Wright Monika12

FRANK LLOYD WRIGHT (1867 - 1959)Rodio se u Viskonsinu. Smatrao je da je grad zlo koje narasta. Vodio konzervativan ìvot. Otac mu je bio Englez koji se posle smrti ène preselio u SAD kao propovednik, velika strast mu je bila muzika. Napustio je porodicu kada je Frank imao 15 godina. Bio je miljenik majke koja je verovala da }e postati arhitekta. Odrastao je na ujakovoj farmi i vrlo rano se zapo{ljava kod lokalnog preduzima~a. Studirao gra|evinu u Viskonsinu 2 godine, a sa 18 prelazi u îkago kod arhitekte Silzbija i ostaje tamo godinu dana. 1887 napu{ta Silzbija i zapo{ljava se u birou "Adler&Sullivan" i postaje "olovka Luisa Sullivana". Zvao Salivena "Dragi maestro". Sullivan je po~eo da razvija organski koncept prirodan razvoj oblika iz konstantne forme i funkcije. U ovoj firmi radio rezidencije. Osamostaljuje se od 1894. (1893.) Prvi poznati ameri~ki arhitekta koji nije pro{ao kroz L'Ecole des Beaux-Arts. Zastupao izrazito ameri~ki stil, sli~no Walt-u Whitman-un i Melville-u.

Osnovne postavke Wrightovih ideja: 1. obnova goti~kog duha kao organskog shvatanja arhitekture; 2. demokratija - organsko shvatanje demokratskih i svih ìvotnih pojava; 3. individualizam u stvarala{tvu - odvojenost i nezavisnost; 4. ideal slobode u smislu proklamacije ravnopravnosti; 5. duh ameri~kih institucija; 6. pozitivno shvatanje uloge ma{ina i industrijskih ure|aja. Ili sve ovo malo manje Dobrovi}evsko: 1. Ameri~ka tradicija (ravnica prerije, individualnost, demokratija); 2. Te`nja za organskim u arhitekturi. 3. Snaga da za sopstveno vreme na|e individualni umetni~ki jezik. po~etkom 1890.-tih - zapo~inje saradnju sa Adlerom i Sullivanom. Kao i svoji u~itelji Richardson i Sullivan kolebao se izme|u autoriteta klasi~nog stila i vitalnosti asimetri~nih oblika. Richardson - simetri~ni stil za javne ustanove, asimetri~ni za porodi~nu gradnju. Kod Richardsona i dalje prisutna monumentalnost i masivnost. Dilema oko primene monumentalnih oblika - klasi~ni stil i kamen se koriste u gradu, a goti~ki i {indra u seoskoj arhitekturi. Taj dvojni princip Wright ostvaruje u svojoj ku}i: 1889 - njegova sopstvena ku}a u novom ~ika{kom predgra|u Oak Park (osnova proizilazi iz ukr{tene T osnove ri~ardsonovih piramidalnih ku}a). 1892 - zajedno sa Sullivenom, orijentalizovana ku}a CHARNLEY u italijanskom stilu, projektovana za sredi{e îkaga. îst geometrijski oblik, upotrebio tzv. rimsku opeku, simetri~na i izgra|ena onako kako je Sullivan radio oblakodere. (Kada je napadao internacionalni stil1 Frank Lloyd Wrigh

osu|ivao kutijastu arhitekturu). Glatki zidovi - bez ornamenata nasuprot evropskim gra|evinama tog vremena, prozori use~eni kao sekirom, oblik dobijen malim brojem presudnih akcenata. Sullivan i Wright - po~eli da koriste vanevropske uzore za ornamentiku (Owen Jones - "Grammar of Ornament") - u knjizi navedeni egzoti~ni ornamenti: kineskog, egipatskog, keltskog, asirskog porekla. - traganje za novim stilom koji }e biti odraz Novog sveta. Islamski motivi u Sullivenovim delima i polukru`na nau~no fantasti~na dekoracija u prostoru za razonodu Wrightovog ateljea u Oak parku. (mural koji prikazuje Arapina koji leì uko~en pred nebeskom muzom nove civilizacije). +1893 - svetska izlo`ba u îkagu - ta izlo`ba "ubila" arhitekturu Sullivana (Transportation building). Japanski paviljon (rekonstrukcija Ho - o - den hrama) - veliki uticaj na Wrighta (v. kod ku}e Winslow). 1893 - ku}a WINSLOW u River Forest-u (predgra|e îkaga???), Illinois (sl. Frampton 68) ++ Posmatrana izdaleka ima jasnu siluetu, detalji se uo~avaju izbliza. Trodelna silueta - osnova, telo, glava. Drugi sprat je od terakote. O{tre linije, centralno postavljen dimnjak. Cirkularno kretanje u osnovi objekta. Spava}e sobe - uvek iznad prostora za ru~avanje. Ritual zajedni~ke ve~ere - spajanje dnevnog boravka i trpezarije. zgrada ima 2 razli~ita lica: -uli~na tj. gradska fasada (simetri~na, ulaz sme{ten na osi) -vrtna (ladanjska) fasada (asimetri~na, ulaz sme{ten bo~no) Ovakvo re{enje je prete~a Wrightovog prerijskog stila gde su u nepravilnim deformacijama zadnjeg dela prikladno sme{teni neugledni sadràji (pomo}ne prostorije) - iza formalne prednje fasade. Ova ku}a predstavlja prelazno delo u njegovom stvarala{tvu o ~emu svedo~i i neujedna~enost prozora - po~eo napu{tati klizne i zamenjivati ih krilnim prozorima. Priprema za kona~ni prelaz od pojedina~nog na nizove prozora. Na ovoj ku}i se prvi put pojavljuje Wrightov prerijski ~etvorovodni krov. Sullivenov uticaj je oìvljavanje povr{ine ornamentalnim obrubom i frizom, a ornamentalna ulazna fasada poti~e sa Sullivanovih grobnica sa po~etka 1890-tih. Kamin je nagla{en (zaslon kamina s arkadama u predvorju - unutra{nja verzija Sullivanove fasade pozori{ta Schiller) - uticaj japanske arhitekture (kamin - zapadni ekvivalent japanske tokoname (sastavni element japanskog enterijera i sredi{te porodi~nog okupljanja i ceremonijala). Japanski uticaj - zasloni umesto punih pregradnih zidova.2 Frank Lloyd Wrigh

