VR-328

7/23/2019 VR-328

http://slidepdf.com/reader/full/vr-328 1/68

7/23/2019 VR-328


Nova serija štampača HP DeskJet

To

će biti pravi doživljaj za čitavu

Postoji mit o tome da se š t a m p a č e m ne

m o ž e

dobi ti potpuno v erna

s l i k a .

Z a h v a l ju ju ć i

spoju novih tehnologija,

H P DeskJet 690 zauvek ruši taj mit.

H P

PhotoRet -

Photo

Resolution

Enhancement Technology, o m o g u ć a v a

š t a m p u na nivou fotografije. R e a l L i f e

Imaging Svstem obezbeduje

najživlje

boje i na još t r i je crne otiske u svetu

inkjet š t a m p a ć a . ColorSmart tehnika

automatski

p o d e š a v a odnose

boja.

Naj verni je boje dobijate jednosta vno

ubacivanjem

n a še g f o to - k e r t r i d ž a

sa tri

komore .

F o t o - k e r t r i d ž ,

k o j i radi u sprezi

sa standardnim kolor k e r t r i d ž o m , sadrži

crno mastilo na bazi boje, svetlu

nijansu magenta i

cijan mastila. ̂ \

Rezultat su š t a m p a n e

slike

sjajnih preliva,

na ni vo u foto grafije.

A l i to nije sve

Serija

H P DeskJet 690

m o ž e

se

pohvali t i

listo m dodat nih pogodno sti

d u ž o m od brontocefaloihtiosaurusa od

690 sa PhotoRet tehnologijom,

porodicu.

glave do

pete.

M o ž e te š t a m p a t i na

raz l ič i t im

materijalima, od

o b i č n o g

i

recikliranog

papira do razglednica i

koverata, a m o g u ć n o s t š t a m p a n ja banera

je jedinstvena u ovoj

k l a s i .

Sa 5 crno-

belih

i 2 kolor

strane

u minutu, b rž i je

od udarca zmajevog repa. Da bi slike

bile oš t r i je

od zma jev ih zuba , najbolje

je koristiti HP p o t r o šn i materijal: papir,

foto-papir, folije i mastila.

Zato, zaboravimo mitove.

H P DeskJet 690 će zaista papiru

udahnuti nov

život.

Z a detaljnija o b a v e š t e n j a pozovite

autorizovane distributere HP:

O n L i n e

Computers ,

Bulevar

N i k o l e

Tesle 42a,

N o v i Beograd,

tel/fax: 692 493,

694 498, 696 417.

C H S , V l a d i m i r a

Popovića

6,

Genex Apartmani,

N o v i

Beograd,

tel/fax 2222 060.

H P Š T A M P A Č I .

D A P A P I R R A D I Z A V A S .

7/23/2019 VR-328


V R E M E

fNo328

Postizborna groznica: Prelazak preko

Albanije

M i l o š e v i ć p o s t a j e s v e v i š e

p r e d s e d n i k

n e č e g a š t o j e p r a z n i n a . N j e

g o v č o v e k p r e z r e n r ek to ru je n a p r a z n o m

u n i v e r z i t e t u ,

n jegov i

d i r ek

t o r i

up rav l j a ju

š k o l a m a u k o j i m a p o č i n j e g e n e r a l n i š t r a j k ,

n jegov i

l j ud i

uprav l j a ju

p r e d u z e ć i m a k o j a j e d n o p o j e d n o

najavl ju ju

š t r a j k , t r a ž e ć i

z a o s t a l e p l a t e

s t r a n a

1 0

Tema

Vremena:

Oficirska

beda

K a k o t o d a g e n e r a l -

bo jn ik i m a č e t i r i p u t a

v e ć u

p l a t u

o d

g e n e r a l -

m a j o r a ? K a d a b i s e

k o j i m s l u č a j e m

g e n e r a l

P e r i š i ć

p o j a v i o

n a b e o

g r a d s k o m

b u v l j a k u i k o -

m a n d o v a o

" mi r n o " ,

p o l o v i n a

I j u d i z a

t e z g a m a u k i p i l a b i s e u t r e n u . K o l i k e s u

p l a t e

h r

v a t s k i h ,

s l o v e n a č k i h i b o š n j a č k i h o f i c i r a ?

s t r a n a 6

Diplomatija:

Korupcija

u fraku

G d e s u p a r e o d g r č k i h v i z a ? K o

o t i m a

v i l e p o D e d i -

nju?

