Vraćanje duše u čistotu - Amfilohije Radović

7/29/2019 Vraćanje duše u čistotu - Amfilohije Radović

http://slidepdf.com/reader/full/vracanje-duse-u-cistotu-amfilohije-radovic 1/213

Амфилохије РадовићМитрополит Црногорско-Приморски

Враћање душе у чистоту

Бесједе, разговори, погледи

Дигитално издање

ИЗВРШНИ ПРОДУЦЕНТ И ПОКРОВИТЕЉ

Технологије, издаваштво и агенцијаЈанус

Београд, октобар 2001

ПРОДУЦЕНТ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИКЗоран СтефановићЛИКОВНО ОБЛИКОВАЊЕ

Маринко ЛугоњаВЕБМАСТЕРИНГ И ТЕХНИЧКО УРЕЂИВАЊЕ

Милан СтојићДИГИТАЛИЗАЦИЈА ТЕКСТУАЛНОГ И ЛИКОВНОГ МАТЕРИЈАЛА

Ненад ПетровићКОРЕКТУРА

Саша Шекарић и Драгана Вигњевић



Штампано издање

ИЗДАВАЧИ

ИТП "Унирекс" - Никшић"Октоих" - Подгорица"Јединство" - Приштина

"Књижевне Новине" - Комерц ДД - Београд1992.

ПРИПРЕМИО ЗА ШТАМПУЈован Дујовић

ЗА ИЗДАВАЧЕЈанко Брајковић, Радомир Уљаревић, Јордан Ристић, Божо МихаиловићУРЕДНИК

Радомир УљаревићРЕЦЕНЗЕНТ

Будимир ДубакТЕХНИЧКИ УРЕДНИК

Станко ПурићКОРИЦЕБоле Милорадовић

КОРЕКТУРАВукашин Баћовић

ТИРАЖ2600 примјерака

ЗА ШТАМПАРИЈУВладимир Баковић

ШТАМПА"Милешево", ПријепољеYU ISBN 86-7659-034-6

СадржајМатија Бећковић: Лист с Црне Горе

Бесједе# Приступна бесједа у Саборној цркви јуна 1985.# Епископска бесједа на дан устоличења 21. јула 1985.

# Светиња ријечи

# Бесједа на Литургији прве славе Св. Николаја Охридског и Жичког, новогПросвјетитеља српског# Бесједа на архијерејској литургији пред цетињским манастиром пригодом

сахране краља Николе# Светост - мјера људског достојанства

# Проигуман Никанор Хиландарац# Поводом годишњице упокојења епископа браничевског Хризостома# Над одром Данила Киша

# Извјештач из пакла Слово на сахрани Миодрага Булатовића, Ново Гробље,Београд /1991./



# Бесједа на дан устоличења у Цетињском манастиру# Васкрсна бесједа пред црквом на Књажевцу у Андријевици

# Двије цетињске бесједе о Петрову-дне 1991.# Слабост Божија јача од људи Бесједа изговорена на литургији поводом 50-те

годишњице страдања српске цркве и народа (1941-1991.) обиљежене у Острогу насабрању православне омладине од 14. до 19. августа# Сестрице безбратице

# Бесједа на опијелу у никшићком Саборном храму тринаесторици Граховљанапобијених 1944. године

Разговори# Повратак памети

# "Зли дуси" - окупирали Црну Гору# Обнова памћења# Сабор и достојанство

# НАРОД НЕЋЕ РАСКОЛ# Угодни божићни разговор с народом

# Божићна посланица српском и осталим народима# Љепота ће спасти свијет

# Окупимо се око хљеба и вина# Косово је наш Јерусалим# Шта је Ловћен без капе небеске

# О Његошевој капели# Храм мора да буде враћен (О повратку Његошеве капеле)

# Против ратних сјекира# Само Бог зна ко је отпао, а ко није

# Излазак из унижености# Уз ново устоличење: програм духовне обнове

# Душа у банатској равници# Свака епископија је у извјесном смислу аутокефална# Србија себи на ползу

# Цивилизација је маскаПогледи

# Троструки гријех и четвороструко огрјешење# Што не желиш себи не чини другима# Ласно ћемо, ако јесмо људи

# О патријарху Павлу

# Браћа из заборава# Студеница као огледало историјске зрелости# О расколу

# Српски савјет# Изазов на витешко такмичење

# Поводом позоришне представе "Свети Сава"# О живопису храма Светог Саве# Вијек које су обиљежиле јаме, логори, гулази...

# Освећено око# Сеоба Срба као трагедија и поука



# Хљеб за живот свијета или Ново вино у мјехове нове# Васкрсења не бива без смрти

# Напомена# О аутору

Матија Бећковић:Лист с Црне Горе

Народ чији је владар био калуђер, држава црквено имање, а главни град манастир -дочекао је да му Цркве буду поругане, разурене и затворене, одежда најомраженија

одећа, а свештенички чин најпрезреније занимање.

Давно је уочено да се око великих богомоља разгара бој вере и безверја. Светиштасу ватришта која око себе спепеле све земаљско, сумњиво и разориво, а облагородесве што је чврсто, небеско и несагориво.

Црна Гора је украшена свецима и светињама па се у њој као ретко где испољило и

нескривено богоборство.

Једно до таквих попришта је и Манастир Морача у чијем се обасјању родиоМитрополит Амфилохије Радовић.

Једне не тако давне зиме која би се могла назвати и свеопштом, затекао сам у портинемањићке задужбине у којој бејаше станица милиције - човека који је држао

дланове окренуте према манастиру. На питање шта чини, објаснио је да се такогреје. Био је у то време можда једини који је осјећао тај пламен.

Са огња морачке Лавре пала је варница на кућу тежака Ћира Радовића и није је

сагорела већ у њој разгорела истинску веру.

Оних година када је Ћиро одвео сина да га упише у Богословију није било ужега

пута којим се неко запутио ни тежега бремена да је упртио. Личио је на пут мимовремена и света па се тад од света и могло чути "боље да га је на ватру наложио".

Сви су кренули једним смером, а само један супротно од свих.

Причао ми је данашњи црногорски митрополит како је идући с оцем у Београд

молио Бога да га у ту школу не приме. Али Ристо је био једно од најбистрије деце и

најбољих ђака па је ускоро захваљивао Богу што је испунио жељу његовом оцу, ане њему. А Ћира Радовића сам слушао кад говори: "Да имам девет синова па да суми сви свештеници био бих најсрећнији!".

Те речи су се у црногорским брдима могле чути само од њега. Савременици чврсти

у својој логици и јасној рачуници гласно су га прекоревали што је уназадио онаквогмомка, који би, да је пошао куд и остали, далеко догурао само да није изабраомантију између толиких униформи.



Већина свештеника у Црној Гори заједно са својим Митрополитом пострадало је уДругом светском рату. Неки од оних који су преживели постали су сврзимантије

које су на јавним заборавима исповедале нову веру подсећајући паству како су јелагале и варале, а никад нису веровале.

Ретки који су остали у свом чину нису смели носити мантију, а камоли браду. Једансе усудио да носи мушицу браде под доњом усном. Причало се зато да је може

сакрити у уста при сусрету са локалним полицијским кабадахијама.

У једном селу сахрањивали су Бога, у другом закопавали цркву, у трећем магарцуоблачили одежде, у четвртом седлали попа, најчешће у цркви спраћали говеда или

је претварали у магацин и оставу за алат.

И Радован Зоговић је оставио записано да је током рата брезовом метлом чистио

гомилице измета остале иза безумника пред олтаром и под колом свете Богородицеу Манастиру Морачи.

Дешавало се то у народу где је готово свака кућа мала, домаћа црква. У Црној Гори

која је многе облике друштвеног и породичног живота преузела из цркве. О тиманалогијама ваљало би исцрпније говорити на неком другом месту.

Када је рушена Његошева капела цетињска омладина је демонстрирала окоманастира. Једине демонстрације у Црној Гори избиле су против митрополита који

се одупирао разуру олтара на Ловћену. "Шта се чудиш. Ни једно од оне ђеце нијекрштено!" говорио је покојни Ћиро Радовић.

У то време Ристо је већ био Амфилохије. Глас о њему стизао је из Грчке, са Крита,

из Рима, Париза, Атонске Горе... На сахрани оца Јустина епископ са Критаспоменуо је да тамошњи православни народ завиди Србима што имају таквемолитвенике пред Богом какав је отац Јустин и његови духовни синови

Амфилохије и Атанасије.

Мало је ко тада међу Србима знао и да они постоје а камоли да на Криту верују дасе српски народ држи на њиховим молитвама.

Један од тумача Горског вијенца је запазио да се за сва лица у спеву изричито

наводи из ког су места и племена осим за оног најмудријег - игумана Стефана којиговори у име више правде и културе представљајући саборност, искуство и учењецеле хришћанске васељене.

То је светски човек. једини међу њима који је боравио и славио Божић на

најсветијим местима: у Витлејему, у Атонској Гори, у Светом Кијеву.

Један од наследника те мисли и те улоге у духовном животу Црне Горе данас је

Митрополит Амфилохије коме је пало у део да по тој запустелој земљи сејенебеску пшеницу.



У Црној Гори у којој је данас мало рећи: "изишао мирис из цвијета и љубави из

свијета" него се слободно може додати да је изашло и срце из срца и душа из душеи кућа из куће и крст из крста и дрво из дрвета и дете из детета.

И Црна Гора се уверила "да је мука с Богом ратовати."

Ристо, јунак Христов, лист с Црне Горе, морачки кућић и коренић данас је устолици Светога Петра у каменом Цетињу да као најраспетија душа покупи у себе

све ране и учини да се висина домогне висине, суза сузе, дубина дубине, језик језика, крст крста, целина целине.

Матија БећковићБесједе

Приступна бесједа у Саборној цркви јуна 1985.

Стојећи пред Вама, Ваша светости, и поштовани оци и браћо Архијереји, као ипред свима изабраним, на свету службу Божју сабраним народом Божијим, свим

бићем осјећам, да преко свих Вас и кроз Вас, као и кроз своју свијест и савјест,стојим пред лицем живога Христа Бога свуда присутнога, но по Његовој ријечи, наизузетан начин присутнога ондје гдје су два и три сабрани у свето Његово име.

А овдје данас нису сабрани у Његово свето име само "два-три". Сабрана је Црква

Божија, и то не само престонога града Београда, него и много шире од њега; уз то,не само из једног, него од више народа; овдје данас имамо и Срба и Грка и Руса и

Румуна, посталих у Цркви једним јединственим народом Божијим.

Стојећи, дакле, у овом светом тренутку пред живоносним Ликом Христовим,огледаним у овом светом и неуништивом Огледалу, посведоченим и откривенимовим светим Сабрањем, хтио не хтио, мјерим себе и свој живот безмјерном мјером

тога Лика. И схватам да сам Њиме и Његовим даровима оно што јесам, а да сам безЊега - прах и пепео. Њиме мјерећи себе и свијет око себе, истовремено постављам

самом себи питање светог Апостола: "Ко те истиче? Шта имаш што ниси примио?А ако си примио, што се хвалиш, као да ниси примио!"' (1 Кор. 4, 7).

Заиста, шта имам што нијесам добио?

Шта имам на себи и у себи, чиме бих се могао похвалити и што бих могао назватимојим? Своје биће? Нијесам ли изведен из небића у биће тајанственом силом и

дјејством вјечне Ријечи Божје, првобитним стваралачким актом, уткане упрадубину свијета и човјека? Није ли та чудотворна сила и дјејство стваралачке

божанске Ријечи постала дјелотворна и животодајна, по ко зна који пут, и у сусретумојих родитеља, и тако настао ја, угледавши свјетлост Божијег дана, још једнаикона на тајанственом иконостасу ове чудесне васионе?



А да бих, наставши, опстао и узрастао, колико ли је за то требало сунца иматериног млијека, хљеба и воде, родитељске и само Бог зна још чије љубави и

жртве? Свака тварца, нарочито словесно људско биће, не само што је "изаткано удубинама земаљским", већ је саткано од цијелог неба и цијеле земље, носи у себи,

преноси у себи све знане и незнане свјетове, видљиве и невидљиве, хранећи се и растући њима и урастајући у њих.

Радује ме, и благодаран сам Богу што ми је мајка Милева данас овдје. Управо што је изашла из болнице. Родила је петнаесторо дјеце а деветоро одхранила, у времену,

у коме је, по пјеснику "душа на памук чупана" а хљеб у братску крв умакан, у зло иотровно доба, у коме је "крв брацка огњиште потулила" и "међу браћом крвљу

прокопани" шанци и јазови.

Хранила ме њена материнска љубав и бринула се о мени и у тој својој

саможртвеној бризи, пронијела ме, још док сам био у њеној утроби, поред ћивотаСветог Василија Острошког - Чудотворца.

Кад сад размишљам о том свом предрођенском сусрету са Светињом Острошком,

не могу се отети увјерењу, да је управо његов свети квасац заједно са КвасцемСветог Крштења, била она сила која је сачувала моју душу, да не подивља и да сене усмрди на распућима овога свијета.

А мајка? Она је чак и оног дана и часа, када ме свештени Сабор Архијереја бирао

на ово апостолско служење, налазећи се на операционом столу, још једномуткивала своје страдање у моје будуће служење.

А мој покојни отац Ћиро? Од њега сам примио, не само живот, него и темеље вјере,

скупље и драгоцјеније од хиљаду живота. У она ратном распамећеношћупоремећена послијератна времена, када су се многа срца устрашила, престравила изаумила, он је био један од ријетких у мом родном крају који је остао до краја

вјеран српској Лаври Немањића на ријеци Морачи, и себи. Признајем иисповиједам: Да није било њега и његове стамене вјере, ја не бих био данас овдје

гдје јесам, нити бих стајао на овом мјесту на коме стојим. Кад мислим на њега и нањегову стамену вјеру, увијек се сјетим разговора, нас, његових синова с њим, упредвечерје једног љетњег дана шездесетих година. Повела се ријеч о вјери: да ли

је треба скривати, као што то, вај, многи раде у наше вријеме, или је треба јавно

исповиједати и свједочити.

Отац је дуго слушао нашу препирку, па ће на крају рећи: "Слушајте, ђецо! Ето,

имам вас седам синова. Ако затреба, спреман сам да за вас дам и посљедњу капкрви. Али, ако би ми неко рекао: ево ти, бирај - или се одреци Христа, или ћемо ти

побити сву ђецу! одговорно бих му, без двоумљења: Ето ти ђеца. Господ дао,Господ узео. Нека је благословено име Господње! Али, ја се Христа одрећи нећу!"

Знам и осјећам, душа му се данас радује на небесима. Да је још овдје на земљи, овоби био, за њега, најсрећнији дан његовог живота.



Шта још да кажем и овоме да додам?

Колико је у мени уткано духовних и тјелесних предака мојих? Колико старања и

знања, мојих учитеља, од Основне школе па кроз цио мој досадашњи живот!Колико сам искуства и мудрости, забадава, добио преко књига које сам читао;искуства мукотрпно стицаног од безбројних покољења, која су живјела прије мене,

обдаривши ме њиме!

Макар чудно изгледало, али ћу и ово рећи: За дивни дар сматрам и оне ђетиње сузе,кад се онај неразумни наставник, не знајући шта чини, ругао пред тридесеторо

дјеце на домаку Морачког Манастира, мојој вјери и газио по мојој дјетињојсавјести. Кроз њих је моја душа почела да одстрадава вјеру, као што је одстрадавадо данашњег дана, и душа многе дјеце мени сличне, гажена сљепилом неразумних

учитеља. Опрости им, Оче, јер заиста не знају шта чине!

Сјећајући се оних који су оплодили и трудили се да мој живот испуне пранимсадржајима, не могу а да не поменем мога духовног оца, Старца Јустина Ћелијског.

У моменту у коме сам се налазио, на жеравичном раскршћу живота, он ми је својомпламеном ријечју и живим примјером посвједочио живоносни Христов лик, откриоми га као срце живота и васионе и извориште сваке словесности. При том ми је

указао и увео ме у тајну "узрастања у мјеру раста висине Христове", и тајнуживљења "са свима светима", живљења, којим се обесмрћује и осаборњује људско

биће. Открио ми је и Цркву као свеобухватну тајну живота и свијета, са њенимживим и непресушним Предањем, и скренуо ми пажњу на непоновљивост и сву

важност светоотачке мисли и светоотачког духовног искуства. Отворен забесконачност и вјечност, Отац Јустин је ишао испред свога времена и својих

савременика, зато он припада младости и будућности.

Сусрет са љепотом швајцарских гора и са древним Римом и његовим катакомбама,

убијељеним мученичком крвљу првих хришћана, био је за мене нови дар од Бога иново проширење хоризонта.

А шта да кажем за сусрет са широком и крстоносном руском душом, остварен крозњену књижевност и богословље, кроз Достојевског и њене новомученике?

Седмогодишњи, пак, боравак у православној Грчкој и Светој Гори, био је за мене ипостао нова бања Витезда. Ту сам по први пут доживио хришћански Народ ињегово ненадмашно литургијско заједништво, и по први пут схватио шта значе

ријечи Апостола Павла - да у Цркви нема "Грка ни Јеврејина, роба ни слободњака,него да су сви једно у Христу Исусу". Тамо сам, преко руку овдје присутног

митрополита кефалонијског Прокопија, примио најдивније дарове, које човјекможе да добије на земљи: монашки постриг, ђаконски и презвитерски чин.

А Света Гора? Шта да кажем о том дивном огњишту светих врлина и чудесној радионици и ликоливници најсавршенијих бића, светих христоносних људи! Тој



радости и вјечном прољећу душе моје, које ме и данас овдје обдарило празникомСвих Светих на Светој Гори просијавших и присуством Старца Никанора

Хиландарца, о. Василија Ставроникитског игумана, о. Алексеја, игуманаКсенофонтског, о. Фотија Григоријатског и других отаца!

Са својим светињама и светим људима, којима нијесам достојан одријешити ни ремење на обући њиховој, са њеном пустињом и скитовима, Великом Лавром и

Хиландаром Светог Саве и Симеона, који су нас као народ уписали међу богољуде;са Старцем Пајсијем мојим - и само име његово је сладост за срце и душу - та и

таква Света Гора, јединствена је на овој земљи. Гора преображења. Чуварка правевјере и живљења, правог опредјељења човјековог.

Куд год да кренем кроз свој живот, све дар до дара, све добротвор до добротвора!

Нијесам ли и данас обдарен преко Вас Оци Архијереји Цркве Христовеепископским чином апостолског служења? Није ли ме Господ обдарио и Вашим

бројним присуством, браћо и сестре, присуством молитвеним бројних епископаСрпске Цркве, бројних свештеника и монаха, монахиња и вјерника?

Сваки часни лик овдје присутан, за мене је радост и утјеха и укрепљење. И не самоовдје присутни, него и свако људско лице с којим сам се сретао кроз живот, на

правом мјесту и у право вријеме, уграђено је у мени, као радост и утјеха. И каосведрагоцјени Божји дар, кроз кога ми се открива Божја тајна, и у њој тајна нашег

људског живота, пуног истинског смисла само онда када и уколико се догађа иодвија на мјесту и у оквирима безграничних простора вјечне и боговјечне

Заједнице и светог саможртвеног заједништва.

И тако, обдарен словесним бићем и животом, сунцем и материним млијеком,цвијетом и дјетињим оком, вјером драгоцјенијом од живота и свим оним што јесами што имам, а што је добро, ништа друго ми не преостаје до да понављам ријечи

Апостола: "Шта имаш што нијеси примио, а ако си примио, што се хвалиш као данијеси примио?"

И да благодарим Бога, у Светој Тројици благословљенога, за сва добра која ми јеподарио, и за све Вас, за сва људска бића што ми је подарио за вјечну браћу и

сабраћу. Када год сам, макар крајичком свога бића, доживио и предосјетио дубљу

скривену истину живота, осјетио сам да је благодарност једини истински начинљудског постојања, бесмртна благодарност за све и сва.

Благодарећи, дакле, Христу Богу на свим даровима, од данас сам призван да мублагодарим још и зато што ме ево овако слабог и немоћног изабрао, да будем, као

Епископ Цркве, свједок свете тајне Његовог живоносног присуства у бићу и уисторији човјека и свијета.

Знам и свјестан сам да бити епископ, значи прије свега и изнад свега: надгледати истражити над свим трептајима свог сопственог бића и своје душе. Они мудрији и



свјеснији самих себе и свих амбиса у себи и око себе, цијелог свог живота се бавесамо тим послом. Ја сам се, ево, дрзнуо, да се прихватим стражења, не само над

мојом него и над душама и срцима других људи. А по ријечима ХамлетовимПолонију: тешко је и претешко невјештоме на свирали свирати, а камоли на

људској души...

Свети пак боговидац Симеон Богослов, овако дрске, као што сам ја, тј. све оне који

се прихватају руковођења другима, прије него што су себе очистили и опитно сесусрели са истином живога Бога, назива - безумнима. Налазим само једно

оправдање свога безумља и дрскости: Нијесам тражио ово служење, примам гаизбором Свештеног Сабора Цркве Српске.

Изабран сам за епископа града Вршца и благословене земље банатске. Увјерен самда ми је Бог баш њу подарио, да би њеном ширином и ширином питоме банатске

душе обогатио и проширио своју душу. Један од овдје присутних епископа, речеми: "Добро је да ти који си са брда, доживиш и упознаш да је Бог и равницу

створио!"

Знам да је од данас моја судбина везана за судбину банатског народа и да ће Бог наСтрашном суду тражити крв његову из мојих руку. Као новоизабрани епископмјесне Цркве банатске, и тога сам свјестан, да сам од данас суодговоран и за цијелу

помјесну Светосавску цркву српску, и за цио њој духовно повјерени српски народ,ма гдје се налазио. Издао бих своје епископско звање и служење, ако радости мога

народа не би биле и моје радости, и ако његова страдања не би била и мојастрадања, Од оних давних до најновијих; од оних косовских, старих, до недавног

језивог набијања на колац Ђорђија Мартиновића из Гњилана. Његова ранапродубљује предубоку рану у овом храму, преко моштију присутног Косовског

великомученика цара Лазара, истовјетну у души мога народа и мојој, са ономђакона Авакума и Вукашина из Клепаца. Знам и то, да сам као епископ призван дазацјељујем ране, али и да мирим живе и мртве, да мирим гробове мртвих, јер неће

бити мира мртвима док се у њима покајањем и праштањем не помире живи. А одмирења, васкрсавања и просвјетљавања, злом узнемирених, умртвљених и

потамњелих душа, нема и не може бити свјетлијег звања и призвања на овој земљи.

Примајући одговорност за Цркву у Банату и саодговорност за Цркву и народ

Српски, истовремено, и то знам, од данас постајем епископ једне свете, саборне и

апостолске Цркве православне, васељенске, у свој својој пуноћи данас овдјесабране и присутне у тајни Литургије по цијелом свијету раширене и уткане уживот и судбину многобројних племена земаљских, и народа.

Моје призвање је од данас апостолско, што значи универзално призвање и

одговорност. Као насљедник светих Апостола, дужан сам да испуњавам са радошћузаповијест Господњу: "Идите и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина иСветога Духа, учећи их да држе све што сам нам заповиједио" (Мат. 28, 1920)

Хришћанско и епископско служење по својој природи и размјерама увијекхристолико: засновано на богочовечној саможртвеној љубави, оно је као и



литургијски принос, приношење за све и сва и служење свима. Брига о човјекумјереном вјечном мјером и смислом, а у Христу Богочовјеку су сви људи - Један

Човјек, и то је главна брига сваког хришћанина, првенствено хришћанскогепископа.

Будити у људима свијест и самосазнање да је у Христу Богочовјеку људскопризвање вјечно и безмјерно, чувати и развијати у њима вјечни, богочовјечни лик

човјеков, спречавати да он буде замрачен заљубљеношћу у пролазност, лажнимидејама и лажним живљењем, спречавати да осакаћени лик човјеков постане мјера

и отровна догма живота, распламсавати у човјеку неуништиву вјеру и наду - ето то је призвање православног епископа, то је од данас и моје свето радосно призвање и

дужност.

Свјестан сам, ступајући на ову дужност, својих моћи и немоћи, својих граница. Но,

крепост је моја и пјеније - Господ, и нада да ће ми Он бити на спасење, молитвамаПресвете Дјеве и свих Светих Пророка, Апостола и Мученика.

Уздајући се у Господа Спаса мога и у неуништиву снагу Свете Саборне Цркве

Божје, као и у молитве свих вас овдје присутних, смјело изјављујем пред Вама ипред Анђелима и пред лицем Христа Бога, почетка и свршетка свега постојећег:Спремно је срце моје, Господе, спремно! А Тројичном Богу, Оцу, Сину и Духу

Светом, дивном у дјелима руку Његових и Светима Његових, дивном и предивноми у овом данашњем светом Сабрању, нека је благодарност, слава и част, сада и

увијек и у све Вјекове.

Амин!Епископска бесједа

на дан устоличења21. јула 1985.

Ваша Преосвештенства, Часни презвитери, браћо и сестре,

Одслужисмо саборно у овом Саборном храму Банатске епархије свету иБожанствену Литургију.

Сама ријеч ЛИТУРГИЈА указујe нам на то да она није и не може да буде дјело

појединца, ма ко он био и ма какав положај заузимао. Она је дјело и чин цијелогНарода Божјег: Епископа, заједно са презвитерима и сабраним око њих вјернимнародом. Служећи, пак, Свету Литургију, ми се учимо како да живимо и мислимо.

Учимо да је наш хришћански живот, саборни живот - живот у Заједници, тј. да јенаше живљење кроз Христа у Богу сакривено.

Тако на Литургији и кроз Литургију откривамо и коначни смисао свог живљења увремену и у вјечности. Литургија нам се открива као покајна жеђ и вапај за

Христом као вјечном Истином и Свјетлошћу, али, истовремено и као предукусзаједништва са Истином и Свјетлошћу, призивањем, силом и дјејством Духа



Светога животворнога. Доживљај тог заједништва јасно нам потврђују ријечи радосне литургијске пјесме, коју пјевамо на крају Литургије, пошто смо већ

једнодушно исповиједили Оца и Сина и Духа Светога и причестили се ПречасногТијела и Крви Христове. Управо што смо отпјевали ту чудесну пјесму; "Видјесмо

свјетлост истиниту, примисмо Духа Небескога, стекосмо вјеру истинитупоклањајући се нераздјељивој Тројици..."

Та свјетлост, за којом чезнемо, и коју опитно доживљавамо на Св. Литургији, јестеличност самог Богочовјека Христа. Њега, који је једини могао за себе рећи: "Ја сам

свјетлост свијету, ко за мном ходи неће ходити по тами!"

О његовом божанском дјејству и снази те Његове божанске свјетлости, свједочинам и данашње Еванђеље (Мт. 9, 2735). Иако га нијесу видјели због свог сљепила,двојица слијепаца су неким унутарњим чулом осјетили Његово присуство и

зрачење Његовог дјејства, и осјетивши га, вапили и говорили: "Помилуј нас, синеДавидов!" У свом јаду и тузи, тражили су од Њега, за њих невидљивог, свјетлост

очињег вида. И испуњени вјером, добили су је: вјечна свјетлост која је исијавала изХристове личности и зрачила са Његовог лика, дотакла се њихове таме и мрака, и

"отворише им се очи". И што је важније и од најважнијег: Отвориле су им се, несамо тјелесне, већ и очи срца и душе. Јер, не постоји само тјелесно сљепило,постоји и много опасније и погубније - духовно. И као што постоји двоструко

сљепило: тјелесно и духовно, исто тако постоји и двоструко гледање непознатихтајни у нама и око нас: гледање тјелесним и гледање духовним очима. Човјек је по

природи биће створено за гледање вјечних тајни. Као што је за њега неприродно ипротивприродно кад изгуби тјелесне очи, још је неприродније кад потамни

видовито око његове душе, кад се угаси унутарња свјетлост његовог срца. Многонас има који тјелесно гледамо, тј. који имамо здраве тјелесне очи, али наш поглед и

наше гледање не иде даље од површине ствари.

Тако се, кроз историју, често дешавало од Хомера до Филипа Вишњића да су

бескрајно видовитији били тјелесни слијепци од оних безбројних са тјелеснимочима, али духовно слијепих и непрогледалих. Што значи: није довољно имати

само тјелесне очи и тјелесно прогледати, нити је довољно знање засновано само натјелесном чулу вида. Да би човјек истински био видовито биће, неопходно је дапрогледа и душа његова. Ако она не прогледа, тјелесни вид за кратко и за мало

користи.

И духовни, као и тјелесни вид, губи се и добија. Како и чиме се задобија и повраћаизгубљени дар духовног гледања? Из ријечи самога Господа, упућених двојици

слијепаца и преко њих свим духовним слијепцима свих времена, видимо да је вјераона снага којом се задобија и којом оздрављује духовни вид човјеков.

Вјера је видовито око душе. "Вјерујете ли да могу то учинити?" пита ГосподХристос двојицу слијепаца. А кад они исповиједише своју вјеру у Њега и Његову

божанску моћ, онда им рече: "По вјери нашој, нека вам буде!" Вјером човјек излазииз својих граница, вјером понире у дубине скривених тајни, вјером се премошћују



провалије између оног ограниченог свијета и безграничне стварности, вјеромзаруди у срцу човјека божанска вјечна Свјетлост и озари га тако, да он у тој и кроз

такву Свјетлост, види свјетлост свих постојећих бића и ствари, постајући истинскивидовито биће.

Сва жеђ људска, уједно сабрана кроз сву историју, није ништа друго до жеђ за томи таквом вјечном Свјетлошћу и просвјетљењем. Иако безимено, људи као да су

вапили, и вапију кроз све своје туге и вапајем, ријечима двојице слијепаца:"Помилуј нас, сине Давидов!"

А све људе би могли, без двоумљења, да подијелимо у двије врсте: у духовно

слијепе и у духовно прогледале. Ових других је одувијек било много мање, али сузато они били и остали квасац и виђело свијета. Та Свјетлост је једина истинсканада човјекова, и једино што му је на потребу. За њом вапије молитвено и пророк

Божији Мојсије кад се обраћа Богу: "Објави ми себе самога". Поред много другихприје њега, за њом чезне и велики боговидац XIV вијека, Св. Григорије Палама,

молећи се њему својственим ријечима:"Господе просвијетли моју таму!"Неки одЊегових ученика, проповиједника и свједока вјечне божанске Свјетлости доспјели

су и до ове, благословене земље Банатске, нарочито преко манастира Војловице(преп. Григорије Војловички и др.)

Нијесу за њом чезнули само мудраци и учени, него и прости и неуки. Ови другипонекад више од првих. Од тих многобројних, само Богу познатих душа, жедних

вјечног Огња Божјег, навешћу само једног, мени познатог, мога ђеда Радисава. Овајсиромашни морачки сељак, који је намјесто куће живио у савардаку (као што су, у

не тако давној прошлости, поскитани са својих огњишта, преци данашњихБанаћана, живјели у земуницама, храмове своје лијепећи блатом, за колико ли

сеоба зна овај народ у својој прошлости, она Црњанским описана, једна је одмногих) коме су голи лактови вирили кроз подерани џамадан - на питање: Како му је? Одговарао је: "Хвала милом Богу, имам свега у изобиљу!" А кад би му с

чуђењем, на то узвратили: "Какво, побогу изобиље, кад ето ни крова над главомнемаш, ни честита руха да обучеш... " Он би опет спокојно одговарао: "Свега имам,

само још једно од Бога молим: да ми подари једну малу, макар најмању искру свогавјечног божанског Огња! И ништа ми више неће требати..."

Црква света у којој смо крштени и којој припадамо, носилац је и свједок управо тог

и таквог светог Огња и вјечне Свјетлости. Сам Господ Христос каже да је он дониоОгањ с неба: и како би му се хтјело да се он већ распламсао у свијету и људскимсрцима!

Свети Пророци, Апостоли и Мученици били су носиоци те свјетлости. Свете

Заповијести Божје дате нам кроз Откровење Божје препуне су свјетлости, и саме сусвјетлост ногама људским; ко по њима живи и ходи, неће ходити по тами. Свесвете Тајне Цркве и све њене свете врлине, препуне су свјетлости и радости

спасења, која се из ње и кроз њу рађа и задобија. У Цркви нам свијетле личности, аи животи Светих; у њој је свјетлост вјера и смирење, молитва и пост, та два света



хришћанска крила, без којих човјеку нема узлијетања небесима, нити истинскогпрепорода и просвјетљења.

У прошлости је било много свједока и носилаца те Свјетлости и на овом напаћеном

али и благословеном тлу Банатском. Од Срба је први Свети Сава просвјетитељСрпски, запалио ту свјетлост на овом тлу, оснивањем манастира Месића, и другихсвјетионика вјере православне. Проповиједање те Свјетлости, којом се разликује

шта је вјечно а шта пролазно, било је нарочито снажно у вријеме ВеликомученикаКосовског Лазара, сина му Св. Деспота Стефана и Ђурђа Бранковића. У њихово

вријеме су свети Исихасти, ученици Св. Григорија Синаита и Св. ГригоријаПаламе, живи носиоци вјечне божанске Свјетлости, доспјели и до ових крајева. Од

времена Светог Саве до преподобног Рафаила Банатског Хиландарца. православниБанат је повезиван чврстим нитима са Хиландаром, том кулом светиљом нашецрквености и духовности и наше културе, кроз коју нам је сијала и сија та иста

богочовјечанска свјетлост Христова.

Данас сам, послије Св. Литургије уведен у трон Банатских епископа рукомпреосвећеног епископа шумадијског г. Саве, досадашњег администратора ове

епархије. Како рече сам епископ Сава, ово је трон сав убијељен мученичком крвљуепископа вршачког Теодора и украшен врлинама и мудрошћу бројних епископа овеЕпархије, мојих претходника, међу којима је било потоњих Митрополита

Карловачких и Патријарха Српских, од Партенија и Симеона до великог патријархаГаврила Дожића и мога претходника, блаженог спомена епископа Висариона.

Сви они, сваки на свој начин и према својим даровима, такође су били

проповједници и свједоци Христа Бога и Његове вјечне свјетлости, која обасјавасваког човјека, који долази у свијет. Отварали су вид духовно слијепима и хранили

хљебом Живота духовно гладне, попут Господа њиховог и Господа нашег, који јена данашњи дан подарио вид двојици слијепаца.

Каква је онда дужност моја, као новог епископа Банатског? Моја света дужност иобавеза је да продужим то свето и свијетло дјело својих претходника,

проповиједајући исту вјеру и сведочећи исту Свјетлост као што су то и они радили,са овог истог трона, већ скоро 400 година.