1893 - fasada biblioteke u Milvokiju 1895 - poslovna zgrada Luxfer Prism - potpuno zastakljena fasada 1895 - ku}a McAfee - reinterpretacija Richardsonovog projekta za knji`nicu Winn Memorial iz 1878. To je razdoblje u kojem Wright traì novi stil, njegove zgrade su jo{ uvek italijanizovane, pod uticajem Richardsona, a porodi~ne ku}e dosledno obeleàvaju krovovi blagog nagiba postavljeni u raznim visinama preko izduènih asimetri~nih osnova. Tipi~ni primeri: - stambena zgrada Francisco Terrace - ku}e Heller i Husser sve u îkagu u periodu od 1895 - 1899. - Vetrenja~a zvana "Romeo i Julija", Hillside, Spring Green, 1896. Kula - osmougaono glavno telo i trapezasto pro{irenje. Kubisti~ki shva}eni novi oblici. Arhitekronsko ostvarenje zadatka inènjerske prirode. PRERIJSKI STIL 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) 8) ku}a ku}a ku}a ku}a ku}a ku}a ku}a ku}a Willits (Highland Park, Illinois, 1902.); Heurtley (Oak Park, 1902.); Martin(Bufalo, New York, 1904.); Glasner (Illinois, 1905); Coonley (Riverside, Illinois, 1905.); Isabel Roberts (River Forest, Illinois, 1908.); Robie (îkago, 1908.); gospo|e Tomas Gale (Oak Park, 1909.)

zgrade: 1) poslovna zgrada Larkin (Bufalo, New York, 1904.); 2) Unity Church (Oak Park, îkago, 1906.); 3) mali hotel u Mason City-ju (Iowa 1909.); Uvi|a da se ma{ine mogu koristiti razumno, u skladu sa njihovim sopstvenim zakonistostima i delovati kao ~inilac apstrakcije i pro~i{}enja - panorama îkaga - stvar kojoj snage umetnosti treba da udahnu du{u. - Willitts house (îkago, 1902.) (sl. 455 - Dobrovi}2) -horizontalno razvijena osnova. Delimi~no dvospratna gra|evina za potrebe jedne porodice. Dinami~an unutra{nji raspored u pogledu na~ina3 Frank Lloyd Wrigh

povezivanja pojedinih prostorija, ili njihovog delimi~nog proìmanja. U teì{tu dispozicije niz kamina ili dimnjaka. Zidovi - drvena re{etkasta konstrukcija sa izolacijom i obostranim malterisanjem. Krovovi prekriveni {indrom, istureni preko lica fasade (za{tita od sunca i vetra). Brojni prozori u trpezariji i dnevnoj sobi - prisan kontakt sa vrtom. Osnova u obiku krsta - objekat razbijen u ~etiri mase. Op{te karakteristike "prerijskih" ku}a: Wrightove prerijske ku}e - osnove u obliku X, L, T sa slobodnim kretanjem izme|u glavnih stambenih zona, gra|evine niske i horizontalno postavljene, nizovi prozora pod niskim, blago nagnutim krovovima. Ulazni delovi (porch - iz ameri~ke tradicije, koristio ga je ali ne da njime okruì celu ku}u, ve} ga je prilagodio izduènim osnovama i to kao produènje krila, ~esto on upada u preostor, lebde}i nad zemljom) - uneseni u kompoziciju (novina jer to vi{e nije samo deo pridodat ku}i, ve} u je postao bitan arhitektonski deo, neodvojiv od celine). Krovovi sa velikim prepustom. Enterijeri - likovno povezivanje podova, bo~nih zidova i krovova. êsto je primenjivao razli~ite visine tavanica u istoj prostoriji - uveo horizontalne povr{ine u raznim ravnima: istureni tremovi, prepu{teni krovovi i razne visine podova u zavisnosti od vrste tla. Primenjivao razli~ite materijale: suprotnosti ravnih i neobra|enih povr{ina. Osnovna ideja - ku}a se {iri od centralnog jezgra. Kamin u sredi{tu ku}e - polazna ta~ka za re{avanje cele osnove (XVII vek, rana ameri~ka tradicija koja se provla~i kroz ceo XIX vek). Oko 1910. dostigao fleksibilnu osnovu kakva se do tada nije mogla zamisliti. Njegov najve}i doprinos - fleksibilna obrada unutra{njeg prostora. Ku}a kao skrovi{te - kriti~ari njegove arhitekture su osu|ivali ku}e kao mra~ne (prepu{teni krovovi, niske prostorije, nema velikih staklenih povr{ina). Zatvaranje ku}e - skloni{te. Vajar Richard Bock (deo Wrightovog tima) - ikonograf "du{e"koju je Wrught èleo da udahne gra|evinama, njegovi rani radovi, u su{tini simbolisti~ki bili su bliski evropskoj secesiji i dopunjavali su se sa Sullovanovim zna~ajkama koje su se jo{ zadràle u Wrightovom radu. Posle 1900. njegovi radovi postaju apstraktniji zahvaljuju}i Wrightovom uticaju ("Muza" za Wrightovu ku}u Dana iz 1902). Wright razvija svoj prerijski stil sa slede}im elementima: - otvorena prizemna osnova obuzdana krovovima blagog nagiba i niskim spolja{njim zidovima. - niski presek stvara o{tar kontrast vertikalama dimnjaka i4 Frank Lloyd Wrigh

unutra{njem prostoru dvostruke visine. Jo{ uvek se koleba u pogledu preseka izme|u Richardsonove zbijene osnove (ku}a Heurtley) i lagane japanske konstrukcije (ku}a Hickox). Taj rascep u kojem se monolitnost suprotstavlja artikulisanoj izraàjnosti razre{ava na projektima za porodicu preduzima~a Martin iz Buffala. Primeri Wrighovog zrelog stila. - zgrada Larkin (poslovna zgrada kompanije "Larkin"), Bafalo, New York, 1904. Sru{ena 1949. (firma je sama sru{ila). Monumentalni objekat. Projektovao je sve osim telefonskih aparata, nisu mu dali. Glatke, bezornamentisane zidne povr{ine, mirni piloni, izbo~ine i ubo~ine. Bo~ne fasade - ritam po vertikali postignut me|uprozorskim stupcima + horizontalni potezi podno`ja i gornje zavr{ne linije. êtiri kule sa svake strane - stepeni{na okna. Napadan zbog o{trih uglova i ivica koje ne dozvoljavaju nikakvu modulaciju povr{ina, krutih vertikala i horizontala, beskompromisnih u svojoj geometrijskoj preciznosti. Kasnije je Wright na isti na~in napadao evropske arhitekte dvadesetih godina. Zgrada je masivne konstrukcije (opeka), ravan krov, nadsvetla. Unutra{nje jezgro - veliki prostor visine pet spratova, opasan galerijama, osvetljen odozgo. Sve~an prizor, gotska strogost stubaca koji dele brod od galerija. - ku}a Martin, Bafalo, New York 1904 (luksuzna vila, ima pergolu i vrtove, sve u jednom kompleksu).++ Prvi put pose}uje Japan 1905. - crkva Unity u Oak Park-u (îkago) 1906. - njegova prva zgrada od betona, u Illinoisu. Ova crkva je bila prototip sve dok Kahn nije napravio novi koncept. Odraàva funkciju: sakralni deo za vernike; mali de~ji centar; glavne vrednosti su organizacija osnove i kvalitet elemenata u enterijeru. Suèn prostor se provla~i kroz celu visinu objekta. Kubisti~ki re{ene mase. Sastoji se od same crkve i doma za sastanke crkvene zajednice, oba dela pristupa~na iz zajedni~kog predvorja. Kompozicija simetri~na u odnosu na podu`nu osu i svaki objekat u odnosu na popre~nu osu. Crkvena zgrada je kvadratna, a druga zgrada izduèni pravougaonik. Zidovi - liveni beton, spolja obloèni opekom. Osvetljenje crkve preko visoko poloènih prozora, a delom odozgo kroz stakleni krov iza visoko nazidane atike. Ostali krovovi su ravni. Sopstveni ornament - i spolja i iznutra. I zgrada i ku}a i crkva (vidi gore) odaju isti arhitektonski sistem. Ku}a Martin - primenio osnovu kvadrati~nog modula (ma {ta to zna~ilo). Crkva centrirana oko dve ose, zgrada oko jedne, ali se na njima pojavljuju sli~ne re{etkaste artikulacije nosa~a i vazdu{nog prostora. Obe sadrè jedan jedinstven unutra{nji prostor osvetljen5 Frank Lloyd Wrigh

