Da li je sedenje „ novo“ pušenje?

Svako ko se bavi vežbanjem , a i mnogi koji ga ne upražnjavaju nego ga čak i mrze, znaju kako dugotrajno sedenje na poslu ali i ispred televizora, kompjutera i tako to dovodi do ozbiljog rizika za zdravlje.

Da ne prevodim natpis?

U literaturi ili još bolje ako se izgugla mogu se naći podaci za koliko postotaka je kod takvog načina život / ponašanja povećan rizik od kardiovaskularnih oboljenja, dijabetesa tipa 2, malignih bolesti, čak i depresije. Međutim, ti kao neko ko se baviš recimo trčanjem, a sediš na poslu ili i kući pred kompjuterom, smatraš kako si imun na, kako ih sada nazivaju „bolesti sedenja „ ( u stranoj literaturi „ sitting disease“).

Kao runneri, verovatno ste sigurni da će vas zaobići stres i sve loše posledice sedentarnog načina života, za razliku od neaktivnog sveta. Sigurni sto posto? Naravno da je odovor potvrdan. Prijatelji, ne trčite pred rudu, što bi se reklo. Polako, videćemo o čemu se radi

Idemo redom. Istraživanja su pokazala kako populacija koja ima ovakav način života više oboleva i umire ranije od onih kojima je takav life style stran. U čemu je kvaka? I oni koji redovno vežbaju ako ostatak dana bilo na poslu bilo na drugom mestu uglavnom sede isto imaju ove rizike.

Do skora se smatralo da ste ako vežbate sat na dan i više, što je preporučena rutina, zaštićeni ste od rizika po zdravlje. Ali nije tako po svemu sudeći. Kao što se gore reklo, sedentarni način života je opasan i za redovne vežbače. Analogija sa pušenjem, trči, vežbaj, plivaj, biciklari a budi pušač eto belaja. Vežbanje onda i nema tako mnogo efekta na poboljšanje zdravlja.

Ove slike ilustruju tzv. osobu koju smo nazvali, couch potato, to je kao što se vidi onaj koji sedi ceo dan u kauču ili slično i polako dobija oblik krompira.

Ukoliko vam je i posao vezan za sedenje, tj. ako ne uključuje dosta kretanja, vrlo je verovatno da sve ostalo vreme koje ne provedete u trčanju ( a to je možda sat dva na dan i manje) sedite. Genevieve Healy sa univerziteta Quinslandu u Australiji je skovala izraz koji ne moramo prevoditi bukvalno , jer je jasno o čemu se radi. On približno opisuje karakteristike gore navedenog vežbača, dakle sa sedentarnim načinom života, a to je „ active couch potato „ izraz. Navedeni, ako ne vodi računa ma koliko bio aktivan ima skoro iste stepene zdravstvenih rizika kao i onaj koji ne vežba.

Active couch potato, to je osoba koja vežba regularno, čak vrlo aktivno i često, ali ostalo vreme sedi više od 8 sati na dan, bilo na poslu ili kući za komjuterom ili pred televizorom. Znači kauč krompirić samo aktivni.

Naime, naše telo je „konstruisano“ za kretanje.

Učestalo sedenje prologiranog trajanja u dužem periodu neminovno dovodi do usporavanja metabolizma. Kada su mišići a osobito oni na nogama inaktivni u dužem periodu, cirkulacija krvi usporava. Zatim, koristi se manje šećera iz krvi jer ga organizam ne zahteva, a mast se sporije i manje sagoreva što posledično povećava rizik od dijabetesa i arterioskleroze.

Dakle couh potato face, da opet upotrebimo taj simpatični izraz, ima opasnost i od povećanog rizika kad se radi o karcinomima dojke i debelog creva, ili kako neki dr Neville Owen takođe iz Australije reče, vreme provedeno u sedenju postaje jedan od ozbiljnijih kandidata kao bitan potpomažući faktor u nastajanju pomenutih karcinoma. Što duže sedenje, veći je rizik. Što je bitno da ponovim po ko zna koji put, vežbanje u ovom slučaju neće kompenzovati rizik, tj. neće ga smanjiti.

