preduzeće bilo preko jedne milijarde dinara u dugu prema vladi. Ovi dugove je, međutim, država nedavno otpisala i preduzeće ima dozvolu da ponovo snabdeva svog glavnog klijenta, vojsku. Ostali ugovori podrazumevaju snabdevanje vojske Bosne i Hercegovine i Makedonije.117

Prema obaveštenim izvorima, održivost fabrike Zastava oružje u budućnosti zavisi od njene sposobnosti uspešne proizvodnje po specifikaciji NATO-a za telo 5,56-milimetarske automatske puške M21, kako za domaće tako i za strano tržište.118 U vreme nastajanja ovog teksta, vojska SCG je testirala na terenu M21, i – ako fabrika započne pun kapacitet proizvodnje – njena budućnost trebalo bi da je izvesnija. Prema medijskim izvorima, ostatak proizvodnog asortimana Zastave za potrebe vojske sastojaće se od nove 7,62-milimetarske snajperske puške M91 (umesto M76), i nove 12,7-milimetarske dugodometne puške M93 (takozvane „Crne strele“).119

Nedavni izveštaj koji su uradili „Deloit i Tuš“ proučavao je održivost Zastave, i mada zaključci nisu objavljeni u javnosti, mediji su objavili da je primetno zalaganje za transformaciju fabrika u manja preduzeća.120


110 Veb-sajt MO: www.MO.gov.yu/arhiva/VSCG/2004/aktivnosti_VSCG_novembar2004.htm

111 Prema Kompaniz haus, LCE je registrovano sa kancelarijom u predgrađu Londona, i nema zaposlenih osim direktora, koji nije otkrio nikakve finansijske aktivnosti otkako je preduzeće registrovano 2004.


113 Pukovnik Marinko Petrović, u intervjuu za Danas; prema navodu iz VIP novosti, 26. decembar 2004.

114 Veb-sajt Zastava oružja www.zastava-arms.co.yu/, od 30. novembra 2004.

115 VIP novosti, 3. februar 2005; kako navodi Vreme, direktor Zastave Dragoljub Grujović izjavio je da su obnovljeni razgovori sa IMI na temu proizvodnje puške „tavor“.

116 Telefonski intervju sa Motijem Ajsemom, Odeljenje za marketing, IMI, 11. mart 2005.

117 Op. cit. Vojna industrija Izraela, 2003.

118 Op. cit. Radić.

119 Ibid.

120 Odbrana i bezbednost, „Sindikat oružara Zastave suprotstavlja se otpuštanju radnika“, 3. septembar 2004.

23


(2005-03-25)

Prvi partizan iz Užica tvrdi da je najveći proizvođač municije u jugoistočnoj Evropi.121 Ova fabrika zapošljava 2.400 radnika, koji proizvode širok asortiman civilne i vojne municije i lovačke puške. Pre 1990, ovo državno preduzeće potpuno se oslanjalo na snabdevanje službe bezbednosti SFRJ i evropsko i severnoameričko tržište. Prema informacijama sa veb-sajta,122 ova fabrika proizvodi civilnu municiju i sledeće tipove vojne municije:

• 5,6 x 45 mm, 7,62 x 39 mm

• 7,62 x 51 mm NATO

• 7,62 x 54 mm

• 7,9 x 57 mm

• 12,7x107 mm

• Protivoklopna municija

4.7 Izvoz

Srbija izvozi znatne količine malokalibarskog i lakog oružja po celom svetu. Ne postoji neki godišnji izveštaj sa detaljima o izvozu oružja, te MO i MEOI nisu bili u mogućnosti da diskutuju o pojedinostima odluka o izdavanju dozvola za izvoz, destinacijama ili bilo kojim drugim izvoznim procedurama. Relativno nedavno desilo se da su srpska preduzeća koja su olakšavala izvoz oružja u Liberiju i Irak 2002. prekršila embargo na oružje, čime su postala katalizator za reforme vezane za uvođenje novog zakonodavstva početkom 2005.123

Jedini slučaj kada je država priznala da se odvija trgovina između jednog preduzeća iz SCG i strane države bio je slučaj Jugoimporta SDPR koji je izvozio puške klijentima u Sjedinjenim Državama 2004.124 Zastava oružje potvrdila je ovu aktivnost i ocenila njenu vrednost na 7,5 miliona dolara.125 U pokušaju da se stekne sveobuhvatno razumevanje izvoza oružja u Srbiji, trebalo je konsultovati više izvora, uključujući i državnu firmu za uvoz-izvoz Jugoimport SDPR, direktore drugih preduzeća – proizvođača oružja, i novinare.

Iako nije moguće zvanično utvrditi koje su to zemlje u koje srpska preduzeća trenutno izvoze oružje, može se ustanoviti i) u koje zemlje Srbija tradicionalno izvozi; i ii) koje zemlje se nalaze u krugu razmatranja srpske industrije odbrane kao buduće izvozno tržište.

Tradicionalno tržište: Prema državnoj firmi za uvoz-izvoz, Jugoimportu SDPR, i direktoru fabrike Zastava oružje, u tradicionalnu tržište za oružje srpske proizvodnje spadaju, između ostalih, Angola, Etiopija, Kuvajt, Mozambik, Sudan i Venecuela.126

Novo tržište: Jugoimport SDPR trenutno agresivno pokušava da ponovo uđe na tržišta iz kojih je bio isključen tokom decenije sankcija i embarga, i „vraća se tržišti u Južnoj Americi, jugoistočnoj i centralnoj Aziji i na Srednjem istoku“.127 Ovo dodatno potvrđuje godišnji izveštaj Jugoimporta SDPR za 2004. u kojem se navodi da bi se „oružje iz vojnih zaliha moglo poboljšati, servisirati, a potom ponuditi loše opremljenim vojskama u Africi, Aziji i Južnoj Americi“.128

121 Veb-sajt Prvog partizana http://www.prvipartizan.com

122 Ibid.

123 Izveštaj međunarodnog monitoringa BBC-ja, 9. maj 2003.

124 Direktor Zastave, prema navodu sa veb-sajta MIP: „Zastava oružje na tržištu SAD“, 1. decembar: www.mfa.gov.yu/Policy/Bilaterala/USA/activities_e/061103_2_e.html

125 Op. cit. veb-sajt Zastava oružja.

126 Prema izveštaju Jugoimporta SDPR iz juna 2004, ovo preduzeće je u prošlosti sklapalo poslove sa Kuvajtom (izvoz M-84A u maju 1989) i Venecuelom. Direktor Zastava oružja Dragoljub Grujović rekao je za VIP novosti da ovom proizvođaču velike sume novca duguju Etiopija, Mozambik, Angola i Sudan. VIP novosti, januar 2005.


128 Ibid.

24


(2005-03-25)

U januaru 2005. delegacija političara i biznismena na visokom nivou, u kojoj su bili i sprski predsednik Boris Tadić, direktor Jugoimporta SDPR Stevan Nikčević i šef sektora materijalnih resursa odbrane general Ivan Đokić, otputovala je u Tripoli, u Libiji. Mada nemamo podatke o razgovorima koji su se tamo odvijali, Stevan Nikčević je izjavio za medije da su razgovori bili „izuzetno značajni“.129

Prema Jugoimportu SDPR, što se tiče izvoza srpske industrije odbrane, upravo je završeno oružje i komponente za jednu izraelsku firmu, a misli se da je u pitanju Vojna industrija Izreala (IMI)130. Dalje informacije o odnosima između IMI i srpskih preduzeća sektora odbrane nismo dobili za potrebe ovog istraživanja.

Još jedan izvor informacija o potencijalnom novom tržištu izvora jeste prisustvo na sajmovima u inostranstvu.

Godine 2003. Jugoimport SDPR organizovao je jednodnevnu izložbu u zapadnoj Srbiji, i tada su pozvani inostrani gosti – uključujući i predstavnika iz Ruande131 – da prisustvuju demonstraciji raznih tipova SALW i teškog naoružanja.

Tokom 2003. i 2004. Jugoimport SDPR je bio na više velikih sajmova oružja u zemljama u razvoju, uključujući DSA u Kuala Lumpuru (2004), SOFEX u Amanu (2004), IDEX u Abu Dabiju (2003), LAD u Rio de Žaneiru (2003). Prisustvo na sajmovima na području bivše Jugoslavije, kao što je PARTNER u Beogradu (2004) i DEFENCE u Skoplju (2001) pokazuje da je ovo preduzeće jednako usmereno na nekadašnja domaća tržišta radi buduće prodaje odnosno izvoza, a u javnosti je objavljeno da je makedonska vojska upravo potpisala ugovor za pušku M21.132 Jugoimport SDPR nastoji takođe da se nadoveže na već utvrđenu poziciju Srbije kao proizvođača i izvoznika lovačkih pušaka. Prisustvo ovog preduzeća na Sajmu lova i streljaštva u Nirnbergu 2004. to i pokazuje.

Saradnja između Jugoimporta SDPR i MO SCG uvek je bila značajna, i u godišnjem izveštaju za 2004. ovog preduzeća ovaj odnos opisan je kao „prirodno neizbežan“.133 Jugoimportom SDPR upravlja odbor od devet direktora i predsednik koga bira Savet ministara SCG. Trenutno, predsednik Jugoimporta SDPR je ministar odbrane Prvoslav Davinić.134 Jugoimport SDPR je glavno pravno lice odgovorno za većinu izvoza SALW iz Srbije. Ovo preduzeće pod svojim pokroviteljstvom ima sedam firmi koje se bave civilnom i vojnom opremom i tehnikom, pri čemu malokalibarsko oružje čini značajan deo proizvodnje. Ova kompanija takođe ima ogranak koji se bavi istraživanjem i razvojem, oformljen delimično da bi njegov izvoz bio konkurentniji.

Inventar: Inventar SALW na raspolaganju za kupovinu od srpskih proizvođača je značajan. Veći deo opreme predstavlja višak zaliha i novijih modela ima mnogo manje nego što pokazuje iscrpan katalog Jugoimporta SDPR:

Vojno SALW na raspolaganju:135

• CZ99 borbeni pištolj 9 x 19 mm

• CZ999 borbeni pištolj 9 x 19 mm

• Top XX sportski/borbeni pištolj 9 x 19 mm

• Master FLG automat 9 x 19 mm (model kalašnjikov)

• M97/K automat 9 x 19 mm

• M84 mitraljez opšte namene 7,62 x 54 mm (GPMG)

129 VIP novosti, 3. februar 2005.

130 Intervju Safervorlda sa službenikom Jugoimporta SDPR, Beograd.

131 Ibid.

132 Op. cit. Radić.


134 Ministri odbrane ne moraju uvek biti predsednici Jugoimporta SDPR.


25


(2005-03-25)

• M82 laki mitraljez 7,62 x 54 mm

• M84 automatski mitraljez 7,62 x 54 mm

• M85 karabin 5,56 x 45 mm

• M90 puška 5,56 x 45 mm

• M95 puška 5,56 x 45 mm

• M99 automatska puška i karabin 5,56 x 45 mm

• M21 automatsko oružje sa integrisanim bacačem granata (standard NATO-a)

• M70 automatska puška 7,62 x 39 mm (potpuno automatska)

• M72 automatski laki mitraljez 7,62 x 39 mm (potpuno automatski)

• M92 automatski karabin 7,62 x 39 mm

• M77 automatska puška 7,62 x 39 mm

• M76 poluautomatski snajper 7,92 x 57 mm

• M91 poluautomatski snajper 7,62 x 54 mm

• „Crna strela“, puška za dejstvo po opremi, 12,7 x 99 mm•

• M93 bacač granata 30 mm

• 40 mm potcevni bacač granata

• Montažni ručni bacač granata (dodatak automatskim puškama)

• Ručni bacač granata

• 64 mm ZOLJA, laki raketni bacač (za jednokratnu upotrebu)

• 90 mm OSA, ofanzivno oružje višestruke namene

• 120 mm protivtenkovski raketni bacač (za jednu upotrebu)

• 82 mm bestrzajne puške

• „Maljutka“, protivtenkovska raketa sa navođenjem

• „Bumbar“, protivtenkovski raketni sistem sa navođenjem manjeg dometa

• Minobacači 60 mm, 81/82 mm, 120 mm

• Strela-2M (Ručni sistem za protivvazdušnu odbranu)

Trase: Pošiljke SALW većeg obima iz Srbije obično se prevoze tovarnim brodovima iz luke Bar u Crnoj Gori. Takva trasa zahteva drumski prevoz i carinsku kontrolu na granici Srbije i Crne Gore. Brodovi iz Bara kreću prema destinacijama kao što su SAD na mesečnoj osnovi, a postoji mogućnost čartera za druge destinacije na ad hoc bazi.136 Druge maršrute legalne trgovine oružjem polaze sa beogradskog aerodroma Surčin, gde čarter avioni prevoze pošiljke oružja širom sveta.137

136 Op. cit. službenik Jugoimporta SDPR.

137 Op. cit. Međunarodni izveštaji monitoringa BBC-ja.

26


(2005-03-25)

4.8 Nelegalni transfer malokalibarskog oružja u Srbiji

Slika krijumčarskih aktivnosti na državnim i administrativnim granicama Srbije može se steći objedinjavanjem zapažanja granične policije, ključnih informanata,138 oduzimanja oružja objavljenih u medijima, i predhodnih studija na ovu temu:

Granica139 Dužina (km) Tip trgovine 140

Rumunija 544 Droga, ljudi

Bosna i Hercegovina 391 Droga, ljudi, benzin

Bugarska 371 Oružje, heroin, ljudi

Hrvatska 315 Oružje, heroin, kokain

Makedonija 252 Cigarete, heroin

Crna Gora 236 Benzin, cigarete

Mađarska 166 Ljudi, heroin

Kosovo141 352 Oružje, ljudi, heroin, kokain142

Tabela 13: Dužina granica i glavne aktivnosti nelegalne trgovine

Okruženje šverca

Državne strukture se susreću sa nekoliko izazova u kontrolisanju ilegalne trgovine izvan domena svoje nadležnosti (vidi odeljak 7.3.2 – 7.3.9). Sledeći faktori doprinose otežanim operativnim uslovima:

• Geografija: Srbija se nalazi na glavnoj kopnenoj trasi Azija–Evropa kojom prolaze trgovci u toku nelegalnog transfera robe.143 Međunarodna granica je dugačka preko 2.000 kilometara i proteže se duž šest zemalja, od kojih većina nije ni postojala 1990. Južne i zapadne granice Srbije sa Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovinom pretežno su planinske.

• Tranzit: Kroz SCG svake godine prođe preko sedam miliona putničkih automobila i 1,5 miliona kamiona. Pored toga, ima otprilike 18.000 aviona koji su ulazili i izlazili iz zemlje.144 „Koridor deset“, glavni evropski put koji povezuje Salcburg u Austriji sa Solunom u Grčkoj – proteže se celom dužinom Srbije.

• U poslednjih deset godina etničke tenzije uvećale su potražnju za oružjem radi lične bezbednosti ili zbog nemira. Ovo je najočiglednije demonstrirano u južnoj Srbiji 2001.

• Ekonomija: visok stepen nezaposlenosti i finansijske nejednakosti u regionu takođe podrazumeva da šverc nelegalnom robom ponekad predstavlja unosan izvor prihoda.

• Mreže organizovanog kriminala: Između 1990. i 2003. mreže organizovanog kriminala cvetale su širom Srbije, utvrđujući svoj uticaj nad većim delom posla.145 Jedna od aktivnosti kojom se bavila većina ovih grupacija bila je ilegalna trgovina nedozvoljenom robom ili robom koja podleže embargu. Iako su učinjeni napori u borbi protiv njihovog uticaja, većina ključnih informanata veruje da su se mreže organizovanog kriminala velikim delom zadržavale u regionu.146

138 Ključni informanti su Nil Barnet, nezavisni novinar, intervju sa Safervorldom, 11. oktobar 2004. i Lajon (op. cit.).

139 Informacija o dužini granice postoji samo za granice SCG. Granice Kosova i Crne Gore su administrativne, a ne državne.140 Dobijen na osnovu poluzvaničnih intervjua sa graničnom stražom i intervjua sa ključnim informantima, Barnetom (op. cit.) i Lajonom (op. cit.).141 Termin Kosovo odnosi se na Kosovo i Metohiju, ili pokrajinu Kosovo pod međunarodnom upravom.142 Statistički zavod Kosova, „Kosovo u ciframa 2004“, http://www.sok-kosovo.org/pdf/general/Kosovo_in_figures_2004.pdf, accessed 18 November 2004.143 Veb-sajt Kancelarije za spoljne i unutrašnje poslove UK http://www.fco.gov.uk/servlet/Front?pagename=OpenMarket/Xcelerate/ShowPage&c=Page&cid=1044901612198# od 30. novembra 2004; i veb-sajt MUP-a Srbije http://www.mup.sr.gov.yu/domino/mup.nsf/index1-e.ht144 Intervju Safervorlda sa Dušanom Zlokasom, nacionalnim koordinatorom za suzbijanje šverca, MUP, Beograd, 8. septembar 2004.145 Marko Nicović, prema navodima sa BBC onlajn, http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/europe/3340623146 Intervju Safervorlda sa Markom Maljkovićem, menadžerom projekta, Medija centar, Beograd, 21. februar 2005.

27


(2005-03-25)

Obim šverca

Kombinacija pobljšanja sektora bezbednosti, smanjenja etničkih konflikata, manje potražnje zahvaljujući verovatno zasićenju tržišta, i povećanja kapaciteta kriminalističkih službi doprinela je smanjenju obima šverca, o čemu svedoči manji broj hapšenja na granici.

Statistika koju smo dobili u vezi sa oružjem koje je MUP oduzeo tokom 2003. g. ne razlikuje oružje koje se interno zapleni od oružja koje se oduzima na granici. Posebni podaci dobijeni od Bezbednosno-informativne agencije (BIA) pokazuju da je u prva četiri meseca 2004. oduzeto „oružja, vojne opreme i sirovih naftnih derivata“ u vrednosti od 300.000€ . Detaljna analiza, međutim, ne postoji.147

Izvori informacija ukazuju na sve veću popularnost manjih prevoznih sredstava, kao što su kola i kamioneti.148 Prelazi granice bez tereta sada su relativno osetljiviji na šverc nego što je to bilo prethodnih godina, a po rečima jednog ključnog informanta, „u prtljažnik kola može svašta da stane“.149 Godinama su granične strukture pretraživale svako vozilo.150 Međutim, usled pritiska da olakšaju trgovinu koja je u porastu151 uprkos novim resursima,152 presretanje švercera je sve teže.

Cene na crnom tržištu jedan su od metoda za procenu količine malokalibarskog oružja u prometu, a u teoriji niska cena na tržištu obično odgovara velikoj ponudi ili „zasićenju“ oružjem u nekom okruženju.153

U pogledu oružja koje se proizvodi van Srbije, a prodaje se na crnom tržištu, velika je verovatnoća da se i ono švercuje u zemlju. Sledeće procene cena oružja na crnom tržištu u Beogradu samo su indikativne i dobijene su od građana i ključnih informanata.

Roba Srednja cena na crnom tržištu

AK 200 300 €154

Automat „škorpion“ 200 €

Jug TT 125 €

Glok 21 650 €

Municija 1 € / zrno

Tabela 14. Prosečne cene na crnom tržištu oružja u Beogradu

147 Veb-sajt BIA, http://www.bia.sr.gov.yu/Eng/frameset_e.html

148 Votkins, 2004.

149 Intervju Safervorlda sa Brajanom Stiknijem, savetnikom Programa za kontrolu izvoza i graničnu bezbednost, Ambasada SAD u Beogradu, Beograd, 7. septembar 2004.

150 Op. cit. Zlokas.

151 Intervju Safervorlda sa Zlokasom i Dejanom Raketićem, kapetanom, odeljenje za vatreno oružje, Uprava Sekretarijata granične policije, MUP Beograd, 3. oktobar 2004.

152 Op. cit. Stikni.

153 „Tržišni faktori i kako oni utiču na cene“, http://www.savvysurvivor.com/market_factors_and_how_they_affe.htm, 15. mart 2005.

154 Op. cit. Barović i intervju Safervorlda sa Bojanom Vidovićem, Uprava carina, Ministarstvo finansija, Beograd, 8. septembar 2004; svi drugi podaci sa crnog tržišta dobijeni od Vasića (op. cit.).

Višak oružja koje čeka na uništenje u kasarni Vojske SCG, Topčider, Beograd 2004.