odozgo i okruèn galerijama sa sve ~etiri strane do kojih se prilazi stepenicama iz ~etiri ugla. Kod crkve su sve ~etiri fasade jednake simboli{u}i jedinstvo, a kod zgrade Larkin one na duìm stranama su razli~ite od onih na kra}im. Gra|evine - monumentalne varijacije iste arhitektonske idejne skice i pionirski primeri odli~no zami{ljenih sistema klimatizacije i grejanja. U crkvu je ugra|eno centralno grejanje, a zgrada Larkin je jedna od prvih klimatizovanih poslovnih zgrada (vazduh se mogao ne samo zagrejavati, ve} i hladiti). Wright bio unitarista - op{ti ose}aj za sveto: svetinja porodi~nog ognji{ta, svetinja rada, ku}a za religiozne skupove (vizija novog ìvota proèta op{tim ose}ajem za sveto). Njegov cilj - ostvarivanje celokupnog ìvotnog ambijenta koji bi obuhvatao celo dru{tvo i uticao na njega. Opsesivna zanesenost ognji{tem kao moralnim i duhovnim sedi{tem - projektuje ga u javnim prostorijama kroz pa`ljivo sme{tene natpise. U zgradi Larkin dizajnirao i name{taj. Ukra{avanje glavnog ulaza u zgradu - slu`benici prolazili pored vodopada koji je pr{tao sa Bock-ovog simboli~nog reljefa sa paternalist~kim natpisom: "Po{tenom radu nije potreban gospodar, istinskoj pravdi nisu potrebni robovi". Wright besneo zbog promena u prostoru zgrade (usled zahteva proizvodnje). Wrightove poslovne zgrade: Larkin Soap Company (1904) i mnogo kasnije Johnson Wax (1939) - obe su primarno obra|ene kao jedan prostor, zatvorene masivnim zidovima i osvetljene nadsvetlima ili visoko postavljenim prozorima ili cevima. Izolovane od spoljnog sveta i zbog toga u najve}em kontrastu sa gra|evinama ~ika{ke {kole osamdesetih godina ({iroko otvorene staklene povr{ine), a istovremeno i kontrast u odnosu na evropske pokrete dvadesetih godina. Wrightov tim tehni~ari i umetni~ke zanatlije koji bi dizajnirali i ostvarivali njegovu viziju "celokupnog umetni~kig dela". Tim: ... 1905 - potpuno uobli~ena sintaksa prerijskog stila. Stilski izraz se, me|utim, neprekidno koleba izme|u dva pola: - ku}a Avery Coonley, Riverside, 1908. nepravilnog, asimetri~nog i pitoresknog, u Riverside-u (radio i enterijer i name{taj) - ku}a Robie 1908-1909., îkago (sl. 459., Dobr.2) drugog, jezgrovitog re{etkastog, simetri~nog i strogo arhitektonskog ( slika Frampton 72.) Ku}a Robie - umalo nije sru{ena 1960., ra|ena za mladog biznismena koji je postavio zahtev da moè da vidi prolaznike, a oni njega ne - Rajt je napravio dva trakta koji se smi~u; dvori{ni zidovi su visoki, streha je velika pa baca senku i stanovici zgrade se ne vide. Objekat sadrì veliki broj me|univoa.6 Frank Lloyd Wrigh

Najzreliji oblik Wrightove predratne arhitekture kako u rasporedu unutra{njih prostorija tako i u spoljnom oblikovanju. U teì{tu dimnjaci, kamini, unutra{nje stepeni{te. Oko jezgra grupi{u se glavne prostorije. Spoljna plastika - horizontalni potezi u oba pravca (protiv - teà). Nagla{eni i jako isturenim strehama koje zasenjuju prozore. Vertikalna ritmizacija postignuta jednakom podelom prozorskih nizova - podre|en zna~aj u kompoziciji celine. Ulaz nije naro~ito nagla{en. - ku}a Avery Coonley (sl. Dobr.2 - 458) - zbijena dispozicija u nivou prizemlja i jako razu|ena krila u nivou sprata. Ornament kerami~ke plo~e. Prizemlje izvedeno kao podrum (u njemu samo ulazni hol i soba za igre), glavne prostorije na prvom spratu. - ku}a Hardy, 1905., Racine, Wisconsin (naj~istija formulacija simetri~ne frontalno poloène ku}e od svih koje je Wright ikada ostvario). Od 1910. Wright je ve} najpoznatiji ameri~ki arhitekta. Do tada je sagradio 140 objekata. Drào je i predavanja koja je publikovao. Od 1910. - 1925. - u Americi nastupio period imitiranja klasicizma i gotike, pa su i Wright i Sullivan u to doba smatrani za pobornike jedne izgubljene stvari. Upoznavanje Evrope sa Wrightom od 1910. Mapu njegovih radova 1910-1911 objavio Wasmuth. Berlage jako doprineo upoznavanju sa Wrightovim delima (predavanja i izlo`be). Uticaj na Holan|ane (Robert van t'Hoff, J.J. Oud). Pravi uticaj ne direktno (projektima), ve} metodama i idejama koje su sadràne u njegovom delu. I njegova prostorna koncepcija je bila promenjena kada je do{la u dodir sa evropskim pokretom (veliki period formiranja evropske arhitekture od 1920. do po~etka tridesetih godina). Wright nikada nije potpuno raskrstio sa 19-tim vekom, {to se vidi po njegovom oblikovnom izraàvanju. Razlika u odnosu na Evropu: - nije imao pomo} kroz opti~ku revoluciju u slikarstvu izme|u 1910. i 1920. koja je bila pouzdana osnova za novonastalu prostornu koncepciju i njen vokabular. - 1914 - vrtovi Midway - poslednje delo Wrightovog tima u îkagu. Naziva ih "socijalni odgovor na plesnu groznicu", izgra|eni u veoma kratkom vremenu (devedeset dana). Nova dru{tvena institucija po uzoru na nema~ke pivnice na otvorenom. (sa plesnim podijumima). Oblikovani su kao niz stepenastih terasa - ose usmerene na {koljku orkestra s jedne strane, a sa druge strane se preko bo~nih arkada spajaju sa kompleksom restorana s galerijama i zimskim vrtom. Najuverljiviji Wrughtov poduhvat u popularnoj kulturi. Unutra{njost veliki reljefi i apstraktni murali sa koncentri~nim kru`nim7 Frank Lloyd Wrigh