P r i v a t i z a c i j a

k r e n u l a

o d

d ip lomat i j e .

Š t a s e s v e

r u š i , p r e g r a đ u j e i s u ž a v a d a b i m i n i s t a r M i l a n M i l u -

t i n o v i ć d i r ek tno i z g a r a ž e , l if to m , s t i z a o u k a n c e l a r

i j u . K o s e s v e

u s e l i o ,

a k o t e k n a m e r a v a d a s e u s e l i

u

l u k s u z n e o b j e k t e S M I P - a ?

s t r a n a 1 6

Podlistak:

Fest

na 12

strana

I n t e r v j u i : ' F o n

T r i r , P i t e r D ž e k s o n , G o r a n P a s k a l j e v i ć , P i t e r G r i n -

e v e j . . .

S e ć a n j a : M i l u t i n Č o l i ć L i č n i s t a v :

N e n a d

D u k i ć V o d i č : R e

c e n z i j e 3 6 f i l m o v a

s t r a n a 4 5 - 5 5

Politika

T e m a V r e m e n a : O f ic i rs k a b e d a

P r o t e s t i :

P re l az

preko Albani je

L e v i č a r i :

Manevri u mišjoj rupi

D ip lomat i j a : Korupc i j a u f raku

R a t

p e š a c i m a : D o d a v a n j e

g a s a

D o p u n a :

Prepoz navanje bat inaša

K r a g u j e v a c : P e č a t p e n d r e k a

K r a l j e v o :

Jab lan p red o pš t inom

Univerz i te t : Bežan je i z ge ta

Ekonomija

R e f o r m e :

P o n u d a Gr u p e 1 7

L j u b l j a n a : Va z d u š na š t e t a

Svet

A l b a n i j a : Eksp lo z i j a energ i je

Č e š k a : N o v a p rv a d a m a

Alž i r : Dž ihad i ramazan

I ta l i ja : Konture nove države

Kultura

Pozor i š ta : Saves t na i sp i tu

P r e m i j e r e :

Hamle t

R o m a n :

P o b a č e n a p r o vo ka c i ja

Z d r a v s t v o : Haos u Kov inu

G l u m a c : T e la l beog radsk i

I n te rv ju :

Pe le

4 N e d e l j a

1 4

Du h

V r e m e n a

2 6 Z o n a

s u m r a k a

3 2 L j u d i

i v r e m e

3 9 M e r i d i j a n i

4 3

S t a n j e s t v a r i

4 3

S c e n a

6 4

P e š t a

6 6 V r e m e

u ž i v a n j a

N a s l o v n a

s t rana :

Teraz i je ,

27. januar 1997 .

Fo togra f ij a : D raško Gag ov i ć

6

10

12

16

20

21

22

24

27

28

31

34

35

36

3 7

40

41

42

Podlistak

F i l m :

Fe st '97 45 - 55

V *

Život

M a k e d o n i j a :

Držav a na proma j i 56

58

6 1 '

62

7/23/2019 VR-328


N E D E L J A 2 5 * j a n u a r - 1 .

f e b r u a r

1 9 9 7 .

Kako

saznaj

emo

O b a v e š t e n j e

č i t a o c i m a

Zbog

neuobičajeno

velikog

povećanja

rabata, na čak 40

od sto, koji je

nametnula

Politi

ka , čitaoci

maga

zina NIN,

Vreme,

Nedeljni

telegraf,

Intervju, Profil -

moći će ubuduće

da

kupuju

ove no

vine samo u pro-

davnicama ostalih

prodajnih mreža.