28


(2005-03-25)

Relativno niska cena oružja domaće proizvodnje kao što je „Jug TT“ ukazuje na njegovu veliku raspoloživost. Ključni informanti kažu da domaći modeli zadovoljavaju većinu koja ilegalno kupuje oružje, tako da je malo verovatno da bi se ekvivalenti strane izrade švercovali u Srbiju. Međutim, postoje izuzeci od ovog pravila. Ključni informanti navode da je oružje tipa AK-47, 9 mm i 7,62-milimetarski pištolj popularan izbor kriminalce.155 Ovo „traženo oružje“ država strogo kontroliše, i izgleda da vrlo malo ljudi ima dozvolu za njegovo posedovanje, što ukazuje na to da je izvor oružja koje se pronađe crno tržište i da je ono verovatno prošvercovano u Srbiju. Ovo oružje je korišćeno u nizu profesionalnih ubistava tokom 2003. i 2004. Puška hekler i koh G3 korišćena je prilikom ubistva premijera Zorana Đinđića 2003, dok je slično oružje upotrebljeno u ubistvu Branka Jevtovića i u pokušaju ubistva Andrije Draškovića, takođe 2004.

4.8.1 Međuzavisnost robe

Relativno pogoršanje tržišnih uslova za oružje izgleda da je navelo više krijumčara iz različitih oblasti da koriste iste mreže, kao što je npr. trgovina drogom i ljudima.156 Sada kada je Srbija izašla iz oružanih sukoba, šverceri su otkrili da je šverc droge unosniji. Prema obaveštenim izvorima,157 oružje i droga se istovremeno švercuju iz čisto praktičnih razloga: i jedno i drugo zahteva slično prevozno sredstvo i podleže kaznama slične težine. Potvrdu za to dobili smo od službenika kriminalističkih službi koji su rekli: „Tražeći narkotike nalazimo puške; kada tragamo za ljudima često nailazimo na drogu.“158

Prilikom istraživanja trgovine ljudima, koje je obavila OEBS u saradnji sa Udruženjem žrtava Srbije, od 123 ispitanika 66 je potvrdilo da postoji veza između trgovine ljudima i drugih formi organizovanog kriminala. Još 15 njih je izjavilo da su trgovina ljudima i trgovina drogom i oružjem međusobno povezane.159 Na osnovu ranijeg istraživanja šverca u Srbiji i doprinosa ključnih informanata utvrdili smo da postoje različite vrste švercera. U izveštaju OEBS-a Trgovina ljudima u Srbiji,160 napravljena je razlika između „pojedinaca umešanih u lanac trgovine ljudima“ i „grupa organizovanog kriminala“ koje se bave trgovinom. Ključni informanti su podržali ovakvu distinkciju, smatrajući da se švercer preduzetnik, oportunista, bavi švercom jer je to način da se zaradi novac u teškom ekonomskom okruženju. Nasuprot tome, švercer koji pripada lancu organizovanog kriminala funkcioniše poput firme sa hijerarhijskom upravom i podelom dužnosti, pa čak i investicijama u lokalnu zajednicu.161 Ova distinkcija je korisna jer priroda šverca nameće načine na koje kriminalističke službe pokušavaju da se bore protiv njega.162

155 Op. cit. Raketić.

156 Op. cit. Nikolić–Ristanović et al.

157 Intervju Safervorlda sa Aronom Presnalom, direktorom Instituta Džeferson, Beograd, 16. novembar 2004.


159 Op. cit. Nikolić–Ristanović, et al.

160 Ibid.

161 Op. cit. Presnal.

162 Op. cit. MUP (a).

Znak na putu, Srbija 2003.

29


(2005-03-25)

5 Istraživanje o uticajima malokalibarskog oružja (SAIS)

Ovaj odeljak proučava direktne i indirektne efekte SALW na društvo u Srbiji, naročito u pogledu upotrebe SALW-a u kriminalnim aktivnostima, nelegalnoj trgovini, njegovih uticaja na različite društvene grupe, ukupna zapažanja na temu bezbednosti i ekonomije. U ovom odeljku dat je opšti pregled uticaja SALW, jer nas ograničenost podataka sprečava da uđemo u dublje istraživanje. Ovome doprinose faktori kao što su loše vođenje evidencije i nedostatak javne statistike, kao i dodatne komplikacije nastale iz oklevanja građana da prijavljuju incidente u kojima se koristi SALW. Koliko je god to bilo moguće, koristili smo zvanične izvore podataka. Kao dodatak, uradili smo i analizu medijskih priloga na temu problema SALW, koji su izlazili između 2003. i 2004.

5.1 SALW i kriminal

Nismo dobili sveobuhvatne zvanične podatke o kriminalu, mada prema godišnjim izveštajima Ministarstva unutrašnjih poslova, ukupna stopa kriminala u Republici Srbiji od 2001 opada.163 Ako je to tačno, moglo bi se pripisati tekućoj reorganizaciji policije, što je dovelo do rezultata u smislu poboljšanih preventivnih mera. U celini, građane Srbije najčešće pogađaju krađe, mada se ovde izgleda retko koristi malokalibarsko oružje. Iz istraživanja domaćinstava sprovedenog u okviru celokupnog istraživanja, od 10% ispitanika koji su bili žrtva nekog zločina u poslednje dve godine, samo 5% je reklo da je pri tom ili korišćeno vatreno oružje ili im je zaprećeno da će ono biti upotrebljeno. Iz medijske analize se vidi da se u 25% tekstova koji se bave krivičnim delima u 2003. g. pominje SALW, a u 2004. ovaj procenat pada na 21% (vidi tabelu 2).

Slika 2: Krivična dela i incidenti vezani za SALW prema medijskim izveštajima

Učestanost korišćenja SALW tokom oružane pljačke je velika. Četrnaest odsto ispitanih članova domaćinstava oseća da je ovo krivično delo koje u Srbiji danas izaziva najveću nesigurnost. Podaci iz Ministarstva pravde pokazuju da je procenat slučajeva oružane pljačke u odnosu na ukupan broj krivičnih dela porastao sa 1,9% u 2001. na 4,2% u 2003. Istovremeno, i novčane i zatvorske kazne tokom ovog perioda su se smanjile – novčane kazne sa 2,3% na 2% u 2001, a zatvorske kazne sa 2,8% na 2,4% u 2003.

163 MUP (c), Radni izveštaj 2003. http://www.mup.sr.gov.yu/domino/skzn.nsf/fc9e82a3073a74fac1256c3200393d62/$FILE/izvestaj2003.pdf

Znak na putu, Srbija 2003.

30


(2005-03-25)

Slika 3: Broj ubistava u Srbiji u periodu 1975–2002.

Broj ubistava počinjenih uz pomoć vatrenog oružja ima priličan uticaj na opšti trend ubistava, pošto su ona vrlo slične prirode (vidi sliku 3). Srbija je 2002. imala stopu od 2,44 ubistva na 100.000, i stopu od 1,14 ubistava učinjenih vatrenim oružjem na 100.000.164 To znači da se samo polovina ubistava u Srbiji počini uz pomoć vatrenog oružja. Stopa ubistava u Srbiji je između stope ubistava u Republici Makedoniji i Finskoj, a niža je od broja ubistava u Albaniji, Crnoj Gori, Bugarskoj i Rumuniji; procenat ubistava vatrenim oružjem, međutim, relativno je visok u poređenju sa drugim zemljama.165

Detaljni podaci o licima primljenim u bolnicu zbog povreda prouzrokovanih vatrenim oružjem nisu bile dostupne, mada se o ovom aspektu uticaja SALW može steći utisak od Zavoda za zaštitu zdravlja, na osnovu broja pacijenata primljenih u beogradske bolnice tokom 2002. Oni ukazuju na to da je samo 0,3% slučajeva primljeno u bolnicu zbog povreda vezanih za vatreno oružje.166 Ovaj broj je vrlo mali, ali najverovatnije ne otkriva pravi procenat povreda od vatrenog oružja. Ljudi često odbijaju da priznaju pravu prirodu svojih povreda i navode druge razloge, ili čak i ne odu u bolnicu na lečenje. Evidencija koja se vodi u bolnicama takođe može pokazivati manji broj povreda od vatrenog oružja od realnog, jer se one ponekad zavode kao drugačija vrsta povrede, npr. povrede unutrašnjih organa.

Srbija ima stopu samoubistava od 20,9 na 100.000 ljudi, što je više od proseka za evropske zemlje (13,6 za muškarce i 4,3 za žene u periodu 1999–2001),167 ali je i dalje niža od mnogih severnoevropskih zemalja kao što su Francuska i Finska. U istraživanju samoubistava vatrenim oružjem u 34 zemlje iz 1998, stopa od 3,08 ubistava u Srbiji na 100.000 ljudi tokom 1998. g. može se uporediti sa Kanadom (3,3) i Novim Zelandom (2,5), i manja je nego stopa u SAD (7,2), ali viša nego u zemljama kao što su UK i Japan (ispod 1).168 U istom istraživanju, procenat samoubistava počinjenih vatrenim oružjem ide od 0,2% u Japanu do 70% u Brazilu, a prosek je 18,7%. Kao što je ilustrovano u grafikonu koji sledi, procenat samoubistava počinjenih vatrenim oružjem u Srbiji između 1998. i 2002. ostao je prilično konstantan, i to oko 15%.

Iako pucanje na slavljima u Srbiji nije dozvoljeno, ono je još uvek uobičajeno. Skoro svi učesnici u diskusijama fokus-grupe tvrde da su čuli ili bili svedoci toga, kako saznajemo od ključnog informanta; viši službenik Odeljenja za vatreno oružje Ministarstva unutrašnjih poslova navodi da je to jedan od najvećih problema vezanih za SALW u Srbiji, ali takođe primećuje da je to uzrok vrlo malo nesrećnih slučajeva.169 Nismo dobili nikakve podatke koji bi

164 Neobjavljeni podaci Instituta za zaštitu zdravlja, Beograd. Dobijeni od SMMRI.

165 Istraživanje o malokalibarskom oružju (a), 2004, str. 13.

166 Neobjavljeni podaci Instituta za zaštitu zdravlja o pacijentima tretiranim u beogradskim bolnicama 2002. Dobijeni od SMMRI.

167 Smit, 2004.

168 Ujedinjene nacije, 1998.


31


(2005-03-25)

pokazivali broj žrtava ili povređenih u pucnjavi prilikom slavlja, ali pravi uticaji ove pojave po svemu sudeći nisu dovoljno zabrinjavajući da bi motivisali bilo javnost bilo policiju da se bori protiv toga. Statistika iz Ministarstva unutrašnjih poslova pokazuje samo 186 prijavljenih slučeva nedozvoljenog pucanja na javnim mestima tokom 2003, a pregledanjem medija ustanovili smo samo 10 članaka koji se bave ovom temom, od kojih devet govori o istom incidentu.

Pregled 2: Medijski izveštaj o avionu oborenom u incidentu sa pucanjem na svadbi

Srpski svatovi slučajno obaraju manji avion

BEOGRAD, Srbija i Crna Gora (AP) – Prvi put se desilo da svatovi koji su ispaljivali slavljeničke metke u centralnoj Srbiji obore manji avion, objavili su lokalni mediji u nedelju. Novinska agencija Fonet saopštila je da su pilot i jedan putnik u avionu ozbiljno povređeni u petak, nakon što se avion sa jednim motorom (Utva-75) srušio na visokonaponsku liniju u selu Ratina, nekih 160 kilometara zapadno od Beograda.

„Malo pre obaranja aviona ugledao sam ga kako leti vrlo nisko iznad mesta gde se odvijala svadba, i onda su gosti počeli da pucaju iz pištolja i drugog oružja“, rekao je za Fonet svedok Zoran Vukadinović. „Levo krilo aviona se potom zapalilo i avion se srušio“, dodao je.

Pucanje i smrtni ishodi česti su na srpskim venčanjima zbog vekovne tradicije pucanja iz vatrenog oružja na slavljima. Ovo je prvi prijavljen slučaj, međutim, da veseli svatovi obore avion.

Pokušaji da dođemo do Vukadinovića bili su neuspešni, jer je Fonet odbio da otkrije njegov broj telefona. Policija je potvrdila da se avion srušio, ali odbila da govori o razlozima.

Pilot izgleda nije imao dozvolu, kaže Fonet, navodeći zvanične informacije, a let je bio neovlašćen.

Izvor: Associated Press via Sun Media, 12. oktobar 2003.

Iako se nivo trgovine oružjem u Srbiji naizgled smanjuje, izvori informacija (poluzvanični intervjui) smatraju da ona i dalje utiče na društvo. Ovo je još više istina u slučaju gradova u blizini nekadašnjih zona sukoba. U Vranju i Loznici, na primer, prijavljeni su slučajevi u kojima je zaprećeno graničnim službenicima, i pucano na civile tokom incidenata vezanih za trgovinu oružjem. Osim toga, smatrali su da je trgovina oružjem dovela do većeg posedovanja istog i do povećane tenzije u društvu. U Pirotu i Subotici izvori tvrde da nelegalna trgovina nije imala nikakav uticaj na posedovanje oružja, mada neki osećaju da je mogla da dovede do većeg rizika nekontrolisane i neadekvatne upotrebe oružja.

Slika 4: Procenat raznih vrsta vatrenog oružja koje se koristi u svim incidentima zloupotrebe oružja

Statistika koju smo dobili od Ministarstva unutrašnjih poslova govori o tome da su pištolji vatreno oružje koje se najčešće zloupotrebljavalo 2003, na drugom mestu su puške (vidi sliku 4). Ova statistika relativno približno odgovara podacima za registrovano oružje (45% registrovanog oružja su pištolji, 40% su puške, 10% karabini, 4% revolveri, 1% neodređeno i nešto ispod 1% poluautomatske puške). To bi značilo da je zloupotreba grubo proporcionalna distribuciji jednog tipa oružja u okviru stanovništva.

32


(2005-03-25)

Ako pogledamo dva najčešće zloupotrebljavana tipa oružja, puške i pištolje, u grafikonu br. 5 možemo videti da se pištolji češće koriste u ozbiljnijim deliktima, kao što su ubistva, zastrašivanja, samoubistva i pokušaji ubistava i samoubistava, dok se puške češće zloupotrebljavaju u slučajevima neovlašćenog pucanja na javnim mestima, i kada je u pitanju nelegalno posedovanje.

Slika 5: Incidenti zloupotrebe vatrenog oružja i tipovi oružja koje se koristi

Ministarstvo unutrašnjih poslova klasifikuje dozvole za vatreno oružje na različite kategorije, kao npr: lična bezbednost, fizičko obezbeđenje i bezbednost imovine, lovačko oružje, sportovi i ostalo (anestetici i svetlosni i zvučni signali). Procenat vatrenog oružja koje spada u svaku od ovih kategorija ilustrovan je na slici 6. Slika 7 pokazuje razlog zbog kojeg je svako oružje registrovano kao procenat počinjenih krivičnih dela. Oružje koje se koristi za ličnu bezbednost i za druge potrebe neznatno se više zloupotrebljava, dok je procenat zloupotrebljenog lovačkog i sportskog oružja niži u odnosu na ukupni procenat lovačkog oružja. Ovo bi moglo voditi zaključku da se lovačko oružje koristi sa više odgovornosti nego ono koje je registrovano kao oružje za ličnu bezbednost.

– Slika 6: Razlog registracije oružja kao procenat ukupnog broja počinjenih krivičnih dela

47%

3%

41%

9% 0%

Slika 7: Procenat registrovanog oružja prema različitim kategorijama

33


(2005-03-25)

5.1.1 Medijska studija slučaja SALW i kriminala

U okviru medijske analize metodom slučajnog izbora uziman je uzorak članka iz srpskih novina tokom sedam dvonedeljnih perioda između januara 2003. i jula 2004. Analizirano je 76 članaka o incidentima u kojima se koristi SALW, kako bi se dobila slika o geografskoj lokaciji incidenta, vremenu kada se incident dogodio, učesnicima u njemu, tipu oružja koje je korišćeno i ishodu incidenta. Iako ova analiza ne pretenduje da bude potpuno precizna reprodukcija kriminala vezanog za SALW u Srbiji, ona je ipak korisna u sklapanju mozaika o ovom problemu.

Većina prijavljenih incidenata desila se u Beogradu, zatim u centralnoj Srbiji, a potom u Vojvodini. Nešto manje od tri četvrtine incidenata (72%) desilo se na javnim mestima, a 25% na privatnom vlasništvu. Većina incidenata desila se po podne i tokom noći (vidi sliku 8).

Slika 8: Vreme incidenta

Ne može se mnogo reći o učesnicima u nekom incidentu. Dve trećine počinitelja bili su nepoznati (67%), a od poznatih većina je bila srpske nacionalnosti, tri su bili Bosanci, a dva Romi. Kada je reč o uzrastu, niko ne odudara jer su počinitelji ravnomerno raspoređeni u svim kategorijama uzrasta (vidi dole). U nekoliko članaka date su profesije počinitelja – 6 su bili nezaposleni a 2 su bili državni činovnici.

Uzrast (godine) Br. incidenata

< 18 6

19-26 9

27-35 7

36-45 4

46-55 6

55+ 4

Nepoznat 40

Ukupno 76

Tabela 15: Godine života počinilaca

34


(2005-03-25)

Većina uobičajenih incidenata bile su pljačke (vidi odeljak 10), potom slede ubistva ili pokušaji ubistava, a onda izazivanje javne opasnosti. U većini slučajeva korišćeno je oružje radi zastrašivanja. U 18 slučajeva incident je izazvao povrede, a u drugih 18 slučajeva ishod je bio fatalan. U 61% slučajeva korišćen je pištolj, a u 14% članaka pominje se eksplozivno sredstvo. Ostali tipovi oružja koji se pominju odnose se na puške i na automatsko vatreno oružje.

Slika 9: Tip incidenta

5.2 SALW i odnos polova

Zvanični podaci sa pojedinostima o broju žena povređenih ili ubijenih vatrenim oružjem ne postoje, međutim, može se dobiti pokazatelj o tome kako SALW utiče na žene ako se pogledaju međunarodni obrasci. U poređenju sa muškarcima, žene vrlo retko počine ili budu žrtva krivičnih dela vezanih za oružje. Žene isto tako mnogo ređe počine samoubistvo pogotovo vatrenim oružjem. Prema određenim izvorima, međutim, domaće nasilje je značajan problem koji pogađa mnoge žene u Srbiji. U istraživanju na temu zlostavljanja žena (u braku) u Srbiji pronađeno je da je u 7,4% slučajeva korišteno ili oružje ili druga sredstva koja mogu naneti ozbiljne telesne povrede. U ovom istraživanju je takođe ustanovljeno da je u 15% slučajeva počinilac ranije učestvovao u ratu, i da je nasilje koje počine bivši borci brutalnije i podrazumeva češću upotrebu oružja.170

5.3 SALW i mladi

Podaci o uticajima SALW na mlade su ograničeni. Međutim, 2003. NVO sa sedištem u Beogradu, Zajednica omladine Balkana (BYU), uradila istraživanje stavova mladih ljudi o problemima vezanim za malokalibarsko oružje u Beogradu i otkrila neke interesantne stvari.171 Iskustvo mladih u Beogradu od naročitog je značaja jer se u istraživanju domaćinstava navodi da mladi iz Beograda češće kažu da je njihov grad opasan u poređenju sa drugim delovima zemlje.

Prema nalazima BYU, mladi u Beogradu imaju prilično iskustvo s vatrenim oružjem. Od svih ispitanih, 58% tvrdi da je držalo oružje barem jedanput (samo 29% mladića izjavilo je da nikada nisu uzeli oružje u ruke, za razliku od 48% devojaka). Od momaka koji jesu imali oružje u rukama 31% to smatra interesantnim, a 7% je reklo da su u tome uživali i da su i pucali. Dvadeset četiri odsto ispitanika reklo je da poznaju nekog ko je poginuo od oružja, a 17% je navelo da poznaju nekoga ko je povređen u incidentu vezanom za SALW. Trideset sedam odsto je navelo da poznaju nekog iz komšiluka ko je doživeo pretnje oružjem. Šesnaest odsto ispitanika poznaju nekoga ko je donosio oružje u školu, ali samo u 2% slučajeva to lice je ukoreno.

170 Copic, 2004.

171 Op. cit., Zajednica omladine Balkana.

35


(2005-03-25)

Većina ispitanika u istraživanju BYU smatra da ima previše vatrenog oružja u Beogradu, a nešto manje od dve trećine ispitanika misli da postoji mogućnost da budu povređeni na javnim mestima.

