Z o r a n P I L J E V I Ć

oB E L E Š K E I Z A L A I D R U G E

K R A J S L O M L J E N E V R B E

KRAJ SLOMLJENE VRBE

( Nadi )

Tebi na poklonpregršt zvezdau usamljenoj noćilavež pasa lutalicasa pustog pločnika.

Zrno prašine iz moga oka i dah sa podignutih dlanova.

Pesmu sa usanadugi šapat kroz tišinuna poklonkapi vode, tebi,snove i krila.Na kojim vinućemo seu večnost i dalje...

I naše cvetove!u plamenoj vatripredvečernoj izljubiti.

5

SUNCOKRETI

Plameni u krvi ,mojoji rascvali zovukao munja u daljiništo zapara nebo i noć.

U sate koji sporo tekupreko dolina i brežuljakavoda u zanosu mrtvilaprema daljinama i kraju.

Bojom plamenom u jutrai predvečerja nemuštaali snažno na tragu kojem ne znam ime i sledstvo.

U san možda poneki odrazprovučen kao tananu nitu oku umesto voda,umesto valova na bezimenoj pučini.

6

DEMON ZA TRPEZOM

Poznati likovikao želja u jutro,damar pod haljinomi gole grudi.

Dlanovima studi crnilo sa pera vrana,čekam plamen,bar iskru s ocila.

Al hladan dah ljubii grabe vodene zmijeniz čelo,skelet se belasa i smeje.

Za trpezom izgubljeneslike kamene,bez boje vatra,za vreli dah putir.

7

B E L E Š K E

DA SVE STANE

Da sve stane prećutano na obalamausputnim, sličnih dubina.

Sat koji zastao jenegde daleko u nutrini.

I u njedra bi da stanu sve stranei priznanja,visine i nizineiz sna da se prenu poslednji vekovi.zakoračeni među brazde.

U džepove sve da staneod starog kaputatravkama i lišćem protkanim.

Tek sada oni se vraćaju oni koji su prekorili vatru,na moje tragove ,kad otišle su kiše daleko.

10

PITAM SE OSTROŠKI

Otkud ja ovdje?među ovim bezbojnim i oprosti mi Božeako sam što zgriješione stadoh!i je li ovo posljednja noć?

Ostavih sve svojei bez smijehakroz pustinju žeđam.

Imaš li kap ?za ovog raba Božijegi zbog čega ne napuštam putsad kad bih se istinski vratio.

Sad kad koračamsa škorpijama i zmijamavratio bih...vodu prema izvoru.

Odrekao bih pasji lavežiz svoga snapod zvezdanim nebom Vasilije.

11

PRE

Crveno nebo,simfonija i pijanstvo,i dalje na kap, i dalje uz dah.

Dah hladi dodir, vrhova jagodica

i miris severnih vetrova,niz plamen svećai mogu li dva puta?

Dva putaugasiti isti plamen,demon u pohotnoj žetvimožda!Na usnama trag leda.

Trag leda niz bedra,niz izbirana davanjanjedra bez daha,iznad crveno nebo.

12

POSLE

Jata na uzletuvalovi pene sei nestaju,nestaju.

Galije u oku Svenskekao ljuske na dlanovimau torbi jeseni i zimei lišće za snove.

Pod svetionicimastizanje ,ponekadkrila za ponovne visove.

13

DUGE NOĆI U TORPU ( Norveška )

Za dušu najbolji lek je pesma Zorab Fatah

Dugo smopod mesečinom ispijali čajevei narandže pominjali.

I uz bamiju i pilavna Mosul dlanove spuštalii poneku misaoo novim mapama.

Vodama i kamilamavatrama pod zvezdama,vatrama beduinskim.

I dugo samo o našoj izgubljenoj zemljioštrili sabljei s molitvom na kraju ispraćali noći.

Zorab od SulejmanijeDon Kihot izgubljenog pergamentai starih mapa pod uzglavljemkraj Tigra i Kirkuka.

Dugo smopesme pojali,pesnik istinskibez ijednog stiha.

I kad u psovkipominjali su gasanjao o vodi.

14

Zvao u KurdistanZoran da dođešVelkommen du er min brur.

Sulejmanija gde vraća sei nebi se vratiomeđu palme i voćei iskonski pesak među zubima.