Пред почетак данашње Св. Литургије, упутио ми је ђакон сљедеће еванђелске

ријечи: "Да свијетли свјетлост твоја пред људима, да виде добра дјела твоја ипрослављају Оца нашега који је на небесима, сада и свагда и у вјекове вјекова."

У овим еванђелским ријечима садржан је сав мој епископски програм и начин могживљења међу вама и са вама. Но, у њима је садржан не само мој програм, већ и

програм и начин живљења и свједочења свих вас свештеника Банатске епархије,мојих сарадника на оном узвишеном и светом дјелу Господњем.

И не само нас, него свих вас, драга браћо и сестре, сабраних на Св. Литургију уовом Саборном храму, као и свих православних хришћана Банатске епархије. Сви



смо ми, као и сви хришћани подједнако, призвани да будемо свјетлост свијету и соземљи. Јер, по ријечи Господњој, ако оно што је на земљи свјетлост постане тама,

шта ли ће тек бити са тамом; и ако со обљутави, чиме ће се осолити земља људскихсрдаца (ср. Мат. 6, 23; 5, 13.)

Рекли смо: Црква је света Заједница утемељена на истом Христу Господу, истојвјери у Њега и истом крштењу, једнодушно сабрана око светог Имена Његовог,

обасјана вјечном Свјетлошћу светог Лика Његовог, призвана да врлинама ипричешћем Тијела и Крви Његове узрасте у безмјерну мјеру раста висине Његове.

У Цркви смо сви одговорни за све, у њој је свако дјело саборно дјело, у њој су сви

призвани да буду свједоци и носиоци вјечне Свјетлости.

Зато, нека се свијетли свјетлост наша пред људима, да би они, гледајући добра

дјела наша, прославили тросунчаног Бога који је на небесима, Оца и Сипа иСветога Духа.

Њему слава и хвала и поклоњење у вјекове вјекова.

Амин.Светиња ријечи

Избор у Удружење књижевника Србије затекао ме је у далекој Аустралији.

Признајем: када сам чуо, дивом сам се задивио нечему, што је, уствари, од исконабило и остало природно. Но, шта ту да се ради: у једном моменту дошло је до

расцјепљења нашег ума, а онда до расцјепљења наше ријечи, а кроз то, неминовно,и до међусобног отуђења оних који јој служе.

Срећа, тај расцјеп се није дотакао срца; иначе, не би нам било спаса. А без Ријечинема нам живота. Кроз њу је "све постало", њоме је, све што постоји, заквашено.

Зато је све постојеће - словесно и рјечито, ликовито и сликовито. А човјек? Не самода је рјечито биће, него је по битију и по битовању - ријеч, живи и словесни свједок

вјечног Слова. Зато никакво чудо што је у његовом језику сачувана, не само његовабиографија и биографија свијета, него и радост исијавања и просијавања кроз његавјечне Тајне.

У ријечи је живот, али је у ријечи и смрт.

Она ствара ни из чега, исцјељује, васкрсава и обоготворава, али и - убија. Није само

пјеснике Бранка Миљковића и Бранка Ћопића убила "прејака ријеч". Када ријечизгуби додир са својим најдубљим коријеном, онда се и човјек изгуби, престаје да

буде словесно биће. Тада његова ријеч лута несмирена, празна и ојађена, као листношен јесењим вјетром или као отровни шкорпион, који тражи жртву да јој сенапије крви, бјежећи од самоуништења. Јер, и зла и отровна ријеч тражи друштво и

заједницу, као и добра. Заједница је у битију ријечи као такве.



Ријеч је човјек, и свијет, и дјетиње око; и дом, и храм и птице пој. И Васиона. Увјечној Ријечи, вјечном Слову, укоријењено је словесно биће и бића - слове и

словесношћу миришу и дишу. Злословље и празнословље одишу и миришузлосмрадијем: зли смрад се шири на људе и цвијеће и дрвеће, разарајући као куга

нутрину битија.

Истинско слово, права ријеч, једносушна је са истином, добротом и љепотом.

Престаје ли то да буде, претвара се, неминовно, у "икону" апокалиптичне звјери,која тражи - кога да прождере.

Ништа од ријечи светије и ништа од ње обесвећеније. Човјек је, поставши ријеч и

примивши слово, добио страшни божански дар: дар живота и смрти.

И добра и зла ријеч ствара: једна заједницу живота, друга заједницу смрти и

ништавила.

По свједочанству Макарија Египатског, постојао је један "мали брат" пустињак.Када је говорио, из уста му је излазила свјетиљка огња, а кад је пјевао - излазило је

као огњено уже које се дизало до небеса. Једног другог древног египатскогпустињака, аву Ахилија, видео је брат како избацује крв из уста. На питање, шта му је, Ахилије одговара: "Ово је ријеч брата који ме увриједи; борио сам се да га не

оптужим и молио Бога да је скине с мене. И претвори се ријеч у устима мојим укрв, и избљувах је и нађох мир, заборавивши увреду".

На ахилијевски начин избљувати зле ријечи "као крв", значи наћи људе и бића,

значи открити Љубав као потку свега и затреперити радошћу и миром, прожимантихим повјетарцем вјечне Тајне.

На том и таквом благом Слову и доброј ријечи, утемељено је и наше свесловенскобитије. Тамна словенска стихија се преобратила у свијетлу и ушла у словесност

историје кроз ријечи: "У почетку бјеше Логос и Логос бјеше у Бога, и Логос бјешеБог!"

И поред тога, у нама и данас, нажалост, има премного злословија, и злосмрадија, ипразнословија. Управо стога што зла ријеч није у природи него у вољи и свако је

може изабрати у свако доба.

Радујем се што сам у друштву оних, за које мислим да служе благој ријечи и чезну,у својим дубинама, за истинском словесношћу. То увјерење ме и подстакло да с

благодарношћу прихватим овај избор по позиву у Удружење књижевника Србије.Хвала!

("Књижевне новине", март 1985.)Бесједа на Литургији прве славе Св. Николаја Охридског и Жичког, новог

Просвјетитеља српског



У име Оца и Сина и Светога Духа!

Данас се, драга браћо и сестре, навршава тридесет прва, година од дана упокојењаблаженог спомена епископа Охридског и Жичког, Светог Оца нашег, Владике

Николаја.

На десетогодишњицу његовог упокојења, један други светитељ. и просвјетитељ.

нашег доба, Свети Старац Ћелијски, Отац Јустин, назвао је Светог ВладикуНиколаја "највећим Србином послије Светог Саве."

Оно што виде очи светих људи, то наше очи не виде. То што је видио Свети Старац

Ћелијски, многе српске очи ни данас не виде, помрачене предрасудама истрастима. Но, оно што виде свете очи, то је право виђење и право знање. Зато су иове ријечи, Светог Ћелијског Старца, велика истина о једном великом човјеку. О

човјеку, који је узвишени дар неба његовом родном селу Лелићу, овом мјесту,цијелом ваљевском крају. У последња два вијека, ваљевски крај је изњедрио

неколико великих људи, и њима обогатио цио Српски народ. Владика Николај јењихов украс. Велики је он дар, не само овом крају већ и цијелој земљи Србији.

Заиста, српска земља и српска мајка, од времена Светог Саве, није родила већег имудријег сина од лелићског Владике Николаја.

Све Владичино било је велико, и све му је било Богу угодно. Дубок је био живот имудрост његова. И туга његова била је велика, и срце дубоко и предубоко.

Обухватало је оно и смјештало у себе, не само његов Лелић, и земљу Србију, већ иСвесловенство, али и шире од тога - Свечовјечанство. Само светитељска срца су

истински свечовјечанска; а такво је било срце Владике Николаја.

Оно што је наш свети Владика написао, дивно је написао. Све је то свједочанствоњеговог животног подвига; његовог ослобађања и отимања од свих тамних силаовога свијета, али и његовог постепеног и сигурног узрастања небесима, и

урастања у вјечну тајну живога Бога од Дјеве рођеног.

Дивна је и свака пјесма његова коју је испјевао. Пјесме његове показују чистоту иљепоту његовог срца, јер уста говоре и перо пише од сувишка срца. А богато је ипребогато срце лелићског тајновидца и Боговидца.

Пуна су мудрости и дјела из његовог првог периода. Она су, на свој начин,изузетно богатство, које је оставио покољењима, док буде било Србина. Нико наовом тлу није тако дубоко осјетио душу народа од кога је наше прапоријекло, душу

Далеког Истока и његову мудрост, као што је то урадио Владика Николај. И никоније тако озбиљно покушао, а у многоме и успио, да органски премости провалију

између европског човјека и европске мудрости и богомудрости хришћанске, и онедивне мудрости и танане Богочежњивости присутне у души далеке Индије.

А како ли су тек дивна она његова дјела и они списи његови, које је написао онда,када се свим својим бићем вратио сопственом, и свога народа, духовном коријењу!



Кад се вратио Охриду Св. Климента и Наума, великих просвјетитеља српских исловенских, када је уткао у себе истинска треперења Охридског Језера и свети

миомир моштију Преподобног Наума, и његовог светог манастира, данасоскрнављеног, као и света предања Климента Охридског и љепоте Јована

Бигорског... А нарочито када се повратио нашој духовној мајци и родитељки, прекокоје нас је Свети Сава родио и препородио, и прибројао изабраном народу Божјем -када се вратио Светој Гори Атонској, том дивном и светом огњишту врлина,

узвишеној и свештеној ликоливници најљепших људских бића - светитеља.

Вративши се и откривши Свету Гору, Владика Николај се вратио живомправославном предању и открио светитељство као једино истинско

просвјетитељство. Он се тиме вратио живом историјском духовном опиту, на коме је утемељена судбина његовог народа. Тек тада је душа његова проговорилаправим, изворним језиком вјере православне, а усне његове и перо, чистим,

изворним језиком српскога народа. Од тада је он проговорио језиком АпостолаПавла, Св. Јована Златоустог, Василија Великог, Григорија Богослова, Григорија

Паламе. Проговорио је на начин на који је говорио Свети Сава, и сви његовинасљедници, просвјетитељи рода Српског. То га је, несумњиво, учинило новим

апостолом рода Српског и цијелога народа Божјег православног.

Заиста су дивна, по једноставности и језгровитости, дјела његова из овог времена,

дивна и његова Мисионарска писма, нарочито његов чудесни "Охридски пролог",та без сумње најљепша књига такве врсте, не само код нас, него и у цијелом свијету

православном и хришћанском. Сва његова новија дјела, писма и бесједе, учинилису њега и његову писану и усмену ријеч, светом поруком и светом благовијешћу

овом народу, и путоказом ка његовом истинском, садашњем и будућемисторијском призвању.

Велики је и диван овај нови Златоуст Српски. Послије њега ми више таквогЗлатоуста немамо; нијесмо га, сличном њему, ни имали у историји. Није нимало

случајно, што је Бог, баш у ова тешка времена наша, у овом крвавом иокрвављеном братоубилачком XX вијеку, затрованом мржњом и саможивошћу,

кратковидом памећу и похотом, али и испуњен великим стремљењима истрадањима, послао овом народу та дивна и златна уста, ту дивну и златну душу исастрадално срце, не би ли она и нас позлатила и просветила, не би ли њима наша

камена срца омекшала, како би могла добар род родити и плод донијети, плод који

из земље израста, ка небесима расте, и у њих ураста.

Велики је и као мудрољубац, Свети Владика наш Николај. Ми немамо њему

сличног мудраца, философа. Но, његова философија није философија по човјеку иовоме свијету; његово знање није трулежно знање. У великим искушењима

почетком XX вијека, кроз која је сазријевао, и сам се нашао у опасности да изгубисвоју душу. То и сам смирено признаје; али и додаје да му се Бог смиловао да се уклупчету змија отровница земаљских, он дочепа једине, праве, спасоносне Јегуље,

јединог Човјекољупца, Христа Господа, тако да га нијесу однијеле мутне водеДунава. Христа је ухватио и њега се дохватио, наш дивни философ Духа Светога,





Такав је био наш Владика охридски и жички, наш радосник лелићски. Заиста су муочи биле "вјекове старе", јер су прозреле у тајну људске мудрости, али и у таштину

и пролазност живота. Но те исте очи, вјекове старе, у најтрагичнијем моменту, несамо личног живота, него и живота његовог и многих европских народа, за вријеме

његовог заточеништва у логору Дахау, сусреле су се са самим живим Богом. Кад га је једна дивна богомољна душа, Софија Зернов, питала послије рата о боравку уДахау, он јој је одговорно: "У логору је било овако - седиш у неком углу и

понављаш у себи: Ја сам прах и пепео. Господе, узми душу моју! Душа ти сеодједанпут вазноси на небо и види Бога лицем у лице. Али не можеш да издржиш,

па му говориш: "Нијесам спреман, не могу, врати ме тамо!". Затим, поново сатимасједиш и понављаш у себи: Ја сам прах и пепео! Господе, узми душу моју! И опет

те вазноси Господ..." И додао је том чудесном свједочанству: "Укратко, сав живот,који ми преостаје, дао бих, када би то било могућно, за један сат боравка у Дахау".

Завршавајући своје свједочење с. Софија, Рускиња, такође страдалница и дивнисвједок имена Господњег у нашем времену, додаје: "Када је, потом, Владика

подигао главу и погледао је у очи, није могла да издржи тај поглед, јер "гледале суме очи човјека који се сусрео с Богом лицем у лице..."

Очи које памте вјекове, и очи које су видјеле Бога лицем у лице, то су очи нашегновог Светитеља Николаја. Нашег дивног Боговидца и тајновидца, али и предивног

чудотворца. Људи Божји, какав је Владика био, чудотворе Духом Божјим, дјелањихова и ријечи њихове су неухватљиве, изливају се, као тиха небеска роса на

људска срца и дјејствују у њима.

Тако чудотворе и ријечи охридског пустињака. иду од срца до срца, пролазе поземљи Србији, прелазећи њене границе, допирући на неколико континената, писане

и превођене на више језика, преображавајући душе жедне и гладне живога Бога.Нема већег чудотворства од оног којим се преобрази и преобрати и препороди једно људско срце. А Владика Николај није само једно препородио и преобразио

силом ријечи и Духа Божијег. Препородио је и препорађа бројне душе, ипрепорађаће. Јер, као што је ријеч неухватљива, тако је неухватљиво и њено

дјејство. Човјека можете протјерати и затворити, али не и ријеч његову. Истјерате је на једна врата, она уђе на друга; затворите је или облатите устима или новинама,она нађе пут до слободе и начин да додирне људска срца, као небеска роса, и да

ослобођена - ослобађа робове од окова страсти, од заблуда, обмана и прелести.

Ја сам један од свједока чудотворства, не само његове ријечи, већ и чудотворствадруге врсте. Данас, када мјесни епископ и мјесна Шабачко-ваљевска црква на

старохришћански начин прибројава и посвједочује да Владика Николај припадалику Светих, хоћу да исповиједим и с радошћу посвједочим оно што ми се

догодило прије шеснаест година. Наиме, 1970. године, посјетио сам, с овдјеприсутним о. Атанасијем (Јевтић) наш манастир Св. Саве у Либертвил, у Америци.Наш школски друг, о. Драгољуб Малић, превалио је хиљаде километара својим

колима, да би нас довезао до Либертвила, с једним циљем - да цјеливамо Николајев



гроб, у коме почивају његове свете мошти, дивни дар америчком континенту, и даби на гробу обавили помен.

Стигли смо у рано јутро. Било је магловито и росно. Помен је служио о. Атанасије,

а нас двојица смо пјевали. Никог није било, ни у храму, ни у близини. Храмзатворен. Владала је потпуна тишина.

Док смо пјевали, однекуд је почела да се извија умилна мелодија. Као да је пјеваонеки чудни хор; мелодија је надолазила у таласима; није ми било јасно - да ли из

храма, или однекле друго. То је трајало све вријеме нашег служења на гробуВладике Николаја.

Питао сам се: да ли ми се то причињава, или је стварност?

Под утицајем те мелодије, више анђеоске него људске, миље и непоновљива радост

обујмише моју душу. Помислих: видиш, милостиви Свети Владика хоће да наградинаш мали труд што смо из толике даљине дошли...

Но, о том нијесам оцима ништа рекао.

На повратку, пак, негдје на половини пута, наш возач о. Драгољуб рече: "Оци, дали Ви чусте нешто, док смо служили на гробу Владике Николаја?" Упитасмо га:

"Шта?" "Заклео бих се да је на гробу пјевао хор, каквог никад у животу нијесамчуо".

Тек тада сам рекао: "Знате, бојао сам се да кажем, али исто сам и ја чуо док смо

помен вршили".

Прошло је од тада много година, а ја и даље свим бићем осјећам да је то био дивни

дар небески мојој огреховљеној души; дар од Светог Владике Николаја, кога језавољела душа моја од првог сусрета с његовом писаном ријечју. Очевидно, хтио је

нови српски Просвјетитељ да ме утјеши, и да ме обрадује.

Да овом додам: исте године, кад је до Србије допро глас о његовом упокојењу,

Мати Ана из Враћевшнице, дивна монахиња српска, дала је да се излије звоно "у

славу Божју и у част Св. Владике Николаја."

То звоно, од тада, до данас, звони у срцу Србије.

Свети, пак, Старац Ћелијски, Отац Јустин, говорио је да се само један дан молио за

покој његове душе, и послије тога да му се обраћао као светитељу. Ако је онај који је посједовао и знао дугим искуством што је светост, тако рекао, и осјетио да сезаиста ради о светом човјеку, шта онда да кажемо ми, који смо с много мањег

духовног знања и искуства?! Шта нам друго преостаје, него да заједно с ОцемЈустином и бројним богомољним душама, које нијесу изгубиле осјећање за светост



и светињу, пробуђеним светом ријечју Владике Николаја, а са нама заједно и циоСрпски народ - да захвалимо Христу на дивном дару, и да му се помолимо, да нас

ни убудуће не лиши људи сличних Св. Владици Николају.

Уз то, преостаје нам свима, од данас па убудуће, да се молимо: Св. Оче Николају,новојављени просветитељу Српски, моли Бога за нас! Спаситељу Николаје Нови,моли Бога за род свој Српски, коме си вјерно служио цијелог живота свога, и за

кога си принио себе и цијело биће своје на жртву свеспаљеницу, жртвусаможртвене љубави! Моли Господа, Оче Николаје за завађено и разбраћено

Српство! Моли, Светитељу Божији, да се Срби сложе, умноже и обоже! Јер, авај,од оног момента, кад тебе Бог позва из онога свијета, отворише се двије велике

ране на бићу овог народа, и физичком и духовном; два раскола, којих никад нијебило у његовој историји. Те ране и данас крваре, и једино светитељи Божији, начелу са Светим Савом и с Тобом заједно, у стању су да их зацијеле и исцијеле.

Као недорасли временима, ми зато нити имамо способности нити духовне снаге:

Немоћне су наше ријечи и наше жеље, наше писање и наш труд. Једино си Ти,Богом обдарени Светитељу, у стању да сабереш расијане и збратимиш разбраћене,

и подигнеш понижене.

Нарочито се помоли Господу, Оче Николаје, за страдално Косово, и за Србе,

косовске страдалнике...

Помоли се, Светитељу Божји, за све нас, и за сва племена, колико их носи црназемља, да их Господ просвети и освети. Да би се људски род повратио свом

истинском путу, да би једнодушно и једним срцем кренуо за оним који је Пут,Истина и Живот; који је диван и предиван у Светима Својим! Молитвама Светога

Оца Николаја, Новог Просветитеља Српског, Господе Исусе Христе, Сине Божји,помилуј нас и спаси!

Амин!

(Шабац, март 1986.)Бесједа на архијерејској литургији пред цетињским манастиром пригодом сахранекраља Николе

У име Оца и Сина и Светога Духа!

Чули смо данас, браћо, на оном светом мјесту, на коме стоји вјековима,

непоколебљиво, онај "олтар прави" подигнут, по пјеснику, "на камен крвави", - ријечи, у којима је садржана света истина о суштини живота и правој мјери

непролазног људског достојанства.

Чули смо ријечи које стољећима одјекују са оног мјеста, а које гласе: Љуби

Господа Бога свим бићем својим, и ближњега свога као самога себе. Чествовањепак Часнога крста подсјетило нас је данас на Жртву као коначну мјеру те и такве





капији Цетињског манастира, налази објешеног посљедњег свог калуђера. Турци суму народ били разагнали по горама, ни траве жућенице није било да би се

прехранио. А он му донио с пута по свијету, врећу кромпира, да би га усрећио инахранио!

Он је часним крстом мирио браћу, завјетујући их и заклињући и проклињући да нежртвују друге себи и своме самољубљу, него да се у име Часнога крста жртвују за

ближње своје. Заиста, дивни украс Црне Горе, светиња племена српскога исловенског и цијелог рода људског.

Светог Петра је наслиједио његов синовац владика Раде, велики пјесник и господар

Црне Горе, онај чији гроб је красио Ловћен, и коме су погажени аманет изавјештање.

То је онај Петар II Петровић, који је, као нико прије и послије њега на овимпросторима, опјевао судбину људску, испивши до дна чашу њене жучи и отрова.

Но, у исто вријеме, он је као нико прије и послије њега, на овим просторима,

афирмисао неуништиво људско достојанство. Он, који је у своме посљедњемзавјештању оставио посвједочену своју вјеру у велику истину живота да је "СловоБожије све из ништа створило, и да је закону Његовом све покорено".

Доживјевши сву трагику људског постојања, он је постао дубоко свјестан

чињенице да "над свом овом грдном мјешавином, ипак умна сила торжествује".

Послије Петра II Петровића Његоша дошао је за господара књаз Данило. Оштар каомач, он је покушао да уведе реда у своју малу али духом крепку државу. Његов

кратки боравак на челу Црне Горе, био је подстицај и надахнуће његовом синовцу,потоњем књазу и краљу Николи Петровићу, који је послије њега преузео управуЦрне Горе.

Краљ Никола је скоро шездесет година владао Црном Гором, дијелио са својим

народом зло и добро, храбрио Црногорце примјером, ријечју и пјесмом. Кад јетребало - и мачем.

Један од најзначајнијих носилаца свесрпске идеје свога времена, краљ Никола је

био не само владар, познат и признат у Европи, него и пјесник и мудрац међуевропским владарима.

Преко својих племенитих ћерки ородио се са европским дворовима. Тако се његовакрв сјединила са италијанском лозом Савоја. Потомци његове дивне и честите

ћерке Јелене (Италијани је памте само као - la bella Elena), одају му и данас, заједнос нама, посљедњу пошту.

Исто тако, преко своје друге ћерке, књегиње Зорке - дивне Црногорке, сјединио јесрпску лозу Петровића са лозом Црног Ђорђа.



И представници те лозе, Карађорђевићи, одају данас пошту своме врломе претку,

овдје, на Цетињу.

Његова племенита крв се сјединила и са лозом Романових, оне владарске куће, која је вјековима управљала судбином велике Русије, али и утицала на судбину Европеи цијелога свијета.

Данашње присуство потомака те лозе на дочеку и испраћају краља Николе,

свједоче о нераскидивим везама између великог руског племена, и мале, али славнеЦрне Горе.

А и Црногорци потврђују, и прије и послије краља Николе, да су вјерни једнородној Русији, и да нијесу изневјерили завјет Светога Петра Цетињског:

"Проклет био сваки Црногорац који се одрекао мајке Русије!"

Вјеран духу својих предака, спреман на жртву за Црну Гору и цио српски народ,краљ Никола пјева у једној од својих пјесама:

"Ах, удио нама падеЗа род рват спрам крвника,

А на чело, мјесто круне,Носит вјенац мученика. "

У овим ријечима сажета је његова судбина као и судбина његовог народа. Заиста

му је круна била опточена много више трњем него цвијећем. Трновит му је биоживотни пут, још трновитији његов крај у туђини. Но, био је он човјек дубоке

хришћанске вјере, као и сви његови претходници.

Остале су класичне његове ријечи, којима изражава своју вјеру у бесмртно људско

достојанство:

"Ко би сумњо у виђелоКод обадва здрава ока,Од живота бесмртнога

Одрекла се само стока."

Вјеран Православљу и предачким светињама, Краљ је пјевао својим Његушима иЦетињанима, налазећи у пјесми извор снаге и за себе самог:

"Вјера, пјесма и слобода.

Свјетила су наша билаОд кад нам се под ЛовћеномЛоза страшна подњивила.

Сва знамења испод ШареСва знамења и светиње





Свима пак овима, који су на било који начин допринијели, да се овај историјски,морални и духовно-човјечни дуг према краљу Николи и његовој породици, испупи,

припада изузетна благодарност.

Благодарност, на првом мјесту његовом непосредном потомку Николи II и сину му,малом Борису, живим изданцима и потомцима светородне лозе Петровића.

Благодарност, такође, представницима и члановима породице Романових, као ипородице Савоја; благодарност овдје присутним члановима породице

Карађорђевић.

Посебну захвалност Српска црква дугује о. Јанкину, руском свештенику из Нице иСан Рема и Руској париској архиепископији, која је краља Николу и краљицуМилену, годинама чувала и молитвено их испратила и допратила до њиховог

посљедњег починка.

Достојан је поштовања и дирљиви испраћај приређен краљевској породици одграђана Сан Рема, Пуље и Барија у Италији.

Благодарност на крају и свима овдје присутним што сте дошли да одате дужнупошту овом врлом српском владару и пјеснику, с правом названоме и "цар јунака".

Тиме, не само што свој дуг према њему достојно одужујете, него и показујете да увама живи непролазна истина о жртви и жртвеној љубави, као коначној мјери

људског достојанства; и да ће она живјети у људским срцима, све док буде билонеба и земље,

и вавјек вијека - Амин!Светост - мјера људског достојанства

Ваша Светости,Уважена и честита господо хришћанска,

Нововјековље, нововјековна европска цивилизација посједује једну црту изузетно

важну за њено дубље разумијевање. Та црта везана је, свакако, за појаву ренесансеи протестантизма, као и за развој европске мисли и науке, утемељене на ренесансним начелима. Та начела су свима позната, а та црта се састоји у тежњи и

захтјеву, мање или више прикривеном, често и потпуно јавном и отвореном: свести

постојање на природу, свијет, световност, на голог човјека. За такво схватањесвјетлост природе односно космичког бића, пројављена кроз свјетлост људског разума или са њом обједињена и њоме прожета, једини је извор знања, али и темељ

људског постојања и дјелања.

Световност је за њега исходиште човјека и човјечности, како на плану његовогбића, тако и на плану остварења његовог коначног смисла. Овдје и сада бити идјелати, једино је људско: бити и постојати. Биће и вријеме су у својим дубинама

истовјетни, али и у својим токовима, без обзира на њихово трајање.







Христова, доживљена и доживљавана у Цркви као његовом богочовјечанскомТијелу.

Христос је за њега "истинити Бог и живот свима", како сам записује у

Хиландарском образнику (типику). Зато он у истом Образнику, позива, не само "уХриста љубљену и духовну браћу своју и оне" хиландарске монахе, него све својепо духу и тијелу потомке, да се "уподобе прекрасним трговцима који све своје

имање дадоше и купише једини бесцен-бисер Христа". (Хиландарски типик, увод).

Тај позив на задобијање Христа, у ствари представља за Светог Саву позив насветост и светитељство, укоријењено на једином Светом, на "Свецу Израиљевом".

Јер и за њега је Бог, као и за пророке, апостоле и Свете прије њега - "СветиИзраиљев". При том је битно истаћи, да заиста светост није просто етичкакатегорија. Она није само чежња за нуминозним, божанским, својствена, по умном

Рудолфу Оту, свечовјечанском религиозном искуству и сазнању (в. његовукласичну књигу на тему "Свето" - "Das Heilige").

Светост је свуда присутна сама божанска стварност, која својим присуством

освјећује све и сва, и сваког човјека који долази на свијет. Сам Бог казује у чему јеизвор светости и освећења: "Осветите се и будите свети", позива, "јер ја сам свет".И за Светог Саву, дакле, сам Бог је свет, а сама светост - "воља Божја". Светост,

дакле за њега није само вјечно својство бића Божјег, она је воља Божја уткана уприроду и призиву Његове творевине - на освећење и светост. Тако је Бог свет не

само по себи, него је "свет у свим делима својим" (Пс. 144, 17.)

Веома важно је рећи да је за Светог Саву творевина - светиња на свим ступњевимасвог постојања, од простобитија преко добробитија до вјечног добробитија.

Обзиром, да он за полазну тачку свега или за циљ свега има "бесцен бисер Христа",Његову личност, која оваплоћењем и својим богочовјечанским дјелом обједињују усеби и Творца и твар, дух и материју, небо и земљу, овострано и онострано,

прошлост, садашњост и будућност, - Свети Сава не познаје и не признајеонтолошки дуализам било какве врсте. Дуализам није и не може бити у самој

природи твари, јер је она "веома добра" твар Сведоброга Творца. Дуализам може дабуде прихваћен само на плану слободе избора, тј. злоупотребе твари или самогаТворца, појављиване као зло и гријех. Светост и добро је сама природа твари. Зло је

лажно стање, лажни начин постојања творевине. Свети Сава је дубоко свјестан све

трагике тог лажног начина постојања као злоупотребе твари и гријеха. Зато јеборба против зла и гријеха и очишћење од огреховљености за њега основниимператив живота.

С обзиром на ту светост и доброту твари од самог њеног настанка, Свети Сава не

зна за подјелу стварности на "сакралну" и "профану" по природи, уколико се подпрофаним подразумијева материјални свијет и свагдашња стварност а не њиховолажно, огреховљено стање. Сљедујући библијско виђење стварности, он разликује

нетварно и тварно биће, тј. нестворено и створено, али не супротстављајући ихмеђу собом, него доживљавајући њихову утканост од искона, једног у друго. Отуда







Све ово зна и отац Светог Саве, Стефан Немања. Зато и он, стварајући својудржаву, својим двигом према Светој Гори чини је отвореном за небо, ослобађајући

државу и државотворност од биолошко-социолошке детерминисаности,самозатворености и самодовољности. Али зато, с друге стране, и његов син, Свети

Сава силази са Свете Горе у ту исту државу, да би њено устројство и земни хљебосвијетлио небеским поретком и Хљебом живота који силази с Неба. Светиња паки светост које Свети доноси земљи, није нешто туђе у њој: то је оно за чим она

чезне, на чему и ради чега постоји, што јој је сабитно и сродно. Светост је њеноснов и призив, коначна мјера ње и свега што се збива на њој, првенствено човјека

и његовог смисла. То је оно чиме је и сам Светитељ себе осветио и просветио, чимеживи и ради чега живи.

Одрекне ли му се или одузме то - њега више нема, он не постоји. Или постоји каоваралица себе и других.

Светост је истовремено и просвета, просвјећивање вјечном Свјетлошћу. Отуда је

светитељство једино истинско просвјетитељство, а светитељ, као цјеловиталичност преображена и препорођена вјечним Знањем и вјечноживом Истином, -

једини истински просвјетитељ. Није случајно да су у словенским језицима светости свјетлост, светитељство и просветитељство, и језички једног коријена. Зато,заиста без те вјечне Свјетлости у себи, свијет и живот престају да буду светиња,

остављени пролазности и ништавности, просвјета и просвјетитељство, безсветости, кратког су даха и још краћих домета, сведени на плитку свјетлост

природе и ума, заробљених солипсизмом и окованошћу собом.

Свети Сава, дакле, утемељен на личности Богочовјека Христа, тај христоликиСветитељ, са светошћу као мјером људског достојанства, - управо као такав, постао

је судбинска личност за српски народ и његово историјско опредјељење. По томе јеон вечно наш и вјечно нов, али истовремено и васељенски универзални свечовјек.Као такав он је доживљаван од српског народа и приман кроз вјекове. Тек у новије

вријеме, не без утицаја нововјековља, почело је да губи његово просвјетитељствосвоју онтолошку и есхатолошку раван, свођено на раван европског

просвјетитељства моралистичког и тзв. "здраворазумског" типа. На оно, што је заСветог Саву само једна од димензија човјековог постојања, и једно од извориштазнања и просвећења. То је већ било оно стварање Светог Саве "по својој слици и

прилици". напоредо с овим, јавило се и утилитарно-националистичко тумачење

лика и улоге Светог Саве, нарочито у прошлом и у овом стољећу. И једно и друготумачење је упростило, те тиме популарисало лик Светог Саве, али и сузилоњегову васељенску свечовјечност, умањивши њему својствену, благодатну дубину

и универзалност. Тиме је, несумњиво, учињена неправда Светом Сави, а прекоњега и самом његовом народу, на првом мјесту његовој светосавској саборној вјери

православној.

У том преобликовању, да не кажемо унаказивању лика и дјела Светог Саве ишло се

и даље. Дошло се чак и до покушаја његовог потискивања и брисања из народногпамћења, нарочито из памћења младих покољења, поготово од рата до данас. У



томе су најдаље отишли марксистичко-материјалистички заговорници"светитељства", тј. човјековог савршенства, без Бога и против Бога, просвјете, без и

против светости, просвјетитељства, без и против светитељства. Просто јездравоумски необјашњиво и запањујуће систематско послијератно игнорисање, чак

негирање светитељства Светог Саве и светости као идеала и смисла његовогпросвјетитељства. Од Светог Саве он је постао поново "Растко Немањић", даклеоно од чега се он одрекао већ самим својим младалачким бјекством у Свету Гору!

Тај негаторски однос према Светом Сави, скрива, у ствари, негирање цјелокупногхришћанског предања нашег народа, као и светосавске философије живота, којом

се српски народ уписао у историјски зреле и плодотворне народе. А шта је заСветог Саву човјек без Христа Бога, просвјета без светости, култура без култа,

људско слово без вјечног Логоса, човјеково знање без Божје Премудрости, земљабез неба, хљеб без могућности претварања у Хљеб живота, просвјетитељство безсветитељства, људско братство без вјечног Очинства? - Шта друго, ако не једно

огромно - ништа! Исто оно што је за његовог духовног потомка "време земно исудбина људска", а то значи - "два образа највише лудости".

Крупна је и тешка ријеч, али мора да се изговори: у притајеној, свјесној или

несвјесној мржњи на светост и бјекству од светости и светитељства Светог Саве,има нечег демонског, сатанизованог, савоубилачког, а тиме и самоубилачког.Тужно је да тог и таквог, мање или више притајеног или јавног бјекства од Светог

Саве, и ниподаштавања његовог светитељства, а тиме и његове цјеловитесвечовјечности и свечовјечанске личности, има још увијек у нама и међу нама. То

потврђује и недавна одлука Просветног савета, тј. Министарства просвете Србије,којом се Свети Сава поново дијели и цијепа на "свеца" и "просветитеља", култну

личност и културну личност, митолошку и историјску, па једна половина, мања,Светог Саве је за школе, а друга - није за школе. Деценијама избачен из школе,

Свети Сава покушава опет да се у њих уведе, али на мала врата и стидљиво, и то неон него његов спољашњи привид, да не кажемо, нека врста његове карикатуре.