Pregled 3: Stavovi nekih mladih ljudi u Beogradu

„Nekada sam živeo u Kninu, i tamo je potpuno normalno da tinejdžeri od petnaestak godina igraju ruski rulet.“ Tinejdžer, diskusija fokus grupe, Beograd

Išla sam dunavskim kejom kada je ubijen neki član mafije. Videla sam telo.“ Tinejdžerka, diskusija fokus grupe, Beograd

„Poznavao sam mladića koji je lažirao pljačku sopstvenog stana kako bi ukrao pištolj svog oca (otac mu je bio policijski inspektor), pištolj mu je trebao ’za posao’.“ Huligan, diskusija fokus grupe, Beograd

5.4 SALW i sigurnost ljudi

Mada velika većina ispitanika u Istraživanju domaćinstava misli da danas u Srbiji ima previše vatrenog oružja, odgovori na pitanja vezana na njihove uticaje izgleda da pokazuju da SALW ne utiče previše na prosečnog građanina Srbije. Veći procenat ispitanika nije smatrao raspoloživost ili upotrebu SALW zabrinjavajućim u mestima gde žive, i ispitanici su uglavnom izjavljivali da se nikada ne brinu, ili samo ponekad se zabrinu da će poginuti ili biti povređeni od vatrenog oružja (vidi slike 10 i 11). Detaljnija analiza, međutim, otkrila je da ljudi iz velikih

gradova češće brinu povodom SALW nego ljudi koji žive u selima ili seoskim oblastima.

Nalazi sa diskusija fokus-grupa i poluzvaničnih intervjua donekle mogu da pomire promet oružja u društvu sa relativno nalom zabrinutošću zbog njegovih uticaja. Obično se smatra da se većina vatrenog oružja drži radi zaštite porodice i njene imovine i koristi samo kada za to postoji valjan razlog. Ukoliko im se direktno ne preti, ljudi vrlo retko koriste svoje vatreno oružje. To bi značilo da još uvek postoji opasnost od nesigurnosti, koju ne treba zanemariti. Opasnosti takve situacije mogu se videti na jugu Srbije: verovanje da jedna zajednica (Albanaca) poseduje velike količine oružja, uz nedostatak poverenja u državne strukture, u to da će one obezbediti dovoljan nivo sigurnosti, navodi drugu zajednicu (Srba) da drži veće količine oružja radi lične bezbednosti. Rezultat toga je, s druge strane, jačanje opšte atmosfere napetosti, što bi moglo dovesti do okolnosti u kojima posedovanje

Dvoje dece poziraju za kameru sa igračkama – oružjem

Slika 10: Koliko često se brinete (plašite) da ćete bilo vi ili neko vama blizak biti povređen od vatrenog oružja?

Slika 11: Koliko često se brinete (plašite) da ćete bilo vi ili neko vama blizak poginuti od vatrenog oružja?

36


(2005-03-25)

vatrenog oružja izmakne kontroli, i verovatnoća incidenata sa upotrebnom oružja veoma se povećava. Ovu opasnost je isticao profesor Dragan Popadić sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, kada je informisao istraživače psihologe pokazujući da prisustvo oružja nadohvat ruke podstiče agresivno ponašanje i služi kao okidač nasilja.172

Pregled 4: Stavovi prema posedovanju oružja

„Posedovanje oružja nije problem jer je regulisano zakonom i ljudi nemaju veliku potrebu za njim jer se osećaju bezbedni. Ako imaju oružje, to je zbog njihove lične bezbednosti, ne da bi ga zloupotrebili.“ Predstavnik granične policije/carine, poluzvanični intervju, Subotica

„Problem je to što svest jedne nacionalnosti o tome da druga poseduje oružje stvara nepoverenje i potrebu za naoružavanjem.“ Opštinska policija, poluzvanični intervju, Vranje

„Nema incidenata vezanih za upotrebu oružja ili su vrlo retki i posledica su nemara ili neodgovornosti.“ Vođa zajednice, poluzvanični intervju, Subotica

„Zbog toga što Albanci još uvek nelegalno poseduju oružje, Srbi se ne osećaju bezbednima, tako da i oni nabavljaju nelegalno oružje.“ Prevoznici, poluzvanični intervju, Vranje

„Na osnovu analiza nedavnih događaja, oružje se najmanje koristi u incidentima.“ Lokalni lider, poluzvanični intervju, Subotica

5.5 Ekonomski uticaji

U toku istraživanja često su pravljene veze između prometa SALW i ekonomije. Uopšteno gledano, međutim, mnogi su bili svedoci toga da ekonomski procesi više utiču na nivo posedovanja vatrenog oružja nego obrnuto. Prema ovom stanovištu, opšta bezbednost zavisi od ekonomije – što je jača ekonomija, to je veće osećanje sigurnosti. Zbog toga mnogi vide SALW pre kao simptom ekonomske situacije nego njen uzrok.

Malo izvora vidi direktnu povezanost razvoja i SALW. U odgovoru na pitanje „Da li mislite da promet oružja utiče na ekonomski razvoj i životni standard?“ više od pola ispitanika u istraživanju domaćinstava odgovorilo je da nema nikakvog uticaja. Manje od jedne trećine misli da on umanjuje perspektivu razvoja i opšti životni standard. Ovaj nalaz bio je vrlo sličan rezultatima istraživanja za južnu Srbiju,173 obavljenom 2003, i dodatno podržan zaključcima fokus-grupa. Učesnici su smatrali da u nerazvijenim društvima ima više oružja jer građani pribegavaju nelegalnim aktivnostima kako bi se izborili sa nepovoljnim ekonomskim uslovima, mada je jedan broj njih verovao da u bogatim društvima građani poseduju više oružja jer mogu da ga priušte.

Pregled 5: SALW i razvoj

„Nekada su ljudi držali oružje da bi se osećali bezbednim, jer je situacija bila strašna, mislim u ekonomskom, društvenom i političkom smislu. Tada su kriminalci i članovi bandi živeli bolje nego bilo ko drugi, tako da je to vrlo negativan model. Sada se sigurnost poboljšala i započele su druge ekonomske i političke promene nabolje. Postoji direktna veza između ekonomske i političke stabilnosti.“ dr Miodrag Starčević i gđica Saša Avram, Crveni krst, intervju sa ključnim informantima

„Oružje nema uticaja na tranziciju, ono je posledica loših procesa tranzicije.“ Enike Halas, glavni urednik Multiradija, intervju sa ključnim informantima

172 Intervju Safervorlda sa Draganom Popadićem, profesorom Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Beograd, 22. septembar 2004.

37


(2005-03-25)

6 Istraživanje stavova o malokalibarskom oružju (SAPS)

6.1 Stavovi o kulturi oružja

Postojanje „kulture oružja“ u Srbiji izvor je mnogih sporova i vatrenih diskusija. Ovo je bitno jer – ako takav fenomen postoji, on je od presudnog značaja za razumevanje specifičnih kulturnih razloga za posedovanje oružja u Srbiji; s druge strane, ako takav fenomen ne postoji, on je i dalje važan za razumevanje drugih društvenih, političkih i ekonomskih razloga zbog kojih ljudi odluče da drže oružje. Iako ovo istraživanje ne nudi konačan odgovor „Da“ ili „Ne“ na ovo pitanje, ono može ukazati na mišljenja nekih javnih sektora i obaveštenih izvora i tako omogućiti dublji uvid u ovaj problem.

Oni koji ukazuju na postojanje kulture oružja u Srbiji zasnivaju svoj stav na tradiciji koja vezuje lično posedovanje malokalibarskog oružja sa ličnom bezbednošću, sigurnošću porodice i klana.174 Prema ovoj teoriji, posedovanje oružja je veće u seoskim, udaljenim i planinskim oblastima kao što je zapadna Srbija,175 gde je kriminalistička služba uglavnom slaba, a najmanje u gradskim zonama i u ravničarskim delovima Vojvodine.176 Drugi idu još dalje i nekom određenom geografskom području pripisuju posebnu sklonost ka kulturi oružja: „Reka Morava je gruba linija podele.“177 Međutim, veoma malo ispitanika koji poseduju vatreno oružje (oko 1%) navodi tradiciju kao najvažniji razlog za posedovanje oružja.

Iako mnoge evropske zemlje imaju dugu tradiciju lova, malo njih ima običaj korišćenja oružja na ceremonijama ili proslavama. Izgleda da ova tradicija datira od vremena pre stvaranja nacije-države i prema nekim izvorima, to je moderna manifestacija starije tradicije korišćenja noževa.178 Drugi izvori ukazuju na epske figure Srba kao što je Karađorđe i dodaju da se „kriminalci često izdaju za njegove naslednike” Nekoliko ispitanika pričalo je o tradiciji borbe i vođenja rata, ali isti izvori smatraju da se ovo ne može porediti sa držanjem oružja kod kuće.179

Većina konsultovanih izvora bili su svedoci korišćenja oružja na svadbama, a mnogi kažu da je ono poslednjih godina postalo preterano: „Nekada se dešavalo da možda jedna osoba na svadbi ispali metak; sada je to mladoženjin otac, mladoženja, mladoženjin brat, ujak i nekoliko drugih muškaraca.“180 Nekoliko ispitanika je prokomentarisalo da se posedovanje oružja smatra potvrdom muškosti. Ova tradicija objašnjava zašto neki smatraju da postoji „društvena norma da nošenje pištolja nije krivično delo“.181

Često smo mogli da čujemo komentar da je oružje „statusni simbol“ i kao takvo je „u trendu“, zajedno sa „džipom i mobilnim telefonom“.182 S obzirom na to, po rečima ispitanika, neuspeh kampanje jačanja svesti i društveno-ekonomska nesigurnost glavni su razlozi za visoku stopu posedovanja.

Još jedno moguće objašnjenje za veliku količinu oružja koje cirkuliše Srbijom jeste odskora moderni fenomen: centralizam nacionalne odbrane SFRJ. Do 1993. u svim školama deca su učila opštenarodnu odbranu i društvenu samozaštitu. Ova obuka značila je da postoji veliko poznavanje oružja, koje je građanima ulivalo „zdravo poštovanje prema oružju“.183 I dan-danas u Srbiji je opipljivo nasleđe ove edukacije, što se vidi, na primer, po jakom nacionalnom timu strelaca.184

173 SEESAC, 2002.

174 Dejvis, 2001.

175 Intervju Safervorlda sa Zoranom Petrovićem, sveštenikom Srpske pravoslavne crkve, Ostružnica, 7. septembar 2004.

176 Intervju Safervorlda sa Enikeom Halasom, glavnim i odgovornim urednikom Multiradija, Novi Sad, 10. septembar 2004.

177 Op. cit. Petrović.

178 Intervju Safervorlda sa Vladimirom Đumićem, predsednikom Zajednice omladine Balkana, Beograd, 10. septembar 2004.

179 Op. cit. Barović.

180 Op. cit. Đumić.

181 Op. cit. Popadić.

182 Op. cit. Bilandžić.


38


(2005-03-25)

Uticaji rata i nasilja prirodno izazivaju nesigurnost pojedinaca i grupa, i u tom kontekstu oružje predstavlja kompenzaciju za nedostatak poverenja u državu. Teško je proceniti u kojoj meri se to može primeniti na Srbiju danas, ali se s pravom može reći da se oružje i dalje može naći u delovima Srbije gde su tenzije najveće.

6.2 Stavovi o sigurnosti ljudi

6.2.1 Stavovi zajednice

Da bismo ocenili stav javnosti i stavove prema SALW u Srbiji, korisno je da pogledamo na širi kontekst svakodnevnog života i opšta zapažanja o sigurnosti. Većina ispitanika u istraživanju domaćinstava i fokus-grupe naveli su ekonomske probleme kao faktore najvećeg pritiska u Srbiji danas, kako na individualnom tako i na nivou zajednice. Na primer, 47% ispitanika smatra da je ekonomska neizvesnost najveći uzrok lične i porodične nesigurnosti, i skoro tri četvrtine ispitanika u istraživanju navelo je nezaposlenost kao jedan od najgorih problema sa kojima se zajednica trenutno suočava. Ostali glavni problemi bili su mala primanja (54%), loši stambeni uslovi za mlade (33%) i korupcija (28%). Samo 2,2% ispitanika istaklo je probleme vezane za promet, rukovanje i nelegalno posedovanje oružja kao zabrinjavanjuće za zajednicu, mada vredi zapaziti da, u poređenju sa ostalim grupama, imućni ispitanici i oni koji žive u većim gradovima znatno češće vide pitanja vezana za oružje kao najgori problem sa kojim se zajednica suočava.

Ljudi stariji od 65 godina češće smatraju nasilje najvećim uzrokom lične i porodične neizvesnosti. Od fokus-grupe saznali smo da u južnoj Srbiji još jedan faktor utiče na osećanje lične sigurnosti, a to je blizina granice sa Kosovom i s tim povezan strah da će tamošnje srpsko stanovništvo biti prisiljeno da napusti tu oblast. Ovaj strah se pojačava osećanjem da je država nemarna u vezi sa ovim problemom, kao i vrlo lošom perspektivom ekonomskog i političkog razvoja ove oblasti.

Tokom diskusija u okviru fokus-grupa ustanovljeno je da su nizak standard života i nezaposlenost u korenu mnogih problema u Srbiji, mada je u upitniku istraživanja uočeno nekoliko interesantnih odgovora koji nisu bili predviđeni. Jedan broj ispitanika je u promeni sistema vrednosti video problem. Na primer, propadanje modela tradicionalne porodice znači da roditelji manje vremena provode sa svojom decom, a u kulturi gde pojedinac postaje važniji od zajednice, to znači da mladi ljudi rade ono što hoće i da ne odgovaraju nikome, pogotovo ako se zakoni ne primenjuju pravilno. Takođe je jedan broj učesnika fokus-grupa tvrdio da danas ljudi imaju sve

manje strpljenja i sve češće gube živce, jer ne mogu da se kontrolišu. U takvim okolnostima pristup oružju znači da je veća verovatnoća rešavanja sporova uz pomoć oružja.

S obzirom na ove probleme, realno je očekivati da u rangu faktora koji bi najbolje poboljšali kvalitet života u zajednici ljudi biraju osnovne potrebe nauštrb poboljšane sigurnosti (vidi sliku 12). Kao najvažniji faktor široko su prihvaćeni novi poslovi, zatim poboljšani uslovi lečenja, bolja infrastruktura, bolje mogućnosti obrazovanja i na kraju veće osećanje sigurnosti. Ispitanici iz Beograda, međutim, češće smatraju važnim poboljšanje bezbednosti nego ljudi koji žive u selima i seoskim oblastima.

Pregled 6: Tri glavna problema s kojima se suočava srpsko društvo danas

1. Ekonomija

2. Loši stambeni uslovi za mlade

3. Korupcija

„Siromaštvo je uzrok svih ostalih problema.“ Učesnik fokus-grupe, Beograd

39


(2005-03-25)

Slika 12: „Šta bi moglo da poboljša kvalitet života u vašoj zajednici?“ (Rangiranje prema važnosti 1 – najvažniji faktor, 5 – najmanje važan faktor)

To što je sigurnost ispitanicima na poslednjem mestu može se objasniti činjenicom da se velika većina njih u suštini ne oseća ugroženo. Na osnovu upitnika, 87% ispitanika se oseća bezbedno da žive i rade u svojim zajednicama, 75% se oseća ili potpuno ili prilično sigurno kada se vraćaju kući po noći, 91% se oseća sigurno kod kuće noću, a većina ispitanika misli da je njihova zajednica bezbednija u poređenju sa drugima. Kada razmotrimo stavove o sigurnosti, mladi ljudi, kao i oni koji žive u gradskim područjima, osećaju veću nesigurnost nego ljudi koji žive u seoskim oblastima i selima; međutim, mladi i gradska populacija isto tako će bolje videti poboljšanje stepena sigurnosti. U celini gledajući, smatra se da je stepen sigurnosti ostao stabilan u poslednje dve godine, mada samo nešto manje od četvrtine ispitanika smatra da se sigurnost poboljšala tokom ovog perioda. Većina ispitanika oseća da je njihova zona bezbednija od drugih oblasti u Srbiji, a preko jedne trećine smatra da je bezbednost u njihovoj oblasti ista kao i na drugim mestima, mada mladi ljudi (između 18 i 29 godina) i ljudi iz Beograda češće misle da je njihova sredina opasnija od ostalih.

Stavovi sigurnosti dalje su istraživani tokom diskusija fokus-grupa i u poluzvaničnim intervjuima. Razlozi za povećano osećanje sigurnosti bili su završetak rata i političke promene od oktobra 2000. Mada su neki učesnici pomenuli da se ljudi koji su pobegli od sukoba sada teže snalaze i ponekad pribegavaju raznim vrstama lakšeg kriminala, oni ne smatraju da to ima veliki uticaj sigurnost.

Drugačiju sliku dali su učesnici fokus-grupe u Beogradu. Kada su procenjivali svoju sigurnost danas u poređenju sa prošlošću, često su isticali tri perioda – Srbija tokom 90-ih, kada je sigurnost bila najniža; period od 2000. do ubistva premijera Đinđića, koji se smatrao relativno bezbednim; i konačno, poslednjih godinu i po, tokom kojih su stope nasilja i kriminala porasle. Beograd se smatrao uporištem kriminala u zemlji, i učesnici smatraju da što se ide više na sever, to je sigurnije. U graničnim zonama mnogi izvori informacija osećaju da je nesigurnost povećana zbog šverca i ostalih kriminalnih aktivnosti, kao i zbog preostalih posledica ratova.

Kada su ih pitali koje se tri vrste zločina najčešće događaju u njihovoj sredini, zanimljivo da je 16% ispitanika odgovorilo da kod njih nema nikakvih zločina. Nasuprot tome, tri najčešća ustanovljena krivična dela su

Starija žena žurno prolazi pored objekta sa zalihom municije

Pregled 7: Stavovi zajednice o sigurnosti

• Većina ispitanika se oseća sigurno u svojim zajednicama

• Ljudi iz Beograda se osećaju manje bezbedno od ljudi iz seoskih oblasti

• Stopa kriminala u koji je uključeno SALW obično se smatra konstantno stabilnom, ili pak opadajućom

„Naravno, uvek se dešavaju neki incidenti. Ali mi i dalje živimo u mirnom i bezbednom gradu.“ Učesnik fokus-grupe, Vranje

„Teško je osećati se bezbednim. Kada želim da se prošetam Kalemegdanom, sakrivam mobilni telefon.“ Učesnik fokus-grupe, Beograd

„Ja čak ne zaključavam vrata noću.“ Učesnik fokus-grupe, Vranje

40


(2005-03-25)

tuče, provale i nered pod uticajem alkohola. Većina ispitanika u istraživanju mišljenja su da kako ulični tako i organizovani kriminal ili ostaju na istom nivou tokom poslednje dve godine, ili se zapravo smanjuju, naročito u Beogradu. Ovo mišljenje bilo je donekle preispitano za vreme diskusija fokus-grupa, jer učesnici osećaju da su lakša krivična dela češća sada nego što su bila u bivšoj Jugoslaviji, a da se u Beogradu povećala stopa svih vrsta kriminala.

Slika 13: Kako se po vašem mišljenju promenio broj krivičnih dela u kojima se koristi SALW u poslednje tri godine? (Procenat stanovništva koji je odgovorio „dosta opada“ ili „opada“)

Potražnja za odbrambenim tipovima oružja, naročito pištoljima i kratkim dvocevkama, raste zajedno sa strahovima javnosti (realnim ili imaginarnim) od kriminala praćenog nasiljem. Građani ispitani za potrebe ovog istraživanja otkrili su da je strah od kriminala praćenog oružjem relativno mali (dolazi posle straha od droge, nezaposlenosti, perspektive za mlade i ekonomske neizvesnosti), što bi trebalo da podrži stav da je potražnja za oružjem stabilna ili u padu.

U odgovoru na pitanje o stavu u vezi sa promenom broja krivičnih dela u kojima se koristi SALW tokom poslednje tri godine, nešto manje od polovine ispitanika veruje da je broj delikta ostao isti, dok 26% veruje da broj incidenata u kojima se koristi SALW opada, a još 20% misli da se ovaj broj povećava. Žene više nego muškarci misle da se broj krivičnih dela povećava, a isto tako i srpski ispitanici u poređenju sa drugim nacionalnostima. Razlike se takođe mogu videti od jedne oblasti Srbije do druge, kao što je ilustrovano na slici 14.

6.2.2 Pojedinačni stavovi

Slika 14: Glavni problemi pojedinaca

41


(2005-03-25)

Posmatrano pojedinačno, glavni uzroci zabrinutosti slični su onima na nivou zajednice (vidi sliku 14). Devedeset jedan odsto ispitanika oseća da je nivo njihove lične sigurnosti ili poboljšan ili je ostao isti u poslednje dve godine, bez značajnih promena unutar nacionalnosti ili polova, mada se u velikim naseljima osećanje sigurnosti upadljivo povećalo. Provale, tuče i rasturanje droge smatraju se za tri tipa nasilja koji su najveći uzrok nesigurnosti za pojedinca ili porodicu; dve trećine ispitanika, međutim, ne plaše se da će postati žrtva kriminala. Deset odsto ispitanika odgovorilo je da su bili izloženi kriminalu u poslednje dve godine, većina njih su bili žrtve neke vrste krađe – provala, džeparenja ili krađe vozila. Obično prilikom ovih krivičnih dela nije bilo primene nasilja, a u slučajevima kada se jeste koristilo, to se većinom svodilo na fizičke pretnje, mada je u 5% korišćeno i oružje.