Dugo pleli kolou predvečerjaI love Serbia & Montenegroi na krajulisnati hleb sa medom.Naši Bogovi za trpezom.

15

KAMENI KRUG

Unutarkameni krugi prsti vremena,glas!kao daljinabezobzirna ,čini se.

Izvan i ...kamen prema nebu,mrtvilo!i nastajanje nebanaslonjeno i otežaloćutnja...i svi putevi.

Premakameni krugi svi počecirazlistani i tihiprebirani.

Iznad jato pticau seobi prema crvenoji potom sami kamen.

16

HALINGDAL I BUSKERUD ( Norge )

Vode razljućenjeglas nudedal uho prislonjeno,primiće sve.

Potoke i žuboreu očnom dnuslike položenei sve fjordovekao devojačko imei suviše predugoput vode.

U beskonačno dno.

U jedan dodir na vrhu meteoritapod zvezdanimn nebomi Norge fjeletpred stablimakao stražarima zaborav.

17

MANDALINA 1984 ( Šibenik Hrvatska )

Miris narandži previše suncaza lobanju,previše galebova.

Kroz prste ostrvljekao pesak curi,peščani satistrajava zadnje trene.

Gde je Mandalina ?Ni riva ni dokovi,obala zapljusnuta,valovi nemirni kao san.

Ne ,ni mandarineu ruci prezrele.Nema i oprostza dugo čekanjeiznad godišnje.

Miris narandžiprene ostatke sećanja,kamena ptica kraj puta.

18

SOLDATSKA ( Rogoznica 84 – 85 )

Duboko u more jezik kameni čeka.

Stopala bosa među grožđe se provlačepored senkii stoletnih zidina.

Najgori soldatu najbolje vremena mrtvoj stražido pola umočenu noćnu tminu.

I Šime se vratio iz Vodice ,očnena lignje harpuni vino bjelopečat da stavi.

Bevande mirisvagabunda misaona devojke što u predvečerje nage na obali se kupaju.

19

TREPTAJ

Trepere strunedrobi se stihpoznate rečiu daljini.

I sve bližezalutali bezlikisa plamenomu rukama.

Kao dosegnuće vrhprekasno je,misao jedna na podnevi,iznad užareno nebo.

20

PRIVID

Preko puste belinesa iskonskim dahomu kasne sate.

Govori ime,moje! Srce u kamenuu zrncima ,kristalnim.

Klizi valispod uklesano slovolutam do crne tačkena horizontu.

Na dlanu kap krvi,kap vode,grumen zemlje,i jedan šapat za uzglavljegovori ime moje.

21

ISTINA

In vino veritas

Vino praticrveno i crnopotire sećanje.

Prate cigani bezubipesma i violinapesma čekanai zlatni pramen na vetru.

Greh u potonjoj kapiu kojoj je istina!u kojem tren zluradiprebiva i čeka.

22

NE JOŠ

Presečena vodasvetlom vrištiime planine.

Stani ! Ovde je možda ...

I kreni ovim putemu zagrljaj meteoritane sećam se da sam ostale pozvaoone sa izgubljenim osmehomi slamkom među zubima.

Treba li : Svetlo ,traki val morske peneprsti da ga dohvate.

Kao san umor moreplovcana pučini dalekoj,mrtvilo u klonuloj rucipravac pokazani

dah trebakada sustignu čopori,kada zaboravim sve.

23

TO TRAJE

Kroz snoves predačkom vatromhladnih pramenova.

Izbija satposlednji milenijumpod uzglavljepokidane slike.

Zabasane u nepovratza njedra dovoljne.

Kroz snovemora oplovljenagalije ukotvljenemirno kapi spiraju prah.

24

TAKO SAM SNIVAO

Hteo ...Kamen između neba i zemlje.Samo jednako i crnopun krug vatre.

I trešnjev cvetumesto kista.Oslikani predeou oku odraz pohranjeni.Trag u kamenuzarezan i praćen,tiho u potaji prekonedorečene reči.

Zvono na najvišoj visinigde utanjaju zvezdetu na dohvat rukei koraka laganog,na pogledu među razljućenje vetrove.