elementima koji su podse}ali na Wrightovu ma{tovitu ideju o dekoraciji vrtova gde su {areni baloni napunjeni plinom pri~vr{}eni o krov. Snagu kompozicije remete razni dodaci, ali pove}avaju atraktivnost. Razli~iti materijali za spoljnu obradu: opeka (vapenac i kre~njak), prefabrikovane betonske plo~e. - Hotel Imperijal u Tokiju (1916-1922) u hermeti~kom stilu. Osnovu i presek nalazimo u vrtovima Midway, restoran i vrt iz ~ika{kog kompleksa su preure|eni i dvorane i predvorje hotela, a bo~ne arkade vrtova su oblikovane kao stambena krila. U unutra{njim muralima i reljefima nastavljaju se midwayske teme, a hotelski prilazi sa galerijama podse}aju na terase kafane u istom planu. Nastoji da se pribliì lokalnoj graditeljskoj tradiciji i koristi strme preseke sa kruni{tima (???), opeku i oplate od oya kamena. U unutra{njim prostorima kamen je oblikovan tako da podse}a na pretkolumbovke profile (isto i u vrtovima Midway). Kasnije ove egzoti~ne reference poprimaju teatralni oblik u Wrightovim holivudskim ku}ama iz dvadesetih godina. Hotel je zna~ajan i zbog svoje konstruktivne domi{ljatosti - ~udesno je opstao usred razornog potresa 1922. (zbog {ipova pobijenih u muljeviti sloj terena). Poslednje delo ranog razdoblja Wrightove karijere. Vi{e ne postoji, posle zemljotresa zgrada postala bolni~ki centar. Posle, po~inje da radi za Holivud. (period 1923. - 1927.) Dr. John Stroter House - L.A., 1923. George Madison Millard House, Pasadena, Kalifornija, 1923. Ennis House, Hollywood; Freeman House, Hollywood (istureni betonski venci); La Miniature, Pasadena;

Organsko povezivanje eksterijera i enterijera. Kubisti~ke mase. Poku{aji za izgradnju domova sa unapred zgotovljenim betonskim blokovima povezanim pri slaganju minimalnom armaturom. Betonski blokovi se izra|uju unapred u aluminijumskim kalupima. Ornament oìvljavanje betona, a i otvori u vidu ornamenta. Ornament - negde za obradu ~itavog zidnog platna, a negde samo za nazna~avanje ivica (nestaju jako istureni venci i nastre{nice). îtavo zidno platno dobija izgled tkanine (neprekidnost linija u dva suprotna pravca). Betonski blokovi - vidni i spolja i iznutra. Ravni krovovi. Razne perforacije u blokovima - otvori (krst...). Uzori - arhitektura Maja i Asteka. Sopstvena ku}a Taliesin kod Spring Green-a, Wisconsin, zapo~eta jo{ 1908, dva puta iznova gra|ena posle poàra 1914. i 1925. 8 Frank Lloyd Wrigh

(Taliesin 1,2 i 3) postepenim pro{irivanjima postala kompleks sa posebnim naseljem studenata i poljoprivrednim dvori{tem. Druga zna~ajna faza Wrightove karijere je zapo~ela nakon izgradnje njegove poslednje ku}e od betonskih blokova u Tulsi, Oklahoma, 1929. Prvi njegov projekat u kome ispituje krajnje mogu}nosti armiranobetonskih konzola je stambena zgrada Elizabeth Noble u L.A. 1924. anticipirao ovu estetiku projektom za zgradu National Life Insurance u îkagu - svetlucava fasada od bakra i stakla - direktno preno{enje estetike "teksturisanih betonskih blokova" u staklo. Promena u razmi{ljanju - uticaj depresije, ekonomi~ne masovne proizvodnje automobila Henry Ford-a, ugledao se na zna~aj Neue Sachlichkeit u Evropi - hteo da prona|e novu ulogu za arhitekturu dru{tvenog poretka SAD-a koji se upravo menjao. Do tada je gradio "instant" ku}e u stilu Maja za bogate estete naseljene po bujnim breùljcima ju`ne Kalifornije. Pre svoje nove faze, jo{ 1901 (predavanje "Umetnost i ume}e ma{ina" - vidi gore) koristio je ma{ine za stvaranje visoke zanatske kulture, primena u neposrednom oblikovanju svog prerijskog stila (do 1916). Pored odre|ene primene konzola (ku}a Robie) drào se tradicionalnih materijala i postupaka. Tek sredinom 20 - tih uzeo u obzir sastavljanje celokupne konstrukcije od industrijski proizvedenih elemenata - na primer mozaici od betonskih blokova i sistem modularnih ove{anih fasada koje je izmislio za zatvaranje monolitnih betonskih konstrukcija. Ekonomski razlozi su ga naterali da uo~i ograni~enja tradicionalnih materijala i na~ina gradnje. Jedinstvenom kombinacijom armiranog betona i stakla stvorio prizmati~nu fasetiranu arhitekturu o{trih linija ~iji stakleni eksterijeri no{eni na armaturi lebde}ih ravni stvaraju iluziju potpunog besteìnskog stanja. Odjednom postao opsednut izraàjnim svojstvima stakla, proglasio ga je prvorazrednim savremenim materijalom (savr{ena vidljivost, svetlost, ma{ina je ta koja je dragocene mogu}nosti stakla u~inila modernim). 1929. - skovao izraz "Usonia" da bi ozna~io egalitaristi~ku kulturu koja }e se spontano pojaviti u SAD-u. Pod tim je podrazumevao ne samo individualizam obi~nih ljudi, ve} i ostvarenje novog raspr{enog oblika civilizacije koja je nedavno postala mogu}a zahvaljuju}i masovnom posedovanju automobila. (Frampton 203). "Automobil kao deus ex machina Wrightovog anturbanog modela, njegove koncepcije za Broadacre city prema kojoj se koncentrisanost grada 19.veka trebalo da se rasporedi du` mreè regionalnog agrarnog spleta (kao {to je predvideo u svom predlogu za gradski klub u9 Frank Lloyd Wrigh