Malo ispitanika se brine da će oni sami ili neko drugi biti povređen iz vatrenog oružja (10%), dok se 40% nikad nije zabrinulo da bi se ovo moglo desiti, a 45% se ponekad brine. Ispitanici su još manje zabrinuti da će poginuti od vatrenog oružja. Samo 5% ispitanika tvrdi da se plaši takve mogućnosti, dok 55% nikad ne brine da će poginuti od oružja. Ispitanici sa sela još ređe brinu, bilo o smrti, bilo o povredama prouzrokovanim vatrenim oružjem, nego ispitanici iz većih gradova.

6.3 Stav o prometu SALW

Iz rezultata ispitivanja domaćinstava ne se vidi da li ispitanici automatski povezuju promet oružja i nivo sigurnosti. U suštini, izgleda da pitanja sigurnosti nisu predmet brige. Osim toga, kada su ih pitali da li je raspoloživost ili upotreba SALW razlog za zabrinutost u sredini u kojoj žive, 29% ispitanika se snažno suprotstavilo, za razliku od 10% koji su se odmah složili. S druge strane, 78% ispitanika oseća da u srpskom društvu ima previše vatrenog oružja (vidi sliku 15).

Slika 15: Da li mislite da u srpskom društvu ima previše vatrenog oružja?

Učesnici fokus-grupe uglavnom su mišljenja da je jedna od glavnih posledica ratova tokom devedesetih promet oružja u društvu. U Srbiju su ga donele ili izbeglice ili bivši borci, i mnogi osećaju potrebu da se brane zbog osećanja nesigurnosti. Na pitanje koliko je oružje rasprostranjeno u društvu, 78% ispitanika bilo je mišljenja da mnogi poseduju vatreno oružje, i jednak je broj onih koji veruju da praktično svako danas drži oružje i onih koji veruju da mali broj ljudi poseduje oružje (i jednih i drugih je 7%). U pogledu stava o prometu oružja na nivou društva, međutim, ispitanici su bili mnogo konzervativniji u svojim procenama u pogledu vlasništva nad oružjem. Procenat ispitanika koji misle da mnogi poseduju oružje pao je na 48%, dok se procenat ispitanika koji misle da samo mali broj drži oružje povećao na 29%. Za ovo postoje dva moguća objašnjenja: ili ljudi precenjuju količinu oružja u društvu, ili pak ne žele da otkrivaju pravo stanje stvari u pogledu prometa vatrenog oružja u njihovim zajednicama. Iako je teško nagađati koja je od ovih pozicija preciznija, vredno je pomena da su ispitanici češće odgovarali sa „ne znam“ ili „ne želim da kažem“ na pitanje o prometu oružja na nivou zajednice nego na nivou društva. Još jedan pokazatelj nedostatka osnovnog znanja o nivou prometa nalazi se u odgovorima na

Pregled 8: Glavna tri tipa nasilja u kojima učestvuju pojedinci

1. Provale

2. Tuče

3. Rasturanje i prodaja droge

„Verujem da je bezbednije u malim sredinama. Ljudi se dobro poznaju.“ Učesnik fokus-grupe, Beograd

42


(2005-03-25)

pitanje vezano za promene na nivou posedovanja vatrenog oružja u poslednje tri godine. Mada je 33% ispitanika odgovorilo da je broj vlasnika vatrenog oružja ostao isti, 50% ispitanika je tvrdilo da ne zna da li se ovaj broj promenio.

Kada su bili zamoljeni da izaberu do tri društvene grupacije u kojima je vatreno oružje najviše prisutno, 87% ispitanika je izabralo kriminalne grupacije. Za bivše službenike organa bezbednosti odlučilo se 38%, a 26% je odabralo privatno obezbeđenje (vidi pregled 9). Smatra se da više vatrenog oružja ima u domaćinstvima nego u posedu biznismena i političara (24% u odnosu na 21% odnosno 18%). Kada se pogleda na starosne grupe ljudi koji najviše poseduju vatreno oružje, većina ispitanika je mislila da se oružje nalazi u rukama ljudi od 26 do 50 godina. Zabeleženo je da 14% ispitanika misli da najčešće ljudi između 19 i 25 godina starosti drže vatreno oružje (mladi između 18 i 29 godina češće su davali ovakav odgovor od ispitanika neke druge starosne grupe). Skoro četvrtina ispitanika naizgled nije znala koja starosna grupa najčešće poseduje vatreno oružje. Broj ispitanika koji misle da ima više oružja bez dozvole u privatnom posedu veći je od procenta onih koji misle da ima više legalnog oružja (44,5% naspram 22,5%).

Uprkos uočenom porastu količine oružja, učesnici u fokus-grupi izjavili su da ljudi ne nose oružje otvoreno kao što su to nekada činili, prvenstveno zbog zakona o posedovanju oružja. Nešto preko polovine ispitanika (52%) tvrdi da lično nisu nikada prisustvovali upotrebi vatrenog oružja. Muškarci i ljudi između 30 i 39 godina znatno češće prijavljuju da su posmatrali korišćenje vatrenog oružja iz prve ruke, dok penzioneri, ostale nacionalnosti i ljudi koji žive na jugozapadu ređe bivaju svedoci toga. Većina ispitanika koji su prisustvovali upotrebi vatrenog oružja (vidi sliku 16) kažu da su to videli na slavljima (83%) ili tokom lova (35%). Vrlo malo je videlo da se oružje koristi prilikom incidenata i javnih nereda, ili u krivičnim delima. U 84% slučajeva ispitanici su odgovorili da su videli da se koristi pištolj ili revolver, u 47% slučajeva koristila se lovačka puška, a u 14% slučajeva AK-47. Svi učesnici fokus-grupe tvrdili su da su čuli pucnje iz vatrenog oružja, prvenstveno za vreme slavlja, mada su učesnici iz Vranja takođe čuli pucnjavu sa obližnjih brda. Nijedan od učesnika nije rekao da bi pozvao policiju ako začuje pucnjavu.

Slika 16: U kojoj situaciji ste bili svedok upotrebe vatrenog oružba, bilo stvarne upotrebe ili samo pretnje oružjem?

Pregled 9: Percepcije o prometu SALW

• Preko tri četvrtine ispitanika misli da u srpskom društvu ima previše vatrenog oružja

• Smatra se da ima najviše vatrenog oružja u rukama:

1. kriminalaca

2. bivših pripadnika snaga bezbednosti

3. privatnih firmi koje se bave obezbeđenjem

• Deo učesnika koji misli da se više oružja drži ilegalno dvostruko je veći od onih koji misle da se oružje većinom drži legalno

• Kada su ispitanici bili svedoci upotrebe vatrenog oružja, u većini slučajeva to se desilo na slavljima

• Najčešći tip korišćenog vatrenog oružja bili su pištolji ili revolveri

• Nijedan od učesnika fokus-grupe nije rekao da bi pozvao policiju ako začuje pucnjavu

43


(2005-03-25)

Na pitanje gde se najčešće sreću ljudi koji nose oružje, a da nisu službenici policije ili vojske, manje od jedne trećine ispitanika odgovorilo je da se oni ne mogu nigde videti; međutim, 30% je reklo da se mogu videti na proslavama, a 9% je reklo da se mogu videti u barovima i klubovima. Pet odsto ispitanika reklo je da se vatreno oružje može svuda videti. Imućni ljudi i mladi od 18 do 29 godina češće viđaju naoružane ljude u barovima i noćnim klubovima, dok druge nacionalnosti ređe viđaju vatreno oružje na proslavama. Prizor nošenja oružja na javnom mestu prilično je neuobičajen – 52% ispitanika tvrde da nikad ne vide vatreno oružje u javnosti, dok 29% vidi oružje manje nego jednom mesečno.

Pregled 10: Uticaj ljudi na pucanje na slavljima

„Na proslavi moje veridbe, moj budući tast, koji se napio, izašao je na terasu i počeo da puca iz pištolja. Misleći da više nema metaka u jednom trenutku hteo je da se našali i uperio pištolj sebi u glavu. Bio je, međutim, još jedan metak, koji ga je ubio, ali isti taj metak ubio je i mog brata, koji je stajao do mog tasta. Nemam više ništa da kažem na temu pucanja.“ Učesnik fokus-grupe, Beograd

Interesantni zaključci mogu se izvesti na osnovu stavova o prometu. Pre svega, izgleda da su imućni ljudi zabrinutiji u vezi sa prometom vatrenog oružja. Oni češće nego druge grupe misle da vatreno oružje predstavlja problem za njihovu zajednicu i isto tako veruju da danas skoro svi poseduju vatreno oružje. Drugo, stavovi o prometu veoma se razlikuju u zavisnosti od geografske oblasti. Iako postoji rasprostranjeno mišljenje da se posedovanje oružja širi na jugoistoku, ispitanici sa jugozapada ne osećaju da je promet oružja veliki problem. Oni obično ne smatraju da je oružje širom prisutno bilo u društvu uopšte ili unutar njihovih sopstvenih zajednica, i retko izjavljuju da su lično prisustvovali upotrebi vatrenog oružja. S druge strane, učesnici fokus-grupa iz Vranja vezuju posedovanje oružja sa kupovnom moći i stoga osećaju da domaćinstva u centralnoj Srbiji češće poseduju veće količine vatrenog oružja. Ispitanici iz istočne Srbije češće smatraju da je oružje prisutno u njihovoj zajednici i obično smatraju da u domaćinstvima u njihovoj sredini vatrenog oružja ima u izobilju.

6.4 Stavovi o posedovanju i vlasništvu

Pre nego što smo pitali ispitanike da li poseduju vatreno oružje, zamolili smo ih da odgovore na neka opšta pitanja o posedovanju oružja. Primer za to je pitanje kome bi trebalo zakonom dozvoliti da drži oružje kod kuće, isključujući policiju i vojna lica (odgovori na ovo pitanje dati su u nastavku). Drugo pitanje koje smo postavili bilo je da li bi ispitanik ili drugi članovi njegovog domaćinstva izabrali da poseduju vatreno oružje kada bi im to zakon dozvoljavao. Šezdeset pet odsto ispitanika odgovorilo je negativno na ovo pitanje, mada su muškarci češće odgovarali pozitivno nego žene, a ljudi u lošoj finansijskoj situaciji ređe su odgovarali potvrdno nego druge grupe. Na kraju, ispitanici

Bilbord za kampanju ‘Slavlje bez oružja’ namenjen da obeshrabri šenlučenje tokom božićnih i novogodišnjih praznika

Pregled 11: Stavovi o posedovanju

• Dve trećine učesnika ne bi se odlučilo za vatreno oružje kada bi mogli legalno da ga poseduju

• 79% ispitanika tvrdilo je da ne poseduje vatreno oružje

• Tri glavna razloga iz kojih ljudi poseduju oružje

1. lična bezbednost

2. lov ili sportsko gađanje

3. zaštita imovine ili biznisa

• Od ispitanika koji poseduju vatreno oružje, većina ima pištolj ili revolver

• Polovina ispitnika veruje da ljudi poseduju vatreno oružje nezakonito zbog procedure izdavanja dozvola

„Ako neko hoće da ima pištolj, nabaviće ga, nije bitno kako.“ Učesnik fokus-grupe, Beograd

44


(2005-03-25)

su bili upitani da li oni sami ili član njihovog domaćinstva poseduju vatreno oružje. Obično bi na ovakvo pitanje odgovor izostao, međutim, u ovom slučaju samo 1% je odbilo da da odgovor. Ukupno 79% ispitanika je odgovorilo da ne poseduje oružje. Muškarci, ispitanici iz istočne Srbije i seoskih oblasti češće su odgovarali potvrdno na ovo pitanje, dok su ispitanici u lošoj finansijskoj situaciji i ljudi sa jugoistoka češće odgovarali odrično. Prosečan broj komada oružja po domaćinstvu bio je 1,5 (mada je ovaj broj veći među profesionalcima i ispitanicima iz istočne Srbije – 2 odnosno 1,9), a najčešće vatreno oružje koje se drži jesu pištolji/revolveri (71%) i lovačke puške (vidi sliku 17).

Slika 17: Koji tip vatrenog oružja posedujete vi ili član vašeg domaćinstva?

Postavljeno je više pitanja kako bi se utvrdili razlozi zbog kojih ljudi odlučuju da poseduju vatreno oružje. Mada 51% ispitanika veruje da posedovanje vatrenog oružja nema nikakve veze sa ličnom bezbednošću a 21% smatra da posedovanje oružja zapravo čini osobu manje bezbednom, najčešći odgovor na sva pitanja zašto ljudi poseduju oružje jeste da se ono drži radi lične bezbednosti. Na pitanje o razlozima što ljudi uopšte drže oružje, ispitanici su smatrali da je drugi najčešći razlog bio zaštita imovine (40%), treći sportsko gađanje ili lov, a četvrti – zbog samopouzdanja (26%). Vlasnici vatrenog oružja dali su prilično slične odgovore. Dok je 56% navelo zaštitu njih samih i porodice kao razlog, 40% poseduje oružje radi lova ili streljaštva, 32% radi zaštite imovine ili biznisa, a 31% drži vatreno oružje jer je to porodično nasleđe. Trideset četiri odsto ispitanika odbilo je da kaže zašto poseduje oružje. Učesnici iz beogradske fokus-grupe ukazali su i na to da posedovanje oružja postaje sve više društveno prihvatljivo, zbog faktora kao što je povećano medijsko izveštavanje o nasilju, proizvodnja igračaka koje podstiču na agresivno ponašanje dece i veća tolerancija nasilnog ponašanja koju ispoljava država.

Na pitanje zašto ljudi ne poseduju vatreno oružje, glavni razlog bio je to da ljudi ne vole oružje (48%); ovome je sledio stav da je oružje opasno po porodicu, naročito za decu, ako se drži u kući (20%); 18% je odgovorilo da je glavni razlog za neposedovanje vatrenog oružja činjenica da im ono ne treba.

Mada su ključni informanti navodili troškove posedovanja vatrenog oružja kao razlog što ih ljudi ne registruju, samo 1% ispitanika istraživanja domaćinstava odgovorilo da ih troškovi sprečavaju da dobiju dozvolu. Na pitanje zašto ljudi odlučuju da nelegalno poseduju oružje (vidi sliku 18), 49% ispitanika navelo je razloge vezane za proceduru dobijanja dozvole, dok 34% misli da ljudi ne žele da se registruju kao vlasnici oružja. Većina učesnika fokus-grupe misli da je postupak za dobijanje dozvole za vatreno oružje komplikovana, a učesnici koji se smatraju informisanijim tvrde da je prema novim propisima gotovo nemoguće dobiti dozvolu. Učesnici u fokus-grupama naveli su i druge razloge. Neki su isticali da je godišnji porez za posedovanje oružja izuzetno visok, što navodi ljude na to da nezakonito drže oružje, dok su ostali smatrali da policija tako malo obavlja pretrese i oduzima oružje, da stoga i nema razloga da se vatreno oružje registruje.

45


(2005-03-25)

Slika 18: Po vašem mišljenju, zašto ljudi odlučuju da nezakonito drže oružje?

6.5 Stavovi o faktorima bezbednosti

Ispitanici iz istraživanja smatraju da policija ima najveću odgovornost za njihovu sigurnost (vidi sliku 19); međutim, oni manje veruju da će policija ispuniti ovu dužnost nego što veruju specijalnoj policiji, vojsci, građanima koji žive u tom mestu i privatnim firmama koje se bave obezbeđenjem. Takođe se misli da su oni manje efikasni od vojske u rešavanju zločina i zaštiti društva od nasilnog kriminala. Dok mnogi opštinski policajci smatraju da poverenje u policiju raste od pada Miloševićevog režima, tokom diskusija fokus-grupe učesnici su pomenuli da su korupcija, veze između policije i mafije, kao i nedovoljna stručnost glavni razlozi zbog kojih se policiji ne veruje.

Slika 19: Ko je po vašem mišljenju najodgovorniji za sigurnost vas samih i vaše porodice?

Dokazi o povezanosti između stepena poverenja i stavova o efikasnosti takođe se nalaze u odgovorima žrtava zločina. Šesnaest odsto ispitanika ne bi išlo u policiju nakon zločina, a od žrtava koje jesu pozvale policiju i prijavile zločin, samo u 16% slučajeva zločin je bio rasvetljen. U 22% slučajeva zločin nije bio rešen, a 30% ispitanika odgovorilo je da se krivično delo još uvek istražuje. Učesnici fokus-grupe tvrde da je bilo slučajeva kada je pozvana policija, a njeni pripadnici ponašali su se nezainteresovano i neefikasno.

46


(2005-03-25)

Pregled 12: građani i policija

• Policija se smatra glavnim organom bezbednosti

• Policiji se manje veruje nego vojsci, specijalnim jedinicama i privatnim firmama za obezbeđenje

• Tri glavna razloga zašto se policiji ne veruje

1. korupcija

2. veze sa mafijom

3. nedovoljna stručnost

„A zašto mislite da hoću da imam oružje? Zašto moram da se štitim? Čiji je to posao?“ Učesnik fokus-grupe, Beograd

„Potrebno je vreme da ljudi ponovo steknu poverenje. Kako da verujemo policiji ako se dešava da i njihove starešine pljačkaju kioske?“ Učesnik fokus-grupe, Beograd

„Ne, nismo ih zvali jer nismo mislili da hoće ili mogu da pomognu.“ Učesnik fokus-grupe, Subotica

Procenat žrtava kriminala u Beogradu bio je iznad proseka i građani Beograda se neretko žale na rad policije. Ljudi sa sela i iz jugoistočne Srbije češće odgovaraju da je policija „prilično efikasna“. Iako je malo razlike u shvatanju o efikasnosti policije između različitih nacionalnosti, druge narodnosti ređe smatraju vojsku za efikasnu ili uopšte i odgovaraju na to pitanje. Ljudi iz Vojvodine retko imaju dobar utisak o vojsci za razliku od ljudi sa jugoistoka. Otprilike polovina ispitanika smatra da je država relativno efikasna u pružanju sigurnosti.

Slika 20: Koliko su po vašem sudu efikasne sledeće strukture u rešavanju krivičnih dela i zaštiti ljudi i društva od nasilnog zločina?

47


(2005-03-25)

Pregled 13. Studija slučaja: „Ljudi se ne plaše policije, plaše se kriminalaca“

„Dragan* je ubijen usred bela dana u tržnom centru u Beogradu; bilo je barem 40 svedoka njegovog ubistva. Policija je konačno uhapsila osumnjičenog u aprilu ove godine. Svi su znali ko je i gde živi, ali policajci nisu ništa uradili skoro godinu dana.

Za tri meseca broj svedoka koji su želeli da svedoče pao je sa 9 na 1. Pre tri nedelje, poslednji svedok je izjavila da je potkupljena da svedoči protiv osumnjičenog i povukla je svoju izjavu. Pošto nije bilo snimaka, a sada ni svedoka, osumnjičeni je oslobođen. On je popularna, javna ličnost sa odgovornošću za hiljade ljudi; sada je popularniji nego ikad.

Javnost se ne plaši policije, oni se plaše kriminalaca. Policija i pravni sistem ne mogu da garantuju bezbednost i kriminalci ih mogu uništiti jednim potezom. Ovo je realnost i ne vidim kako se može promeniti. Jedino što sprečava mnoge ljude da ne čine krivična dela jeste moral i njihove porodice, a ne strah od kazne, najmanje od policije.“

Izvor: Nataša*, svedok

* Sva imena su promenjena

6.6 Stavovi o merama kontrole SALW

Uopšteno gledano, ispitanici svrstavaju oštrije kazne za nezakonito posedovanje oružja u glavne mere kontrole koje bi povećale sigurnost u pogledu posedovanja vatrenog oružja (v. sliku 21). U pokušaju određivanja skale važnosti različitih mera kontrole, na drugom mestu je veća kontrola preprodavaca oružja, strože granične kontrole, promene odredaba o posedovanju oružja u zakonodavstvu, veća kontrola nad izdavanjem dozvola i, na kraju, uvođenje opšte amnestije kako bi se nezakonito oružje moglo predati bez ikakvih kaznenih mera. Ispitanici u zapadnoj Srbiji češće klasifikuju strože granične kontrole kao meru koja bi mogla prilično doprineti povećanju sigurnosti, dok ljudi sa jugoistoka češće smatraju da bi opšta amnestija oružja značajno doprinela povećanju sigurnosti.