25

U PLAVO BOJIM NOĆI

( For Hope )

Na vodu u predvečerje stupamsa brda gledaj me i prati.

I ko čeka neka pitajuna vodu kao odbegla pticakroz meki veo izmaglinepoložiću krilo.

Duboko u dah pretvori meko čeka neka pitajuu starom kaputu poneću severi vetrove niz lice da milujupuna jedra za nove granice.

Pero starog galeba za stihšto iz dubine plave dopire,sa usana kapi kiše.Šapat kao talas na krajuputevi punog kruga,na dlanu grumen solikuda vodi pod noćno okrilje.

26

oU S P A V A N A J E G U L J A A L

NA VUČJEM TRAGU

For Ulv

Visoko planina zove,staza vodi iznad ,hladan znoj sliva seniz kameni skelet.Torpo in Halingdalusnuo pod pokrovom.

U jutro okićeno kristalimai dah što nestaje s usanapitanjeda li ova voda je krv planine?Da li ovo vrelo je sveto?

I kada ostavljamo tragovena kojim zverad utoliće žeđ.Izoštriće čula – OdineWalhalla je za staro sečivo.Potomcima kameni cvetovičak iako više bude, ništa je.

Smrznuta jegulja je pod tragovimapod stopalima ipak udaljenau uglu oka inje i raspukli fjordovi.Na tragu vučjem oganj palimoi slike za vazda ledene ostavljamo.

29

JEDNA SVETLA SLIKA

For Pastor Leif Nordlander

U podnožju brda govorilia iznad je sveti kamenu kojem ime imami plamen za tamu.

Brate kuda god da krenešovo je tvoj krst,ovo je tvoja ljubavkraj velike vode sa stotinusvetionika i putokaza,ovde je tvoj kamen.i nosi ga do večnostikao potonji tajnuza sebe i za one koji znaju.

Tu sam ispio kap odlazećeg i večnog mira. Koji će jednog dana zablistatiistinski pred svedocima,slika zaustavljena kroz prste.I upoznah mnoge koji priznaju pismo vode.

Na tragu neba u jutro i predvečerje,budan iz sna u pesme obale,otisak u pesku utiremi reči što vetar ih nosi.

30

VREME JE

Vreme je Gracija bliži se tren kamenarazličitih boja laticeu kojim nema noći i kraha,imena izgovorenog kroz šapat.

Bliže se kiše i miris daljine,uskovitlani nemir obuzimakao požutelo lišće jesenji vetar.Vreme je kap na liniji dlanai klizi niz njedra večnosti,gubi kao bilo pod rebrima.

U oku jedan hladan titraj gubi,pada i nestaje nedotrajan tren.Stihovi dolaze i odlaze u plesu senkipesma zvona zove : vreme je Gracijaplamen je tvoj što donosi skriven i znani lagan u hiljade iskri sa neba.

31

NA OVOM BESKRAJNOM PUTU

Put ispred,ko sam sada ?na dlanovima severne vodezadovoljenje put pesme.

Noć, tama!kao opojno vinobez dodirakako vratiti se i nestati,jedan poludeli sjaj.

Plaštprekriva kao san,prekriva dah u odlazugubi trag, jednostavnotamo gde sve vodi.

Ko sam ?na ovom putuzadovoljenje puti pesmei pohote visinana ovom prepoznanom putu.

Obeznanjen i umorendolazim bez strahai nestajem kao munja.Ko sam pod kišom ?Na ovom beskrajnom putu.

32

ZALUTAO MEĐU SLIKE

Prah kroz prste,vreme proteklo i zovna dlanu lobanja noći se mršte,igraju senke navlače mrki pokrov.

U srcu nepoćudni hladna korak bliže.Kerberus ispred ,proždire Hadkao plamen koji grabi i liže.

I ljubi sad sečivo oštroza bilo tek s kamena i lista,sustiže daljinu na putu, trag se utrokao na slici mrlja od kista.

Zatvara vrata od vremena,napeta struna odaje zvukključ okreće, jedna iskra s kamenapotom dolazi u plesu i kraj je muk.

33

HILJADU MISLI

Umočeno perood poludele plamene pticeu noć.Ovu noć što satkana je od nitizašto pitam ?Od finih niti sna.

