Naslov originala Hilary MantelWolf Hall obrada: Lenawww.balkandownload.org

Hilari Mantel

Vuje legloS engleskog preveo

Vladimir D. Jankovi

Na dar mojoj drugarici, jednoj jedinoj, Meri Robertson.

Likovi

U Patniju, 1500.Volter Kromvel, kova i pivarTomas, njegov sinBet, njegova kerkaKet, njegova kerkaMorgan Vilijams, Ketin mu

Ostin Frajars, od 1527. pa nadaljeTomas Kromvel, advokatLiz Vajkis, njegova enaGregori, njihov sinAna, njihova kerkaGrejs, njihova kerkaHenri Vajkis, Lizin otac, vunarMersi, njegova enaDoen Vilijamson, Lizina sestraDon Vilijamson, njen muDoen (Do), njihova kerkaElis Velifed, Kromvelova sestriina, kerka Bet KromvelRiard Vilijams, kasnije zvani Kromvel, sin Ket i MorganaRejf Sedler, Kromvelov glavni pisar, odgojen u Ostin FrajarsuTomas Ejveri, raunovoaHelen Bar, siromana ena primljena u domainstvoTerston, kuvarKristof, slugaDik Perser, psar

U VestminsteruTomas Volsi, nadbiskup od Jorka, kardinal, papski legat, lord

kancelar; pokrovitelj Tomasa KromvelaDord Kevendi, Volsijev majordom i, potom, ivotopisacStiven Gardiner, stareina Triniti Hola, kardinalov sekretar,

kasnije prvi sekretar Henrija VIII; Kromvelov najokorelijineprijatelj

Tomas Rajotesli, uvar peata, diplomata, tienik i Kromvelov iGardinerov

Riard Ri, advokat, potom javni tuilacTomas Odli, advokat, predsedavajui Donjeg doma parlamenta,

lord kancelar posle ostavke Tomasa Mora

U elsijuTomas Mor, advokat i naunik, lord kancelar posle Volsijevog

padaElis, njegova enaSer Don Mor, njegov ostareli otacMargaret Roper, njegova najstarija kerka, udata za Vila RoperaAna Krezakr, njegova snahaHenri Patinson, sluga

U graduHemfri Monmaut, trgovac, zatvoren pod optubom da je

skrivao Vilijama Tindejla, prevodioca Biblije na engleskiDon Petit, trgovac, zatvoren pod sumnjom da se priklonio

jeresiLusi, njegova enaDon Parnel, trgovac, umean u dugotrajui pravni spor s

Tomasom MoromMali Bilni, uenjak spaljen zbog jeresiDon Frit, uenjak spaljen zbog jeresiAntonio Bonvizi, trgovac iz italijanskog grada LukeStiven Von, trgovac iz Antverpena, Kromvelov prijatelj

Na dvoruHenri VIIIKatarina Aragonska, njegova prva ena, kasnije poznata kao

princeza-udovica od VelsaMeri, njihova kerkaAna Bolen, njegova druga enaMeri, njena sestra, udova Vilijama Kerija i nekadanja Henrijeva

ljubavnicaTomas Bolen, njen otac, kasnije erl od Viltira i lord uvar

dravnog peata; voli da ga oslovljavaju sa monsenjerDord, njen brat, kasnije lord RokfordDejn Rokford, Dordova enaTomas Hauard, vojvoda od Norfoka, Anin ujakMeri Hauard, njegova kerkaMeri elton, dvorska damaDejn Simor, dvorska damaarls Brendon, vojvoda od Safoka, stari Henrijev prijatelj

oenjen njegovom sestrom MeriHari Noris, pripadnik kraljeve line gardeFrensis Brajan, pripadnik kraljeve line pratnjeFrensis Veston, pripadnik kraljeve line pratnjeVilijam Brereton, pripadnik kraljeve line pratnjeNikolas Kerju, pripadnik kraljeve line pratnjeMark Smiton, muziarHenri Vajat, dvoraninTomas Vajat, njegov sinHenri Ficroj, vojvoda od Rimonda, kraljev vanbrani sinHari Persi, erl od Nortamberlenda

SvetenstvoVilijam Voram, ostareli nadbiskup kenterberijskiKardinal Kampeo, papski izaslanik

Don Fier, biskup roesterski, pravni savetnik KatarineAragonske

Tomas Kranmer, uenjak s Kembrida, nadbiskup kenterberijski,reformator, naslednik Voramov

Hju Latimer, svetenik, reformator, potom biskup vusterirskiRoland Li, Kromvelov prijatelj, potom biskup Koventrija i

Lifilda

U KaleuLord Berners, namesnik, uenjak i prevodilacLord Lajl, potonji namesnikOnor, njegova enaVilijam Staford, na dunosti pri garnizonu

U HetfilduLedi Brajan, majka Frensisova, zaduena za vaspitavanje male

princeze ElizabeteLedi En elton, tetka Ane Bolen, zaduena za bivu princezu

Meri

AmbasadoriEusta apui, diplomata od karijere iz Savoje, ambasador cara

Karla V u Londonuan de Dentvil, ambasador Fransoe I

Pretendenti na presto iz kue JorkHenri Kurtene, markiz od Egzetera, potomak kerke Edvarda IVGertruda, njegova enaMargaret Pol, grofica od Solzberija, bratanica Edvarda IVLord Montegju, njen sinDefri Pol, njen sinRedinald Pol, njen sin

Porodica Simor u Vulf HoluStari ser Don, koji je u ljubavnoj vezi sa suprugom svog

najstarijeg sina EdvardaEdvard Simor, njegov sinTomas Simor, njegov sinDejn, njegova kerka; ivi na dvoruLizi, njegova kerka, udata za namesnika Dersija

Vilijam Bats, lekarNikola Kracer, astronomHans Holbajn, umetnikSekston, Volsijev zabavljaElizabet Barton, proroica

Postoje tri vrste scenografije: jedna je za tragediju, druga zakomediju, trea za satiru. Dekor se razlikuje od prilike do prilike, iu svakom od tri navedena sluaja je drugaiji. Kod tragedijescenom dominiraju stubovi, pedimenti, kipovi i drugi predmetikakvi dolikuju kraljevskom okruenju; kod komedije na scenividimo privatne kue s balkonima, s kojih se pogled prua na nizprozora, kako to kod obinih kua i inae biva; a kad se igra satira,scena je ukraena drveem, peinama, planinama i raznimrustinim detaljima koji u pejzau nalaze svoje mesto.

VITRUVIJE o pozoritu u deluO arhitekturi, 27. godina pre n. e.

Evo imena izvoaa:

SreaSlobodaMeraRaskoMataPritvornostLukavtina

ZaverenitvoDvorska spletkaLudostZla kobSiromatvoOajNepoinstvo

Dobra nadaOdtetaObazrivostIstrajnost

Rasko: igrokaz

DON SKELTON, oko 1520.

PRVI DEO

UI

Preko moreuzaPatni, 1500.

staj sad.Slomljen, oamuen, nem, pao je na zemlju; prostro se koliko je

dugaak po dvorinoj kaldrmi. Glavu izvija ustranu; pogled mu jeuperen ka kapiji, kao da bi otuda mogao da stigne neko ko e da mupomogne. Jedan udarac, u pravo mesto, bio bi dovoljan da ga usmrti.

Krv iz duboke posekotine na glavi prvi plod oevog truda kapljemu niz lice. Sem toga, na levo oko ne vidi nita; ali kad mirne, onakoizvijen, desnim okom vidi av na oevoj izmi. Raio se. Jak konacprimetno tri iz koe, i upravo ga je tvrd vori na koncu dokaio poobrvi i napravio novu posekotinu.

Ustaj sad! grmi Volter na njega, smiljajui gde e sledee daudari. On podie glavu nekoliko centimetara i kree napred, nastomaku, pokuavajui pri tom da zakloni ake, po kojima Volter stakvim uivanjem gazi. ta si ti, jegulja? pita ga roditelj. Napravionda korak-dva unazad, uhvati zalet, pa opet nacilja.

Vazduha vie u njemu nema; pada mu na pamet da je upravoizdahnuo poslednji put. Ponovo se elom okree prema zemlji; lei ieka da se Volter baci na njega. Kuja, Bela, laje, zatvorena u upi.Nedostajae mi pas, pomisli on. U dvoritu se osea zadah piva i krvi.Neko vie, dole, kraj reke. Nita ga ne boli, ili ga moda upravo sve boli,poto ne uspeva da razabere nikakav odreen bol. Ali mui gahladnoa, samo na jednom mestu: probija mu kroz jagodice dok takolei na kaldrmi.

Vidi ovo, vidi, bogati dernja se Volter. Skakue na jednoj nozi, kaoda plee. Vidi ta sam napravio. izmu poderao dok sam te utir uglavu.

Mic po mic. Mic po mic, napred. Moe da te zove kako mu drago: i

jeguljo, i crve, i zmijo. Glavu dole, ne izazivaj ga. Nos mu je zapuen odkrvi, mora da zine da bi disao. Otac je na trenutak zaokupljengubitkom drage izme, i on moe na miru da se ispovraa. Tako, tako vie Volter. Samo ti bljuj. Samo ti bljuj, hoe da kae, po mojoj lepojkaldrmi. Ajde, deko, ustaj. Da vidimo, ajde. Hrista ti puzavog, di sena noge.

Hrista puzavog? pomisli on. ta li hoe da kae? Glava mu seokree u stranu, kosa mu je u povraki, pas laje, Volter urla, zvonazvone tamo, preko reke. Neto se kree, kao da je prljavo tlo pod njimpostalo Temza. Izmie, ljulja se pod njim; on isputa vazduh, jojednom, iz stomaka. Ovoga puta si prekardaio, neki glas se obraaVolteru. Ali on sklapa oi, ili ih bog sklapa umesto njega. Odnosi gavoda, duboka, crna matica.

Sledee ega se sea: jo malo pa e podne, i eto njega, stoji na vratimaPegaza, leteeg konja. Njegova sestra Ket dolazi iz kuhinje s naslaganimtoplim pitama u rukama. Kad ga ugleda, umalo ih ne ispusti. Zine oduda. Vidi na ta lii!

Ket, ne vii, boli me.Ona zove mua: Morgane Vilijamse! Uzvrtela se, unezverena, lica

zajapurenog od vrele penice. Uzimaj ovaj posluavnik, ako bogazna! Gde ste svi sad?

On se trese, od glave do pete, kao to se Bela tresla onomad kad jeispala iz amca.

Utrava neka devojka. Gospodin je otiao u grad. Znam da je otiao, budalo. Ugledavi brata u takvom stanju toliko

se uspaniila da vie ne zna za sebe. Gura onaj posluavnik devojci uruke. Ako ih spusti negde gde e make da ih dovate, ima da tebijem po uima dok ne ugleda zvezde. Ostavi praznih aka, na trenih sklapa u silovitoj molitvi. Opet si se tuk, ili te je otac?

Jeste, kae on, ivo klimajui glavom, tako da mu iz nosa pokulja krv:jeste, pokazuje on na sebe, kao da e rei, jeste, ovo je Volterovo maslo.Ket trai da joj donesu lavor, vodu, vodu u lavoru, ubrus, trai da seavo pojavi, smesta, i povede sa sobom slugu svoga, Voltera. Sedi tudok nisi pao. On pokuava da joj objasni da je tek ustao. Da je leao u

dvoritu. Moda je otada proao jedan sat, moda ak i jedan dan, akoliko on moe da razlui, danas bi isto tako moglo da bude i sutra; stim to, ako je tamo preleao itav jedan dan, sigurno bi ili Volter naiaoi ubio ga, da mu ne smeta, ili bi se rane ohladile, pa bi ga dosad vebolele sve kosti i verovatno ne bi mogao ni da se pomeri; iz bogatogiskustva s Volterovim pesnicama i izmama, zna on da drugi dan umeda bude gori od prvog. Sedi. uti kae Ket.

Stie lavor, i ona stoji nad njim i radi sve to treba da se uradi, ispiramu ono oteeno oko, u malim krugovima prelazi preko ela, du obodakose. Dah joj je isprekidan, slobodna ruka poiva joj na bratovomramenu. Kune ispod glasa, povremeno zaplae, trlja mu potiljak iapue: Eto, tiho samo, eto kao da je on taj koji plae, a ne plae.Njemu se ini kao da pluta na vodi, a Ket nalegla na njega; dolo mu daje obgrli i da licem uroni u njenu kecelju, da se smiri i oslukuje otkucajenjenog srca. Ali ne eli da je uneredi, da je svu okrvavi.

Ulazi Morgan Vilijams u onom lepom kaputu koji oblai kad ide uvaro. Izgleda kao pravi Velanin, onako ratoboran; vidi se po njemu daje uo ta se desilo. Prilazi eni, i gleda, ostavi nakratko bez rei; aonda kae: Vidi ovo! Stiska pesnicu, i triput njome zamahne. To! kae. To e on da dobije. Volter. To e da dobije. Od mene.

Daj, skloni se savetuje ga Ket. Nee valjda da ti Tomasupropasti taj londonski kaputi.

Nee, stvarno. Odmie se. ta me briga za kaput, nego pogledaj sesamo, mome. U potenoj borbi mog bi da obogalji tu ivotinju.

Nema s njim potene borbe kae Ket. On ti prie s lea, je l da,Tomase? S neim u ruci.

U ovom sluaju lii na staklenu bocu kae Morgan Vilijams. Je lboca bila?

On vrti glavom. Opet mu krv curi iz nosa. Nemoj to da radi, brate kae mu Ket. aka joj je sva krvava; ona

je brie o sebe. Upropastila kecelju; mogao je, naposletku, i da spustiglavu na nju.