Slika 21: Koliko mislite da će svaka od navedenih mera doprineti povećanju sigurnosti u Srbiji? (Skala važnosti 1 – veliko povećanje sigurnosti, 4 – malo povećanje sigurnosti)

Većina ispitanika (75%) informisana je o nacionalnoj amnestiji oružja u Srbiji koja je omogućila građanima da vrate oružje u nelegalnom posedu bez zakonskih posledica. Međutim, ispitanici stariji od 65 godina i žene manje su svesni da postoje amnestije oružja. U diskusijama fokus-grupa amnestija iz 2003. g. najčešće se pominje, mada se navodi pod različitim imenima – „legalizacija od pre nekoliko godina“, „onda kada su ubili Đinđića“ ili „legalizacija za vreme ’Sablje’“. Neki ispitanici su takođe pomenuli da se sećaju drugih amnestija, koje su se desile za vreme ratova u bivšoj Jugoslaviji. Većina učesnika je navela da je televizija za njih glavni izvor informacija o amnestijama. Od ispitanika koji su obavešteni o prošlim amnestijama oružja, ogromna većina (81%) podržava amnestiju i prikupljanje organizovano 2003, mada 10% takođe kaže da u globalu podržavaju ovu vrstu akcije, ali

48


(2005-03-25)

ne u ovom posebnom slučaju. Ispitanici u velikim gradovima malo više su protiv ove akcije, dok se ljudi iz manjih gradova ređe protive.

Pregled 14: Stavovi o merama kontrole

• Ispitanici osećaju da su strože kazne za posedovanje oružja glavna mera kontrole koja može doprineti povećanju sigurnosti u vezi sa posedovanjem oružja

• Televizija je glavni izvor informacija o amnestijama oružja

• Nešto manje od jedne polovine ispitanika smatra da ljudi nisu verovali policiji dovoljno da bi predali oružje tokom poslednje amnestije

• Ispitanici su bili podeljeni u pogledu uspešnosti buduće amnestije

• Kampanje podizanja svesti smatraju se efikasnijim od amnestija

• Buduće amnestije možda neće biti efikasne jer ljudi koji još uvek nezakonito poseduju oružje i dalje imaju neki razlog za to

„Čak i ako se preda samo jedan pištolj, dobro je.“ Učesnik fokus-grupe, Vranje

Mada polovina ispitanika smatra da je amnestija delimično uspešna, preko jedne četvrtine misli da nije naročito uspešna, a 6% misli da je potpuno neuspešna. Ispitanici u Vojvodini i na istoku češće misle da je amnestija bila neuspešna, dok na jugoistoku ispitanici misle pozitivnije o uspehu ove akcije. Priličan procenat ispitanika (10%) ne zna koliko je bila uspešna ova amnestija. Strah od policije za vreme vanrednog stanja bio je glavni razlog što se amnestija smatrala uspešnom, mada 39% ispitanika takođe misli da prilika da se preda oružje ili legalno dobije dozvola bez straha od posledica jeste faktor koji motiviše ljude na predaju oružja.

Učesnici fokus-grupe takođe su pomenuli da su ljudi predavali oružje jer im po završetku rata ono više ne treba. Mišljenje da još uvek ima mnogo oružja u Srbiji glavni je razlog koji ispitanici navode u prilog mišljenju da amnestija nije bila uspešna, mada 45% oseća da ljudi ne veruju dovoljno policiji da bi predali oružje, a 36% misli da ljudi ne veruju da će amnestija sačuvati anonimnost. Iz ovog upitnika samo 1% ispitanika, i to druge nacionalne pripadnosti, smatra da je amnestija bila neuspešna jer ljudi nisu hteli da predaju oružje, mada je razlog za to, ustanovljen u diskusijama fokus-grupama, bio da se jedna količina oružja nalazi u rukama kriminalaca kojima nije u interesu da predaju oružje.

Slika 22: Koliko mislite da bi amnestija oružja mogla biti uspešna u vašoj zajednici?

49


(2005-03-25)

Na pitanje o mogućim amnestijama oružja u budućnosti u okviru njihovih zajednica (vidi sliku 22), ispitanici su bili jednako podeljeni prema tome da li misle da će biti uspešne ili ne (33% u odnosu na 27%). Priličan procenat ispitanika, kako muškog tako i ženskog pola, nisu mogli da ocene koliko će uspešna biti buduća amnestija. Slično odgovorima o uspehu amnestije iz 2003, ispitanici na jugoistoku gledaju pozitivnije na mogući uspeh amnestija nego oni na istoku. Učesnici fokus-grupe ustanovili su razloge za loše procene uspeha budućih amnestija. Mnogi misle da su ljudi koji su bili u situaciji da predaju oružje to već učinili 2003, a faktori koji su sprečili ljude da ne predaju oružje u to vreme i dalje postoje, tj. kriminalci koji su postojali onda postoje i sada, i ljudi koji su se onda osećali nesigurnim i dalje se tako osećaju. Pored toga, mnogi ljudi su emocionalno vezani za svoje oružje, naročito ako se radi o nasleđu, ili im pak ono treba bilo zbog lova bilo zbog zaštite.

Umesto da se razvijaju kampanje ubeđivanja ljudi da predaju oružje, učesnici fokus-grupa mislili su da će biti efikasnije da se pokrenu kampanje koje podstiču preventivne mere. Na primer, učesnici iz beogradske fokus-grupe smatraju da iako su građani dobro obavešteni o merama bezbednosti vezanim za držanje oružja (npr. oružje treba da bude rasklopljeno, trebalo bi ga držati van domašaja dece, samo vlasnik treba da zna gde se nalazi oružje, itd), u praksi se ove mere ne poštuju.

U sledećem pitanju, ispitanici je trebalo da odgovore koja su tri glavna faktora koja bi stimulisala ljude da predaju oružje. Na slici 23 dati su parametri najvažnijih razloga:

Slika 23: Šta mislite koja su tri glavna razloga koja bi podstakla ljude da sa više dobre volje predaju oružje koje nezakonito poseduju? Najvažniji razlog (izabrati samo jedan odgovor)

Prilikom davanja odgovora na posebno pitanje da izaberu tri najvažnija faktora, najčešće izabrani razlog jeste ako bi bila proglašena amnestija oružja (53%), drugi po redu je kada bi postojala ozbiljna zakonska kazna za posedovanje oružja (43%); u ovom slučaju međutim, 40% ispitanika odgovorilo je da bi ljudi predali svoje oružje kada bi policija bila efikasnija.

Izgleda da ekonomski faktori nisu naročita motivacija za ljude da predaju oružje – 28% ispitanika reklo je da bi ljudi predali nelegalno oružje za novac, 23% je navelo poboljšanje ekonomske situacije u zajednici kao stimulans, a samo 11% je reklo da bi se oružje predalo kada bi se uvela lutrija koja nudi nagrade u zamenu za nelegalno oružje. Ponovo se skepticizam ispitanika iz istočne Srbije odražava u činjenici da je ova grupa znatno češće odgovarala da ljudi ne bi predali oružje ni pod kakvim uslovima. Na sledeće pitanje koji faktori bi ohrabrili ljude da predaju nelegalno oružje, ispitanici je trebalo da odgovore koliko je verovatno da bi se oružje predavalo u

50


(2005-03-25)

zamenu za projekte razvoja zajednice u toj opštini. U odgovoru na ovo pitanje, nešto ispod polovine misli da bi se to donekle dešavalo ili vrlo malo (18% odnosno 30%), dok samo 5% misli da bi to bilo vrlo verovatno. Još jednom su ispitanici iz istočne Srbije pesimističniji od onih iz drugih oblasti.

Ispitanici nisu smatrali da bi lutrija sa nagradama u zamenu za oružje bila posebno uspešna, ali kada bi se tako nešto organizovalo, najpopopularnija nagrada bila bi novi, zapadnoevropski model automobila (34%), potom stipendija za dvoje dece pobednika (13%). Druge nagrade, kao npr. novi komplet nameštaja, novi kuhinjski aparati, kompjuter, časovi stranog jezika ili nova muzička linija, DVD plejer i TV, manje su popularne.

Učesnici fokus-grupe dali su nekoliko predloga kako bi se amnestije oružja mogle poboljšati u budućnosti. Ideje su sledeće:

• Sveobuhvatna medijska kampanja na TV-u, radiju, putem bilborda, brošura, itd.

• Što je više moguće programa na televiziji koji prikazuju tragične priče o nesrećama zbog vatrenog oružja

• Kampanje koje se pažljivo kreiraju i vezuju za izvesna ponašanja

• Podrška poznatih javnih ličnosti

• Uništavanje oružja na javnim mestima

• Saradnja između zvaničnih institucija (političke partije, akteri na republičkom i lokalnom nivou) i predstavljanje jedinstvene poruke o važnosti takve akcije

• Javne garancije policije i ministra unutrašnjih poslova da ljudi koji predaju oružje neće biti kažnjeni za nezakonito posedovanje

• Ograničenje prodaje municije

• Predavanja u školama o upotrebi vatrenog oružja i nasilnom ponašanju

• Učešće NVO od poverenja u svakoj kampanji

• Motivisanje građana da prijave komšije koji koriste oružje

Uprkos činjenici da je nedostatak poverenja u policiju tema koja se ponavlja u odgovorima na niz pitanja u istraživanju, preko dve trećine ispitanika je odgovorilo da je policija u najboljem položaju da mobiliše članove zajednice da učestvuju u programu protiv prometa i zloupotrebe oružja, ako bi se takav program uradio. Vlada i vojska smatraju se sledećim najadekvatnijim institucijama za mobilizaciju ljudi, mada su ispitanici drugih etničkih pripadnosti ređe odgovarali da bi to mogla biti vojska. Izgleda da NVO i međunarodne organizacije ne bi bile mnogo efikasne u mobilizaciji zajednice, jer se samo 2% ispitanika odlučilo za njih. Ako ovaj program treba da poprimi oblik inicijative za dobrovoljno prikupljanje oružja, smatra se da je policija najadekvatniji sakupljač, potom Ministarstvo unutrašnjih poslova i zatim vojska, mada nesrpske manjine smatraju da je lokalna uprava prihvatljivija nego ijedna od prve dve opcije.

Pregled 15: Podsticaji za predaju oružja

• Ekonomski podsticaji ne predstavljaju veliku motivaciju za predaju oružja

• Oružje u zamenu za razvojne programe ne doživljava se kao velika motivacija za predaju oružja

• U slučaju lutrije najpopularnija nagrada bi bila novi, evropski model auta

• Policija je u najboljoj poziciji da motiviše ljude na predaju oružja

51


(2005-03-25)

6.7 Stavovi prema proizvodnji i izvozu oružja

Preko 80% ispitanika svesno je da Srbija proizvodi vatreno oružje i vojnu opremu, i većina ispitanika (89%) misli da je domaća proizvodnja Srbiji neophodna. Ovo se, po svemu sudeći, prvenstveno vezuje za osećanje nacionalnog ponosa, pošto 42% ispitanika misli da Srbija mora da ima sopstvene izvore opreme, dok samo 21% smatra da je to neophodno iz ekonomskih razloga. Nešto preko dve trećine ispitanika misli da je pozitivno to što Srbija izvozi oružje u strane zemlje, a u okviru ove grupe samo jedna četvrtina misli da država treba da zabrani da se oružje prodaje zemljama sa nedemokratskim, represivnim režimima. S druge strane, tri četvrtine ovih ispitanika misli da oružje ne treba izvoziti u zemlje koje podržavaju terorizam. Što se tiče viška oružja, 31% ispitanika misli da njega treba izvoziti, mada većina (55%) smatra da višak oružja treba uništiti.

Odgovori na pitanja o proizvodnji i izvozu oružja koji daju muškarci i žene upadljivo se razlikuju. Žene češće odgovaraju sa „ne znam“ i znatno češće smatraju da je za Srbiju važno da ima sopstvenu proizvodnju, a vrlo retko misle da je pozitivno izvoziti oružje u strane zemlje.

52


(2005-03-25)

7 Istraživanje kapaciteta malokalibarskog oružja (SACS)

7.1 Državna politika i praksa

Vlada Srbije je preduzela niz koraka na povećanju kapaciteta za kontrolu SALW i sličnih sredstava. U poslednje tri godine bili smo svedoci niza inicijativa i reformi namenjenih decentralizaciji i povećanju operativnog kapaciteta države u sledećim oblastima:

Kapacitet kriminalističkih informativnih službi: Značajan razvoj kriminalističkih informativnih službi obuhvata reorganizaciju dosta kritikovane Službe državne bezbednosti u Bezbednosno-informativnu agenciju (BIA), nezavisnu strukturu za prikupljanje i analizu informacija, i premeštaj jednog srpskog policijskog službenika u regionalni informativni organ zadužen za borbu protiv organizovanog kriminala, tzv. Inicijativu za saradnju u jugoistočnoj Evropi (SECI).

Kapacitet kriminalističkih službi: Reforme kriminalističkih službi takođe su primetne. U poslednjih tri godine svedoci smo nastanka multietničke policije u južnoj Srbiji koja se bavi teškoćama oružanih pobuna i obostranog nepoverenja; svedoci smo imenovanja specijalnog tužioca za borbu protiv organizovanog kriminala, kao i stvaranja elitnih jedinica za suzbijanje terorizma sa zadatkom rešavanja pitanja (između ostalog) nezakonite trgovine oružjem.

Kapacitet oružanih snaga: Jačanje operativnih kapaciteta oružanih snaga od presudne je važnosti za stabilnost zemlje i sigurnost zaliha. Održavanje morala vojske posebno je otežano s obzirom na to da je nekada bila toliko moćna da je opisivana kao „država unutar države“.185 Danas najveći deo vazduhoplovstva predstavljaju kopnene jedinice zbog nedostatka goriva, vojska koristi opremu staru 25 godina, a postoji i problem smeštaja vojnog osoblja. Uprkos ovim problemima, reforma odbrane je već uspela da utiče na pojednostavljenje strukture komande, zapošljavajući nove podoficire, smanjujući broj zaposlenih i započevši program „reintegracije kadra“.186 Ove promene su se iskristalisale nakon što je u novembru 2004. vlada donela Strategiju odbrane, sveobuhvatni dokument u kojem je dat nacrt budućeg procesa reforme.

Strukturalna efikasnost: Na nivou vlade učinjeni su važni koraci na poboljšanju nivoa kontrole koju država može da ima nad odgovarajućim strukturama, i to preko organa kao što je Savet za borbu protiv korupcije, namenjen da pomogne efikasnijem radu institucija, i formiranjem Nacionalnog koordinatora za SALW, nadležnog za koordinaciju strategije i aktivnosti preko ministarstava.

Međunarodne obaveze: Na međunarodnom nivou, vlada je objedinila razna multilateralna tela i potpisala sporazume koji bi trebalo – ako se pravilno sprovode – da znatno doprinesu rešavanju uzroka i simptoma problema vezanih za SALW.

Sporazum o kontroli oružja ili SALW Datum pristupanja

Regionalni plan za realizaciju Pakta za stabilnost Novembar 2001.

Program aktivnosti UN Jul 2001.

Protokol UN o vatrenom oružju -

Dokument OEBS-a o malokalibarskom oružju Novembar 2000.

Dokument OEBS-a o zalihama konvencionalne municije Decembar 2003.

Zajednička akcija EU u vezi sa SALW -

Tabela 16: Obaveze Srbije i Crne Gore u pogledu oružja ili sporazuma o kontroli SALW 187

185 Intervju Safervorlda sa general-majorom Grejamom Holandom (u penz.), savetnikom UNDP-a za upravljanje promenama, Beograd, 9. septembar 2004.

186 Proces reintegracije vojnog kadra u civile.


53


(2005-03-25)

Zakonodavni i normativni kapaciteti: U toku protekle godine, zakonske kontrole SALW znatno su pojačane. Najvažnije je usvajanje Zakona o spoljnotrgovinskom prometu oružja, vojne opreme i robe dvostruke namene. Postoje, međutim, i druge oblasti, kao što je regulisanje privatnog obezbeđenja i novi zakon o policiji koji bi dodatno pomogao državnim kapacitetima da efikasno kontrolišu SALW.

7.2 Zakonodavni i normativni okvir

Na kontrolu SALW odnosi se nekoliko odredaba. To su Zakon o spoljnotrgovinskom prometu oružja, vojne opreme i robe dvostruke namene (2005) i Zakon o oružju i municiji (iz 1992), koji reguliše civilno posedovanje. Državna zajednica i republička ministarstva nadležni su za vojnu proizvodnju, uvoz i izvoz, dok je MUP na republičkom nivou odgovoran za regulativu vezanu za civilno posedovanje oružja.

Na nivou SCG, Srbija je takođe ušla u više međunarodnih sporazuma o kontroli SALW (kao što je već detaljno opisano u tabeli 16). Oni se bave pitanjima kao što je proizvodnja, obeležavanje, kontrola izvoza, upravljanje zalihama, smanjenje viškova, uništenje, razmena informacija, jačanje svesti, transparentnost i vođenje evidencije. Odgovornost za ispunjavanje međunarodnih obaveza leži na pojedinačnim zemljama članicama. Srbija i Crna Gora dostavljaju godišnje izveštaje UN-u o realizaciji Programa aktivnosti Ujedinjenih nacija (UNPoA).188

7.2.1 Izdavanje dozvola za izvoz i uvoz

Nakon dužeg perioda razmatranja, u februaru 2005. vlada državne zajednice donela je Nacrt zakona o spoljnotrgovinskom prometu oružja, vojne opreme i robe dvostruke namene, koji je zamenio Zakon o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme iz 1996. Ovaj novi zakon nastao je na osnovu najbolje prakse iz više oblasti i u skladu je sa odredbama Kodeksa ponašanja EU u vezi sa izvozom oružja.

Možda je u pogledu mera kontrole najznačajnije poboljšanje prenos nadležnosti za izdavanje dozvola sa Ministarstva odbrane na Ministarstvo za međunarodne ekonomske odnose, čime je povećano nevojno učešće u procesu odlučivanja.189 Ovaj zakon sadrži znatno poboljšane odredbe o izdavanju sertifikata krajnjim korisnicima i brokeringu oružja, u cilju smanjenja mogućnosti diverzija u korist nekih drugih korisnika.

Efikasnije zakonodavstvo koje reguliše uvoz i izvoz trebalo bi da bude od koristi za industriju odbrane SCG. Veća kontrola nad transferom, čime se smanjuje verovatnoća da će oružje biti preusmereno neželjenim krajnjim korisnicima čime bi bile prekršene međunarodne obaveze SCG, omogućiće veći stepen poštovanja zakona u sektoru industrije koja je već prilično narušena prethodnim skandalima. Pored toga, generalni direktor Jugoimporta SDPR ukazao je na to da će novi zakon poboljšati proces izdavanja dozvola, navodeći da će nove procedure biti „ubrzane i pojednostavljene (u poređenju sa prethodnim zakonodavstvom)“.190

188 Izveštaj UNPoA za SCG, 2003.

189 Nove procedure za izdavanje dozvola poštuju se zapravo od 2002, kada su zakoni SCG o izvozu prekršeni u tzv. aferi „Orao“. Ozvaničenje ovih procedura predstavlja, međutim, garanciju od presudne važnosti.

190 Ekspres, „Srpski direktor kaže da se domaća vojna industrija vraća iz izolacije“, 8. jul 2004.

Flajeri za informisanje javnosti, kao deo aktivnosti podizanja svesti o SALW, kao podrška ‘Operaciji Sablja’ 2003.

54


(2005-03-25)

Ovaj Zakon sadrži sledeće osnovne odredbe:

• Oružje, vojna oprema i srodne tehnologije u skladu sa zajedničkom listom vojne opreme koju sadrži Kodeks ponašanja EU u vezi sa izvozom oružja; i roba dvostruke namene, uključujući softver i tehnologije koje se mogu koristiti kako za civilnu tako i za vojnu upotrebu, u skladu sa listom roba dvostruke namene i tehnologija EU.

• Izvoz i uvoz, tranzit, prekogranične pošiljke u svakom slučaju prolaze kroz teritoriju SCG bez obzira na krajnje odredište; naučna i tehnička saradnja, saradnja u proizvodnji, sticanje i prenos prava vlasništva nad tehnologijama; intelektualne i materijalne usluge za potrebe projektovanja, razvoja, proizvodnje, korišćenja i održavanja kontrolisane robe.

Iako je učinjen jasan pomak, još uvek postoje izvesne nejasnoće. Kao prvo, prisutan je potencijalni sukob interesa, jer je sada MEOI nadležno za izdavanje dozvola za izvoz, kao i za podsticanje izvoza. Drugo, ne postoji odredba za povlačenje dozvole u slučaju promene okolnosti u državi destinacije. Zbog toga, ako se dozvola izda, a bezbednosna situacija pogorša pre nego što se realizuje izvoz, država nema zakonskog osnova da zaustavi pošiljku.