I opet bi daljina do vodedo smrti neba ,zvonu na velikom brdusigurno kao mekana izmaglinaprekriva sever i iskru u okudotakla onu svetlostšto zove sa ostrvlja razbacanihu tmini neprozirnoj.

Umočeno perou vode, veslo grabi lomi seniod noći što s brda lagano silazii kad oštar i opak oganj goni.Neka tako bude i bez krilai pod krilom skriti ostacisećanje, pokret , ova boja je mekoća.Postojim u grudima nosim obalei sve vode i hladnoće verujemtako neka bude pod ovim nebom.

Odjek daleko se čuje lepet ,lepet i strepnja. Neka ...Koračam lagano bez tragovapijan od praha i dodira leptirova,blaga izmaglina i Gospode.

Utrnulo svetlo na kraju pesmeneka tako bude ,sve reči iskazaneledena jegulja u mojim njedrima uspavana.Možda tako na novi put iskovan,to je kažu devojačka voda,dugi zabasani fjordmeđu lednike zagubljen ,lakoveran tako neka bude.

34

A ja volim daljinu i brdoi ostrvlje pod zvezdama uspavanimpokaži mi da verujem.Pokreni ono što vodi me u sanmožda sam sam ali podižem segledam hladno je okolo.Neka tako bude, u ruci držim pero.

Sve moje usnilo ,senke me prate i more.Jegulja spava daleko tamo gde je dotiču planine i nebo iznad lednika.Neka tako bude govorim u ovoj noći.

35

NA VRELU ŽIVOTA

Evo hiljadu stihova koji vrcajuispod njedarai svi do jednog pijani.

Kao pesma ljubavi,kao mesečina u vodi,kad noći dolaze i kad odlaze,na pragu ko ima ključeve.

Svi do jednogapozdravljaju predosećaju,kao izvorina vrhu, daju sve i umiru.

I svi na jednom dahu,kao pijanstvo skriveno,evo ih kad san izdaje,plaho u poslednjem titraju.

36

SUBOTA

U iskri trag svetlaprelama se i nestajena dohvat predvečerjei gde sada prebiva sećanjena kamen položen daleko.

Poigrava blediloprolaznici kojima likove nikadadozvati daleko,kao koračam i opet ponovnou pesmu pijanih labudova,igra jednako.

Odjek između neba i tlaprobija opnu tihe slutnjei pod levim pazuhom napredi nedorečeno,trag u ledu na putu.

37

ZABLISTA I NESTANE

Baš sad mislikao pahulje što se rojei ljube čelo.

Gore kao vatra, plamencrveni plamen ispijakap s usana.

Noć iz njedarabaš sad u trncimahiljadu svetlosnih damaraotkucaja.

Čulo na dlanu ,čujnopod rebrima Aurorai boli sad tako poznati sever,bolje je s malom slikom ,sličicom u džepu starog kaputa.

38

POD PEŠČANIKOM

Znam gde uspavan je sever i putvodeni trag vodi u beskonačnoi drobi me osipa ,nepostojanivrh kom polako se pristiže.

Pod peščanikom zrno u čekanjui ističe kroz prste i kunem satšto odlazi bestijalno i hladno.A kamen bih da tvorim do vrhado neba visoko ,bez krila da se vinemoja pesma.

U kletvu sve vode na obali čekanjana prelazima plitkim i dubokims rečima o velikom podvigu na brdusve manje vidim ,manje doznajem .

Iako mi otkrivaju pergamente predanjai nude ono što znam, a ne kažu ono što ne znam.I to znam gde uspavan je sever i gde budi,tamo ću sagoreti vatru jako.

39

ZVEZDE

Kroz senkulagano napredpromiču slikeponeki prolazniku žurbi.

Pod oreolima svetlau nizu ,nestajei pada na pokvašeni tragprošlo stoleće.

Kroz senkujedno svetlo okopogleduje krišom.

40

NA TVRĐAVI

Na vrhu u noć umočenpogled ,obrisi prelamaju sevoda nosi mnoge reči.

Između svetla i tmine postavljenina kapiji od izmaglice zubikameni u nebo zagrizli.