Ti, drim, nisi vid? kae Morgan. ta tano dri u ruci? To i jeste prednost kae Ket kad prilazi nekome s lea ali

boe suda gde si ti magistrat. Nego, Morgane, je l hoe ti da ti stvarno

kaem kakav je moj otac? Taj uzima prvo to mu se nae pri ruci.Nekad to stvarno bude boca. Gledala sam ga kako bije majku. ak inau malu Bet, i nju je tukao po glavi, videla sam svojim oima. Pri tom,u stvari, nisam nita videla, i to mi je jo gore palo, jer bi inae i na menenasrnuo.

Pitam se samo iz kakve sam ja to kue enu uzeo kae MorganVilijams.

Morgan, prosto, ima obiaj da govori takve stvari; neke mukarceredovno mui kijavica, neke ene redovno boli glava, a Morgan, tako,voli da se pita. Mladi ga i ne slua, ve razmilja; ako je moj otac tukaoi moju majku, koje odavno nema, moda ju je on i ubio? Ne, za takoneto bi ga sigurno zatvorili; u Patniju, istina, vlada bezakonje, ali subistvom se ne moe provui. A sad mu je Ket kao majka: plae zbognjega, trlja mu potiljak.

On sklapa oi, da bi levom bilo isto kao desnom; pokuava zatim obaodjednom da otvori. Ket kae je l ostalo oko, tu, unutra? Jer, janita ivo ne vidim. Da, da, da, kae ona, tu je oko, dok MorganVilijams nastavlja da razmatra injenice; zastaje na nekom tvrdom,umereno tekom, otrom predmetu, ali najverovatnije ne razbijenoj boci,jer bi u protivnom Tomasa zakaio iskrzanim krajem, a ne bi mu razbioslepoonicu i ciljao mu u oko. On slua kako Morgan gradi teoriju, ieleo bi da mu kae za izmu, za onaj vor, za vor na koncu, ali silantrud koji mora da uloi kako bi pomerio usne ini mu se nesrazmernimrezultatu tog napora. Sve u svemu, slae se on s Morganovimzakljukom; hteo bi da slegne ramenima, ali ga mnogo boli, i toliko jesav slomljen i razglavljen da se u jednom trenutku zapita da mu nijesluajno slomljen vrat.

Nego kae Ket ta si to uradio, Tome, kad si ga tako razjario?Ako nema nikakvog povoda, on obino ne kree pre mraka.

Da kae Morgan Vilijams je l bilo povoda? Jue. Tukao sam se. Jue si se tukao? A s kim si se to, sveca mu, tukao? Ne znam. Ime toga s kojim se tukao, a i razlog za tuu, kao da su

mu nekako ispali iz glave; a njemu se ini da su, izlazei napolje,uklonili i iskrzani komadi kosti iz lobanje. Dodiruje se po glavi,

oprezno. Boca? Moda. O kae Ket stalno se tuku. Deaci. Dole, kraj reke. ekaj samo da proverim da l sam dobro shvatio kae Morgan.

On se vraa kui, jue, sav pocepan, odrani mu ukljevi na prstima, istari kae, ta je bilo, tuk si se? A onda proe sto godina, pa ga raspalibocom. Pa ga obori na zemlju, iutira ga celog, prebije ga na mrtvo imenekom daskom koja mu se nala pri ruci...

Je li tako bilo? Cela parohija o tome bruji! Sjatili se tamo na pristanite da mi

ispriaju, dovikivali mi jo izdaleka, dok amac nije pristao. MorganeVilijamse, sluaj vamo, tvoj tast umlatio Tomasa, ovaj otpuz dosestrine kue, a i svetenika pozvali... Jesi li zvala svetenika?

E, vi Vilijamsovi! kae Ket. Svi mislite da ste bogzna kako vani.Ljudi se ba sjatili da ti kau... A je l zna to se tako sjate? Zato to ti uama ba sve veruje.

Ali lepo su rekli! vie Morgan. Skoro sve je tano! Je l da? Samoizuzme svetenika. I da ovaj jo nije umro.

Daleko e ti na sudu da dogura kae Ket kad tako dobrorazlikuje le od mog brata.

Kad postanem magistrat, otac ima da ti zavri na stubu srama.Globu da mu udarim? Njega dovoljno oglobiti ne moe. emu globomkazniti osobu koja e onda da ode i opljaka ili na prevaru iznudi isti tajnovac od nekog nedunog ko mu se zatekne na putu?

On jei; pokuava da se stia, da ne prekida razgovor. Evo, evo, tako apue Ket. Ja bi rek da je magistratima s njim ve dovde dolo kae Morgan.

Ako ne sipa vodu u pivo, puta stoku da pase po optinskoj zemlji,ako ne otima to je optinsko, napada uvara reda, ako nije pijan, mrtavje pijan, i ako se takvom to pre ne stane na kraj, onda nema pravde naovome svetu.

Zavrio? kae Ket. Opet se okree prema bratu. Tome, bolje tiostani kod nas. Morgane Vilijamse, ta kae? Dobro e posluiti zateak rad, kad prezdravi. Moe i raune da ti vodi, ume da sabira i...kako se ono drugo zvae? Dobro, dobro, nemoj da mi se smeje, tamisli ti, da sam, uz onakvog oca, imala vremena da uim raun? I to

to umem da se potpiem Tom me nauio. Njemu se nee kae on. Svideti. Jedino je takve reenice

uspevao da izgovori: kratke, proste, izrine. Svideti? Trebalo bi da se stidi kae Morgan. Sramote je ponestalo kae Ket kad je bog pravio moga oca.A on e: Zato to je. Samo kilometar i po odavde. Lako moe. Lako moe da doe da te trai? Samo neka doe. Morgan opet

pokazuje pesnicu; i zamahuje njome, kratko, drsko, velki.

Poto ga je Ket oprala, a Morgan Vilijams prestao da se razmee irekonstruie napad, leao je tako jedno sat-dva ne bi li se oporavio. Zato vreme je na vrata doao Volter s nekim svojim poznanikom, i ula sevika, neko je utirao vrata, ali sve je to do njega dopiralo nekakoprigueno, i on pomisli da sve to moda i sanja. ta da radim, pitao sesad, u Patniju ne mogu da ostanem. Ovo pitanje delom se namee zatoto mu se vraa pamenje, prisea se prethodnog dana i one tue, i inimu se da je tu sevnuo i neki no; ali ko god da je uboden, on nije, pa danije onda on nekoga ub? Sve mu je mutno u glavi. Samo je misao oVolteru jasna: dosta mi je toga. Ako ponovo krene na mene, ima da gaubijem, a ako ga ubijem, obesie me, pa ako e ve da me veaju, nek tobude bar iz nekog boljeg razloga.

Odozdo se uju njihovi glasovi, as glasnije, as tie. Ne moe svakure da razabere. Morgan kae da sad vie nema kuda. Ket se kaje zbogprvog posla koji mu je ponudila, da radi kao konobar i pomae ukuhinji, da bude devojka za sve i izbacuje pijane goste; a Morgangovori: Volter e stalno ovako dolaziti, zar ne?, i jo: Gde je Tom, aljiga kui, ko je pla prokletog svetenika da ga ui da pie i ita, ja sam,a sad se ti od toga vajdi, bogati, enetino jedna, praziluk ti iz dupetaviri.

Tom silazi u prizemlje. Morgan kae, veselo: Dobro izgleda, kad sesve uzme u obzir.

Istina o Morganu Vilijamsu a njemu on zbog toga nije nita manjedrag istina je da je ta primisao, da e jednoga dana Morgan pretuisvog tasta, samo plod njegove mate. On se, u stvari, plai Voltera, kaouostalom i mnogi drugi u Patniju a kad smo ve kod toga, i u

Mortlejku i Vimbldonu. Idem ja onda kae Tom. Mora ovde da prenoi. Zna da je drugog dana najgore kae Ket. Koga li e da bije kad mene nema? To se nas ne tie kae Ket. Bet se udala i izvukla iz toga, bogu

hvala. Da ti kaem ja: da je meni Volter otac, ja bih put pod noge kae

Morgan Vilijams pa saeka malo. Kako biva, utedeli smo malo novca.Tiina. Vratiu ti.Morgan se smeje, s olakanjem, pa e: A od ega e to da mi vrati,

Tome?Ne zna ni sm. Teko die, ali nije to nita, samo mu je nos zapuen.

Nos, izgleda, nije slomljen; dodiruje ga, krajnje paljivo, a Ket brinokae, pazi, ovo mi je ista kecelja. Osmehuje se, ali bolan je taj osmeh;ona ne eli da on ode, a opet, sigurno se nee suprotstaviti MorganuVilijamsu, zar ne? Vilijamsovi su vani ljudi u Patniju, u Vimbldonu.Morgan samo obigrava oko nje; podsea je da su tu devojke, da ima koda sprema hranu i pravi pivo, pa zato onda ona lepo ne sedi gore i neveze kao prava dama, a usput se i moli da njemu krene kad ode uLondon da obavi nekoliko poslova u svom varokom kaputu? Dovoljnoje da se dvaput dnevno proeta kroz Pegaz u lepoj haljini, tek da proverida li je sve u redu; tako on to vidi. A ona, ini se Tomu, i dan-danas radikao kad je bila mala, i moda e joj se i dopasti to to je Morgan tera dasedi i bude dama.

Vratiu ti kae. Moda odem u vojnike. Slao bih ti deo plate, amoda se doepam i nekog plena.

Ali sad nema rata kae Morgan. Negde e rat izbiti kae Ket. Ili bih mogao da budem mali od palube. Ali, znate, Bela... ta

mislite, je l bih mogao da se vratim kui po nju? Ciala je. A on ju jeuutkao.

ta, znai, nee da mu lie noge? kae Morgan. On je uvekpodrugljiv kad se pria o Beli.

Voleo bih da i nju povedem sa sobom.

Ja uo da postoje brodske make. A brodski psi jok. Ona je sasvim mala. Ali svi vide da nije maka smeje se Morgan. Nego, i ti si mi,

bogami, preveliki za malog od palube. Ti tamo moraju da se veru posnasti kao majmunii jesi li vid nekad majmuna, Tome? Vie si ti zavojnika. Poteno govorei, kakav otac, takav sin kad je bog delio jakepesnice, ni tebe, vala, nije zaobiao.

Dobro kae Ket. Da vidimo sad ta je sve bilo. Jednoga dana odemoj brat Tom da se bije. Za kaznu, otac mu se priunja s lea i umlatiga neim, ko zna ime, ali neim tekim, i verovatno otrim, a onda, kadTom padne, umalo mu ne iskopa oko, pa ga iutira po rebrima i prebijedaskom koja mu se nala pri ruci, i to ga udara po licu, tako da bih ga ija, da mu nisam roena sestra, teko prepoznala. A moj mu na to veli,Tomase, idi u vojnike, idi nai tamo nekog koga ne poznaje, pa tinjemu iskopaj oko, ti njega iutiraj u rebra, zapravo ubij ga, valjda takobiva, pa gledaj da ti za to plate.

A moe onda lepo da sie dole do reke i taba se s onima tamo, i daod toga niko ne vidi vajde kae Morgan. Pogledaj ga samo: da se japitam, odma bi zaratio s nekim, samo da njega uzmem u slubu.

Morgan vadi novanik. Vadi novie zvec, zvec, zvec usporenimpokretima, kao da vabi.

Tom dodiruje jagodicu. Boli, ali je itava; samo je tako hladna. Sluaj kae Ket mi smo odrasli ovde, verovatno e se nai neko

ko e pomoi Tomu...Morgan je samo pogleda, i taj pogled govori vie od rei: misli da

ima mnogo njih koji bi hteli da se zamere Volteru Kromvelu? Pa da injima ide da razvaljuje vrata? A ona kae, kao da je Morgan maloasnaglas izrekao misao: Ne. Moda. Moda bi, Tome, ovako bilonajbolje, ta misli?

Tom ustaje. Ket kae: Morgane, pogledaj ga, pa ne moemo veerasda ga pustimo.

Bolje da poem kae Tom. Za jedan sat on e ve da se naljoska,i vratie se ovamo. Zapalie vam kuu ako pomisli da sam ja unutra.

Je l ima sve to ti treba za put? kae Morgan.Tom poeli da se okrene prema Ket i kae: ne, nemam.

Ali Keti gleda u stranu i plae. Ne plae zbog njega, jer niko, misli on,nikada nee zbog njega zaplakati, nije ga bog takvim stesao. Ona plaezbog svog poimanja ivota, i kakav bi ivot trebalo da bude: nedeljom,posle crkve, sve sestre, snahe i ene ljube i maze decu, malo tuu malosvoju, vole ih i miluju po okruglim glavicama, i porede bebe dok ihkupaju, a muki se skupili da popriaju o poslu, o vuni, prei, metrai,pediciji, prokletim Flamancima, pravima na ribolov, pravljenju piva,godinjem prometu, pa se tu i tamo protne neka pravovremenainformacija, ja tebi ti meni, pa se malo podmae, une neto unapredjer, zna, moj advokat kae... Tako bi trebalo da izgleda ivot ene kojase udala za Morgana Vilijamsa, jer on je iz vane kue u Patniju... Ali,zbog neega, nikada nije bilo tako. Volter je sve pokvario.

Paljivo, sav ukruen, Tom se uspravlja. Sad ga ve boli svaki delitela. Ne boli jo tako strano kao to e boleti sutra; treeg dana izbijajumodrice, i onda mora da odgovara ljudima kako si ih zaradio. Alidotad e on ve biti daleko odavde, i verovatno niko na njega nee niobraati panju, jer niko ga nee ni poznavati ni za njega mariti. Mislieda je za njega uobiajeno da mu lice bude u bubotkama.