îkagu, za konkurs 1913. godine o ure|enju dela periferije îkaga."(Frampton 203.) Velika ironija je da Broadacre city vi{e nego bilo koji drugi oblik radikalnog urbanizma odgovara glavnim poukama komunisti~kog manifesta (1848) koji se zalaè za "postepeno ukidanje razlika izme|u grada i sela putem ujedna~enijeg naseljavanja cele zemlje."(Frampton 203). Prvi projekti za novu "usonijsku" kulturu: - stambeni toranj St. Mark 1931. (kasnije Price Tower u Bartlesville-u 1952-55) -zgrada novinske ku}e Capitol Journal 1931 - od nje poti~e Johnson Wax (1936-39) Po svom tonu su vi{e urbani nego agrarni. Ova dva projekta su izvedena mnogo kasnije kao Price Tower u Bartlesvillu, Oklahoma (1952-1955) i kao administrativna zgrada Johnson Wax, Racine, Viskonsin (1936 - 39). Simboli~ki - "fundamentalisti~ke asimilacije porodi~ne ku}e sa procesima prirode, a poslovne zgrade sa pojmom svetinje"(vidi ranije, zgrada Larkin i ku}a Martin). Dva remek dela nenadma{ne rasko{i i plemenitosti: - ku}a za odmor u Bear Run-u, Pensilvanija (1936), poznatija kao Falling water.++ (ku}a Edgara J. Kaufmanna) - administrativna zgrada Johnson Wax (1936 - 39).++ Falling water: - za porodicu Kaufman - Wrightov ideal ìvotnog prostora stopljenog sa prirodom. Ekspresionisti~ko delo - vizija, a i impresionisti~ko jer i najmanja pojedinost odaje utisak i slikovitost, apstraktno po formama, naturalisti~ko jer uvla~i delove prirode u svoju kompoziciju, kubisti~ko po osnovnim oblicima upro{}enim do najve}e mogu}e mere, funkcionalno po organizaciji, puristi~ko zbog ~isto}e upotrebljenih sredstava i njihovog uklapanja, konstruktivisti~ko jer svesno isti~e ono {to nosi i ono {to je no{eno po Dobrovi}u: sinteza svih pravaca i pristupa savremene arhitekture. Polazna ta~ka je opet armirani beton, konzole - ekstravagantne do ludosti. Ku}a {tr~i iz prirodne stene u koju je usidrena, kao slobodno lebde}a platforma iznad malog vodopada. Terase - deluju kao ravni koje lebde na razli~itim visinama (terase su oslobo|ene ograni~enja koje name}e produènje linije tla u Wrightovom prerijskom stilu. Ku}a se potpuno stapa sa krajolikom, unutra{njost vi{e podse}a na atmosferu name{tene pe}ine nego na ku}u u tradicionalnom smislu. Stepenice u unutra{njosti (u dnevnoj sobi) - spu{tanje kroz pod ka vodopadu - nemaju drugu svrhu nego da ~oveku omogu}e intimniji dodir sa vodom. Podvojenost prema tehnici - jako izraèna na ovoj ku}i, iako mu je beton omogu}io da je izvede on ga i dalje smatra10 Frank Lloyd Wrigh

"manje vrednim", hteo je da ga prekrije zlatnim listi}ima, ali ga je naru~ilac odvratio od te ki~erajske ideje. Pristao je da povr{inu oboji bojom marelice!!! Od tog perioda Wright je po~eo da se bavi oblikovanjem ~udne nau~no fantasti~ne arhitekture koja je izgledala kao da je namenjena stanovanju nezemaljskih vrsta. Nastavio je sa projektovanjem svojih izuzetno prakti~nih uzonijskih ku}a. Johnson Wax - Gra|ena 15 godina u 2 etape, prva 1936-39, druga '39-50. U sredini hipostilna dvorana(zenitalno osvetljenje, pe~urkast stubovi): organska metafora se uo~ava u uskim, visokim, pe~urkastim stubovima koji se suàvaju prema osnovi. Oni su nosa~i unutar 9 m visokog unutra{njeg klimatizovanog poslovnog prostora slobodne osnove. U visini krova stubovi se pro{iruju u okrugle betonske listove izme|u kojih je opna od staklenih cevi pyrexa (vrsta stakla) - horizontalna tavani~na rasveta ({uplja jezgra stubova sluè kao odvod za ki{nicu, a osnove su spojene {arkama za bronzane nose}e grede). Ekspresivni izraz usonije - tamo gde se o~ekivala punina (krov) nalazi se svetlo, a gde bi se o~ekivalo svetlo (zidovi) nalazi se punina (obrt tradicionalnih elemenata). Staklene cevi su poloène poput opeka u zidu, tamo gde se ina~e nalazi ukrasni zidni venac - jedino osvetljenje na zidovima. Kula - dvospratna visina (laboratorije u kru`nim me|uspratovima). Vlasti su prvo odbile Wrightov predlog za pe~urkaste stubove, pre~nik je bio mnogo manji od propisanog, nisu verovali da moè da nosi planirano optere}enje. Wright je izradio probni stub, opteretio ga i time dokazao svoje tvrdnje. Caka je u kupastoj armaturi od zavarene ~eli~ne mreè. Zgrada osu|ivana kao preterano liksuzna i prividno besciljna. Gradnja Johnson Wax-a je uvod u poslednji period Wrightovog stvarala{tva u kome je sve vi{e napu{tao prave uglove i sve sna`nije nagove{tavao krug i krivu liniju. Zapadanje u formalizam. Serija eksperimenata: - heksagonalno trougaoni oblici; problem kod malih objekata; koristio za Unitaristi~ku crkvu; - krug; problem sa elementima izme|u; {to je stario projektovao je sve neprakti~nije objekte. - morska stena za gospodina Morisa - Sportski klub - planetarijum