Groteskno igraju,lelujaju seneodlaze i ponovno vraćaju seumorno nestaje dah sa kamenavekova ,ruke položene.Glave uspavane ,oči sklopljenekad gore baklje,kad gori nebo,kad sriče pesmu bahati zrikavac.

Sa vrha sve pod pogledom uzavreloi rasprsnuto u ritam nepostojani,u raspukloj noći na izdisajupijani beskućnici dokučuju svetostta kap vraća u praiskonsko u praprahgde klesari su isklesali sne i bezvid.

41

P O N E K E S L I K E

DROTNING GATA ( ŠVEDSKA )Kraljičinom ulicom

Rano jutro sa brdalaganim korakompored stare vetrenjačei vetrom s pučine.

Na pločnik kamenikoračam, odjekujem.Kraljičinom ulicomblistavom i zavodljivom,prvim jutarnjim zrakamavodi u nepoznane vale slutnje.

U boje s pijanstvomsusret tako prilježan ,tako poželjan kroz izmaglinukameni likovi u prolazu.Drotning gata ne poznaje moje ime.

Rano u jutro prolazimispod zastava,pod senkama od stoleća umorenih,mojih Balkanskih sećam se.

44

ONIMA KOJI OSTAJU

Kad ostanetrenutak s dželatomosmeh pajacašto nosi snove.

I sipa vinopreliva vrčkad ostane lavežpasa lutalica.

Pesma daljinesa nepoznatih ostrvai stara pisma sa zamrljanim slovima.

Kad ostanutreptaji strunapod prstima,stari kradljivci čežnje.

45

PLETAR

Jutro na cvetove mirišepreko plotova vidik razapetpreko upletenog prućašto svezalo bi nebo i vaseljenu.

Nemi zov nad plamenomšto diže se i gamižedo lobanje do venca lovorovogpoljubac na kraju da stavi.

Jutro na maslačak mirišeniz bore i linije uklete i prostena dlanu prah ,pepeo ,visina i nizinačeka budnost obnevidela.

U lavirinte zov lagano tumaradokučuje iskru pod nepoznanim,i hodi do venca ,pletaraod mnoštva svetlosnih niti satvorenih.

46

HARMONIJA

Ponekad u tvome okuvidim vreme slika što nose nasu daljinuvreme posle kiša.

Ponekad iz tebe progovori prošlostkao igra vilinog konjicanad nemirnom i uzburkanom vodom,kao na nebu dugine boješto u kap na dlanu utanjaju i nestaju.

Ponekad na prelazu vodenomizgubljene kapiu svoju ,kao bisere sakupljašpa niz drumovebosim tabanima snishodljivo,vidim teu crnom velu ,predvečernoj kopreni.

Zadobijena moja raskršća,ponekad predomišljaši odlaziš s prvim jutarnjim zrakom.

47

TO JE IMAGINACIJA KAMILLE

Pusti neka voda nosikiša spira sve,a ja ?Ja sam već otišao.

Kamille ti si već zvala.

Tvoji doušnici plave vatrepotirali su tragovei uzglavlje razmeštaliobično kada odem,s ledenim vetrom u leđima.

Sada slobodno reciKamille!To je tvoj glas i ne ostavljaj žute cvetove na mojim dlanovima,slobodna kao ptica nad mirišljavim liparom.

Šta si odgovorila ?Ništasamo stara ,bleda fotografijau tvojoj ruci govori.

A ja učim nepostojanost i svoje loše navike ostavljam na ulazu.

48

CRVENI PAS POLA GOGENA

Južna mora zovuna razapetom platnucrveni pas lajenepoćudnu vatru.

Na totem kist kaplježutu i senkui vreme je isteklona žalupoigrava boja kroz prste.

I jedan iskonski zraku oku crvenog psautanja u beskonačnostu nemuštostjedne male suzešto priželjkuje dubinu.

Iluzije i možda obećanjesada je život ponovno vraćanjestopalom na prah na slojevito traganje.

49

ARKTIK – ANTARKTIK

Pogled prolaznikafino prebiranje slikana stolu otvorena knjigaod prošle noćii neka poznata slovapoigravaju pod fenjerskim svetlima.

Kišne kapi odjekujuna dlanulednik u beskonačnom traganju.

Konopi zategnuti,nebo u jedra za uspavanku.Nimfe zovu ime ,čuje se daljinaobnevidela i obamrla, samo titraj.

