ˇCLANCI ZASKUP

ˇSTINSKO RAZMATRANJE

����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������

30. JULA – 5. AVGUSTA

Jehova je Bog koji„otkriva tajne“STRANA 7 ˙ PESME: 114, 117

����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������

6-12. AVGUSTA

Jehova otkriva „onoˇsto

´ce se uskoro dogoditi“STRANA 14 ˙ PESME: 116, 54

����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������

13-19. AVGUSTA

Zaˇsto slu

ˇzba Jehovi

treba da nam budena prvom mestu?STRANA 20 ˙ PESME: 66, 103

����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������

20-26. AVGUSTA

’Vo�eni svetim duhom‘STRANA 25 ˙ PESME: 37, 95

3456715. JUN 2012.

DI ZDANJE ZA PRO U

ˇC AVANJE

��������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������

SVRHAˇ

CASOPISA Straˇzarska

kula jeste da slavi Jehovu Boga,

Vrhovnog Vladaraˇcitavog

svemira. Ovajˇcasopis nam

otkriva znaˇcenje svetskih

doga�aja u svetlu biblijskih

proroˇcanstava, ba

ˇs kao

ˇsto su se

sa straˇzarskih kula u drevna

vremena mogla pratiti deˇsavanja

u daljini. Teˇsi ljude dobrom

veˇs

´cu da

´ce Bo

ˇzje Kraljevstvo,

koje je stvarna vladavina na

nebu, uskoro okonˇcati sve zlo i

pretvoriti zemlju u raj. Podstiˇce

nas da verujemo u Isusa Hrista,

koji je umro kako bismo mogli da

dobijemo veˇcni

ˇzivot i koji sada

vlada kao Kralj Boˇzjeg

Kraljevstva. Ovajˇcasopis izdaju

Jehovini svedoci joˇs od 1879. Ne

bavi se politikom i temelji se

iskljuˇcivo na Bibliji.

��������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������

Ovajˇcasopis se ne prodaje. On se izdaje u

okviru svetskog biblijskog obrazovnog dela

koje se podupire dobrovoljnim prilozima.

Ukoliko nije drugaˇcije nazna

ˇceno, biblijski

stihovi u ovomˇcasopisu uzeti su iz

savremenog prevoda Novi svet.��������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������

34567��������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������

JUNE 15, 2012��������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������

SVRHAˇ

CLANAKA ZASKUP

ˇSTINSKO RAZMATRANJE

���������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������

ˇCLANCI 1, 2 STRANE 7-18

Koja ti biblijska proroˇcanstva mogu pomo

´ci

da razumeˇs doga�aje koji treba da se

odigraju na svetskoj sceni? U ova dvaˇclanka

´cemo osmotriti proro

ˇcanstva o ogromnom

kipu iz 2. poglavlja knjige proroka Danila i o

zveri i njenom liku iz 13. i 17. poglavlja

Otkrivenja. Zapaziˇsta Biblija govori o

budu´cnosti.

���������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������

ˇCLANAK 3 STRANE 20-24

Osoba kojaˇzeli da se krsti kao Jehovin sluga

pristaje da Jehovinu volju stavlja na prvo

mesto uˇzivotu. Razmi

ˇsljanje o odlukama

koje su donele drevne Jehovine sluge moˇze

nas podsta´ci da se preispitamo kako

koristimo svoje vreme, snagu i onoˇsto

posedujemo.

���������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������

ˇCLANAK 4 STRANE 25-29

Ovajˇclanak pokazuje kako su proroci i pisci

Biblije bili ’vo�eni svetim duhom‘ i zaˇsto

moˇzemo biti uvereni da Biblija poti

ˇce od

Boga (2. Petr. 1:21). Uˇclanku se govori i o

tomeˇsta

´ce nam pomo

´ci da je i dalje

cenimo.

TAKOÐE U OVOM IZDANJU

���������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������

3 „TAJNA“ KOJU SMO OTKRILI

SLUˇZE

´CI BOGU

���������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������

12 KO SU OSMORICA KRALJEVA���������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������

19 PITANJAˇ

CITALACA���������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������

30 BUDI MUDAR — TRAˇZI

„MUDRO VOÐSTVO“���������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������

32 LJUBAZNOST POBEÐUJE

OGORˇ

CENOST

NASLOVNA STRANA:Da bi do

ˇsli do

ˇsto

viˇse ljudi, Svedoci

propovedaju na raznimmestima i u raznimokolnostima. Jednotakvo mesto je iova pijaca na vodi uDamnoen Saduaku.

TAJLAND

BROJ STANOVNIKA

66 720 000

BROJ OBJAVITELJA

3 423

BROJ OPˇSTIH PIONIRA

824

Vol. 133, No. 12 Semimonthly

SERBIAN (Roman)

Straˇzarska kula je polumese

ˇcnik.

Izdavaˇc srpskog izdanja: Jehovini svedoci

— hriˇs

´canska verska zajednica, To

ˇsin bunar

58-60, 11080 Beograd. CIP — Katalogizacija

u publikaciji, Narodna biblioteka Srbije,

Beograd: ISSN 1820-5771. Odgovorni

urednik:ˇSandor Palfi. � 2012 Watch Tower

Bible and Tract Society of Pennsylvania.

Sva prava zadrˇzana. Printed in Germany

Druck und Verlag: Wachtturm Bibel- und

Traktat-Gesellschaft der Zeugen Jehovas,

e. V., Selters/Taunus. Verantwortliche

Redaktion: Ramon Templeton, Selters/Taunus

15. JUN 2012. 3

OVE reci apostola Pavla vec dugo su izvor veli-kog ohrabrenja za mene i moju zenu Oli. PoputPavla, otkrili smo „tajnu“ kako da se potpunooslanjamo na Jehovu dok mu sluzimo ovde naMadagaskaru.

Kada su Jehovini svedoci poceli da proucava-ju Bibliju sa Olinom majkom 1982, Oli i ja smovec bili vereni. Ubrzo sam i ja poceo da prouca-vam Bibliju, a ona mi se pridruzila nesto kasni-je. Vencali smo se 1983, krstili 1985, i odmah za-tim zapoceli s pomocnom pionirskom sluzbom.U julu 1986. postali smo opsti pioniri.

U septembru 1987. poceli smo da sluzimokao specijalni pioniri. Nasa prva dodela bio jejedan gradic u severozapadnom delu Madaga-skara gde nije postojala nijedna skupstina. NaMadagaskaru zivi 18 vecih etnickih grupa, kaoi veliki broj plemena, a drustveni obicaji i tra-dicija se dosta razlikuju. Zvanicni jezik je mal-gaski, ali postoje i neki njegovi dijalekti. Takosmo poceli da ucimo dijalekt ljudi na nasem no-vom podrucju i zahvaljujuci tome oni su nas bo-lje prihvatili.

U pocetku sam svake nedelje drzao javno pre-davanje, nakon cega je Oli poslusno aplaudira-

la. Bili smo jedini prisutni. Tako�e smo odrzava-li ceo program Teokratske skole propovedanja,a Oli je imala govore sa zamisljenim stanari-ma. Koliko nam je bilo lakse kada je pokrajin-ski nadglednik ljubazno predlozio da promeni-mo nacin odrzavanja sastanaka!

Posto je postanska sluzba bila nepouzdana,nismo redovno primali novac za licne potrebe.Tako smo naucili sta znaci oskudevati. Jednomprilikom nismo imali dovoljno novca za auto-bus da bismo otisli na pokrajinski sastanak kojise odrzavao u mestu udaljenom oko 130 kilome-tara. Setili smo se dobrog saveta jednog Svedo-ka: „Reci Jehovi u cemu je problem. Uostalom,delo koje obavljate je njegovo.“ Zato smo se mo-lili i odlucili da krenemo peske. Me�utim, prenego sto smo krenuli, jedan brat nas je neoce-kivano posetio i poklonio nam novac — tacno ko-liko nam je bilo potrebno za autobus!

POKRAJINSKA SLUˇZBA

U februaru 1991. naimenovan sam za pokra-jinskog nadglednika. Do tada je nasa mala gru-pa imala devet objavitelja od kojih je troje bilokrsteno, a na sastancima je u proseku bilo 50

„Tajna“ koju smootkrili sluzeci Bogu

ISPRIˇ

CAO OLIVIJE RANDRIJAMORA

„Znamˇsta zna

ˇci oskudevati, a znam i kako je imati

obilje. Otkrio sam tajnu kako biti zadovoljan u svemu,u svakoj prilici — i kad je

ˇcovek sit i kad je gladan, i kad

ima obilje i kad oskudeva. Sve mogu uz pomo´c onoga

koji mi daje snagu“ (Fil. 4:12, 13, fusnota).

prisutnih. Nakon obuke, sluzili smo u pokraji-ni u glavnom gradu Antananarivu. Zatim smo1993. poslati u pokrajinu u istocnom delu Ma-dagaskara. Tamo su zivotni uslovi bili potpunodrugaciji u odnosu na uslove u gradu.

Da bismo dosli do skupstina i udaljenih gru-pa, putovali smo peske, ponekad i do 150 kilo-metara preko planina s gustom sumom. Nosilismo samo neophodne stvari. Naravno, kad godje javno predavanje pokrajinskog nadglednikaukljucivalo i prezentaciju sa slajdovima, sto jetada ponekad bio slucaj, nas prtljag je bio tezi.Oli je nosila projektor, a ja akumulator.

Da bismo stigli do sledece skupstine, cestosmo prelazili po 40 kilometara dnevno. Isli smoplaninskim stazama uzbrdo i nizbrdo, prelazi-li preko reka i gacali po blatu. Povremenosmo spavali pored puta, ali smo se obicno trudilida prona�emo selo gde bismo mogli da prenoci-mo. Ponekad smo pitali potpune strance da namdozvole da ostanemo kod njih preko noci. Na-kon sto bismo pronasli smestaj, pripremali smoobrok. Oli bi pozajmila lonac i otisla do najbli-ze reke ili jezera da zahvati vodu. U me�uvre-menu, ja bih pozajmio sekiru i pripremio drvaza vatru. Sve to je oduzimalo dosta vremena. Po-vremeno bismo kupili pile, koje smo zatim mo-rali da zakoljemo i pripremimo.

Nakon obroka smo isli da donesemo jos vodeza kupanje. Nekada smo spavali u kuhinji. Kadaje padala kisa, lezali smo pripijeni uza zid po-kusavajuci da ostanemo suvi jer su krovovi pro-kisnjavali.

Uvek smo se trudili da svedocimo nasim do-macinima. Kada bismo stigli u domove nase bra-ce i sestara, uzivali smo u njihovoj ljubaznostii gostoljubivosti. Oni su bili toliko zahvalni stosmo im dosli u posetu da bismo brzo zaboravi-li sve nelagodnosti koje smo doziveli usput.

Dok smo boravili u domovima nasih suverni-ka, rado smo im pomagali u obavljanju sva-kodnevnih kucnih poslova. Zahvaljujuci tome,oni su mogli da provedu vise vremena u sluzbis nama. Nismo ocekivali luksuz ni posebnu hra-nu koju nasi domacini nisu mogli da priuste.

POSE´

CIVANJE UDALJENIH GRUPA

Rado smo posecivali udaljene grupe, gde sunas braca cekala s rasporedom punim aktivno-sti. Retko kad smo imali vremena da se ’maloodmorimo‘ (Mar. 6:31). U jednom mestu, brac-ni par Svedoka je pozvao u svoj dom sve oso-be s kojima su proucavali — njih 40 — kako bi-smo i mi prisustvovali njihovom studiju. Oli jesa sestrom vodila oko 20 studija, a ja i brat osta-lih 20. Po zavrsetku jednog studija, odmah smoprelazili na sledeci. Kasnije tog istog dana, na-pravili smo pauzu da bismo otisli na sastanak,a nakon toga smo nastavili s proucavanjem. Ta-kav maratonski dan bi se zavrsio tek posle osamsati uvece.

Dok smo bili u poseti drugoj grupi, vec okoosam sati ujutro svi smo bili na putu do sused-nog sela. Nosili smo staru odecu. Nakon dugogputa kroz sumu, stigli smo na cilj oko podne-va. Presvukli smo se u cistu odecu i odmah po-

Madagaskar,poznat kao Velikocrveno ostrvo, poveli

ˇcini je

ˇcetvrto

ostrvo na svetu.Zemlji

ˇste je crvene

boje i tu se moguprona

´ci mnoge

endemiˇcne biljne

iˇzivotinjske vrste

4 15. JUN 2012.

celi da propovedamo od vrata do vrata. Bilo jesvega nekoliko kuca, a mnogo objavitelja. Takosmo celo podrucje obradili za oko pola sata.Onda smo se uputili do sledeceg sela. Kada smoi tamo zavrsili s propovedanjem, cekao nas jedug put do kuce. Isprva smo bili malo obeshra-breni, jer smo ulozili dosta vremena i truda, au sluzbi od kuce do kuce proveli smo svega satvremena. Me�utim, tamosnja braca i sestre senisu zalili. I dalje su bili srecni.