И опет питање: откуд то бјекство од његове светости и притајена мржња на његовосветитељство?

Очевидно, није лако ићи за Светим Савом путем његовим који води у Живот. Зато је бјекство и ниподаштавање његове светости објашњиво и нојевским скривањем у

пијесак просјечности и пролазности; али и као бјекство од свог сопственог

богочовјечног вјечног достојанства и подвижничког, светосавског напредовања каистински бољем, које има један крај - божански бескрај. То бјекство и сталноизбјегавање светитељства, знак је и сљепила за истинско људско достојанство, као

и знак духовне помрачености.

Зато, помолимо се Светом оцу нашем Сави, нашем свенародном очињем виду:Поврати нам души вид, једини Световиду наш! Врати душу нашу у Христовубогочовјечну чистоту! Светињом нас обнови и светошћу просвети и сабери!

Светитељу оче Саво, моли Христа Бога за све нас.







Пун те бриге и далековидости, послао је, као и на Далматинско Косово сличан Крст

са часним древом, намјесто себе и своје ријечи, Манастиру Нова Грачаница натрећем језеру код Чикага, да подстакне на крсно смирење и подгрије зајединство.

Управо та светосавска туга и брига зајединство и помирење завађене браће, одвелага је у далеку Аустралију, иако су га многи од тог пута одвраћали, знајући његово

здравствено стање и године. На Светог Саву ове године, предао је новоосвећеномМанастиру Нови Каленић код Камбере икону Мајке Тројеручице, да својом трећом

руком милује све оне који у тој светињи буду живјели и око ње се окупљали.

Пошто је посјетио и многе тамошње црквене Општине (већином "слободне"Епархије) да би се, уочи Недјеље Православља нашао у Сиднеју, у домуправославне Украјинке, за Србина удате.

Пошто је била уочљива његова изнемоглост, говорио му је владика Аустралијско-

новозеландски Лонгин, да пође у болницу. Одбио је и у шали, неколико путапоновио: "Нека, не треба! Ја ћу преко Хиландара и Србије, за Небеску Србију!" И

док је следећег дана, на Недјељу Православља, владика са свештенством служиоЛитургију, у Рути Хилу очекујући Старца да дође да бесједи народу, Старац јеујутру (4. марта у четири сата по нашем времену), прешао изненада из овога

пролазног, у онај бољи, непролазни свијет.

Када је кренуо из Хиландара, питала га је братија: "Старче, кад умреш гдје да тесахранимо?" "Ако умрем у Хиландару, сахраните овдје; ако у Нишу умрем

сахраните ме у Нишком метоху; ако ли умрем у Америци, сахраните ме поредСветог Владике Николаја. Ако, пак, умрем у Аустралији сахраните ме у манастиру

Светог Саве у Илајну."

Ето, управо, тако је и било, сагласно његовом благослову и завјештању. У суботу,

10. марта ове године, његово, трудовима и подвизима освештано тијело јепохрањено у храму Св. Алимпије Столпник, у Манастиру Светог Саве у Илајну,

далеко и предалеко од обије његове отаџбине - Свете Горе и Србије, којима и закоје је дисао и живио цијелог свог земног живота.

Великог ли и чудног знамења и тајни!

Његовим доласком и сахраном у овом манастиру, он постаје Нови Хиландар, аСрби из Аустралије и преко њих цио овај пети континент, добијају бесцен-благо

моштију првог светогорског подвижника сахрањеног на тлу Аустралије!

Да се око њих Срби окупљају и на њима помире, као некад Стефан Првовјенчани ибрат му Вукан над моштима Светог Симеона Мироточивог; а аустралијска земљада замирише светогорским миомиром...

Заиста су неизрециви путеви Господњи!









Устани, помоћи наша, и избави нас радимилости твоје!"

Вјечан Ти спомен, достоблажени и приснопамјатни свебрате наш Данило!

Извјештач из паклаСлово на сахрани Миодрага Булатовића,Ново Гробље, Београд /1991./

Тужан је свијет у коме дуже куца сат него ли људско срце. Сат Миодрага

Булатовића још увијек куца а срце му престало да ради. Од материних недара доХерцег Новог куцало је шездесет једну годину. На скали вјечности један трен. Но

трен дуг као вјечност! Трен као предукус божанског и демонског, свебитија иништавила.

Ваистину, велика се драма, космичка, одиграла у том и таквом трену оног изданкадревног Полимља, рођеног тамо гдје се укрштају свјетови, прожима Зета и Рашка,

Исток и Запад. Рођењем самим, "црна га земља печила"; посљедњим дахом ииздахом у Поморју, повијен у морске таласе, отиснуо се у бескрај, тамо гдје нема

туге ни уздаха, него - живот бесконачни.

Не трагам у овом тренутку за Миодраговим ријечима; није ми намјера да чепркам

по његовим књигама у којима је од свега највише подносио људима и Богу својеизвјештаје из пакла свога времена, о ђаволима који су дошли и уселили се у нас, и

који долазе..

..Хтио бих просто да се у три ријечи дотакнем њега, његовог лика, онога што није"слама и дрво"у њему, што се у огањ бацају, или смрдан трава људских страсти,

што ишчезава у ватри овдје присутне смрти и непостојања.

Увијек сам био задивљен: Миодраг Булатовић, свједок и носилац мракова свога

времена у себи и у својим дјелима, ничућих из коријења људске развраћености ипосуновраћености, сачувао је, иза свега тога, незлобиву душу дјетета. Уз то. ово

сироче бјелопољско, тужни "херој на магарцу", као да је иза свих својих трагања илутања, трагао за изгубљеним очинством.

У одломцима и разломцима својих јунака, олицетвореним не само у ликовима

"Хероја на магарцу", него и у другим његовим дјелима, као да би хтио да саставимозаик изгубљеног и помраченог људског лика. При том иза гротеске ичудовишности његових описа, и не само Марије православне, пробије крик

Јововске туге...

И треће што милује и тјеши моју душу у овом тренутку опроштаја, што ћенесумњиво бити запамћено, јесте онај метар пута који спаја Србију и Црну Гору,који је Миодраг платио приликом градње пруге Београд-Бар. У знаку тога метра

јединства је, ево, било и његово посљедње путовање, са кога нема повратка.











Његову свету панагију примио сам данас на своје груди, и на њој лик ХристаГоспода. У свједочењу тога Лика и вјерности Њему, садржи се смисао и оправдање

мога преузимања ове дужности Митрополита у Црној Гори: призван сам Њему даслужим, до последњег свога издисаја, и овом честитом и крстоносном народу; да

будем у њему свједок истинске вјере, мира, помирења, заједништва у Христу,правди и истини; свједок истинско!" братства утемељеног у небеском Очинству,као и сви моји претходници.

Дужност ми је, да међу својим претходницима, на овом свештеном и апостолском

Трону, поменем у овом тренутку, не само оне из давне прошлости, већ и оне, којису у новије вријеме својим врлинама и подвизима украсили ову епископску

Столицу.

Да поменем Митрофана Бана, великог јунака и човјека, и храброг Митрополита

Гаврила Дожића, потоњег српског патријарха и Исповједника вјере православне,великог родољуба.

Да се поклоним пред страдањем Митрополита Јоаникија Липовца, убијеног без

суда и пресуде (+1945), коме се ни данас не зна гроба ни мрамора, као и предмучеништвом више од половине свештенства ове Митрополије, у рату и послије рата, пострадалог.

Да одам пошту честитом Митрополиту Арсенију Брадваревићу, он ме и у

Богословију послао, који је 1953/54. године суђен и на правди Бога осуђен на 11година затвора, да би шест пуних година у њему и одлежао, и да би му потом било

забрањено да дође у Цетиње, на своју митрополитску столицу, на којој је вјериослужио Богу и Роду, као и сви његови претходници.

На крају да поменем и мога непосредног претходника, Митрополита Данила, ињеговог замјеника, епископа Хвостанског Никанора, који су достојно, први скоро

пуних тридесет година, други, као његов помоћник, посљедњих неколико година,придржавали трон Цетињских митрополита.

Одајући захвалност овдје присутном, нашем старом и уваженом Митрополиту, зањегово дугогодишње служење, у нимало лака времена, као и владици Никанору -

молим их за благослов, да бих и ја био достојан свога звања и призвања.

Обраћам се и свима Вама, овдје присутнима, за Ваше свете молитве и благослов, даме Господ укријепи у овом светом дијелу.

Мој претходник, велики пјесник, Владика Раде, испуштајући своју душу на

страмцу свога светога стрица Петра I, изговорио је своје посљедње ријечи: "СветаТројице и Мајко Божја, предајем Ти у аманет Црну Гору!"

Пресветој Тројици, Богу нашем, тросунчаној свјетлости Тројединога Бога љубави,и ја предајем у аманет и под окриље свакога Црногорца и свакога нашег





На првом мјесту, то вјечно значење добија човјек, божанско величанство, које живиовдје, на земљи, које је подложно свим искушењима. Благодарећи Христу

васкрсломе, човјек постаје бесмртно биће.

Благодарећи Њему, свака невино проливена суза чува се у њедрима Христаваскрслога.

Благодарећи Њему, не пропада ниједна људска кост, него свака постаје вјечна.

Свједоци тога су мошти светих, које на земљи показују људима да су, прековаскрсења мртвих, у Христу Господу.

Мошти Светог Василија Острошког, мошти Светог Петра Цетињског, и другихсветитеља - мошти су испуњене снагом васкрслог Христа. Оне чудотворе

стољећима, попут моштију Христових и свих моштију светих људи.

Христос је васкрсао, и благодарећи његовом васкрсењу, ево видите - васкрсава иплеме Васојево!

Овај дан је био велики кроз стољећа за Васојевиће.

Овај дан је, одвајкада, био васкршњи сабор Васојевића.

Луди вјетар је хтио да утули свету лампу племена Васојевића, дувајући нарочитомжестином посљедњих педесет година.

Хтио је тај луди вјетар да угаси светињу Мојсија Зечевића и светињу вожда

Карађорђа и свих оних васојевићких великана који су се жртвовали за све оно што је свето и честито.

Али је немогуће сасвим убити Бога у људском срцу и људској души.

Немогуће је васкрслога Христа изагнати из људских домова.

И било је немогуће угасити васкршњи сабор племена Васојевића, овдје, на

Књажевцу, код овог Све тог храма.

Овдје су Немањићи градили своје манастире. Овдје је био манастир НемањићаАндријевно, на истом овом мјесту, гдје је краљ Никола уградио своју сјенку у овај

Свети храм.

Данас, са васкрсавањем овога Светога храма, васкрсава и саборно Васојевићкоплеме.

И нека је благословен овај Свети храм!



И нека сте благословени сви ви, који сте се овдје сабрали, и нека Бог да да сесабирате око ове светиње; да се око ње братимите и Бога прослављате; да се, као

ваши преци, овдје грлите и да овдје рјешавате своја судбинска питања - у имеГоспода, у страху Божијем, па да будућност Васојевог племена опет буде онако

славна и величанствена, као што је била његова прошлост.

Зато Још једанпут и безброј пута - Христос воскресе! Христос воскресе! Христос

воскресе!

(На Васкрс 1991.)Двије цетињске бесједе о Петрову-дне 1991.

Прва: изговорена с манастирске капије, с крстом у руци, пошто је била прекинутаСлужба, јер су аутокефалисти и црнолатинаши напали вјернике у манастиру и предњим:

"Говорим нам у име свих оних који су живот свој положили за вјеру и отачаство,

који су својим костима бранили и освештали Црну Гору.

Кумим вас именом Великога Бога, немојте да Црна Гора, која се прославилачојством и јунаштвом, немојте да данас засмрди нечојством и пасјалуком!

Немојте, браћо Цетињани! Немојте браћо Црногорци! Немојте у опа зла и опакавремена, да ђаволска сила помути вашу свијест и вашу савјест.

Ова светиња је пет вјекова, од Ивана Црнојевића, окупљала овдје све душе жедне и

гладне Бога Живога. Данас, у времена зла и опака, немојте да зло помути вашусавјест...

Окупимо се око светиње, око Светог Петра Цетињског, око Цетињског манастира,око костију наших предака; окупимо се око свјетлости која овдје вјечно сија, да нас

обасја, да нас испуни својом љубављу, богољубљем и братољубљем.

Немојте дозволити, Цетиње које је било колијевка поштења, да постане уклин исимбол непоштења; град који је био свједок љубави и правде, да постане мјестонеправде.

Доста нам је било проливене братске крви!

Ове године сјећамо се свих оних који су од братске руке погинули. Пуне су јаме

Црне Горе погинулих од братске руке. Многи гробови су још неопојани, многе јаме још увијек вапију да кости бачене у њих братском руком буду изведене из тих јама.

Многе материнске сузе још нијесу убрисане. Немојте да се крваво братско колопродужава на Цетињу. Да не да Бог!





заповијести: "Ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе, нека узме крст свој инека иде за мном!"

И другој Његовој ријечи: "Благо вама ако вас узсрамоте и успрогоне, говорећи

против вас свакојаке ријечи лажући, имена мојега ради. Радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на небесима."

Сам Господ је пострадао за правду и истину, на правди је пострадао, као и сви оникоји су Му били вјерни кроз историју и који су били спремни да носе крст Христов.

Први мученик је био архиђакон Стефан који је био каменован у Јерусалиму. Ево

видите, двије хиљаде година су прошле а исто камење лети на светиње Божије, насвете олтаре, на ћивоте светитеља Божијих, и на праведнике Божије и оне који сувјерни Христу Богу. А Свети Првомученик Стефан није узвраћао истом мјером, већ

је ријечима Христовим их даривао: "Опрости им Господе, јер не знају шта чине!"

И као што је он, вјерни слуга и ученик Христов, прошао, тако су прошли и свиСвети Апостоли. Апостол Петар, кога данас прослављамо, и он је разапет на крст,

као његов Учитељ. И по његовој жељи, разапет је с главом надоље, јер је сматраода није достојан, пошто се трипут одрицао Христа, да буде разапет као и његовУчитељ.

Апостол Павле, и он је пострадао мученички у Риму, и данас постоји велики храм

на мјесту његовог мучеништва.

Апостоли Петар и Павле, два врховна Апостола вјере Христове, запечатили сусвоју вјерност Христу Богу својом мученичком крвљу.

И ниједан од Апостола није остао а да није пострадао. Само је Апостол Јован умроприродном смрћу а сви остали су умрли неприродном смрћу - гоњени и прогоњени,

убијани и блаћени, али су остали вјерни правди Божијој, имену Христовом иИстини Божијој.

Таквих мученика кроз историју Цркве било је безброј. На тим мученицима, нањиховој мученичкој крви почивају небо и земља, јер то је крв која се пролива за

живот свијета. То је љубав, која је гажена у овом свијету и презирана, и која се

жртвује, али без које овај свијет не може да постоји.

Лакше би свијет могао да живи без Сунца и Мјесеца, лакше би могао да живи без

свјетлости сунчане и без воде. него ли без те и такве свете љубави, којом је човјекстворен, којом је човјек испуљен, ради које човјек постоји и ради које овај свијет

постоји.

И у овој нашој Црној Гори било је безброј мученика, вјерних Христових свједока,

почевши од првог зетског краља, који је такође убијен за правду Божију и за ИмеБожије. И тако редом, све до најновијих мученика и исповједника - Митрополита















Није оно што одушевљава Апостола људска мудрост и људско знање, иако је онпостигао то знање и људску мудрост, и био најученији човјек свога времена. Свега

тога он се одрекао оног момента када га је дотакла Божанска мудрост и Божанскасила и Божанска снага. Онда је тек видио какав је човјек прах, и како су кратки

људски путеви и људска памет; како је кратко људско знање и како су безумни оникоји се уздају у човјека, коме је дах у носу.

Исто то је доживио наш нови просвјетитељ Владика Николај Жички и Охридски,када је био у Дахауу. Сачувано је чудесно свједочење његовог виђења лица

Божијег, и то у тренутку доживљаја, да је прах и пепео. Он каже Господу, кад га јеБог уздигао себи: "Господе, прах сам и пепео."

И уздигне га Бог, и опет види он чудеса Божија, и каже: "Господе, нијесам у стањуда поднесем, прати ме!" И кад га опет Бог узвиси, додаје: "Господе, ослободи ме.

Нијесам спреман да то примим". Три пута се са Њим тако погађао.

Тако је Свети Владика Николај доживио исту ону тајну, коју је доживио СветиАпостол Павле, да би нам у нашем безумном и распамећеном времену показао како

је Бог исти, како је Христос исти јуче, данас и сјутра, и како је сила Његова ипремудрост Његова - иста; да је она међу нама а и са нама, и да се даје свима онимакоји су жељни те Премудрости, и који су спремни да приме на себе крст Господњи,

и да ходе за Господом својим.

"Да вјера ваша не буде у мудрости људској, него у сили Божијој."

Кратка реченица али дубока истина; истина која треба да буде путоказ нашемживоту, вјера да не буде у људској мудрости, у људским домишљањима, у

људском кратковидом и краткорочном знању, него да буде вјера наша у мудростиБожијој. Мудрост која је вјечна, вјера која је темељ онога чему се надамо ипровјера онога што очекујемо; вјера која је опит самога Господа у нама, примање

Њега кроз сараспињање са Њим, и кроз саваскрсавање са Њим, и на тај начин кроззадобијање Његове Божанске силе која је непобједива и преко које је јачи Он који

је у нама, него ли силе овога свијета, које су против нас.

Отуда, по Његовој истинитој ријечи, ни врата паклена неће и не могу побиједити

ни одољети Цркви Божијој. Јер, Црква Божија није било каква организација овога

свијета, него је она испуњење те и такве Божанске силе, силе Духа Божијега, силеРаспетога и васкрслога Господа, која је вјечна и непролазна.

Ко се те силе дотакне и ко њу прими, и он постаје вјечан и непролазан - ма каквапонижења доживљавао, ма каква распећа, ма колико га људи гонило и прогонило,

прије или касније, његово дјело ће изаћи на видјело.

Ево, у наше вријеме, послије педесет година страдања Цркве Божије и народа

Божијег, у српском народу, ми смо свједоци, да послије тог великог и страшног





буде и помиритељка завађене и закрвљене браће. Јер, нема нам спасења ако се непомиримо, ако једни другима ране не пољубимо, ако се гробови не опоју и кости не

изађу на виђело дана; историја нека суди ко је био прав, а ко крив. Али и сада севећ види, по плодовима се види, шта је донијела идеологија, испуњена опаком

мржњом братоубилаштва и оцеубилаштва, и до чега је довела.

Колико ли је зла нанијела само овом народу, и колико ће времена требати да се

народ ослободи од тога зла, од те опаке болести зване брозомора, која је харалаовим просторима, и још увијек хара; колико ће требати времена да се од тога

очистимо, ослободимо, да би могли, очистивши се од прљавштине гријеха, одбратоубилачког сљепила, да видимо лице Божије, да се вратимо Богу своме као

Оцу заједничкоме небескоме, и да се препознамо као браћа, да више не убијамо једни друге, већ да волимо једни друге, како би једнодушно исповиједали Оца иСина и Духа Светога Господа нашега.

Тако се, ево, и овдје, кроз страдање ове светиње, опипљиво остварила иста она

истина о којој говори Свети Апостол Павле у посланици Коринћанима. И овдје се распети Господ појавио.

У сваком невино убијеном, у ствари је - Господ убијен; у сваком попљуваном је -Господ попљуван.

Тај клозет на костима побијених људских бића, био је клозет над Тијелом самога

Господа Христа. Над Њим се све то догађало. Загађеност душа претварала се узагађеност понашања. Распет је Христос у сваком распетом; убијен је Христос у

сваком убијеном; попљуван је Христос у сваком попљуваном; презрен је Христос усваком презреном.

Али, као што је Христос распет и понижен и - васкрсао, тако и они који су заједноса Њим распињани и понижавани, и они заједно с Њим васкрсавају. Правда пак

Божија и праведност коју је Христос подарио свима онима који су жедни и гладниправде, поново се обнавља - обнављајући људске душе и враћајући људе њима

самима и Богу правде.

Тако, завршавајући овај наш братски састанак у овој Острошкој светињи, добро је

да се сјетимо крета Господњег и Његовог васкрсења; да се сјетимо нашег

сараспињања са Њим и нашег саваскрсавања са Њим у Тајни Крштења и у свимСветим Тајнама Цркве Божије, као и у тајни нашег живљења уопште овдје наземљи. Веома је важно да се сјетимо сараспињања Цркве Божије и састрадања

Цркве Божије као Тијела Христовог, кроз вјекове Његовом пречасном ТијелуГолготском; сараспињања, које се, ето, показало опипљиво и у наше вријеме на

тијелу народа Божијег, у српском народу, па ево и овдје, у овој светиљи и око овесветиње, као и на многим другим мјестима .

Нека би Господ све оне који су распети и понижени, у име Његово и за Њега,прославио и силом својом обдарио. А и нас нека умудри и научи да живот свој









Њима и припада, да овдје, на данашњи дан изађу на видјело. Да их видимо ми, и давиде они нас, да цјеливамо њихове ране и окове у којима су и овдје дошли.

Оно што се њима догодило, да се више никад не догоди; да никад више братска

рука се не дигне против брата свога!

То нам данас поручују ове свете и часне и честите, богојавне и човјекојавне кости.

Нијесу оне изрониле из таме данас овдје пред нас да би призивале на нова братскакрвопролића. Оне нас позивају, не на освету, освета је Божја, него на освећење,

праштање и братску љубав. Они су данас овдје, да својим немуштим језиком, оношто су говориле четрдесет и седам година, понављајући ријечи Голготског

Мученика: "Опрости им Боже јер не знају што чине!", да и данас понове те исте ријечи овдје пред нама, кроз моја уста и кроз уста ове светиње: Опрости Божесваком оном који није знао шта је чинио и који је у свом незнању и својој

распамећености дигао руку на брата својега. Опрости Боже и врати нам памет, јернема веће казне него кад Бог неком памет узме. А нажалост, та и таква

распамећеност била се разлила по горама Црне Горе. Због ње и злог и опакогкаиновског братоубилачког сјемена и данас се браћа хране плодовима мржње.

Не дао Бог да се икада више на овим просторима понови оно што се догодило утоку посљедњег рата, и након њега. А благо онима који издрже до краја у вјерности

Богу и правди Божијој.

Ви сами гледате шта се догађа у наше дане: велика црвена аждаја, која јеседамдесет година својим отровним пипцима тровала свијет и сисала људску

савјест и помрачивала свијест, ево данас Јељцин и Горбачов јавно - urbi et orbi -проглашавају да јој је дошао крај и да изумире.

Велики је то знак да ове кости излазе на свјетлост дана, баш у тренутку, кадаидеологија, сатанизована и крвожедна, која их је побила - издише.

А ко је то могао да вјерује прије три, а некмоли прије десет година? Није ли то још

једно од великих чудеса што се догађају пред нашим очима?

Требало је ове кости да претрпе, не само мучеништво и страдање, већ и презреност

и подземни мрак, и то четрдесет и седам година, па да изиђу испуњене миомиром и

Правдом Божијом јер - побиједила је Правда Божија!

А оне демонске силе које су расчовјечивале луде и газиле по људским савјестима,

оне полако али сигурно ишчезавају. Јер, у лажи су кратке ноге.

Уз то, пред Богом је хиљаду година као један дан! А један дан као хиљаду година!А моћници овог свијета мисле да је њихово вјечно царство...

Но, шта су деведесет година или сто година у односу на Божију вјечност? А свићемо изаћи пред Страшни Божији суд: и они који су добра чинили, поручује нам



Ријеч Божија изаћи ће у васкрсење живота. Они већ овдје, иако унижени иодбачени, презрени и погажени примили су у себе сјеме вјечнога живота, па зато

васкрсавају у људском памћењу прије или касније. А пред Богом су већ васкрсли иушли у радост Господа свога.

Они пак, који су зло чинили и они ће васкрснути, али у васкрсење суда. А тај суднад њима и над њиховим дјелима, односно недјелима, започео је оног тренутка кад

су то недјело учинили и кад су то непочинство направили.

Суд Божији почиње одавде, а завршава се у бесконачности.

Суд Божији који правду уздиже и показује је непобједивом, а неправду показује каонешто што је пролазно, потврђујући ;ш заиста ономе "коме закон лежи у топузу -трагови смрде нечовјештвом."

Тим и таквим нечовјештвом су угашени ови животи.

Међу њима је и Лека, видимо, коме је било двадесет и двије године.

Међу њима је и Мирко, који је такође имао двадесет и двије године.

Међутим, ево од Бога њихове награде, и они васкрсавају у нама и пред нама, ипозивају нас кроз своје мученичко искуство, кроз своје страдање и у смрти и

послије смрти: Позивају и нас овдје сабране, и све Црногорце: У памет се, браћоЦрногорци! Немој никад више да брат удари на свога брата! Немој нико и никада

више да презре светињу брата свога, и друге светиње, које су преци градили, ококојих су се окупљали, и за које су животе своје полагали.

Нека би Бог дао, да ово наше трагично искуство, искуство наше распамећености,искуство нашег зла, нашег упрегнућа у свјетско зло, кога смо постали свјесно или

несвјесно, измећари; нека нам то буде велика поука. Не само за данас, него во вјекивјеков. Да никада више не дозволимо да нам туђин вођа постаје; да нам лажне идеје

трују нашу свијест и нашу савјест; да нам лажни идоли заклањају лице живога ивјечнога Бога; да нам неправда проглашена за правду заклони лице Божије Правде;да нам непоштење замијени поштење; да нам мржња против брата и против оца,

братоубиство и оцеубиство замијени Љубав према оцу своме и према прецима

својим, и братољубље, на којему почивају Небо и Земља и сва Васиона.

То је порука ових светих и свештених костију, и у то име ми смо се данас окупили

да им пошту одамо, да се Богу помолимо, да их Бог упокоји тамо гдје сија свјетлостлица Његовог, увјерени дубоко да ће душе њихове заиста у добру почивати и да у

добру почивају, јер они су живот свој жртвовали, невино заклани на правдиБожијој. А ниједна невино проливена кап крви неће бити од Бога заборављена; чакни од људи, камоли од Бога, чије је памћење вјечно и чија је љубав бесконачна -

љубав која грли собом и прошлост и садашњост и будућност. А изнад свега, прима



























Човјек је духовно и тјелесно биће. Тијело хоће своју храну, душа хоће своју храну.Не може тјелесна храна да задовољи људско срце и људско биће, као што опет, не

може духовна храна да надомјести потребе људског тијела. Потребно је хранитииједно и друго. Изгубљена равнотежа, у наше новије вријеме, која се дубоко

одражава на наше постојање, управо је посљедица те изгубљене равнотеже измеђудуховног и материјалног, душевног и тјелесног, на плану појединца као личности, аонда и на плану заједнице, као и на плану људског постојања уопште.

Према томе, Црква, као народна Црква, призива не само на остајање при народу

онакав какав он јесте, на рјешавању његових социјалних питања, која су, такође,битна, него сматра и да то социјално, друштвено, мора да има свој дубљи смисао,

своје значење, као што и човјек мора да га добије. Тако ће у свјетлости тог дубљегсмисла, човјек рјешавати и своје социјално-друштвене проблеме, тј. све оно што сеодноси на народ, као на социолошко-биолошку величину, која овдје постоји.

Наше вријеме је било вријеме идеологизације, која је управо угрозила тај дубљи

смисао људског постојања и отуда сад толико тих противрјечности у нама, итолико агресивности, јер нешто је ненормално у нашем основном ритму. Има

нешто ту што притиска људску свијест и савјест, нешто што се испољава на једаннеуравнотежен, да не кажем неуротичан начин.

Православна црква има овоју методику, свој програм, који није од јуче, провјеренискуством покољења, вјековима. Увијек изнова она призива сваки народ, сваку

заједницу, почев од породице као заједнице - да се свакидашњи начин живљењагледа под призмом вјечности. Прави човјек увијек изнова поставља себи она, како

их назива Достојевски "вјечна проклета питања", без којих човјек није - човјек;његов хљеб није благословен, а његова заједница није истинска и права заједница.

Православље себе не сматра конфесијом, нити чак религијом. Православље јеживот, призив, да човјек живи сагласио не само својој природи, него и свом

призвању вјечном. Природа је само припрема за оно што човјек треба да буде, каошто је камен припрема за статуу. У свему је запретана нека дубока тајна, тајна коју

треба открити. Човјек је онакав какав јесте само могућност за нешто многосавршеније, много узвишеније. Остане ли при ономе што јесте, онда је он остаокамен станац покрај пута, који није открио своје значење и свој смисао. Камену ће

се опростити, јер очекује словесно биће да му открије његов смисао, али човјеку

неће, јер је управо он то словесно биће, што је овдје на Земљу бачено да биоткривало и остваривало свој смисао и смисао свесветија.

Човјек је зеница васионе, биће "гранично" између свјетова, биће у коме се огледаонострано, и биће које носи у себи овострано, али и биће које је способно да

превазиђе себе сама, не уништавајући себе већ управо дајући себи, онаквом какво јесте, прави смисао и право значење.- Увези с претходним питањем, намеће се и упитница: како СПЦ гледа на

прекрштавање муслимана у католике? Са Србима то је некад рађено силом, под







страсти, парче земље више, парче хљеба у руци братовљевој или нека опака ријеч,били довољни да свога брата жртвујемо себи и својој страсти. А људско биће не

смије ничему да буде жртвовано.

Има неколико основних изворишта мрака, помрачења која носимо у себи, каопојединци и као заједница. Има нешто што човјек наслиједи од спојих предака, иманешто што сам стекне у дјетињству, у средини у којој живи; има нешто што је с оне

стране људске памети, нешто што је очигледно сатанско, нека сила која покушавада понизи људско биће, да га уништи; она се манифестује кроз самоубилачке

људске тежње, или убилачке других људи. Достојевски, нарочито у његовим "Злимдусима" о томе говори. Овдје, у нама од свега тога има понешто. Нијесмо ни од

једнога ни од другога ни од трећега имуни, поготово не у овом времену у коме смодоживјели на својој сопственој кожи оно што је Достојевски пророчки описао усвојим "Злим дусима." Достојевски, пишући "Зле духове", узима као мото онај

догађај из Јеванђеља, када је Христос исцијелио двојицу бјесомучника у земљиГадаринској, кад су демони тражили од Њега да их пусти, да иду од Њега у чопор

свиња, јер и сатана хоће друштво, па су демони ушли у чопор свиња.

Достојевски пророчки описује судбину модерног свијета, модерне Европе. Дакле,као што су демони ушли у чопор свиња, тако је демонско неко сјеме посијано уљуде нашег доба. Демонска нека разорна, деструктивна сила, изманипулисала је

људску свијест и савјест, да је човјек на тлу Европе у једном тренутку изгубио равнотежу, пореметио се и дошао у стање да жртвује милионе људских бића ради

неких својих идеја. Просто је несхватљиво, да су због парчета хљеба, због некеспољашње среће, жртвовани толики милиони људи, реални, конкретни људи, због

неког будућег, непостојећег човјека. Дасе жртвује најдубљи смисао постојањанеком пролазном уживању човјековом на земљи.

Све се то са нама догодило. То се догодило и овдје, на овом нашем простору. Злидуси су окупирали Црну Гору! То само слијепац не види. Уселило се у људе неко

опако зло. Отада је братовска рука убијала брата свога, слијепа, мислећи да јекамен а не брат, којег му је мајка родила. Онда је син убио оца. Толико је примјера

гдје су синови убили, и то какве, родитеље. Наведимо случај, класични примјерНиколе Ковачевића, великог јунака из Балканских ратова, честитог Граховљанина.Причају: лежи мртав Никола Ковачевић. Нијесу му, по народном обичају, ни уста

затворили, па му језик испо, те ће рећи неко од његових најближих (не знам, можда

баш син): "Виђи како је исплазио језик, слути другоме!"

То не може да буде објашњено ни идејама ни идеологијама, ни људским

слабостима. То само може да буде објашњено опсједнутошћу, ђавоиманошћу, која је запосјела људску свијест. А Сатана неће никад да подметне мале ствари, да

обмане људе, поготово великим људима и великим народима демон увијек подмећенајвећа и најстрашнија искушења.

Е, то је Сатана подметнуо Црној Гори, Црногорцима, српском народу, народимаевропским; то је Сатана подметнуо свој јадац. И заиста су се европски народи













праштања у народу - основни је задатак Цркве, он је то био и остао. Није лакоопростити. Али никад човјек није тако узвишен и чудесан и диван, него кад

опрости. Што је повод за праштање дубљи и што је његова праведност већа, то јевеће и његово достојанство. Тако да они који опросте, чак и онима који су им

убили најближе, то су тек прави људи, тек они се уписују у људе.

Кад човјек прашта, постаје као Бог. Тад се као Бог понаша. Ми, међутим

заслијепљени својим самољубљем и мржњама и страстима, понашамо се каобесловесна бића. Што мање праштамо сличнији смо бесловесним бићима, што

пише праштамо сличнији смо Богу. Што човјек пише прашта, то се дубљепојављује боголикост његовог бића. Нужно је продубити у Црногорцима, који

имају у себи херојског, јуначког, пробудити осјећање да је јунаштво (као што јесхватио наш умни и дубоко етички Марко Миљанов право јунаштво, бранити другеод себе.

Потребно нам је буђење за духовна предања. За изворну нашу културу, коју

морамо да обновимо. Људи који изгубе своју оријентацију и градове граде безоријентира. Одвајкада је средиште сваког људског насиља, града, био храм, а сад

граде неке сандучаре, спаваонице. Не умијеш кућу да градиш на прави начин јер тидуша није саграђена. Душу нијеси саградио а она је први и основни дом. Онај који је душу саградио, који је постигао равнотежу, само та његова унутрашња

архитектура ће да се манифестује на здрав и праведан начин у камену. Обновљенонаше духовно биће, наше национално биће обнавља наше културно биће, наше

духовне чудесне обичаје, наше саборе. Али не саборе који се саборе око флаше!

Пазите колико смо ми напредовали! Некад смо се савијали око хљеба, око Светогпричешћа и сва наша зборовања су тако настала. Данас се савијамо око флаше.

Одатле потичу помрачени мозгови, помрачене савјести. То је тај тзв. напредак којисмо остварили. Намјесто миомирног тамјана, данас нам је цигара оно што нас кади,што уствари трује организам и празни џеп.

Намјесто око Књиге живота, око Светог писма скупили смо се око разних новина и

часописа. У њима, истина, има добрих и лијепих ствари, али ако прелисташ свешто ту пише, колико ту само избије и има гноја који носимо у себи.