Stud miluje ispod starog kaputapo prvi ,po ko zna koji put.Neko je naslutio tanano poigravanjesvetlost preko sveta,svetlost opojna i britka nastaje i ne poznaje svetionike,ne doziva sećanje otputovalo.

50

LEDENA VATRA

Stazom belineostavljam deonepostojane crtežeključ jedne večnosti.

Večnost je himna tišine.

Što tako jako izvirei troši trenniz lobanju jedna ledena kappotom nestajem.

Nestajem sa njedara lednikaispričane priče,još jedna prelistana stranastare knjigeu rukama od injai reč na samom kraju posustala.

51

PRIČA STAROG GUNARA

Kad stupi brižnozadihani vremeniti Gunaršto o svetlosti sve znai putevima od juga do severasanja o zvezdama i planinamana vratimakorakom usporenim.

Velkommen Gunar!zaglavljen u vremenu,između severa i juga,drhtava ruka pružena.

Miris hleba doziva sećanjeDere er from Serbiada mi smo iz Srbijesa jugagde lipe opojno mirišu,cvetovi bojeni u plameno crveno,polja umorena pod suncokretom.I gde kos je večiti pojac.

Mnogi su ovde iz vaše zemljedoznajem imena kao Vikinzi,za vreme drugog svetskog rata,poteče priča.

U hladnim šumama severnimi planinama ,ostavili kostii piće ispijamo u sećanje.

52

Na hladne vetrove u borama na izbledelim licimapoznatim i nepoznatim vodamafjordovima i vrhovima.

Tu su kaže: sagradili vikinški brodi snjim u Walhallu večno otputovalineka ih ledena ptica polarna sa kamena uzletela prati.

I posle svega vreme jemalo povijen odlaziGunar o svetlosti što sve znai poznaje sve puteve od juga do severa.

53

SAMO U PROLAZU

Jutro tek pomoljenokrećem se polakoprstima na listoveprebirane strane novine.

Na drugoj strani ulicekorakom od potrošene noćiprekoračiću granicupapir u rucizamrznuta belinai ono što mislim o vinu.

O brodolomu u bocina dnu tek vidljivi tragovinikog naklonjenogu prolazu hladan vetar.

54

ZNAM KAD SVIRAJU MANDOLINE

Znam pesmukad sviraju mandolinei čuje se glasu traganju kao strastzaćutani zalazak na žalu,grli obzorje udaljeno.

Znam da samu krugu obasjanomi mogu na dlanu prazninesakupiti i vodu i vatrui odlaskekad prebiraju strune mandoline.

Pijanstvo ljubii sad želim i hoćusve reči sakupljeneniz pločnik odlutale psepozdraviće pesnikmeđu mrtvim sećanjimai da li sam tomeđu pesmama ,otvoreni prozori.

Znam romansu obalei nemirne severne vodekad čuju se tonovii mesec odlazeći uspavanine doznaje povratke.

55

Ja sam ...na obali ,jako dotičem snekao srebrni odsjajpod jagodicamaosećaj poslednje igre, šum.

A putevi moji su odlutalii rađa se novo pitanjeda li je svitanje početak ili kraj ?Uzdah kad gubim vatre plam.

Znam pticušto poje pesmu tišinesveti zidiza kojeg je polje slobodei glas zvonašto godine i vekove zovu.

Zvezdanu pticuod hladne vatre i prahazagrcnute.

56

Horove što kišu u odu opevajui beskućnikeu besmrtnost zapućujebojažljivoj tihosti u njedra privija.

Znam kakozatvoriću vreme ispod krilaispod plavetnog nebadok sviraju mandolinezaključaću lepotu predvečerja,svetlost praskozorja.

Pijan savladaćuslova u susret što hrlei demona vinom što kunepokorićupesmom raspletenih niti.

Znam kako gori pokretu plesutad zaigraj sa mnom pesmoi ljubi, sve neka idepočetak i krajstrah, i moje ime od glečera.

57

Znam kad sići ću na rekui zvati imemandoline neka svirajuvode neka tekui veruj mi takvu put mornari su snivali.

Vetrove nadahnute,san nimfii miris ruža u rukamacrvenim kao krv zalaska sunca.