Pozivamo zain-

teresovane iz mesta

gde ovi

listovi

ne

stižu da se jave

pomenutim

re

dakcijama

radi

dogovora o organi-

zovanju

prodaje

novina.

M i l o š e v i ć

p o s t a j e p a p a ,

B u l a t o v i ć t r e n e r

" L e j k e r s a " . . .

...Milo

Đ ukanović

direktor

"Benetona",

Dragan

Tomić

gitarista

"Nir

vane ,

a u drugom mešanju kadrovskog špila i ostali će doći na

prav

mesta. Šalu na

stranu,

što god oni da

postanu, srpsko demokratsko pitanje n

više u domenu kadrovske službe

Upornost s k o j o m neko

svakodnevno

potu

r a

spasonosna

kadrovska

r e š e n j a z a

najdublju

k r i z u novojugoslovenskog d r u š t v a postaje fas

c inantna . Za b a v a

z a

narod

traje

neprekidno.

P o m o ć

medija

a l a v i h n a t u vrstu vesti p r e l a z i

granicu

profes ionalnog o b a v e š t a v a n j a . S l o

bodan V u č e t i ć , sudi ja Ustavnog

suda

S r b i j e ,

demantovao j e vest d a ć e n a p o l o ž a j u predsed-

n i k a Srbije zameniti S lobodana M i l o š e v i ć a ,

k o j i ć e uskoro d a postane predsednik Jugo

s l a v i j e , d o k ć e , p o i s t i m vestima, M o m i r B u l a

t o v i ć obrijati brkove d a b i

postao

Radoje K o n -

t i ć . S v e a k o M i l o š e v i ć i pust i brkove da b i

postao

L i l i ć ,

pitanje

j e

e lementa rne

l o g i k e

kako b i

sudija

V u č e t i ć mogao postati predsed

n i k S r b i j e , o s i m a k o j e t a f u n k c i j a

nasledna,

p a

m u j e M i l o š e v i ć testamentarno

podari.

Ustav r e g u l i š e š t a b i s e dogod i lo u k o l i k o

M i l o š e v i ć n e b i v i š e obavl jao f u n k c i j u k o j u

sada

obavlja:

zamenio

b i g a , d o n o v i h i z b o r a ,

predsednik S k u p š t i n e S r b i j e , dakle Dragan

T o m i ć . N o

spekulativnoj pameti,

k a d s e

jedn

o m otme s

lanca,

t e š k o j e n a kraj stati. Tako se

p o j a v i l a i b r ž e - b o l j e plasirana vest da j e M i l o -

r a d J a k š i ć o d l u k o m srpske vlade sipenjen sa

p o l o ž a j a direktora P T T S r b i j e , kako b i postao

-

predsednik

rekonstruisane srpske vlade.

Svetozar K r s t i ć , potpredsednik u j o š nerekon-

struisanoj v l a d i , k a ž e d a t o nema l o g i k e . N i

M i r k o M a r j a n o v i ć , uostalom, nije b i o najuren

s mesta direktora

"Progresa"

d a b i

posle post

ao

premijer.

N e k o mora d a s e o v i h dana dobro

zabavlja

p o s t a v l j a j u ć i ć a s P a v l a B u l a t o v i ć a n a L i l i ć e v o

mesto, ča s L i l i ć a n a K o n t i ć e v o , .da n e g o v o r i

m o o " H a v e l s ind romu" , p o d č i j i m uticajem

4

V R E M E • 1. FEBRUAR 1997.

7/23/2019 VR-328


jedni predsednika vide u

M a t i j i

B e ć k o v i ć u , drugi u D u š a n u K o v a -

č e v i ć u ,

a

V u k D r a š k o v i ć

u

samome

sebi.