Uzima novac. Kae: Hwyl, Morgane Vilijamse. Diolch am yr arian. Hvala ti za novac. Gofalwch am Katheryn. Gofalwch am eich busnes. Wela ichi eto rhywbryd. Pob lwc.

uvaj mi sestru. uvaj posao. Videemo se opet.Morgan Vilijams samo gleda.Na Tomovom licu zamalo pa osmeh; nasmeio bi se on kad mu se

od toga lice ne bi naisto pocepalo. Kolike je samo dane proveo podomovima Vilijamsovih: zar su oni mislili da je tu samo da bi netopojeo?

Pob lxc kae Morgan otegnuto. Sa sreom. Vredi li kae Tom da krenem niz reku? A gde bi da stigne? Do mora.Morganu Vilijamsu naas kao da je ao to je do ovoga dolo. Hoe

li moi, Tome? kae. Sluaj, ako Bela doe ovamo da te trai, neu jekui poslati gladnu. Ket e joj dati pite.

Mora da se potrudi da mu taj novac potraje. Mogao bi on da sie nareku, ali boji se da e ga, vidi li ga neko, Volter uhvatiti, preko svojihveza i prijatelja, a to su ljudi koji bi za jedno pie uradili sve to od njihzatrai. Prvo mu pada na pamet da se kriom ukrca na jedan od onihkrijumarskih brodova to isplovljavaju iz Barkinga u Tilberiju. Ali,pomisli onda, u Francusku treba ii, tamo se ratuje. Ono malo ljudi skojima razgovara sa strancima vrlo lako zapodene razgovor istog sumiljenja. Onda u Dover. I kree na put.

esto biva da te ljudi, ako im pomogne da natovare kola, zauzvratpovezu. Razmilja Tom neto kako ljudi samo ne znaju da tovare kola.Pa kako ljudi pokuavaju da prou pravac kroz usku kapiju s velikimdrvenim sandukom. A dovoljno bi bilo obrnuti predmet, i ratosiljao si sebede. Pa onda konji; oduvek se vrzmao oko konja, pa i preplaenihkonja, jer kad jutrom Volter ne bi stigao da se naspava posle jakog pivakoje je uvao za sebe i svoje prijatelje, bacio bi se na drugi svoj zanat,potkivaki i kovaki; da li od kiselog zadaha koji se oko njega irio, ilizato to je tako glasno govorio, ili uopte zbog svega to se dogaa, aki konji koji se inae ne opiru kad ih potkiva poeli bi da vrte glavama iuzmiu od toplote. Kad bi ih Volter epao za kopita, konji bi se tresli;Tomov je posao bio da im pridrava glave i usto im govori, gladei onajbarunasti prevoj izmeu njihovih uiju, i on bi im priao kako ih majkevole, kako treba malo da se smire, a Volter e brzo s njima zavriti.

itav jedan dan, ili tu negde, nita nije pojeo. Ali kad je stigao doDovera, velika rasekotina na glavi mu je zacelila, a meki, unutranjiorgani, veruje on, sami su se ve pokrpili: bubrezi, plua i srce.

Po tome kako ga ljudi gledaju zna da mu je lice jo u masnicama.Morgan Vilijams je napravio popis povreda na Tomovom telu pre negoto je ovaj otiao: zubi (nekim udom) jo na broju, a i vidi, nekimudom, na oba oka. Dve ruke, dve noge: ta e vie?

Hoda dokovima i obraa se ljudima: znate li gde se sad vodi neki rat?Svaki od njih mu se zagleda u lice, uzmakne malo, pa kae: Reci ti

meni!Toliko im to godi, da se od srca smeju sopstvenoj dovitljivosti, a on

pita i dalje, da im priini zadovoljstvo.

I sm se iznenadi shvativi da e Dover napustiti bogatiji nego to jeu njega doao. Posmatrao je nekog oveka kako izvodi trik s tri karte,pa je nauio trik i poeo i sm da ga izvodi. Poto je jo deko, ljudizastanu da se oprobaju. I gube.

Preraunava se, da vidi koliko je dobio, a koliko potroio. Odbijamalu sumu kako bi se nakratko porvao s nekom nonom damom. Neonako kako to biva u Patniju, Vimbldonu ili Mortlejku. OvdeVilijamsovi nee saznati, pa na velkom raspredati prie.

Ugleda uto trojicu starijih Nizozemaca1 kako se mue s naramcima,pa prilazi da im pomogne. Zaveljaji su meki i glomazni uzorcivunenog sukna. Luki pozornik ih mutra zbog isprava, unosi im se ulica i vie. Onda zaobie pisara, pravei se da je i on nekakavnizozemski tikvan, pa podigavi prste stavlja na znanje trgovcimakoliko bi, po njemu, bio red da ga podmite. Molim vas obraa sejedan od ovih pisaru, s mukom natucajui engleski biste li mipriuvali ove engleske novie? Meni dou viak. Pisarevo lice se,toga asa, pretvara u osmeh. I lica trojice trgovaca pretvaraju se uosmehe; platili bi oni i mnogo vie. Ukrcavi se, kau: Ovaj deko je snama.

Dok ekaju da laa isplovi, pitaju ga koliko ima godina. On im kae osamnaest, a oni se smeju, pa e rei, dete, nema govora da imaosamnaest. On pokua s petnaest, oni se domunavaju i, naposletku,procene da e s petnaest jo i moi da proe; misle, istina, da je mlai,ali ne ele da ga postide. Pitaju ga ta mu to bi s licem. Razne stvarimogao bi da im kae, ali opredeljuje se za istinu. Ne eli da misle da jeneka propala lopua. Trgovci razgovaraju meu sobom, pa se onaj toume da prevede okree prema njemu: Priamo ba kako su Engleziokrutni prema deci. I bezoseajni. Dete mora da ustane kad otac ue usobu. I uvek mora dete da kae, od slova do slova, gospodine oe igospoo majko.

Iznenaen je. Zar na svetu ima ljudi koji nisu okrutni prema svojojdeci? Prvi put poputa malo ono breme koje osea u grudima;razmilja, ima moda i nekih drugih, boljih mesta. A onda pone dagovori; pria im o Beli, i na ljudima se vidi da im je ao, a i ne govorenita glupo, kao, nabavi drugog psa. Pria im o Pegazu, i oevoj pivnici i

o tome kako Voltera bar dvaput godinje oglobe zbog loeg piva. Priaim kako Voltera globe i za krau drva, za krenje tue ume, i o onimsilnim ovcama koje puta po zajednikom zemljitu. To ih zanima;pokazuju mu uzorke vune, i onda razgovaraju o teini i tkanju,okreui se s vremena na vreme prema njemu da mu daju poneki savet.Nemaju, sve u svemu, bogzna kakvo miljenje o engleskim gotovimtkaninama, mada e se, moebiti, predomisliti zbog ovih uzoraka... Ongubi nit razgovora kad trgovci pokuavaju da mu objasne zbog ega suse zaputili u Kale, i koga sve tamo poznaju.

Pria im o oevom kovakom zanatu, i onaj to govori engleski,zainteresovan, kae je l bi umeo ti da napravi potkovicu? Mimikomim objanjava kako se to radi, rastopljen metal i zlovoljan otac u malojprostoriji. Oni se smeju; lepo im je dok ga gledaju kako pria. Ovajdobro pria, kae jedan od njih. Pre nego to e se iskrcati, najutljivijimeu njima e ustati i odrati jedan udnovato zvanian govor, koji edrugi propratiti klimanjem glave, a trei prevesti. Mi smo tri brata.Ovo je naa ulica. Ako te ikad put nanese u na grad, imae tamo i gdeda prespava, i gde da se ogreje, i ta da pojede.

Zbogom, rei e im on. Zbogom i sreno! Hwyl, suknari. Golfalxch eichbusnes. Za njega nema predaha; on ide u rat.

Hladno je, ali more je mirno. Ket mu je dala medaljon s likom sveca.Nosi ga oko vrata, na uzici. Hladan je dodir medaljona na vratu.Odvezuje ga sa uzice. Dotakne ga usnama, za sreu. Baca ga; medaljonkao da mu apne neto dok tone u vodu. Pamtie kad je prvi putugledao puinu: sivo, namrekano nepregledno prostranstvo, nalikonome to ostane od nekog sna.

DII

Oinstvo1527.

akle, Stiven Gardiner. Ulazi, a kao da e svaki as da izae.Vlano je i, za aprilsku no, neobino toplo, ali Gardiner je sav u

krznu, koje lii na zamaeno, gusto crno perje; stoji i popravlja odeukoja, na tom visokom, uspravnom oveku, lii na krila crnog anela.

Zakasnio kae gazda Stiven neprijatnim tonom. Ja, ili tvoja cenjena malenkost? uzvraa on utivo. Ti. Stiven eka. Napili se neki dole kod reke. amdija kae da im sutra pada neki

svetac, jedna od njihovih svetica zatitnica. Jesi li se pomolio svetici? Moliu se ja bilo kome, Stivene, samo dok sam nogama na zemlji. udi me da se i sm nisi latio vesla. Mora da si se petljao oko reke

kad si bio mali.Stiven uvek peva istu pesmu. Tvoj izopaeni otac. Tvoje nisko

poreklo. A Stiven je, navodno, polukraljevsko kopile: nekim diskretnimljudima u nekoj varoici diskretno su plaali da ga podiu kao svojedete. A ti ljudi trguju vunom, to gazdu Stivena vrea i to bi najradijezaboravio; a kako on, Tom, lino poznaje sve koji trguju vunom, previetoga zna i o Stivenovoj prolosti da bi se ovaj u njegovom drutvuoseao ugodno. Jadno siroe!

Gazdu Stivena vrea sve to je u vezi s njegovim ivotom. Vrea gato to je kraljev nepriznati roak. Vrea ga to su ga gurnuli u crkvu,iako se crkva prema njemu dobro ponela. Vrea ga injenica da nekodrugi u sitne sate razgovara s kardinalom, kojem je on, inae, sekretar iovek od poverenja. Vrea ga injenica da je upravo njemu zapalo dabude jedan od onih visokih mukaraca krljavih plea, i ne bamasivnih miia; vrea ga saznanje da bi ga gazda Tomas Kromvel,

kad bi naleteli jedan na drugoga u mrklom mraku, svakako ispraio iudaljio se s osmehom na licu, otresajui prainu sa aka.

Bog te blagoslovio kae Gardiner, pa izlazi u no, nesvakidanjetoplu za to doba godine.

Hvala kae Kromvel.

Kardinal pie i, ne diui pogled, kae: Tomase... Jo pada kia? Misliosam da e ranije doi.

amdija. Reka. Svetica. Na putu je jo od rano jutros, a u sedlu vedve nedelje, po zadatku koji mu je dao kardinal, a sad se upravo vratio a put nije bio nimalo lak iz Jorkira. Navratio je do crkvenjaka ugostionici Kod Greja i pozajmio istog rublja. Otiao je i na istok odgrada, da sazna koji su sve brodovi prispeli i proveri ta je bilo s jednompoiljkom na crno koja je trebalo svaki as da stigne. Ali nita nije jeo, anije stigao ni do kue da navrati.

Kardinal ustaje. Otvara vrata i obraa se slugama, koje ekaju kaozapete puke. Vinje! ta, nema vianja? April, veli? Tek april?Moraemo, bogme, gadno da se namuimo da udovoljimo gostu. Onuzdahne. Donesite ta imate. Ali slaba vam vajda, znate. to li menizapade ovako slaba posluga?

Cela soba je u pokretu: hrana, vino, vatra se razgoreva. ovek skidamokru odeu, mrmljajui neto u znak panje. Takve su sve sluge ukardinalovom domainstvu: komotne, okretne, samo pognu glave i trpeegu. A i prema svima koji mu navraaju u posetu kardinal se jednakoodnosi. Sve i da mu deset godina svake noi zaredom banete u gluvodoba, i onda sednete tako, durite se i mrtite, i dalje ete biti gost kojizasluuje sve poasti.

Sluge se hitro sklanjaju, stapajui se u jednolinu masu dok prilazevratima. ta bi ti bilo po volji? pita kardinal.

Da izae sunce? U ovo doba noi? Precenjuje moje moi. Pa moe onda i praskozorje.Kardinal okree glavu prema slugama. Ovom zahtevu u udovoljiti

lino kae on ozbiljno; oni, takoe ozbiljno, promrmljaju neto ipovuku se.

Kardinal spaja dlanove. A onda uzdahne, duboko, kroz osmeh, kaoleopard koji se konano skrasio na nekom toplom mestu. Uvaava onoveka koji mu obavlja poslove; a i ovek koji mu obavlja posloveuvaava njega. Kardinal je, u svojoj pedeset petoj, i dalje naoit kao ucvetu mladosti. Veeras nije po obiaju odeven u skerlet, ve u crnkastipurpur, s finom belom ipkom: kao neki skroman biskup. Njegovavisina ostavlja snaan utisak; trbuh, koji bi, ako emo pravo, prepristajao nekom oveku koji vie vremena provodi sedei, samo je jojedna aristokratska odlika njegovog bia, i stoga on na njega, bezzazora, esto poloi krupnu belu aku ukraenu prstenjem. Velikuglavu koju mu je bog dao zacelo da ima na emu da nosi papskutijaru2 dino nose iroka ramena: ramena na kojima poiva (mada neu ovom trenutku) veliki lanac lorda kancelara Engleske. Glava senaginje; kardinal progovara, onim mednim glasom, uvenim odavde doBea: Pa priaj mi sad kako je u Jorkiru.