Оно што носиш у души то и пишеш. А оно што си написао, то је сјеме које си

посијао, које расте независно од тебе, и које трује, или преображава.

Дакле, много нам треба, не само мени, као митрополиту, већ свима нама. Сви смо

ми у том погледу - митрополити. Неопходна нам је велика обнова храмова ицјелокупне културе, али првенствено обнова душа, као вјечних божијих храмова и

изворишта сваког стваралаштва.

"Покрет", 24. јул 1991.

Обнова памћења













и преко ње сазнања о свом вјечном достојанству. Да се опет позовем на нашегвладику Рада: Сазнања да смо "искра у смртној прашини". да смо "луча тамом

обузета". Јер то је оно "једино од потребе", за свако вријеме, за свако покољење,нарочито за ово наше покољење у коме и над ким је тама тријумфална. Ту је тама,

заиста, "лучу одузела". Ипак, гдје има светлости и тама неће побиједити. Е, тосамосазнање, та дубља мудрост, знање о свом вјечном достојанству, то је оно чимесе човјек духовно пробуди. А преко њега пробуди ће се у човјеку поштовање и

према сваком људском бићу, сваком створењу; према твари, према Ловћену;сваком брду у Црној Гори; сваком потоку... Божић и то свједочи својим обичајем:

"Мир Божији, Христос се роди!" - то се каже и крави и овци, и сваком створењу сенуди та мудрост, та радост. Свако биће је призвано да учествује у томе.

- Прије непуног вијека, у Црној Гори су живјели људи исте крви које су и људи те исада у њој живе. Међутим, онда су то били Срби три вјере: православне, римокатоличке и мухамеданске. Данас су то људи три нације..

- Не знам како човјек о том да размишља. Знам једино да је у Уставу Црне Горе, за

вријеме књаза Данила кад је била независна држава, док је била кнежевина писалокако у Црној Гори постоји само једна народност - српска, иједна вјера православна.

а сваки други који живи, у њој да има иста права као сваки брат Црногорац. Тако јеписало до 1918. године, а то није било давно.

Био сам подуже ван Црне Горе, па не знам шта је у стању да се све изроди док сиодсутан, али знам ко су ми били: отац, дјед, прадјед, шукундјед и све тамо до

Богића Морачанина. То значи, до прије 300 година памтим имена својих предака. Аи по предању знам да ми је поријекло негде са Косова, и још јужније, од Охрида.

Знам то своје биолошко коријење, а у исто вријеме знам своје духовно коријење,благодарећи управо наслијеђеном очинству, које је мукотрпно у мени заживјело.

Благодарећи мом оцу, сељаку, честитам човјеку, који се изборио за моју душу.Вјероватно да њега није било, можда ни ја не бих знао ко ми је отац ни по тијелу нипо духу.

Свако има право да буде оно што хоће. Али, благо људима који су око што јесу,

што су били. Једино они могу да се упишу у људе.- Ви знате своје поријекло до Косова. А да ли знају наша браћа по крвимухамеданске исповијести?

- То је то! Кад хоћеш неки народ да убијеш - убиј му памћење!- Не бришу ли, можда, они сами, то памћење?

- Знате, има неки чудан феномен у људској психологији. Човјек кад има у себинеку кривицу, дубљу иску рану, он покушава или да побјегне у сан - психологији је

то познато - или у амнезију. Претрпи неки страховити шок. Онда га, ваљда, томамнезијом, Бог чува од нечег горег.

Сад, како другоме помоћи да му се врати памћење. У сваком случају, насиље јошдубље убија памћење. Оно што је битно, то је заиста стварање једне културе

















опредијељена за један дубљи дијалог. Међутим, за то требају прави људи, а они сене рађају тако лако и тако често.

Наш раскол је очита посљедица наших овдашњих идеолошких партијских и

послијератних раскола. Код нас се водило крваво коло; људи су једни другегледали преко нишана, и ту треба времена, треба спремности на промјену, напризнање свога гријеха, свога злочина и спремности да се затражи опроштај. Никад

човјек није тако диван и чудесан него кад тражи опроштај.- Ријеч је о обостраној спремности.

- Обостраној, наравно.

- Какве су могућности да се раскол и у Српској православној цркви превазиђу и топитање ријеши?

- Могућности постоје и клима је веома погодна у Дијаспори и овдје а поготово уЦркви. То се осјећа, нарочито од посљедњег Сабора и неких збивања ове јесени.

Сва та збивања око Косова и Газиместана и подизања Храма Светог Саве, одиграласу изузетну улогу. Храм Светог Саве је показао, колико је моћно што се гради храм

такве врсте, колико је то целебно за све одреда.

Служи на част у овом тренутку водећим личностима Републике Србије, што су

схватили виталне интересе народа и радије стали уз њих, бар у овом часу, него узсвоје партијске и идеолошке интересе. Дај боже да они у томе издрже. Јер, бојим

се, као што то бива код нас, да то не буде дугог даха. У Банату сам научио једнупословицу, која много говори о нама Србима и која каже: "Срби су као гуске - кад

крену, двије на влат а кад стигну свака себи". То би било катастрофално.

То што је започето, ако се продужи, уродити ће изузетно богатим плодовима. Јер,марксизам је као идеологија, покушао да у своју прокрустовску постељу уклопиисторију, људску свијест, људску заједницу, друштво, судбину народа - резултати,

међутим, као што видимо, нијесу баш сјајни. Нијесу. Много је човјек дубљи, многокомплекснији, и шири од једне филозофије, једне економске теорије. Та

апсолутизација једне идеологије, довела је до незапамћених злочина у историји.Када злочинац, макар у неком тренутку, има неког вишег изнад себе, онда има некенаде да се умањи злочин. Али, кад злочинац прогласи себе за Бога и Господа,

господара живота и смрти, онда наступа епоха великих тирана какве је управо

породило наше вријеме.- Ипак, то што се дешава у српском народу, изазива велико подозрење на нашемсјеверозападу па и сумњичење да је ту ријеч о крајње контролисаним процесима,

иза којих стоји нека организација, па често и Црква?

- Ови наши простори, балкански, православни простори, имају друкчије устројстводјелања и мишљења него што је то на Западу, који је историјски другачијеобликован.







буде будилник црквене савјести. Она треба да помогне и другим људима да сеослобађају индивидуалног зла као таквог, а исто тако и колективног зла.

Ми, православни, наравно, нијесмо безгрешни, то је оно сазнање што пробија кроз

сву историју Цркве. Међутим, оно чиме се разликује јерусалимско-цариградскохришћанство православног типа и хришћанства римског типа, јесте управоопасност да се римски тип хришћанства претвори у идеологију. Његове

организационе структуре, које су често идеолошке, имају у њему веома битно,суштински битно мјесто. Римски папа је унутар саме Римокатоличке цркве

практично изнад ње, по одлукама Ватиканског концила, има и харизмунепогрјешивости, те се то онда преноси на цијелу структуру Цркве као такву.

Отуда све оно што он или она учини мора да се правда!

То идеологизовање црквене савјести спречава продирање у дубље слојеве људског

живота и људске свијести, до дубљих трептаја људске савјести. За мене је простонесхватљиво, да до дана данашњег, скоро нико од црквених људи Римокатоличке

цркве није нашао за сходно да се суочи са оним што се у току минулог ратадешавало на тлу Независне Државе Хрватске.

Не мислим да неко призна и каже - ја сам то урадио! Али треба учинити све да сепробуди одговорност, не само за себе, него за оног другог и његову судбину. Значи,

одговорност за жртве. Умјесто тога, стално се минимизира и беспрекидно правдато што је учињено у Јасеновцу и на многим другим мјестима. Било би значајно да

ја и неки мој колега, католички бискуп, заређамо опако као два брата, као што и јесмо браћа, од Јасеновца од Гламочког поља и Јадовна, да и он види, да опипа шта

се ту догодило, какав се ужас догодио и како он не може имати никакву симетријучак ни за обичну људску логику, а камоли за логику једног црквеног човјека. Све

докле се то не доживи, докле савјест не сиђе до Јадовна и његових дубина, док сетај јад не доживи као свој, сопствени јад, а не нечији други - нема спаса!

Ако се пак нема осјећања за поклане мученике, какав се екуменизам може имати?Шта је, уствари, екуменизам, ако то није зацијељење људског јада и патње?

Можемо ми лијепо да се грлимо, да пишемо једни другима писма и да дискутујемо,али прије или касније избиће подземни вулкан из тог јада, ге муке и тог зла.- Да ли је Православна црква спремна на такав дијалог?

- Православна црква је на то спремна. У то сам дубоко увјерен, и поред свих нашихслабости. Јер, она нема никаква спољашња ограничења, нити икакав спољашниауторитет, који ће да диригује њеном свијешћу и савјешћу. Свако ново покољење је

спремно да изнова интерпретира све што се збивало, уз поштовање свега што сустари урадили, оно има увијек моћ да промијени, да призна, да каже, да исповиједи

свој недостатак.- Чини се да су тим садржане и предности али и слабости Цркве?

- Признајем да то изгледа као слабост. Она историјски, због тога, није била толикоефикасна. Пирамидалне структуре, монархистичке структуре су много ефикасније.



Интересантно је да су, малтене, сви источноевропски системи на једном потпуносекуларизованом плану покушали да примјене баш тај принцип, што је Достојевски

одавно примијетио, тај римски принцип непогрјешивог постојања и дириговањаљудском свијешћу, све ради практичне ефикасности. Међутим, та историјска

ефикасност задобија експанзионистичке димензије, трује духом тоталитаризма иинквизиције и свих сличних појава, које су негација Цркве као такве. То је, наиме,потпуно антипод онога што она јесте и онога што она носи, као принцип, у себи.

Православна црква, управо ради успостављања правог дијалога о коме говоримо,

без прекида инсистира на томе, да се престане са таквом врстом експанзионизма,експанзионизма "унијатског" типа.

Ми православни кажемо римокатолицима: ако нас истински поштујете, ондапрекините с унијатством. Ако вам десет вјекова није довољно свједочанство да се

на тај начин не ствара јединство, онда ви нијесте способни и нијесте спремни, дасхватите историјске чињенице. На жалост, њима то није ни до данас јасно.

- Косово је незаобилазна тема у сваком разговору...

- Добро је речено да је Косово наша незацијељена рана и наше грдно судилиште.Али Косово је наше памћење и наше саборно биће, наше повратиште. Оно што јеЈерусалим за Јевреје, то је Косово за српски народ. Не просто у неком биолошком

или географском смислу, већ у најдубљем смислу, јер се ради о судбини, овриједностима и правим плодовима једног народа.

Отуда није чудно што је Косово, управо стога што има то мјесто у самосвијести

овог народа, изазвало све оно што је изазвало у српском народу, и што ће, дубокосам увјерен, још више подстицати његово буђење и саборнизирање његове свијести

и самосвијести; и његово просвијетљивање ради преузимања његове историјскеодговорности пред собом и пред другим народима, а и пред будућношћу.

Сеобе су, по својој природи, везане за Косово, а онда и све оно што је израсло изтих сеоба, и народ који је из тога израстао, и његова култура, и његов храм, и његов

етос и његова трагика све је то, у ствари, један органски продужетак Косова и упозитивном и у негативном смислу.

Без тог и таквог сјећања, удубљивања у та историјска збивања, удубљивања у све

оне плодове, које је овај народ изњедрио и до сеоба и послије сеоба, немогуће јеодговорити овом нашем садашњем тренутку, и немогуће је пронаћи нове путевепред којима, очевидно, стоји овај народ у будућности.

(НИН, јануар, 1990)

НАРОД НЕЋЕ РАСКОЛ

- Симо два дана након петровданских догађаја, огласио се Одбор тзв.аутокефалности, са захтјевом да власти удовоље њиховој замисли...













- Румуни, познати Румуни су рекли, да им се Бог вратио, Једно време су мислили даим је Бог окренуо леђа.

- Па, није ни чудо што су тако мислили, живјећи у таквом казамату, каква је била

Чаушескуова Румунија. Било је дирљиво гледати, оних првих дана, баш у петак,када је почео народни бунт, како се на телевизије појављује епископ сасвештеником иједним малим човјеком, који држи крст у рукама, и узвикује: "Ми се

боримо за ову светињу!" Дакле, крст који открива, не само хоризонталу људскогживљења, већ и вертикалу. Открива битност људске савјести и људске

одговорности и поштовања према сваком људском бићу, које не може да будежртвовано ни за какву идеологију, ни за каквог бога нити богића, какви су се

накотили, опростите на изразу, на овом свијету.- Апсолутно добар израз, за људе који су атеисти потпуни, и којима ништа нијесвето.

ПИТАЊА СЛУШАЛАЦА

- Пре свега желио бих да поздравим Г. Амфилохија, (јавио се Сава Стојановић,слушалац из Београда), желио бих да му се захвалим на врло пријатним тренуцима

6. маја на Дурмитору, када смо освећивали Цркву и када сте нам резали славскиколач у оној планинској кући. С поносом носим Ваше слике с освећења цркве, којутреба тамо да градимо.

- И мене радује да помињете тај дан на дивном Дурмитору. Велики је био тај дан и

оно наше окупљање око заједничког колача, око хљеба живота! И то на Дурмитору,који је рањен: рањен братоубилачким клањем у току овог рата. Добро да се преко

колача и на колачу исцјељују те ратне ране. Једино тако је могуће и градити новубудућност и на Дурмитору и на свим овим просторима.

- Имао бих два питања: (јавио се непознати слушалац.) Ви сте један од тројицеархијереја задужених да испитају шта је с нашим живљем у Албанији. Докле је тостигло?

- На томе се ради с групом наших историчара и људи, који су имали прилику да

посјете Албанију. Надам се да ће сада, послије ових времена која су захватила циосвијет, нарочито Источну Европу, да ће до промјена доћи у несрећној,најугроженијој земљи на Балкану, и шире - Албанији, па ће онда бити лакше да се

допре и до наших оскрнављених гробова и храмова и моштију Св. Јована

Владимира, који се још увијек тамо чувају, и да ће нам многе ствари бити јасније.Стање се, засад, тамо не мијења. Црква је забрањена, православни епископипомрли су по логорима. Наш православни живаљ званично не постоји! Наводно

смо читали да има свега стотињак православних Срба у Албанији. То је неистина,то знамо. Познато нам је да православних Срба и те како има много око Скадра, у

Вракама и око Пишкопеје, тамо до Драча, а такође има стотињак хиљадаправославних Грка у сјеверном Епиру. Грци су, колико је било могуће, бринули освојима у Епиру. Нажалост, ми смо наше потпуно били заборавили, и то нам не

служи на част. Али, добро је да се ипак враћамо својој историјској одговорности ипрема тим просторима, који су тако дубоко уткани у наше национално и духовно





нарочито након посљедњег рата, али је тамо постојао наш викар и нашисвештеници. Епископ банатски, или коме је то Сабор налагао, водили су бригу о

нашем живљу у Румунији. То и сада чини епископ шумадијски Сава.

Нажалост, ту није било великих могућности. У посљедњих десетак година било једозвољено да неколико младих људи студира овдје, код нас. Али, у. задње двије -три године, и то је обустављено. Надајмо се да ће сада бити много лакше. Што се

тиче материјалне помоћи нашој браћи у Румунији, могу само да вам кажем, да јенаша вршачко-банатска епархија већ дала распис, да се у току ових празника

прикупљају новчани прилози, исто тако и у натури, који ће бити достављени нашемвикаријату у Темишвару, а и Румунској темишварској митрополији, јер и то су

наша браћа, која су исто тако страдала као и наши Срби у овим посљедњимзбивањима. Народ ће се сигурно одазвати. Користим ову прилику, да обавјестимсвоје вјернике и све у Банату и оне који живе у цијелој Војводини, и све који

слушају овај наш разговор, да свако на свој начин помогне тим страдалницима, даби они могли да се осјете као људи, који имају своју браћу.

- Имам осамнаест година (јавио се непознати слушалац) рођен у овом добу, добукомунизма социјализма. Моји родитељи, мајка нарочито, верују у Бога, док не знам

шта да кажем за нас што смо рођени у ово време. Кад одем у школу. и упитамнекога да ли иде у Цркву или верује ли у Бога, сви ме с подсмехом гледају. Не знамзашто, али све је некако лажно пријатељство, све материјалистички схватају овај

свет. Како то може да се поправи и шта Црква чини у том погледу?

- Драго ми је да чујем једног младог човјека пред којим је будућност. Мој одговорна ово питање био би - пи гање: Шта ћеш ти учинити да оно што није било добро,

поправиш, да у свом срцу распалиш неугасиву вјеру Јер вјера је једино стамено уљудском бићу, иако она, на први поглед, изгледа тако мала и слабашна и немоћна у

односу на друге силе овога свијета?- То сам баш хтео рећи (наставља исти слушалац). Сваки човек мора да пронађедобро у свом срцу.

- У срцу треба трагати за собом и за одговором на сва питања. Чисто срце и Бога

види, и у сваком човјеку и брата и сабрата. А онда се према њему тако и понаша.Дај Боже да се та вјера, свети коријен у коме је укоријењено биће нашега народа,Српскога, и не само њега, да се она распламса, да обнови све нас и да нас очисти од

сваке порочности и везаности за оно што је пролазност; да би смо преко пролазног

задобили вјечне вриједности, ради којих човјек и постоји на Земљи.- Морам да вам поставим једно питање, оно незаобилазно свих хришћанаправославне и католичке вере: Какви су односи Православне и Католичке цркве

данас у свету? До које су мере ти расколи и колико има шанси да се хришћанствозближи?

- Познато је да тај раскол траје, готово, десет вјекова. Тај раскол између Западне иИсточне цркве посљедица је многих фактора. Није сада прилика да у то улазимо.

- Разлози су за то, политички, претпостављам?



- И политички, и социолошки и духовни, али и промјена става на Западу, преманеким основним начелима вјере, хришћанске, еванђелске, или у друкчијој

интерпретацији тих основних начела. Вјера и у оно што вјерујемо је нека врстакоријена из којега се онда рађају плодови. Не може на шипку да роди грожђе, нити,

опет, можемо на смокви да тражимо јабуку. Промјене у духовним начелимамјењају и начин живота, а то онда доводи до раскола међу људима, до друкчијегобликовања и појединаца и заједнице. Нажалост, то се догодило и овдје код нас, и

по мом осјећању, тај раскол, духовни раскол, који се догодио на овим просторима, јесте коријен бројних других раскола који постоје. Ако некад дође до заиијел, ења

тог раскола, онда ће бити лакше рјешавати расколе на другим мјестима и у осталимоблицима живота.

А што се тиче самог јединства међу Римокатоличком и Православном(Јерусалимско-Цариградском) Црквом о томе се стално расправља. Траје то

вјековима, и никад нијесмо, ни једни ни други, изгубили осјећање за то јединство.Било је толико покушаја, за постизање јединства од најстаријих до најновијих

времена и до тзв. екуменизма у нашем времену. Добро је да се то његује и добро је,управо на овај дан Рођења Сина Божијега објединитеља свих људи и свих бића, да

се подсјетимо на неопходност тога јединства, на потребу превазилажења свих раскола и стварања једне праве, истинске климе, у којој ће људи моћи човјечно даживе и још више од човјечног - Богочовјечно.

- Влада у народу мишљење, дилетантско, ади ипак мишљење, да предстоји,односно, да се врши католизација православља. Наравно, у политичком смислу,

прије свега. Претпостављам да има таквих покушаја?

- Управо због тих промјена у начину мишљења у Западној цркви, дошло је допромјена у њеним структурама, а онда је дошло и до промјена у понашању. Римска

католичка црква има устројство које само по себи води, како то ја кажем,идеологизацији свијести. Свака идеологија је, по својој природи,експанзионистичка, а кад је таква, она је онда тоталитаристичка. И тај

експанзионизам тежи постизању јединства, али не унутрашњим дубљимприступом, већ попут једне државе која осваја друге, тако и таква црква покушава,

свим могућим средствима, да осваја нове просторе, да придобија за себе оне који неприпадају том и таквом "јединству".- Да ли можемо нешто конкретније да говоримо, докле се стигло у том процесу?

- Хоћу да кажем да је у Римокатоличкој цркви, нарочито од шеснаестог вијека,присутан дух експанзионизма, тзв. унијатство. Многи проблеми у савременојПољској, Украјини, Румунији и код нас овдје, посљедица су тога. Ми, с једне

стране, угрожени Исламом са Истока и турским освајањем, с друге стране, билисмо са Запада угрожени, управо тим експанзионизмом. То је оно што је и створило

велико неповјерење међу нама, нарочито послије страшних догађаја у токупосљедњег рата.- Посљедњих 45 година зна се где је била СПЦ, зна се гдје је била Католичка црква.

Колико је можда Православље било хендикепирано у односу на Католичку цркву утом периоду?







Долазили су и код Њ. С. Патријарха. Мислим да је у посљедњем броју

"Православља", објављен иједан њихов апел. То је вапај младих покољења заградњу храма, надам се да ће старији услишити њихову жељу, како би и они имали

свој центар и свој оријентир.- Можете ли, Владико, да прокоментаришете овај снимак? (Чује се музичкаилустрација уз разговор)

- Препознајем глас наше честите сестре Параскеве из манастира Јаска, која је цио

свој живот посветила светињи, Богу и народу, заједно са својом мајком Ангелином.Подсјећа та мелодија на Фрушку гору, рањену, мученичку Фрушку гору. Она што

је у току рата настрадала, Бог да опрости, а то што је послије рата билазапостављена, и што јој је пријетило опустошење, то је био још један од трагичнихзнакова нашег времена. Хвала Богу, и то се поправља и обнављају се, у посљедње

вријеме, Фрушкогорски манастири, да поново пропоје Фрушка гора.- Да ли бисте могли да ми објасните каква је разлика између идеја комунизма,

социјализма, православља, католицизма, муслиманства, јудаизма, будизма и свихосталих вјера које постоје на свету (питао је слушалац из Београда). Ако се ми

боримо против лоших људи, зашто бисмо било коју вјеру спомињали? Да ли сулоши људи или верници или неверници, ти, који уствари кваре ово наше друштво,или овај свет?

- Против људи, гледано кроз призму Божића, Светог Дана, никада се не треба

борити, јер је свако људско биће непролазна светиња. Треба се борити против зла игријеха у људима. То је оно што трује људске савјести и што се потом претвара у

зла дјела, у зле и отровне ријечи, које убијају. Оно што треба искоријењивати, то је,дакле, зло у људима, а не људе уништавати. Зато, кад говоримо о Божићу и о

његовим вјечним порукама за људе, треба увијек да имамо то на уму. Још нештотребамо да имамо у виду, кад се постави питање разлике између социјализма,комунизма, будизма и свих осталих "изама".

Има једно вјечито начело, које је светиња до данас и до краја свијета, - а то је:

"Добро које није учињено на добар начин, претвара се у свој антипод, престаје дабуде добро."

Трагедија марксизма није у томе што је желио социјализам добра. За поштовање је

та велика жеђ за бољим човјеком, за бољим друштвом, за слогом, јединством, равноправношћу, што је својствено социјалистичким покретима. Међутим, није запоштовање начин на који се покушало да се то добро оствари.

"Неће силом баба у рај", то је давно речено. Не може се слобода постићи насиљем,

тиранијом. Не треба заборавити да је марксизам почео да се остварује крвавом револуцијом, која је прогутала милионе људских бића и да се она крвљу завршава,на Тргу Небеског мира у Пекингу и крвавим догађајима у Букурешту. Ја нијесам

политичар и не желим да будем политичар (то не значи да ме не интересујуживотни проблеми и српског и сваког народа), али послије збивања на Тргу







људско биће на стваралаштво, на достојну Бога људску заједницу, на непролазнозаједништво у Богу. У исто пак, вријеме, призива свако људско биће да се укључи у

ту тајну божанског стваралаштва, дјеловања у свим могућим областима живота. Дасе човјек, поставши свјестан свог достојанства, потруди, било ко и било гдје да се

налази, да дјела своје дјело, да изађе на своје дјело, како каже псалмопојац Давид"до вечери", то значи до краја свога живота, и да тим својим дјелом оплоди земљу,обогати себе, да обогати и другога, и на тај начин оствари своје истинско људско

призвање. Дакле, не може бити светиње рада и дјела без осјећања за светињуљудске личности и људског постојања. Зато је и рад обесвећен, јер је обесвећен,

згажен и понижен човјек. Вратити човјека његовом достојанству, значи вратити гаи његовом непрекидном дјелању и стваралаштву.

- Мислите лида смо томе потпуно близу?

- Па, ту смо. Пипамо. Ствара се, рађа, нова духовна клима.

- Да ли постоји могућност да то нешто спречи?

- Злоје многострано и многоструко, носиоци зла су перфидни, тако да никадачовјек не смије да се осјети сувише безбједан.

- На брисаном простору?

- "Стражите, јер не знате дана ни часа", ове ријечи Христове значе стражити над

собом и над злим изданцима у себи. То значи стражити и над злом које пријетиспоља и трудити се да оно буде искоријењено, јер увијек и изнова оно може да се

роди и да угрози људско биће и људску заједницу, судбину једног народа и свихнарода.

- Да ли мислите, да је, у име једне генерације која долази, потребно, а имали смо ихмного, на жалост, јалових, још једна реформа школства, и то хитна?

- Људско биће има много дарова. Један од најдивнијих дарова је што свакопокољење и сваки човјек може сваког дана и сваког трена да почне свој живот

испочетка. Један древни пустињак је себи говорио свако јутро: "Почни из почетка!"

Мислим да је и ово наше вријеме сазрело за такав позив и призив: да почнемо изпочетка. Човјек увијек у себи има довољно снаге, да из темеља промјени својживот и своју судбину, али зато треба заиста, огромног труда. Зато кажем,

покољења која су прошла, ајош живе, и она која сад ступају на сцену, сва та

покољења имају довољно моћи и снаге да се мијењају, јер су људски даровибесконачни, и могућности неисцрпне. Понављам, нијесам песимиста! Вјера је снагакоја обнавља свијет. "Умријећеш, у идеале своје почнеш ли сумњати", каже

Прерадовић.- Ја сам генерација после рата, 55-то годиште (представља се једна слушатељка).

Потичем с Косова. Посетила сам многе манастире. Волим да идем у цркву. Нисамкрштена и не верујем у Бога, верујем у правду и поштење...

- Поштење је већ енергија Бога. Ту сте, близу сте.





Сава, да би се Срби око њега окупљали и на њему грејали, и са њега нове буктињепалили све док постоје на земљи, како би светлили себи и свима људима.

Наша молитвена жеља је да нам овај Божић донесе мир и помирење наших,

неслогом, расијаних гробова, праштање, јединство и узајамну љубав међу живима.Јер једино на миру мртвих, на узајамном праштању и слози живих, може сесигурно и одговорно градити истински напредак будућих покољења.

У то име, поздрављамо са свете горе атонске све људе добре воље непролазним

божићним

поздравом: "Слава на висини Богу, на земљи мир, међу људима добра воља."

Братство Царске лавре манастира Хиландара, уочи Божића лета Господњег, 1990-

ог.- Владико, хвала Вам на гостовању у овој емисији.

- Хвала и вама на позиву да учествујем у њој, на овај свети и благи дан мира и

помирења међу људима и нових нада за све нас на овим просторима и на свих петконтинената, гдје људи живе и гдје се труде на умножењу добра.

(Разговор у"Студију Б на Бадњи дан 1990.)Божићна посланица српском и осталим народима

- Преосвећени Владико, шта бисте рекли у Божићној посланици српском народу исвим народима уопште?

- Божићна порука је вјечна и увијек нова: Мир Божји, Христос се роди! Од

памтивијека, мир је насушна потреба сваког бића, а поготово сваког људског бића.Мир је првенствено унутрашња стварност људског срца. Мир и слобода, они сепрво у срцу задобијају, и ако ту не постоје, онда их ни око нас не може бити. На

просторима гдје службујем (Епархија банатска - пр. пр.) Божићну поруку народдефинише ријечима молитве: "Од цара мира, од Бога здравља!" Тај мир нам је

неопходан у сваком појединцу, у свакој породици, сваком мјесту, земљи и свакомнароду.- Ви, ипак, због Ваше духовне делатности, последњих година писте имали много

мира. Нападане су трибине које сте Ви организовали, нападане су Ваше беседе и

писања. О чему се ту, заправо, ради?

- То питање сам и ја себи често постављао и нијесам до данас пронашао одговор.

Једино знам, да када сам дошао овамо, а то сам истакао и у својој бесједи, дошаосам с поштовањем и с љубављу према свима и према свакоме. То је, уосталом, и

моје "вјерују": поштовање сваког људског бића као себе самог. Можда и више одсебе самог. Али, вјероватно су на овом простору постојале - код неких појединаца -предрасуде и о Цркви, о њеном бићу, о њеној улози, о мојој личности. Ти

појединци су утицали да мој долазак у појединим круговима изазове одређенинемир. На другој страни, народ ми је узвратио и поштовање и љубав. Обишао сам



цијели Банат, преко 140 парохија, и свугдје јебило тако. Али, поједина јавнагласила томе су давала сасвим Другу интонацију. Вјероватно да сам и ја

дјелимично за то крив, зато што сам покушао да унесем одређени динамизам уживот Цркве.

С обзиром на послијератне прилике, у којима је Црква живјела, то је билоизненађење за неке људе, који су Цркву смјестили у сферу мртвог организма,

непостојећег и преживјелог. И онда, ако Црква почне да ради свој посао који је радила вјековима, услиједе напади. Такав је случај био и са трибином "Вјера и

култура" у Вршцу. Постављало се питање - "шта Црква има с културом", а питалису људи који нијесу свјесни, да сама ријеч "култура", долази од ријечи "култ". А

зна се од исконика, да гдје год постоји култура, она представља дах вјечности,везана је, посредно или непосредно, са култом било које врсте. Према томе,постављати такво питање, значи показивати своје незнање садржаја и поруке

Цркве, њене улоге кроз историју, њене данашње улоге и њене улоге у будућности,сваког мјеста, па и овог.

- Шта је посебно сметало на тим трибинама? Да ли су ти званични напади билиуперени само на људе у монашким ризама?

- Сметала је сама појава трибине, ма шта се на њој говорило. Прије него је почела,организовано је неколико предавања у Панчеву. Црквена општина је двапут

кажњавана само због тога што је позвала неколико људи са стране, међу којима јебио и Антоније Исаковић, потпредсједник Српске академије наука. Академика

Исаковића нијесу позвали на одговорност за оно што је говорио, али су казнилидомаћине што су се усудили да слушају, с поштовањем, једног српског академика.

Признајем, овдје то нијесам очекивао, јер је на овом простору већ неколико вјекова

присутна одговорност за духовне проблеме. Суочавање са окошталим схемамамишљења, дјелања, са погрешно утемељеним односима између Цркве и Државе -то је нешто што је сметало властодршцима. Ја бих то стање радије схватио као

рецидив стаљинизма који је оставио велике напуклине у свијести. Познато је какосе све он јављао на овим просторима. Писац Младен Марков нам је дочарао

вријеме чувених "добровољних откупа" и процесе "истјеривања Бога". Роман"Истјеривање Бога" није нешто у машти књижевника, то је стварност, која се ето иданас јавља у многим срединама. Ето, недавно сам чуо од једног вјерника, који је

био очевидац, шта се догодило у оближњем селу Парти. Негдје педесетих-

шездесетих година, у Парти су, не само истјеривали Бога, него га и сахранилизванично! Група скојеваца направила је сандук: "Умро је Бог, Бог је мртав!"Скојевци обучени у одјела која подсјећају, ваљда, на црквене одежде, носили су тај

сандук кроз село, пјевали шоровима скаредне пјесме, и на крају сандук бацилиизван села, у неки канал, тврдећи: "Бог је сахрањен. Нема више никога у Парти да

вјерује у Бога". , А, ипак, данас у Парти постоји и храм и много вјерујућих душа,много дивног, божјег народа. Ето, видите, јасно је какво је ту владало стање ума.

Морамо имати у виду да је овдје дошло и до досељавања великог броја колонистаиз других мјеста. Они су често губили своје обичаје из старих крајева, на нову



средину нијесу навикли као ни на њену духовну стварност. Ту им је дата земља,имања и куће, обезбијеђени су им добри материјални услови, па су многи од њих

били носиоци милитантног атеизма и стварања такве атмосфере.- Крије ли се иза свега тога, заправо, сукоб два различита погледа на свет? Сукоб

две идеологије, које паралелно егзистирају у истом времену и на истом простору?Једне старе иједне нове?

- По мом дубоком увјерењу, није у питању прост идеолошки сукоб, већ сукоб религиозни! Послијератни атеизам, није уствари био атеизам у неком

физиолошком смислу ријечи, него је то више био атеизам конфесионалног типа. Јасе сјећам, као дијете, ми смо у Морачи, у Црној Гори, пјевали: "Не вјерујем у

небеса, но у Маркса и Енгелса!"

То је, уствари, на нашим просторима, борба између два религиозна става. човјек,

који је вјековима храњен духом вјере, не може декретом и преко ноћи да постанеарелигиозан. Он само своју религиозност преноси на неког другог бога. Ако се

одрекне правог Бога, он ће да измисли другог. Гдје год је била дубља таантитеистичка идеологија, опаје обоготворила саму себе. О себи стекла увјерење да

је вјечна. И њени носиоци су о себи мислили дасу вјечни! Сагласно тој концепцији јављају се култови личности, стварају се други идоли и симболика те лове религије.- Да ли наука заостаје у проучавању и разумевању тог процеса "световне религије

"?

- У посљедње вријеме неки од наших социолога баве се тим питањем и о томеговоре. Мислим да је то веома важно и да наука ту мора да засијече још дубље.

Поменуо бих ту само социолога Шушњића, затим рад Есада Ћимића и других.- Наша цивилизација, грубо, може да се подели на оно време пре Бога, на време

божије и после Бога? Како Ви, као духовник, гледате на савремене процесе "новогпаганства"?

- Трагедија наше цивилизације је у томе, што је она, умјесто прогреса, човјекуподметнула кукавичије јаје. Древни народи, на примјер примитивни Египћани, који

су били многобожачки народи, клањали су се идолима, и то се зна да су то идоли.Ми данас знамо да су ти идоли - персонифициране космичке силе које сеобоготворују. И то је била нека дубља човјекова потреба за светињом. Наша пак

модерна цивилизација, вратила се тим идолима, само им је дала нови облик.