Treće, iako su aktivnosti brokera SCG koji rade za preduzeća SCG zakonom regulisane u članovima 1, 14 i 31, nejasno je da li je u brokering uključena i treća zemlja, odnosno da li postoji ekstrateritorijalni brokering. Zbog toga, ako državljani jedne zemlje olakšavaju transfer SALW kada njegovo poreklo nije teritorija SCG, niti je u tranzitu kroz nju, ili kada se državljanin SCG bavi brokeringom izvan teritorijalnih granica ove zemlje, bilo bi nelogično da Zakon reguliše te transakcije.

U Srbiji se informacije o izvozu oružja ne objavljuju i ne postoji godišnji izveštaj, mada bi od februara 2005. odgovarajuća ministarstva trebalo da informišu novi Odbor Vlade SCG u vezi sa odlučivanjem o izdavanju dozvola i izvoznim aktivnostima.

7.2.2 Izdavanje dozvola za proizvodnju

Proizvodnja lakog i malokalibarskog oružja i dalje je regulisana Zakonom iz 1996. o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme. Član 8 ovog zakona propisuje da proizvođači moraju nabaviti dozvolu za proizvodnju naoružanja i vojne opreme, koju izdaje MO. Da bi se ta dozvola izdala, svaki zahtev mora biti propraćen odgovarajućim zakonskim dokumentima.

7.2.3 Carinski propisi

Aspekti carinskih propisa u pogledu SALW opisani su u zakonima o kontroli izvoza. Međutim, u zakon o carini uvedeno je nekoliko dodatnih odredaba koje se odnose na način na koji se zakon tumači na tački ulaska i izlaska od strane onih koji su zaduženi za njegovu primenu.

Carinski propisi primenjuju se na sve koji prelaze ili žele da pređu granicu Srbije, bilo iz ličnih bilo iz poslovnih razloga, sa naoružanjem ili vojnom opremom. Ovi propisi takođe se odnose na pošiljke bez pratnje.

Prema regulativi, sve oružje i municija moraju se prijaviti na granici. Oružje koje se ne prijavi biće oduzeto. Prilikom prevoza oružja preko granice, lice koje prati pošiljku mora imati ispravne i važeće dozvole, kao i pismeni poziv streljačkih klubova ili lovačkih udruženja, ako nameravaju da koriste oružje u sportske svrhe. Ako se radi o eksplozivnim ubojnim sredstvima ili materijalima, potrebna je dodatna dozvola od Protivpožarnog odeljenja MUP-a.

7.2.4 Propisi o unutrašnjoj trgovini

U osnovne zakone o unutrašnjoj trgovini vatrenim oružjem spada Zakon o testiranju, obeležavanju i označavanju.191 On je primenjiv na sva preduzeća koja proizvode oružje, municiju i vojnu opremu i zabranjuje trgovinu vatrenim

191 Zakon o testiranju, obeležavanju i označavanju vatrenog oružja i municije, Službeni glasnik Republike Srbije, br. 46/95.

55


(2005-03-25)

oružjem, municijom, komponentama municije i sredstvima koja nisu testirana, obeležena i označena. Oznake i obeležja moraju biti vidljivi i dugotrajni i moraju sadržati ime proizvođača, broj fabrike, ime modela oružja i godinu proizvodnje. Evidencija o oznakama vodi se na deset godina. Ako se otkrije da su prekršili ovaj zakon, preduzeća ili pravna lica mogu dobiti kazne od 10.000 do 100.000 dinara i zabranu trgovine za period od šest meseci do tri godine.

Unutrašnja trgovina takođe je regulisana Zakonom o oružju i municiji, u kojem se navodi da samo ovlašćena preduzeća i prodavnice imaju odobrenje da trguju oružjem, njegovim komponentama i municijom.192 Preduzeća ili druga pravna lica koja trguju bez ovlašćenja rizikuju da dobiju kaznu između 400 i 2000 evra.

7.2.5 Izdavanje dozvola za civilno oružje

Zakon o oružju i municiji iz 1992.193 reguliše civilno posedovanje oružja, a sprovodi ga Ministarstvo unutrašnjih poslova preko lokalnih i regionalnih policijskih stanica. On obuhvata niz različitih tipova oružja, kao što je oružje za ličnu bezbednost (pištolji i revolveri), lovačko oružje, sportsko oružje, trofejno oružje, staro oružje i kombinovani tipovi. Zakon propisuje da je zabranjeno nositi ili kupovati oružje bez dozvole koju izdaje MUP. Takođe zabranjuje upotrebu oružja na javnim mestima ili u zonama gde bi bezbednost ostalih lica mogla biti ugrožena. Dozvole se ne izdaju maloletnima, licima sa kriminalnim dosijeom, licima protiv kojih je pokrenuta istraga ili optužnica zbog raznih prekršaja ili koja nisu položila potrebne pismene i praktične testove za rukovanje oružjem. Dozvole za posedovanje oružja koštaju 1.350 dinara, a ovlašćenja za nošenje oružja 6.750 dinara; država godišnje zaradi oko 9 miliona evra od izdavanja dozvola.194 Sve prijave podležu proveri, a u slučajevima kada postoji opravdana sumnja da neko lice nije iz zdravstvenih razloga sposobno da rukuje vatrenim oružjem, mora biti podvrgnuto psiho-medicinskom pregledu.

Preduzeća, institucije i druga pravna lica, uključujući i firme koje se bave obezbeđenjem, kompanije odgovorne za lovišta i streljačke organizacije, mogu nabavljati i posedovati oružje od značaja za njihov posao. Firme koje pružaju obezbeđenje mogu dakle posedovati automatsko i poluautomatsko oružje, sa izuzetkom automatskih pištolja. Preduzeća koja pružaju fizičko obezbeđenje ili zaštitu objekata (banaka, industrijskih kompleksa i sl.) mogu poveriti oružje fizičkim licima, pod uslovom da su zdravstveno sposobni i obučeni za rukovanje oružjem, ali samo dok su na dužnosti. U izuzetnim i opravdanim okolnostima, fizička lica mogu podneti detaljan zahtev nadležnim organima za dobijanje petogodišnje dozvole da nose oružje radi lične bezbednosti; pod uslovom da već imaju standardnu dozvolu za nošenje oružja.195

Da bi se sprečio neovlašćeni pristup oružju i municiji, oni se moraju držati pod ključem i bezbedno skladištiti. Kada se prenosi iz opravdanih razloga, oružje se mora isprazniti ili rasklopiti ili na drugi način deaktivirati. Dozvole su neophodne za nabavku oružja i municije i moraju se nositi svaki put kada se ono prenosi. Nadležni organi su obavezni da vode evidenciju o svim dozvolama i ovlašćenjima koja se izdaju, ali nije bilo moguće utvrditi da li se to u praksi i dešava. Kazne za kršenje ovog zakona podrazumevaju zatvorske kazne od šest meseci do tri godine, kao i novčane kazne u rasponu od 3.000 do 150.000 dinara.

Primena ovog zakona u mnogim slučajevima nije toliko stroga koliko bi mogla biti. Policijske provere psihičkog stanja kandidata za dozvolu nisu naročito podrobne i, prema određenim izvorima, obično podrazumevaju pitanja koja policija postavi komšiluku kandidata o tome da li je on/ona „mentalno sposoban“.196 Teško je zamisliti da li je trenutni proces procenjivanja prijava i izdavanja dozvola objektivan ili standardizovan širom zemlje. Nelogično je da je lokalni policajac, nadležan za procenu prijave za izdavanje dozvole imao odgovarajuću psihološku obuku potrebnu za procenjivanje mentalnog zdravlja kandidata, a još manje za ocenjivanje da li je potrebno da kandidat prođe psihološku procenu radi utvrđivanja sposobnosti za posedovanje oružja. Drugi izvori navode da zasnivanje postupka prijavljivanja na papirologiji usporava proces i stvara prostor za zloupotrebu.197 Izgleda da trenutni

192 Član 27, Zakon o oružju i municiji, Službeni glasnik Republike Srbije, br. 9/92, 53/93, 67/93, 48/94, 44/98, 39/2003.193 Zakon o oružju i municiji, Službeni glasnik Republike Srbije, br. 9/92, 53/93, 67/93, 48/94, 44/98, 39/2003.194 VIP novosti, 12. januar, 2005.195 Op. cit. Zakon o oružju i municiji.196 Op. cit. Vasić.197 Op. cit. Starčević i Avram.

56


(2005-03-25)

sistem kriterijuma zahteva značajnu razradu i standardizaciju. Na primer, najbolja praksa svedoči da bi prijave za dozvolu trebalo procenjivati na osnovu niza faktora, uključujući i to da li izbor oružja odgovara nameni, da li postoje kapaciteti za bezbedno skladištenje, kao i da li je kandidat psihički zdrav i prethodno osuđivan.198

7.2.6 Izdavanje dozvola privatnim preduzećima za poslove obezbeđenja (PO)

Član 17 Zakona o oružju i municiji primenliv je na PO jer reguliše preduzeća, institucije i druga pravna lica koja poseduju oružje u svrhe „fizičkog obezbeđenja i zaštite objekata“. Ključne odredbe iz člana 17 su sledeće:

• Korisnicima oružja zabranjeno je nošenje automatskih pištolja, ali mogu posedovati automatske i poluautomatske puške.

• Korisnici oružja moraju biti zdravstveno sposobni i obučeni za rukovanje oružjem.

• Ovlašćenje dobija pojedinac, a ne preduzeće, te samo lica koja su nadležna za fizičko obezbeđenje i zaštitu objekata mogu da nose oružje u javnosti.

• Korisnici oružja mogu nositi oružje dok obavljaju svoje profesionalne dužnosti i ne smeju ga nositi kući.

• Korisnici oružja moraju predati oružje i municiju u roku od petnaest dana od prestanka njihovog zaposlenja.

• Korisnici oružja mogu nabavljati municiju „u količinama neophodnim za obavljanje posla ili aktivnosti“.

Iako se u zakonu navodi da korisnici oružja moraju biti „zdravstveno sposobni i obučeni“ za rukovanje oružjem, iz izvora saznajemo da „košta samo nekoliko evra da se dobiju dokumenti s pečatom bez prave provere“.199 Još jedan vlasnik PO-a nam je rekao da su neki – pre svega manja preduzeća – zapošljavali ljude koji nisu bili registrovani i „koji ne znaju kako da pravilno rukuju oružjem“,200 što znači da je bilo moguće zaobići zakon.

Među uglednim PO-ima izgleda da postoji odlučnost da se obavežu na veći deo autoregulacije, što je jasan znak da zakonske odredbe i postojeća državna regulativa nisu bile dovoljne da sprovedu najbolju praksu u preduzećima širom zemlje. Iako je u toku sve veća rasprava o potrebi jačeg zakonodavstva, neki posmatrači ukazuju na to da se moguć razlog za nedostatak interesovanja može tražiti u činjenici da su političke partije one koje aktivno zapošljavaju PO.201

7.2.7 Ostale normativne mere vezane za SALW

Civilno posedovanje podložno je i drugim zakonima i propisima, kao što je Zakon o lovu202 i propisi iz 1998. o ograničenim uslovima koji se primenjuju na metod skladištenja i čuvanja oružja i municije.203 Ovi propisi primenjuju se na:

„Državu i druge organe, preduzeća, institucije, organizacije ili druga pravna lica koja mogu biti indirektno odgovorna za fizičko obezbeđenje i zaštitu objekata, ili mogu učestvovati u sprovođenju aktivnosti koje podrazumevaju korišćenje vatrenog oružja, ili specijalnog oružja, preduzeća ili maloprodajne radnje koje prodaju oružje, delove oružja i municije, kao i preduzeća i maloprodajne radnje koje se bave popravkom i rekonstrukcijom oružja”. 204

198 Za dalje informacije o regulisanju civilnog posedovanja SALW vidi „Regulativa civilnog posedovanja SALW“, Brifing 16, Biting the bullet, London 2003.

199 Intervju IWPR-a sa Slobodanom Pejićem, bivšim Šefom obezbeđenja, MUP, Beograd, 11. mart 2005.

200 Intervju IWPR-a sa Aleksandrom Hajdukovićem, direktorom, PO ‘Gordon’, 15. mart 2005.

201 Op. cit. Maljković.

202 Zakon o lovu, Službeni glasnik Republike Srbije, br. 39/93, 44/93, 60/93.

203 Propisi o strožim uslovima koji regulišu metod skladištenja i čuvanja oružja i municije, 9 br. 011-13/98.

204 Ibid. Član 2.

57


(2005-03-25)

Oni regulišu tip zgrade i kontejnera (sefovi, čelični ormani ili kutije od armiranog betona sa čeličnim vratima) u kojima bi trebalo skladištiti oružje. Ova pravila takođe navode da kada se oružje prenosi, bilo da to čine streljačka društva ili organizacije koje vrše obuku za rukovanje oružjem, vatreno oružje mora se isprazniti, municija se mora nositi odvojeno, i mora biti pod stalnim nadzorom stručnog instruktora.

Odeljci u Zakonu o lovu od značaja za civilno posedovanje su članovi 46, 57 i 59. U prvom od ovih članova navodi se da je zabranjeno loviti sa vojnim oružjem ili municijom. Ostali članovi navode da u slučaju veće opasnosti od lovokradica, lovačka udruženja mogu ovlastiti određene članove da nose oružje ukoliko imaju neophodne dozvole i ako su položili test zaštite lovišta.

7.3 Organizacioni kapaciteti

Republika Srbija ima više organa koji doprinose njenoj sposobnosti kontrole SALW. To su policija, granična policija, žandarmerija i carina, koje spadaju u nadležnost republičkog MUP-a.

Jedini organ državne zajednice koji se bavi bezbednošću i kontrolom malokalibarskog oružja jeste Vojska Srbije i Crne Gore (VSCG). Međutim, čak i ovde postoji de facto razdvajanje po kojem vojnici iz jedne republike obično ne služe u drugoj. Uprkos postojanju državne zajednice, carinska uprava takođe postoji na republičkom nivou, i granicom Srbije i Crne Gore patroliraju i carina i granična policija.

7.3.1 Nacionalni koordinator SCG (NFP) za SALW

NFP je ustanovljen radi olakšavanja prolaza informacija o malokalibarskom oružju kroz ministarstva koja se bave kontrolom oružja, a kojih u Srbiji ima više. NFP je takođe odgovoran za obezbeđivanje usklađenosti aktivnosti državnih ministarstava i službi sa obavezama SCG u okviru UN PoA, regionalnog plana za realizaciju Pakta za stabilnost u jugoistočnoj Evropi i dokumenta OEBS-a o malokalibarskom oružju i lakom naoružanju.

Sa sedištem u Ministarstvu odbrane, Nacionalni koordinator se povezuje sa Ministarstvom za ekonomske odnose sa inostranstvom (MEOI), na nivou državne zajednice, sa Ministarstvom za spoljne poslove i Ministarstvom za ljudska prava. Na republičkom nivou ovaj proces se dešava između Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva finansija i Ministarstva ekonomije. Ne postoje organizovani redovni sastanci između ministarstava, i prema NFP, oni se zakazuju „prema potrebi“.205 Najbolja praksa o nacionalnim koordinatorima iz drugih delova sveta svedoči o tome da redovniji sastanci doprinose efikasnijoj koordinaciji i komunikaciji.

7.3.2 Policija

Uloga i struktura: U Srbiji ima približno 33.000 policijskih službenika, mada je timu koji je sproveo ovo istraživanje saopšteno nekoliko različitih podataka iz više zvaničnih izvora. Potreba da se iskoreni nasleđe „centralizovanih policijskih jedinica, birokratije, diktature i operative sa vrha naniže”206 očigledna je u srpskoj policiji i proces reforme pokušava da se time pozabavi. Preusmeravanje policije na zajednicu, na javnu službu pod kontrolom

205 Zvanična prepiska: Komentari Ministarstva odbrane kao odgovor na nacrt SALW istraživanja u Srbiji, februar 2005.

206 Intervju Safervorlda sa Janom Kembelom, menadžerom za pitanja odgovornosti, reforma policije, Misija OEBS-a u SCG, Beograd, 6. septembar 2004.

Regionalna radionica za NFP i menadžere projekta kontrole SALW, 2004

58


(2005-03-25)

civila i poštovanje vladavine zakona je u toku i poboljšanja su vidljiva, kako svedoči multietnička policija u južnoj Srbiji.

Resursi: Policijska služba ima probleme sa nedovoljnom opremom kao što su policijska vozila i lisice, dok stanice nemaju adekvatne objekte za pritvor, audio/vizuelnu opremu i sudske veštake.207 Ovo se, međutim, počelo menjati nabolje zahvaljujući američkoj i holandskoj vladi, između ostalih, koje su pomogle da se kupi nova oprema. Sve veća upotreba vatrenog oružja većeg kalibra u kriminalnim aktivnostima208 navela je policiju da pokuša i sama da nabavi oružje jačeg kalibra.209

Ovi osnovni nedostaci ometaju svakodnevno vršenje dužnosti policije; međutim, organizovani kriminal predstavlja daleko ozbiljniju opasnost za zajednicu i javni red, do te mere da nam je jedan izvor rekao: „Kad bi se radilo o običnom kriminalu [koji preti ovoj zemlji], policija bi sjajno obavljala svoj posao.”210 Pošto je organizovani kriminal tako dobro utvrđen, a njegovi korisnici tako dobro izolovani, veći resursi su od značaja za borbu protiv uticaja koji ovaj krimnal ima. Baza podataka na nivou države o oduzetom nelegalnom oružju bi – kako saznajemo iz jednog izvora – znatno podstakla sposobnost policije da se nosi sa ovom opasnošću.211

Profesionalizam: Sredstvo koje je korišćeno za jačanje profesionalizma jeste Kodeks ponašanja policije iz aprila 2003. koji propisuje kako se službenici moraju ponašati pre, za vreme i posle upotrebe vatrenog oružja.212 Kodeks ponašanja navodi da kada policajac upotrebi neko oružje, onda je obaveza njegovog nadređenog da ustanovi osnovanost upotrebe sile, i potom da informiše Kancelariju generalnog inspektora o tome da li je incident u okviru primenjivih standarda. Jednom godišnje prikupljaju se podaci o broju slučajeva kako opravdane tako i neopravdane upotrebe sile i podnose se na uvid narodnoj skupštini i to čini ministar unutrašnjih poslova. Postoji, međutim, potreba da se pooštre zakoni vezani za upotrebu vatrenog oružja, a nacrt srpskog zakona o policiji trebalo bi da predstavlja osnovu za sve više standarde.213 Stepen uvođenja ovih pravila nije moguće izmeriti, ali iz obaveštenih izvora saznajemo da su vidljiva sledeća poboljšanja:

• Danas policajci ređe nose oružje kući nakon smene, nego što su to činili pre pet godina, svodeći tako na minimum rizik od nesreća usled pogrešne upotrebe vatrenog oružja.214

• U odnosu na period od pre pet godina policajci su profesionalniji u rešavanju slučajeva kućnog nasilja, jer se obučavaju i postaju specijalizovani za takve situacije.215

• Uopšte uzev, saradnja javnosti sa policijom bolja je nego pre pet godina.216

207 Intervju Safervorlda sa Lin Bardel, savetnikom za policiju u zajednici, Misija OEBS-a u SCG; Kembel i Starčević i Avram.

208 Kriminalna mreža, Beta, dostupno na www.orgkriminalorg.net, 17. marta 2005.

209 Razgovor sa službenikom Jugoimporta SDPR.

210 Op. cit. Grujić–Filipović.

211 Intervju Safervorlda sa Vladanom Bonifacićem, oficirom za vezu SCG pri SECI, Centru za borbu protiv pograničnog kriminala, Bukurešt, Rumunija, 3. septembar 2004.

212 Pre korišćenja vatrenog oružja, policajac mora da usmeno upozori da će to učiniti. Potom, policajac ne sme da upotrebi vatreno oružje protiv maloletnika osim ako je to jedini način da se zaštiti od direktnog napada. Prema trenutnoj situaciji, nakon što ispali oružje, policajac u roku od 24 sata mora podneti pismeni izveštaj višem službeniku sa pojedinostima o tome šta se desilo i zašto je upotrebio vatreno oružje.

213 Nacrt zakona o policiji propisuje da policajac bira „minimalno sredstvo sile koje će imati uspeha“; to znači da bi policajac trebalo da upotrebi palicu pre nego pištolj u situaciji koja ne ugrožava njegov ili nečiji život. Pribegavanje upotrebi vatrenog oružja mora biti poslednji izbor policajca, i to jedino u slučajevima kada: štiti tuđe živote, uključujući i svoj sopstveni, kada sprečava bekstvo lica koje je uhvaćeno u vršenju krivičnog dela (koje povlači sa sobom zatvorsku kaznu od najmanje deset godina), kada sprečava bekstvo iz zatvora lica osuđenog zbog krivičnog dela na najmanje deset godina zatvorske kazne ili ako se suprotstavlja napadu na lice koje on/ona fizički obezbeđuje.