Jad i beda. On seda. Vreme. Ljudi. Maniri. Moral. E onda, cenim da je ovo pravo mesto da se o tome pria. Mada sam,

to se vremena tie, ve i sm porazgovarao s bogom. O, i hrana... Sedam-osam kilometara ue u dubinu kopna, i nigde

svee ribe da se pojede. A tek limuna da dobije, ni za lek, je l da? ta jedu tamo? Londonce, kad ih uhvate. Takvi pagani se ne viaju. Visoki, visoki,

a ela im niska. U peinama ive, a ipak ih u tim krajevima smatrajuplemstvom. Trebalo bi kardinal sm tamo da ode; on je nadbiskup odJorka, a nikada nije posetio sopstveno sedite. A to se tie posla Vaemilosti...

Sluam kae kardinal. I vie od toga, zapravo. Sav sam se u uhopretvorio.

Dok ga tako slua, na kardinalovom licu pojavljuju se bore kojenjegovom licu daju onaj prijatan, veito predusretljiv izraz. S vremenana vreme zabelei neku brojku koju je upravo uo. Otpije iz ae onosvoje vino, mnogo je dobro, pa kae, otegnuto: Tomase... ta to uini,ti, podanie udovini? Opatici napravio dete? Dvema, trimaopaticama? Ili, ek da vidim... Nije ti se valjda efnulo da napravipoar u Vitbiju?

Kad je o njegovom oveku Kromvelu re, kardinal ima dve ale, kojekatkad sjedini u jednu. Prva je ona kad zatrai vinje u aprilu ili zelenusalatu u decembru. Druga je pak ova, kako Kromvel ide po zemlji i iniuda neviena, a sve se usput poziva na kardinala. Ume kardinal, svremena na vreme, da napravi i neku novu alu, kad je od nekoga uje.

Negde je oko deset sati. Plamici votanic uljudno se klanjaju predkardinalom, pre nego to e se ponovo uspraviti. Kia ta kia pada jood septembra prole godine prska po prozorskim staklima. Onima uJorkiru kae Kromvel vai planovi nisu po volji.

Kardinalovi planovi: poto je dobio papinu saglasnost, namerava daspoji tridesetak malih, slabo voenih manastirskih zadubina s onimveima, pa da viak prihoda od tih zadubina oronulih, ali estoveoma starih usmeri u izgradnju dva koleda iji je osniva:Kardinalskog koleda u Oksfordu i jednog drugog koleda, unjegovom rodnom gradu Ipsviu, gde ga pamte kao uenog sina jednogdobrostojeeg, pobonog kasapina, esnafskog oveka koji je, pri tom,drao veliku, lepo ureenu gostionicu, od onih u kakve navraaju samonajbolji putnici. Jedina je nevolja u tome to... Ne, istinu govorei, ima tuvie nevolja. Kardinal, koji je na filozofiji diplomirao u svojoj petnaestoj,a na teologiji u srednjim dvadesetim, dobar je poznavalac prava, ali muse kod prava ne mili to uvek neto mora da se eka; nikako ne moe daprihvati da se vrednost jedne nekretnine, recimo, ne moe pretvoriti unovac isto tako brzo i lako kao to on priesnu oblandu menja u teloHristovo. Kada je jednom, probe radi, Kromvel objanjavao kardinaluneku nebitnu stavku iz zemljinog zakona u vezi sa... pa dobro, nijebitno u vezi sa im, stvar je ionako bila nebitna kardinal je poeo da sepreznojava pa mu rekao: Tomase, ta da ti dam pa da budem siguranda mi ovo nikada vie nee pominjati? Sm nai neki nain i, prosto,obavi to, rekao bi mu kad meu njima nestane i poslednja prepreka; akad bi saznao da to tek neke sitne due ometaju izvrenje njegovogvelikog nauma, rekao bi: daj im, Tomase, neto novca, samo nek sesklone.

Moe natenane da razmisli o svemu tome, jer kardinal samo zuri usto, u ono dopola napisano pismo. Uto kardinal podigne glavu. Tome... Pa e zatim: Nita, nije vano. Kai mi to si tako smrknut.

Tamo gore se pria da ete me ubiti. Stvarno? kae kardinal. A lice mu govori, udi me to, a i razoaran

sam. A oni, hoe li oni da te ubiju? ta ti misli?Celom duinom zida iza kardinalovih lea visi tapiserija. Kralj

Solomon prua ruke u tamu, doekuje kraljicu od Sabe. Ja mislim, ako ve reite da ubijete nekoga, onda to i uinite. Ne

piete mu pismo da ga izvestite o svojim namerama. Ne busate se uprsa, ne pretite mu, ne upozoravate ga unapred da bude oprezan.

Ako ti ikad u ivotu padne na pamet da ne bude oprezan, samo mijavi. To bih ba voleo da vidim. Zna li moda ko... Ali pretpostavljamda se takvi ne potpisuju na kraju pisma. Neu odustati od plana. Linosam, i s najveom panjom, odabrao upravo te ustanove, i Njegovasvetost mi je dala odobrenje, sve s peatom. Oni koji se tome protivepogreno su shvatili moje namere. Nikome tu nije cilj da se ostarelimonasi isteraju na drum, pa kud koji.

Istina je to. Mogli bi da se presele; da dobiju penzije, da im senadoknadi. Oko svega se moe postii dogovor ako obe strane imajudobre volje. Prikloni se neumitnom, uporan je on. Potuj lordakardinala. Ceni njegovu budnost i oinsku brigu; veruj da je njegovopronicljivo oko uvek zagledano u najvie dobro crkve. S takvimfrazama se ulazi u pregovore. Siromatvo, neporonost i poslunost: tomora da naglasi kad objanjava nekom senilnom igumanu ta muvalja initi. Nije da pogreno razumeju kae. Nego prosto ele isami od toga da se okoriste.

Kad sledei put krene na sever, morae sa sobom da povede inekog naoruanog da te uva.

Kardinal, kojem je na umu najvii cilj svakog hrianina, ve je sebiosmislio grobnicu, poverivi taj posao jednom vajaru iz Firence.Njegovo telo poivae ispod rairenih aneoskih krila, u sarkofagu odporfira. ilama proarani kamen bie njemu spomenik kad pribalsamovanju iz njegovih sopstvenih ila istisnu svu krv; kad se udovinjegovi prometnu u mramor, zlatnim slovima bie ispisane sve njegovevrline. Ali ti koledi, to je ivi spomenik, jer oni e raditi i postojati dugopoto njega vie ne bude: siromani deaci, siromani uenjaci,pronosie irom sveta kardinalovu pamet, njegov smisao za udo, za

lepotu, njegov poriv za rafinmanom i zadovoljstvom, sva njegovaumea. Nije ni udo to vrti glavom. Advokatu se obino ne dajeoruana pratnja. Kardinalu je mrsko bilo kakvo razmetanje silom.Smatra to neotesanim. Ponekad neko od njegovih Stiven Gardiner,recimo doe tako do njega i potkae neko jeretiko gnezdo u gradu. Aon e na to, najozbiljnije, o, te neprosveene due, moli se za njih,Stivene, i ja u se za njih moliti, pa da vidimo da li emo zajednikommolitvom uspeti da ih izvedemo na neki bolji put. I kai im, nekapripaze ta rade, jer e u protivnom pasti aka Tomasu Moru, a on e ihpravo u tamnicu. I onda e se od njih uti samo krici.

Dobro sad, Tomase. On podie pogled. Zna neto panskog? Pomalo. Iz vojske, znate. Natucam. A ja mislio da si vojsku sluio kod panaca. Kod Francuza. A, da, tako je. Nisi se druio sa pancima? Samo do izvesne mere. Umem da opsujem na kastiljskom. Imau to na umu kae kardinal. Moda i doe tvojih pet minuta.

A za sada... Mislim se neto, moda bi vredelo stei jo ponekogprijatelja u kraljiinom domu.

Jo ponekog uhodu, to hoe da kae. Da vidi kako e kraljica primitivest. Da uje ta e rei kraljica Katalina, kad se osami i opusti, pa kadraspetlja vor diplomatskog latinskog na kojem e joj biti saopteno dabi kralj s kojim je proivela dvadesetak godina eleo da se oeninekom drugom. Bilo kojom. Bilo kojom princezom s dobrim vezamakoja bi moda mogla da mu rodi sina.

Kardinal se bradom oslonio na ruku; kaiprstom i palcem trlja oi. Jutros me zvao kralj kae neobino rano.

ta je hteo? Saaljenje, eto ta. I to u to doba. Odsluao sam prvu misu s njim,

sve vreme smo razgovarali. Volim ja kralja. Bog mi je svedok da gavolim. Ali ponekad me izda ta mo saoseanja. Die au, viri prekonjene ivice. Predstavi ti to sebi, Tome. Zamisli kako bi to bilo. Tebi je,eto, nekih trideset pet godina, otprilike. Dobrog si zdravlja, jede kaozmaj, svakoga dana prazni creva, zglobovi su ti gipki, kosti te leponose, a uza sve to kralj si Engleske. Ali... Vrti glavom. Ali! Kamo

sree da eli neto prostije! Kamen mudrosti. Eliksir mladosti. Ili onajkoveg iz pria, pun zlatnika.

Onaj, to kad odvadi zlatnike, koveg se ponovo napuni do vrha? Ba taj. E sad, koveg sa zlatom, eliksir i sve ostalo, to bih moda jo

i mogao da udesim. Ali odakle da ponem da tragam za sinom koji evladati zemljom posle njega?

Iza kardinalovih lea, na blagoj promaji, kralj Solomon se klanja, nevidi mu se lice. Kraljica od Sabe nasmejana, lakonoga podsetiKromvela na mladu udovicu kod koje je neko vreme stanovao dok jeboravio u Antverpenu. Budui da su u to vreme delili i postelju, da li jetrebalo da se oeni njome? Ako je do asti, trebalo je. Ali da se oenioAnselmom, ne bi mogao Liz da uzme za enu; a i deca bi mu bila nekadruga, a ne ona koju ovako ima.

Ako ne moete da mu naete sina kae morate mu pronai netou Svetom pismu. Da mu bude lake u dui.

Kardinal pretura po stolu kao da trai neto to bi dao kralju. Evo,Ponovljeni zakoni.3 Oni, bez daljeg, preporuuju da ovek treba da seoeni suprugom svog pokojnog brata. to je on i uinio. Kardinaluzdahne. Ali njemu se Ponovljeni zakoni ne sviaju.

ta rei, je l da? ta rei oveku sem mu napomenuti da, ako vePonovljeni zakoni nalau da se oeni snahom preteklom iza bratovesmrti, a Knjiga levitska,4 s druge strane, veli da ne ini to, jer e ostatibez potomstva, pa ti sad vidi samo kako e da izae na kraj s timprotivrejem, i sm razbijaj glavu da li e se prikloniti ovome ilionome, pri emu su celu tu priu ve, i to za masne naknade, pretreslivodei crkveni velikodostojnici jo pre dvadeset godina, kad surazdeljeni oprotaji, sve s papskim peatom.

Nije mi jasno zbog ega on toliko prima k srcu Knjigu levitsku. Paima ivu ker.

Ja bih rekao da se u Svetom pismu, kad se pominju deca,uglavnom podrazumeva da su to sinovi.

Kardinal sravnjuje tekst po hebrejskom originalu; glas mu je blag,uspavljujui. On voli da poduava, kad god u nekoga prepozna voljuza uenjem. Njih dvojica se ve godinama znaju, i mada je kardinalizrazito vana linost, svaka formalnost meu njima odavno je iilela.

Ja imam sina kae. Ti to zna, naravno. Boe, oprosti. Slabost pti.Kardinalov sin Tomas Vinter, takvo su mu ime nadenuli mladi je,

po svemu sudei, sklon koli i mirnom ivotu; mada njegov otac modas njim ima i neke drugaije zamisli. Kardinal ima i kerku, mladudevojku koju niko nikad nije video. Malu je prilino zajedljivo snjegove strane krstio Dorotea, dar boji; ona je ve smetena umanastir, gde e se moliti za due svojih roditelja.

A i ti ima sina kae kardinal. Ili, da tako kaem, ima jednogsina koji nosi tvoje prezime. Ali, ko zna, moda ih ima jo, moda ih nisam ne zna, a trkaraju obalama Temze?

Nadam se da nemam. Imao sam petnaest godina kad sam odandepobegao.

Volsija zabavlja to to Kromvel ne zna koliko tano ima godina.Kardinal se, tako, zagleda kroz drutvene slojeve, do stalea znatnonieg od onog kojem sm pripada kao kasapinov sin, odrastao nagovedini; do mesta gde je njegov sluga roen nekog neznanog dana, unajdubljoj tmini. Otac mu se, u to nema sumnje, napio kad se ovajrodio; majka je, razumljivo, bila prezauzeta. Ket mu je odredila datumroenja; i on joj je za to bio zahvalan.

Dobro, petnaest... kae kardinal. Ali s petnaest godina si,pretpostavljam, bio sposoban za to? Znam da ja jesam. Danas imamsina, tvoj amdija s reke ima sina, tvoj prosjak na ulici ima sina, tvojenazoviubice u Jorkiru bez sumnje imaju sinove koje e zakleti da teprogone kroz celo naredno pokolenje, a i ti sam, kao to rekosmo,posejao si dole kod reke itavo pleme kavgadija ali kralj, i samo on,nema sina. Ko je za to kriv?