Analogija sa klopom, mnogi sirotan misli kako može da se prežderava i loče recimo pivčinu a onda bude pola sata u teretani ili šeta, možda i trčkara ko od bede i da će smršati. Malo morgen, da citiram jednu istaknutu istorijsku ličnost iz srpske skorije prošlosti. Gojićeš se prijatelju ili u najboljem sličaju biti na istom. Siroti iksan je najpre ponosan na sebe kako je faca, hoda, kao vežbucka a onda se čudi. Kile ostaju ili se nabacuju. Tako i sa sedenjem, za koje možemo reći kako sem usporavanja metabolizma dovodi i do smanjenja nivoa serotonina i endorfina.

Sad malko suhih činjenica:

1. Studija koja je trajala 12 godina, prilikom koje je obuhvaćeno 17 000 Kanađana pa i više, pokazala je kako oni koji su više vremena provodili sedeći imaju kraći život nezavisno od godina starosi, telesne težine i koliko mnogo vežbaju. Dobro o tome je već prežvakano gore, ali ono što je ovde bitno je da gen koji se naziva pazi sad, lipid phosphatphosphataza – 1 ili ti LPP1, biva suprimiran kod sedentarnog stila života. LPP1 je bitan za smanjenje učestalosti infkamacije u kardiovaskularnom sistemi i sledstvene pojave sitnih ugrušaka u istom. Naučnici koji su sprovodili ovo istraživanje su bili jako iznenađeni kada su otkrili da je ovaj gen ostao inaktivan i kod

redovnih vežbača ako su ostatak dana proveli sedeći, bilo na poslu bilo kući ili recimo kafani.

2. Alberta Health Services Cancer Care u Kanadi, našli su vezu između neaktivnosti i 49 000 pacijenata sa karcinomom dojke, 43 000 obolelih od ca colona ( debelog creva), 37 200 kod ca pluća i 30 600 slučajeva raka prostate.

3. Opet Kanada, 30 000 žena koje su provodile 9 i više sati dnevno sedeći, imale su češću pojavu depresije u odnosu na one koje su sdele par sati manje. Smanjena cirkulacija kod njih se povezuje sa smanjenjem produkcije hormona zadovoljstva, što je pomenuto malo ranije u ovom tekstu pa da se ne ponavljam.

Dakle, sad ste već uplašeni od sedenja? Odlično. Srećom, neki dr Stuart McGill koji je direktor Spine Biomechanics Laboratory na univerzitetu Waterloo, gle čuda takođe Kanada.

Dakle McGill kaže kako je potrebno u dnevnoj rutini često prekidati sedenja promenom položaja tela, poželjno ustajanjem, kratkim hodanjem istezanjem. Kako reče. So stand up now, it’s good for your body and mind.

( University of Waterloo is a public research university with a main campus located in Waterloo, Ontario, Canada. The main campus is located on 404 hectares of land in Uptown Waterloo, adjacent to Waterloo Park. Address: 200 University Ave W, Waterloo, ON N2L 3G1, CanadaMotto: Concordia cum veritate (In harmony with truth).

Postoje još neka rešenja, naprimer stolovi za kojim se stoji dok se radi, razne stolice neobičnog oblika , moguće je da to pomaže. Eto slika dole.

Tzv. adjustable desk, mlada dama gore stoji dok kucka a onda se postolje sa tastaturom spusti i sedne. Meni je sasvim zgodna stvar.

Apropo stolica, treba sedeti na takvima koje dovode do potrebe da telo održava stabilnost i tako dovode do potrebe za učestalijim pokretima.

Navodno to je stolica oblika na sledećim slikama.

Može i ova varijanta na slici ispod, zar ne?

Meni deluje zgodno i simpatično.

A sada zaključak, šta bi mogao reći o ovom pisaniju?

Tekst se preveden iz Runners world magazina, zatim malo prerađen, ilustracije moj izbor. Pomenuti časopis teško može da se kupi u našoj zemlji, ja sam ovaj primerak uzeo na aerodromu Heatrow u Londonu oktobra 2013.

Mislim da je tekst koristan i ilustrativan, kao i svi koji su objavljeni u ovom časopisu.

Onaj ko hoće da se bolje informiše o svim aspektima trčanja ali i o drugim oblicima vežbanja ima Runners world sajt koji je takođe jako dobar.

Loznica 22. 02. 2014.

Za vreme dežurstva, tmuran i kišovit dan.