Jedna udaljena grupa u Taviranambu nalazilase blizu planinskog vrha. Tamo smo pronasli po-rodicu Svedoka koja je zivela u kuci s jednomprostorijom. Druga omanja gra�evina nedalekoodatle sluzila je kao mesto za sastanke. Odjed-nom je nas domacin jakim glasom poceo da do-ziva: „Braco!“ Sa susednog planinskog vrha cuose drugi glas kako odgovara: „Oj!“ Nas domacinje ponovo povikao: „Stigao je pokrajinski nad-glednik!“ Brat je odgovorio: „Dobro!“ Poruka jeocigledno stigla i do drugih koji su ziveli jos da-lje. Ubrzo su ljudi poceli da dolaze, a kada je sa-stanak poceo, bilo je vise od 100 prisutnih.

PROBLEMI S PREVOZOM

Godine 1996. presli smo u novu pokrajinu ko-ja se nalazila blize Antananarivu, u brdovi-

tom predelu u unutrasnjosti. I ova pokrajina jeimala svoje izazove. Nije postojao redovan jav-ni prevoz do udaljenih podrucja. Prema nasemrasporedu, trebalo je da posetimo jednu grupuu Bejankani (Besakaju), oko 240 kilometara odAntananariva. Nakon kratkog dogovaranja s vo-zacem, ukrcali smo se u manji kamion koji jeisao u tom pravcu. Bilo je jos 30 drugih putnika,jedni su bili u kamionu, drugi su lezali na kro-vu, a neki su visili pozadi.

Kao sto je to cesto slucaj, kamion se iznena-da pokvario i morali smo da nastavimo peske.Pesacili smo nekoliko sati, a onda je naisao je-dan veliki kamion. Vec je bio pun ljudi i robe,ali je vozac ipak stao. Popeli smo se na kamioniako nije bilo mesta za sedenje. Zatim smo stig-li do reke, ali nismo mogli dalje jer se poprav-ljao most. Opet smo nastavili peske i konacnostigli u jedno malo selo u kom je ziveo jedan parspecijalnih pionira. Iako nas nisu ocekivali, pro-veli smo neko vreme u sluzbi s njima, cekajucida se most popravi i da nai�e neko drugo pre-vozno sredstvo.

Sledece vozilo je naislo posle nedelju dana,pa smo nastavili svoje putovanje. Na putu je bilodosta velikih rupa. Vise puta smo morali da si-�emo i guramo vozilo kroz vodu koja je dosezala

Putovanjeje bilo jedan odnajve

´cih izazova

Rado smo prouˇcavali Bibliju s drugima

do kolena i pri tom nam se cesto desavalo dase sapletemo i padnemo. Rano ujutro smo stig-li u jedno malo selo, gde smo se iskrcali. Skre-nuli smo s glavnog puta i peske nastavili do svogcilja, hodajuci kroz pirincana polja i muljevituvodu do pojasa.

To je bila nasa prva poseta u tom podrucju,pa smo odlucili da svedocimo radnicima na pi-rincanim poljima i pitamo ih u kom pravcu trebada idemo kako bismo stigli do lokalnih Svedo-ka. Kako smo samo bili srecni kada smo sazna-li da su ti radnici zapravo nasa braca!

PODSTICALI SMO DRUGE

NA PUNOVREMENU SLUˇZBU

Tokom svih ovih godina podsticali smo bracui sestre na punovremenu sluzbu, a rezultati kojisu usledili pricinjavaju nam posebnu radost.Dok smo bili u poseti jednoj skupstini koja je

imala devet opstih pionira, svakog od njih smopodstakli da im cilj bude da pomognu po jed-nom objavitelju da postane pionir. Kada smo po-novo dosli za sest meseci, u skupstini je bilo 22pionira. Dve pionirke su podstakle svoje oceve,koji su bili staresine, da postanu opsti pioniri.Ova braca su zatim motivisala treceg staresinuda im se pridruzi. Nesto kasnije, taj treci sta-resina je bio naimenovan za specijalnog pioni-ra. Zatim su on i njegova zena poceli s pokrajin-skom sluzbom. A sta je bilo s onom dvojicomstaresina? Jedan sluzi kao pokrajinski nadgled-nik, a drugi kao dobrovoljac na gradnji Dvora-na Kraljevstva.

Svakog dana zahvaljujemo Jehovi na njego-voj pomoci, jer znamo da svojom snagom nistane mozemo postici. Tacno je da smo ponekadumorni i da se razbolimo, ali smo ipak srecnikada se osvrnemo na sve ono sto smo ucinili usluzbi. Jehova daje da njegovo delo napreduje.Srecni smo sto imamo mali udeo u tome. Sadasluzimo kao specijalni pioniri. Zaista smo otkri-li „tajnu“ tako sto smo se oslanjali na Jehovu,’koji nam daje snagu‘.

Otkrili smo„tajnu“ tako stosmo se oslanjalina Jehovu

15. JUN 2012.

KOJE politicke sile ce dominirati svet-skom scenom pre nego sto Bozje Kraljev-stvo bude unistilo sve ljudske vlasti? Jeho-

va, Bog koji „otkriva tajne“, dao nam je odgovorna to pitanje. On nam je otkrio o kojim silama seradi preko onoga sto su zapisali prorok Danilo iapostol Jovan.

2 Jehova je obojici u vizijama otkrio sled simbo-licnih zveri. Pored toga, Danilu je objasnio znace-nje jednog prorocanskog sna o ogromnom kipu.Jehova se pobrinuo da se ta prorocanstva zabele-ze u Bibliji za nasu korist (Rimlj. 15:4). On je touradio kako bi nam ulio nadu da ce Bozje Kraljev-stvo uskoro unistiti sve ljudske vlasti (Dan. 2:44).

3 Kada se zajedno razmotri ono sto su Danilo iJovan zabelezili, mozemo videti da je otkriven nesamo identitet osam kraljeva, to jest ljudskih vla-sti, vec i njihov redosled. Me�utim, ta prorocan-stva mozemo ispravno razumeti samo ako namje jasno znacenje prvog biblijskog prorocanstva.Zasto to kazemo? Zato sto su sva prorocanstva izBiblije povezana s tim prvim prorocanstvom.

POTOMSTVO ZMIJE I DIVLJA ZVER

4 Ubrzo nakon sto je doslo do pobune u Ede-nu, Jehova je obecao da ce simbolicna zena ima-ti ’potomstvo‘, to jest Potomka.� (Procitati�

ˇZena predstavlja Jehovinu nebesku organizaciju koja mu je

poput supruge (Is. 54:1; Gal. 4:26; Otkr. 12:1, 2).

1, 2.ˇSta nam je Jehova otkrio i zasto je to ucinio?

3.ˇSta najpre treba da nam bude jasno da bismo mogli is-

pravno razumeti biblijska prorocanstva?4. Ko sacinjava potomstvo zene i sta ce ono uraditi?

JEHOVA JE BOGKOJI „OTKRIVA

TAJNE“

„Vas Bog je zaistaBog nad bogovima,Gospodar nadkraljevima i Onaj kojiotkriva tajne“ (DAN. 2:47)

KAKO BI ODGOVORIO?

�����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������

Koje nam je detalje o budu´cno-

sti Jehova otkrio?

�����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������

Koga predstavljaˇsest glava

zveri?

�����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������

Koji deo zveri i kipa iz Navuho-

donosorovog sna imaju isto

znaˇcenje?

7

8

Postanak 3:15.) Obecani Potomakce na kraju zgaziti glavu zmiji, tojest Satani. Jehova je kasnije rekaoda ce taj Potomak doci od Avrahama,da ce biti iz izraelskog naroda, Judi-nog plemena i potomak kralja Davida(Post. 22:15-18; 49:10; Ps. 89:3, 4; Luka1:30-33). Glavni Potomak je Hrist Isus(Gal. 3:16). Duhom pomazani hrisca-ni tako�e su deo obecanog potomstva(Gal. 3:26-29). Isus i pomazani hrisca-ni sacinjavaju Bozje Kraljevstvo, po-sredstvom koga ce Bog unistiti Satanu(Luka 12:32; Rimlj. 16:20).

5 Prvo prorocanstvo iz Edena ukaza-lo je i na to da ce Satana imati potom-stvo, koje ce pokazivati neprijateljstvo,to jest mrznju prema zeninom potom-stvu. Ko sacinjava potomstvo zmije?Svi oni koji poput Satane mrze Boga iprotive se Bozjem narodu. Satana jetokom ljudske istorije organizovao svo-je potomstvo u razne politicke tvorevi-ne, to jest kraljevstva (Luka 4:5, 6). Me-�utim, svega je nekoliko njih u znatnojmeri uticalo na Bozji narod, bilo da jerec o Izraelcima ili o pomazanim hri-

5, 6. (a) Koliko velikih sila spominju Danilo iJovan? (b) Koga predstavljaju glave simbolicnezveri iz Otkrivenja?

scanima. Zasto je ta cinjenica znacaj-na? Zato sto nam pomaze da shvatimozbog cega se u Danilovim i Jovanovimvizijama spominje samo osam velikihsila.

6 Pred kraj prvog veka, uskrsnuliIsus je dao apostolu Jovanu niz ne-verovatnih vizija (Otkr. 1:1). U jed-noj od njih Jovan je video Ðavola,predstavljenog zmajem, kako stoji naobali velikog mora. (Procitati Otkrive-nje 13:1, 2.) Jovan je jos video kako jejedna neobicna zver izasla iz tog morai dobila od Ðavola veliku vlast. Je-dan an�eo je kasnije rekao Jovanu dasedam glava skerletne zveri, koja je likte zveri iz Otkrivenja 13:1, predstavlja„sedam kraljeva“, to jest ljudskih vla-davina (Otkr. 13:1, 14, 15; 17:3, 9, 10). Uvreme kad je Jovan pisao Otkrivenje,pet njih je vec proslo, jedan je vladao,a drugi „jos nije dosao“. Ko su ti kra-ljevi, to jest svetske sile? Pogledajmokoga predstavlja svaka glava simbolic-ne zveri iz Otkrivenja. Pored toga, ra-

15. JUN 2012. 9

zmotrimo i kako nam ono sto je zabe-lezio Danilo pruza detaljne informacijeo mnogim od tih kraljevstava, u nekimslucajevima cak vekovima pre nego stosu nastala.

PRVE DVE GLAVE — EGIPAT I ASIRIJA

7 Prva glava zveri predstavlja Egipat.Zasto se to moze reci? Zato sto je Egi-pat bio prva velika sila koja je pokazalaneprijateljstvo prema Bozjem narodu.Avrahamovo potomstvo, preko koga jetrebalo da do�e obecani Potomak, po-stalo je mnogobrojno u Egiptu. Zato suEgipcani poceli da zlostavljaju Izraelce.Satana je zapravo pokusao da istrebiBozji narod pre nego sto se rodi obeca-ni Potomak. Kako? Tako sto je podsta-kao faraona da pogubi svu musku no-voro�encad Izraelaca. Jehova je toosujetio i oslobodio svoj narod iz egi-patskog ropstva (Izl. 1:15-20; 14:13).Zatim je Izraelce odveo u Obecanuzemlju.

8 Druga glava predstavlja Asiriju.To mocno kraljevstvo je tako�e poku-salo da unisti Bozji narod. Tacno je daje Jehova preko Asirije kaznio deseto-plemensko kraljevstvo Izraela zbogidolopoklonstva i pobune. Me�utim,Asirija je zatim napala Jerusalim. Sata-na je mozda tako zeleo da unisti kra-ljevsku lozu iz koje bi s vremenomdosao Isus. Taj napad nije bio u skla-du s Jehovinom voljom i zato je Jeho-va na cudesan nacin izbavio svoje ver-ne sluge unistivsi njihove neprijatelje(2. Kralj. 19:32-35; Is. 10:5, 6, 12-15).

7. Koga predstavlja prva glava zveri i zasto seto moze reci?8. Koju silu predstavlja druga glava i sta je onapokusala da uradi?

