Карактеристике магнетног поља

Ако се магнет пресече сваки део имаће два пола – северни и јужни Овај поступак можемо упорно понављати и увек ћемо добити комаде са два

различита магнетна пола Чак и најситнији делови тела – атоми имају магнетне полове и понашају се као

магнети Утврђено је да се магнетно поље јавља у околини сваког наелектрисања у

покрету, па тако и у околини струјних проводника Електрони који круже око језгра атома представљају микрострују, која поседује

сопствени магнетни момент

Од збира магнетних момената атома који граде тело зависе магнетне карактеристике тог тела

У околини сваког магнета формира се магнетно поље Магнетно поље се најбоље може испитати ако се испод стаклене плоче постави

магнет, а на горњу страну плоче поспу опиљци од гвожђа Слабим ударцима у плочу опиљци се уреде у линије, које се називају магнетне

линије сила Опиљци се највише нагомилавају на половима магнета, јер је ту магнетно поље

најјаче, па су магнетне линије сила ту најгушће

Магнетне линије су најгушће у близини полова магнета

Ако се испод плоче налазе два различита пола магнета, онда магнетне линије сила иду од једног пола ка другом

По договору линије извиру из северног, а увиру у јужни магнетни пол Код два истоимена магнетна пола, линије сила имају облик као да се одбијају

Магнетне линије силе истоимених полова магнета

Магнетно поље се карактерише векторском физичком величином која се назива магнетна индукција B⃗

Магнетне линије силе заправо прате правац и смер магнетне индукције

Магнетне линије силе

Густина линија силе указује на јачину магнетне индукције, тј. на јачину магнетног поља

Јединица за магнетну индукцију је тесла (Т) Дакле, на местима где је интензитет вектора индукције већи, линије су гушће

распоређене и обрнуто Густина магнетних линија силе описује се скаларном физичком величином која се

назива магнетни флукс Φ, а изражава се у веберима (Wb¿

Магнетно поље праволинијског струјног проводника

Дански научник Ханс Кристијан Ерстед 1820. године изводио је експерименте у којима је користио жичани проводник и магнетну иглу

Запазио је да магнетна игла компаса скреће када се нађе у близини струјног проводника

Правилно је закључио да се у околини струјног проводника формира магнетно поље, које делује на магнетну иглу компаса

Променом јачине струје игла је више или мање скретала, што значи да јачина магнетног поља струјног проводника зависи од јачине струје која кроз њега пролази

Мењајући смер струје установио је да магнетна игла скреће у супротном смеру

Ханс Ерстед и поставка његовог огледа

Магнетно поље електричне може се проучити ако се кроз средину картона провуче струјни проводник

Картон се поспе опиљцима гвожђа и лагано протреса Опиљци ће се распоредити у концентричне кругове око струјног проводника,

обележавајући на тај начин магнетне линије сила

Магнетно поље у околини праволинијског струјног проводника

Смер магнетног поља праволинијског проводника одређује се правилом десне руке

Ако се праволинијски проводник обухвати шаком десне руке тако да палац показује смер струје, тада линије силе имају смер савијених прстију

Магнетно поље кружног проводника и соленоида

Ако замислимо да проводник окружује једну плочицу, онда линије силе излазе са горње стране плочице и она се понаша као северни пол магнета

Линије сила увиру са доње стране и она се понаша као јужни пол магнета Дакле, један кружни намотај се понаша као плочасти магнет, иако нема никакве

плочице Правац и смер линија силе магнетног поља одређује се правилом десног

завртња Северни пол окренут је у оном смеру у коме би се померао завртањ када је смер

његове ротације исти као смер струје кроз кружни проводник

Ако повежемо више намотаја, добићемо тзв. соленоид Соленоид нам даје много јаче магнетно поље од једног кружног проводника Постављајући унутар соленоида језгро од меког гвожђа, добијамо веома снажан

магнет Такав магнет називамо електромагнет и он се понаша као магнет само док кроз

њега протиче струја

Магнетно поље соленоида