N o vra t imo

se

najnovijoj

senza

c i j i o M i l o š e v i ć u i B u l a t o v i ć u , k o j a ,

g l e č u d a ,

i ne

mora

b i t i t o l i k o

nere

alna. U o s t a l o m S l u ž b a

plasmana ta

k v i h vesti uvek se trudi da

bude

na

g r a n i č n o j c r t i i z m e đ u

realnog

sveta

i

"zone

sumraka" . N e k i put on i j ed

nostavno i s p i tu j u k o l i k o

j e

" v r u ć a

voda", drugi put tendenc iozno p o -

meraju t e ž i š t e

interesovanja

p o l i

t i č k e

javnost i .

T o b o ž n j i i z v o r i takve

vesti

u o v o m konkre tnom s l u č a j u

l o c i r a n i

su na dv a

terena:

krugove

b l i s k e p a r t i j i crnogorskih socijalista

i

" n a š e i z v o r e

i z

svetskih

metropo

l a " . V e l i z a r u B r a j o v i ć u , d o p i s n i k u

"Vremena"

i z

Podgor ice ,

M o m č i l o

S t o j a n o v i ć , portparol predsednika

Cr n e G o r e , dos lovno j e rekao s l e -

c ^ ć e : " O v l a š ć e n

sam od

predsjed

n i k a M o m i r a B u l a t o v i ć a da s a o p š t i m

d a

su to

apsolutne

neistine".

B i o

je

to odgovor na pitanje o t a č n o s t i š p e

k u l a c i j a

da su se

M i l o š e v i ć

i

B u l a -

t o v i ć d o g o v o r i l i , na poslednjem

beo

gradskom sastanku, da p r v i

bude

predsednik,

a drugi premijer savez

n e d r ž a v e . Iz kabineta M i l a Đ u k a -

n o v i ć a ,

na

m o l b u novinara " V r e m e

n a " za i z j a v u

povodom

š p e k u l a c i j a o

novoj kadrovskoj

kombina to r i c i i

navodno

m u č n o m sastanku crnogor

skog

premijera sa M i l o š e v i ć e m , s t i

g a o je ovaj odgovor: " N e k a pitaju

o n e k o j i su to o b j a v i l i " . K o l e g a B r a -

j o v i ć

k a o

pouzdano j a v l j a s l e d e ć e :

"Sigurno

je da B u l a t o v i ć i M i l o š e v i ć

vode

intenzivne

razgovore i da de

talje

t ih razgovora ne znaju n i mnogi

i z

vrha

crnogorske

v l a s t i .

N a š

i z v o r

t v r d i da B u l a t o v i ć

nije

dao p o d r š k u

M i l o š e v i ć u što se t i č e aktuelne s i t u

acije

u

S r b i j i ,

te da

razmena m i š l j e n j a

o i z b o r u č e l n i h l j u d i federacije još

nije

na

dnevnom

redu,

odnosno

da će

d o

toga

d o ć i te k kada se r a z r i j e š i

situacija u

S r b i j i . "

I z a k r a j , j o š jedna senzacija. R i -

č a r d H o l b r u k

je na radnom

r u č k u

sa

u r e d n i š t v o m jednog o d v o d e ć i h ame

r i č k i h

nedeljnika rekao: "S M i l o

š e v i ć e m

je

go tovo

do

juna".

Ja vam

garantujem jedino

da je to

H o l b r u k

rekao, a za sva osta la pita nja u v e z i

sa t im morate se

obratiti

R i č a r d u .

i) .

/ .