TRE´

CA GLAVA — VAVILON

9 Treca glava zveri koju je Jovan vi-deo predstavlja kraljevstvo cija je pre-stonica bio Vavilon. Jehova je dozvolioVaviloncima da uniste Jerusalim i danjegov narod odvedu u ropstvo. Me-�utim, on je pre toga upozorio bun-tovne Izraelce da ce ih snaci ta nevo-lja (2. Kralj. 20:16-18). Prorekao je danjihovi kraljevi vise nece sedeti na ’Je-hovinom prestolu‘ u Jerusalimu (1. Let.29:23). Me�utim, obecao je da ce je-dan potomak kralja Davida imati „za-konsko pravo“ da vlada kao kralj u Je-hovino ime (Jezek. 21:25-27).

10 Jedno drugo prorocanstvo je uka-zalo na to da ce Izraelci i dalje slu-ziti Jehovi u hramu u Jerusalimu kadase bude pojavio obecani Mesija, to jestPomazanik (Dan. 9:24-27). Jos jednoprorocanstvo koje je bilo zapisano prenego sto su Izraelci odvedeni u Vavi-lon otkrilo je da ce Mesija biti ro�en uVitlejemu (Mih. 5:2). Da bi se ta proro-canstva ispunila, Izraelci bi morali dabudu oslobo�eni, da se vrate u svojudomovinu i obnove hram. Ali Vaviloncinisu imali obicaj da osloba�aju zarob-ljenike. Kako ce se onda Izraelci vrati-ti u svoju domovinu? Jehova je to ot-krio svojim prorocima (Am. 3:7).

11 Prorok Danilo je bio me�u oni-ma koji su bili odvedeni u Vavilon(Dan. 1:1-6). Jehova je preko njegaobjavio koja ce kraljevstva doci na-kon te svetske sile. U tu svrhu sekoristio raznim simbolima. Na primer,

9, 10. (a)ˇSta je Jehova dozvolio Vaviloncima?

(b)ˇSta je moralo da se dogodi da bi se ispuni-

la prorocanstva?11. Na koja je dva nacina prikazano Vavilon-sko carstvo? (Videti fusnotu.)

10

kralju Navuhodonosoru je dao da usnu vidi ogroman kip koji je sastavljenod razlicitih materijala. (Procitati Da-nila 2:1, 19, 31-38.) Jehova je preko Da-nila objasnio da zlatna glava tog kipapredstavlja Vavilonsko carstvo.� Svet-ska sila koja je dosla nakon Vavilonaprikazana je grudima i rukama od sre-bra. O kojoj je sili rec i kako se ona op-hodila prema Bozjem narodu?

ˇCETVRTA GLAVA — MEDO-PERSIJA

12 Vise od citavog veka pre Dani-lovog vremena, Jehova je preko proro-ka Isaije otkrio detalje o svetskoj silikoja ce poraziti Vavilon. Ne samo stoje rekao kako ce Vavilon biti osvojenvec je naveo i ime osvajaca. To je bioPersijanac Kir (Is. 44:28–45:2). Dani-lo je imao dve vizije o toj medo-persij-skoj svetskoj sili. U jednoj od njihto kraljevstvo je prikazano medvedomkoji se podigao s jedne strane. Bilo muje receno da ’jede mnogo mesa‘ (Dan.7:5). U drugoj viziji, Danilo je tu dvoj-nu svetsku silu video kao ovna sa dvaroga (Dan. 8:3, 20).

13 Jehova je preko medo-persijskogcarstva ispunio prorocanstvo o paduVavilona i povratku Izraelaca u njihovudomovinu (2. Let. 36:22, 23). Me�utim,Medo-Persija je kasnije umalo istrebilaBozji narod. U knjizi o Jestiri govori seo zaveri koju je skovao Aman, uvazenipersijski knez. On je nameravao da is-trebi sve Judejce koji su ziveli u persij-

� Vavilon je u knjizi proroka Danila prikazan gla-vom ogromnog kipa, a u Otkrivenju je predstavljentrecom glavom zveri. Videti tabelu na 12. i13. strani.

12, 13. (a)ˇSta je Jehova otkrio o padu Vavi-

lonskog carstva? (b) Zasto se moze reci da jeMedo-Persija cetvrta glava zveri iz Otkrivenja?

skom carstvu i utvrdio je tacan datumkada je trebalo sprovesti taj genocid.Samo zahvaljujuci Jehovinoj interven-ciji Judejci su bili jos jednom zastice-ni od Sataninog potomstva (Jest. 1:1-3;3:8, 9; 8:3, 9-14). Prema tome, moze-mo reci da je Medo-Persija cetvrta gla-va zveri iz Otkrivenja.

PETA GLAVA — GRˇ

CKA

14 Peta glava divlje zveri iz Otkrive-nja predstavlja Grcku. Kada je ranijeprotumacio Navuhodonosorov san,Danilo je objasnio da stomak i bedraod bakra na ogromnom kipu predstav-ljaju tu istu silu. Danilo je imao dve vi-zije koje su otkrile neverovatne detaljeo grckom kraljevstvu i njegovom naj-vecem vladaru.

15 U jednoj viziji Grcka je bila prika-zana kao leopard sa cetiri krila, sto jeukazivalo na to da ce ova sila munje-vitom brzinom osvojiti svet (Dan. 7:6).U drugoj viziji Danilo je video kako ja-rac s velikim rogom brzo obara ovna sadva roga, to jest Medo-Persiju. Jehovaje rekao Danilu da taj jarac predstav-lja Grcku, a da je veliki rog jedan grckikralj. Danilo je zatim zabelezio da ceveliki rog biti slomljen i da ce nje-govo mesto zauzeti cetiri manja roga.Premda je to prorocanstvo bilo zapisa-no oko dva veka pre nego sto je Grckapostala svetska sila, ispunilo se do naj-sitnijih detalja. Aleksandar Veliki, naj-istaknutiji kralj drevne Grcke, pred-vodio je pohod protiv Medo-Persije.Me�utim, veliki rog je ubrzo bio slom-ljen kada je kralj Grcke umro navrhuncu svoje moci u 32. godini zivo-

14, 15. Koje detalje je Jehova otkrio o drevnojGrckoj?

15. JUN 2012. 11

ta. Nakon toga, kraljevstvo su podelilacetvorica njegovih generala. (ProcitatiDanila 8:20-22.)

16 Nakon sto je porazila Persiju,Grcka je vladala nad podrucjem nakom je ziveo Bozji narod. Tada suIzraelci vec neko vreme ponovo ziveliu Obecanoj zemlji i obnovili su hramu Jerusalimu. Oni su jos uvek bili Boz-ji izabrani narod, a obnovljeni hram jei dalje bio centar obozavanja istinitogBoga. Me�utim, Bozji narod se nasaou opasnosti kada ga je u drugom vekupre nove ere napala Grcka, to jest petaglava zveri. Antioh IV, jedan od nasled-nika Aleksandrovog carstva, podigaoje na podrucju hrama u Jerusalimu ol-tar paganskim bogovima i za ispoveda-nje judaizma propisao smrtnu kaznu.Ocigledno je koliku je mrznju Satani-no potomstvo gajilo prema Bozjem na-rodu! Ali ubrzo ce sledeca svetska silazameniti Grcku. Ko ce biti sesta glavazveri?

ˇSESTA GLAVA, „STRA

ˇSNA I U

ˇZASNA“

— RIM

17 U vreme kada je Jovan dobio vizi-ju o zveri, Rim je vodio glavnu rec nasvetskoj politickoj sceni (Otkr. 17:10).Ta sesta glava je odigrala kljucnu ulo-gu u ispunjenju prorocanstva iz Postan-ka 3:15. Satana je preko rimskih vlastiprivremeno naneo stetu obecanom Po-tomku tako sto ga je ranio „u petu“. Nakoji nacin? Rimljani su osudili i pogubi-li Isusa na temelju laznih optuzbi za po-bunu (Mat. 27:26). Ali ta rana je brzo za-celila zato sto je Jehova uskrsnuo Isusa.

16.ˇSta je uradio Antioh IV?

17. Kako je sesta glava simbolicne zveri odigra-la kljucnu ulogu u ispunjenju Postanka 3:15?

18 Izraelske verske vo�e i predstavni-ci rimske vlasti skovali su zaveru protivIsusa, a i vecina Izraelaca ga je odbaci-la. Zbog toga je Jehova odbacio Izraelcei vise nisu bili njegov narod (Mat. 23:38;Dela 2:22, 23). Zatim je on izabraoza sebe jedan nov narod, ’Izrael Bozji‘(Gal. 3:26-29; 6:16). Taj narod su saci-njavali pomazani hriscani i jevrejskog inejevrejskog porekla (Ef. 2:11-18). Na-kon Isusove smrti i uskrsenja, potom-stvo zmije je i dalje pokazivalo neprija-teljstvo prema potomstvu zene. Rimskevlasti su u vise navrata pokusale da uni-ste skupstinu pomazanih hriscana, kojisu tako�e deo obecanog potomstva.�

19 U snu cije je znacenje Danilo ob-jasnio Navuhodonosoru, noge od gvo-z�a predstavljale su Rim (Dan. 2:33).Danilo je imao viziju u kojoj je videone samo kakvo ce biti Rimsko carstvovec i koja ce svetska sila nastati iz nje-ga. (Procitati Danila 7:7, 8.) Vekovimaje Rimsko carstvo bilo poput ’strasne,uzasne i neobicno jake‘ zveri. Me�u-tim, u prorocanstvu se kaze da ce „de-set rogova“ nastati iz tog carstva i da cejedan drugi rog, mali rog, izrasti me�unjima i dobiti prevlast. Koga predstav-ljaju tih deset rogova, a koga mali rog?Koji deo ogromnog kipa iz Navuho-donosorovog sna predstavlja isto sto imali rog? Odgovore na ova pitanja do-bicemo u sledecem clanku.

� Iako su Rimljani 70. godine unistili Jerusalim,to nije bilo deo ispunjenja Postanka 3:15. U to vre-me, Izraelci vise nisu bili Bozji izabrani narod.

18. (a) Koji je nov narod Jehova izabrao zasebe i zasto? (b) Kako je potomstvo zmije na-stavilo da pokazuje neprijateljstvo prema po-tomstvu zene?19. (a)

ˇSta je Danilo rekao o sestoj svetskoj

sili? (b) O cemu ce biti reci u sledecem clanku?

12

KO SU OSMORICA KRALJEVAKada se razmotri ono

ˇsto stoji u knjizi proroka Danila i u Otkrivenju, mo

ˇzemo videti da je otkriven

ne samo identitet osmorice kraljeva, to jest ljudskih vlasti, ve´c i njihov redosled. Me�utim, ta proro-

ˇcanstva mo

ˇzemo ispravno razumeti samo ako nam je jasno zna

ˇcenje prvog biblijskog proro

ˇcanstva.

DANILOVA PROROˇ

CANSTVA

1. Egipat

2. Asirija

3. Vavilon

4. Medo-Persija

5. Grˇcka

6. Rim

7. Anglo-ameriˇcka

svetska sila�

8. Druˇstvo naroda

i Ujedinjene nacije�

�Paralelno postoje tokom vre-mena kraja. Videti 19. stranu.

Ogroman kip(Dan. 2:31-45)

ˇCetiri zveri

izlaze iz mora(Dan. 7:3-8, 17, 25)

Ovan i jarac(Dan., 8. pogl.)

Izvori fotografija: Egipat i Rim: Photograph takenby courtesy of the British Museum; Medo-Persija:Musee du Louvre, Paris

Satana je tokom ljudske istorijeorganizovao svoje potomstvo urazne politicke tvorevine, to jestkraljevstva (Luka 4:5, 6). Me-�utim, svega je nekoliko njih uznatnoj meri uticalo na Bozji na-

rod, bilo da je rec o Izraelcimaili o pomazanim hriscanima. Vi-zije koje su dobili Danilo i Jovanukazuju na ukupno osam velikihsila.

PROROˇ

CANSTVA IZ OTKRIVENJA

Zver sa sedam glava(Otkr. 13:1-10, 16-18)

Zver sa dva rogapodsti

ˇce ljude

da naprave lik zveri(Otkr. 13:11-15)

BOˇZJI NAROD

Izraelci

Izrael

Bo

ˇzji

Avraham

Danilo

Jovan

2000. pre n. e.

1500.

1000.

500.

pre n. e./n. e.

500.

1000.

1500.

2000. n. e.

PROROˇ

CANSTVA koja su zabelezili Daniloi Jovan me�usobno se preklapaju i poma-zu nam da razumemo znacenje mnogih do-

ga�aja u svetu, kako sadasnjih tako i buducih.ˇSta

mozemo saznati ako uporedimo Jovanovu viziju ozveri, Danilov opis strasne zveri sa deset rogova injegovo objasnjenje o znacenju ogromnog kipa?Na sta treba da nas podstakne to sto jasno razu-memo znacenje tih prorocanstava?