Рецимо, богу Молоху су се приносиле жртве. У наше вријеме, нико паметан, нећеда каже како приноси жртву богу Молоху. Пастернак у роману "Доктор Живаго"дубоко је осјетио нове форме тог истог жртвоприношења. Описујући совјетске

партизане, које у тајги стријељају зато што су правили вотку од шпиритуса, наводикако то чине у шуми, код неког камена, на коме је, прије неколико хиљада година,

жрец приносио жртву за Молоха. Пастернак нам дочарава, да ово ново приношењежртава, није ништа мање крволочно од оног прије пет хиљада година, него чак икрволочније. Руски народ је идеал раја на земљи платио животима шездесет

милиона људи. Шездесет милиона је стављено на жртвеник једног новогбожанства, и на крају се показало да је то била - грешка! Види се то по новим



збивањима у Совјетском Савезу, у откривањима какви су све злочини почињени уиме новог божанства, и чему све човјек није жртвован, и то у име људске слободе,

достојанства; у име апстрактног достојанства апстрактног човјека жртвујешмилионе конкретних људских бића!? То је трагика људска. Како вријеме протиче,

све ми је слађи Његошев стих: "Шта је човјек а мора бит човјек!"- Недавно сте писали о мотивима продужетка градње београдског храма СветогСаве?

- Кад год сам раније пролазио поред започетих зидина храма, прије продужетка

обнове, увијек ме хватала туга. Имао сам утисак да пролазим поред нашег зидаплача. Имао сам осјећање, да у срцу и бићу српског народа, зјапи отворена рана,

незацијељена и нема чак ни наде да се зацијели. У мом виђењу, није сам храмтолико битан, колико тај симболички смисао. Почетак његове обнове је доказдубљих обнова, видљивих и невидљивих!

Добро је то рекао академик Матија Бећковић: "Ми не градимо храм, него он гради

нас!" И ако храм успије да обнови наше изгубљено јединство, то ће бити довољно.Јер, овом народу треба мира, као што смо рекли на почетку разговора. Мира и

слободе. И јединства! Никад овај народ није био тако расцијепљен на разне"ужасе", идеолошке фронтове, пашалуке, на непостојеће нације, као што је тослучај данас. Оно што се збива у нас, у овом моменту, показује да је народ, ипак,

постао свјестан, да тако више не иде, Све се то види, не само на збивањима окоКосова, него и у нашој култури, па и у самој Цркви; види се и у нашој дијаспори.

Јединство је наша потреба. Додуше - постићи га није лако.

Нажалост, код нас је био братоубилачки рат, а гдје је некад брат брата убијао, и садземља дише - крвљу! Братска крв вапије Небу, као она Авељева. И није лако ту

братску крв искупити и оплакати. Није лако пронаћи правили јек за којим чезнемо,посебно ми у Цркви, која је од памтивијека била призив на јединство породице,села, народа; на јединство многих народа међу собом, да сви у Исусу Христу буду

једно.

Ако храм Светог Саве, поред тога што буди нову снагу у души овог народа, успиједа обједини завађену браћу, онда је он испунио мисију коју је испунио и СветиСава, преносећи мошти свог оца Стефана Немање у Србију, да над њима измири

завађену браћу.

- Ви сте родом из Црне Горе. Сведоци смо да се у тој републици одигравају великиполитички, културни и духовни процеси?

- Рођен сам тамо, и природно је да човјек воли мјесто рођења, везан је за њега иосјећа сваки трептај његовог бића. Црна Гора је по имену, а и у стварности - црна.

Црну Гору је посебно зацрнио братоубилачки рат. Као дијете памтим тај ужас.Љетос сам ишао тамо и у мене се враћао страх из 1942. године. Брат, у Бистрици,убија рођеног брата! Мајка води мене за руку, једно дијете носи у својој утроби,

треће на леђима, а другом руком води коња. И тако бјежимо про Ртица. Наравно,тада нијесам могао да схватим шта се догађа, имао сам четири године, али је у мени





Српски народ исељавао се са Косова у ранијим вјековима када је било питањењеговог биолошког уништења. Но и када је прелазио на друге просторе, остајале су

везе, са старим крајем.

Ево примјера из живота Цркве: карловачки митрополит када је постављан,заклињао се да буде чувар трона Пећког патријарха, дотле док се не обнови ранијестање. Биле су то дубоке и трајне везе, све до 1914. године. Добровољци из

Војводине су одлазили да се боре за ослобођење Косова а самим тим и зајединствосрпскога народа. Ево овдје, из села Парте, постоје сведочења да се 1914., неколико

младића отровало, јер су одбили да под туђом заставом ратују против Србије.Висока је била свијест о јединству. Но када је новим ратним и поратним насртајима

извршена разједињеност те свијести, онда је могло да се догоди, да после другогсвјетског рата на граници Косова стоји Душан Мугоша с корбачем и говорипрогнаном народу, који се враћао на своја вјековна огњишта, на свету косовску

земљу: "Врћите се, није ово више ваша земља!"

Када је 1949. године рушена црква у Ђаковици, подигнута у спомен онима који суза Косово и погинули, морали су да је руше они што су је градили. Тако је разаран

народ изнутра.

Све што се догађало на Косову од завршетка другог свјетског рата наовамо, гола је

издаја српског народа. У нормалним приликама, издајници би се изводили предсуд, били би кривично гоњени, а код нас се - "диференцирају". Било је других

народа који су мијењали идеологије и системе, али у виталне народне интересенико није дирао. Ми смо једини европски народ, чији су витални интереси уједном

моменту жртвовани, ада, уистину, не знамо - коме и чему.- Друге конфесије, па чак и конфесије у оквиру Христове Цркве у Југославији, нису

показале да имају разумевања за патње српског народа и српске Цркве на Косову.Како Ви то тумачите?

- За мене је то неразумљиво, болно и несхватљиво. Недавно је у Ђакову биотрадиционални симпозијум богословских факултета Загреба, Београда и Љубљане.

Тема је била "Евхаристија (тајна литургије) у вјери и животу Цркве". Говорио сам уиме нашег факултета, покушавајући да откријем истовјетност Цркве као вјековногорганизма у свим областима са" евхаристијом и евхаристије са Црквом. Ко зна шта

је евхаристија зна шта је Црква и обратно. После другог ватиканског концила,

Римокатоличка црква признаје истовјетност поимања ове тајне, док је српскаПравославна црква и Православље још увијек доста резервисано премаистовјетности евхаристије обје Цркве. Одржана је и тада миса коју је служио

београдски надбискуп, који је пришао и дао ми "цјелив мира". Захвалио сам се, рекао да је то лијепо, али би било још љепше "да сте тај цјелив мира дали оној

силованој дјевојчици на Косову, свим страдалницима на Косову". Јер, ако смо ми једно те исто, ако ме боли страдање на Косову, мора да боли и вас. Он је добарчовјек, али, ето, нема саосјећања, западњаци често игноришу то што се нашем

народу догађа на Косову.







да нема значајног мјеста на кугли земаљској без православне заједнице,укључујући Нови Зеланд и све континенте. Рецимо у Јоханесбургу постоји Црквена

општина Српске православне цркве. Њен члан је био и извјесни пјесник Аћимовић,често се сјетим његових стихова;

Нема брата док не роди мајка,Пјевали су Срби без престанка.

А кад дође четрдесет прваИ брат брата закла као црва,

Преста пјесма овог страшног данкаНема брата док не роди мајка."

- Сведоци смо да је Немачка целу своју послератну цивилизацију усмерила наосећање греха у чину покајања. Вили Брант је у Аушвицу био на коленима. А упоследњем "Гласу концила" ми читамо посланицу кардинала Кухарића, која у

помињању јасеновачких жртава види напад на хрватски народ и Католичку цркву.Како Ви разумете једну такву Божићну посланицу?

- Један човјек или један народ никад није тако лијеп ни узвишен као кад се каје.

Покајање је најдивнија врлина људског бића. Око је пројава осјећања најдубљегљудског достојанства. Људски је гријешити али је сатански остати у гријеху, а јошсатанскије гријех правдати. То је уствари злочин! Гест Вилија Бранта у Аушвицу,

милује људску душу, зацјељује ране. Показао је да и за њега и његов народ постојинада. Служи на част њемачком народу. На овим нашим просторима као да није

било довољно свијести о покајању. Гријех чињени и гријех правдани, није самоубитачан за онога над којим се чини, него више за починиоца. Он мути свијест и

савјест, помрачује ум. А човјек помраченог ума не може да препозна брата узакланом Авељу.

Прочитао сам и писмо преузвишеног кардинала Кухарића у Божићном броју "Гласконцила" и признајем да је оно моје срце завило у тугу. Принципијелно, много тога

је прихватљиво и начелно тачно, али се не може прихватити симетрија измеђудивљања на нашим просторима и геноцида над српским народом у НДХ.

Јесте, било је братоубилачког рата свугдје, али је једино у НДХ постојао, унаприједсмишљен програм уништења једног читавог народа. Није прошло ни мјесец-два од

избијања рата, а јаме у Јадовну биле су препуне побијених епископа, свештеника,

вјерника. Покољи у Глини, у Јасеновцу - Град мртвих, јаме у Херцеговини идругдје. А они који су та звјерства радили, по честитом признању бискупабањалучког Пихлера, носили су у свом џепу католички крсни лист.

Стотине храмова порушено, стотине свештеника побијено, да не говоримо о

уништавању Срба од Земуна до острва Пага, преко Фрушке Горе и њенихманастира-страдалника. Очекивао се долазак кардинала Кухарића на освећењестрадалне цркве у Јасеновцу као велики гест са страдања. Али, та историјска шанса

је пропуштена, историјска шанса за гест истинског екуменизма и братољубља.





симболизам у западној ренесанси, другачије у византијско словенској умјетности.За источног иконописца симбол није апстракција, гола алегорија. Он се својим

сликовитим језиком враће етимолошком запису саме ријечи: сим-вало=са-бацам:бацам скупа двије ствари, - значи нешто што је заједно. Икона се, с једне стране,

заснива на конкретној реалности неуништивог људског лика, а с друге стране желида посвједочи неизрециво присуство оностраног. Отуда је личност основна њенаистина, тежња за очувањем људске богочовјечне личности. Икона не мјери

вјечност пролазношћу, него се труди да перспективом оностраног афирмише иовековјечи оно што је пролазно. Икона је сва у погруженом и вјечном.

- У модерном свијету подстиче велико интересовање?

- Иако зачуђујуће, то је лако објашњиво. Икона је сачувала равнотежу између духаи материје, вјечног и пролазног, Бога и човјека, природног и метафизичког, ванприроде. Оно што не може да се каже за ренесансну умјетност Запада, за већину

модерних покрета, изниклих на начелима те умјетности.- Дакле, шта је икона?

- Икона његује згуснуту љепоту историје свијета, али љепоту прожету вјечном

љепотом, оном, која ће, по Достојевском, спасити свијет. Отуда и ова потрага завизантијско-словенским иконописима, потрага за изгубљеном равнотежом. Тимприје што смо ми уједном тренутку, уједном историјском периоду, превидјели

најзрелије плодове сопствене културе, свог сопственог историјског израза, ипочели смо да гледамо саме себе кроз туђе наочаре, тако да нам је све што нам није

личило на западне историјске узоре, изгледало јадно и блиједо. Застарјело. Требало ја да дође до преокрета у западној историјској науци, да би смо ми почели да

приступамо нашој прошлости на озбиљнији начин. Оливије Клеман, издавач једногчасописа у Паризу, боравио је у Пећкој патријаршији и разговарао са копистима.

Запањио се кад је видио колико наш човјек нема осјећаја за сопствене вриједности,када је примијетио код њих невјероватан став, да све што није у складу са Западом,нема сопствену вриједност. Срећом, то је вријеме прошло, и мислим да ова

изложба то и потврђује.

(Интервју, јануар, 1988.)Окупимо се око хљеба и вина- Преосвећени Владико, шта нам је најпрече радити? Народ је одавно навикао своје

владике, или обратно, да чује у тешким тренуцима.

- Одговор на то даје нам сам народ, кроз уста пјесника. Најпрече нам је данас понародном пјеснику - враћати душу своју у чистоту. Када то кажем, под тим

подразумијевам враћање цјелокупног народа његовим духовним извориштима. То је значајно, нарочито у овом тренутку духовног преслојавања народа и буђења,

после педесетогодишњице његовог распећа. Јер су ових 50 година, по много чему,биле године загађења народне душе.

На првом мјесту, народна душа је загађена безбожништвом. У народу је убијан Богпедесет година, а зна се да убијати Бога значи убијати човјека, оно што је најдубље







била је као један манастир, гдје је отац имао истинску улогу домаћина, гдје сумајка и дјеца чинила узајамност. То је преношено са породице на село, тако је био

организован народни живот кроз вјекове, окупљан као вијенац око светог Храма.Ово су само неки од значајних момената, везаних за Свето Причешће и његову

друштвену улогу.

Наравно, то подразумијева и обухвата оно што је најсветлије у човјеку - враћање

Покајању. Покајање значи преумљење, мијењање ума, враћање смирењу, предвеликим тајнама, пред великим одговорностима, пред свијетом; ближњима, свијест

о несавршености, свијест о нашим падовима. Бити свјестан свога пада, значи, битиспреман да не останеш у свом паду, већ да се дигнеш.

Кад имаш свјетиљку и свјетионике који ти освјетљавају пут, кад њих постанешсвјестан, онда у свјетлости њиховој видиш све оне мракове који прожимају тебе

или твоју околину. Онда се једноставно каже: "Господе, опрости, видим да нијесамна путу својих отаца, дај да кренем поново, имам куда, знам чији сам и куда треба

да идем, знам шта ми ваља радити". Покајање је и повратак узајамном праштању.Никада није била толика потреба да једни другима праштамо као данас, како би

рекао наш дивни пјесник Матија Бећковић - треба да пољубимо ране једнидругима.- Правдати свој грех је сатанско...

- Да, али и држати свој гријех непрестано пред собом, значи бити свјестан свога

несавршенства и бити спреман да се вратиш својој чистоти, свом истинскомљудском достојанству, јер човјек никада није лијеп и диван као кад прашта

ближњему своме. Ми смо заборавили да праштамо, ми смо заборавили да сепричешћујемо. Зато је ових 50 година цвјетала отровна, братоубилачка мржња,

избила 1941., а траје до данас.

И дан-данас се слави чин када је Србин убио Србина, то је проглашено, малтене,

као највећи државни празник. (7. јули у Србији). Против сваке логике и памети.

Повратак чистоти је и позив Мајке Јевросиме: "Боље ти је изгубити главу, негосвоју огрешити душу!" Осјећање за гријех је нашао најдивније што је у народнојдуши запретано. Будити то осјећање то је огромна ствар.

Још један примјер поштовања светиње живота. У наше вријеме је чедоморствоприхваћено као "напредак"као достигнуће модерног човјека, У суштини, ту се радио боготворењу себе самога, о клањању себи и својим страстима, о жртвовању себи

другога, и то у времену када се сви заклињу у хуманизам. Ако се милиони људскихбића, рођене или још нерођене дјеце, убијају себе ради - о ком хуманизму

говоримо! Људска светиња живота је светиња од зачећа до смрти. Ми смо у једномсомнабулном времену, у коме је гријех убити дијете у три године, а није гријех акосе живот гаси у мјесец дана?! То је показатељ нечег шизофреног у људима нашег

времена, свједочанство похота и себичност, постали врховно начело живота.



Кад све себи подредимо на индивидуалном плану, онда се то преноси и надруштвено устројство, понашање и живот. Идеологија звана брозомора је управо

на том принципу поникла, иако се вјечито заклињала на љубав према другима.Уствари, она је обоготворење себе самога, човјекобоштво незапамћено у историји;

на друштвеном плану оно се пројављује као "стадност" пророчки предвиђенаДостојевским.- Преосвећени, да ли је таква идеологија изродила и недостатак савјести, понаособ,

моралне казне код људи?

- Када се убија Бог у људима, убија се и бесмртно достојанство човјеково,видовитост људске душе. Када се она помрачи, губи се критериј свога достојанства

и правих вриједности. Онда безвриједно постаје вриједно, губи се осјећање заморалне и духовне вриједности.

Када нема Бога, онда је све дозвољено, каже Достојевски. Зато се модерни човјексве више тако и понаша. Није ли максима сатаниста, краулијеваца - твоја воља и

жеља, нека ти буду врховни закоп! То је Његош давно предосјетио, рекавши -"закон му је што му срце жуди". Много тога што се код нас догађало од 45 године,

почивало је на том сатанизованом "закону".

Дакле та релативизација моралних вриједности води релативизацији самог људског

постојања, сврхе постојања једног народа. Зато смо ми, као што рече једанбанатски паор - постали збуњен народ.

Управо је због тог неопходно и овом народу да враћа своју чистоту, да се враћа

свом вјековном опиту, својим провјереним вриједностима, својим провјеренимвођама. Нијесмо ми репа без коријена!

Сјећам се кад мој покојни отац рече: "Немој ти тако да радиш", а ја одговорих:"Како онај други, тамо, може?" Отац рече: "Ма, може. он, али ти не можеш! Знаш

ли чији си ти?"

Тада нијесам разумијевао тај савјет али ми је сада потпуно јасан. Не могу ја, којисам потомак Светог Саве и Симеона, Светог Лазара Косовског, Свете МајкеАнгелине, Мајке Јевросиме, Светог Петра Цетињског - не могу ја да будем

Никоговић, не смијем да будем, јер постоји неко који ме враћа мени самоме и

служи као мјера мога поштења и достојанства.

Тешко народу који нема светаца!

Срећа је овог народа што има ризнице, безцјен вриједности које носи као светиљу у

свом саборном памћењу. Као што је носио своје мошти, своје свете путире посвојим сеобама, и као што их и данас носи и преноси на свих пет континената.- Преосвећени, можда нам се намеће, у један незгодан тренутак свеукупне

збуњености, још једна деоба код народа странчарство. Оно по својој природи дели,



па су људи приступили томе страственије, не презајући ни од крајности... Да ли ће,и колико то може да изазове контраефекат ако тако остане?

- То је озбиљно питање. Прије свега, ми смо овдје подложни једноумљу, које је

угрозило народну душу, народни живот, спријечило умножавање дарова, којима јеБог даривао људе, угрозило је разноврсност, којом се људи узајамно богате,такмичење у добром; угрозило је занатство, обезличило народ, који је вјековима

навикао да његује лично везано за саборно. Ту је и вјечити проблем - како очувати јединство народа, а у исто вријеме његовати сву разноликост људских талената.

Нема ни једног истовјетног листа на грани или цвијета у пољу, све има своју"личност", а тим прије човјек, кога је Бог обдарио посебним даровима.

Ово вријеме је било недаровито! Гушило је дарове а тиме и обезличавалозаједницу. Сјетите се "чопора", како их назива Достојевски, још у прошлом вијеку,

који су дочекивали Броза, са његових фараонских путовања по свијету...

Сада, у овом тренутку, хвала Богу постоји могућност повратка тој разноликости, иу том контексту се јављају нове странке. То је само по себи добро, али може да

буде веома опасно. У колико то странаштво, како га називате, буде разарало јединство у име партикуларног, уколико буде наметање нових партијских подјела(једна нас је осакатила!) па ако сад, ове нове, буду грађене по узору на бившу

партију, безобзира какву идеју заступале - онда ми нећемо далеко отићи.

Зато је неопходно на првом мјесту, да дође до оздрављења друштвеног живота.Страначко такмичење треба да буде витешко, као што је речено у посланици

Светог Архијерејског сабора СПЦ; такмичење за добро, не за себе и за, власт. Самоони који су спремни да истински жртвују себе за свој народ - само ти могу да

стекну истинско народно повјерење. Вјековима је само таквима давано повјерење.

Ми, у нашој историји, и нијесмо имали странке, што не треба губити из вида. Оне

су се код нас појавиле тек у прошлом вијеку и то је била посљедица нашегимитирања западноевропског пута друштвеног устројства.

Овај народ има свој пут кроз вјекове - саборно дјелање, уз поштовање личностипојединца или групе кроз узајамно богаћење. Народ се није опредјељивао за

странке или страначке вође, опредјељивао се за оне који су нудили себе саме за

жртву на олтар свога народа. Дакле, за оне, који су се на дјелу показали да љубесвој народ. Оне који су до посљедње капи крви били спремни на жртву, оне који сунајспособнији, најдаровитији. Њих је бирао.

Карађорђе није себе нудио као вођу устанка, већ одбијао говорећи: "Немојте мене,

ја сам прек човек, покајаћете се!"- Чак је то три пута рекао...

- Да, и то код њега није била демагогија. Он није откривао своје позитивне стране,већ указивао на оне негативне. Међутим, рекли су му: "Не, такав нам и треба!"



То су прави, истински народни вожди, који су окупљали оно што је највиталније у

народу и нијесу га дијелили. Зато су и могли да направе велике подухвате ипромјене у животу народа. Такав је био Свети Петар Цетињски, Арсеније III

Чарнојевић...

Народ се окупљао око хљеба и вина, опет то понављам, заједнички ломио погачу

што има изузетно дубоки симболизам, окретао славски колач и цјеливао уз ријечи:"Христос међу нама, јесте и биће!"

Дакле, на заједништву утемељеном у тајну жртвене љубави, тј. у скривеној истини

хљеба и вина, који су жртва и принос, на жртви оних који се баве народнимпословима, од памтивијека је грађено истинско заједништво. Враћати се томе, нама је данас неопходно.

Његовање разноликости и разноврсности, али никад по цијену жртвовања онога

што је битно, суштинско, онога што не може да буде ничему жртвовано. У новијевријеме, странке као да су дошле до самоувјерења, да њима, њиховој идеји, треба

жртвовати народ. Оне нијесу биле у служби народа, већ су народ угониле у својкалуп. То се догађало већ у Кнежевини Србији и у Војводини у прошлом вијеку, аонда и у међуратном периоду у Југославији. Ово је уродило многим и отровним

плодовима, које ми и данас кусамо. То је нарочито случај комунистичке странке,која је својим интересима подредила судбину народа, својим безумним замислима

жртвовала његове виталне интересе. Примјер Косова!

Комунисти су жртвовали огњиште Србије, идеју сулудог интернационализма безикакве везе са историјском реалношћу. И данас ми не знамо шта да радимо на

Косову, а то је посљедица тога. У нормалним државама, то је велеиздаја, злочинпрема народу.

Међутим, они који су то починили, данас, као неки транвестити, покушавају опетда се наметну као једини носиоци спасења.

Уколико Нова страначка опредјељења не буду очишћена од тог разбијачког духанародне душе - нећемо отићи далеко. Наравно потребно је да се користе сва

модерна достигнућа друштвеног устројства, али не по цијену одрицања од свог

сопственог искуства.

Једноставно, друштвени живот треба обликовати кроз усвајање свега онога што је

добро у модерном свијету али увијек провјеравајући то на својим историјскимискуствима. Ако политичке странке не "чине чашћу" по Апостолу већим своје

противнике, ако се њихов однос заснива на блаћењу других, то није достојночојства, које је такође једна од суштинских димензија чистоте овога народа. Чојство значи штити друге од себе, а, то је много дубље од јунаштва. А ми, чак, ни

у јунаштво нијесмо досегли! На таквом чојству почива судбина овог народа и тимеби странке требало да се хране и надахњују.



- Преосвећени, из мноштва је потребно да се утемељи јединство. Али наше деобенас онемогућавају. Једна од тих је у Цркви, једна од најтрагичнијих и најдубљих.

Кад говоримо о томе, једни кажу да се Црква није добро држала, други, да је биломного утицаја са стране, трећи да је била мученичка. Какво је Ваше мишљење?

- Од свега тога, ако хоћемо искрено и поштено, има помало истине. Обзиром да јеово тренутак преиспитивања свега што смо урадили у посљедње вријеме,

неопходно је да и дјелатност Цркве буде преиспитана у свијетлости вјековногпредања Цркве. Црква има своје саборно предање, своје мјере еванђелске,

критерије Св. Отаца. Једино је Бог непогрјешив. Црква носи у себи свети квасацпреображења, препорода људске душе. Међутим ми који јој припадамо и ми смо

људи овога свијета, и ми носимо своје недостатке, страхове, своје невоље. Зато јеприродно да се не пројављује увијек кроз нас све оно што јесте Црква.

Нијесмо ми Црква! Ми смо само једно од покољења Цркве. При томе свакопоклањање нешто учини. Негдје је вјерно изворној Цркви, негдје омане. Наша

црквена покољења су, заиста по много чему покољења - мученичка.

Кад се буде писала историја овог периода наше Цркве, биће то један од свијетлихпериода у њеном животу, почевши од 1941. до 1990. године. Многи ће из нашегвремена ући у именик светих мученика. И већ улазе: Новомученици Јадовински,

Јасеновачки, Глински; Новомученик Петар Сарајевски, Новомученик СаваГорњокарловачки, Платон Бањалучки; Новомученик Јоаникије митрополит

Црногорско-приморски, Новомученик Варнава Настић - једна изузетна личност,која је као муња бљеснула на небу Српске Цркве.

Кад се буде писала будућа историја Српске Цркве, ми који нешто мислимо да

значимо у овом времену - бићемо заборављени - а биће запамћен тај презрени,понекад и за сулудног сматрано Варнава Настић. Помињем само неке. Има јошмного свештеника, монаха, вјерника, који нису приклонили кољена лажним

боговима.

Понекад нам се чини да се све поколебало, па и Црква да је служила овоземаљскимбоговима. Јесте, било је многих који су пали, који су приносили кад златномтелету. И дан-данас има таквих. Али напоредно са њима, постоји дивни Сабор тих

светих душа, које представљају жетве Господње у овом народу, које ће бити наше

оправдање пред Богом будућим покољењима.

Међутим, с друге стране, Црква у вихору оног времена, платила је данак том

времену. Властодршци су користили немоћи и слабости, страхове људи у Цркви.Прво су покушали, па су донекле и успјели, да раздвоје епископат од свештенства,

насилно, створили су свештеничко удружење, које је служило као тројански коњ заслабљење Цркве, њено сабијање у гето, за ових година. Једна група свештеника-шићарџија, много је допринијела, да преко њих властодршци натјерају и удружење

велики број других свештеника, који интимно нијесу били за то, али су послужили



као гласачка машина, да држава преко њих уцењује Цркву, и онда увјерава какоизмеђу државе и Цркве постоје добри односи.

То се одразило и на начин избора патријарха, од педесетих година наовамо, држава

је вршила притисак и наметала своје изабранике. То су чињенице. Држава јекористила сва могућа средства да угрози Цркву, да је одвоји од народа,интелигенције. Интелигенција се тек неколико посљедњих година враћа Цркви. И

интелигенција је Црква, није Црква само епископ и свештеник, кад говоримо оЦркви, и сам народ је Црква.

Дакле, све је то једна велика драма која се одигравала на бићу овог народа, на бићу

Цркве. Поред осталих диоба, и братоубилачки рат доста је допринио диоби Цркве.Данас имамо оно што имамо - ту нашу несрећу - диобе у Цркви, тзв. амерички раскол.

Сада је тренутак, да сви, колико нас има, јер сви смо ми Црква, сви који су крштени

и који у себи носе то светосавско опредјељење, упорно све снаге на свим пољима,па и напољу тог раскола, да се вратимо себи самима, односно том јединству.

Времена су веома тешка, и ако нас као народ и као Цркву, не може Косово даопамети, ако нас не опамећује ово што се сада збива, онда нам нема спаса, онда наспишта не може да опамети.

Ово је доба тешких времена, а видјећемо да ли је и вријеме малих или великих

људи. Велика времена хоће и велике људе; чињеница је да у тешком времену могубити и мали људи: то важи за све нас, за Цркву, за Академију, за многе

институције. Професор нашег факултета Радослав Грујић је говорио - "ни тежихвремена ни мањих људи!"

Дај Боже да ова времена изњедре из себе људе према себи!- И то је једна од најтрагичнијих последица, како рекосте, болести зване

брозомора...

- Ми немамо човјека... Побијени су и уништени најбољи људи од '41. па наовамо. Умеђусобици, убијени су ради задобијања власти и задовољења својих идеја. Нијелако обликовати нове људе, треба времена да они стасају. Много полажем у наша

млада покољења, која су далеко слободнија од те врсте загађености,

преоптерећења; које ће знати куда и како; које ће поново преузети пупуодговорност за будућност свога народа и своје Цркве.- Преосвећени, где треба да је усмерена наша пажња, када се говори о судбини

нашег народа?

- Црква и народ су на историјској прекретници; све што се збива на то указује.Зато, није свеједно, којим ћемо путем кренути. Од тога којим путем кренемо,зависиће живот и судбина читавих покољења.



Ми смо свој народни брод везали већ 70 година за једну државу, која се показалакао наша најтрагичнија заблуда. Отворено да кажем Бог је Српском народу дао

шансу, која се да је једном у хиљаду година. Та шанса се указала 1918. године.Српски народ је, да не кажем у својој наивности, већ занијетости, као што и

приличи великим замашама, усвојио јужнословенску државу, прихватио је каомјесто гдје ће наћи себе. Вријеме је показало да је он тиме себе угрозио, биопринуђен да због тог жртвује оно што не смије ничему да буде жртвовано -

духовни идентитет, своја саборна предања, писмо, животе. Све је жртвовао, не били очувао то зашта се жртвовао.

Заузврат смо имали Јасеновце, Јадовна... своје највеће градове под земљом, своје

највеће ујамљене храмове. Они су нова врста катакомби и показатељ повратка овогнарода катакомбама, што значи моштима, што значи дубинама, јер преко моштијуи таквих катакомби, народ доживљава своје Распеће, а кроз њега и могућност

Васкрсења.

Доживјевши све то, било би потпуно блиско памети да овај народ и све здраве силеу њему, послије тог искуства, уз поштовање свих, врате се изградњи свога дома,

своје државе, уједињењу свих српских земаља, оно што је још Пашић назирао каопотребу, па се у последњем тренутку поколебао. Нажалост, да је онда остваренањегова замисао, много мање зла и крви би било на овим просторима. На мудар

начин томе би требало дати замаха, ада се при томе нико не угрози. Да би се то иостварило, неопходно је да се брод народног бића, у свим својим појавама и

областима, пред своје отворености за модерну европску цивилизацију, усмјерисвојим извориштима.

- Који су то наши природни простори?

- То је Исток, то је Православље, то је православна Грчка, православна Бугарска,Румунија, Русија, која се данас буди. То је наше историјско мјесто, ту смо миизњедрени, за то смо ми свим својим бићем везани, независно од економских

тешкоћа многих православних земаља, што сматрам пролазним.

Духовно насљеђе и чистота о којој смо говорили, јесу оне нити које нас чинесродним и дубински повезаним с тим народима. Примивши Еванђелије с Истока,примивши јерусалимско-софијску философију живота, као темељ свог земаљског

бивствовања и вјечног опредјељења, постали смо једно и упућени једни на друге.

То је оно јединство остварено једном за свагда, у светој Чаши, у светом путиру. Мисмо једном засвагда сабрани око хљеба живота, око Светог Причешћа, и то је

најдубљи критериј и мјера заједништва. Ми смо постали једно, у ономе што јевјечно и не, пролазно.

Нажалост, у новије вријеме, у својој наивности која нас је одвела клањању"златним теладима" европске цивилизације, ми смо се одрекли тог најсветијег

насљеђа и најдубље оствареног јединства на овим просторима. Ми се томе морамовраћати.





и шири слојеви враћају тој и таквој Цркви и полажу велике наде у њено историјскоискуство и њену историјску памет.

А то што је она била у таквом стању, послије рата, то није само од ње зависило. Не

треба изгубити из вида, да је Српска црква у току рата - заклана црква (као и овајнарод), да су њени храмови порушени, да су њени епископи побијени, свештенстводесетковано, да је њен народ рашчеречен.

Ко су ти поклани у Јасеновцу, Јадовну, херцеговачким јамама, у Глини? То је

Црква! Заклана! И када је дошло вријеме ослобођења, онда тој Цркви, не само да јебило онемогућено да залијечи ране, већ и оно што је остало неразорено од рата,

свим могућим средствима једне тоталитарне власти, отимано је и разарано.- О тим жртвама, доскора, нисмо ни говорили, или се пак, лицитирао њихов број...

- Није смјело ни да се говори! Има, рецимо, личности, које до скора нијесу нипоменуте. Навешћу вам примјер митрополита црногорско-приморског Јоаникија.

Јесте ли Ви чули за њега?- Чула јесам, али не знам његову судбину...

- Митрополит црногорско-приморски Јоаникије је без суда и пресуде, убијен уАранђеловцу. Кажу да је маљем убијен у неком потоку под Букуљом, не зна му се

ни гроб а ни мрамора, и то у јуну, јулу 1945. године, када је рат био завршен.Једноставно је ишчезао. Патријарх Гаврило му је одржао помен, сматрајући, као

што је тачно, да је убијен. А која је кривица била митрополита Јоаникија? Јединакривица му је била, што се, нашавши се у Цетињу за вријеме рата, окупације, два

пута срео с италијанским командантом. Што је 1944., видећи ужас братоубилачког рата, престрављен, с једном великом групом свештеника, кренуо, што народ каже,

"на зли пут", преко Рогатице, преко Босне. То је била његова кривица. Нити јеубијао, нити је било кога нападао. Постоје документи шта је он писао, рецимо,1943, 1944. године која ће бити објављена, гдје се види душа тог човјека, с колико

бриге он размишља о свом народу, сиротињи, покушавајући да залијечи ратне ране.

И ето, убијен је без суда и пресуде! То је само један примјер, о коме нико, до данасније смио ништа да каже. А колико ли је других примјера, такође у Црној Гори.Митрополит Арсеније Брадваревић, диван теолог, човјек, интелектуалац, коме је

суђено 1953. године, окончао је живот, одлежавши претходно седам година

затвора. Епископ Варнава Настић, због једне проповиједи, осуђен је надугогодишњу робију, потом је монтиран судар, да би и он и неколико затвореника,били убијени. Њему су ноге биле поломљене. Стражар је погинуо, а он је неким

чудом Божјим испао из вагона и спасио се. У кућном притвору, под чудним,мистериозним околностима, 1964. године окончао је живот у беочинском

манастиру.

Да не говоримо о систематској атеизацији, о насиљу атеиста над милионима

религиозних људи, о одвајању интелигенције и многих друштвених слојева одЦркве, о насилном атеизирању дјеце. Заборављању историје. Национализацији





Солжењицин, духовно пробуђен, каже: "Опростите, браћо! То није радио мој

народ. То је радила једна идеологија, која је манипулисала мојим народом, али, јатражим опроштај".

Српски народ, иако није био безгрешан, ипак, нема разлога за неки комплекс уодносу на народе са којима живи на овим просторима, јер, историјски гледано,

српски .народ је увијек бранио своју светињу, своје достојанство, своје мјесто подсунцем, и ако се огријешио, он се огријешио у тој одбрани свог достојанства.