11 Frank Lloyd Wrigh

- Morisova robna ku}a - redizjajn jedne stare zgrade; opeka; ulaz je jedini dekorativni element na fasadi, od ulaznog hola vodi spiralna rampa. - Guggenheim muzej, New York, projektovan 1943.-46., a sagra|en od 1956.-1959. (otvaranje posle Wrightove smrti) Sredinom 30-tih iskristalisala se njegova usonijska vizija, a svoje ispunjenje dostigla u zgradi Guggenheim muzeja u New Yorku 1943. Konstrukcijska zamisao i idejna skica datiraju od ranije, iz njegovih crteà za planetarijum Gordon Strong iz 1925 - "zigurat" namenjen "njenom boànstvu prirodi". U Guggenheimu je izokrenuo spiralu planetarijuma koja se smanjuje od spolja ka unutra, izvr}u}i prethodni prilaz za automobile u unutra{nju spiralnu galeriju produènu prostornu spiralu koju opisuje kao "neprekinuti talas". Ovaj muzej je vrhunac Wrightove druge faze - u njemu se povezuju prostorni i konstrukcijski principi ku}e Falling water sa obuzdavaju}im tavani~nim osvetljenjem zgrade Johnson Wax. Izlo`bene povr{ine su postavljene du` spiralne rampe. Zenitalno osvetljenje, izlaganje gotovo nemogu}e: 1) zidovi su nagnuti upolje; 2) iznad o~iju je svetla traka; 3) zid je kru`nog oblika; Inspiracija je bio Vatikanski muzej izgra|en 20 godina ranije. Stambena ku}a - bunker, 1942., blizu Medisona: lu~ni oblik, sa severne strane - zemljani nasip do visine prozora tik ispod ravnog krova, {titi ku}u od vetrova. Ju`na strana - zastakljena kroz sprat i prizemlje - potpuno otvaranje prema suncu. Price Tower, Bartlesville, Oklahoma, 1952.-55. - razgranatost volumena, bekstvo od "kutija{tva". Sli~no sagra|ena dva mala solitera na Dor}olu (arh. Pe|a Risti}). Marin County Civic Center, 1959. komunalne gra|evine Kru`na geometrija protivre~i i funkciji i materijalu, konstrukciji i strukturi. Nizovi lukova napregnuti na zatezanje. Zgrada leì na tlu, ne izranja iz tla (naru{en princip organskog). Utisak birokratsko autokratsko - elitisti~ke zatvorenosti - Opera u Bagdadu. -Pitsburg - poslovni centar -oblakoder visok 1 milju (1600m)


URBANIZAM1913. - predlog za gradski klub u îkagu, konkurs o ure|enju dela periferije îkaga (Frampton sl. 173., str. 203. - plan podele tipi~ne zemlji{ne parcele) - koncepcija (kasnije razvijena u Broadacre-u, koncentrisanost grada XIX veka bi trekalo da se rasporedi du` mreè regionalnog agrarnog spleta). Pojava automobila sve to omogu}ava.Razra|uje model grada od 1931.-1935. - tada izlaè gigantsku maketu. Ideje poti~u od ameri~ke anti-urbane struje. Grad - korenito utopijski da bi mogao da bude primenjen u stvarnosti. Osnovne misli o ovom gradu iznete u Wrightovoj knjizi Disappearing City. 1932., a istim temama se vra}ao sve do svoje smrti. (1945. - knjiga "When Democracy Builds"- malo izmenjeno ponovno izdanje knjige "Disappearing City"). Po osnovnim principima, Wright - sledbenik Emersona - industrijski grad otu|uje pojedinca i samo neposredni dodir sa prirodom ga moè vratiti samom sebi i omogu}iti skladan razvoj njegove li~nosti kao celine (Fransoaz 36). Kao i njegovi u~itelji, Emerson i Dèferson, i Wright misli da je "mogu}e otrgnuti se od robovanja koje name}e megalopolis i ponovo na}i prirodu samo ostvarenjem "demokratije"".(Francoise 36). Demokratija, tuma~ena ne kao ponovno uvo|enje politi~ke misli u urbanizam, ve} podrazumeva slobodu svakog pojedinca da dela po svojoj volji. Demokratija za Wrighta ozna~ava neprikosnoveni individualizam, povezan sa depolitizacijom dru{tva, a u korist tehnike, "industrijalizacija je ta koja }e kona~no omogu}iti otklanjanje prinuda koje su i proistekle iz industrijalizacije"(Francoise 36).

Plan Broadacre je po njegovom sopstvenom priznanju prepad na nazadnja{tvo dru{tva (Dobrovi} 2, 198.). Tu njegovo organsko shvatanje (Ibid. 199.) arhitekture dostiè svoj vrhunac. Cilj je manje raditi i raspolagati sa vi{e vremena za uspe{niju izgradnju bolje ljudske naravi.Wrightova teorija ljudskih naselja - neka vrsta antiurbanizma koja korene vu~e iz tradicije ameri~ke misli, koju su za~eli Dèferson i Emerson. Utopiju Broadacre razvio u tri uzastopne knjige: "The Disappearing city" - Njujork, 1932.; "When Democracy Builds", Chicago University Press, 1945.; "The Living City", Horizon Press, 1958. (F.[. 259).

Svojim modelom Wright poku{ava da dokaè da "pravilno kori{}enje snage koje se krije u ogromnim tekovinama ma{inskih instalacija moè za{tititi od nagomilavanja ljudi u gradovima, pa i od samoga rata. To se moè posti}i pomo}u arhitekture, koja treba da bude13 Frank Lloyd Wrigh

neposredan stvarala~ki izraz samog ~oveka, uz pretpostavku da ma{ine i ure|aji budu raspore|eni na prava mesta." (Dobr2,199). Ovo shvatanje vrlo sli~no Korbizjeovoj negaciji socijalne revolucije (prema oba shvatanja ona se moè izbe}i dobro upravljanim urbanizmom). Po Wrightu demokratija ne moè drugim putem do}i do cilja (racionalno tehnokratsko u~enje).Svoje re{enje Wright je nazvao City, mada ono elimini{e ne samo megalopolis, ve} i ideju grada uop{te. Priroda ponovo postaje kontinualna sredina u kojoj su sve urbane funkcije raspr{ene i izolovane u obliku smanjenih jedinica. Stanovanje je individualno - nema kolektivnih stambenih zgrada, ve} samo pojedina~nih ku}a od kojih svaka raspolaè terenom od bar 4 akra (1 akr ne{to vi{e od 0.4 ha), na kojem se stanovnici bave poljoprivredom (po Wrightu, to je aktivnost koja je privilegija civilizacije dokolice) i raznim drugim slobodnim aktivnostima. Prostori za rad se nalaze ili uz stan (ateljei, laboratorije, pojedina~ne kancelarije) ili u malim specijalizovanim centrima; industrijske i trgovinske jedinice su svedene na najmanju meru dovoljnu za njihov opstanak, a namenjene su malom broju osoba. (Francoise 36.) Sli~no je i sa bolni~kim centrima, kao i sa kulturnim ustanovama, ~ija brojnost predstavlja nadoknadu za rasutost i u svakom pogledu umanjene razmere. Sve ove }elije (individualne i dru{tvene) su povezane i postavljene u me|usobni odnos razgranatom mreòm suvozemnih i vazdu{nih puteva; "izolacija po Wrightu ima smisla samo ako se svakog trenutka moè prevazi}i."(F.37). Poenta: acentri~ni sistem sastavljen od ta~kastih elemenata, uklopljenih u bogatu saobra}ajnu mreù. Broadacre je model ma kog dela tog jednolikog tkiva koje se moè svuda rasprostreti i prekriti celu planetu, kontinuiranije nego progresisti~ki model. Wright je predlagao da se prvo izvr{i proba u jednom ograni~enom regionu SAD-a, mada je u svom modelu video univerzalno re{enje koje treba da bude primenjeno {irom sveta. (sve F.[. 37.). Prostor ovog naturalisti~kog modela je kompleksan: neke karakteristike su srodne progresisti~kom, a druge kulturalisti~kom modelu grada. Model je istovremeno i otvoren i zatvoren, i univerzalan i poseban. (37.) Veza Broadacre-a sa modernom tehnikom je jo{ odlu~nija nego u progresisti~kom modelu: automobil, avion, "parkway", televizija i najrazra|enija tehnika prevoza i komunikacija daju ovom obliku rasutog naselja njegov smisao (svako je povezan sa celokupnim prostorom u kome su svi pravci ravnopravno otvoreni njegovom istraìvanju). Velika inènjerska ostvarenja (autoputevi, mostovi, avionske piste) daju gradu njegovu kosmi~ku dimenziju. (sve 37) Nasuprot tome, prostor Broadacre-a ima i svoje posebne odlike: - u njemu se ne negira topografska raznolikost, priroda se mora bri`ljivo o~uvati, a "arhitektura prestaje da bude sistem nezavisnih oblika utopljenih u jedan apstraktan prostor, ve} autenti~no proisti~e iz topografije..."(F.37). Arhitektura je podre|ena prirodi, sli~nost sa kulturalisti~kim modelom: intimnost, organski karakter, zatvorenost prostora - sve na nivou pojedina~nih gra|evina.(sve 37).