2 Razmotrimo Jovanovu viziju o zveri (Otkr.,13. pogl.). Kao sto smo videli u prethodnom clan-ku, sest glava te zveri predstavljaju Egipat, Asiri-ju, Vavilon, Medo-Persiju, Grcku i Rim. Sve su onepokazale mrznju prema zeninom potomstvu (Post.3:15). Rim, sesta glava, bio je vodeca politicka silavekovima nakon sto je Jovan zabelezio viziju kojuje dobio. Na kraju je trebalo da sedma glava zverizameni Rim. Koja je to svetska sila i kako ce se onaophoditi prema zeninom potomstvu?

USPON VELIKE BRITANIJE I SJEDINJENIH DRˇZAVA

3 Koga predstavlja sedma glava zveri iz 13. po-glavlja Otkrivenja mozemo utvrditi ako uporedimoJovanovu viziju sa Danilovom vizijom o zastrasuju-coj zveri sa deset rogova.� (Procitati Danila 7:7, 8,23, 24.) Zver koju je Danilo video predstavlja Rim

� U Bibliji broj deset cesto ukazuje na potpunost — u ovom slu-caju ukazuje na sva kraljevstva proistekla iz Rimskog carstva.

1, 2. (a)ˇSta mozemo razumeti kada uporedimo prorocan-

stva koja su zapisali Danilo i Jovan? (b) Koga predstavljajusest glava zveri?3. Koga predstavlja strasna zver sa deset rogova i sta pred-stavljaju ti rogovi?

JEHOVA OTKRIVA„ONO

ˇSTO

´CE SE

USKORO DOGODITI“

„Otkrivenje IsusaHrista, koje mu je daoBog, da pokaze svojimrobovima ono stoce se uskoro dogoditi“(OTKR. 1:1)

KAKO BI ODGOVORIO?

�����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������

Koji deo ogromnog kipa

predstavlja anglo-ameriˇcku

svetsku silu?

�����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������

Koji deo Jovanove vizije

pokazuje da Ujedinjene nacije

dobijaju vlast od anglo-ameriˇcke

svetske sile?

�����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������

Kako su Danilo i Jovan opisali

kraj ljudskih vlasti?

14

15. JUN 2012. 15

kao svetsku silu. (Videti tabelu na 12. i13. strani.) Rimsko carstvo je pocelo dase raspada u petom veku nove ere. De-set rogova na glavi strasne zveri pred-stavljaju kraljevstva koja su proisteklaiz tog carstva.

4 U Danilovom prorocanstvu o zverisa deset rogova pojavljuje se jedan dru-gi, „mali rog“, pred kojim su iscupanaprethodna tri roga. Kako se to ispunilo?To se ispunilo kada je Velika Britanija,nekadasnja provincija Rimskog carstva,postala mocna. Sve do 17. veka, uticajVelike Britanije na svetskoj sceni bio jerelativno zanemarljiv.

ˇSpanija, Holandi-

ja i Francuska, koje su tako�e biledeo nekadasnjeg Rimskog carstva, bilesu mnogo uticajnije. Velika Britanijaje pred sobom uklanjala te sile, jednuza drugom. Do sredine 18. veka, VelikaBritanija je bila na putu da preuzme vo-decu ulogu na svetskoj politickoj sceni.Me�utim, ona tada jos uvek nije posta-la sedma glava zveri.

5 Iako je Velika Britanija pocela dastice prevlast, njene kolonije u SevernojAmerici proglasile su nezavisnost. Upr-kos tome, Velika Britanija nije sprecava-la razvoj Sjedinjenih Drzava, vec ih jestitila svojom mornaricom. Kada je1914. zapoceo Gospodov dan, Britanskocarstvo je bilo najvece carstvo u istori-ji, a Sjedinjene Drzave su postale naj-veca industrijska sila na svetu.� Tokom

� Premda su clanice ove dvojne svetske sile za-sebno postojale jos od 18. veka, apostol Jovan je uviziji video da ce na pocetku Gospodovog dana tobiti jedna sila. U stvari, vizije iz Otkrivenja se ispu-njavaju tokom ’Gospodovog dana‘ (Otkr. 1:10). Tektokom Prvog svetskog rata Velika Britanija i SADpocele su da deluju kao jedna svetska sila.

4, 5. (a)ˇSta je uradio mali rog? (b) Koga pred-

stavlja sedma glava zveri?

Prvog svetskog rata Sjedinjene Drza-ve su sklopile poseban savez sa VelikomBritanijom. Tako je nastala anglo-ameri-cka svetska sila, predstavljena sedmomglavom zveri. Kako se ta sila ophodilaprema potomstvu zene?

6 Ubrzo nakon sto je poceo Gospodovdan, sedma glava zveri je krenula u na-pad na Bozji narod, to jest na preostaluHristovu bracu na zemlji (Mat. 25:40).Isus je rekao da ce tokom njegove pri-sutnosti neki koji pripadaju potomstvuzene biti na zemlji i da ce obavljati zada-tak koji im je on poverio (Mat. 24:45-47;Gal. 3:26-29). Anglo-americka svetskasila je vodila rat protiv njih (Otkr.13:3, 7). Tokom Prvog svetskog rataona se protivila Bozjim slugama, zabra-nila je neke njihove publikacije, a pred-stavnike vernog roba osudila na dugezatvorske kazne. Sedma glava zveri jejedno vreme skoro zaustavila delo pro-povedanja. Jehova je predvideo takavrazvoj doga�aja i to je otkrio aposto-lu Jovanu. Rekao mu je da ce pripadni-ci obecanog potomstva u simbolicnomsmislu oziveti, to jest ponovo poceti dapropovedaju (Otkr. 11:3, 7-11). Savre-mena istorija Jehovinih slugu pokazujeda se to zaista desilo.

ANGLO-AMERIˇ

CKA SVETSKA SILA

I STOPALA OD GVOˇZÐA I GLINE

7 Stopala ogromnog kipa predstavlja-ju isto sto i sedma glava zveri, to jest an-glo-americku svetsku silu. Velika Brita-nija, a na neki nacin i SjedinjeneDrzave, poticu od Rimskog carstva. Me-�utim, sta se moze reci o stopalima

6. Kako se sedma glava zveri ophodila premaBozjim slugama?7. Koji deo ogromnog kipa predstavlja isto stoi sedma glava zveri?

16

ogromnog kipa? U Danilovom proro-canstvu su opisana kao mesavina gvo-z�a i gline. (Procitati Danila 2:41-43.)Taj opis odgovara vremenu kada sedmaglava zveri, to jest anglo-americka svet-ska sila, pocinje da dominira svetskomscenom. Kao sto je mesavina gvoz�ai gline slabija od cistog gvoz�a, tako jei anglo-americka svetska sila slabija odsile od koje je nastala. Zasto to kazemo?

8 Sedma glava zveri je vise puta poka-zala da je snazna poput gvoz�a. Na pri-mer, to se videlo kada je pobedila uPrvom svetskom ratu. Ta njena karak-teristika je dosla do izrazaja i u Drugomsvetskom ratu.� Posle tog rata u ne-koliko navrata je pokazala da je i daljesnazna poput gvoz�a. Me�utim, od sa-mog pocetka to gvoz�e se mesalo sa gli-nom.

9 Jehovine sluge vec dugo nastoje darazumeju sta predstavljaju stopala togkipa. Prema recima iz Danila 2:41, me-savina gvoz�a i gline predstavlja jed-no „kraljevstvo“, a ne vise njih. Dakle,glina predstavlja elemente na podruc-ju uticaja anglo-americke svetske sile,a oni je cine slabijom od Rimskog car-stva, koje je predstavljeno cistim gvoz-�em. Za glinu se kaze da predstavlja’ljudsko potomstvo‘, to jest obican na-rod (Dan. 2:43). Na podrucju vlada-nja anglo-americke svetske sile ljudi sebore za svoja prava putem raznih kam-

� Danilo je prorekao ogromne razmere pustose-nja koje ce ta svetska sila izazvati tokom tograta. On je napisao: „Pustosice na zacu�ujuc na-cin“ (Dan. 8:24). Na primer, Sjedinjene Drzave suizazvale pustosenje bez presedana kada su baciledve atomske bombe na neprijatelja anglo-americkesvetske sile.

8, 9. (a) Kako je sedma svetska sila pokazalada je jaka poput gvoz�a? (b)

ˇSta predstavlja gli-

na u stopalima ogromnog kipa?

panja, sindikata i pokreta za sticanjenezavisnosti. Sve to onemogucava an-glo-americkoj svetskoj sili da bude jakapoput gvoz�a. Pored toga, zbog razlici-tih politickih ideja i neubedljivih pobe-da na izborima cak i omiljene politickevo�e nemaju dovoljno podrske da spro-vedu svoju politiku. Danilo je prorekao:„Kraljevstvo [ce] delom biti jako, a de-lom krhko“ (Dan. 2:42; 2. Tim. 3:1-3).

10 Velika Britanija i Sjedinjene Drza-ve su i u 21. veku jos uvek u posebnompartnerstvu i cesto zajednicki nastupa-ju na svetskoj sceni. Prorocanstva oogromnom kipu i zveri potvr�uju da an-glo-americku svetsku silu nece zameni-ti neka druga svetska sila. Ova posled-nja svetska sila je slabija od prethodnekoju predstavljaju gvozdene noge kipa,ali ona se nece raspasti sama od sebe.

11 Da li broj prstiju na stopalima kipaima neko posebno znacenje? Uzmimo uobzir to da je u drugim vizijama Daniloukazao na konkretne brojeve — na pri-mer na broj rogova na glavama raznihzveri. Ti brojevi imaju odre�eno znace-nje. Me�utim, kada je govorio o kipu,Danilo nije spomenuo broj prstiju nastopalima. Dakle, izgleda da taj brojnema neko posebno znacenje, kao stonema znacenje ni to sto kip ima desetprstiju na rukama, dve ruke, dve nogei dva stopala. Ali Danilo je konkretnorekao da ce prsti na stopalima biti i odgvoz�a i od gline. Na osnovu toga, mo-zemo zakljuciti da ce anglo-americkasvetska sila voditi glavnu rec na politic-koj sceni kada „kamen“ koji predstav-lja Bozje Kraljevstvo bude udario u sto-pala kipa (Dan. 2:45).

10, 11. (a)ˇSta ce se desiti sa stopalima kipa?

(b)ˇSta mozemo zakljuciti u vezi s brojem prsti-

ju na stopalima kipa?

15. JUN 2012. 17

ANGLO-AMERIKA I ZVER SA DVA ROGA

12 Premda je anglo-americka svetskasila predstavljena kao mesavina gvo-z�a i gline, vizije koje je Isus daoapostolu Jovanu pokazuju da ce tasila tokom poslednjih dana uciniti ne-sto veoma vazno. Kako to znamo? Jovanje u viziji video zver koja je imala dvaroga i koja je govorila kao zmaj. Kogapredstavlja ta neobicna zver? Ona imadva roga, sto znaci da je rec o dvoj-noj sili. Ta zver predstavlja anglo-ame-ricku svetsku silu, ali ovog puta ujednoj posebnoj ulozi. (Procitati Otkri-venje 13:11-15.)

13 Ona je podsticala ljude da napravelik zveri koja ima sedam glava. Jovan jenapisao da ce se lik zveri pojaviti, da cenestati i da ce se zatim ponovo pojavi-ti. Upravo to se dogodilo sa organizaci-jom cije su osnivanje promovisale Veli-ka Britanija i Sjedinjene Drzave i ciji jecilj bio da ujedini sva kraljevstva i slu-zi kao njihov predstavnik.� Ta organi-zacija je osnovana posle Prvog svetskograta i zvala se Drustvo naroda. Raspalase kada je poceo Drugi svetski rat. To-kom tog rata, Bozje sluge su objavljiva-

� Videti Otkrivenje — blizu je velicanstveni vrhu-nac!, strane 240, 241, 253, 254.

12, 13. Koga predstavlja zver sa dva roga i nasta je ona podsticala ljude?

le da ce se prema prorocanstvu iz Ot-krivenja lik zveri ponovo pojaviti. To sezaista i desilo kada su osnovane Ujedi-njene nacije (Otkr. 17:8).

14 Jovan je rekao da je lik zveri„osmi kralj“. Zasto je tako nazvan? Tajlik nije prikazan kao osma glava zve-ri. On predstavlja samo lik te zveri. Svavlast koju poseduje dolazi od zemaljaclanica, posebno od glavnog pokrovi-telja, anglo-americke svetske sile (Otkr.17:10, 11). Jovan kaze da je lik zveri„kralj“ zato sto ce dobiti vlast da ucininesto sto ce promeniti citav svet.