Најбољи примјер за то јесте данас Косово.- Оно што је Јерусалим за Јевреје, Косово је за наш народ, чини се да се ми нисмо

једнако односили према својим светињама?

- Било је времена кад смо се ми односили према свом Јерусалиму, према нашем

"Зиду плача", на исти начин, на који се тај мудри народ јеврејски односио премасвом Јерусалиму. Али, било је времена, када се нијесмо тако односили, када је у

нама слабила духовна свијест, духовно самосазнање, оно што бих ја назвао религиозним самосазнањем, јер религиозно самосазнање је најдубље самосазнање

једне личности или једног народа. Када то самосазнање буде угрожено, када оноослаби, онда је природно, да у народу, у конкретном случају - српском народу,ослаби осјећање за сопствену прошлост, своја изворишта за вриједности, за

светиње, без којих један народ престаје да буде народ.

То се код нас догодило, највише у овом вијеку у коме је дошло до најдубље религиозне кризе у српском народу. Никада српски народ, од времена Светог Саве,

није био у дубљој духовној кризи, религиозној, кризи своје саборне савјести исамосвијести. Та криза почиње већ у прошлом вијеку, не само од марксистичке

револуције, она је посљедица те кризе али и извор још опакијег отуђења одсопственог бића и идентитета. Када је дошао овај систем, тоталитарни, и оваидеологија, то оповршавање народне свијести, дошло је до још дубље угрожености

свега онога што чува светињу у народној души.

Навешћемо један примјер.

Када се селе са Косова Арсеније III Чарнојевић, Арсеније Четврти, они се селе

послије борбе, осјетивши се заиста биолошки угрожени, бјежећи од покоља

разјареног турског башибозука. Како међутим објаснити, сељење српског народа,истрајавао је вјековима у много тежим условима и на тим просторима, и његовоисељавање послије овог рата, у времену наводне селидбе, мира, у сопственој

држави? То је нешто што је несхватљиво за нормалну људску памет. Очевидно,народ је, угрожен, прије свега, у свом духовном идентитету и зато је изгубио

сигурност, изгубивши осјећање за своју сопствену светињу. Види се и ко бјежи саКосова. Зашто нијесу побегли монаси? Зашто није побјегао старосједјелац вјерник?

- Па и они бјеже?



- Много мање. Старосједјелац има историјско искуство, он је истински везан засваки камен. А овај, који је дошао касније, није се довољно ту укотвио, поготово

кад му је дух одвојен од светиње, од Дечана. Шездесетих, тада сам био у Дечаниманајгори према Дечанима, били су Срби. Србин је улазио с цигаретом у храм а

Шиптар то није радио! Дошло је до духовне кризе. Народ је заборавио својехрамове. Срби су рушили храм у Ђаковици. Добро, под принудом, али Србин јебио онај Јовановић, комесар, који је наредио онима што су га градили, да га руше.

Ми сад пребацујемо кривицу на Шиптаре, а ми треба да будемо свјесни свогагријеха према Косову. Јер оно је заиста наш Јерусалим. То је наше огњиште. Ту је

српски народ постао оно што јесте, без њега он престаје да буде историјски народ.

Дечани су путоказ, не само Србима који живе на Косову, већ су путоказ свакомистински пробуђеном човјеку под капом небеском. Угрозити Дечане, значиугрозити свакога онога који живи и који ће живјети на тим просторима, без обзира

ком народу он припадао.- То су вредности, које, у сваком случају, припадају читавој културној историји

човечанства!

- Чувајући Косово, ми не чувамо само своју душу, већ ми чувамо и душушиптарског народа, јер не треба изгубити из вида да су они били до јуче хришћани,и да Шиптар сјутра неће бити у стању да схвати своје историјско биће, ако изгуби

везу с Дечанима, а Грачаницом, с Пећком Патријаршијом, јер у његовој матици, уАлбанији, цјелокупно његово шестовјековно биће је, до Скендербега, хришћанско.

До освајања Турака, и не само до његовог освајања већ и до 17. вијека, када су сетек тада велике масе потурчиле.

Има и Срба који су се исламизирали, и тиме анализирали. Још увијек има Шиптара,

који чувају иконе по својим домовима. Има у том нашем присуству, на тимпросторима, и чувања шиптарског историјског самосазнања. Зато, наш опстанактамо битан је за нас, али је битан и за њих. По њеном осјећању и схватању, ако ми

бринемо само о својој судбини, онда то није разлог за тамошњи наш опстанак.Само онај човјек и онај народ, који бринући о својој судбини истовремено брине и

свељудску бригу, тај народ има разлога за постајање. Велики учитељ и пророк тоги таквог схватања народа и његове судбине је Достојевски. Није ли он тако дубоковолио свој народ, руски народ, и говори о њему као о народу богоискатељу,

ријетком под капом небеском; говорио "о руском" Христу, који је нешто

специфично у односу на друге.

Међутим, тај исти Достојевски је, кроз призму свог народа и кроз ту љубав према

свом народу, доживио тајну свечовјечности, свечовјечанске љубави. Тује сазнањеобавезе, сваког човјека, сваког народа да, бринући своју бригу, истовремено брине

и бригу сваког људског бића. У томе ће успјети, ако истински доживи себе самога"своје мјесто" под сунцем.

Као што мало прије рекосмо, чувајући узвишене домете људско! духа напросторима Косова, ми чувамо своје биће, али ми чувамо знамење и другима који



ту живе и утемељујемо њихову праву будућност. Можда они нијесу довољнодорасли тим знањем, или су се, као и ми у једном моменту од њих отуђили. Али то

знање ће једног дана бити подсјетник и том народу да се он врати свом сопственомисторијском коријењу и да открије поруку тих знамења.

- Враћајући се Достојевском, дотакли сте проблем религијског и националног?

- Да, однос националног и универзалног, јесте проблем, нарочито ча хришћанство.

То долази до израза, нарочито за посљедица два-три вијека, после великихнационалних буђења и послије усвајања и од источних народа поимања нације

својственог француској револуцији. Међутим, не треба изгубити из вида, да јеЦрква имала, дубље гледано, и дан-данас има, другачије поимање нације.

Прије свега, нације није простор - крв и језик Истински национализам, црквенопосматрано, никада није поистовјећен са било каквим расизмом. Што каже владика

Николај: "Као што во није сав у рикању, тако ни човјек није сав у језику и у крвикоју насљеђује... Национално је прије и изнад свега етичка духовна категорија.

Опет кажем, Црква има своје схватање народа, библијски утемељено. С једнестране имате јеврејски народ, који је јединствен по свом историјском призвању,

истина гледано кроз призму Старог Завјета, затворен у себе, али и као затворен усебе и своју сопствену судбину, он има универзалну мисију.- Са чврстим системом моралних норми...

- Са чврстим системом моралних норми и призвањем које је њему дато у историји.

Нови Завјет се наставља на то старозавјетно поимање народа, али универзализујетај програм. Припадник тог народа, изабраног, једног јединственог, није само онај

који је потомак Аврама и Исака и Јакова, јер "Бог може и од камења подићи дјецуАврамову". То је велика истина Новог завјета. Има и других народа, који треба да

дођу и да постану један народ, царско свештенство, изабрани род.

Тиме Нови завјет не негира разноликост народа, уосталом у Дјелима апостолским

се каже да је из једне крви сав род људи, сви народи и сви људи. Сваком народуБог је дао одређен простор и вријеме; простор гдје ће да живи и вријеме у коме ће

да донесе плодове. Али сви народи све те плодове уносе у исту Јединственужитницу једног јединог народа - Божјег народа. Тако да ниједан народ не смије дабуде искључен из те тајне партиципације у заједници тог једног јединственог

народа. Сви су опи призвани и изабрани.

Зато каже посљедња порука Христова апостолима: "Идите и научите све народе,крстећи их у име Оца и Сина и Светог духа, и учећи их да држе све што сам вам

заповједио." Дакле, овдје имамо призив свим народима на јединство кроз очувањењегове разноликости и националног идентитета. Али никад кроз неко егоистичко

одвајање, затварање у себе самог, већ увијек кроз дубље уткивање и обдаривањемсобом другога и својим богатством. Нема узношења себе над другима, нема онихкоји су доље или који су горе, већ сви заједно, уједном истом тијелу, које се зове -

Христово тијело, богочовјечанско тијело.





Другим ријечима, једна нација кад изгуби то своје дубље саборно самосазнање, шта

она представља? Шта значи онда? Припадност нечем биолошком? Али биологија јебезимена, безлична ствар. Но нација има своју личност, то је библијско поимање

нације. Та личност пак се не задобија "крвљу" и биолошко-социолошким насиљем,већ се задобија новим квалитетом живота, етичко - духовно стваралачким чиномкоји се улива у постојање појединца и народа, и који осмишљају биологију и

остварују истинско човјеково лично и социјално живљење. Ти нови квалитети, тенове вриједности, та нова самосазнања, ново саборно стварање и преко њега

свједочење вјечног и непролазног собом, - пред цијелом васионом - То је оно Што је смисао једног народа, и "личност" једног народа.

- Значи ли, то, да сваки народ има своју мисију у историји?

- Сваки народ има своју мисију у историји. То је оно чега су и Срби били свјесни у

средњем вијеку. Зато није случајно у Дечанима, живописац насликао, с једнестране изнутра, у наосу, Лозу Јесејеву од Христа, а с друге стране истог зида он

слика Немањину лозу. Шта је хтио тиме да покаже? Хтио је да покаже, да се тајизабрани Божји народ јеврејски оваплотио у народу српском. Српски народ је,

примивши у себе поруку пророка, оплодивши се њоме, а у носиоце те поруке спадаи Свети Сава и његови насљедници, постао органски дио народа Божјег, вјечног инепролазног. На тај начин он задобија, у правом смислу, своју личност, открива

своје дубине, стиче могућност спасење кроз своје опредјељење за вјечно инепролазно, али исто тако постаје свједок тога другим народима. То значи

опредјелити се косовским, односно лазаревским, шта значи светосавскимопредјељењем.

Што је личноснији појединац или народ, то је универзалнији, јер онда његова

личносна сила свијетли, не само онима који су унутра већ и онима који су споља.- До када ће српски народ да стоји на бедемима хришћанства?

- Док год буде постојао! То је његово призвање. Онога момента када се умори дастоји на бедемима хришћанства, тог трена он губи разлог за своје постојање.

(Студент, април 1988.)Шта је Ловћен без капе небеске

- Ваше Преосвештенство, господине Владико, као што Вам је вјероватно познато,

опет је оживјела идеја о враћању Његошеве капеле на свету планину Ловћен, иаконикоме није јасно на основу чега и по каквој злој судбини су послијератницрногорски моћници присвојили себи право да руше гроб Владике - пјесника, да би

на његовим темељима саградили споменик властитој таштини. Шта Ви мислите опоменутој идеји?

- Па, та идеја и тема о Ловћенској капели ће нам се враћати из дана у дан, из годинеу годину, из деценије у деценију, све док не док се не врати на Ловћен храм Светог

Петра Цетињског, и док у њему не буду похрањени земни остаци Петра ППетровића Његоша, господара и митрополита Црне Горе.















Храм мора да буде враћен(О повратку Његошеве капеле)

Јасно за сваког разумног човјека, без обзира ко он био: да црквица Светог Петра

Цетињског мора да буде враћена на Ловћен.

То је толико јасно, као сунце кад огрије. Ту нема двоумљења. И што прије то

схвати друштвена заједница у Црној Гори, и сви колико нас има, утолико боље.

Јер, било би срамно за ово покољење да не опере ту срамоту са свог образа.

Срамно је гажење, унижење Ловћена као планине; гажење завјештања владикеРада, скрнављење светог храма, подигнутог једном од највећих људи који суживјели у Црној Гори, Светом Петру Цетињском, који је чак, по мом схватању, и

од владике Рада за копље одскакао. Тога је владика Раде био свјестан. Зато је итражио да у његовом храму буде сахрањен.

Огромна је била његова љубав према Светом Петру. Та чињеница Његошеве

везаности за Светог Петра мало је истакнута.

Нема Владике Рада без Светог Петра. Зато га је он, као млад, малтене голобрад

Владика, прогласио за светитеља; не зато што се то њему хтјело, већ зато што јењегов стриц заиста био светац то је цијела Црна Гора знала. А с друге стране, да

тиме најдубљу љубав и поштовање изрази према свом стрицу а и духовном оцу.

Један од мојих прворазредних задатака је, да својим присуством на Цетињу, коликомогу, утичем, благотворно, да стварам климу, која је већ, очевидно сазрела, за

повратак капеле на Ловћен.

Храм мора да буде враћен. Мора да буде враћен кров Црној Гори. Црна Гора је

остала без крова. Који је то домаћин који ће да живи у кући без крова?! Сем неко ко је изгубио памет...

Све то треба, наравно, учинити на најбољи могући начин, без било каквог гњева иосветољубивости.

Јер, то што је било - било је! Али, сада то треба лијепо да се очисти, уз поштовањеМештровића и његовог дјела. Има мјеста за тај споменик, који је он подигао себиили Његошу (вријеме као мајсторско решето, ће показати коме је подизан). Брда

има колико хоћете у Црној Гори и ван ње, а на њима и мјеста за онај маузолеј.

Ловћену треба да се врати његово дјевичанство. Да! А то дјевичанство јенеоствариво без црквице Светог Петра и без похрањивања у тој црквици моштијувладике Рада. Тек онда ће доћи и до мира у души народа.

(Вапај Ловћена 1990.)



Против ратних сјекира

"Народ је свим својим бићем за помирење. Кад год сам прошао у Црној Гори,нијесам наишао на човјека коме није доста распри и ратних сјекира. То је оно што

даје наде да се народ ослобађа од опасних посљедица једноумног система који је за50 година постао једна врста религије, званично признате и спровођене у ЦрнојГори."

- Супротно од Вашег настојања, постоји једна групица Црногораца која је и даљеузнемирена Вашим доласком на Цетиње и која све чини да Вам боравак ту учини

несносним?

- То је један од изданака тог система који је опустошио народну душу и украопамћење. То је група људи која трага за идентитетом, опустошена духовно анеискусна, дочепава се онога што јој се даје и са фанатизмом који није својствен

црногорском духу, брани свој хибридни менталитет. Ту треба имати стрпљења.- Како оцењујете тренутно стање у Југославији, и у српском народу, и колико оно

иде наруку Вашој миротворној мисији?

- Крст носити нама је суђено! Када смо пригрлили Крст, ми смо одабрали страдање,као врлину крјепости и као једину истинску провјеру себе Тешко је и данас.Нијесмо још ни сахранили ни све раније жртве а већ имамо нове. На истом

простору, на коме је злоумље пунило јаме и логоре хиљадама невиних жртава, иданас падају нове жртве. Али, ми смо завјетовани косовским завјетом, који је завјет

српскога народа, јединим и истинским, крстоносним.

И сада је вријеме ратио и тешко. Није толико тешко оно што се збива, колико јеважно како ће се опредијелити - за царство земаљско или небеско. Захтјев који је

стављен пред кнеза Лазара, имали смо 1941. а поставља се и данас. Ако нам је даопет почињемо, нека то буде "за крст часни и слободу златну".- Шта је то што Вам се највише испријечило на путу помирења?

- Ми смо са ђаволом тикве садили и то нам се о глави ломило. То је наше

проклетство и наша шанса. Волимо власт, самољубиви смо, "јапајајци" што кажеМатија Бећковић. Зато се, имам утисак, пришљамчујемо лако за сваку власт да биостварили те своје сујетне жеље. Има, међутим у том нашем црногорском,

динарском, српском етосу, спремности на одрицање, жртву. То је утјеха, у томе је

нада.- Шта по Вама, суштински значи, помирење међу људима, Србима?

- Помирење се најприје у срцу рађа. Неопходно је да се душа смири пред Богом ипомири с Богом. Помирење с Оцем значи и помирење и са братом. Он је мјера

нашег односа према брату. Кад ту мјеру изгубимо, онда и брата лако изгубимо и -погубимо! Онај који се Бога не боји, не стиди се ни људи. Наше помирење темељисе на небеском очинству као темељу земног братства.

У Никшићу су недавно први пут јавно сахрањене невине партизанске(комунистичке) жртве. Ви сте им држали опијело. Такође сте, недавно, у Никшићу,



одржали и опијело поводом пет деценија страдања Српске цркве и народа. Какотумачите малобројно присуство Никшићана, посебно на другој светковини?

- Велики је то сабор био. Било је више присутно невидљивих, него што се видјело.

Бог зна колико је у никшићком манастиру тог дана било душа. Били су ту,присутни, они који су бацани по јамама Црне Горе, Херцеговине, Босне, Крајине;они што су убијани и клани по Крагујевцу, Краљеву, Јасеновцу, невино изгинули

од бомбардовања у Београду, Подгорици и другдје; они, побијени у времену кад семислило да убијања више неће бити Грахову, Никшићу, Бару, Блајбургу, Зиданом

Мосту, ... Сви су они били, ту, са нама, а није било баш мало ни Никшићана.Дотичући се рана пострадалих, ми смо се дотакли Христових рана; рана свих

невино страдалих.

И оних, који данас живот дају за вјеру и отачаство у Крајини, на Банији, у

Славонији, Срему, и на другим мјестима.- Гдје налазите коријене сукоба међу људима? Откуд толико мржње, клања,

убијања - међу браћом?

- Његош је рекао: "Крв је људска 'рана наопака." То се потврдило безброј пута крозисторију. Онај ко убија - биће убијен, "ко се мача маши - од мача ће и погинути!"Али, и поред тог знања, и искуства људска свијест се помрачи, сузи.

Свако ново покољење покушава на исти, безумни, каиновски начин да диже руку

на брата свога. Прво братоубиство је братоубиство у - рају, кад је Каин, из завистии љубоморе, убио брата свога Авеља. То братоубиство продужило се и продужује

се кроз вјекове и дан-данас оно траје. И увијек изнова - исти је коријен и истиоснов тог братоубиства - и оног због парчета земље, и оног између братства и

племена; и оног између народа земаљских.

Увијек је злоба и љубомора, себичност и самољубље било коријен сваког

братоубиства!- Ми смо, изгледа, добро научили Каинову лекцију?

- Наше вријеме је препознатљиво и по томе што је незапамћено у историји. Никадау историји није било толико масовних покоља, као у нашем времену. Никада у

историји није било толико логора, гасних комора у којима су људи уништавани као

мрави - као што је у наше вријеме. Никада у историји нијесу биле испуњене јамеземаљске с толико костију невино побијених, као у наше вријеме.

Усташе су и прије 1941. пописале јаме по Хрватској, и тачно су знали запремину,колико која може да прими људских лешева.

До 1941., ни ми овдје, у Црној Гори, нијесмо знали, сем чобана, колико има јама игдје су. А када је почео брат да убија брата, онда смо открили све наше јаме...



Себична идеологија је коријен тог и таквог зла, које и данас носимо у себи. Сјемезла нема идеолошке границе. Оно пресијеца свако људско срце.

Свако од нас је у опасности да изгуби сјеме добра и да га обујми отровно сјеме зла.

Оно "мједено гумно" из "Горског вијенца" свако од нас носи у себи, нарочито уовим злим и опаким временима, затрованим једном од најопакијих болести која јехарала овим просторима, опаснијом од шпањолке, куге, сиде... Болести која се зове

- брозомора. Опаке, отровне, која угрожава темеље људских бића; болести која учичовјека да убија; која помућује намет, мути савјест и тиме разара сва она истинска

и света ткања на којима почива човјек као свјесно биће.

Није се, изгледа, лако лијечити од те болести, али - морамо!

Због тога се многи од убијених и данас налазе неопојани по тим јамама. Многе

кости вапију да буду извађене, да угледају свјетлост дана, да буду помилованемајчинском руком, поливене вином.

Ни у вријеме када је харала куга, ни у вријеме крвне освете није толико људи

побијено братском руком.

Када би се трезвено историја изучавала, сигурно би дошли до податка да је 80

одсто, можда и више, у посљедњем рату убијено од братске руке, а не од окупатора- Њемаца и Италијана. А ми смо то и такво братоубиство назвали - народно -

ослободилачка борба!?- Како, онда, даље?

- Зло у нама увијек вреба; зато данас, сјећајући се свих оних убијених од братске

руке, молимо се Богу да нам опрости гријехе вољне и невољне. Стално имајмо науму опасност која вреба у нашим срцима, да се више никада не догоди оно што се једном догодило.

Јер, ако нас то није опаметило, онда - имали нам спаса? Морамо да постанемосвјесни да нема ничег важнијег, ничег светијег и узвишенијег од човјека и његовогдостојанства, овдје, на земљи!

(Вечерње новости, Септембар 1991.)Само Бог зна ко је отпао, а ко није- У последње време, многи се враћају вери, како то тумачите?

- Духовном глађу. Још је старозавјетни пророк рекао да ће Бог послати глад на

народ. И ово наше вријеме је вријеме духовне глади, духовне испошћености. Читава покољења су била лишена духовне хране и то захваљујући идеологији која је човјека свела на једну димензију - тијело сам и само тијело. И сад вапије душа

уцвијељена и рањена за својим дубљим захтјевима. То се очекивало. У свијету седуховна глад јавила раније него код нас.



- Један румунски књижевник је рекао за свој, али и за све народе Источне Европе,да су, због дугогодишњег живљења у владајућем атеизму, духовно болесни и да им

треба лечење.

- Тај књижевник је потпуно у праву. Душа народа на Истоку је загађена, она је разбијена, минирана изнутра. Тиранија која је владала, оковала је духовне силе ифорсирала оно што су властодршци од памтивијека форсирали, када су хтјели да

загосподаре људима - хљеба и игара. То је било основно начело идеологије која јевладала на овим просторима, а то је имало и моралне консеквенце - дошло је до

дубоке моралне кризе, до унижења људског достојанства, свођења човјека надимензије производних односа.

Одвајање од предања, од коријења, став да историја почиње са Лењином или сБрозом, све је то збунило људе, пореметило духовну равнотежу, духовно угрозило

читава покољења. Позив повратку на духовну равнотежу је нешто што је насушноза живот.

- Не чини ли Вам се, да је у том погледу, од Православне цркве много више отпало,него од Католичке цркве?

- Само Бог зна ко је отпао а ко није! На први поглед чини се да се много више људиотуђило од Цркве на православним него на католичким просторима. Међутим,

другачије је васпитање човјека на Истоку. Он је вјековима учен да своја осјећањане износи пред свијет, да их задржава у себи, поготову кад су у питању вјерска

осјећања. Ово духовно буђење код нас, показује да су таква осјећања постајала ународу, али су била прикривена или силом потиснута.

Имао сам случај једне жене из мог краја, која у цркву није ушла сигурно од '45.

Пита ме - кад ћу доћи. Ја јој кажем да им не требам, пошто они у Бога не вјерују,попа не поштују. "Неће бити тако", - каже опа. - "Молим се ја Богу, али не предовим пасјим поганима, да се смију и Богу и мени!" И почела је да рида.

То је најдубља вјера коју сам срио. Оно библијско: "Не бацајте бисер пред свиње!"

Православни народи се васпитавају у том духу, и то је један од разлогапритајености вјере. Али, постоје и други разлози насиље, које је извршено, и

људске слабости оних који мијењају вјеру за вечеру, каквих има сада и каквих је

било увијек. И биће их!- Многи црквени веледостојници били су на црним листама тзв. народнихнепријатеља: владика Јосиф, Николај, отац Јустин... Чиме су се то огрешили о

народ да буду проглашени за његове непријатеље?

- Цијела Црква и цијело исконско предање овог народа, било је на црној листи. Анарочито они, који су хтјели да то креда! ће јавно освједоче, не питајући за цијену.Такви су били они које сте поменули. Треба поменути и владику Варнаву Настића,

који није много познат, али који је једна изузетна личност. Он је одбио да будеепископ под усташама, иако је било питање живота и смрти, чак је неко вријеме







- Без обзира ко буде изабран за патријарха, наследиће две велике муке - раскол уАмерици и Македонску православну цркву...

- Да, заиста, то су двије велике ране на организму наше Цркве, и мораћемо сви, не

само будући патријарх, да се ухватимо у коштац с тим проблемом. Треба наћинајбоље рјешење да се те двије ране зацијеле, рапе које крваре и које погубно утичуна цјелокупни и духовни друштвени живот нашег народа.

- Да ли је морало да дође до раскола у СПЦ? Да ли је владика Дионисије морао дабуде рашчињен, обзиром да се није огрешио о Цркву већ о Тита, против кога је

демонстрирао у Њујорку у време кад је Тито тамо боравио?

- У сваком случају до тога није смјело да дође. А дошло је, због личности самогДионисија, уто не треба сумњати. Он је имао својих моралних недостатака, али овошто сте ви навели играло је и одиграло и те како велику улогу. Лично мислим да

Црква, односно они који су одлучивали, није била на висини своје историјскеодговорности. Они нијесу схватили какве то може да изазове посљедице. Свако

које иоле трезвен, и ко има имало увида у историјска збивања посљедњих педесетгодина, већ је унапријед морао да зна шта ће се догодити. Поготово што смо ми

живјели у времену, кад је идеологија која је побиједила, гонила, као Бог ђавола,своје противнике по бијелом свијету. На срећу, то питање ће брзо бити ријешено наВанредном сабору који ускоро треба да се одржи.

- А питање македонске цркве?

- То је, заиста, комплексно питање. И ту је политика играла пресудну улогу, пријесвега, у креирању ситуације у Македонији, а затим кроз непрекидне притиске на

Цркву и на црквене људе у Македонији и овдје код нас, да би преко њих оствариласвоју замисао о мјесту Македоније у Југославији.

- Помирење са Слободном црквом у Америци је ту, да ли је могуће враћањеМакедонске цркве у крило СПЦ?

- Дубоко сам увјерен да је могуће, али све док буду на власти они који су довели дотога, не треба се надати. Треба прво да се створи духовна, друштвена и политичка

клима, да избију здраве снаге и на тлу Македоније, а да се код нас ствари рашчисте,да се то питање из основа преиспита, па тек онда да се изнађе најбоље рјешење.

То је још један од апсурда нашег времена, да једна атеистичка идеологија ствара

цркве, а на основу припадности једној религији, ствара нације. Нико одпамтивијека, није правио такве ирационалне потезе.- Ватикан здушно подржава Македонску цркву, као да им није јасно да као тиме

служе само за разбијање СПЦ, да их користе у рагу против Православља и да, каоправославци, не могу да имају друкчију судбину од наше?

- Зрелијим и духовно здравим свештеницима, као и народу, то је потпуно јасно.Нажалост, онима који су сада на кормилу Цркве у Македонији није. Али надам се

да ће и они схватити у какав ћорсокак воде и Цркву и народ. Ватикан има својувјековну политику и римоцентрични универзализам. Рим не би био Рим кад би се



одрекао свог универзализма; а Рим је одувијек жалио што је средиште словенскекултуре и писмености остало ван његовог домашаја. Рим је и у прошлом вијеку

покушао да се домогне Охрида, тог огњишта словенске писмености и културе. Дапоменем само случај Кукушке уније, гдје су, уз помоћ француских амбасадора,

лазариста, материјалних средстава и емисара, успјели, да око сто хиљада људи уМакедонији преведу у Унију. Но, већина тих људи брзо се вратила Православљу.- Власт годинама покушава да створи Црногорску цркву, заговорници идеје како је

она била аутокефална, помињу и некакав документ, који наводно, то потврђује.

- Чињеница је да је Цетињска митрополија била и остала у саставу Пећкепатријаршије, још од времена Светог Саве. То, што је уједном тренутку била и

центар световне власти, а митрополит бивао и црквени и државни владар, утицало је на то да црногорски митрополит добије самосталност де факто, не де јуре. Али,сви митрополити сматрали су себе и називали "егзарсима Пећког трона". Његош је,

на примјер, предлагао Александру I Карађорђевићу: "Ти у Призрен, за краља, ја уПећ, за патријарха!"

- Вјековима се на овим просторима води битка између Православља и католицизма.Не чини ли Вам се, да Православље губи ту битку: Далмација је била православна,

па покатоличена, такође и Конавље, затим део Славоније, Херцеговине. Босне... Сдруге стране, добар део Срба је исламизиран. Они нису променили само веру већ инацију...

- Историја није коначна мјера судбине људи и народа. Коначна мјера је Страшни

суд. То је велика срећа за нас. Тек онда ћемо видјети ко је изгубљен а ко нађен.Православље носи свој крст и оно остаје вјерно јеванђеоском схватању живота и

свијета. Кроз сву историју било је и биће људи који ће да припадају и да отпадају.Некад милом, некад силом, некад се "потурчи плахо и лакомо". Није ли марксизам

врста новог потурчењаштва, чак много трагичнијег и опаснијег од оног првог?Православна црква је била и остала распета Црква.- Шта мислите о најновијем цепању српског народа - после рага од њега су

створена још три - црногорски, македонски и муслимански?

- Изгледа да је то у природи словенских народа, да се цијепају и дијеле. Ми то,чини се, нисмо са собом. Иако изгледа чудно, у томе има нечег доброг. Овај народЦрква је вјековима васпитавала у духу личне одговорности, а лична одговорност је

ризик. Кад ослаби изворно, светосавско опредјељење у животу народа, а оно је у

наше вријеме ослабило, долази до овакве диобе.

То се овдје догодило, управо са стварањем тих непостојећих нација, основаних на

принципима локалне обичајности или вјерске припадности... Шта значи муслиман -Муслиман? Сад и у Босни виде да то није нормално и покушавају да изнађу други

назив за нацију, да буду Бошњаци. И то је једно од зала које нам је идеологијаоставила у насљеђе.

Велико зло од стране Броза и његових трабаната учињено је и хрватском народу,тиме што су скривали од тог народа шта је у његово име учињено Србима. Хрвати





братски; да то зло, које се на нас испртило, које је и наше заједничко зло, нама нећепрестати никад да злотвори, да обезображује људске душе, да разбија заједништво

које ту постоји, вјековима.

Међутим, данас сам видио да то није тако, да је овдје и у овом народу беспрекиднотињала луча, огањ, нешто што је неуништиво. Не само да је неуништиво на нивоуљудске природе, него је неуништиво, управо, на нивоу те историјске нарави, етоса,

којим је душа овог народа, Црногораца, Срба-Црногораца, који овдје постојевјековима од досељења из Карпата, неизбрисиво натапана и натопљена.

То се показало и данас, на светој литургији, на том скупу народном, какав је био и

у вријеме Његоша и у вријеме Светог Петра, и у вријеме краља Николе, МитрофанаБана, митрополита Гаврила Дожића и ондашњих банова који су били овдје иносили одговорност за судбину народну. Долазак данас предсједника Црне Горе

Момира Булатовића, једног младог човјека, очевидно отворенијих хоризоната одоних који су били прије њега, показује да се заиста нешто ново догађа, и то је

нешто што трба да нас све радује.- Поменусмо Његоша, па бих Вас молио да ми одговорите на питање које сам прије

неколико мјесеци поставио једном, такође, умном човјеку, књижевнику ДобрициЋосићу, лауреату овдашње Његошеве награде. Наиме, за протеклих вијек и по,Његошево дјело, не само да није губило од значаја, него је стално добијало. Данас

се често, разним поводима и на разним мјестима, говори о његошевској традицијии то у најширем друштвеном контексту. Како Ви гледате на ту његошевску

традицију и њену интегралност у свијету савременика?

- Његош је наш мудрац, пјесник, наш богослов. Његова мудрост, његова поезија,оно што је најбоље у њој, никло је са крста, са распећа. Није случајно да је Његош

библијску, исконску истину, преточио у ријеч. Његова крстоносност нам је суђена.Он је то осјетио не просто на нивоу интелекта или из књига, већ је то осјетио усвојим костима. Он је био разапет, овдје распет на овим просторима разапет, због

егзистенцијалне угрожености његове и његовог народа, а још веће је његово распеће, што је био разапет својим антенама између неба и земље, између људског

смисла и бесмисла, између трагике зла и нечовјечности; тирјанства, с једне стране,и с друге: најдубље људске чежње и потребе за добром - да оно побиједи, да онозагосподари, да оно људску свијест и савјест обнови, обнови људско достојанство.

Дакле, његова мудрост је са крста, а најдубље у њему - вјечност и непролазно, јер

се дотакло онога што јест човјек и што треба да буде човјек: "Шта је човјек, а морабит човјек (тварца једна што га земља вара) а за њега, види није земља". Мислим дау европској философији и књижевности нема дубљег стиха. Имам утисак да и моји

Црногорци поново отварају антене свога ума за ту мудрост, којом су се хранили упрошлим вјековима.

- Да останемо још мало код Његоша, господине Митрополите, код његовогзавјештања, да му земни остаци почивају у Капели на Ловћену. О томе су вођенеполемике деценијама, а посљедњих мјесеци су поново актуелизоване. Ваш став о

обнављању ловћенског храма?



- Ја сам рекао у својој бесједи да је Петар II Петровић Његош, на чијој столици одданас сједим, и чију панагију носим, па Ловћен подигао, не просто своје кости (на

крају крајева није он својим костима самим придавао велики значај), већ је наЛовћен подигао светост и мудрост: светост свог стрица светог Петра Цетињског и

своју мудрост која је надахнута светошћу његовог стрица.

Многи заборављају: да није било Светог Петра не би било ни Његоша. Он га је

одабрао и васпитавао; он је његов отац. Не само рођак по тијелу, већ га је духовно родио, и Његош је њега, што код нас није довољно истакнуто, љубио свим својим

бићем. Није случајно да га је, као млад митрополит, прогласио за светитеља, иакосу се томе противили чувени митрополити Карловачке митрополије,

Стратимировић на примјер, тврдећи да је то Његошево незнање, да он не познајецрквене каноне, да је то можда и нека политика. Међутим, није то било - чистодијете његушко, владика Раде, осјетио је шта је и ко је његов стриц.

Читавог живота живио је у знаку свога стрица, и зато дизање капеле светом Петру

Цетињском, није био просто неки обичајни чин, већ егзистенцијални одговор ПетраII на светост и мудрост његовог стрица и поштовања према њему. Он је хтио и себе

горе, али у исто вријеме да и свеца божијег миротворца, не само остани на Цетињувећ да га подигне на Ловћен, да он одатле зрачи свим, по свим црногорскимкатунима и мјестима, племенима и братствима Старе Црне Горе и Брда.

- Дакле, шта се догодило с рушењем Капеле?

- Та светиња је угрожена јер тирјанство угрожава светињу, угрожава храм, а кад јехрам угрожен, онда је угрожен човјек као храм вјечне мудрости. Увијек је то било:

кад се руше храмови убијају се људи, а кад се обнављају храмови и људи се рађајуи обнављају.

Срушена Капела на Ловћену, срушена светиња, јесте покушај да се сруши, разорисветиња у души овог народа, да се оскрнави посљедње завјештање највећег

пјесника.