(sve nadole Frampton 206) Prva knjiga o urbanizmu: "Disappearing City" 1932., po zavr{etku studije Broadacre city - izjavljuje da }e se grad budu}nosti nalaziti svuda i nigde i da }e to biti "grad toliko razli~it od starog grada ili bilo kojeg grada dana{njice, da najverovatnije ne}emo uspeti da14 Frank Lloyd Wrigh

prepoznamo njegovo nastajanje kao nastajanje grada." Na drugom mestu izjavljuje da }e se njegov grad izgraditi sam, pukim slu~ajem. Kontradikcija: s jedne strane je tvrdio da ljudi treba svesno da uspostave novi sistem raspr{enog naseljavanja zemlje, antiurbanog po samoj svojoj definiciji, a s druge strane dokazuje kako to ne}e biti potrebno jer }e se dogoditi spontano. (v. gore o vezi sa komunisti~kim manifestom). Ma{ina je za njega ~inilac sa kojim se ~ovek moè samo nagoditi sa stalnom dilemo kako to u~initi i ne postati `rtva? - to je za njega bilo neprekidno kulturno traganje tokom ~itave njegove profesionalne delatnosti. Knjiga "Living City" (1958): "ûdesa tehni~kih izuma, s kojima na{a kultura prolaznosti (uprkos zloupotrebi) nema ni{ta zajedni~ko, su nove snage s kojima svaka doma}a kultura mora ra~unati." Veza sa Rusima: Kao i sovjetski dezurbanisti njegovog doba odu{evljeno je prihvatio elektri~nu struju kao izvor be{umne energije (parni pogon i èleznicu izru~io zaboravu), a automobil kao sredstvo koje omogu}ava neograni~eno kretanje. Za njega su nove sile koje }e preobraziti celokupne osnove zapadne civilizacije slede}e: (1)elekrifikacija, komunikacijsko poni{tavanje udaljenosti i stalno osvetljavanje ljudskih boravi{ta; (2) mehani~ka mobilizacija, neizmerno pro{irenje ljudskih kontakata, kao posledica pronalaska aviona i automobila; (3) organska arhitektura koja, iako nikada nije naveo ta~nu definiciju, ozna~ava za Wrighta ekonomi~no ostvarenje gra|evinskih oblika i prostora u skladu sa latentnim na~elima prirode, kako ih je mogu}e prikazati kroz primenu AB konstrukcije. Sredstva koja }e neminovno oblikovati Broadacre City: auto, radio, telefon, telegraf, i pre svega, standardizovana industrijska proizvodnja.Automobil je u Broadacre-u mnogo potrebniji i racionalniji nego u progresisti~kim aglomeracijama: automobil je na tim putevima potpuno efikasan, ne postoji problem garaìranja ili zakr~ivanja.

Broadacre = "gradski pejsa`" jedne nove i likovno druga~ije forme. Ceo prostor po~iva na jedinstvu primenjenog rastera u veli~ini od jednog akra, tj. 4044 m2 i moè da primi na ukupnoj povr{ini od 10km2, 1440 porodica sa svim onim {to je potrebno za ìvot. (D2, 200).


Usonian = SAD-ovsko, Wright preuzeo izraz od Samuel-a Butler-a koji je u svom delu Erewhon skovao ovaj neologizam da bi okvalifikovao ono {to se odnosi na SAD.(F.[. 268) (nadole sve 207, Frampton) Uzonijske ku}e: Smatrao je da su usonijska kultura i Broadacre City nerazdvojni pojmovi, gde Usonia nudi izgradnju celog niza gra|evina koje }e biti arhitektonski sadràj. Ku}a Falling Water i zgrada Johnson Wax bi sigurno na{le svoje mesto u ovom gradu, ali pod pojmom Usonia on je podrazumevao ne{to mnogo skromnije: tople, male ku}e sa razvedenom osnovom projektovane za prakti~an, ugodan i ekonomi~an ìvot. Srce ove ku}e bi bila kuhinja koja {tedi vreme i kretanje, zaseban radni prostor slobodno planiran uz dnevni boravak (po Henry Russell Hitchcock-u - zna~ajan doprinos ameri~koj gradnji porodi~nih ku}a). Doprinos savremenom enterijeru - uvo|enje sede}ih garnitura du` zidova - maksimalno iskori{}enje prostora u malim ku}ama. Wright je zaista ostvario tipove ovakvih ku}a (iako su bile predvi|ene kao stambeni fond Broadacre City-ja) u brojnim prigradskim ku}ama u razdoblju od 1932. - 1960. (poznate Suntop homes za 4 porodice raspore|ene u obliku kola vetrenja~e, periferija Filadelfije 1939.). Oblakoderi: Po Wrightu pravo mesto za oblakoder je otvoren predeo. On ga "izvla~i" sa Menhetna, ili iz geometrijski raspore|ene urbanisti~ke {eme Le Corbusier-a i pomera ga u prirodu. (Dobr2, 200). Ogledna farma Walter Davidson: Najzna~ajniji tip gra|evine projektovan za Broadacre nije bila ku}a nego ogledna farma Walter Davidson projektovana 1932. Ovo zdanje je bilo presudno za celu ekonomiju grada (ekonomi~no obavljanje ku}nih i poljoprivrednih poslova). Svaki pojedinac je tu trebalo da uzgaja sopstvenu hranu na jutru zemlje koja mu je dodeljena po ro| enju i koja bi mu bila data na raspolaganje kada postane punometan (vidi kod Ovena - obavezno bavljenje svakog stanovnika poljoprivredom). Broadacre pre svega predstavlja osavremenjivanje ekonomije maloposedni~kih selja~kih industrija koje je prvi zagovarao Kropotkin 1898. u svom delu "Factories, Fields & Workshops". Neka vrsta decentralizacije. Protivre~nost koju je Wright (kao i Ford - vidi citat Forda na po~etku poglavlja u Framptonu) uporno negirao je da takva individualisti~ka, kvazi-agrarna ekonomija ne}e mo}i nu`no da garantuje industrijskom dru{tvu ni njegovo odrànje niti prednosti masovne proizvodnje, jer ona, uprkos automatizaciji, jo{ uvek zahteva izvesnu koncentraciju rada i sredstava. (to je priznavao ~ak i16 Frank Lloyd Wrigh