LIK ZVERI´

CE PROˇZDRETI BLUDNICU

15 Prema Jovanovim recima, na sker-letnoj zveri, to jest liku zveri, sedi jed-na simbolicna bludnica i upravlja njom.Ime te bludnice je „Vavilon Veliki“(Otkr. 17:1-6). Ona predstavlja celokup-nu krivu religiju, ciji su najistaknutijideo crkve hriscanskog sveta. Verske or-ganizacije podrzavaju lik zveri i nastojeda uticu na njega.

16 Pa ipak, tokom Gospodovog danaznatno se smanjuje podrska koju naro-di pruzaju Vavilonu Velikom, sto jepredstavljeno opadanjem voda nakojima on sedi (Otkr. 16:12; 17:15).

14. Zasto se za lik zveri kaze da je „osmi kralj“?15, 16. Koga predstavlja bludnica i sta ses njom danas desava?

KO SAˇ

CINJAVA „SVA ONA KRALJEVSTVA“?

Proroˇcanstvo koje se nalazi u

Danilu 2:44 kaˇze da

´ce Bo

ˇzje Kra-

ljevstvo „smrviti i uniˇstiti sva ona

kraljevstva“. To proroˇcanstvo se

odnosi samo na kraljevstva koja

su predstavljena raznim delovima

kipa.

ˇSta

´ce se desiti sa ostalim ljud-

skim vlastima? Paralelno proro-ˇcanstvo iz Otkrivenja govori ne

ˇsto

viˇse o tome. Ono otkriva da

´ce se

’kraljevi celog sveta‘ sakupiti pro-

tiv Jehove na „veliki dan Boga Sve-

mo´cnog“ (Otkr. 16:14; 19:19-21).

Prema tome, u Armagedonu´ce

biti uniˇstene sve ljudske vlasti, a

ne samo kraljevstva predstavljena

ogromnim kipom.

18

Na primer, kada se prvi put pojavio likzveri, crkve hriscanskog sveta su kaoistaknuti deo Vavilona Velikog imale ve-liki uticaj u zapadnom svetu. Danas sucrkve i njihovo svestenstvo izgubili po-stovanje i podrsku mnogih. U stvari,mnogo ljudi smatra da religija raspiru-je sukobe ili da ih cak uzrokuje. Na za-padu se jedna grupa intelektualaca sveglasnije i ratobornije zalaze za okonca-nje uticaja religije na drustvo.

17 Me�utim, kriva religija nece jed-nostavno nestati. Ta bludnica ce i daljeimati veliki uticaj i pokusavace da na-metne svoju volju vladarima sve dok imBog ne bude stavio jednu misao u srce.(Procitati Otkrivenje 17:16, 17.) Uskoroce Jehova navesti politicke elemente Sa-taninog sveta da napadnu krivu religiju.

17.ˇSta ce se uskoro dogoditi krivoj religiji i za-

sto?

Oni ce okoncati njen uticaj i opustosi-ti njeno bogatstvo. Tako nesto je mozdaizgledalo neverovatno pre samo nekoli-ko decenija. Ali danas se bludnica je-dva odrzava na le�ima skerletne zveri.Pa ipak, ona nece jednostavno skliznutisa svog mesta, vec ce iznenada i na siluostati bez njega (Otkr. 18:7, 8, 15-19).

ZVERI´

CE BITI UNIˇ

STENE

18 Nakon sto kriva religija bude uni-stena, Satana ce podstaci zver, to jestpoliticke sile, da se otvoreno suprotsta-ve Bozjem Kraljevstvu. Posto im je du-hovno podrucje nedostupno, kraljevizemlje ce iskaliti svoj gnev na ljudimakoji podupiru Bozje Kraljevstvo. To cedovesti do konacnog sukoba s Bogom(Otkr. 16:13-16; 17:12-14). Prorok Daniloje opisao jedan aspekt tog sukoba. (Pro-citati Danila 2:44.) Zver o kojoj se go-vori u Otkrivenju 13:1, njen lik i zver sadva roga, bice unisteni.

19ˇZivimo u vremenu dominacije sed-

me glave zveri, koja je ujedno i posled-nja glava zveri, nakon cega sledi njenounistenje. Anglo-americka sila ce domi-nirati svetskom scenom kada kriva reli-gija bude unistena. Danilova i Jovanovaprorocanstva ce se ispuniti do najsitni-jih detalja. Mozemo biti sigurni da ceuskoro biti unistena kriva religija i da cedoci Armagedon. Bog nam je unapredotkrio te detalje. Da li cemo obratitipaznju na upozoravajuca prorocanstva?(2. Petr. 1:19). Sada je vreme da stane-mo na Jehovinu stranu i da podupiremonjegovo Kraljevstvo (Otkr. 14:6, 7).

18. (a)ˇSta ce zver uraditi i do cega ce to dove-

sti? (b) Koja ce kraljevstva biti unistena premarecima iz Danila 2:44? (Videti okvir na 17. stra-ni.)19. U sta mozemo biti sigurni i za sta je sadavreme?

15. JUN 2012. 19

ˇ Ogroman kip koji je video kralj Navuhodono-sor ne predstavlja sve svetske sile (Dan. 2:31-45).On prikazuje samo pet carstava koja su vladalaod Danilovog vremena pa nadalje, a koja su zna-cajno uticala na Bozji narod.

Prema Danilovom opisu kipa, anglo-americkasvetska sila nece nastati porazom Rima, vec kaonjegov izdanak. Danilo je video noge od gvoz�akoje se protezalo do stopala i prstiju. (Gvoz�e ustopalima i prstima je pomesano s glinom.)�To nam govori da ce anglo-americka svetskasila poteci od gvozdenih nogu. Istorija potvr�ujetacnost ovog opisa. Velika Britanija, nekadasnjideo Rimskog carstva, pocela je da se uzdize kaosila krajem 1700-ih. Kasnije su i Sjedinjene Ame-ricke Drzave postale priznata drzava. Me�utim,sedma svetska sila iz biblijskog prorocanstvatada jos nije bila formirana. Zasto se to mozereci? Velika Britanija i Sjedinjene Drzave josuvek nisu imale znacajnu zajednicku saradnju.To se desilo tokom Prvog svetskograta.

U to vreme su „sinovi kraljevstva“bili aktivni najvise u SjedinjenimDrzavama, a njihova svetska centra-la se nalazila u Bruklinu, u Njujorku

� Glina pomesana s gvoz�em predstavljaelemente u okviru anglo-americkog carstvakoje je nalik gvoz�u. Vec neko vreme glinane dozvoljava toj svetskoj sili da bude snaz-na koliko bi to zelela.

(Mat. 13:36-43). Pomazanici su revno propove-dali i u zemljama koje su bile pod dominacijomBritanskog carstva. Tokom Prvog svetskog rata,Velika Britanija i Sjedinjene Drzave su usle u po-seban savez dok su se borile protiv zajednickihpolitickih neprijatelja. Tako�e su, podstaknutenacionalizmom koji je nastao usled rata, poka-zale neprijateljstvo prema onima koji su bili deopotomstva Bozje ’zene‘ tako sto su zabranile nji-hove publikacije i zatvorile one koji su predvodi-li u propovedanju (Otkr. 12:17).

Prema tome, iz ugla biblijskog prorocanstva,sedma svetska sila nije nastala krajem 1700-ihkada je Velika Britanija pocela da se uzdize kaocarstvo. Zapravo, sedma svetska sila se pojavilana pocetku Gospodovog dana.�

� Ovo objasnjenje predstavlja bolje razumevanje pro-rocanstva koje je bilo objasnjeno u knjizi Danilovo pro-rocanstvo, strana 57, odlomak 24, i prikazano na strana-ma 56 i 139.

Kada je anglo-americka svetska sila postalasedma svetska sila koja je opisana u Bibliji?

Osmorica bra´ce koja su predvodila

u propovedanju bila su poslatau zatvor u junu 1918.

KADA se predas Bogu i krstis kao Isusovsledbenik, ti preduzimas veoma vazankorak. Tvoje predanje Bogu je najvaznija

odluka koju si mogao doneti. To je isto kao da ka-zes: ’Jehova, zelim da mi budes Gospodar u svimpodrucjima zivota. Ja sam tvoj sluga.

ˇZelim da ti

odlucujes o tome kako da trosim svoje vreme, stada mi bude najvaznije u zivotu i kako da koristimsvoje sposobnosti i ono sto posedujem.‘

2 Ako si krsten hriscanin, ti si zapravo to obe-cao Jehovi. Zasluzujes svaku pohvalu za tu odlu-ku, jer je ona ispravna i mudra. Me�utim, svakood nas treba da se pita kako koristi svoje vremesada nakon sto je prihvatio Jehovu kao svog Go-spodara. Primer Noja, Mojsija, Jeremije i aposto-la Pavla moze nam pomoci da odgovorimo na topitanje. Svi oni su sluzili Jehovi celim srcem.

ˇZi-

veli su u okolnostima koje su slicne nasim. Nji-hove odluke pokazuju sta im je bilo najvaznije ipodsticu nas da razmislimo o tome kako koristi-mo svoje vreme (Mat. 28:19, 20; 2. Tim. 3:1).

PRE POTOPA

3 Isus je uporedio Nojevo i nase vreme. Rekaoje: „Kao sto je bilo u Nojevim danima, takva cebiti prisutnost Sina covecjeg.“ Ljudi tog vreme-na su „jeli i pili, zenili se i udavali, sve do danakad je Noje usao u arku, i nisu obracali paz-nju dok nije dosao potop i sve ih odneo“

1, 2. (a)ˇSta osoba pokazuje svojom odlukom da se preda

Jehovi? (b) Kako nam moze koristiti primer Noja, Mojsija,Jeremije i Pavla?3. Kako je nase vreme slicno Nojevom?

ZAˇSTO SLU

ˇZBA

JEHOVI TREBADA NAM BUDE NAPRVOM MESTU?

„Usta moja kazivacepravedna dela tvoja,dela spasenja tvogapo ceo dan“ (PS. 71:15)

KAKO BI ODGOVORIO?

�����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������

Zaˇsto su Noje, Mojsije, Jeremija

i Pavle stavili Jehovu na prvo

mesto uˇzivotu?

�����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������

ˇSta

´ce ti pomo

´ci da odlu

ˇci

ˇs

ˇcemu

´ce

ˇs posvetiti svoj

ˇzivot?

�����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������

Zaˇsto si odlu

ˇcan da ti slu

ˇzba

Jehovi bude na prvom mestu

uˇzivotu?

20

15. JUN 2012. 21

(Mat. 24:37-39). Danas se vecina ljudine obazire na hitnost vremena ukom zivimo. Oni ne slusaju upozore-nja koja objavljuju Bozje sluge. Mnogicak ismevaju ideju da ce se Bog ume-sati u doga�aje na zemlji — bas kaoi ljudi u Nojevo vreme (2. Petr. 3:3-7).Ipak, kako je Noje koristio svoje vre-me u tom neprijateljskom svetu?

4 Nakon sto je saznao da ce Bogunistiti zle ljude, Noje je po Bozjojzapovesti poceo da gradi arku u kojojce biti sacuvani ljudi i zivotinje (Post.6:13, 14, 22). On je tako�e objavljivaoJehovinu predstojecu presudu. Apo-stol Petar ga je nazvao ’propovedni-kom pravednosti‘, sto pokazuje da seNoje trudio da pomogne drugima darazumeju ozbiljnost situacije. (Proci-tati 2. Petrovu 2:5.) ˇ

Sta mislis, da li bibilo razumno da su Noje i njegova po-rodica koristili svoje vreme da razra-de neki posao, da budu uspesniji oddrugih ili da vode udoban nacin zivo-ta? Naravno da ne bi! Posto su znali stace se uskoro desiti, nisu dozvolili da ihtako nesto udalji od zadatka koji im jeJehova poverio.

IZBOR EGIPATSKOG PRINCA

5 Osmotrimo sada Mojsijev primer.Odrastao je na egipatskom dvoru kaousvojeni sin faraonove cerke. Kao mla-di princ, bio je poucen „svoj egipat-skoj mudrosti“ (Dela 7:22; Izl. 2:9, 10).Takvim obrazovanjem verovatno jepripreman za vazne duznosti na fa-raonovom dvoru. Mogao je da postane

4. Kako je Noje koristio svoje vreme nakon stoje dobio zadatak od Jehove i zasto?5, 6. (a) S kojim ciljem je Mojsije obrazovan uEgiptu? (b) Zasto Mojsije nije iskoristio moguc-nosti koje su mu se pruzale u Egiptu?

istaknuta licnost u najmocnijem car-stvu tog vremena i da uziva u raskosi,privilegijama i zadovoljstvima koje bimu takav polozaj omogucio. Ali da lisu takvi uzici bili Mojsijev cilj?