Ostavi me pogledu hladnoćetako veštopod koprenom pohotetrne damar, nevera pokrenutadugine boje nadsvođene, meni.

Znam kad mandoline svirajupesmu iz nutrinei obuzima me kao gladna zverstih kao munja sa nadutog neba.

58

N O V I H O R I Z O N T I

NAVIKA

Po naviciotvaram vrataod sećanjau staroj torbi putevi.

Pohođeni, bezbrojni,brižljivo spakaovanii razvrstani.

Po naviciotključavam vrata severai hodnikom koracima laganopalim fenjerefitilj od hiljadu stoleća.

61

ZNAŠ MOJE HOROVE

Kad obojimo likovekad sakrijemo bogovepočetak i kraj.

Zaboravimo snegovei odapete strele ledene.

Sad kada su lađe potopljenepitajali ne čekaj suviše dugooluja se bližii nemamo izborakad izbije posledenje zvono.

Pitaj, ja ostajemkraj otvorenog prozoramožda ne baš sigurnoal pogled u daljinu uprt je.

U zadnji osvrti rečivetrom odnešene.

62

ZAJEDNO

Kao da jesmou ratusvete ruke ukrštene zovu.

Plamenovi goreu snovima,na obalama,nestajanje u trkuja jesam san i pijanstvo.

I oprosti misrce izbeglosa nestvarnog polja ,anđele.Ni to ,što nikad nisam voleo belinu.

Kao da jesmou plamu, žarupunom mesecu na darglas koji čuje se daleko.

63

DA DOZNAM

Šta ostajekad sukobe se valii obale gde more umire.

Kad smrtsustigne zamorenei čamac se ne otisnemorska pena postane utočište.

Šta ...kad beskućniciprevare nebokada zametnu tragoveiza brda.

Kad prolije se vinoi poruka pročita do kraja.

64

NOVI HORIZONTI

Vrati sei slova preko tajne granice prenesi.

Crno i belogovor drugačijii kamen,i suza,zrno soli na dlanu.

Vrati se u uhu zrikavca krijemotvoreni sunovi horizonti.

Pod fenjeromstarog svetionikau jutarnjem pijanstvu.

Beli horizonti.

65

SVE ONO ŠTO ČINIM

Kao da utanjaju toliko naslućenih pokreta,hladna kiša jesenjapolako sipi.

I sve ono što činilo se dalekozadobija oblik,osećaj koji otišao je davno.

Sada na ovom mestupoznajem,i senu što prati putkud god da krenem.

Dole na obalievo me bez snishodljivosti,praznih džepovai bez pijanstva od noći,samo goli život u ruci držim.

66

SAMO OBIČNO VIĐENJE

U čaši pena ,mehuri utopljeni mesec.

Novo jutro,iza zastoraizgubljenog snamalo kraljevstvoi pribežište.

Ipak dovoljnoza ime,za ime pred vratimaod kristala sa punom torbomzvezdanog praha.

Moja refleksijau začaranom krugukada odjekuje zvekir.

U čaši pena,slika lelujava,malo oku dostupna.

67

NA PUTU ZA BERGEN

Nasukani kosturplaninakao pocepanizgužvani papirna podu.

Zamrznuti trenispod vodopada,ispred vodenih vratakao izmaglina,kao neverica.

Na raskršćudodir fjordovanestaje pesmanomadska.

U planinskoj suziodraz zalelujanko je prepoznan i ...mrak se lagano bliživreme jeniz padinu dosegnuti obale.

68

IZMEĐU NOĆI I SNA

Ne znam vrisakustreptale pticeza sada za uvek.

Trk u beskonačnoi ono što dolazirazgolićeno nevreme,iznjedreno htenje.

Osećam pod prstimataj fini dodirromansuizmeđu noći i snausana i kapi vina

Da li sam otac ili detene znam, da li završava se put?Kad opijaju cvetovi trešanjata besprekorna misao.

Na putu zasedei zvezda i kamen meteoritana dlanu i ko znakako završiće se tajna.

69

IZA NOĆI I SNA

A ja nosimpožutelu slikupomalo zaboravljenuna kojoj samo u tragu.

Sam naslućen,ne znamima li ičeg u ovoj maloj priči.