Kropotkin, ali samo za rad u te{koj industriji - izvesna koncentracija rada i sredstava). (sve ovo uporedi sa Howardom). Wrightovo vi|enje grada u kome }e se polu-poljoprivrednici voziti na posao u seoske fabrike u istro{enim automobilima marke Ford modela T, nagove{tava da bi "pokretna radna snaga" trebalo da bude nu`na za uspe{nost ekonomije ovog grada.Wright, iako glavnu ulogu daje tehni~kom napretku, nikada ne upotrebljava re~i: "dobit" i "efikasnost"; "Broadacre tako postaje jedini urbanisti~ki predlog koji u potpunosti odbija prinudu...ideja dobiti i produktivnosti koja se nametala u progresisti~kom modelu, ovde se ne pojavljuje, ba{ kao ni maltuzijanisti~ke prinude kulturalisti~kog modela."(Francoise, 38). I ovde se kriomice uvla~i jedan oblik prinude kroz samu prirodu modela koji je poprimio krut oblik makete.

Meyer Shapiro je istakao da Wright, uprkos neprestanim napadima na rentu i profit, kao i svom dalekovidom predskazivanju rasporeda grada, nije uspeo da re{i neophodno pitanje energije koje je od bitne va`nosti za koncepciju Brodacre City-ja. Kao i Buckminster Fuller, koji je ve} bio aktivan u to doba, Wright nije pristajao da prizna kako arhitektura i planiranje bezuslovno moraju uzeti u obzir klasnu borbu. Shapiro pisao slede}e (1938) - ocena Wrightovog utopizma: "Wright zanemaruje ekonomske okolnosti koje uslovljavaju slobodu i pristojan ìvot. On u stvari predvi|a siroma{tvo tih novih feudalnih naseobina... Wrightova ravnodu{nost prema vlasni~kim odnosima i dràvi, i prihvatanje privatne industrije rabljenih Fordova(???) u tom idili~nom svetu dvovrsnog rada odaju njegov reakcionarni karakter... Demokrat Wright mo`da napada rentu i profitne kamate, no osim nekih usputnih primedbi o jedinstvenom porezu, on izbegava probleme klasa i vlasti."(Frampton 207, Shapirov tekst).Wrightovi tekstovi: (sve Francoise) Kritika industrijskog grada: Kritika centralizacije: izgradila stravi~no mnogo bez ikakvog planiranja. "Sre}a gra|anina "urbanizovanog" na odgovaraju}i na~in se sastoji u tome da se u neredu prilepi uz druge, onako zaveden kakav jeste hipnoti~kom toplinom i prinudnim dodirom sa gomilom."(259). "Na dana{njem stupnju, u ma{ini u koju se pretvorio veliki grad, u eri automobila, nijedan gra|anin ne moè da stvori ne{to drugo do ma{inu."(F.[. 259.) ôvek tog grada - duhovni parazit (260) "...~ovek ìvi u jednoj }eliji, me|u drugim }elijama, pot~injavaju}i se gospodarenju njenog vlasnika, koji obi~no ìvi na nièm spratu." Grad je jedan ili drugi vid stanarine u kome stanovnici ìve parazitski. (260) "..."urbanizovan" gra|anin je ve~iti rob instinkta okupljanja u stado..."(260) "@ivot "urbanizovanog" gra|anina je ve{ta~ki, a provodi se u stadu; on postaje slepa avantura ve{ta~ke ìvotinje."(260) Grad - "mora svedena na razli~ite oblike iznajmljivanja... oblik centralizacije koji nazivamo velikim gradom postao je nekontrolisana centripetalna sila, koju pokre}e duh dobiti, i koja je samim tim podre|ena uvek promenljivim i17 Frank Lloyd Wrigh

neprestano rastu}im silama." ..."gra|anin sam sebe osu|uje na ve{ta~ko nagomilavanje i teì sterilnoj vertikalnosti."(260) "Ispitati presek jednog velikog grada zna~i ispitati ne{to {to je nalik na presek kancerogenog tkiva."(261) Senka zida Kroz istoriju stanovnici gradova su svoje potomke podizali u senci zida, pustolovni nomadi su svoje podizali pod vedrim nebom. Od uro|enih instikata pustolova poti~e ideal slobode. Taj nomad je nesumnjivo bio prototip demokrate. Danas se uro|ena te`nja lovca lutalice ka slobodi pokazuje istinitijom i opravdanijom od ~vrstih odbrambenih zidina podignutih u pro{losti zbog potrebe da se ljudski ìvot za{titi od samog ~ove~anstva. Sa nestajanjem fizi~kog straha od grube sile, jenjava jednovremeno i potreba za utvr|ivanjem. (261 parafrazirano). Oblakoder Senka oblakodera u ameri~kim gradovima (primer Njujork) - apoteoza i odrànje stare senke zida. (263) Oblakoder se moè opravdati samo kao samosvojna celina, on postaje besmislen ako nije na~injen u slobodnom zelenom prostoru. Tiranija vertikalnosti (poveì sa rentom). Zemlji{te "Kada bi slobodno raspolaganje zemlji{tem bilo osigirano pod zaista demokratskim uslovima, arhitektura bi izvorno proiza{la iz topografije..." (265). - "zemlji{te mora biti svakome stavljeno na raspolaganje, pod po{tenim uslovima; ono se po zakonu mora smatrati elementom koji ima svoju sopstvenu vrednost i koji mora biti pristupa~an ljudima kao i svi drugi elementi." Ukuidanje raznih prinuda i tiranije povla{}enih vlasnika nekretnina, robovanja novcu i ma{ini.(264) Dokolica "Sve ve}a dokolica koju nam obezbe|uj e primena ma{ina, ne podrazumeva ni u kom slu~aju besposli~enje, nego naprotiv, vi{ak vremena koji moèmo da utro{imo na prijatan posao."(270)


Documents

Wright Monika12