6 Zahvaljujuci pouci koju je kao de-cak dobio od svojih pravih roditelja,Mojsije je verovatno znao sta je Je-hova obecao njegovim precima Avra-hamu, Isaku i Jakovu. On je verovaoda ce se ta obecanja ispuniti. Sigur-no je duboko razmisljao o svojoj bu-ducnosti i vernosti Jehovi. Stoga, kadaje doslo vreme da bira izme�u toga dabude egipatski princ ili rob, sta je od-lucio? Mojsije je radije hteo „da budezlostavljan zajedno s Bozjim narodomnego da privremeno uziva u grehu“.(Procitati Jevrejima 11:24-26.) Kasnijeje poslusao Jehovu kada mu je re-kao kako da koristi svoj zivot (Izl. 3:2,6-10). Zasto je tako postupio? Zatosto je verovao Jehovinim obecanjima.Zakljucio je da za njega nema bu-ducnosti u Egiptu. Zaista, Bog je ubr-zo kaznio Egipcane s deset nevolja. Da

Ljudi se nisu obazirali na Nojevo upozorenje

22

li mi kao Jehovine sluge mozemo izvu-ci pouku iz toga? Svoj zivot ne trebada posvetimo karijeri ili zadovoljstvi-ma ovog sveta, vec treba da se usred-sredimo na Jehovu i sluzbu.

JEREMIJA JE ZNAOˇSTA

´CE SE DOGODITI

7 Prorok Jeremija je jos jedan covekkome je sluzba Jehovi bila najvaznija.Jehova ga je izabrao da kao njegovprorok objavljuje poruku osude otpad-nickom Jerusalimu i Judi. U izvesnomsmislu, Jeremija je ziveo „u poslednjimdanima“ (Jer. 23:19, 20). Dobro je znaoda taj poredak nece jos dugo potrajati.

8 Kako je Jeremija postupio buducida je znao sta ce se dogoditi? Sasvimlogicno, nije pokusao da gradi buduc-nost u drustvu koje je bilo osu�enona propast. Da li bi to imalo ikakvogsmisla? Me�utim, njegov pisar Varuhje poceo da razmislja drugacije. Zatoje Bog nadahnuo Jeremiju da mu kaze:„

ˇSto sam izgradio, srusicu, i sto sam

posadio, iscupacu, i to po svoj zemlji.A ti trazis velike stvari za sebe. Ne tra-zi ih! Jer, evo, pusticu nevolju na sva-ko telo [...] a tebi cu tvoju dusu datikao plen u svim mestima kuda budesisao“ (Jer. 45:4, 5).

9 Ne mozemo sa sigurnoscu reci stasu bile „velike stvari“ koje je Varuhtrazio za sebe.� Me�utim, znamo da jeto bilo nesto sto nije imalo perspekti-vu, nesto sto ce propasti kada Vavilon-ci porobe Jerusalim 607. pre n. e. Da li

� Videti knjigu Pouke koje nam Bog pruza preko Je-remije, strane 104-106.

7. Kako su Jeremijine okolnosti slicne nasim?8, 9. (a) Zasto je Jehova morao da ispravi Va-ruhovo razmisljanje? (b)

ˇSta treba da imamo na

umu kada pravimo planove?

mozemo izvuci pouku iz toga? Da bi-smo obezbedili neophodne stvari zazivot, potrebno je da napravimo nekeplanove za buducnost (Posl. 6:6-11).Ali koliko bi bilo mudro uloziti dostavremena i snage u nesto sto nije traj-ne vrednosti? Tacno je da Jehovina or-ganizacija i dalje planira gradnju no-vih Dvorana Kraljevstva, podruznica idrugih objekata. Me�utim, takvi pla-novi imaju buducnost jer je njihovasvrha da se njima podupire Kraljev-stvo. Bilo bi mudro kada bi sve Jehovi-ne sluge imale slican cilj na umu kadaprave planove u zivotu. Da li si potpu-no uveren u to da ’trazis najpre kraljev-stvo i [Jehovinu] pravednost‘? (Mat.6:33).

„SVE TO SMATRAM SME´

CEM“

10 Osmotrimo na kraju Pavlov pri-mer. Pre nego sto se preobratio na hri-scanstvo, pred njim je bila svetla bu-ducnost u judaizmu. Izucavao jejudejski zakon kod jednog od najpoz-natijih ucitelja tog vremena. Dobio jeovlascenje od judejskog prvosveste-nika da progoni hriscane. Napredo-vao je u judaizmu vise od mnogih svo-jih vrsnjaka (Dela 9:1, 2; 22:3; 26:10;Gal. 1:13, 14). Me�utim, sve se to pro-menilo kada je shvatio da judejski na-rod vise nema Jehovin blagoslov.

11 Pavle je razumeo da napredova-nje u judejskom poretku nema nika-kvu vrednost u Jehovinim ocima. Tajporedak nije imao buducnost (Mat.24:2). Ovaj nekadasnji farisej je cakrekao da je u pore�enju s novim, pro-

10, 11. (a)ˇSta je Pavlu bilo vazno pre nego sto

je postao hriscanin? (b) Zasto su se Pavlovi ci-ljevi potpuno promenili?

15. JUN 2012. 23

svetljenim razumevanjem Bozje na-mere i cascu da ucestvuje u propove-danju ono sto je nekada smatraovaznim zapravo bilo ’smece‘. Pavle jenapustio judaizam i ostatak svog zi-vota na zemlji posvetio propoveda-nju dobre vesti. (Procitati Filipljanima3:4-8, 15; Dela 9:15.)

ˇSTA JE TEBI NAJVA

ˇZNIJE?

12 Noje, Mojsije, Jeremija, Pavle imnogi drugi poput njih koristili su ve-cinu svog vremena i snage u sluzenjuJehovi. Oni su dobri primeri za nas.Naravno, najistaknutiji Jehovin slugaje Isus (1. Petr. 2:21). Nakon sto sekrstio, Isus je ostatak svog zivota po-svetio propovedanju dobre vesti i oda-vanju casti Jehovi. Dakle, sluzba Je-hovi treba da bude najvaznija svakomhriscaninu koji oponasa Isusov pri-mer i prihvata Jehovu kao svog Gospo-dara. Da li je i tebi sluzba najvaznija?Kako mozemo dati vise Jehovi, a u istovreme ispuniti i druge odgovornosti?(Procitati Psalam 71:15; 145:2.)

13 Jehovina organizacija vec godina-ma podstice hriscane da pod molitvomrazmotre mogucnost da budu pioni-ri. Postoje razne okolnosti zbog ko-jih neke verne Jehovine sluge ne mogusluzbi propovedanja posvetiti u prose-ku 70 sati mesecno. Oni ne treba da seosecaju lose zbog toga (1. Tim. 5:8). Akako je s tobom? Da li je za tebe pio-nirska sluzba zaista nedostizan cilj?

14 Razmisli o radosti koju su mno-ga braca i sestre doziveli ove godine

12. Na sta se Isus usredsredio nakon sto sekrstio?13, 14. (a)

ˇSta su svi hriscani pozvani da raz-

motre? (b) Kakvu radost mogu doziveti Bozjesluge?

u periodu Spomen-svecanosti. Pomoc-nim pionirima je u martu bila pruze-na posebna mogucnost da izaberu dali ce u sluzbi provesti 30 ili 50 sati (Ps.110:3). Milioni su bili u pomocnoj pio-nirskoj sluzbi, a u skupstinama su vla-dali izuzetna radost i odusevljenje. Dali bi mogao izmeniti svoj raspored ak-tivnosti kako bi cesce doziveo slicnuradost? Svaki predani hriscanin osecapravo zadovoljstvo kada na kraju danamoze da kaze: „Jehova, u sluzbi samucinio sve sto sam mogao.“

15 Ako si mlada osoba koja zavrsa-va skolu, verovatno imas dobro zdrav-lje i neke manje odgovornosti. Da li siozbiljno razmislio o tome da se pri-druzis redovima opstih pionira? Nemasumnje da profesori iskreno veruju daje za tebe najbolje da nastavis sa sko-lovanjem i da tezis za karijerom. Me-�utim, oni svoja uverenja zasnivajuna drustvenom i finansijskom sistemukoji nema trajnu buducnost. S drugestrane, ako se posvetis sluzenju Je-hovi, mudro ces koristiti svoje vremei radices ono sto je za tvoje vecno do-bro. Na taj nacin ces oponasati Isusovsavrsen primer. Bices srecan zbog takomudre odluke. To ce te zastititi. Tako-�e ce pokazati da si odlucan da zivisu skladu sa svojim predanjem Jehovi(Mat. 6:19-21; 1. Tim. 6:9-12).

16 Mnoge danasnje Bozje sluge mo-raju mnogo da rade da bi zbrinule os-novne potrebe svoje porodice. Ipak,neki mozda rade vise nego sto je po-trebno (1. Tim. 6:8). Trgovacki svet na

15. Koji cilj u vezi sa obrazovanjem treba daima mladi hriscanin?16, 17. Koja pitanja hriscani treba sebi da po-stave u vezi sa sluzbom Jehovi?

sve nacine pokusava da nas uveri dane mozemo ziveti bez mnogih pro-izvoda i svakog novog modela kojise izbaci na trziste. Ali pravi hrisca-ni ne zele da im Satanin svet odre�ujesta je najvaznije (1. Jov. 2:15-17).

ˇSto se

tice onih koji su se penzionisali, posto-ji li bolji nacin da iskoriste svoje vre-me od toga da budu pioniri i tako sta-ve sluzenje Jehovi na prvo mesto?

17 Sve Jehovine sluge mogu da se pi-taju: Koji je moj najvazniji cilj u zivo-

tu? Da li mi je Kraljevstvo na prvommestu? Da li oponasam Isusovu sa-mopozrtvovanost? Da li slusam Isu-sov savet da ga stalno sledim? Moguli izmeniti svoj raspored kako bihvise vremena posvetio propovedanju oKraljevstvu ili nekim drugim teokrat-skim ciljevima?

ˇCak i ako mi okolnosti

trenutno ne dozvoljavaju da vise uci-nim u sluzbi, da li se i dalje trudim dabudem samopozrtvovan?

„DA BISTE IˇZELELI I POSTUPALI“

18 Divno je videti koliko je Bozji na-rod revan. Me�utim, neki ne osecajuposebnu zelju da budu pioniri ili sma-traju da nisu sposobni za to — prem-da imaju povoljne okolnosti (Izl. 4:10;Jer. 1:6).

ˇSta ako se i ti tako osecas? Zar

to nije dobar razlog za molitvu? Narav-no da jeste. Pavle je svojim suvernici-ma rekao: „Bog, zato sto to hoce, delu-je u vama da biste i zeleli i postupali“(Fil. 2:13). Ako ne osecas zelju da viseucinis u sluzbi, moli Jehovu da ti da izelju i sposobnost da to cinis (2. Petr.3:9, 11).

19 Noje, Mojsije, Jeremija, Pavle iIsus bili su verni Jehovi. Oni su koristi-li svoje vreme i snagu da bi objavljivalinjegovu poruku upozorenja. Nicemunisu dozvolili da ih u tome spreci. Krajovog sveta je neizbezan. Stoga, svi mikoji smo predali zivot Bogu treba i da-lje da dajemo sve od sebe kako bismose ugledali na ove izvanredne biblijskeprimere (Mat. 24:42; 2. Tim. 2:15). Nataj nacin cemo ugoditi Jehovi i dozive-ti mnoge blagoslove. (Procitati Mala-hiju 3:10.)18, 19. U vezi s cim bi trebalo da se molis i za-sto to raduje Jehovu?

Da li si ozbiljno razmiˇsljao o tome

da postaneˇs op

ˇsti pionir?

15. JUN 2012.

ODAKLE poticemo? Zasto smo ovde? Kudaidemo? Zasto je svet ovakav?

ˇSta se desava

kada umremo? Ljudi sirom sveta postav-ljaju ovakva pitanja. Kako bismo znali odgovorena ova i druga vazna pitanja da nemamo nadahnu-tu Bozju Rec? Bez Svetog pisma bismo ucili samona osnovu licnog iskustva. Da li bismo u tom slu-caju ikada mogli osecati isto sto je i psalmista ose-cao prema ’Jehovinom zakonu‘? (Procitati Psalam19:7.)

2 Nazalost neki su dozvolili da ljubav koju suimali prema biblijskoj istini ohladni. (Uporediti saOtkrivenjem 2:4.) Oni vise ne zive u skladu s Je-hovinom voljom (Is. 30:21). To ne mora i nama dase desi. Mi treba da damo sve od sebe kako bismoi dalje cenili Bibliju i njena ucenja. Ona je drago-cen dar od Stvoritelja koji nas voli (Jak. 1:17).