Ко је то и када газио посљедње завјештање? Е, то се догодило!

Међутим, сигурно је да вријеме долази (а оно ће прије доћи уколико сазри свијест и

савјест овог народа), долази вријеме када ће Ловћен поново да обнови своју

исконску љепоту, да опет на њему засија светост, да опет мудрост којапреображава и открива вјечне хоризонте, проговори одозго, из костију ВладикеРада, из црквице његовог светог стрица Светог Петра Цетињског.

- Ловћенски храм није, чини нам се, једина културна, историјски и цивилизацијскаВаша обавеза. Стање неких православних цркава и манастира у Црној Гори,

најблаже речено, данас је застрашујуће...

- На првом мјесту, оно што је посао свих нас, а сада, по одговорности, у првом реду

мене, јесте да сви, колико нас има, полако обнављамо своје самосазнање,обнављамо себе, обнављамо храмове у себи. Да подигнемо себе из унижености. А



кад себе подигнемо из унижености, опада ћемо лако подићи и обновити храмовеоко нас, а има их, хвала Богу, у Црној Гори преко 650. Ниједан дио ове земље и

Балкана нема толико, знате ли ви то, храмова, колико их има Црна Гора. Ниједанкрај нема толико манастира, преко тридесет, да не говоримо о зетској Светој Гори

на Скадарском језеру, која је данас постала малтене, вакуф муслимански, што јенесхватљиво и незапамћено! Да не говоримо о Старчевој Горици гдје је и гробвеликог штампара Божидара Вуковића, на чувена Врањина, на којој је било

сједиште зетских митрополита, одакле се селила на Жабљак па на Цетиње. Тамо јеманастир Ком на коме је Јелени Балшић Никон Јерусалимац писао оне чувене

списе.

И то је доказ колико је хришћанска духовност била присутна на овим просторима,колико је она оплођавала и претакала се у народно биће, и колико је она данасугрожена, искоријењена, у покушају да буде убијена: убијено памћење, убијена

душа.

И прво што нам ваља чинити, опет то понављам, треба обнављати нас саме, а ондаполако и храмове обнављати. А на првом мјесту треба градити Саборни храм у

Подгорици, храм који ће да буде посвећен Васкрсењу Христовом.

Овдје, на Цетињу, прије рата почео је да се гради Саборни храм у вријеме

митрополита Гаврила Дожића, потоњег патријарха. Вио горе, изнад манастира,заравњен терен за храм, а постојао је и пројекат. но, дошао је рат, дошло братско

поклање, несрећа, гладне године и невоље ратне и поратне, и то је стало. Али,Цетиње заслужује да има свој Саборни храм. Манастир цетињски остаје оно што

јесте. Он никада не може престати да буде сабирно сочиво душе оног народа наоним просторима и данас и сјутра као што је то било кроз вјекове. Међутим,

Цетиње залужује да добије и свој Саборни храм, да, када дође оволико народа (каошто је данас дошло, и више, ако Бог да) да тај народ има гдје да стане. Јер данаснијесу сви могли да доживе сву светковину која се на Цетињу одигравала.

Дакле, имамо много посла: обнављање душе, обнављање храмова, обнављање

економије, обнављање земље (ваља земљу орати); много посла чека житеље ЦрнеГоре.- "Не претвори ли Бог мудрост овог свијета у лудост" записано је у Књизи о Јову, а

шта у овом времену данашње лудости свом народу поручује новоустоличени

митрополит црногорско-приморски и скендеријски Амфилохије?

- Поручујем оно што поручује ријеч народног пјесника: "Душу своју да врће у

чистоту." То и себи поручујем, и свима поручујем - враћање душе у чистоту, и крозто враћање душе вјечној светињи, а кроз то вјечном, неуништивом, људском,

богочовјечном достојанству. Оном достојанству, којим је ове просторе и ову земљунадахњивао и натапао Јован Владимир, па послије њега Свети Сава и сви великанисрпског народа, сви зидари, сви неимари, све честите мајке и сестре, а само Бог зна

њихову тугу, њихов стид, њихову духовну љепоту којом су украшавале своју дјецуи своје потомке, кроз вјекове.





Банаћанин је сав овдје. Прошао је сито и решето. Ко све њиме није владао... Слушаон твоју причу, али мјерка, чека да види је ли ти ријеч сагласна дјелу, или је то

само онако. Као, незаинтересован је, баш га брига. Ма, какви! Видим, сваки мојпокрет прати, сваку ријеч памти.

И то је нешто у овим људима што ме је духовно обогатило. У Банату сам,признајем, захваљујући широкој банатској равници, проширио своју душу. Ширина

је ширина! Заволио сам равницу, нарочито кад сунце залази, а ја се однекуд враћам.Небо се спусти, чини се, можеш руком да га такнеш. Тек тада схватиш зашто људи

могу да се заљубе у онај предио, а горштаци су, попут мене.- Зов завичаја, Црне Горе...

- Догодило се, ето, да се на мени остварује, по промисли Божјем она Његошева:"Гдје је зрно клицом заметнуло, ондје нека и плодом почине!"

Осјећам то као послушање гласу јагњета Божјег, закланог за живот свијета. Отишао

сам на Цетиње да мирим завађене, да сједињујем разједињене, да братим разбраћене и да сведочим колико знам и колико могу о великом људском

достојанству, да обнављам светиње, да помогнем обнављању Ловћенског храма, јерсе његовим обнављањем обнавља и оскрнављена народна душа.

То што сам сада на Цетињу, не значи да ћу ја сасвим отићи из Вршца. Ондје самслужио шест година иједан дио моје душе заувијек ће остати у равном Банату.

Ових дана идем преко Баната, посматрам земљу банатску, равну, па видим иосјећам, ушла је у мене. Кад је тако ушла у мене за шест година, колико ли је тек

она мила и драга Банаћанима који су ту рођени. И треба да им буде мила, јерблагословна је земља банатска. Али, с друге стране кад гледам банатске паоре,

видим како им већ у шездесетој земља пробија кроз лице и очи. Стално су у њој,везани су за њу, и она их испија. Та веза понекад може бити и негативна. Она јестворила пословицу, коју сам овдје чуо и због које сам се згрозио. Кажу: "Да је

добро имати брата и Бог би га имао!"

А зашто? Све због земље, због диобе! Ето, то су моји Банаћани...- Да ли бисте нешто рекли поводом ових наших најновијих неприлика у земљи.посебно Хрватској...

- Ја сам зато да се потрудимо, да успоставимо узајамно дубљи, човјечји дијалог. Микоји овдје живимо, ипак смо из једних стабла, једног коријена, једног самоисторијског распећа, и бјекство једних од других је историјски немогуће, без

обзира шта се међу нама буде догађало.

Неопходно је, међутим, развијати у себе спремност за слушање другога, отвореностза муку другога. Када неко стално кука, значи: боли га нешто! Кад ово говорим,мислим на збивања у току минулог рата, на територији НДХ. Бојим се да браћа

Хрвати, који такође имају своје трауме, можда још нијесу схватили колико једубока рана српског народа на просторима НДХ, како та рана још крвари и колико





мисија Цркве није партикуларна већ универзална. Свако свођење Цркве на билокакав партикуларизам, значи негирање њеног бића, њеног садржаја и мисије.

- Значи ли то да је Црква ипак имала аутокефалност у Црној Гори?

- Црква је у Црној Гори имала ту пуноћу благодатног живота као и сака другаепископија али је кроз вјекове, живјела у заједништву и у оквирима пећкепатријаршије. Но не само у новије вријеме, већ и раније, обзиром и на положај

Зете, као једне од кључних српских земаља, она је уживала и посебан углед међуепископијама Пећког трона, најприје стога што је једна од првих Епископија које је

основао Свети Сава.

У доба турских освајања, Црногорско-приморска митрополија била је носилац јединства и српског народа и Пећке патријаршије, која је тада била угрожена,нарочито послије великих сеоба крајем XVII и почетком XVIII вијека. Обзиром на

нередовно стање у Пећкој патријаршији од краја XVII вијека ова Митрополијаимала је свој самосвојни живот, у духу изворне "аутокефалности, " односно

аутономности, својствене свакој православној епископији.

Међутим, Црногорско-приморска митрополија, без обзира на етнарску улогуМитрополита у доба Петровића увијек је себе сматрала органски повезаном сПећком патријаршијом, и не само то, већ и чуварем Пећког трона. Тако су се,

уосталом, и називали митрополити цетињски, као на примјер митрополит Данило,митрополит Сава, Василије, да не говоримо о Светом Петру и Петру II Петровићу

Његошу, све до Митрофана Бана.

Ниједан од њих није себе, никада ни за тренутак одвајао, од заједништваепископија у оквирима из Пећке патријаршије.

Обликујући државу Црне Горе и Брда, краљ Никола је створио Устав Црногорскемитрополије (1904), у коме се она назива Аутокефалном Црногорском

митрополијом, па сад они, који заговарају партикуларизам Црногорске цркве,позивају се на то.

Једно је историјски сигурно: Цетињска митрополија нити је кад тражила нитидобила статус аутокефалности у уобичајеном смислу ријечи. Сама чињеница да су

сви њени митрополити рукополагани на страни довољна је потврда за то. Јер, први

предуслов аутокефалности је постојање уједној области најмање 23 епископа којиће рукополагати своје насљеднике. Један митрополит може бити аутономан пододређеним условима, али никада аутокефалан у правом смислу ријечи. То је био

случај са Цетињским Митрополитом, наравно, послије укидања Пећкепатријаршије (1776). Међутим, чим су се историјске прилике нормализовале (1920)

и Цетињска Митрополија, са другим аутономним јединицама, вратила сезаједништву Пећке Патријаршије.- Многи питање Цркве повезују са питањем нације. Присталице Самосталне

црногорске цркве, између осталог провлаче аргумент да је овдје немогуће крститисе као Црногорац?





(Интервју, јануар 1991)

Србија себи на ползу

"На Балкану никада није било лако да се живи, а поготово не данас. Српски народсе од досељавања овдје, нашао на жеравичкој раскрсници, како рече отац ЈустинПоповић, и на раскршћу је засновао своја огњишта.

А огњишта на раскршћима умију лијепо да горе, али су често изложена вјетровима,

па је мука ватру одржавати и дом сачувати...

А то двоје, западноримско и источноримско царство одиграло је, игра и играће,хтјели ми то или не, велику улогу у нашим судбинама на Балкану. Срби суисторијски и културни баштеници оба та насљеђа - и источноромејског

(јерусалимско-цариградског или византијског) и латинског.

Света двојица, Симеон и Сава, оријентисали су их према источноромејскомхришћанству и према њему су обликовали и државу и Цркву. Због тога што је

српски народ једном засвагда усмјерио своју судбину према Истоку, вјерујући да сИстока и сунце долази, нашао се у новије вријеме на раскршћу, које за њега нијеново, али је на нов начин постављено.

Усмјерење према Западној Европи, које је касније услиједило, стицајем

историјских околности, нешто силом а нешто милом, довело је српски народ у новуперипетију, из које ће ко зна кад, и да ли ће (?) успјети да исплива. Но то

усмјерење, иако погрјешно, представља велико искуство, истине, крваво плаћаноали драгоцјено, јер би требало и морало да буде отрежњујуће за српски народ.

- Многи вјерују да је излаз из садашњег ланца недаћа, и за Србију и за Југославију,ипак, Европа?

- И ја мислим да је излаз - Европа. Али, питање је - која? Европа је многозначна.Она је и римоцентрична и германоцентрична, она је и француска револуција али и

шпанска инквизиција. Европа је земља светих чудеса, како вели Достојевски, али иземља примјене великих идеја. Ми, као народ, припадамо Европи, у смислу штосмо баштеници медитеранске културе, било да се ради о древној јелинској било о

изворној хришћанској, тј. о оних првих десет вјекова хришћанства док је оно још

било јединствено. Да би био плодотворан и плодоносан наш одлазак у Европуморао да буде кроз повратак нашим извориштима, а она су јерусалимско-цариградска. На њима, на тој јерусалимско-цариградској философији живота,

српски народ постао је историјски зрио народ.

Своје мјесто у Европи не можемо да нађемо као просјаци. Такви не требамо нисеби ни њој. Ако у Европу идемо да се обогатимо оним што она има, уносећи у њунаш духовни опит, онда ми богатимо и њу и себе. Али, то није лако, управо стога,

што смо трагично осиромашени, у једном тренутку повјеровали да је у Европи,онаквој каква јесте и с онаквим хуманизмом и цивилизацијом од ренесансе па





И међуратна, а поготово послијератна Југославија, грађена је на непоштовањуисторијског и културног достојанства српског народа.

У жељи за јединством јужнословенских народа на просвећеним, тзв.

хуманистичким принципима, Срби су прихватили да жртвују много шта своје,угрожавајући своје биће, да би могли, први пут у историји да саграде заједничкукућу с осталим дјеловима Југославије, даби се уклопили у Европу и остварили

тежњу из посљедња три вијека. Иа крају су остали кратких рукава. Не само што сутом жртвом, ради општих циљева и идеала, угрозили свој идентитет, већ су испали

и мегаломани и освајачи туђих простора, наметљивци, нежељени гости.- Шта, ако дође до распада Југославије?

- Ми морамо да се вратимо оној Карађорђевој идеји од прије 180 година, да севратимо нашим животним, историјским, духовним просторима. Једино тако, ћемо и

себи на ползу, и Европи на ползу. Ово што се сада догађа у Југославији, посљедица је ранијих збивања, дијелом и резултат наших заблуда, самообмана наше

наивности, али и резултат нашег трагичног историјског положаја прича која причанас а не ми њу. То је судар много дубљих свјетова.

Наша сјеверна бића, обликована ма начелима римске идеје, или римоцентричногекспанзионизма, како га назива Достојевски, имали су другу рачуницу кад су

улазила у ову држану. Васпитана на принципима римо-ватиканског универзализма,она су мислила да је дошао историјски тренутак да се тај непокорни,

"шизматични"православни Балкан укључи органски у орбит тог римоцентричногуниверзализма. Уосталом, основна Штросмајерова идеја била је, како да се нађе

начин како би се православни Словени поклопили Риму.

Треба се ослободити илузија да је Европа обећани рај. Она је само ново искушењесрпском народу. Јер, само повратак себи, значиће и повратак Европи, у изворномсмислу те ријечи. Али тај повратак себи није само наше призивање, већ и свих

европских народа. То је враћање својим дубинама, својим изворима. Без тога иЕвропи пријети апокалиптичко доба. Не дође ли до тога, не бих се изненадио, ако

на тлу Европе изникне неки нови "изам", сличан марксизму или нацизму, који ћепогрузити све у нове врсте тоталитаризма и насиља.

Поред све лијепе европске културе, њене спољашње привлачности, кратко речено -

овај народ би требало да "зна за јадац". Јер, не памти се да се Сунце икад родило наЗападу!

(Политика. експрес, 4. јун 1990.)Цивилизација је маска

- У часопису Српске патријаршије "Православље", између осталог пише, да јепрема византијском моралу и препредености "правилан начин понашања, ласкањесвакоме ко има власт, и да је свако ко је ласкао, тиме био заштићен. Није ли се

тако, током вјекова, а посебно данас, понашала и Православна црква?



- Православна црква, по свом духу, није властодржачка. Напротив, током историјенастојала ја да оствари јеванђелско становиште, да "моје царство није од овога

свијета". У временима каква су наша, кад је Православна црква изгубила својупотпору у државној власти, као што се то догодило, на примјер у Русији, и код нас,

оставши без било какве спољне моћи на коју би могла да се ослони у смислузаштите, па може само да опстане само ако њени носиоци имају стварну, правуунутрашњу духовну моћ.

- Очигледно да је дошло до промјене односа између српске политике и Српске

православне цркве?

- Постојећи антагонизми не могу да се превазиђу тек тако, преко ноћи. Истина,током посљедњих година, дошло је до промјена, до каквих није могло доћи свихминулих четрдесетак година, од свршетка рата... И то су надајмо се здраве

промјене.

У фебруару и марту прошле године (1987) вођена је кампања против мене у Вршцу,када је, након напада на мене од стране тадашњег предсједника покрајине

Војводине Ђорђа Радосављевића, почео прави прогон. Засиједали су комитети натајним састанцима, у школама су организовали ђаке и професоре, убјеђујући их дасе "клоне тог злогласног епископа" који се "убацује у празан простор". Атмосфера

је била наелектрисана нездравим духом.

Међутим, није прошла ни година дана, а прилике су се сасвим измијениле. Јошлани на трибини Више педагошке школе у Вршцу, главна теме је била

антирелигиозна пропаганда, а ове године на тој истој трибини наступио је човјеккоји је рекао: "Када не би било Цркве... црква нам је једино уточиште." Таква

промјена настала је за годину дана.- И гдје су, по Вашем мишљењу, разлози за ове промјене?

- У догађајима на Косову. Ради ових догађаја, окоштале партијске структуре, којесу у много чему својим опортунизмом и политиканством, довеле до тешке

ситуације на Косову, почеле су пуцати. Јер, догађања на Косову била су толикотрагична и толико очигледна, да су чак и најокорелији комунисти морали да кажу:"Тако више не иде! Или ћемо потписати потпуну издају свих својих националних

интереса и интереса народа на том простору, или треба нешто измјенити".

И тако је Милошевић негдје казао: "С Партијом или без ње, Србија мора да сачувасвоје Косово!" Да је послије педесет година један предсједник могао рећи "с

партијом или без ње", сигурно значи да се нешто преломило и сазрело многодубље, и то је то, то нешто што не може да се заустави.

- Увјерени сте, дакле, да ће Милошевић, с партијом или без ње, ријешити проблемена Косову, и вјерујете му. Међутим, како то да Вам, у тренутку, кад баш српскапартија, о којој говоримо, упорно одбацује захтјеве за увођење политичког

плурализма, то није сумњиво?



- То је размишљање које смо већ чули: "Нијесмо ни за плурализам ни за монизам",што значи да нијесмо ни вино ни вода! Такво размишљање је увео ваш вољени друг

Кардељ, да будемо поштени...- Значи ли то да се у Србију не рађа нови Тито него Кардељ ?

- У овој земљи се много штошта рађа...Међутим, треба признати да се овдје код насне ради о групи или о једном човјеку, већ о нечем што се родило дубоко у народу, и

што је уједном тренутку група људи у структурама, гдје се нашла, успјела дапреузме као своје. Да ли ће би ти у стању да иде до краја, да ли ће за то бити

способна и да ли ће то смјети, то ћемо тек да видимо. За мене је битно да се у овојпосљедњој години осјећам слободнијим. И због тога, у овом тренутку, након дугих

година живота у некаквом страху, могу да кажем: "Хвала ти Боже што сам почео дадишем мало слободније!" И док је тако, уопште не постављам питање... Штосвакако не значи да ћу некога да гледам као божанство - знам да свака власт у себи

има нечег демонског и да квари најбоље људе, а камоли оне који нијесу довољнозрели. Власт је ђавоља ствар.

Доскора су Вас сматрали најоштријим критичарем владајући идеологије и система,док данас готово с изузетним разумијевањем говорите о проблемима ове, некад

критиковане партије. Мислите лида се партија уистину може да промијени?

- Нијесам почео да вјерујем да може да се промијени. Вјерујем да у одређеном

тренутку људи или бар неки међу њима, због стварности која их на то присиљава,посебно ако су трезвенији, могу нешто да промијене Човјека не може никада да

испуни ниједна партија, јер је човјек биће које је шире од партије или било којегкалупа. И то можемо да видимо у групи људи у српској партији, премда свакако

допуштам могућност да битну улогу у таквој политици играју интереси којипроизилазе из захтјева за остајање на власти. Чињеница је, разумије се, да је то

двосјекли мач. Ипак се бојим да многи у овим догађајима посљедњих шест-седаммјесеци, нијесу схватили да није проговорио неки нови вођа, већ народ. Навиклисмо на систем, унутар кога не можемо да разумијемо, да је то што се догађа и што

видимо, припрема за рушење њега самога и предуслов за могућу демократизацију инормалнији живот у држави. Можда и није тако, показаће вријеме...

- Вријеме све више показује да смо свједоци србизације Црне Горе, да се постављапитање Срба у БиХ, да Српска православна црква негира аутокефалностмакедонске православне цркве, а тиме и Македонце као народ...

- Дуго је у овој земљи важила максима, да разбијена Србије значи јака Југославија!Став комунистичке партије (и то по директивама Коминтерне прије рата) био је даБалкан и у срцу Балкана српски народ треба да се ослаби... На темељу тога

створени су нови народи који су у историји нијесу никада ни постојали, као рецимоЦрногорци. Они су најочигледнији примјер.

Ја сам, ето Србин, премда сам рођен у Црној Гори. Мој брат је у Црној Горисекретар једне основне школе, и он све пише Црногорац! Понекад сам волио да

кажем својој мајци: "Ти си срећна мајка! Друге мајке роде два сина а ти си родиладва народа! " Оваква подјела је типична за шизофрену свијест савремених



Црногораца. Један пуковник из Црне Горе, који је послије рата био Србин,изненада се уписао међу Црногорце. Питали су га како је то могуће, кад је до јуче

био Србин. Казао је како је партија издала директиву да припада црногорскојнацији и да зато тој нацији припада и - тачка. Ако Црногорци стварно нијесу Срби,

онда Срба, такво је моје мишљење, уопште нема. Узмите рецимо у руке Његошевадјела или прогласе црногорског краља Николе Црногорцима из 1914 године...- Па шта је онда Црна Гора?

- Црна Гора је српска земља која има своју историјску бит, своје историјске токове,

јер је имала своју државу у којој је установљена једна специфичност, један посебнименталитет.

Што се тиче Босне и Херцеговине, то је наша заједничка мука. У Босни иХерцеговини указују се све противрјечности и сва замршеност наше историјске

судбине, чак и судбине свијета. Ако на правилан начин ријешимо судбину БиХ,биће то модел за рјешење свјетских проблема. Ту се, наиме, ради о судару и

симбиози западног животног усмјерења с византијско-словенским и исламским. Ту је у бити истог народа дошло до тако јаке диференцијације на темељу религијске

припадности да је проблем још комплекснији.

Што се тиче македонског народа, и то је комплексно питање. Премда има много

нејасних ствари, чињеница је да се о македонском народу, односно о некаквојсамосвојности овог словенског становништва које се не би сматрало ни Србима ни

Грцима ни Бугарима, почело говорити тек крајем прошлог нијека, и то у контекстусукоба и трвења међу великим силама. То је касније добило на интензитету, а

комунистичка партија је овако становиште прихватила као предуслов за рјешавањетзв. "македонског питања".

Знам да тамо има доста Срба а познато је да се дио тамошњег становништва сматраБугарима; тек послије рата имамо посла с јаком групом нових генерација које се

сматрају Македонцима и говоре дијалектом који је постао језик. То је реалност, док је будућност још отворена...

Проблем тамошње Цркве је ствар за себе. Српска православна црква нијеприхватала стање цркве у Македонији јер је оно посљедица насиља атеистичке

идеологије Црква има историјско искуство да не смије свако ново стање да

прихвати пребрзо за нормално.- Исто тако не постоји ни самостална Црногорска православна црква. Какаа јеутицај Српске православне цркве у Црној гори, послије свих ових искустава, током

минулих четрдесетак година?

- Овај наш братоубилачки рат, који се зове револуцијом и не знам ни сам како још...... народноослободилачки рат...

... То је за мене братоубилачки рат. Првенствено братоубилачки рат. Свеједно је уиме кога и у име чега убијаш; кад убијеш човјека, уз то из свога народа - убијеш

















А и Срби желе да буду своји на своме. Ако превлада наведени еванђелски принцип- а моја је молитва да се тако разријеши Југословенска трагедија - онда ће се

разријешити на најбољи начин, односно на оној народној: "ласно ћемо, ако јесмољуђи!"

Није лако бити човјек ни један дан!

А ми, не само да бисмо требали бити људи, него и хришћани, што је дубљачовјечност од оне биолошке, социолошке.

Мислим да се Југославија распала и безумно је ту распалост вјештачки одржавати у

животу.

Треба имати разума, истинске човјечности, трезвености и хришћанске

саможртвености да то схватимо и прихватимо, и у миру се разиђемо, да бисмо сесјутра могли сретати с много више љубави и поштовања.

Надам се да ће Хрвати, поучени искуством из недавне прошлости, схватити да не

могу своју државу да темеље на злочину Павелићско-усташког типа.

Народ и држава, који на злочину и на невино проливеној крви ђетињој, на

Јасеновцима и Јадовнима темеље своју будућност, већ су унапријед без ње остали.

(Борба, 5 јул 1991.)О патријарху Павлу

"Чињеница да је, у ове дане, на трон светог Саве изабран човјек који је од свих нас,

пред Богом исповиједам, то је моје осјећање, достојнији да буде на том трону, икоји је по свом бићу и жићу најближи Светом Сави.

Смјерни, трпељиви, скромни владика Рашко - призренски Павле мученик који је насеби својствен начин носио крст свога косовометохијског народа.

Он се попео на трон Светог Саве, пун чистоте и унутрашњег спознања.

Кажу неки: Стар је!

Није стара благодат и светиња коју носи у себи, коју је годинама задобијаомукотрпно ходећи пјешке по Косову од села до села, од града до града, од

манастира до манастира, утврђујући на најбољи могући начин душу свог народа,циментирајући је оним циментом који је непролазан.

Тај и такав епископ се попео на трон Светог Саве и ако би они, који сада држе илижеле да стекну власт имали само десети дио несебичности нашег новог патријарха,

ова би земља процвјетала."





Крвави братоубилачки обрачун у току рата, послијератно идеолошко насиље над

црквом, праћено одузимањем елементарних средстава за живот и рад,проузроковали су несигурност и неповјерење унутар народа, па и саме Цркве,

нарочито међу онима који су се принудно расијали по свијету.

Побједнику није била довољна побиједа: он је, ради учвршћења своје власти, гонио

противнике до саме истраге. Све је то стварало још дубљу психозу неповјерења истраха, па и сумњичавости чак и у најдобронамјерније одлуке. Начин којим је

ријешено македонско црквено питање 1958, односно 1959. године, и силе које су утоме учествовале, јошје више допринио стварању увјерења, да одлуке црквених

органа у земљи, тешко да могу бити самосвојне и слободне.

Ако томе додамо чињеницу да је код великог дијела Срба социјално-идеолошка

свијест већ одраније потиснула дубљу еклисиалну свијест, онда ће нам бити јасно,што је рашчињење епископа Дионисија послужило само као погодан повод да се у

дијаспори, свом силином, појави већ присутни раздор и расцјеп.

Истине ради морамо рећи, да је ова неприродна подјела створена у Српскојправославној цркви с обје стране, свјесно или несвјесно условљена политиком иполитичким притисцима или опредјељењима, и већ постојећим и укоријењеним

диобама.

Тешко је рећи која је од ове двије стране (федерална или расколничка) утрагичнијем положају: они, који бранећи светињу јединства Цркве и њен канонски

поредак, морају да покривају и свјесно или несвјесно бране лаж и порочностнасиља које притиска Цркву; или они други, који у бојазни да и сами не постану

жртва тог насиља или лажи, оптерећени својим ранама и диобама, у увјерењу да сеодупиру том насиљу, то чине по цијену жртвовања јединства Цркве и народа,доводећи тиме себе у опасност да се једном за свагда отцијепе од коријена и стабла

Светосавске цркве. Уствари, у трагичном положају су и једни и други, јер сва танесрећа пада на главу једне и исте Цркве и једног и истог народа.

Остаје да вјерујемо да све ове подјеле у нашој новијој историји и њихове страшнепосљедице могу да имају и једну добру страну, а то је сагледавање стања у коме се

налазимо, искрено преиспитивање себе и својих поступака у светлости еванђелске

истине: ослобађање од самозадовољности и вјечитог самооправдавања. Јер незаборавимо, бацање кривице на другог је, како се у Цркви вјерује, прагријехчовјеков.

Црква посједује истинску исцелитељску моћ за све расколе и раселине у човјековој

души и људској заједници, било на црквено-народном, било на општечовјечанскомплану. Међутим, само они који су спремни и духовно пробуђени, да увијек држе поПророку, свој гријех пред собом, и који су спремни да праштају брату своме, Бога

ради и у њему непролазне светиње брата ради који су спремни да мјере себе исвијет дубинама Божијег милосрђа и човјекољубља на мјесто плићака свога



себељубља и духовне заслијепљености, у стању су да себе исцијеле тим заноснимлијеком Цркве Божје и да његово исцјелитељско дејство пренесу на друге.

Тај свети лијек у коме је и свето јединство српског и сваког Божјег народа,

откривен је нама као народу и једном за свагда остварен у нашем бићу крозсветосавско-лазаревско предање укоријењено у ћирило-методијевским основама иновозавјетном виђењу човјека и свијета.

Зато је само кроз повратак њему, кроз њега и њиме и у његовој еклисијално-

саборној свјетлости и смиреноумљу, могуће пребродити све наше расколе, старе инајновије.

А о томе - Господу се помолимо!

(Политика, 21. април 1991.)Српски савјет

То је далековид правац у овим, преломним историјским временима. Срби су од

памтивјека, све рјешавали на саборима - о Тројичину дне, преко михољскихзборова на Превлаци, до црквених сабора. Зато би било добро да се и данас обновисаборна свијест народа. Странке су нешто новијег датума и увезане међу Србе, са

Запада, што може да буде и опасно за нас, који свему приступамо са метафизичкихпозиција. Треба доносити одлуке "из главе цијела народа", то су једине одлуке које

су далековиде и далекосежне. Јер, дубоки су расколи у нашем народу а њиховомпродубљивању је допринио други свјетски рат и идеологија насиља која је трајала

од тада. Код нас рат још није завршен, а он једном за свагда мора да будепревазиђен, ране морају да буду зацијељене, мора да сазри дух праштања, дух

покајања.

По Достојевском "сви смо за све криви", те је ово сада шанса која се даје народу

једном у сто година да исправи грешке.

Ово су преломни тренуци, то су прекретнице, и зато су потребни видовити људи, ашићарџија смо, на жалост, вазда имали на претек!

Стога, снага мора да буде обједињена, дух несебичности, задужбинарства да

завлада. Неопходан је повратак вјечним, опредјељењима косовским, његошевским.Рјечју: светосавским!

Расколи, који су природно и вјештачки стварани у српском бићу, морају да будупревазиђени, уз поштовање сваког мјеста, сваког обичаја, личности појединих

крајева и српских земаља. Уби нас незнање, говорио је Николај Велимировић.

Много је и данас незнања, предрасуда; много је тога у ширим друштвеним

слојевима што треба да се исправи. Оплићала нам је друштвена свијест, јер је билаплитка идеологија која је сијана по свијести и савјести овог народа.



Битно је буђење саборског памћења у ширим слојевима друштва, да би могли да

нађемо своје мјесто на овој балканској вјетрометини и овој и оваквој констелацијисвјетова.

Овај народ мора да се врати усмјерењима и опредјељењима Његошевим иКарађорђевим.

Зато је неопходна корјенита обнова свих духовних области живљења, што је

немогуће да се оствари без присуства Цркве, без повратка њеног у живот народа.

Морамо да постанемо историјски зрио народ, да би пошли даље, развијајући притом јединство свестраног духа. Православним земљама се морамо враћати, јер миданас не идемо к Европи као просјаци, већ као неко ко има шта да унесе у њу и

њене ризнице.

(Борба, април 1991.)Изазов на витешко такмичење

Осјећам потребу да вас поздравим у име Христа Бога наше! а, онога који је животсвој положио за ближње и уградио се у живог свијета; и у име свих оних кроз 1000

година, на васељенским просторима, који су на христолики начин уткивали својужртву несебичну, жртвујући себе, биће своје за ближње своје, попут Христа Бога

нашега.

Све што је велико у историји рода људскога, израсло је из жртве и донијело плодпо мјери жртве. Се што је велико у нашем народу, све што је велико у Црној Гори и

у свим српским земљама, израсло је из жртвовања себе ближњим својим.

Има двије врсте жртава прва је кад човјек, људи, жртвују себи и својој себичности

небо или земљу, или бића на земљи, или воду, или ватру, или ближње своје.

Има жртава друге врсте то је жртвовање себе за ближњега свога, за небо, за земљу,за воду, за цвијет, задијете, за истину, за правду, за вјечно богочовјечно људскодостојанство. У овом тренутку поздрављајући Вас, желим Вам од Христа Бога и

Светог Петра Цетињског и других мученика и носилаца духа те и такве жртве, да те

бриге народне утемељите на тој и таквој жртви, јер једино на њој утемељена идеја,покрет, дјело..., донијеће сигурног плода.

Тврдили су нам да су Интересне заједнице врхунац људског друштвеног устројстваи тиме су тврдили да је вучје самољубље оно на чему се заснива људско постојање.

Зато смо дошли ондје гдје смо дошли, зато су диобе наше и расколи наши такодубоки, јер смо градили своју срећу на несрећи других. Вријеме је, и то се осјећа уваздуху, да се вратимо себи самима и тим непролазним темељима на којима су

грађени судбина и биће овога народа, и све што је свето и честито у њему израсло.Црква по својој природи је свестрана. Она гледа на странке у друштвеном животу



као на изазов, на витешко такмичење. Не за себе, за интересе своје, него ви тешкотакмичење за добро и благостање народа како овдје на земљи, тако и оно вјечно.

У том духу и тумачим своје присуство данас овдје међу вама: да вас поздравим с

љубављу и поштовањем; да вам пожелим успјеха у вашем раду и да вас подсјетимна оно што сви знамо, на ту свету истину којом смо живјели кроз вијекове и којанас је учинила историјским народом. Јер, тешко оном, народу који се у двадесетом

вијеку проналазе ко су и одакле, а благо овом народу, какав је онај српски,православни, који има своје старе темеље и своју моралну чистоту, не само чистоту

природе, већ и чистоту душе. Зато позивам и себе и све вас, у ове дане дивнога ивеликога поста, борећи се за чистоту природе, да се на првом мјесту побринемо за

чистоту душе наше, врћући, по народној пјесми душу своју и ближњих својих учистоту, и тиме обнављајући своје памћење, своје биће; обнављајући својезаједништво, своје јединство; обнављајући најприје себе као храм; обнављајући

своје храмове, јер унижени и оскрнављени храмови у Црној Гори видљива сусвједочанства униженога и оскрнављеног храма људског бића и његовог

достојанства. Обнављање храмова је обнављање нас самих, као што је и обнављањенашег заједништва, оног дубинског, непролазног, темељ нових прегнућа и нових

достигнућа.