Bog? A moda neko nie od boga? Kraljica? Ko je za sve to jo odgovorniji od kraljice same?Kromvelovo lice iri se u osmeh, on to ne moe da sprei. Vi, Vaa

milosti. Ja, Moja milosti. A ta u s tim u vezi da preduzmem? Rei u ti sad

ta bih mogao da uinim. Mogao bih gazdu Stivena da poaljem u Rim,da propita malo kuriju. Ali, opet, Stiven mi je potreban ovde...

Videvi izraz na Kromvelovom licu, Volsi se smeje. arke meupodreenima! Zna on vrlo dobro da se oni, nezadovoljni vlastitimroditeljima, otimaju ko e njemu, Volsiju, biti najdrai sin. ta god timislio o gazdi Stivenu, on je vrstan poznavalac kanonskog prava, ijedan vrlo ubedljiv momak, izuzev onda kad u neto pokuava daubedi tebe. Sad u da ti kaem... A onda zauti; nagne se napred,akama podupirui svoju lavlju glavu, glavu koju bi zaista krasilapapska tijara samo da je, kod prethodnih izbora, odreena suma novcazavrila u depovima odreenih ljudi. Preklinjao sam ga kaekardinal. Tomase, pao sam pred njim na kolena i iz tog smernogpoloaja pokuao da ga nateram da se predomisli. Velianstvo, rekohmu, dozvolite da vas ja vodim. Nita neete dobiti ako se eneratosiljate, samo vas nevolja i troak ekaju.

A ta je on na to rekao? Podigao prst. U znak upozorenja. Nikada, rekao je on, nikad

vie da nisi tu dragu gospu nazvao mojom enom, ne, dok ne bude ustanju da mi dokae zbog ega to ona, i kako, moja ena moe biti. Adotad, o njoj govori kao o mojoj sestri, mojoj dragoj sestri. Jer sasvim jeizvesno da je ona bila ena moga brata pre nego to joj je u deo zapalata nekakva vrsta braka sa mnom.

Nikada od Volsija nee izvui ni jednu jedinu re protiv kralja. A toje veli on to je... koleba se, bira re po mom miljenju, to je...besmisleno. Mada moje miljenje, naravno, ostaje meu ova etiri zida.O, veruj mi na re, bilo je svojevremeno onih koji su podizali obrve nasm pomen dozvole za taj brak. I iz godine u godinu pojavljivali su seljudi koji bi apnuli neto kralju na uho; on ih nije sluao, mada mi sadnema druge nego da pomislim da ih je dobro uo. Ali ti i sm zna da jekralj jedan od onih koji su najodaniji svojim suprugama. I tako su svesumnje odagnane. On sputa ruku, meko ali odluno, na radni sto. Odagnane, da ih vie nema.

Nema, meutim, nikakve u sumnje u to ta Henri eli u ovom asu.Ponitenje braka. Zvaninu potvrdu da toga braka, zapravo, nikada nijeni bilo. Osamnaest godina kae kardinal on je bio u zabludi. Rekaoje ispovedniku da sad ima da ispata za osamnaest godina greha.

On eka ne bi li naiao na koliko-toliko zadovoljavajuu reakciju. A

sluga ga prosto gleda u oi: njemu to doe sasvim prirodno da kardinal,kad mu se prohte, prekri tajnu ispovesti.

I, ako vi sad gazdu Stivena poaljete u Rim kae on to ekraljevom hiru dati, ako smem da...

Kardinal klima glavom: da, sme se i tako rei. ... meunarodne razmere? Gazda Stiven moe tamo da ode i u tajnosti. Da trai, recimo,

papski blagoslov za sebe lino. Ne znate vi kako je u Rimu.Volsi ne moe da mu protivurei. Njega nikada nisu proli trnci koji

te teraju da se osvre kad iz zlaane svetlosti koja se iri oko Tibraprelazi u veliku, neprobojnu senku. Kraj nekog sruenog stuba, krajneke edne ruevine, ekaju kradljivci moralne istote, drolja nekogbiskupa, sestri neijeg sestria, imuni zavodnik s tekim zadahom izusta; da, ponekad se smatra srenim to je iz tog grada utekaoneokaljane due.

Prosto reeno kae on papine uhode e ve i same naslutiti taStiven smera jo dok se ovaj pakuje da krene na put, a kardinali isekretari imae taman dovoljno vremena da odrede svoju cenu. Ako vemorate da ga aljete, dajte mu mnogo gotovog novca. Ti kardinali neprihvataju obeanja; oni vole da im da vreu sa zlatom, da umirenekako svoje bankare, jer su veinom odavno kod njih izgubili veresiju. On slee ramenima. Znam ja kako je.

Mogao bih tebe da poaljem kae kardinal veselo. Ti bi mogaopapi Klementu da ponudi pozajmicu.

to da ne? On poznaje trite novca; verovatno bi se to i mogloudesiti. Da je on Klement, ove godine bi se dobro uzajmio pa ondaunajmio vojsku da sa svih strana zatiti svoju teritoriju. Verovatno je,istina, prekasno za to; da bi se pripremio za letnju sezonu ratovanja,vojsku mora da skupi jo oko Sretenja. to ne biste kraljevu parnicupoveli pod svojom jurisdikcijom? kae on. Neka kralj povue prvipotez, a onda e ve sm videti da li stvarno hoe to to kae da hoe.

To mi i jeste namera. Ja bih zapravo hteo da sazovem jedan malisud ovde, u Londonu. Pristupili bismo mu, kao, preneraeni: kraljuHenri, ti si, izgleda, sve ove godine iveo protivno zakonu, sa enom

koja ti nije ena. A on mrzi jer to ugroava Njegovo velianstvo kadneko makar i pomisli da kralj nije u pravu: na emu emo mi, vrloodluno, insistirati. Moda e zaboraviti da je prvo upravo njega zbogsvega toga morila savest. Moda e vikati na nas, pa u nastupu srdbeodjuriti do kraljice. Ne postupi li tako, morau ja da ponitim dozvoluza brak, bilo ovde, bilo u Rimu, a ako uspem da ga razdvojim odKatarine, oeniu ga, lepo, nekom francuskom princezom.

Nema ni potrebe pitati se ima li kardinal neku odreenu princezu naumu. Ne da ima jednu, nego barem dve, ako ne i tri. On nikada ne iviu jednostranoj stvarnosti, ve u nestalnoj, senovitoj mrei raznihdiplomatskih mogunosti. Dok ini sve to je u njegovoj moi kako bikralj ostao u braku s kraljicom Katarinom, a posredno i panskomcarskom porodicom, preklinjui Henrija da zaboravi svoje oseanjedunosti, on u isto vreme osmiljava jedan drugi, rezervni svet u kojemse na kraljevu savest mora obratiti najvea panja, a brak s Katarinomje nevaei. im se ta pravna nitavost i zvanino prizna a poslednjihosamnaest godina provedenih u grehu i patnji gurne u zapeak on eponovo uspostaviti naruenu ravnoteu u Evropi, ujediniti Englesku iFrancusku, i stvoriti moan savez koji e se suprotstaviti mladom caruKarlu, Katarininom sestriu. I svi ishodi su mogui, nema tog ishodakoji se ne moe udesiti, pa ak i fino brusiti dok ne dobije eljeni oblik:molitvom i pritiskom, pritiskom i molitvom, sve to mora biti bie, jertakav je boji naum, naum preudeen i preraen, uz krajnje dobrodolekardinalove intervencije. Nekada je kardinal imao obiaj da kae: Kralje da uradi to i to. A onda je poeo da govori: Mi emo da uradimo toi to. Danas kae: To u da uradim.

Ali ta biva s kraljicom? pita on. Ako je odbaci, kuda e ona? Manastiri mogu biti sasvim udobni i uteni. Moda e ona hteti da se vrati kui, u paniju. Ne, mislim da nee. To je sad jedna potpuno drugaija zemlja.

Prolo je, kolko ono bee?, dvadeset sedam godina otkako se iskrcala uEnglesku. Kardinal uzdahne. Seam se kakva je bila kad je stigla.Njeno brodovlje je, zna i sam, kasnilo zbog vremena, i danima ju jebura bacakala po Lamanu. Stari kralj je dojahao preko cele zemlje,vrsto reen da je lino doeka. Ona se nalazila u Dogmersfildu, u

biskupskoj palati u Batu, i lagano je napredovala ka Londonu;novembar je bio i, da, padala je kia. Kad je stari kralj stigao, njenaposluga se slepo drala panskih obiaja: princeza mora da ostane podvelom sve dok je, na sm dan venanja, ne vidi njen budui mu. Alizna ti starog kralja!

On, naravno, nije znao starog kralja; roen je u vreme, ili otprilikenegde u doba kad je stari kralj, odmetnik i begunac itavog svog ivota,vodio krajnje neizvesnu borbu za presto. A Volsi govori kao da je linoprisustvovao svim tim dogaajima, svojim oima sve video, i uizvesnom smislu i jeste, jer cela bliska prolost odvija se u njegovommonom umu po obrascima koje je on sm utvrdio, po njegovomvlastitom nahoenju. Volsi se smeka. Kod starog kralja, naroitoposlednjih godina, i najmanja sitnica mogla je da pobudi sumnju.Napravio se naas kao da hoe da se posavetuje sa svojom pratnjom, aonda je skoio jo je bio vitak da, skoio iz sedla, i pancima svesasuo u lice: ili e je smesta videti, ili nita. Moja zemlja, moji zakoni,tako im je rekao; ovde se velovi ne nose. Zato ne mogu da je vidim, dame niste obmanuli, da nije ona nakaza, je l vi to mislite mog sinaArtura da oenite nekim udovitem?

Tomas razmilja: jeste bio Velanin, ali je prekardaio. Malu su u meuvremenu pratilje strpale u krevet; ili su bar tako

rekle, jer su mislile da e u krevetu biti na sigurnom. Kakav krevet,kakvi bakrai. Kralj Henri je promarirao kroz odaje, kao da je naumioda pocepa posteljinu. ene je na brzinu uukae, da izgleda kolko-tolko pristojno, kad on ulete u sobu. Kako ju je ugledao, zaboravio jeono malo latinskog to je znao. Poeo je da zamuckuje, sve uzmiui,kao neki deai kad mu se vee jezik. Kardinal se prigueno smeje. A kad je prvi put zaplesala na dvoru siroti na princ Artur sedeo je napodijumu i osmehivao se, ali devojicu nije dralo mesto, nije ta moglada sedi niko jo nije znao panske plesove, pa je ona izvela jednu odsvojih pratilja. Nikada neu zaboraviti taj pokret glavom, taj trenutakkad joj se ona prelepa ria kosa rasula preko ramena... Nije bilomukarca koji je to video a da nije pomislio kako... premda je sm plesbio sasvim lagan... O, boe blagi. esnaest godina je imala.

Kardinal gleda u prazno, i Tomas progovara: Neka vam bog

oprosti? Neka nam bog svima oprosti. Stari kralj je neprestano ispovedao

pohotu koja ga proganja. Princ Artur je umro, ubrzo za njim i kraljica, ikad je stari kralj obudoveo, palo mu je na pamet da bi i on mogao da seoeni Katarinom. Ali onda je... On podie svoja aristokratska ramena. Nisu mogli da se pogode oko miraza, zna. Ona matora lisicaFernando, njen otac... Taj je umeo da te prevari, da ni sm ne zna ta teje snalo. A nae sadanje velianstvo bio je desetogodinji deak kad jeplesao na bratovoj svadbi i, bar ja tako cenim, mlada mu je toga asaprirasla za srce.

Sede tako, razmiljaju malo. Tuno je to, obojica znaju da je tuno.Stari kralj ju je iskljuio iz drutva, nije joj dao nikud da mrdne, a draoju je pri tom u siromatvu jer, s jedne strane, nikako nije hteo da mupromakne deo miraza na koji je, kako je govorio, i dalje polagao pravo,a s druge, nije eleo ni njoj da isplati ono to joj kao udovici pripada ipusti je da ode svojim putem. Zanimljivo je, meutim, i kakve jediplomatske kontakte ta devojica razgranala tih godina, a umela je dasedi na dve stolice. Kad se oenio njome, Henri je bio prostoduanosamnaestogodinjak. Otac mu je umro ubrzo poto je sm izrazio eljuda Katarinu uzme za enu. Ona je bila starija od Henrija, i za dugihgodina zebnje izgubila je iluzije, ali i neto od mladalake lepote. Ali taena, kakva je zaista bila, uzmicala je pred vizijom u njegovoj svesti; onje udeo za onim to je njegov stariji brat nekada imao. I opet je osetiotaj laki drhtaj njene ake kao onda kad ga je, kao desetogodinjakauzela podruku. A drala ga je kao da ima poverenja u njega, kao da je tako je Henri priao najbliim prijateljima ve tada uvidela da nikadanije ni bilo sueno da se uda za Artura, izuzev zbog imena koje jeudajom uzela; njeno telo bilo je namenjeno njemu, drugom sinu, koga jepogledala onim prelepim modrosivim oima, s blagorodnim osmehomna licu. Oduvek me je volela, govorio bi kralj. Nekih sedam godinadiplomatije me je ako se to diplomatijom uopte moe nazvati dralo podalje od nje. Ali sada vie nemam razloga bilo koga da seplaim. Rim je odobrio brak. Papiri su u redu. Savezi su sklopljeni.Oenio sam se devicom, jer moj siroti brat je nije ni pipnuo; oenio samse i zarad politikog saveza, za njenu pansku rodbinu; ali, iznad svega,

oenio sam se iz ljubavi.A sada? Nema vie. Ili kao da vie niega nema: pola ivota eka da

te izbriu, da te izbace iz evidencije. Pa dobro kae kardinal. Na ta e ovo izai? Kralj oekuje da e

biti po njegovom, ali ona... bie teko s njom izai na kraj.Jo jedna pria postoji o Katarini, drugaija jedna pria. Henri je otiao

u Francusku malo da ratuje; ostavio je Katarinu da vlada umesto njega.Krenuli sa severa koti; i behu potueni, kralju njihovom naFlodenskom polju odrubljena glava. I upravo je Katarina, taj ruiasto-beliasti aneo, predloila da se glava kotskog kralja poalje prekomora, prvim brodom, u torbi, da razgali srce muu Henriju, koji tamopreko taboruje. Ubedili su je, ipak, da ne ini to; rekli joj da takav gestjednostavno nije u engleskom duhu. I tako je, umesto glave, muuposlala pismo. A s pismom i zubun koji je kotski kralj nosio kad je pao;zubun se bio skorio, pocrneo i ispucao od krvi.