ˇSta

ce nam pomoci da produbimo svoje cenjenje pre-ma ’Bozjoj reci‘? Mozemo razmisljati o tome kakosu neki ljudi bili vo�eni da zapisu Sveto pismo izatim ispitati neke od brojnih dokaza da je ono na-dahnuto od Boga. To ce nas motivisati da svakod-nevno citamo Bozju Rec i da primenimo njene sa-vete (Jevr. 4:12).

KAKO SU LJUDI BILI VOÐENI SVETIM DUHOM?

3 Tokom perioda od 1 610 godina — od 1513. pren. e. do 98. n. e. — oko 40 muskaraca je ucestvo-valo u pisanju Biblije. Neki od njih su bili proroci

1. Zasto nam je potrebna nadahnuta Bozja Rec?2.

ˇSta ce nam pomoci da i dalje cenimo Bibliju kao drago-

cen dar od Boga?3. Kako su proroci i biblijski pisci bili ’vo�eni svetim du-hom‘?

’VOÐENISVETIM DUHOM‘

„Prorocanstvo nikadanije bilo izrecenoljudskom voljom, negosu ljudi govorili recikoje su dolazile odBoga, kako ih je svetiduh vodio“ (2. PETR. 1:21)

ZA RAZMIˇ

SLJANJE

�����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������

Kako je Bog koristio sveti duh

da bi preneo svoju poruku

biblijskim piscima?

�����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������

Koji dokazi potvr�uju da je

Biblija nadahnuta od Boga?

�����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������

ˇSta mo

ˇze

ˇs svakodnevno

ˇciniti

kako bi i dalje cenio Boˇzju Re

ˇc?

25

26

koje je ’vodio sveti duh‘. (Procitati2. Petrovu 1:20, 21.) Grcki izraz preve-den sa ’vodio‘ u osnovi znaci „nositi ilipreneti nesto s jednog mesta na dru-go“ i „moze se prevesti na razlicite na-cine: biti pomeren, biti pokrenut, pre-pustiti se necemu da nas ponese“.�U Delima apostolskim 27:15 ovaj izrazse koristi kada se govori o brodu kojije vetar savladao i nosio u odre�e-nom pravcu. Proroci i biblijski piscibili su ’vo�eni svetim duhom‘ tako stoim se Bog obracao, podsticao ih i pru-zao im vo�stvo posredstvom svoje ak-tivne sile. Zato oni nisu zapisali svojemisli vec Bozje. Ponekad nisu cak ni ra-zumeli znacenje onoga sto su proricaliili zapisivali (Dan. 12:8, 9). Zaista, „sve

� A Greek-English Lexicon of the New Testament andOther Early Christian Literature.

je Pismo nadahnuto od Boga“ i u njemunema ljudskih gledista (2. Tim. 3:16).

4 Me�utim, kako je Bog koristio sve-ti duh da bi preneo svoju poruku biblij-skim piscima? Da li su dobili tekst odreci do reci ili samo misli koje su mog-li izraziti svojim recima? Uzmimo zaprimer kako jedan direktor pise poslov-no pismo. Kada je vazno da se upotre-be tacno odre�ene reci, on sam pise pi-smo ili ga diktira svojoj sekretarici odreci do reci. Ona kuca pismo, a na krajuga potpisuje direktor. U nekim drugimslucajevima, direktor daje glavne misli,a sekretarica sastavlja pismo koristecisvoj recnik i nacin izrazavanja. On za-tim proverava pismo i govori joj sta dapromeni. Na kraju, kada direktor pot-pise pismo, smatra se da ga je on napi-sao.

5 Na slican nacin, neki delovi Bibli-je bili su napisani „Bozjim prstom“ (Izl.31:18). Kada je bilo vazno da se upotre-be odre�ene reci, Jehova je govorio pi-scu sta tacno da napise. Na primer, u Iz-lasku 34:27 citamo: „Jehova je jos rekaoMojsiju: ’Zapisi sebi ove reci, jer na te-melju ovih reci sklapam savez s tobom is Izraelom.‘ “ Isto tako, Jehova je proro-ku Jeremiji rekao: „Napisi sebi u knjigusve reci koje cu ti reci“ (Jer. 30:2).

6 Me�utim, u vecini slucajeva Bog jeu srce i um biblijskih pisaca preneomisli a ne konkretne reci i tako imdopustio da sami izaberu reci kojimace preneti te misli. „Onaj koji je pouca-vao narod trudio se da prona�e ugodnereci i da napise tacne reci istine“, navo-di se u Propovedniku 12:10. Jevan�eli-sta Luka je ’pomno ispitavsi sve od po-cetka, odlucio da napise sve po redu‘

4-6. Na koje je nacine Jehova preneo svoju po-ruku biblijskim piscima? Navedi primer.

Smatra se da je pismo napisalaosoba koja ga je potpisala

15. JUN 2012. 27

(Luka 1:3). Bozji duh se pobrinuo daljudska nesavrsenost ne utice na smi-sao njegove poruke.

7 Veoma je mudro to sto je Bog kori-stio ljude da zapisu Bibliju. Reci neprenose samo informacije vec i emoci-je i duboka osecanja.

ˇSta bi bilo da je

Jehova koristio an�ele kao pisce? Da libi oni mogli opisati emocije kao sto sustrah, tuga i razocaranje, koje su tipicneza ljude? Zahvaljujuci tome sto je Bogdozvolio nesavrsenim ljudima da svo-jim recima prenesu misli koje su dobiliposredstvom svetog duha, njegova po-ruka nije jednolicna, ima toplinu i pri-vlacna je ljudima.

DOKAZI DA JE BIBLIJA OD BOGA

8 Postoji obilje dokaza da je Biblijanadahnuta Bozja Rec. Nijedna drugareligiozna knjiga nije poput nje, jernam jedino ona pomaze da zaista upoz-namo Boga. Na primer, me�u hinduisti-cke svete spise ubrajaju se vedske him-ne, zbirka ritualnih tekstova o timhimnama, filozofske teze zvane Upani-sade i epovi poznati kao Ramajana i Ma-habharata. Bhagavad gita, knjiga kojasadrzi moralne pouke, deo je Mahabha-rate. Jedan deo budisticke Tipitake (Trikosare) uglavnom sadrzi pravila i propi-se za zajednicki zivot monaha i monahi-nja. Drugi deo uglavnom govori o budi-stickim doktrinama. U trecem delu suzapisane Budine usmene pouke. Budanije tvrdio da je bog i malo toga je re-kao o Bogu. Konfucijanski tekstovi sumesavina zapisa iz proslosti, moralnihpravila, magijskih formula i pesama.

7. Zasto je bilo mudro to sto je Bog koristio lju-de da zapisu Bibliju?8. Zasto se moze reci da je Biblija drugacija odsvih drugih religioznih knjiga?

Istina, sveta knjiga islama naucava ve-rovanje u jednog Boga i predstavlja gakao Boga koji sve zna i poznaje buduc-nost, ali ta knjiga cak i ne pominje Boz-je ime, Jehova, koje se pojavljuje na hi-ljade puta u Bibliji.

9 Dok vecina religioznih knjiga govo-ri veoma malo ili gotovo nista o Bogu,Biblija nam pomaze da upoznamo Jeho-vu Boga i sve sto on radi. Pomocu njerazumemo kakav je kao osoba. Biblijaotkriva Boga ne samo kao svemocnog,mudrog i pravednog vec i kao onoga konas voli. (Procitati Jovana 3:16 i 1. Jo-vanovu 4:19.) ˇ

Stavise, Biblija nam kaze:„Bog nije pristran, nego iz svakog naro-da prihvata onog ko ga se boji i cini stoje pravedno“ (Dela 10:34, 35). U izves-nom smislu, to potvr�uje i cinjenica daje prevedena na toliko jezika. Lingvistikazu da se u celom svetu govori 6 700jezika, ali da svega stotinak jezika go-vori cak 90 posto svetskog stanovnist-va. Pa ipak, Biblija je u celini ili delimic-no prevedena na vise od 2 400 jezika.

9, 10.ˇSta iz Biblije mozemo nauciti o Bogu?

28

Skoro svako na svetu moze da cita barneki deo Biblije.

10 Isus je rekao: „Moj Otac radi svedo sada, pa radim i ja“ (Jov. 5:17). Je-hova je Bog „oduvek i zauvek“. Zamis-li sta je on do sada sve ucinio! (Ps.90:2). Samo Biblija govori o onome stoje Bog cinio u proslosti, sto cini sadai sto ce uciniti u buducnosti. Iz Pi-sma tako�e saznajemo sta on voli, a stane voli i kako mu se mozemo priblizi-ti (Jak. 4:8). Nikada nemojmo dozvolitida nas neke licne teznje ili brige udaljeod njega.

11 Velika mudrost koju pronalazimou Bibliji tako�e potvr�uje da ta knji-ga nije ljudskog porekla. Apostol Pavleje napisao: „Ko je upoznao Jehovin um,da bi ga necem poucio?“ (1. Kor. 2:16).Ovaj stih se temelji na pitanjima kojaje prorok Isaija postavio ljudima koji suziveli u njegovo vreme: „Ko je Jehovinduh izmerio? Ko ga kao savetnik mozenecemu pouciti?“ (Is. 40:13). Naravno,odgovor je niko. Nije cudo sto prime-na biblijskih saveta o braku, deci, zaba-vi, druzenju, marljivosti, postenju i mo-ralu donosi najbolje rezultate! Biblijanam nikad ne pruza lose savete. S dru-ge strane, ljudi jednostavno nisu do-voljno mudri da bi pruzili savete koji ceuvek doneti dobre rezultate (Jer. 10:23).Njihovi saveti se stalno menjaju i prila-go�avaju kada shvate da su prethodnibili pogresni. Biblija kaze: „Jehova znada su ljudske misli poput daha“ (Ps.94:11).

12 U prilog tome da je pravi Bog Au-tor Biblije govore i istorijske cinjeni-ce o pokusajima da se njena poruka sa-

11. Koje mudre savete pronalazimo u Bibliji?12. Na koje su nacine ljudi pokusavali da uni-ste Bibliju?

krije od ljudi. Sirijski kralj Antioh IV je168. pre n. e. pokusao da prona�e na-dahnute knjige Zakona kako bi ih spa-lio. Rimski car Dioklecijan je 303. n. e.nalozio da se uniste mesta na kojimasu se hriscani sastajali i da se spale svinjihovi sveti spisi. To je trajalo deceni-jama. Od 11. veka, pape su cinile sveda bi sprecile prevo�enje Svetog pismana jezik obicnog naroda jer nisu ze-lele da ljudi upoznaju Bozju Rec. Upr-kos svim pokusajima Satane i ljudi kojisu vrsili njegovu volju, Biblija je ostalasacuvana sve do danas. Jehova nikomenije dozvolio da unisti dar koji je on na-menio ljudima.

DOKAZI KOJI SU UVERILI MNOGE

13 Postoje i drugi dokazi da je Biblijanadahnuta od Boga: unutrasnji sklad,naucna tacnost, ispunjena prorocan-stva, iskrenost pisaca, moc da promenineciji zivot, istorijska doslednost i za-dovoljavajuci odgovori na pitanja spo-menuta u prvom odlomku. Osmotrimosta je nekima pomoglo da se uvere daje Biblija knjiga od Boga.

14 Enver� je odrastao u musliman-skoj porodici u jednoj zemlji na Bli-skom istoku. Dok je privremeno ziveou Severnoj Americi, Jehovini svedocisu dosli na njegova vrata. „U to vreme“,kaze Enver, „imao sam negativno mis-ljenje o hriscanskim religijama zbogkrstaskih ratova i inkvizicije. Me�utim,

� Neka imena su promenjena.

13. Koji su jos neki dokazi da je Biblija nadah-nuta od Boga?14-16. (a)

ˇSta je nekadasnjeg muslimana, hin-

dusa i agnostika uverilo u to da Biblija poticeod Boga? (b) Koji dokaz volis da koristis u slu-zbi propovedanja da bi uverio ljude da je Bib-lija od Boga?

15. JUN 2012. 29

posto sam po prirodi znatizeljan, slo-zio sam se da proucavam Bibliju.“ Ne-dugo posle toga, Enver se vratio u svo-ju zemlju i izgubio kontakt s Jehovinimsvedocima. Godinama kasnije, preseliose u Evropu i ponovo poceo da prouca-va Bibliju. Dosao je do sledeceg zaklju-cka: „Ispunjenje biblijskih prorocansta-va, unutrasnji sklad Svetog pisma inepostojanje protivrecnosti, kao i lju-bav me�u Jehovinim narodom, uverilisu me da je Biblija Bozja Rec.“ Enver sekrstio 1998.