214 Intervju Safervorlda sa anonimnim socijalnim radnikom, 9. septembar 2004.

215 Ibid.

216 Op. cit. SMMRI (a).

59


(2005-03-25)

7.3.3 Žandarmerija

Uloga i struktura: Žandarmerija je elitna policijska služba Srbije, koja izvodi specijalne zadatke, uključujući suzbijanje protesta, obezbeđenje prilikom važnih događaja i borbu protiv terorizma. Ova služba nalazi se u nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova.217 Formirana je u septembru 2001. kao reakcija na potrebe zemlje da se izbori sa ozbiljnim pretnjama kao što su oružane pobune. Žandarmerija se sastoji od četiri bataljona, od kojih svaki ima oko 500 ljudi i sposoban je da pruža otpor218 duže vreme. Ove jedinice imaju sopstvenu informativnu službu.

Akcenat na radu žandarmerije je u južnoj Srbiji, gde izvode operacije suzbijanja terorizma iz baze nadomak Vranja. Ona je, međutim, nacionalna služba, i u martu 2003. srpski ministar unutrašnjih poslova Dragan Jočić potvrdio je da ove jedinice čuvaju potencijalne mete napada, kao što su albanska ambasada i kancelarije međunarodnih organizacija u Beogradu.

Resursi: Prema izvoru Džejns intelidžens rivjua (Jane’s Intelligence Review), ove jedinice patroliraju u formaciji od osam do dvanaest članova, naoružanih sa 7,9-milimetarskim i 12,7-milimetarskim snajperima i opremom za noćno izviđanje.219 Oni takođe koriste bacače granata od 30 mm, vozila „hamer“, oklopna vozila, protivtenkovske projektile i razne vrste artiljerije.220

Profesionalizam: Svaki član žandarmerije prolazi kroz četiri meseca vojne obuke. Prema izvorima informacija, oni su „odlično obučeni i veoma disciplinovani“.221 Primer za to je opštehvaljena samokontrola ovih jedinica, nakon martovskog nasilja na Kosovu.

U novembru 2004. šef sektora za javnu bezbednost MUP-a general-major Miroslav Milošević najavio je formiranje nove protivterorističke jedinice u okviru MUP-a, koja je nezavisna od žandarmerije. Ova jedinica, po rečima majora Miloševića, okuplja najbolje članove žandarmerije, kao i specijalne antiterorističke jedinice MUP-a (SAJ).222

7.3.4 Granična policija i carina

Uloga i struktura: Počevši od 5. februara 2005, 8.000 pripadnika granične policije Srbije postalo je nadležno za bezbednost svih državnih granica, uključujući i administrativnu granicu sa Kosovom. Granična policija preuzela je ove dužnosti od vojske i žandarmerije i time približila Srbiju evropskim standardima.

Uprava carina odgovorna je za kontrolu uvoza i izvoza robe u zemlju i iz nje i obezbeđuje da utovarena roba bude u skladu za zakonima o uvozu i izvozu oružja. Osoblje je smešteno na 65 zvaničnih prelaza duž spoljnih granica zemlje, kao i na međunarodnim aerodromima u Beogradu i Nišu, i duž granice između Srbije i Crne Gore.

Pored graničnih pretresa zbog nelegalnog oružja (najviše na osnovu izvora informativnih službi), granična policija a naročito carina nadležne su za overu zakonitih transfera oružja, što podrazumeva pretraživanje neke pošiljke i proveru odgovarajuće dokumentacije.

Na nivou postupka, granična policija je naišla na probleme prolaska informacija iz raznih odeljenja, probleme sa komunikacijom i ustanovila je potrebu za integrisanim sistemom informisanja gde policija s obe strane određene granice može istovremeno da pristupi istim informacijama.223

217 Op. cit. Votkins.

218 Ibid.

219 Ibid.

220 Ibid.


222 VIP novosti, 6. januar 2005.

223 SMMRI (b), 2004.

60


(2005-03-25)

Postoji zakonska odredba koja daje carinicima ovlašćenje da patroliraju u unutrašnjosti zemlje, da zaustave bilo koje vozilo ili lice i postavljaju pitanja. Službenici takođe imaju zakonsko pravo da uđu u zgradu bilo kojeg preduzeća ili skladišta radi inspekcije i/ili oduzmanja stvari i dokumenata.224

Resursi: Prema propisima Republike Srbije o uslovima i metodama nošenja oružja i municije od strane ovlašćenih službenika carine (2003), službenicima je dozvoljeno da nose pištolje 9 PARA i u specijalnim prilikama; 7,62-milimetarske puške.225 Saznajemo iz izvora da postoji manjak opreme i objekata, počevši od carinskih zona i kancelarija do IT opreme i pasa tragača.226

Ostvaren je izvestan napredak u renoviranju zvaničnih graničnih prelaza Srbije, kao što pokazuje moderan prelaz kod Horgoša na granici sa Mađarskom,227 najmoderniji granični prelaz u Srbiji. Ostala poboljšanja podrazumevaju uvođenje nove 24-časovne telefonske linije za anonimne prijave prestupa.

Međunarodni donatori pomažu graničnim strukturama u više oblasti. Na primer, Ministarstvo inostranih poslova SAD, u okviru svog Programa za kontrolu izvoza i sigurnost granice, snabdeva ove carinske strukture softverom koji omogućuje prijem relevatnih informacija o fizičkim licima (biografski podaci, zdravstveni karton, kriminalni dosije itd.) u centralnu bazu podataka koju oni mogu da koriste u određivanju rizika koji predstavlja neko fizičko lice na ulasku u zemlju.

Profesionalizam: Obuka policije i carinika u rukovanju vatrenim oružjem uglavnom se opisuje kao „sistematizovana i dobro kontrolisana“228 pri čemu se od pripadnika obe ove službe traži da prođu kroz obaveznu obuku za vatreno oružje. Propisi koji se odnose na dozvolu carinskim i policijskim službenicima da nose oružje i municiju ukazuju na to da su ovi službenici lično odgovorni za svoje oružje. Ovlašćeni službenici mogu nositi oružje prilikom suzbijanja šverca, carinskih pregleda, obaveštajnih aktivnosti i kontrole putnika i vozila na graničnim prelazima, kao i radi zaštite objekata i robe. Svaki ovlašćeni službenik mora imati sertifikat o stručnoj osposobljenosti za korišćenje oružja, koji izdaje odgovarajuća struktura. Detaljni propisi su bitni. Isto tako je bitno, međutim, da se oni efikasno donose i sprovode. U ovoj oblasti to je teško proceniti, jer smo u vreme izrade istraživanja dobijali samo informacije „rekla-kazala“.

7.3.5 Informativne službe

Uloga i struktura: Ministarstvo odbrane, Ministarstvo spoljnih poslova i žandermerija imaju svoje sopstvene informativne službe. Vojno-bezbednosna agencija (VBA) MO-a je odgovorna za „detekciju, nadzor, dokumentovanje i zaustavljanje neprijateljskih aktivnosti stranih obaveštajnih i kontraobaveštajnih službi“. Pored toga, „otkrivanje i sprečavanje unutrašnjeg i međunarodnog terorizma, ilegalne trgovine opasnim materijalima, šverca oružja i vojne opreme“ takođe je u nadležnosti ove reformisane bezbednosne agencije.229

Daleko najznačajnija agencija jeste Bezbednosno-informativna agencija (BIA), koja deluje izvan bilo kojeg ministarstva, i u skladu sa Zakonom o Bezbednosno-informativnoj agenciji (2002) odgovara direktno Vladi Srbije i Skupštini Republike Srbije. Ova agencija je naslednik veoma kritikovane Službe državne bezbednosti, koja je ranije bila deo MUP-a. Njeno formiranje bilo je važan korak u razvijanju kapaciteta države da se bavi kako organizovanim kriminalom tako i korupcijom, jer će se nova struktura manje koristiti kao instrument za „špijunažu političkih protivnika“,230 a više za rešavanje pitanja organizovanog kriminala. BIA dostavlja operativne obaveštajne podatke strukturama MUP-a i drugim informativnim i bezbednosnim agencijama.

224 Op. cit. Stikni.


226 Sunter (a), 2004.


228 Op. cit. Kembel.

229 Danas, 27/28. decembar 2004.


61


(2005-03-25)

Neki posmatrači procenjuju da je aktuelni informativni aparat nesposoban da se bavi davno uspostavljenim porodičnim mrežama umešanim u veći deo trgovine koja se odigrava u Srbiji i oko nje.231 Ostali izvori komentarišu da ove službe stručno obavljaju svoj posao u vezi sa ovim mrežama i dobro sarađuju sa kriminalističkim službama.232 Postoje dokazi o takvoj saradnji, naročito na polju delovanja agencije BIA i MUP-a.233

Resursi: Ništa se ne zna o izvorima informacija informativnih službi, mada se na veb-sajtu agencije BIA navodi da njeni agenti nose vatreno oružje. Ne postoji nikakva kadrovska statistika.

7.3.6 Vojska Srbije i Crne Gore (VSCG)

Uloga i struktura: Vojska Srbije i Crne Gore je institucija na nivou državne zajednice. Članom 11 Ustavne povelje utvrđeno je da se na njenom čelu nalazi Vrhovni savet odbrane (VSO), koji se sastoji od dva predsednika država članica. Vrhovni savet odbrane donosi odluke na osnovu konsenzusa. Generalštab VSCG-a podređen je Ministarstvu odbrane.

Vojnici (na služenju vojnog roka ili vojna lica) obično služe u republici u kojoj prebivaju. Mornarica neprekidno ima velike probleme, jer se iz geografskih razloga nalazi skoro u potpunosti na obali Jadranskog mora u Crnoj Gori, mada takođe postoji i jedinica na Dunavu.234

Oružane snage imaju važnu ulogu u sprečavanju prometa SALW. Kao prvo i najvažnije, one su nadležne za kontrolu količina SALW koje već poseduju, i za javnu demonstraciju odgovorne i profesionalne upotrebe oružja. Vojska je takođe učestvovala u prikupljanju oružja u toku proteklih amnestija.

Resursi: Resursi vojnih službi obrađeni su u odeljku 4.5.2.

7.3.7 Saradnja i koordinacija među agencijama i ministarstvima

Pošto su kriminalističke i informativne službe raštrkane po više agencija i ministarstava, od presudnog je značaja da ove strukture budu pravilno koordinisane i da imaju efikasne komunikacione strukture.

Saradnja između MUP-a i informativne službe Ministarstva odbrane problematična je godinama unazad, jer između njih postoji konkurencija.235 Da bi se ovo pitanje rešilo, formirana je Zajednička komanda oružanih snaga kako bi se pojačala saradnja između ove dve službe bezbednosti. Prema izvoru Džejns difens „sada je manje netrpeljivosti između vojnih i policijskih formacija“;236 međutim, drugi obavešteni izvori pominju konstantne probleme koji „nisu vodili rešavanju pitanja bezbednosti“.237 Poseban primer operativne saradnje između informativnih službi dobili smo od srpske vlade, naime u operacijama u aprilu i julu 2004, u kojima je sada nezavisna Bezbednosno-informativna agencija (BIA) sarađivala sa policijom u cilju zajedničke zaplene većih količina oružja i droge.238

Nivo saradnje među službama se – prema ključnim izvorima informacija – poboljšava239 uz poseban akcenat na dobru saradnju između MUP-a, poreskog odeljenja i Ministarstva za međunarodne ekonomske odnose. Saradnja među različitim odeljenjima u okviru MUP-a takođe je dobra, prema raznim tvrđenjima, mada ovo nije bilo moguće


232 Op. cit. Kembel.

233 Primer za to je zajednička akcija BIA-žandarmerija-MUP 26. oktobra 2003. zahvaljujući kojoj je otkriveno oružje na relaciji Veliki Trnovac – Breznica.





238 Veb-sajt Vlade Srbije http://www.srbija.sr.gov.yu/vesti/vest.php?id=4007&q=BIA, 23. jul 2004. i http://www.srbija.sr.gov.yu/vesti/vest.php?id=683&q=BIA, 2. april 2004.


62


(2005-03-25)

proveriti.240 Poluzvanični intervjui sa graničnom stražom otkrili su slične nalaze: da su ovi zadovoljni saradnjom sa državom u pogledu borbe protiv trgovine oružjem. Primer dobre saradnje koji nam je dat jesu informacije o planiranim operacijama krijumčara koje su se pravovremeno razmenjivale, ali drugi pripadnici granične policije ukazali su na to da bi proaktivan pristup prikupljanju i razmeni informacija doveo do većih rezultata.

7.3.8 Kapacitet sudstva

Sudstvo se oporavlja od čitave decenije u kojoj su politički uticaj i korupcija prožimali sistem ozbiljno podrivajući vladavinu zakona u Srbiji. Po rečima jednog okružnog sudije, „sudstvo je talac izvršnog aparata“.241 Ova situacija izbila je na prvo mesto 2001, kada je tadašnji ministar pravde Vladan Batić tražio otpuštanje 58 sudija na osnovu niza optužbi vezanih za korupciju – to je korak, rekao je, koji je obeležio „početak procesa“.242

Od tada, čitav pravosudni proces postao je predmet dalekosežnih reformi u pokušajima da se povrati poverenje javnosti i poveća efikasnost i kapaciteti podržavanja zakona. Napredak je vidljiv u promenama krivičnog zakona, u novom zakonskom okviru za jačanje nezavisnosti sudija;243 u uklanjanju službenika za koje je otkriveno da ne postupaju u skladu sa svojim obavezama; u uvođenju, u septembru 2004, objektivnijih kriterijuma za biranje novih sudija;244 u udvostručavanju plata za sudije koje se bave suđenjima vezanim za organizovani kriminal;245 i u formiranju, 2003, Specijalnog suda u Beogradu, namenjenog za suđenje optuženima za ozbiljna dela, kao što je organizovani kriminal, ubistvo ili terorizam.

Kako saznajemo od ispitanika, nedostatak poverenja u zakonski i pravosudni sistem sprečava ljude da svedoče protiv kriminalaca.246 Ovo bi se moglo otkloniti uvođenjem zaštite svedoka u ozbiljnim sudskim procesima. Drugi izvori kritikovali su vreme koje je potrebno da sudski proces počne i da se završi, što može biti prepreka ulasku u zakonski sistem. Ova situacija može se poboljšati uvođenjem nagodbe između tužioca i advokata koja bi omogućila tužiocima da brže obavljaju suđenje više slučajeva.247

Što se tiče posebno pitanja SALW, ključni informanti ukazuju na to da je potrebno razviti izričite smernice za izricanje kazni, jer su mnoge sudije, posebno kada je reč o domaćim počiniocima, popustljivo rešavale prekršaje vezane za oružje, i nisu određivali adekvatne zatvorske kazne za lica za koja se otkrije da krše zakon.248 Izvori navode da su i licima koja nose oružje bez dozvole određivane blage kazne, u slučajevima kada optuženi nije imao kriminalni dosije, i kada nije bilo (ustanovljenih) žrtava.249 Mada se u članu 33 Krivičnog zakona navodi da se nelegalno posedovanje oružja kažnjava sa tri do pet godina zatvora, ne postoji obavezni minimum. Postoje dokazi da se ova situacija menja.250 Prema legalnim izvorima, ako je neko optužen zbog posedovanja automatskog oružja, on sada „skoro sigurno“ ide u zatvor.251

240 Op. cit. SMMRI (b).

241 Vida Petrović Škero, advokat, prema navođenju Stanimirovića, 2002.

242 B92, www.b92.net, 10. mart 2005.

243 Prepiska sa Ministarstvom pravde, februar 2005.

244 Dana 18. septembra 2004. premijer Vojislav Koštunica dao je nacrt novih kriterijuma za biranje sudija.

245 B92, Vesti, http://www.b92.net/english/news/index.php?nav_id=21518&dd=18&mm=02&yyyy=2003

246 Anonimni izvor, u vezi sa slučajem ubistva u Beogradu 2003, kojem je prisustvovalo nekoliko ljudi i niko do sada nije uhapšen niti pozvan na sud.


248 Op. cit. Barović.

249 Intervju Safervorlda sa Dejanom Anastasijevićem, novinarom nedeljnika Vreme, Beograd, 9. septembar 2004.


251 Ibid.

63


(2005-03-25)

7.4 Problemi povećanja kapaciteta državne infrastrukture

Nivo profesionalizma je teško izmeriti, međutim u Srbiji postoje dva glavna izazova za nivo profesionalizma u okviru državnog aparata:

Politizacija: Konstantan uticaj političkog opredeljenja ima ozbiljan i štetan uticaj na kapacitete državnih struktura. Prema brojnim izvorima, obim ovog problema nije se smanjio tokom poslednjih godina i postoji na svim nivoima.252 Nedavn primer za to je otpuštanje, u avgustu 2004, tadašnjeg šefa žandarmerije, čime je „izvršeno čišćenje u redovima šefova policije i organa bezbednosti od strane aktuelnih političkih vođa, što je uticalo na tajnu policiju, unutrašnju bezbednost i Informativnu agenciju“.253 I drugi izvori informacija potvrđuju da postoji značajan problem u vidu političkog mešanja u rad policije.254 Prema bivšem ministru za unutrašnje poslove, ovo ministarstvo je odbilo da prihvati zakon o lokalnoj policiji jer bi on dao realnu moć političkim strankama na lokalnom nivou.255 Član 124 nacrta Zakona o policiji trebalo je, kada bude sproveden, da zabrani policajcima da budu članovi političkih stranaka. Iz izvora takođe saznajemo da je vojska ostala krut sistem hijerarhije gde „viši službenici donose sve odluke“256 i gde se i dalje zavisi od stranačkih mehanizama.257 Stalni nedostatak profesionalnosti u državnoj službi, slobodnoj od političkih uticaja, i dalje ometa promene.

Korupcija: Efekat koji korupcija ima na državne kapacitete za sprovođenje vladavine zakona nesumnjivo je znatan. Oportunistička korupcija tj. mito podriva profesionalizam i po karakteru je krivično delo, ali korupcija na višem nivou još negativnije utiče na moral i može, ako se ostavi bez kontrole, dalje da ugrozi legitimitet policijske službe i ostalih državnih institucija. Glavni uzrok korupcije su loše plate; na primer, u policiji je početna plata 160 evra mesečno. Zamenik ministra unutrašnjih poslova nedavno je istakao da je jačanje unutrašnje kontrole i podsticanje strukturalnih promena ključ za borbu protiv korupcije.258 Sve je veća spremnost da se rešava pitanje institucionalne korupcije, tamo gde ona podriva kapacitete države. U prvoj polovini 2004. sudije iz Zrenjanina i Niša suspendovane su i zadržane u pritvoru zbog sumnje u korumpiranost, što je rezultat istraživanja informativnih službi.

7.5 Upravljanje zalihama

Izvori koje smo konsultovali za potrebe ovog istraživanja kažu da je kontrola oružja kako unutar vojske tako i u strukturama MUP-a „veoma dobra“259 gde oružje pomno nadziru odgovorna lica.260 Samo jedan izvor opisuje slučajeve kada su vojnici uzimali oružje iz baraka, dok predstavnici Vojske odlučno opovrgavaju da se to desilo (službenici MUP-a nisu ovo prokomentarisali).

Skladištenje i bezbednost rezervi Ministarstva odbrane: Pošto nezavisna provera objekata za skladištenje nije bila moguća, istraživački tim se oslonio na izjave MO-a, izveštaje SCG na temu realizacije Plana aktivnosti UN, na izjave bivših vojnih lica upoznatih sa standardima skladištenja i na izabrane medijske izveštaje.