Oganj zamire, gasne uaren panj; kardinal, utonuo u sanjarenje,ustaje iz fotelje i lino utira panj. Onda stoji tako, gleda u vatru, okreeprstenje oko prstiju, izgubljen u mislima. Pa se razmrda malo, i kae: Otegao se dan. Idi kui. Ne sanjaj Jorkirce.

Tomasu Kromvelu je neto malo vie od etrdeset. Snane je grae,ali nije visok. Razliiti izrazi mogu se videti na njegovom licu, a jedan selako moe prokljuviti: izraz oveka koga zapravo zabavlja sve to seoko njega dogaa, a on to donekle prikriva. Kosa mu je tamna, gusta italasasta, a sitne oi krasi ga, inae, vrlo otar vid zablistaju dokrazgovara: o tome e nas, uskoro, izvestiti panski ambasador. Pria seda napamet zna ceo Novi zavet na latinskom, tako da je, kaokardinalov sluga, uvek kao zapeta puka, ako opati zapnu s tekstom.Govori tiho i brzo, samouverenog je dranja; osea se kao kod kue, biloda se zadesio u sudnici ili dole, na dokovima, u biskupskoj palati iliavliji neke krme. Ume da sklopi ugovor, da uveba sokola, da nacrtamapu, zaustavi ulinu tuu, opremi kuu i podmiti porotu.Pravovremeno e citirati nekog od starih pisaca, od Platona do Plauta iobrnuto. Poznaje savremenu poeziju, koju deklamuje na italijanskom.Radi od jutra do mraka; prvi je na nogama, poslednji ide na poinak.Zarauje novac i troi ga. Kladie se u ta god poeli.

Ustaje sada, hoe da krene, pa usput kae: Ako ste ve popriali sbogom, pa svane dan, onda bi kralj mogao lepo da izjae sa svojompratnjom, i ako ne bude toliko brian i sputan, zacelo e se oraspoloiti,pa mu moda Knjiga levitska i nee biti na pameti, to e va ivotuiniti lakim.

Ti njega samo delimino razume. On uiva u teologiji, gotovo istokoliko uiva u jahanju.

Kromvel je ve kod vrata. Volsi kae: Uzgred, na dvoru se pria dase... Njegova milost, vojvoda od Norfoka, ali da sam na njeganahukao nekakvog zloduha. Ako ti iko natukne neto o tome... samoporii.

Kromvel stoji na vratima, smejulji se. I kardinal se smeka, kao da erei, ne brini, dobro vino uvam za kraj. Nisam li uvek umeo da teusreim? A onda kardinal ponovo uranja u svoje hartije. To vam jeovek koji, dok slui Engleskoj, jedva da osea ikakvu potrebu za snom;etiri sata e ga osveiti, i bie on na nogama jo pre nego to zvonavestminsterska oglase zoru jo jednog vlanog, maglovitog, tmurnogaprilskog dana. Laku no kae. Bog te blagoslovio, Tome.

Napolju ga ekaju ljudi s bakljama, da ga otprate kui. Kua mu je uStepniju, ali veeras e prenoiti u kui koju ima u gradu. Oseti utoneku ruku na ramenu: Rejf Slender, mrav mladi svetlih oiju. Kakoje bilo u Jorkiru?

Treperi Rejfov osmeh, vetar i kia mute plamen baklje. Ne bi valjalo o tome da priam; kardinal strahuje da bismo zbog

toga mogli runo da sanjamo.Rejf se mrti. Za svoju dvadeset i jednu godinu, ni jedan jedini put

nije runo sanjao; kako jo od svoje sedme spava na sigurnom, podKromvelovim krovom, prvo u Ulici Fener, a sad u Ostin Frajarsu,5odrastao je bezbrian, a njegove none brige svodile su se na one krajnjerazlone: da se pripazi lopova, pasa lutalica i neoekivanih rupaga naputu.

Vojvoda od Norfoka... veli on, pa e: Ne, nije vano. Ko me svetraio dok nisam bio tu?

Ulice su mokre i puste; magla se prikrada s reke. Zvezde se teknaziru od vlage i oblaka. Gradom se iri slatkast, truo vonj neokajanih

jueranjih grehova. Norfok klei, cvokou mu zubi, pored kreveta;kardinalovo pero kripi u pozni sat, kripi, kao pacov to se skrio podmadracem. Dok Rejf hoda kraj njega i ukratko mu saoptava vesti sposla, Kromvel u glavi uobliava reenice demantija, za svaki sluaj:Njegova milost kardinal u celosti odbacuje bilo kakve nagovetaje daje poslao nekakvog zloduha da vreba vojvodu od Norfoka. Tu aluzijuon najenerginije osuuje. Ni bezglavo tele, ni palog anela u liku psetaisplaenog jezika, ni korieni mrtvaki pokrov, ni Lazara ni oiveli lenije Njegova milost slala s ciljem da progoni Njegovu milost, niti jetakva aktivnost na pomolu.

Neko vriti, dole, kod pristanita. amdije pevaju. U daljini se ujepljuskanje vode; moda nekog dave. Moj gospodar kardinal daje ovuizjavu ni na koji nain ne prisvajajui pravo da uzrujava i uznemiravamog gospodara od Norfoka bilo kakvim fantazmom koji je, u svojojmudrosti, mogao zaeti, niti e to bilo kada initi, a naroito ne bezupozorenja; za to u ovoj stvari jemstvo predstavljaju ivotni stavovigospodina kardinala.

Po ovakvom vremenu bole stari oiljci. Ali on ulazi u kuu kao da jepodne: nasmejan, zamiljajui vojvodu kako se trese. Jedan je izaponoi. Norfok, u Kromvelovoj uobrazilji, i dalje klei. avolak, crn ulicu, s trozupcem u ruci, bocka ga po uljevitim petama.

LIII

Ostin Frajars1527.

izi je jo budna. uvi da su ga sluge pustile u kuu, izlazi noseiispod mike psetance koje se otima i cii.

Zaboravio gde stanuje?On uzdahne. Kako je bilo u Jorkiru?On slegne ramenima. Kardinal?Klima glavom. Jeo? Da. Umoran? Ne naroito. Za pie? Jesam. Rajnsko? to da ne.Lamperija je u meuvremenu prefarbana. On ulazi u prostoriju

kojom vlada potmuli zelen i zlatast sjaj. Gregori... Pismo? Tako nekako.Ona mu daje pismo i preputa psa, pa odlazi da donese vino. Seda

zatim, i sama s peharom u ruci. alje nam pozdrave. I to kao da smo jedno, ne dvoje. Slab mu

latinski. Ma dobro kae ona. Nego, sluaj. Nada se da si dobro. Nada se da sam ja dobro. Nada

se da su drage njegove sestre Ana i mala Grejs dobro. On sm je dobro. I

sad nema vie, jer nema vremena, va odani sin, Gregori Kromvel. Odani? kae ona. Samo to? Tako ih tamo ue.Kuja Bela gricka mu vrhove prstiju, a njene okrugle, bezazlene oi

svetle kao dva daleka meseca. Liz izgleda dobro, premda iscrpljenoposle dugog dana; tanke votanice gore, uspravne i visoke, iza njenihlea. Liz nosi nisku bisera i granata koju joj je poklonio za Novugodinu.

Lepe je gledati tebe nego kardinala kae on. Nijedna ena nikad nije dobila neznatniji kompliment. A ja jo tamo u Jorkiru poeo da ga smiljam. On vrti glavom.

Dobro! Podie Belu uvis; ona radosno mlatara nogama. Kako ideposao?

Liz pomalo radi sa svilom. Priveske za peate; fine mreaste kapiceza dvorske dame. Dve devojke ue kod nje zanat, a Liz sama stigne i daprati modu; ali se, kao i uvek, ali na posrednike i cenu svile. Trebalobi da odemo do enove kae joj on. Nauiu te kako se razgovara sdobavljaima.

Ba bih volela. Ali ti se od kardinala nikad nee izvui. Veeras je pokuao da me ubedi da bi trebalo da se upoznam s

ljudima u kraljiinom domu. S onima to govore panski. O? A ja mu rek da mi panski nije jaa strana. Nije jaa strana? Liz se smeje. Lukave. Ne mora on ba sve da zna. A ja ila u goste u ipsajd kae ona. Navodi ime jedne od svojih

starih drugarica, sada supruge uglednog juvelira. Da uje ta imanovo? Naruen je veliki smaragd, i pogoeno da se pravi prsten, enskiprsten. Pokazuje mu koliki je smaragd, kao nokat na njenom palcu. Ismaragd i stigao, posle nekoliko nedelja strepnje i iekivanja, i onda suga brusili u Antverpenu. Onda pucne prstima. Razbio se!

I, ko e da snosi trokove? Brusa kae da su ga prevarili i da je kamen u korenu imao neko

oteenje koje se spolja nije videlo. A uvoznik kae, ako se oteenje nijevidelo, kako je on mogao znati da je kamen oteen? A brusa kae,

naplatite onda tetu od dobavljaa... Sporie se oni godinama. Mogu li da nabave drugi? Pokuavaju. Mora da je o kralju re, tako se nama ini. Nema u

Londonu drugog koji bi mogao da kupi toliki kamen. A za koga li je?Za kraljicu sigurno nije.

Majuna Bela izvalila mu se na ruci, nauznak lei, mirka i laganovrti repom. Obratiu panju, pomisli on, na taj smaragdni prsten, davidim da li e se i kada pojaviti. Kardinal e mi rei. Kardinal kae, sveide kao po loju, dobro je da se kralj neim zanima, da juri poklone, alikoliko ovog leta imae je on u svojoj postelji, a do jeseni e mu vedosaditi, i on e je poslati u penziju; ne uini li to sm, ja u. Ako i jestereio da uveze plodnu francusku princezu, Volsi svakako ne eli da jojprve sedmice u Engleskoj pokvare nemile scene sa zanemarenimkonkubinama. Kralj bi, smatra Volsi, trebalo da bude kudikamonemilosrdniji prema svojim enama.

Liz eka malo, dok joj i samoj ne postane jasno da nita nee saznati. Dobro, a sad o Gregoriju kae ona. Dolazi leto. Da doe ovamo, ilida ide nekud?

Gregori e uskoro navriti trinaestu. U Kembridu je, sa svojimstarateljem. Tomas je s njim na kolovanje poslao i svoje sestrie, Betinesinove; drago mu je to je to mogao da uini za porodicu. Leto je vremeza odmor; ta bi radili u gradu? Gregorija, bar za sada, knjiga mnogo ine zanima, mada voli da slua prie, prie o zmajevima, prie o zelenimljudima koji ive u umi; naterae ga da proradi neki tekst iz latinskogjedino ako ga ubedi da se na toj strani pominje morska zmija ili nekiduh. Rado provodi vreme u umi i polju, voli da lovi. Tek treba daporaste, i nadamo se da e biti visok. Kraljev deda po majci, tvrde starci,bio je visok sto devedeset. (Njegov je otac pak stasom bio kudikamoblii Morganu Vilijamsu.) Kralj je visok sto osamdeset pet, a kardinalmu je otprilike ravan. Henri voli da ga okruuju ljudi kao to je njegovzet arls Brendon, ljudi sline impresivne visine i iroki u ramenima. Uzabaenim uliicama retko nailazi na visoke ljude; u Jorkiru naroitone.

Osmehuje se. to se Gregorija tie, kae, barem nije onakav kakavsam ja bio u njegovim godinama; kad ga ljudi pitaju a kakav si ti bio

on veli, o, ja sam znao i noem da ubodem oveka. Gregori tako netonikad ne bi uinio, i zato Tomasu ne smeta ili mu bar mnogo manjesmeta ta e ljudi rei to Gregoriju deklinacije i konjugacije i ne iduba od ruke. Kad mu ljudi kau da je Gregori u neemu omanuo, onodgovori: Nema deko vremena, raste. Ima razumevanja zadeakovu potrebu za snom; on se sm u ivotu nije poteno naspavao,prvo zbog Voltera, a i kasnije, kad je pobegao od kue, stalno je bio tona brodu to na putu, da bi se potom obreo u vojsci. Ono to ljudi nerazumeju u vezi s vojskom jesu ti ogromni, potpuno prazni periodi ukojima nema borbi: mora da leinari ne bi li naao neto za jelo;utaboren si na nekom mestu koje voda svaki as moe da poplavi,samo zato to tvoj ludi kapetan kae da ima tu da se logoruje i nigdedrugde; cimaju te iz sna u pola noi kako bi preao na neki neodbranjivipoloaj i, sve u svemu, nikada i nisi u mogunosti estito da senaspava, a i oprema ti je neispravna, tobdije svaki as izazovuneeljenu eksploziju, samostreldije su ili pijane ili se mole, strele sunaruene ali nikako da stignu, a tebi se krv ledi u ilama od pomisli dae sve da ode u propast, i to samo zato to il prinipe, ili koje god maloprevashodstvo toga dana morao da slua, nije ba najbolji u svomosnovnom poslu razmiljanju. Nije mnogo zima prolo, a on se sklonioiz prvih borbenih redova i poeo da radi na skupljanju provijanta. UItaliji si, preko leta, uvek imao s kim da ratuje, ako ti je do toga. Ako tije do zabave.