Samo običan putnikka zvezdama ,prema snuu čarobnom plesui još uvek spreman.

Na glas u smrznuto jutrona vetar što nosi svei spreman da vratim se.

70

ČEKAJUĆI TREPTAJ DA POMERE SE SVETOVI

Evo nek nose valovi daleko ,daleko.

Mamurnog ubicunoći, večitog klovnakoji doznaje sve sa dlanova.

I savršenoponirem dubokobez traganja za pepelom.

Vizijom ostrva,bratstvom u ledenoj kućievo nekdogodi se čudonapokon poteku pričeiz zamrznute doline.

71

GLUVO TKANJE

Dotičem rukomkrugove nemiraspoznajem korakei puteve.

Skitnika od mesečinei vodeako želim daljinu,lagano pero među prstimaza dotaknute visove.

Tablice pod uzglavljeza potirana slovaizatkana od svete gluvoćei ponovne uzvraćenosti.

Same i prikrivenesrebrne prolaznosti,blisko, sklopiću oči ,sve bliže na putušto zamire u prvo predvečerjekad gori dah

I umara ovaj hladni vetar.

72

POSLE BUĐENJA

Vidim stojim pred zidomdlanove prislonjenekapi grabeniz liniju života, liniju srca.

Slutim dodirotvorenog neba,očekivani hladni tren,zastave iznad glave.Vidimstvarnost u praznoj čaši,neminovni usudu pokretu.

Ovde me ostavites mojim sledbenicima,sa prizvanom vatrom.

I neka sruše se svi mostovipod ovim otežalim noćima.

Pred zidom stojimzaboravljam dlanovei vodu,vatru koju zalažem vekovima.

Pred kamenim likovimajutro odbeglo trujemstvarnoprobudiću taj pogled da prati me do kraja.

73

OVDE POD PUNIM JEDRIMA

Jedan osećajkao stara pričaostaje izaotvorenih vrata.

Miris poljskog cvećai ko sačekuje srcekao pijanstvo vino.

sada kad vidi sejedan svetli trakkroz zastore,mali podvig istine.

Blagosloven za nezaboravna kapcimaod snova otežalih.

Jedan osećajkao magija ispod satenamoment za viđenjeza predvorje njedara.

74

POSLEDNJA KAP KIŠE

Prešao sam obaluduboku voduu trenu kada okrenuo bihnazad.

Na usnama tragšapatšto para tišinu.

A ipak prešao sam obalui vodušto nosi daljinui sad eto me pred vratnicama.

Nestvarne plavetina dlanu dotaknute prazninesamo prati me vremesada kad prešao sam obalu.

Valovi ostali izazalutale ,zabasanepratim poslednje kapii nudim ime kao cvet.

75

SDRŽAJ :

KRAJ SLOMLJENE VRBE

Kraj slomljene vrbeSuncokretiDemon za trpezom

BELEŠKE

Da sve stanePitam se OstroškiPre Posle Duge noći u TorpoKameni krugHalingdal i BuskerudMandalina1984SoldatskaTreptajPrividIstinaNe jošTo trajeTako sam snivaoU plavo bojim noći oUSPAVANA JEGULJA AL

Na vučjem traguJedna svetla slikaVreme jeNa ovom beskrajnom putuZalutao među slikeHiljadu misliNa vrelu životaSubotaZablista i nestanePod peščanikomZvezdeNa tvrđavi

PONEKE SLIKE

Drotning gataOnima koji ostajuPletarHarmonijaTo je imaginacija KamilleCrveni pas Pola GogenaArktik –Antarktik

Ledena vatraPriča starog GunaraSamo u prolazuZnam kad sviraju mandoline

NOVI HORIZONTI

NavikaZnaš moje horoveZajednoDa doznamNovi horizontiSve ono što činimSamo obično viđenjeNa putu za BergenIzmeđu noći i snaiza noći i snaČekajući treptaj da pomere se svetoviGluvo tkanjePosle buđenjaOvde pod punim jedrimaPoslednja kap kiše

77

KNJIGE PESAMA :Fenjerska Svetla ( 1995 ) ,Noć Svete Slike ( 1997 ) .Severni put ( 2008 ).Beleške iz Åla i druge ( 2009).

78