Prema MO, sve oružje i municija u posedu VSCG-a drži se u standardnim skladištima i objektima koji se koriste isključivo za ovu namenu. Za količine oružja i municije odgovara jedinica nadležna za njihovo skladištenje, a tri primerka pismene evidencije pohranjena su na tri odvojene lokacije. Prema izveštaju Srbije o realizaciji UN PoA, kada se zalihe identifikuju kao višak, tretiraju se kao komercijalna roba ili se obeležavaju kao roba za uništenje, u zavisnosti od stanja, tehničke performanse i upotrebe.261 Isti ovaj izveštaj opisuje objekte za skladištenje


253 Sunter, (b), 2004.


255 Ibid.

256 Op. cit. Holand.

257 Ibid.

258 Dušan Mihajlović, tadašnji Ministar unutrašnjih poslova, citiran u Biltenu Reforme policije OEBS-a, jul 2003.


260 Op. cit. Izveštaj SCG na uvid UN PoA.

261 Ibid.

64


(2005-03-25)

kao generalno veoma dobre, pri čemu svaki objekat ima čuvara, zatvoren je i posebno obezbeđen katancima, bravama, električnim sijalicama i žicom.262 Dodatne mere bezbednosti su protivpožarna zaštita, osvetljenje i protiveksplozivni sistem. Postupci bezbednosti predviđaju da se periodično radi revizija rizika i da se u svakom objektu postavi plan mera i postupaka reagovanja u hitnim slučajevima.263

Krađe iz kasarni teško je otkriti osim ako se jasno ne ustanovi da neko oružje pripada zalihama MO. Skoro svi ključni informanti su nam rekli da se takve krađe ne događaju u značajnom obimu, što je potvrdilo i MO.264

Incidenti Ministarstva odbrane: O nesrećnim slučajevima u kojima je bilo upotrebljeno oružje u nadležnosti MO bili smo primorani da se informišemo prvenstveno iz medijskih izveštaja. Većina incidenata se, po svemu sudeći, dogodila tokom devedesetih godina, kada je nivo bezbednosti opao kao posledica rasparčavanja SFRJ. Značajni incidenti u ovom periodu bili su eksplozija u skladištu/depou 1993. i eksplozija u Bogovađi dve godine ranije. Nedavno je, 21. januara 2005, šef odseka za vojnu policiju Generalštaba rekao za državnu novinsku agenciju Tanjug da je u okviru pregleda bezbednosti vojske ustanovljeno 1.217 „vanrednih“265 događaja tokom 2004, uključujući smrt 34 vojna lica i 3 civila.266 Iako nije bilo daljih zvaničnih informacija o prirodi ovih incidenata, medijski izveštaji pružaju uvid u neke od ovih slučajeva. Najznačajniji incident, u kojem su poginula dva vojnika kao posledica pucanja iz malokalibarskog oružja u kasarni na Topčideru blizu Beograda, 5. oktobra 2004, podstakao je Savet vrhovne odbrane da započne istragu kako bi se otkrile okolnosti smrti vojnika. U vreme izrade ovog istraživanja nalazi još nisu bili objavljeni. Ovakva istraga je pozitivan znak povećane transparentnosti unutar MO.

Skladišta i bezbednost rezervi MUP-a: Zalihe oružja MUP-a sortiraju se da bi se odvojilo SALW zaplenjeno na granicama, oduzeto od kriminalnih grupa i fizičkih lica, od neuništenih zaliha preostalih od amnestije oružja iz 2003.267 Policija zadržava oružje koje se oduzme ili koje se preda u policijskim stanicama ili u sigurnijim objektima MUP-a nakon provere oznaka oružja.268 Prema izveštaju o realizaciji Plana aktivnosti UN za 2003, radi se o „prilagođenim objektima“, gde su standardi i odgovornost za bezbedno skladištenje „vrlo visoki“. MUP ima stroga pravila i kazne za servisiranje, skladištenje, upotrebu sopstvenog oružja, ali je ograničen nedovoljnim resursima. Ključni informanti su nam preneli da su uslovi skladištenja u lokalnim stanicama policije zabrinjavajući.269

Incidenti u objektima MUP-a: U izveštaju PoA za 2003. navodi se da nema pokušaja krađe ili drugih incidenata koji ugrožavaju bezbednost.270 Drugih informacija o tome nema.

Prevoz: Oružje prevozi ili osoblje MUP-a ili Ministarstva odbrane u kamionima. U zavisnosti od udaljenosti mesta isporuke, to može ili ne mora zahtevati konvoj. Opšte pravilo je da će kamion biti bez pratnje ako je mesto isporuke udaljeno manje od 100 km. Ako se radi o eksplozivnim ubojnim sredstvima ili materijalima, potrebno je odobrenje od protivpožarnog odeljenja, i obično se organizuje specijalna pratnja MUP-a. Za legalne pošiljke SALW, pratnja MUP-a se organizuje prema nahođenju policije – ako se radi o većoj količini oružja (ili eksploziva) ili ako prevoznici ne mogu da garantuju sigurnost.

7.6 Kapaciteti za prikupljanje oružja

U Srbiji su organizovane tri amnestije i prikupljanja oružja od 1999. (2001, 2002. i 2003). Prve dve su bile tradicionalne amnestije koje su zajedno prikupile neto 10.000–15.000 komada oružja (nemamo tačne

262 Ibid.

263 Ibid.

264 Zvanična prepiska: komentari Ministarstva odbrane na Nacrt istraživanja o SALW za Srbiju (februar 2005).

265 „Vanredni događaj“ je incident sa posledicama po kadar ili opremu „velikog značaja“.

266 VIP vesti, izdanje 122, 3. februar 2005.



269 Op. cit. Vasić.


65


(2005-03-25)

podatke).271 Treća amnestija je bilo vrlo različita jer se poklopila sa vanrednim stanjem koje je usledilo nakon ubistva premijera Đinđića i podrazumevalo prisilno oduzimanje, policijske racije vršene u periodu društvenih nemira i povećane političke nestabilnosti. Istraživanje u okviru domaćinstava otkriva da su ispitanici, kao rezultat izbora trenutka ove poslednje amnestije, brkali tu amnestiju sa vanrednim stanjem. Tokom ovog perioda pripadnici kriminalističkih službi i organa bezbednosti oduzeli su 2.046 komada oružja, 33.478 komada municije i 198,5 kg eksploziva. Nakon toga organizovana je dobrovoljna amnestija od 24. marta do 20. aprila 2003, koja je urodila plodom: u toku procesa prikupljanja i legalizacije organima MUP-a predato je 47.853 komada oružja i 2.226.765 komada municije. Relativno velika količina prikupljenog ili legalizovanog oružja tokom ovog pojačanog stanja nesigurnosti pokazatelj je a) velike količine neregistrovanog oružja u posedu civila u to vreme; b) sve veće spremnosti stanovništva da legalizuje ili preda oružje u ovim „kritičnim“ vremenima.

Istraživanja u okviru domaćinstava i intervjui ključnih informanata otkrivaju da se u javnosti na vojsku gleda kao na mnogo sposobniju da prikuplja oružje od policije, jer se njoj „istorijski veruje“.272 I drugi izvori potvrđuju mišljenje da je sposobnost države za podsticanje prikupljanja ili legalizacije oružja ostala ograničena jer „država i dalje ne može da pruži adekvatnu sigurnost“,273 i uspešne amnestije oružja će morati da budu podržane efikasnim kampanjama jačanja svesti.274

7.6.1 Uništavanje (SALW i municije)

Državni kapaciteti za uništavanje oružja po svemu sudeći su dobri i evidencija države to pokazuje. Prema statistici Ministarstva odbrane, od 1991. uništeno je više od 100.000 komada oružja, preko dva miliona zrna municije i oko 1.200 ručnih sistema za protivvazdušnu odbranu (MANPAD) u objektima pod kontrolom države u Čačku, Užicu i Smederevu. Od 2001. međunarodni donatori kao što je Agencija NATO-a za održavanje i nabavku (NAMSA), SEESAC i holandska i američka ambasada finansirali su sledeća uništenja:

Organizator Opis Količina Datum Lokacija Sponzor

Ministarstvo odbrane SCG

Vatreno oružje 52.000 2001. Čačak Ministar. unutrašnjih poslova SAD

Ministarstvo odbrane SCG

Vatreno oružje i specijalna vojna oprema

27.723 2003. Čačak NAMSA

MUP Srbije Municija i vatreno oružje 36.850 2003. Užice SEESAC

MUP Srbije Oružje prikupljeno amnestijom

7.335 2003. Smederevo SEESAC

MUP Srbije Zaplenjeno oružje 3.859 2003. Smederevo SEESAC

MUP Srbije Oružje prikupljeno amnestijom

10.000 2004. Smederevo Ministar. unutrašnjih poslova SAD

Tabela 17: Kontrolisano uništenje SALW i municije u periodu 2001-2004275

Uprkos izuzetnoj količini uništenog SALW, dinamika uništenja se smanjila 2004. i 2005. (kao što pokazuje Tabela 16). Ostaje 20.000 komada oružja i eksploziva (uglavnom bombi i nagaznih mina) koje čeka na uništenje, što je posledica – prema MIP – manjka resursa.


272 Op. cit. Timotić.


274 Op. cit. Anastasijević.

275 Baza podataka SEESAC-a, www.seesac.org

66


(2005-03-25)

7.7 Kapaciteti organizacija civilnog društva (OCD)/nevladinih organizacija (NVO)

Grupe civilnog društva imaju konstruktivnu ulogu kao podrška državi u jačanju bezbednosti i konsolidaciji demokratije. U Srbiji ima više NVO koje se bave direktno vojno-bezbednosnim pitanjima, a to su napr. Atlantski savet Srbije, Centar za studije odbrane i bezbednosti, Centar za civilno-vojne odnose i Crveni krst Srbije. Ostale organizacije za šire mase, kao što je npr. Udruženje omladine Balkana (BYU), podržavaju civilni aktivizam i od neprocenjive su vrednosti u pružanju podrške državnim inicijativama, kao i u dopunjavanju državne akcije u vezi sa malokalibarskim oružjem.

Mediji mogu igrati važnu ulogu u povećanju transparentnosti i znanja o pitanjima bezbednosti i SALW. Srbija ima širok dijapazon štampe i radio-televizijskih kuća koje izveštavaju o pitanjima bezbednosti i SALW. Neki komentatori, međutim, ukazuju na ograničen broj novinara koji imaju iskustva na tom polju i izveštavanje može ponekad biti štetno za proces poboljšanja razumevanja između javnosti i državnih učesnika.

Mada ima dosta podataka koje nismo dobili od države za potrebe ovog istraživanja, izgleda da postoji istinsko angažovanje na povećanju nivoa informacija za javnost; i neke informacije u ovom istraživanju dobijene su sa državnih veb-sajtova na engleskom i srpskom jeziku – što je bilo nezamislivo pre tri godine. Delimičan razlog za ograničenu količinu konkretnih javnih informacija jeste to što ima malo novinara i NVO koji se bave ovim pitanjem. To smanjuje i prilike da se napravi efikasan pritisak koji vodi većoj transparentnosti i odgovornosti.

‘Slavlje bez oružja’ u Beogradu 2004.

67


(2005-03-25)

Uzorak Broj (N) Red %

Ukupno 1641 100,0

PolMuški 787 48,0

Ženski 854 52,0

Starosne grupe

18 – 29 333 20,3

30 – 39 262 16,0

40 – 49 314 19,1

50 – 64 382 23,3

65+ 351 21,4

NacionalnostSrpska 1414 87,2

Druga 207 12,8

Finansijska situacija

Loša 689 42,0

Prosečna 798 48,6

Dobra 130 07,9

Odbijaju da kažu 24 01,5

Posao

Profesionalci 103 06,3

Administrativni kadar 206 12,6

Radnici 375 22,9

Penzioneri 430 26,2

Ostalo - ne rade 527 32,1

Oblast

Vojvodina 443 27,0

Beograd 351 21,4

Zapadna Srbija 181 17,3

Centralna Srbija 283 13,9

Istok 153 11,1

Jugoistok 229 09,4

Tip naselja Veliki grad 339 11,5

Grad 189 22,4

Manji grad 368 20,7

Seoska oblast ili selo 744 45,4

Aneks 1: Uzorak istraživanja u domaćinstvima

68


(2005-03-25)

69


(2005-03-25)

Grad Tip naselja Pol Uzrast

Grupa 1

Vranje

Poluurbana; ruralna sredina 4M + 4Ž 18-22

Grupa 2 Urbana sredina 4M + 4Ž 28-55

Grupa 3 Poluurbana; ruralna sredina 8Ž 28-55

Grupa 4 Poluurbana; ruralna sredina 8M 28-55

Grupa 5

Subotica

Poluurbana; ruralna sredina 4M + 4Ž 18-22


Grupa 7 Poluurbana; ruralna sredina 8Ž 28-55

Grupa 8 Poluurbana; ruralna sredina 8M 28-55

Grupa 9

Beograd

Urbana sredina 4M + 4Ž 16-18


Grupa 11 Poluurbana; ruralna sredina 4M + 4Ž 28-55

Grupa 12Poluurbana; ruralna sredina

Huligani/fudbalski navijači8M 16-30

Aneks 2: Uzorak fokus-grupe

70


(2005-03-25)

Bibliografija

• American Association of Suicidology, USA suicide: 2002 official final data (American Association of Suicidology, 2004), www.suicidology.

• BBC Monitoring International Reports, ’Serbia-Montenegro Defence Ministry chronicles contentious arms sales to Nigeria’, 09 May 2003 http://www.nisat.org/west%20africa/news%20from%20the%20region/MAIN%20NEWS%20PAGE/nigeria/2003-05-09%20SERBIA-MONTENEGRO%20DEFENCE%20MINISTRY%20CHRONICLES%20CONT

ENTIOUS%20ARMS%20SALES%20TO%20NIGERIA%20.html

• B92, ‘Razvrstavanje kriminalaca od policije’, 27. oktobar 2004.

• Balkan Youth Union (BYU) ‘Small arms problems in Belgrade – a survey of young people’s attitudes’ (SEESAC, 2003)

• Barnett N, ‘Prvoslav Davinic – Defence Minister Serbia and Montenegro’

Jane’s Defence Weekly, 15 September 2004

• Biting the Bullet, ‘Regulation of Civilian Possession of SALW’, Briefing 16, 2003

• Blic, ‘U Novom Pazaru zaplenjeno 1400 metaka’, 10. oktobar 2004.

• Block R, “Firearms in Canada and eight other western countries: selected findings of the 1996 International Crime (Victim) Survey,” (Canadian Department of Justice, 1997)

• Briza J and Matic T, ‘Vojvodina hit by wave of ethnic attacks’, IWPR Balkan Crisis Report No 502, 2004

• Privredna komora, Beograd, ‘Privredna komora Srbije’, 2004.

• Copic, S, ‘Wife abuse in the countries of the former Yugoslavia’, Feminist Review No 76, 2004

• Danas, ‘Dobra vest za kragujevačke oružare’, 20. oktobar 2004. http://www.danas.co.yu/20041020/ekonomija1.

html

• Davis I, “Small arms and light weapons in the Federal Republic of Yugoslavia: the nature of the problem,” (Saferworld, 2002)

• Directorate General for Economic and Financial Affairs, “Occasional paper number 5:The Western Balkans in transition,” (European Commission, 2004)

• East-West Institute, “Cross-border trafficking in South Eastern Europe’ (SEESAC”, 2003)

• Ekspres Newspaper ‘Serbian director sees domestic military industry emerging from isolation’, 08 July 2004

• Government of the Republic of Serbia, ‘Poverty reduction strategy paper for Serbia’, (International Monetary Fund Country Report 04/120, 2004)

• Hirst, C and Mariani B, “South Eastern Europe SALW Monitor” (SEESAC, 2004)

• International Crisis Group (ICG), ‘Serbia’s changing political landscape’ Europe Briefing, 22 July 2004

• International Institute for Strategic Studies (IISS), “The Military Balance 2004 – 2005”, (Oxford University Press and IISS, 2004)

• Jugoimport SDPR Izveštaj, 17. jun 2004.

• Killias M, van Kesteren J, Rindlisbacher M, ‘Guns, violent crime and suicide in 21 countries’, Canadian Journal of Criminology Volume 43 (4), 2001

• Zakon o lovu, Službeni glasnik Republike Srbije, br 39/93, 44/93, 60/93

• Zakon o testiranju, obeležavanju i označavanju oružja i municije, Službeni glasnik Republike Srbije, br. 46/95

• Zakon o oružju i municiji, Službeni glasnik Republike Srbije, br 9/92, 53/93, 67/93, 48/94, 44/98, 39/2003

• Marten Board International, ‘Social Barometer’, 2004

• Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije (a) Radni izveštaj 2002. http://www.mup.sr.gov.yu/domino/mup.

nsf/index1-e.html

71


(2005-03-25)

• Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije (b) Zvanična statistika registracije oružja, 31. decembar 2003.

• Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije (c) Radni izveštaj 2003. http://www.mup.sr.gov.yu/domino/

skzn.nsf/fc9e82a3073a74fac1256c3200393d62/$FILE/izvestaj2003.pdf

• MUP ‘Pregled osnovnih pokazatelja o stanju javne bezbednosti’ //www.mup.sr.gov.yu/domino/preventi.nsf/statistikakriminalitet

• Nikolic-Ristanovic V; Copic S; Milivojevic S; Simeunovic-Patic, B and Mihic B, “Trafficking in people in Serbia” (Victimology Society in Serbia and OEBS, 2004)

• Nikolic-Soloman D, ‘Serbia and Montenegro: an unhappy marriage’

IWPR Balkan Crisis Report No 493, 2004

• OSCE Police Reform Newsletter July 2003

• Peric-Zimonic V, ‘Private eyes watch over market’, Inter Press Service News Agency, 26 August 2004

• Politika ‘Škorpioni za Srbiju’ 7. april 2004.

• Zavod za statistiku Republike Srbije ‘Finalni rezultati popisa iz 2002’ Broj komunikacije 295, Izdanje LII, 24. decembar 2004. http://www.statserb.sr.gov.yu/zip/esn31.pdf

• Rules on Closer Conditions Governing the Method of Storing and Safeguarding the Arms and Ammunition 09 No 011-13/98

• Serbian Government website ‘Problems in Kragujevac arms factory to be tackled’ http://www.srbija.sr.gov.yu/

vesti/vest.php?id=2181&q 15 May 2004

• SEESAC ‘Public perceptions of small arms and security in south Serbia’ SEESAC, 2004

• Simpson J, (a) ‘Serbia: pulling in western funds’, IWPR Balkan Crisis Report No 505, 2004

• Simpson, J, (b), ‘Private Security in Serbia: Industry growth is offset by poor legislation, creating a dangerous vacuum’ neobjavljeno, 2005

• Small Arms Survey (a) ‘‘A house isn’t a home without a gun’: SALW Survey Republic of Montenegro,” (SEESAC, 2004)

• Small Arms Survey (b) “Kosovo and the gun: a baseline assessment of small arms and light weapons in Kosovo,” (UNDP and SAS, 2004)

• Smith A, “Baltics fighting suicide crisis” http://europe.tiscali.co.uk/index.jsp?section=lifestyle&level=preview&content=222

014, 27 July 2004

• Stanimirovic S, ‘Serbia: reforms alarm judiciary’ IWPR Balkan Crisis Report No 309, 2002

• State Union of Serbia and Montenegro, ‘Report of Serbia and Montenegro on the implementation of the UN Programme of Action to prevent, combat and eradicate the illicit trade and in small arms and light weapons in all its aspects’ 2003 (http://www.undp.org.yu/files/other/SACISCG_SerbiaandMontenegro.pdf)

• Statistički zavod Kosova, ‘Kosovo u ciframa 2004’, http://www.sok-kosovo.org/pdf/general/Kosovo_in_figures_2004.

pdf

• Strategic Marketing and Media Research Institute (SMMRI) (a) ‘Serbia SALW Household Survey report’, (SMMRI (unpublished), 2004)

• SMMRI (b) ‘Serbia SALW Survey: Semi-structured interview report’ (SMMRI (unpublished), 2004)

• Sunter D, (a) ‘Europe’s leaky “outer frontier’’ IWPR Balkan Crisis Report No 514, 2004

• Sunter D, (b) ‘Serbia: police chief sacking seen as “purge’ IWPR Balkan Crisis Report No 512, 2004

• United Nations, “UN International Study on Firearm Regulation,” (United Nations, 1998)

• Vreme ‘PM Davinić o sudbini vojne industrije’, 17. septembar 2004.

• Watkins A, ‘Terrorists and traffickers test the patience of Serb border forces’, Jane’s Intelligence Review, 07 September 2004

72


(2005-03-25)

Svakog minuta dnevno po jedna osoba širom sveta strada od nasilja praćenog oružjem. Ovim problemom nisu pogođene samo žrtve i njihove porodice. Da bi se razvijala i napredovala zajednici treba sigurnost; nesigurnost joj može staviti omču siromaštva.

Saferworld je nezavisna, ne-vladina organizacija koja radi na sprečavanju nasilja praćenog oružjem i stvaranju bezbednijih društava. Naravno, sprečavanje oružanog konflikta nije lak zadatak. Mnoga od ovih pitanja su složena, i retko postoji instant rešenje problema jer svaka situacija je jedinstvena. Zbog toga je od ključne važnosti sveobuhvatan pristup mnogim aspektima ovog problema. Zato Saferworld sarađuje sa zainteresovanim stranama na svim nivoima: međunarodnim strukturama, vladama i nevladinim organizacijama – uključujući i lokalne organizacije čije znanje predstavlja ključnu dopunu našem istraživanju i iskustvu.

Za dalje informacije kontaktirati:

Saferworld

Grayston Centar

28 Charles Square, London N1 6HT

England

Tel: (+44) (020) 7324 46 46Fax: (+44) (020) 7324 46 47Web: www.saferworld.org.uk

Documents

Za dalje informacije kontaktirati - SEESACseesac.org/f/docs/SALW-Surveys/Living-with-the... · važna tranzitna zemlja za nedozvoljene robe, uključujući i vatreno oružje.6 Postoje