Spava? kae Liz. Ne. Ali sanjam. Stigao kastiljski sapun. I tvoja knjiga, iz Nemake. Bila je

upakovana kao da je neto drugo. Malo je falilo da vratim deka.U Jorkiru, koji zaudara na neokupane mukarce to nose ovje koe i

znoje se od jarosti, sanjao je o kastiljskom sapunu.

Kae ona, kasnije: Pa, ko je ta?Usplahiren, pomera ruku koja je do toga asa poivala na njenoj, tako

poznatoj, ali predivnoj levoj dojci. ta? pita. Ne misli ona valjda dase spanao s nekom enom u Jorkiru? Lee na lea i pita se kako esamo sad da je ubedi da nita nije bilo; ako bude neophodno, povee i

nju sa sobom u Jorkir, da se sama uveri. Ta, koja dobija smaragd? kae ona. Onako pitam, jer ljudi

priaju da se kralju efnulo neto mnogo udno, i ja zaista u to ne moguda poverujem. Ali tako se pria po gradu.

Stvarno? Glasina se ba proirila za te dve nedelje koje je on proveogore, na severu, meu niskoelcima.

Proba li samo neto tako kae ona pola sveta ima da mu zameri.A on mislio, i kardinal Volsi takoe, da se to nee dopasti samo

pancima i njihovom caru. Samo caru. Smeka se u mraku, zabacio rukeiza glave. Nita se ne raspituje, ko e to da mu zameri, eka da Liz samakae. Sve ene veli ona. Sve ene, po celoj Engleskoj. Sve ene kojeimaju kerku a nemaju sina. Sve koje su izgubile dete. Sve koje suizgubile svaku nadu da e roditi. Sve etrdesetogodinjakinje.

Liz sputa glavu Tomu na rame. Previe umorni da bi priali, leejedno do drugog, na finom lanenom aravu, pod jorganom od utogturskog satena. Tela im odiu jedva osetnim, pozajmljenim mirisomsunca i trava. On na kastiljskom, dosea se, ume i da opsuje.

Jesi li zaspao? Nisam. Razmiljam. Tomase kae ona, a u glasu joj se osea preneraenost. Sad je tri.A onda je i est. On sanja: sve ene Engleske potrpale se u krevet,

laktaju se, hoe da ga izguraju. I on ustaje, da ita nemaku knjigu, prenego to Liz stigne bilo ta da ga pita.

Istinu govorei, ona mu i ne prigovara; samo moda, kad je ba ika,kae: Meni je dovoljno da itam molitvenik. I zaista, ita onamolitvenik, uzme ga tako u ruke, kao odsutna, usred bela dana neprestajui pri tom da radi ono ime je trenutno uposlena pa takomrmlja litaniju i ara je, s vremena na vreme, uputstvima koje delikunoj posluzi; tu knjigu, koja i slui da se ita uz rad, dobila je kaovenani poklon od prvog mua, i on joj je napisao posvetu, sve s njenimnovim, venanim prezimenom: Elizabet Vilijams. Ponekad, kad gaspopadne ljubomora, Kromvel bi tota dopisao u tu knjigu, da doduka svojim protivrenim oseanjima; upoznao je prvog Lizinogmua, to ne znai da mu se ovaj i svideo. A eni je rekao, Liz, ima taTindejlova knjiga, Tindejlov Novi zavet, eno ga tamo, pod kljuem u

onom sanduku, proitaj to, evo ti klju; ona kae, itaj mi ti kad si takozapeo, a on e, knjiga je na engleskom, itaj sama; u tome, Lizi, i jestesutina. Sama je itaj, zaudie se ega sve u njoj nema.

Mislio je nekada da e je sm taj nagovetaj naterati da uzme knjigu;oigledno nije. On sebe ne bi mogao ni da zamisli kako naglas itasvojima; nije on, kao Tomas Mor, nekakav tamo propali svetenik,nesueni propovednik. Ne desi se da sretne Mora zvezdu s nekogdrugog nebeskog svoda, koji ga redovno pozdravi tek sumornoklimnuvi glavom a da ne poeli da ga upita, ta je to s tobom,ovee? Ili, ta je to sa mnom? Zato tebe sve to zna, i sve to si nauio,samo uvrsti u onome u ta si verovao i ranije? Dok se, u mom sluaju,sve ono to s ime sam odrastao, ono u ta sam mislio da verujem,neprestano krnji, malo-pomalo, prvo komadi, pa pare, pa jo veepare. Kako koji mesec proe, iskrzala se svaka izvesnost na ovomsvetu; i ne samo na ovom, nego i na onom drugom. Hajde, lepo, pokaiti meni gde u Bibliji pie istilite. Pokai ti meni gde pie moti,monasi, opatice. Pokai mi gde pie papa.

Vraa se svojoj nemakoj knjizi. Kralj je, uz pomo Tomasa Mora,napisao knjigu protiv Lutera, za koju ga je papa ovenao poasnimzvanjem branitelja vere. Ni njemu, Kromvelu, nije brat Martin takodrag; on i kardinal slau se u tome da bi bolje bilo da se Luter nikadanije ni rodio, a ako je ve morao da se rodi, da je na ovaj svet doao kaofiniji ovek. Pa ipak, ita Kromvel to je napisano, ita ono to suprokrijumarili preko luka na Lamanu i malih zatona u IstonojAngliji, onih rukavaca gde amac sa sumnjivim tovarom mora dasaeka plimu da bi mogao da pristane i, potom, po meseini, ponovoisplovi. A on o svemu izvetava kardinala, tako da kad Mor i njegovidrugari svetenici navale, a sve zapenuali, vatru bljuju, te nova jeres, tenova jeres, kardinal moe sebi da priuti to zadovoljstvo da ih zauzdaumirujuim pokretima i kae: Gospodo, ve sam sa svim timupoznat. Volsi e spaliti knjige, ali ljude nee. Spalio je knjige, kolikoprolog oktobra, kod Krsta svetog Pavla:6 bee to holokaust engleskogjezika, pogoree silan bezdrvni papir i crna tamparska boja.

Novi zavet koji dri u sanduku bespravno je izdanje iz Antverpena,koje je lake nabaviti nego ono pravo nemako. On poznaje Vilijama

Tindejla; pre nego to je u Londonu za njega postalo i suvie opasno,Tindejl je est meseci stanovao kod Hemfrija Monmauta, uglednogsuknara, u srcu grada. On je principijelan, teak ovek, i Tomas Mor gazove Zver; izgleda kao da se nikad u ivotu nije nasmejao, a opet, emuovek i da se smeje kad ga isteraju iz zaviaja? Njegov Novi zavettampan je na osmini tamparskog tabaka, na jadnoj, jeftinoj hartiji; nanaslovnoj strani, tamo gde obino idu tamparev znak i adresa, pieTAMPANO U UTOPIJI. Kromvel se nada da je Tomas Mor videoprimerak te knjige. I sm je na iskuenju da mu ga pokae, isto da vidikakav e utisak to na ovoga ostaviti.

Sklapa novu knjigu. Vreme je da se uhvati u kotac s danom. Zna onda nema vremena tekst lino da prevodi na latinski kako bi gadiskretno pustio u opticaj; trebalo bi da zamoli nekoga da prevede to zanjega, ili iz ljubavi, ili za novac. A zaudio bi se ovek da vidi koliko jeljubavi tih dana meu onima koji umeju da itaju nemake knjige.

Do sedam sati stigao je da se obrije, dorukuje i lepo se umota u istuodeu od lana i fine tamne vune. Ponekad mu u to doba dana nedostajeLizin otac, taj dobri starac, koji je uvek ustajao rano i imao obiaj da mupoloi aku na glavu i kae: uivaj u ovom danu, Tomase, nauivaj se umoje ime.

Drag mu je bio stari Vajkis. Upoznali su se tako to je ovaj doao kodnjega nekim pravnim poslom. Kromvelu je tada bilo bee li dvaesest, dvaes sedam godina? tek se bio vratio iz inostranstva, idogaalo mu se da reenicu zapone na jednom, a zavri je na drugomjeziku. Vajkis je bio prevejan ovek, i lepo se obogatio trgujui vunom.Poreklom je bio iz Patnija, ali nije zato uzeo Kromvela u slubu, vezato to su mu mladia preporuili, a i nije mnogo novca traio. Vajkismu je na prvom sastanku pokazao papire pa mu rekao: Ti si Volterovdeko, zar ne? Pa, ta to bi s tobom? Jer, tako mi boga, kad si bio mali,eega od tebe nije bilo.

Objasnio bi mu on sve, samo da je znao kakvo bi objanjenje Vajkisrazumeo. ta da kae: prestao sam da se bijem zato to sam, dok samiveo u Firenci, svakog dana gledao freske? A rekao je: Ovako mi jelake u ivotu.

Vremenom se Vajkis umorio, i posao je poeo da mu izmie iz ruku. I

dalje je slao fini tof na nemako trite, iako je Kromvel je takosmatrao, budui da je tih godina ovek morao sve due da eka da seovce oiaju i dobar tof istka trebalo da pree na kersi,7 i tako neke,lake materijale, pa da ih preko Antverpena izvozi u Italiju. AliKromvel je sluao umeo je taj dobro da slua stareve jadikovke, pamu jednom prilikom ree: Stvari se menjaju. Dozvolite da vam ja ovegodine ponesem robu na sajam.

Vajkis je znao da bi trebalo lino da se pojavi u Antverpenu i Bergenop Zumu, ali nije voleo da putuje brodom. Bie on dobro rekao jeKromvel gospoi Vajkis. Znam tamo jednu dobru porodicu, kod njihemo moi da odsednemo.

U redu, Tomase Kromvele rekla mu je ona. Upamti ovo. Bez onihudnih holandskih pia. Bez ena. Bez prognanih propovednika uvinskim podrumima. Znam ja ime se ti bavi.

Ne znam kako u bez podruma. Da se nagodimo. Moe da ga vodi na propoved ako ga ne bude

vodio u burdelj.Milosre, sluti on, potie iz porodice gde se spisi Dona Vajklifa

uvaju i citiraju, gde se odvajkada zna za Sveto pismo na engleskomjeziku; odlomke iz tekstova dre pod kljuem, zabranjene stihoveuvaju u glavama. Takve stvari prenose se s kolena na koleno,nasleuju se kao oblik i boja oiju, kao nosevi, krotkost ili strastvenost,jaki miii ili poriv da se u ivotu reskira. U ova vremena, ako vemora da reskira, bolje da ide kod propovednika nego kod kurve;izbegavaj gospou Kostolomku, u Firenci poznatu pod nazivomnapolitanska groznica, a u Napulju, bez sumnje, kao firentinska trule.8Zdrav razum nalae uzdravanje u bilo kom delu Evrope, ukljuujuii ova ostrva. ivoti nam, tako, bivaju ogranieni na nain na koji ivotinaih predaka nisu bili.

Na brodu slua uobiajene alopojke saputnika: eh ti kormilari,ubrad jedna, putanje neobeleene, engleske povlastice... Trgovci izHanze9 radije bi da njihovi sopstveni ljudi doteraju brodovlje do zatonaGrejvsend: Nemci su ti jedna lopovska banda, ali da umeju lau dateraju uzvodno umeju. Kad su isplovili, starog Vajkisa je isprvaspopala munina. Drao se palube, trudei se da bude od koristi; ti,

gazda, mora da si nekad bio mali od palube, rekao mu je neko izposade. Kad su stigli u Antverpen, potraili su znak Svetog duha. Slugakoji je otvorio vrata uzviknuo je: Evo Tomasa, vratio nam se, kao dase ovaj iz mrtvih podigao. A kad su se pojavila i ona trojica, tri brata sbroda, samo su coktali jezicima: O, Tomase, siroto nae nahoe,pobeguljo naa, prijatelju na premlaeni. Dobro nam doli, uite iogrejte se!

Samo je na tom mestu, tu i nigde drugo, jo bio ona pobegulja, onajpremlaeni deak.

Njihove ene, keri, psi svi su ga obasuli poljupcima. Starog Vajkisaostavio je pored vatre iznenadio bi se ko ne zna koliko je, zapravo,internacionalan taj jezik staraca, koji odmah krenu da razmenjujusavete o melemima za razne boljke i, saoseajui jedan s drugim okositnih jada svakodnevnih, razgovaraju o hirovima i zahtevima svojihena. Najmlai brat je sve prevodio, kao i obino: sav ozbiljan, ak i kadse u razgovoru pree na anatomske detalje.

Kromvel je izaao na pie s trojicom sinova trojice brae. Wat will je? akali su ga. Starom da preuzme posao? Ili enu, kad stari umre?

Nije to rekao je on, iznenadivi samog sebe. Mislim da hounjegovu kerku.

Mlada je? Udovica. Mlada taman kolko treba.Kad se vratio u London, znao je da bi umeo da pokrene posao. S

druge strane, morao je da ima na umu i svakodnevne obaveze. Videosam ta dri na zalihama rekao je Vajkisu. I poslovne knjige sam tipregledao. Sad mi pokai radnike.