У то име још једном вас поздрављам и желим да та жртва, Христова жртва, жртва

Светога Саве, жртва Јована Владимира првог зетског краља мученика, жртваСветог Петра Цетињског, и такво жртвовање себе за ближње своје, буде путоказ

свима нама, јер једино је тако могуће опстати у овом злом и отровном времену,донијети праве плодове, оне плодове који овдје, на земљи ничу, али узрастају у

бесконачну и непролазну божју вјечност.

(Бесједа на годишњој скупштини Народне странке, 9. марта. 1991.)Поводом позоришне представе "Свети Сава"

Из спаљеног праха Светог Саве израста пред нама величанствени храм.

На Врачару васкрсава његово тијело послије толико вјекова, а у нама се обнављањегов лик. Да то није мило ни Синан-паши ни синанпашићима, онима, који су мупри спаљивању, додавали угарак види се по лажидрами Синише Ковачевића,

најновијем умјетничком упљувку на светозарни лик духовног Оца српског народа.

Претворити Зеницу у "пљуцу" (како рече Антоније Ђурић) на Светог Саву, нијетешко. Успјех је да се та пљуваоница пренесе у подножје самог Храма, у

Југословенско драмско позориште, тамо гдје још и данас цвијет цвјета из спаљеногпраха Светитеља. Љубитељи лијепе умјетности пљувања и блаћења, толико су се,

кажу, одушевили, да су ријешили да отворе и нове пљуце по земљи Србији. Па некпљују Срби свога рођеног оца до миле воље! Ионако су их томе занату училињихови учитељи и нови усрећитељи већ читавих педесет година. А пошто је ово

вријеме припрема уласка у европску заједницу, сво, има чиме да нас препоруче:нека види Европа и свијет, ко смо били, на чему смо градили и шта јесмо. Синиша



је то умјетнички предочио и кратко дефинисао, свима разумљиво: пасја сортаНемањића нас је градила, вучји чопор Растков предводио, и вјековима

крвожедношћу, подмуклошћу, лажју, властољубљем, обманама просвећивао.

Тако нам је портрет, коначно осликан. Оскар Давичо је код Стефана Немање,намјесто мироточивости, открио гонореју. Мимица, кроз "Бановић Страхињу" уЛазарево доба инквизицију, Булајић, иза светости Светог Петра Цетињског

скривене све гадости пакла; Миодраг Поповић, у књизи "Видовдан и часни крст"открива како хришћани нијесмо никад ни били, а "Скупљачи перја" проносе славу

српског свештеника, пијандуре и блудника, широм свијета. И све то у имеумјетности и њене слободе.

Па ето, у име те исте, "умјетничке слободе", врли С. Ковачевић прикива на Стубсрама, како Светог Саву тако и сву "пасју сорту" немањићку. А сви смо Немањићи.

Синан-паша је Саву спалио. Има у том чину и нечег херојског, спаљивао је свог

највећег непријатеља и "лажног невјерничког светитеља"

Синиша синанпашић је ипак ситнија душа. Он је, забога, вјерник и слави славу св.Ђурђа, а Саву, српску (и своју) славу, највернијег свједока те вјере у овом народу, разоткрива као лажног свеца, подмуклог властољупца, мафијаша, варалицу Истока

и Запада, развратника, убицу. Из мрачног подземља његове подсвијести изронило је једно чудовиште, коме је он дао име "Свети Сава". Ако је судити по плоду, његов

творац јесте вјерник али сатанског исповиједања.

Забуна је, уствари, само у имену. Да је писац ово своје минорно и псовачко дјелценасловио "Нерон" или "Адолф Хитлер" "Робеспјер" или "Броз", све би било

адекватно и у реду. Но, сатанизам јесте у томе, што је он Антисаву прогласио заСветог Саву, и тиме постигао једино што је желио: да се о њему чује, макарзакратко, да је постојао; кад већ не може да буде познат по добру и памети а оно

нека буде по злосмрадију и беспамети. Чега се паметан стиди, тиме се луд поноси!

Овом новом синанпашићу је стало до истине и до умјетности мање него ли Синан-паши до човјечности. И право рећи, ова псовачка тричарија од драме, без даха,духа и садржаја, не заслужује сама по себи, ни помена а камоли писања о њој. Не

зачуђује ни писац - таквих Херострата и мазохиста одувијек је било у сваком

народу. А ово наше вријеме им нарочито погодује. Злосмрадија такве врсте данассу на цијени. У нашем вијеку све се може продати и све се може купити. Уосталом,сам писац је више за жаљење него за осуђивање. Јер, он је типичан производ

дугогодишњег идеолошког прања мозга и духовног тровања и пустошења душановијих покољења.

Њима је све загађено, одузето и обесвећено, на никако чудо што неки од њих, каона примјер, наш добри Синиша, изведу закључак: да им је све и дозвољено.



Оно што подстиче да се дотакнемо ове псовачке "тричарије", јесте чињеница што јеона једна од појава много ширег покрета нашег времена, који под плаштом

умјетности и демократије, заговара деструкцију саме умјетности, и мање или вишеприкривену, али очевидну демонкратију.

То је велика, можда једина права тема нашег времена, а ово је само повод да се нању укаже. Сатанско се од самог почетка облачи у рухо "анђела свјетлости" да

обмане лаковјерне.

Велики пјесник Бодлер је, вођен пјесничким прозрењем, указао у "Цвијећу зла" настрашну истину: највећи успјех Сатане је, да увјери људе, не да Бог не постоји,

него да њега ђавола нема! Отворено зло и насиље увијек су се скривали подплаштом добра и слободе. Више него било који други, о тиме свједочи и наш вијек."Велике" идеје и идеале, које су својом Љепотом и добротом многе преластиле,

уродиле су плодом човјекоубилачког зла и незапамћеног насиља. Достојевски идруге, њему сличне видовите душе, знали су од почетка да ће тако бити, јер су

знали унутарње скривене темеље и покретачке силе тих идеја и идеала. Но, ко сетада освртао на пророштво тих "мрачњака" и противника људског напретка и

слободе!

Као некад, тако и данас бива, само се мијењају сцена и актери! Зло је

најгенијалнији виртоуз моде и модни креатор. У древном "Отечику" се приповиједаза пустињака Макарија Великог, како је видио Сатану у пустињи, с безбројним

тиквама обешеним о врату. На питање пустињака: шта то носи, одговорно је разноврсна јела, сваком човјеку према његовој жељи и укусу.

Ко с ђаволом тикве сади, о главу му се ломе!

Двије ђавоље тикве нашег времена су: "слобода умјетности" и "демократија"."Слобода умјетности" био је и соцреализам, а "демократија", којој су милиони

жртвовани стаљинизам! Пасја гробља и голи отоци, нијесу ли они "генијални" изумдемократије зване - титоизам, у коју се, не мало њих, и данас заклиње? Никакво

онда чудо, што из истих "тикава" ђаконије куса и писац "Светог Саве". Медениколач самог назива драме прикрива ђавољу њушку нихилизма, деструкције исамоубилачког мазохизма.

Из исте, или сличне тикве, пију, изгледа, неку "луду воду", и сви опи, који уз помоћневидљивог диригента Воланда, хорски и здушно, уз заглушујућу буку масмедија,бране синишинску синанпашинску "умјетност" и њену "демократију".

Баш би било занимљиво сазнати из које ли је тикве кашу кусао онај врли

књижевник који је, Синиши вјернику и волшебнику, додијелио једанаест награда ухеројском граду Јајцу...



Слобода умјетности и демократија, нијесу ништа мање свете ријечи и стварностиод ријечи и стварности лика Светог Саве. Зато су, као и Свети Сава, толико на

удару.

Убити и обесмислити светињу, тамо гдје још има, и то у њено име и под њеноммаском, управо је то оно, у шта демонско и човјекоубиствено зло улаже, одпамтивијека, највише напора. Кад се то постигне, све ће остало лако бити. Са

Светим Савом, и њему сличнима, није се, међутим, лако обрачунати. Он је реалнисветозарни лик и личност, историјом, плодовима, чак и врачарским огњем

провјерени алем камен златни. Ко га пљује - на себе пљује, а њега открива јошсвјетлијим и љеполикијим.

Са слободом и демократијом није увијек тако. Поготово не кад се оне схвате каоидеје, одвојене од носилаца и њихових остваритеља у историји, који су, уствари,

њихова мјера и стварна провјера и коначни критериј.

Но, ипак, и умјетност и демократија, односно људско достојанство, лично изаједничко имају своју историјску провјеру. Једино истина ослобађа и даје слободу:

цијелосно жртвовање себе за друге, мјера је свога достојанства и поштовањадостојанства других.

У тој свјетлости гледана умјетност, чија је основа лаж, а устројство и пројавебестидна неморалност, у шта спада и шта представља?

Нијесу ли још древни Хелени знали да је права љепота пројава и сјај љепоте и

добра? Зато је и најумнијима међу њима и сам идеал био "љепотодоброта"(калокагатхиа). Оно што је само по себи поробљено лажју и злоби, како може

ослобађати и како може да буде вјесник слободе?

Ако је мудри Платон и саму умјетност, умјетност у правом смислу ријечи, стављао

под знак питања, као вјештачку слику стварности, шта ли би тек рекао за умјетносткоја је привид, или чак антипод и одрицање саме стварности!

Ужаснут пред тим стравичним опасностима умјетности и умјетничког чина, РичардБартон је, као већина великих глумаца, мрзио глуму и стално живио у увјерењу "да

је душу продао ђаволу". По свједочењу његове ћерке, усамљен и несигуран,

говорио је: "Глас ми долази из хаоса". Прошавши исто трагично искуство, великиТарковски је оставио иза себе једну од најсветијих порука и овом и свакомвремену: "Стид ће спасити свијет!" Било би добро кад би ова порука била исписана

на свим глумиштима овога свијета. Боље рећи - на свим срцима! Јер, по чудномТарабићу, и цвијеће губи мирис кад људи изгубе стид... Стид пред Богом,

светињом људског лика и чудесном творевином.

Умјетност која убија душу и разара памћење људи и народа - ропкиња је и ропству

води.



Умјетност су биле и - гасне коморе! У име слободе масовно су убијани милиониљуди! "Мајп кампф" је умјетничко дјело! Зар је духовно тровање и убијање људи

мање зло од физичког?

Кратко речено: умјетност која одриче истину и не јавља добро ту, демонско јеслужење, сатански ритуал, ма како примамљива и чудесна била.

Таква умјетност "храмове културе" претвара у храмове сатанизовања свијести и умртвачнице савјести и душе. Претвара их у синанпашинске душегупке.

Синишина лажидрама, само је један, и то мали шегрт прошлих и овог времена -

душегупки.

Но, ипак је добро да се то зна. И да се то каже - своје савјести ради, других ради и

истине ради.

(Експрес политика, јун 1990.)О живопису храма Светог Саве

Питање живописа Храма Светог Саве на Врачару неодвојиво је од његовоглитургијског-теолошког утемељивања. Зато овај храм представља изузетно

озбиљан испит, не само за савремене архитекте, него и за савремене сликаре ииконописце.

Како сликати Храм Светог Саве? Коме повјерити тај изузетно одговоран посао?

Кад би живопис имао само декоративни или естетски карактер, као што је то случај

у религиозној умјетности Запада посљедњих вјекова, и у модерном сликарству,онда не би било толико тешко разријешити ову недоумицу. Много је модернихсликара који би веома радо искористили ову јединствену прилику да на тако

огромном простору забиљеже своје умјетничко виђење човјека и свијета. Међуњима има и опих којима је блиска религиозна проблематика и чежња за

доживљајем Вјечног.

Међутим, једино је непобитна чињеница: модерно сликарство је у већини случајева

изгубило (или га није ни стекло) осјећање за оваплоћење Бога Логоса као основну

истину хришћанске вјере и живота. Свеобухватно значење ХристовеБогочовјечанске личности, Његовог оваплоћења, преображења, васкрсења ивазнесења; Њене антрополошке, еклисиолошке, космолошке и есхатолошке

димензије - или се потпуно игноришу и превиђају у модерном сликарском исказу,или само служе као повод за изношење субјективистичког религиозно-

философских садржаја, понекад и огољено хуманистичких и космолошко-магијских виђења стварности, која у основи негирају срж Хришћанства, или јепретварају у чисту апстракцију.





Праштати, то је основно хришћанско својство. Један наш велики јерарх, чијемошти ових дана, долазе из изгнанства, владика жички Николај, дао је предлог, још

негдје послије рата, написавши "Службу новомученицима", да једина наша осветабуде - подизање храма на неком погодном мјесту, на некој од јама - стратишта.

Тај храм треба да буде спомен на мученике, незаборав, а с друге стране, каоопомена. Јер, како рече наш књижевник Владан Десница, злочин који није окајан,

прије или касније, постаће извориште нових злочина.

Ово што смо вечерас видјели, говори о једном распамећеном времену. За мене нијетрагично само то што се десило, већ је још трагичније што је морало да прође

педесет година, да се ти мученици ваде из јама.

То се нигдје у Европи није догодило! Кадгод дође негдје до такве пошасти, до

покоља, људи послије нађу пута и начина да мртве сахране, и да њиховиммученичким костима одају људску почаст.

Мислим да је то могло само код нас да се деси, да ми тек сада отварамо јаме.

Уопште, чини ми се да су овај наш вијек, обиљежиле јаме и логори, или гулази.Двадесети вијек, којим се европски човјек горди, овим се показује као вијек

најстрашнијих злочина

Али, за мене је још већи злочин починио онај који је забранио да се ови мученицисахране, који је забетонирао јаме, и на тај начин наставио убијање тих мученика у

нашем памћењу. "Дај Боже да се то више никад и никоме не догоди!"Освећено око

Црква је слику користила кроз вјекове, да њоме објави и људима открије својетајне.

Изговорена ријеч допире до ума, али слика освјећује човјеково око.

Онај мали "Видео-буквар", први је овакве врсте код нас, заснован је на светојслици, икони, и њиме нам Црква, на савремен начин, открива прастаре, а вјечно

нове свете тајне и света догађања, као што су чин крштења, вјенчања, сахране...

(Ријеч на промоцији "Мале кућне видео-вјеронауке")Сеоба Срба као трагедија и поука

Има се утисак да ова књига (Вељко Михаиловић: "Патријарх креће у недјељу") није

ништа друго него тумачење Јеремијаде, онога Јеремијиног плача, оне потреснемолитве самог Арсенија Трећег Чарнојевића у његовом писму, упућеном каочелобитна молитва московском цару преко једног од московских бољара, у коме

вапије за помоћ.





Заиста, човјек је по природи гладно биће, биће рођено за хљеб и жељно хљеба.Међутим, с обзиром на двострукост његовог устројства, двострука, боље рећи -

двоједна је и његова глад. Он је биће које тражи храну и за своју душу и за својетијело. Отуда је питање хљеба - питање људског живота уопште, питање његовог

смисла и бесмисла. Зато и никакво чудо што је и наше вријеме, као уосталом и сваљудска времена, на овај или онај начин, - сво у знаку хљеба.

Достојевски је, међутим, предуказао у свом "Великом инквизитору" да ће нашевријеме бити и у знаку демонског искушења, везаног такође за хљеб, искушења

стављено! још пред Христа у пустињи: "Реци камење ово хљебови да постану".Христов одговор на ово сатанско искушење гласио је: "Не живи човјек о самом

хљебу него о свакој ријечи која излази из уста Божјих." Зашто му је одговор такав?Он тиме не жели да порекне потребу земаљског хљеба, него да му подари и откријеквасац вјечног смисла у тајни "ријечи Божје", као сјемену из кога израста и које му

даје снагу и силу да буде вјечно хранљив.

Уосталом, зар и сам хљеб који свакодневно једемо, не потребује квасац да бинарастао? Земља пак да би родила, да би се оплодила, не потребује ли сунчеву

топлоту? Благодарећи н)ој и плод доноси. Исто тако и биће уопште, људско бићекао зеница свих бића, а кроз то и цјелокупна људска историја која настаје и одвијасе у "копањи" времена и простора, потребује своју топлоту, свој квасац, своје сјеме

небеско: Сјеме ријечи вјечне, не просто пролазне ријечи или пролазне идеје. Самотако се бића оплођују, на првом мјесту људско биће. Тиме оно узраста, доноси

плода, а плод постаје храна за живот вјечни.

Та "ријеч која излази из уста Божјих", која заквашује хљеб свагдашњи и животпролазни - снагом вјечног живота и непролазности, одговор је на демонско

искушење сваког па и нашег доба, искушење чија је срж давање човјеку камена подвидом хљеба, лажних вриједности под видом правих, смрти под видом живота,пролазности под видом вјечног, ропства под видом слободе. Та Рије ч је "истинити

Хљеб који силази с неба", Хљеб Божји, који јесте и који даје живот свијету.

Црна Гора, а не само у Европи она, него и други са њом, вјековима се сабирала окосвагдашњег хљеба у дому, и око тог и таквог Хљеба живота, тј. око СветогПричешћа, у храму. Свагдашњи хљеб а са њим и живот, преображавао се у Хљеб

живота, Хљеб живота је собом испуњавао, хранио и обнављао свагдашњи хљеб и

живот. Сабор око Хљеба је био њен најсавршенији, најплеменитији инајдалекосежнији сабор. Сабирала се, дакле, око тог Хљеба који "силази с неба"као дубље истине и смисла домаћег хљеба, хране, рађања, живљења, постојања,

економије, стваралаштва - свега онога што јесмо, чиме живимо и хранимо се, и ради чега живимо и постојимо.

Све што је у Црној Гори било и остало свето и честито и непролазно, заквашено јетим Хљебом, саприродном човјеку и његовом звању пред Богом. Нарав и етика,

обичај и умотворина, народна скаска и вез ткаље, саборно памћење народа ињеговог језика - тим Хљебом је све то написано, на њему и њиме васпитано. Није





скорашњој или његовој старој и новијој превари земље на којој јесмо, али за којунијесмо. А та превара која би друга била него ли она већ наведена - магијског

претварања камења у хљебове?!

Чему нас, дакле, учи наше вјековно и новије искуство, а и искуство цјелокупнемодерне цивилизације? Учи нас, прво, да све истинске промјене човјека и друштва,премда и условљавани споља, полазе и остварују се изнутра. Људско срце је

размеђе свјетова, границе свјетова добра и зла. Гдје је срце наше, тамо је и благонаше, тј. наше Божанство, хљеб којим живимо и вриједности којима служимо и

којима се клањамо. То искуство нам отвара и очи за превару обећањем како ћемоосвајањем земље и спољашњих простора пронаћи себе и пуноћу свога

достојанства. Уствари тиме смо себе угрозили бесмислом, друге око себе својомнезајажљивошћу и прождрљивошћу, а земљу и природу уопште насиљем излоупотребом.

Таме се уопште не треба чудити, јер много је човјек бесконачнији од земље и од

свих земних видљивих и невидљивих свјетова. Зато ако као такав по природи, трагаза својом пуноћом у ономе што је несавршеније од њега, жеђ за бесконачним се

претвара у грамзивост за коначним и похлепу за стварима. Разумљиво је да ћетаквом својом грамзивошћу, претвореном у незајажљивост, угрозити друге окосебе, било да се ради о људима или другим бићима, било да се ради о земљи на

којој се човјек рађа и природи у којој и од које живи. Управо зато што је човјекшири од земље и људско срце дубље од неба и васионе, искуство нас учи да се

вратимо освајању унутарњих простора. У бесконачним просторима срца се откриваи потврђује и афирмише вјечно људско достојанство. Враћајући се себи и својим

дубинама човјек се исцјељује од опаке грамзивости и похлепе, тиме брани друге одсебе, самоограничава се и на благословен начин употребљава земљу, природу и сва

њена добра.

На другом мјесту, оно искуство нам посвједочује да екологија природе и

замишљено стварање еколошке државе и друштва, претпоставља и захтијеваекологију душе, екологију срца, унутарњи преображај и препород самог човјека.

Само кроз такав преображај могуће је остварити и постићи преображај и препородњеговог живога у заједници, његов однос према друштву, према општем - природи,а кроз то и према Богу као темељу заједништва људи и природе, као избору и увиру

бића и твари. Не треба се заваравати: Никакви закони нијесу у стању да спријече

саможивог човјека да злоупотреби другог човјека, материјална добра, природу, чаки самога Бога за рачун свога егоизма; да изврши насиље над другим људима сакојима живи и над природом у којој живи. Стога свака истинска промјена потребује

промјену самог човјека.

Треће што треба рећи јесте сљедеће: Ми се и данас, као кроз прошле вјекове, разапињемо између Истока и Запада. Ми нијесмо само Исток у уобичајеном смислу ријечи, јер никад нијесмо били без Запада: Били смо кроз вјекове нека својеврсна

њихова синтеза. Но, у тој симбиози социо-културној, на размјеђу свјетова распети,даровали смо своју душу једном за свагда - истини и љепоти Истока. Изгубимо ли



осјећање за то, губимо себе, престајемо бити оно што смо били и чиме јесмо оношто јесмо.

У новије вријеме дошло је у нама до забуне у вези са самим појмом Истока и

Запада. У потрази за "европејством" као да заборављамо битну чињеницу да јетакозвани "Исток", тј. реални социјализам (у који спада и онај наш - титоистички),да је то уствари наш први радикални западноевропеизам, наша прелешћеност

европејством која је угрозила душу и биће нашег историјског постојања.Дијалектички материјализам и марксизам, рођени и обликовани на Западу, источни

су утолико уколико су примјењивани на Истоку под видом бољшевизма,стаљинизма, титоизма и других сличних "изама", којима су словенски и други

народи служили као заморчићи за експериментисање. То је уствари "прокрустовскапостеља", направљена на европском Западу, на коју су се неки од источних народаполакомили и у њој се заљуљали. Наздравље нам љуљашка и безглаво љуљање!

Сада нам тај исти Запад, уз мање више нашу свесрдну помоћ, кроји и припрема

нову "постељу" либералног грађанског друштва, друштва потрошње ствари, аликоначно и потрошње, конзумирања самог човјека и људске заједнице уопште. У

дубини и сам ужаснут, кроз своје најумније духове, безизлазом потрошачкецивилизације, бјежећи од њега или поробљен њиме, хоће себи за утјеху да и насусрећи својом несрећом. А ми, опустошени марксизмом - лењинизмом, изгладњели

и духовно и тјелесно, трудимо се да га поново имитирамо и да му служимо,безглаво му јурећи у наручје.

Уколико нам, међутим, Бог даде памети, ми ћемо, намјесто новог лакејства таквом

западноевропејству (сагласио нашем исконском и новом трагичном искуству),враћати се својим извориштима. А то значи: У нове мјехове научно - техничке

западне цивилизације, као изузетног практичног домета не само модерногчовјечанства, почећемо да сипамо вјечно ново вино медитеранског европејства, јерусалимско-цариградско, саборнословенског, зовите га ако хоћете и - зетско-

црногорско-српским европејством. Квасцем тог цјеловитог европејства смо се одпочетка заквасили, његовим вином напојили, њиме сазријевали, и вјековима

живјели и дисали.

Отуда, ићи у Европу за нас у правом смислу ријечи значи враћати се своме

средишноевропејском изворишту, гдје су и изворишта и те саме Европе (западне).

Јер Европа онаква каква је има своје извориште у јудео-хришћанској цивилизацији,ту су њени темељи и њена колијевка. Зато је и њен и наш једини спас устваристваралачки повратак тим извориштима. Наша, пак, обавеза пред Западом јесте да

то медитеранско европејство, као његови непосредни насљедници, откријемо првоу себи, да бисмо онда идући у Европу, ишли као свједоци оног њеног дубљег

изгубљеног једра, за којим и она сама чезне и без кога губи свој компас и својправи смисао и разлог постојања.

Јерусалимско-цариградско-словенско (православно) европејство успоставило је,опитно, равнотежу између вјечности и времена, Бога и човјека, духа и материје,











Црква, храмови, вјера, бадњаци, Божић, свијећа, - све да нестане, да би идеологијазадобила свеобухватно важење, да би нова религија могла да живи.

Рођене у клими искључивости, вођене често од људи у њој васпитаних, добар дио

странака као да попримају исти дух. Странка на власти тешко се одриче свогамонопола и синекура, друге странке доста тешко сазријевају; још увијек смонеспособни да стекнемо изгубљени саборни начин мишљења, који је вјековима

господарио овим просторима. Из "Горског вијенца" видимо да све што се догађалоу времену које описује Пјесник, догађало се о сабору о Тројичину дне, о Госпођину

дне итд. Различитост у ставовима и мишљењима тога времена била је прилика завитешко надметање, а не повод за пањкање, блаћење, лично разрачунавање, које

срећом ријетко, прераста у спремност уништавања другог зато што не прихватамоје идеје или концепције. Зато би било драгоцјено да се поново вратимо иоткријемо у себи тај дух витешког такмичења, и да он оживи у нама. "Ко је бољи

од њега нека искорачи испред њега", максима је тога духа.

У свјетлости таквог вишестранаштва и из њега насталих раскола, који су читавапокољења лишили могућности здравог дијалога, требало би размишљати о

трагичном братоубилачком сукобу, зачетом дјелимично двадесетих а уродиломотровним плодовима ратних и поратних година, све до наших дана. Тај расколносимо и данас у својој колективној свијести и својим костима, као сукоб

четништва и партизанства. Лице су и наличје једне и исте медаље, производ нашеисторијске несреће, ратом подгријане, и наших помрачења савјести и свијести.

Четништво кроз одбрану наслијеђених вриједности, дубоких, традиционалнихструктура и начина мишљења, као да је истовремено било несвјесно да тиме брани

и ставља у исту раван и порочност свакидашњег живљења, условљеног људскомограниченошћу, несавршеношћу и огрјеховљеношћу. Као да није имало слуха за

оно што је надахњивало другу страну: зајад, биједу поробљених каменим имукотрпним животом, за крик, није схватило дубину тог крика на црногорскомкамену станцу. Комунизам је хтио да буде носилац исконске људске жеђи за

савршенством, оправдане. Међутим, он зида своју грађевину на лажним темељима,лажним методама, законом топуза. Значи нечовјештвом. А Владика Раде нам добро

каже: "Коме закон лежи у топузу, трагови му смрде нечовјештвом." Чудесну идејубратства и једнакости утемељује на оцеубиству, прво небеском Оцеубиству, папреко њега и земаљском. Укидањем правне својине ради колективности, угрожава

личност, непоновљивост сваког људског бића, коме је као таквом својствен дом,

своја соба, башта, свој животни простор у коме афирмише своју засебност ислободу, стваралачку самосвјесност и породичну заједницу. Дакле, желећи даискоријени порочне структуре и начине живљења, угрожава оно што јесте човјек

по својој природи и вјечном назначењу. Достојевски је привид таквог хуманизмапредосјетио и на њега указао у познатом слогану од времена Француске

револуције: "слобода, једнакост, братство или смрт." Тај принцип као позив напуноћу и достојанство људског заједништва и индивидуалне слободе, резултирао јеу историјској примјени, нарочито онај бољшевичког типа, нихилизмом и

уништавањем људи и људских заједница незапамћеним у прошлим временима.





Нашу судбину, једном засвагда, дефинисао је владика Раде: "Крст носити нама је

суђено!"

Судбина нам је крстоносна, на овој жеравичној раскрсници свјетова. Зато је ибогоносна.

Мјесто на коме смо заложили огњиште, представља, одвајкада, Божју вододјелницукултура, и простор сукобљавања свјетова.

Тако је било у прошлости, тако је, ево, и данас.

Овдје је својевремено прошла граница између источне и западне царевине. Кад сезападна Црква одвојила од православног Истока, опет су ови простори постали

мјесто вјековног сукобљавања. а долазак ислама у четрнаестом стољећу постао јеизвориште нове трагике и распећа.

Наш народ се, у том сударању свјетова, опредијелио за Јерусалим, за Свету Софију

Цариградску. То јест - за Премудрост Божју. За Свету Гору. То хиљадугодишњеогњиште врлина, ликоливницу светаца Божијих.

Опредјељење за Јерусалим, значи опредјељење за ношење Часног Крста.Истовремено то значи и опредјељење за истину, за слободу, која се плаћа

мученичком крвљу.

Није нимало случајно ш то се великомученик косовски Лазар, а преко њега и циосрпски народ, опредијелио за Царство Небеско. Јер, земаљско је за малена царство,

а небеско увијек и довијека.

Наш српски народ чува у својим њедрима, у свом саборском памћењу јерусалимску

светиљу. Давно је рекао свети Макарије Египатски непролазну истину: "Тамо гдје је Дух Свети, тамо је и гоњење". Луди вјетар непрекидно покушава да угаси свету

лампу. У свјетлости те макаријевске истине постаје нам јасно, донекле, зашто сеуправо на православне словенске народе, испртило то огромно богоубилачкочовјеково зло.

Тамо гдје је зло прихваћено као нормално стање, ту сами људи раде за његов рачун. Сатана њима диригује, као Воланд у Булгаковљевом "Мајстору иМаргарити". Циљ му је да уништи последње острво на коме се чува светиња.

Зато усмјерава све своје демонске силе, да освоји то посљедње упориште

неукаљане светиње, непомућене и незагађене истине. Зашто онда да се чудимоономе што се догађа с Православљем, с православним земљама, нарочитословенским, и са православним српским народом.

Српски народ је, у овом вијеку, у жижи збивања.



О томе свједочи Први свјетски рат с Гаврилом Принципом, и Други свјетски рат, с

27. мартом, и оним што је из њега произишло. То све практичко потврђују збивањанаших дана.

Остала је у српском народу само вјера православна, кукавна сирота. Борбу води сасвојим и туђином. Тек сада вади из јама своје мртве и опојава их, зацјељујући своје

ратне и поратне рапе. А уз њих, задобија нове ударце; отварају се нове ране. личинам он данас на многострадалног библијског Јова на бињишту. Људи га презиру,

пријатељи га се одричу, пси му лижу рале.

У свом том трагизму нашег трену тка, једна свијетла тачка која даје утјеху, јестепророчка ријеч Ловћенског Печалника: "Страдање је крста добродјетељ"; и онадруга: "Васкрсења не бива без смрти!"

Преко леђа српскога народа укрштају се данашње муње и громови римокатоличко-

протестантског Запада и агарјанско исмаиловског исламског Средњег Истока.

Није Европа против нас зато што ми нијесмо, и не желимо да будемо Европа, негозато што смо ми, не својом заслугом, већ Божјим даром, носиоци и чувари изворног јерусалимско-медитеранског европејства, које не прихвата губљење равнотеже

људског постојања укрштених средишта, хоризонтале и вертикале Часног Крста.Запад је сувише окренут, материји и обоготворењу дјела својих, у

експанзионистички однос, у тоталитаризам најперфидније врсте.

Похота и оземљена памет његова је вјера.

Зато нам је "извезао", кроз лењинско-стаљинско-брозовску револуцију ту и таквупохоту и памет, да би она постала и наш критериј живљења, мишљења и дјелања.

Дуго времена је Запад својим доларима држао Броза и његову брозомору као ножпод нашим грлом. А сада нас оптужују да смо посљедње уточиште бољшевизма у

свијету.

У тренутку кад се комунизам распада, западни свијет чува, на примјер, и утврђење

границе унутар Југославије, које је зацртала управо та авнојевска брозомора!

Српски народ је у току рата биолошки уништаван масовно. Како од фашизмо-нацизма, нарочито хрватско-усташког, тако и од противбожне нечовјечне

идеологије.

Од те исте идеологије - брозоморе и њених исчадија - поново се, ево, нашао насвом крсту и свом распећу.



Биолошки културно уништаван; духовно разаран; принудно разједињен; од свијетапрезрен, неприхваћен и облаћен - он се данас налази наједном од најстрашнијих

раскршћа у својој историји.

"Побједа", 19. октобар 1991.Напомена

Како је оно, по много чему, особено дјело саздано из три сегмента, са свим својимколажно-мозаичним карактеристикама, ради уједначења били смо принуђени да

избјегнемо извјесне назнаке, као што су имена саговорника, када је у питању разговор, или пак мјеста и прилике у којима су изговорене бесједе.

Али, зато смо, гдје год је то било могуће, и уколико смо имали датум и називпубликације, навели дан, мјесец и годину, омогућавајући тако, уколико се укаже

потреба, да они којима је стало до упоређења, могу то да учине.

Као што рекосмо, дјело је саздано од три циклуса: Бесједе, Разговори и Погледи.Текстови су махом објављени у црквеној штампи и у свјетовним медијима, док је

један број прилога узет из рукописа, или скинут с магнетофонских трака.

На овај начин, колико год је било могуће, заокружен је један период изузетне

духовне активности г. Амфилохија Радовића.

Ј. Д.О аутору

Амфилохије (Ристо) Радовић, син Ћира и Милеве Бакић Радовић, рођен је на

Божић, 7 јануара 1938. године, у Барама Радовића (Морача).

Основну школу завршио је у Барама а малу матуру у Манастиру Морачи.

Богословију учи у Раковици и Београду.

На Богословски факултет у Београду уписује се 1958., а дипломира четири годинекасније, 1962. Поред теолошких наука, на Филозофском факултету у Београду,студира класичну филологију.

Постдипломске студије наставља у Берну и Риму. Одатле прелази у Атину, у којој,за вријеме седмогодишњег боравка, пред свакодневне парохијске службе, успијевада докторира, а тезу, коју иначе пише на грчком језику, о Светом Григорију

Палами, брани уз највишу могућу оцјену. Потом, годину дана проводи на СветојГори, а онда је позван да предаје на Руском православном институту "Свети

Сергије" у Паризу, гдје уз осталих пет језика које је савладао, и који му одличнослуже, усавршава и француски језик.

По повратку, у Београду је биран за декана Богословског факултета и ванредногпрофесора, крајем 1985. изабран је за епископа банатског са сједиштем у Вршцу,



одакле је уочи Божића 1991. године дошао и на Цетињу устоличен за Митрополитацрногорско-приморско-скендеријског-брдско-зетског и пећког трона егзарха.

Митрополит Амфилохије је члан Удружења књижевника Србије. Поред теологије и

философије, бави се есејистиком и преводилаштвом.

Дјела: "Тајна Свете Тројице по учењу Григорија Паламе, студија на грчком, 1973.

(Докторска дисертација); "Смисао литургије", студија на грчком, 1974., "ТумачењеСтарог Завета кроз векове", Београд, 1979. г.; "Синаити и њихов значај у Србији

XIV вијека", студија, 1981.; "Филокалијски покрет XVIII и почетком XIX века",студија на грчком, 1982.; "Основе православног васпитања", студије 1983, ;

"Духовни смисао храма Светог Саве", Београд 1987.

Пре о : Е с о Н о ај: "Кас ја а" ро а са ср с о а р 1973 Ј с

Documents

Vraćanje duše u čistotu - Amfilohije Radović