15ˇSesnaestogodisnja Ajsa potice iz

religiozne hinduisticke porodice. „Mo-lila sam se Bogu samo kada sam isla uhram ili kada sam bila u nevolji“,kaze ona, „ali uopste nisam razmislja-la o njemu kada mi je u zivotu bilo do-bro.“ Ona dodaje: „Me�utim, nakon stosu Jehovini svedoci pokucali na mojavrata, zivot mi se promenio za 180 ste-peni.“ Ajsa je proucavala Bibliju i pri-blizila se Bogu kao svom prijatelju.

ˇSta

ju je uverilo da je Biblija nadahnuta odBoga? Ona objasnjava: „Biblija je odgo-vorila na svako moje pitanje. Pomoglami je da imam veru a da pri tom ne mo-ram da vidim Boga, to jest da idem uhram da se poklonim nekom idolu.“

16 Pola je odgajana kao katolikinja,ali je kasnije kad je odrasla postala ag-nostik. Onda se nesto dogodilo. „Srelasam prijatelja kog nisam videla mese-cima“, kaze ona. „

ˇZiveli smo u vreme

hipi pokreta. Kada sam videla koliko sepromenio — kako je uredno podsisan,obrijan i srecan — pitala sam ga: ’

ˇSta ti

se desilo i gde si bio dosad?‘ Rekao mije da proucava Bibliju s Jehovinim sve-docima i zatim mi je svedocio.“ Videv-si kako je biblijska istina uticala na nje-nog prijatelja, Pola koja je nekad bila

agnostik zainteresovala se za biblijskuporuku i uverila se da je Biblija nadah-nuta od Boga.

„REˇ

C JE TVOJA SVETILJKA NOZI MOJOJ“

17 Biblija je predivan dar koji nam jeJehova pruzio posredstvom svog sve-tog duha.

ˇCitaj je svakog dana i tvo-

ja ljubav prema njoj i njenom Autorubice sve veca (Ps. 1:1, 2). Svaki put kadacitas Bibliju, najpre uputi molitvu i za-moli Boga da ti da sveti duh kako bi ra-

zumeo to sto citas (Luka 11:13). PostoBiblija sadrzi Bozje misli, kada razmis-ljas o onome sto u njoj pise, naucicesda razmisljas poput Boga.

18 Dok sve vise ucis o biblijskoj isti-ni, primeni ono sto saznajes. (Proci-tati Psalam 119:105.) ˇ

Citanje Biblije jekao gledanje u ogledalo. Zato, ako vi-dis da su potrebne neke promene, na-cini ih (Jak. 1:23-25). Koristi Bozju Reckao mac da branis svoja verovanja i dauklonis lazna ucenja iz srca krotkih lju-di (Ef. 6:17). Dok to cinis, budi zahva-lan sto su proroci i ljudi koji su zabele-zili biblijsku poruku zaista bili ’vo�enisvetim duhom‘.

17. Kako ti moze pomoci svakodnevno citanjeBiblije i razmisljanje o onome sto si procitao?18. Zasto zelis da i dalje ucis iz Biblije?

ˇCitaj Bibliju svakogdana i tvoja ljubav

prema njenom Autorubi

´ce sve ve

´ca

30

U proslosti je putovanje morem predstav-ljalo izazov za koji je bilo potrebno iskustvo.To je bila vestina koja se obicno ucila od dugo-godisnjih moreplovaca, mozda kormilara (Dela27:9-11). Na mnogim drevnim slikama kormila-ri su prikazivani kao veci od drugih mornara,cime se isticala vaznost njihove uloge. Da bi seusudili da zaplove otvorenim morem, kormilarisu ucili o zvezdama, vetrovima i drugim fakto-rima koji su bili vazni za plovidbu. Biblija opisu-je neke pomorce kao veste ljude koristeci izrazkoji moze znaciti ’mudar‘ (Jezek. 27:8, Danicic–-Karadzic).

Borba s danasnjim zivotnim problemimamoze biti izazovna poput plovidbe morem uproslosti. Koju pomoc imamo na raspolaganju?

KAKO MOˇZEMO DOBITI „MUDRO VOÐSTVO“?

Imajuci na umu pore�enje o zivotu i plo-vidbi, osmotrimo sledecu biblijsku istinu: „Mu-dar ce slusati i vise ce nauciti, i razuman ce pri-hvatiti mudro vo�stvo“ (Posl. 1:5, 6). Hebrejskiizraz preveden sa „mudro vo�stvo“ moze ukazi-vati na postupke kapetana broda u drevna vre-mena i odnosi se na sposobnost vestog uprav-ljanja i vo�stva.

Iako je potreban trud, mozemo naci „mudrovo�stvo“ i nauciti da uspesno „plovimo“ kroz zi-vot. Kao sto se navodi u Poslovicama, treba daudruzimo „mudrost“, „razumevanje“ i „razbori-

tost“ (Posl. 1:2-6; 2:1-9). Ne treba da prestane-mo da trazimo Bozje vo�stvo, jer cak i zli ima-ju vo�stvo koje ih usmerava ka losim ciljevima(Posl. 12:5).

Zato je vazno da marljivo proucavamo BozjuRec. Na taj nacin cemo steci dragoceno znanjeo Jehovi i onome ko najbolje odrazava njegovulicnost, Isusu Hristu (Jov. 14:9). Mnogo mudrihsaveta dobijamo i na nasim sastancima. Osimtoga, mozemo uciti iz iskustva drugih, ukljucu-juci i nase roditelje (Posl. 23:22).

UNAPRED SE PRIPREMI I PLANIRAJ

„Mudro vo�stvo“ je posebno vazno kadase na�emo u takoreci uzburkanim vodama. Akonismo sigurni kako da postupimo u nekoj slo-zenoj situaciji, to nas moze paralisati, a posle-dice mogu biti katastrofalne (Jak. 1:5, 6).

Budi mudarTrazi „mudro vo�stvo“ˇZivot se mo

ˇze uporediti s plovidbom. Na

ˇzalost, ljudi

ˇcesto

ne poseduju dovoljno mudrosti da bi uspeˇsno plovili kroz

ˇzivot. Mnogi su do

ˇziveli brodolom u uzburkanim vodama

ˇzivota (Ps. 107:23, 27). Za

ˇsto je ovo pore�enje prikladno?

Da bi se istaklava

ˇznost njihove uloge,

kormilari su naslikama

ˇcesto

prikazivani kao ve´ci

od drugih mornara

Su concessione del Ministero per i Benie le Attivita Culturali. Zabranjenoje svako reprodukovanje iliumnozavanje ove slike.

15. JUN 2012. 31

Zanimljivo je sto se izraz za „mudro vo�stvo“tako�e koristi u vezi s ratovanjem. U Bibliji ci-tamo: „Uz mudro vo�stvo [„mudru strategiju“,The Revised English Bible] vodi se rat, i spas je umnostvu savetnika“ (Posl. 20:18; 24:6).

Poput vojskovo�e koji smislja strategiju,mudro cemo postupiti ako unapred predvidi-mo moguce opasnosti po nasu duhovnost(Posl. 22:3). Na primer, mozda treba da odlu-cis da li ces prihvatiti nov posao ili unapre�e-nje. Naravno, uzeces u obzir platu, koliko dugobi putovao do posla i nazad i druge detalje. Me-�utim, tu su i druge stvari koje treba da imasna umu: Da li je ta vrsta posla u skladu s bib-lijskim nacelima? Kako ce vremenski raspored,kao sto je rad u smenama, uticati na tvoje hri-scanske aktivnosti? (Luka 14:28-30).

Loreta, koja je Jehovin svedok, imala je do-bar posao u kompaniji za pripremu hrane.Kada je trebalo da se kompanija preseli na dru-go mesto, Loreti je ponu�en vazan polozaj nanovoj lokaciji. „To je zivotna sansa“, rekao jojje direktor. „Vec smo saznali da i tamo posto-ji Dvorana Kraljevstva.“ Me�utim, Loreta je ze-lela da pojednostavi svoj nacin zivota kakobi jos vise sluzila svom Stvoritelju. Shvatila jeda bi zbog novog polozaja na poslu imala ma-nje vremena za hriscanske aktivnosti. Zato jedala otkaz, iako joj je direktor u poverenju re-

kao da je ona jedina radnica koju su zaista ze-leli da zadrze. Loreta sada vec 20 godina sluzikao opsti pionir i uverena je da su dobri rezul-tati koji su usledili bili direktno povezani s timsto je pravila planove uz „mudro vo�stvo“, tojest u skladu sa savetima iz Bozje Reci. Ona jeucvrstila svoj odnos s Jehovom i imala je castda pomogne nekim osobama da prihvate bib-lijsku istinu.

„Mudro vo�stvo“ je svakako potrebno i u po-rodici. Odgajanje dece je dugogodisnji projekat,a odluke koje roditelji donesu u vezi sa zbrinja-vanjem duhovnih i materijalnih potreba uticuna celu porodicu (Posl. 22:6). Na primer, rodi-telji bi mogli da se pitaju: ’Da li svojim govoromi primerom poucavamo decu duhovnim vredno-stima koje ce im pomoci da se uspesno suoce sazivotnim izazovima kada odrastu? Da li im nasnacin zivota pomaze da razumeju kako da buduzadovoljni jednostavnim zivotom i da se us-redsrede na hriscansku sluzbu?‘ (1. Tim. 6:6-10,18, 19).

Merilo pravog uspeha nisu materijalni nitidrustveni ciljevi koje cesto ostvaruju ljudi u sve-tu. Kralj Solomon je to razumeo. On je bio na-dahnut da zapise: „Znam da ce dobro biti oni-ma koji se boje istinitog Boga, jer imaju strahod njega“ (Prop. 8:12). To svakako pokazuje ko-liko je dobro da trazimo „mudro vo�stvo“ kojese temelji na Bozjoj Reci (2. Tim. 3:16, 17).

www.jw.org w12 06/15-SBO

UHOLANDIJI je jedna starija zena bilaveoma neprijatna kada su je

ˇZorz i Ma-

non, bracni par Svedoka, posetili da bijoj preneli dobru vest o Kraljevstvu. Rekla imje da je izgubila dva muza i sina i da boluje odteskog oblika artritisa. Iako se donekle smirilatokom razgovora, u sustini nije bila prijateljskiraspolozena.

Me�utim,ˇZorz je predlozio Manon da pono-

vo posete tu zenu i donesu joj buket cveca jerje bilo jasno da je veoma usamljena i ogorcena.Ta zena, Rie, bila je prijatno iznena�ena njiho-vim gestom. Me�utim, posto su dosli u vremekoje joj nije odgovaralo, dogovorili su se da sevide jednog drugog dana.

ˇZorz i Manon su dos-

li u dogovoreno vreme, ali niko nije otvorio vra-ta. Vise puta su dolazili u razlicito vreme, ali jeipak nisu nasli.

ˇCak su pomislili da ih ona izbe-

gava.Jednog dana,

ˇZorz je na kraju pronasao Rie.

Ona se izvinila sto nije bila kod kuce u dogo-voreno vreme i objasnila je da je bila u bolnici.„Ali nikada necete pogoditi sta sam uradila na-kon sto ste vas dvoje otisli“, rekla je ona. „Po-

cela sam da citam Bibliju!“ Poveo se prijatan ra-zgovor i poceli su da proucavaju Bibliju.

Tokom proucavanja, Rie je od nekada ogorce-ne osobe postala vedra, ljubazna osoba. Iako jebila vezana za kucu, odmah je pocela da razgo-vara o novoprona�enoj veri sa svakim ko bi do-sao da je poseti. Zbog loseg zdravlja cesto nijemogla da dolazi na skupstinske sastanke, ali seipak veoma radovala kada bi je braca i sestreposetili. Na dan kada je punila 82 godine, dos-la je na dvodnevni pokrajinski sastanak i krsti-la se u znak svog predanja Bogu.

Samo nekoliko meseci kasnije, Rie je umr-la. Posle toga je prona�ena jedna pesma kojuje sastavila. Ona je u njoj opisala koliko je te-ska samoca u starosti i naglasila je koliko je vaz-no biti ljubazan. „Bila sam veoma dirnuta kadasam procitala pesmu“, kaze Manon, „i stvarnosam srecna sto nam je Jehova pomogao da bu-demo ljubazni prema njoj.“

Jehovin primer nas podstice da pokazujemotakvu ljubav i ljubaznost (Ef. 5:1, 2). Nasa slu-zba ce biti delotvorna kada se na taj nacin „pre-porucujemo kao Bozje sluge“ (2. Kor. 6:4, 6).

LJubaznost pobe�uje ogorcenost