A to je bila kljuna stvar, naravno, kljuna za zaradu. Klju uvek ijeste u ljudima, i ako ume dobro da im se zagleda u oi, s prilinomsigurnou moe da utvrdi jesu li estiti i sposobni za posao. Izbacioje sumnjivog poslovou odlazi, rekao mu je, ili e sve da nas pohapse i zamenio ga nekim mucavim junoom za koga su mu rekli, ma,deko je glup. A mali je bio stidljiv, to je sve; Kromvel bi svako veeproradio s njim dnevni posao, blago, bez rei ukazujui mladiu nasvaku greku i propust, i jedva su etiri sedmice prole, a deko je bio iobuen i voljan da radi, a Kromvela je pratio u stopu, kao tene. etiri je

nedelje, dakle, uloio u to, plus jo neki dan dole u pristanitu, da vidikome sve treba da se une neto u dep i krajem godine je Vajkisovposao ponovo krenuo uzlaznom linijom.

Kad mu je pokazao brojke, Vajkis se zabezeknuo. Lizi! viknuo je. Lizi! Silazi ovamo.

Ona sila. Trai novog mua. Je l moe ovaj?Stajala je i odmeravala ga od glave do pete. Bogme, oe, po izgledu

ga svakako nisi birao. A onda se, podigavi obrve, obratila Kromvelu. A je l hoe ti enu?

Da ostavim ja vas dvoje nasamo? rekao je matori Vajkis. Sav se bioneto zbunio: kao da misli da bi njih dvoje sad trebalo lepo da sednu itu, na licu mesta, sastave ugovor.

I malo je nedostajalo da to i uine. Lizi je elela decu; on je eleo decus vezama u gradu i neto novca kao zaleinom. Venali su se kroznekoliko nedelja. Gregori je roen za nepunih godinu dana. Godinudana je imao kad ga je, onako jakog i kmekavog, otac uzeo iz kolevkepa poljubio paperjastu bebeu glavicu i rekao: biu prema tebi neankako moj otac prema meni nikada nije bio. to bi se uopte deca raalaako svaki narataj ne naini pomak napred u odnosu na prethodne?

I tako se jutros poto se rano probudio, pa poeo da mozga o onometo je Liz sino rekla pita Kromvel: to li se moja ena sekira zbog enakoje nisu rodile sinove? Mogue je da to i inae ene rade: trae vremezamiljajui kako bi bilo da su u koi neke druge.

Od njih bi se, misli on, tota moglo nauiti.Osam je sat. Lizi je sila u prizemlje. Kosu je nagurala pod lanenu

kapu, rukavi su joj zasukani. O, Liz kae on smejui se eni. Izgleda k ena nekog pekara.

Obrati panju na ponaanje kae ona. Potrko jedan.Ulazi Rejf: Idemo prvo do gospodina kardinala? A kud bi drugo,

kae Kromvel. Prikuplja papire koji e mu danas trebati. Pomiluje enu,poljubi psa. Izlazi. Kia rominja, ali se nebo razvedrava; nisu jo stigli nido placa Jork,10 a jasno je kao dan da se kardinal o vremenu valjanoporazgovarao: sunevi zraci obasjavaju reku, svetlu kao limun kad ga

rasee napola.

DRUGI DEO

RI

Boja kazna1529.

asturaju kardinalovu kuu. Sobu po sobu, kraljevi ljudi ratosiljajuplac Jork njegovog vlasnika. Na hrpe bacaju pergamente i svitke,

molitvenike, zvanine beleke i itave tomove njegovih linih zapisa;odnose sve, ak i mastilo i pera. Sa zidova skidaju daske na kojima jeoslikan kardinalov grb.

U nedelju su dola dvojica osvetoljubivih velikaa: vojvoda odNorfoka, oko sokolovo, i vojvoda od Safoka, nita manje priljean.Kardinalu su rekli da je osloboen dunosti lorda kancelara, i zatrailida im preda veliki peat Engleske. On, Kromvel, dodirnuo je kardinalapo nadlaktici. Na brzinu su izmenili nekoliko rei. Kardinal se okrenuoprema njima, onako otmen: bie ipak, rekao je, da je kraljev zahtev upisanoj formi neophodan u ovakvom sluaju; imate li ga? O, banemarno s vae strane. Mora ovek da bude mnogo jak da bi sauvaotakav mir; ali kardinal, kad bolje pogleda, i jeste mnogo jak ovek.

Hoete sad da jaemo skroz tamo do Vindzora? arls Brendonroenim uima ne moe da veruje. Zarad obinog pareta hartije? Kadje, ionako, sve jasno k dan?

Takvi su vam ti iz Safoka; misle da je zvanini dopis, to uostalomzakon nalae, neka vrsta luksuza. Kromvel ponovo neto doaptavakardinalu, i kardinal kae: Ne, mislim da je bolje da im kaemo,Tomase... da ne rasteemo ovo vie nego to mu je sueno... Gospodo,moj advokat kae da vam peat, jednostavno, ne mogu dati, imali vizahtev napismeno ili ne. On kae da bih ja, ako emo pravo, jedinouvaru svitaka mogao da ga predam. Bolje bi vam, znai, bilo po njegada odete.

A Kromvel e, vedro: Budite sreni to smo vam rekli, gospodo.Inae biste morali triput da putujete tamo-amo, zar ne?

Norfok se ceri. Njemu se tos svideo. Zahvaljujem, gospodaru kae.

Oni odlaze, a Volsi se okree prema Kromvelu i grli ga, vidnoradostan. Mada je to poslednja njihova pobeda, ega su obojica potpunosvesni, vano je pokazati izvesnu domiljatost; vredi kupiti ta dvadesetetiri sata, kad kralj ve tako lako menja ud. Sem toga, oni u ovomeuivaju. uvar svitaka kae Volsi. Je l ti stvarno zna to, ili si sveizmislio?

Vojvode se vraaju u ponedeljak ujutro. Reeno im je da istog danaisteraju sve iz zdanja, jer kralj hoe da poalje svoje zidare i stolare dapreurede palatu za potrebu ledi Ane, kojoj je potrebno vlastitoprebivalite u Londonu.

Kromvel je spreman da se suprotstavi, da se raspravlja: je li to menineto, moda, promaklo? Ova palata u vlasnitvu je arhidijeceze Jorka.Kad je to ledi Ana postavljena za nadbiskupa?

Ali uklanjaju se pred plimom ljudi koji nadiru uz kaskade fontane.One dvojice vojvod nema ni od korova, pa nema ovek s kim ni daraspravi stvar. Da uasnog li prizora, veli neko: gazda Kromvel izbaeniz boja. A kardinal, evo oveka, spreman je da se pokupi i ode, ali kuda?Preko uobiajenog skerleta, nosi putni ogrta koji pripada nekomdrugom; garderobu mu konfiskuju komad po komad, i njemu jedinoostaje da na brzinu zgrabi ta stigne. Jesen je, i njemu je, premda jekrupan ovek, hladno.

Preturaju sanduke, vade sve iz njih i bacaju po podu: pisma raznihpapa, pisma raznih evropskih uenjaka, iz Utrehta, iz Pariza, iz SanDijega de Kompostele, iz Erfurta, iz trasburga,11 iz Rima. Pakujujevanelja i odnose ih u kraljeve biblioteke. Tekstovi su preteki da bi ihna rukama teglili, i kabasti, kao da se otimaju; te stranice nainjene suod najfinije, kradene koe mrtvoroene teladi, kojima je iluminatorudahnuo ivot protkavi ih ilicama od lapisa lazulija i zelenlista.

Skidaju tapiserije i ostavljaju zidove takve, gole. Urolali tapiserije, a snjima i vunene monarhe, Solomona i kraljicu od Sabe: tako urolani istenjeni, samo jedno drugo vide, majunim pluima udiui vlaknasopstvenih trbuha i butina. Odlaze i kardinalovi prizori iz lova, prizori

ovozemaljskih zadovoljstava: razigrani seljaci razleteli se po pliakuribnjaka, voda samo prti, jeleni bee, lovaki psi zavijaju, prepeliari,jo zauzdani, zateu svilene uzice, pa mastifi s bodljikavim ogrlicama;a onda lovci i njihovi pojasevi s nitnama i noevi, u sedlima dame skapicama ivahnih boja na glavama, jezerce oivieno rogozom,blagorodne ovce pasu, dok plaviaste, paperjaste kronje drvea eznuu titravoj daljini, skroz tamo do branjavih litica i neba po kojem jedrebeli oblaci.

Kardinal posmatra strvinare dok rade svoj posao. Imamo li neimda posluimo goste?

U dve prostrane sobe u koje se ulazi s galerije postavili su velikestolove. Svaki sto je est-sedam metara dugaak, a donose ih jo. UZlatnoj sobi izneli kardinalov zlatni tanjir, nakit i drago kamenje, i sadpokuavaju da razlue ta pie u popisu stvari i, uz mnogo vike, kolikovredi tanjir. U sobi za sastanke bacaju na gomilu kardinalovo srebro ipozlaene predmete. Poto sve mora da se unese u zapisnik, sve, doposlednjeg izanalog tiganja iz kujne, stavili su koare pod stolove, dau njih ubace bilo ta to kralju, najverovatnije, ionako ne bi zapalo zaoko. Ser Vilijam Gaskojn, kardinalov rizniar, samo se etka iz sobe usobu, ima ovek posla preko glave, stalno neto s nekim pria,usmerava panju prisutnih poverenika na svako oe, svaki peat ilikovei koji su ovi, moebiti, prevideli.

Za njim kaska Dord Kevendi, kardinalov majordom; odmah se ponjemu vidi da je sav isprepadan. Iznose kardinalove odede, ogrtae.Krute od veza, pune biserja, ukraene draguljima one kao da mogu dastoje i same, bez oveka. Uljezi ih obaraju, jednu po jednu, kao da su sena Tomasa Beketa nameraili. Popisuju svaku odedu, svaki ogrta, i poto ih saseku u kolenima i slome im kimu ubace ih u putnesanduke. Kevendi vrda: Ako boga znate, gospodo, stavite u tesanduke dva sloja kambrika.12 Ne biste, valjda, da pocepate taj fini radna koji su opatice itav svoj vek utroile? A onda se okree: Gazda-Kromvele, misli da emo uspeti s ovima da zavrimo pre nego to sesmrkne?

Jedino ako im i mi pomognemo. Ako ovo ve mora da se obavi,dajte da se postaramo da se sve uradi kako treba.

Neprilian je to prizor: ovek koji je vladao Engleskom tako unien.Doneli su bale finog holandskog platna, baruna i krupnog somota,sarseneta i tafta, skerleta na metre i metre; skerletne svile kojom sekardinal opirao londonskoj letnjoj ezi, pa grizmiznog brokata koja muje prigrevala krv kad sneg padne na Vestminster, a susneica zakovitlapovrinu Temze. U javnosti kardinal nosi crveno, samo crveno, ali re jeo tkaninama razliitih debljina, razliitih tkanja, razliite boje i nijanse,pri emu je uvek re o robi najboljeg kvaliteta, ono najbolje crveno to seu tom trenutku moe kupiti. Bilo je dana kada bi on, epurei se, rekao:Pa dobro, gazda-Kromvele, ajd sad ti lepo proceni kolko ovo kota nametar!

A Kromvel bi na to: ekajte da vidim, pa bi lagano poeo da kruioko kardinala, da bi onda, uz jedno smem li?, odigao rukav, umaniru pravog strunjaka, izmeu kaiprsta i palca; a onda bi seodmakao, dobro ga osmotrio, procenio obim iz godine u godinu,kardinal je sve iri u struku pa bi ispalio neku cifru. Kardinal bipljesnuo dlanovima, sav oduevljen. Neka gledaju zavidljivci!Hajdmo, hajdmo! I tako bi se formirala njegova sveana povorka, svesa srebrnim krstovima, i straa iz parlamenta s pozlaenim sekirama;jer kardinal se u javnosti nikada nije pojavljivao bez sveane povorke.

I tako je, iz dana u dan, na kardinalov zahtev, a i da ga zabavi,Kromvel procenjivao koliko njegov gospodar, i sve ono na njemu, vredi.A onda je kralj poslao itavu armiju slubenika sa istim zadatkom. AliKromvel bi im na silu oduzeo pera i ispisao preko popisa koji su ovisastavljali: Tomas Volsi je ovek kojem se cena ne moe odrediti.

E sad, Tomase kae kardinal tapui ga po ramenu. Sve toimam dobio sam od kralja. Kralj mi je sve to dao, i ako je sad njemu povolji da mi uzme ovaj dom i sve u njemu, imamo mi, siguran sam, ineke druge kue, postoji valjda neki krov pod koji moemo da sesklonimo. Nije ovo Patni, zna. Kardinal ga uhvati za ruku. Zabranjujem ti, dakle, da na bilo koga podigne ruku. Kromvel toboepripija ruke uz telo i smejulji se, onako sputan. Kardinalu podrhtavajuprsti.

Ulazi rizniar Gaskojn i kae: ujem da Vaa milost ide pravo uKulu.

Ma je li? kae Kromvel. A gde si to uo? Ser Vilijame Gaskojne kae kardinal, kao da vaga svako slovo

njegovog imena ta ti misli: ta sam ja to uradio pa da kralj eli dame poalje u Kulu?

To ba lii na tebe veli Kromvel Gaskojnu da iri svaku priukoja ti dopre do uiju. Zar ne moe da ponudi bolju utehu nego da seueta ovamo s kojekakvim