Izdavač : NP „VREME d .o .o . Beograd , Mišarska 12-14 poštansk i fah 257

UPRAVNI ODBOR: Stojan Cerović (predsednik), Boris Popović i Dragoljub

Žarković

V. D. DIREKTORA: Dragoljub Žarković

FINANSIJSKI

DIREKTOR: Danijela Vesić

N E D E L J N I K „ V R E M E " Beograd, Mišarska 12-14

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Dragoljub Žarković

ZAMENIK

GLA VNOG UREDNIKA: Veselin Simonović

KOMERCIJALNA SLUŽBA :

Vojislav

Milošević

SEKRETARIJAT: Elena Krstanović (sekretar redakcije)

R E D A K C I J A :

Dean Anastasijević, Slobodanka

Ast,

Velizar Brajović, Stojan Cerović, Aleksandar

Ć i-

rić,

Šonja Ćirić, Draško Gagović, Zmagoslav Herman, Branka Kaljević, Uroš Komlenović,

Predrag

Korak-

sić, Slobodan Kostić (kultura), Goranka Matić

(urednik fotografije),

Milan Milošević, Roksanda Ninčić,

Teofil Pančić, Dušan Reljić, Ljiljana Smajlović, Seška Stanojlović (svet), Nenad Stefanović, Hari Štajner,

Filip Švarm, Dragan Todorović, Miloš Vasić, Svetlana Vasović - Mekina, Perica Vučinić, Ljubomir Živkov

DOKUMENTACIJA: Dragoslav Grujić, Jelena Mrda (foto)

D E S K

Grafički centar: Boris Dimitrov, Ivan Hrašovec

(urednik),

Saša Marković, Vesna Srbinović,

Vladimir Stankovski, Daktilografi: Nada

Đordević,

Vera Mirković; Lektori: Stanislava Mijić, Ljiljana

Simić; Korektori: Dragica Jokić,

Ivana

Milanović

VREME MARKETING: Goran Kosanović (direktor), Vanda Kučera, Milena Zdravković

NEWS DIGEST

AGENCY:

Duška Anastasijević PRODAJA I

PRETPLATA:

Nikola Ćulafić, Saša Jan-

evski,

Tatjana

Jovanović RAČUNOVODSTVO:

Mirjana Janković;

Rukopisi se ne vraćaju.

Telefoni: 3244-254, 3234-774, 3246-936, Telefaks: 3238-662

E-mail: [email protected] WWW: http://wvvw.beograd.com/vreme

V R E M E

INTERNATIONAL

Zeitschriftenverlags

Ges.m.b.H., Neudeggergasse

1-3/22,

11080

Wien,

Austria, USSIN: ATU 37757904 Manager: Vesna Vavić;

| Telefon: (431) 408-9652, Fax : (431) 407-5947

E

-mail:

[email protected] (Beč)

ABV Media

Group:

Dobrila

Borojević, Ivan Mrđen (direktor), (Njegoševa 7/1, Telefon:

3237-173)

VREME KNJIGE :

Predrag

Marković (urednik), Milan Pajević, Milka

Vukmirica

(Gospodar Jovanova 34, Telefoni:

631-556, 631-646, Telefaks:

628-889),

PRIPREMA: Grafički centar

VREME ;

ŠTAMPA: PS GRMEČ - PRIVREDNI PREGLED, Beograd,

Maršala

Birjuzova

3 OBRADA TIRAŽA: Data Press

YU ISSN 0353-8028: List je mišljenjem Sekretarijata za informacije Srbije, broj

413-01-32/91-01

od 04.02.1991. god

ine,

svrstan

u

tarifni

broj

8. stav 1. tač ka 1.

alineja

10. za čiji

promet

se plaća

osnovni porez

po

stopi

od 7 %.

Beograd Jugoslavi ja

(kurirom) (pošta)

16 mes eci 200 din 190 din

i

12 mes eci 400 din 380 din

| Uplata

pretplate

u dinarima, za Jugoslaviju,

Evropske

zemlje

(površ inska pošta)

105 DEM

210 DEM

u korist N.P. Vreme'

Vanevropske

zemlje

(avionska poš ta)

185 DEM

370 DEM

Beograd, žiro račun:

}

40804-603-7-31530. Potvrdu o

uplati

poslati na adresu N.P. VREM E , Mišar sk a 12-14,

fp.fah 257,11000 Beograd. Uplata u zemlji za inostranstvo, po odobrenju NBJ, naplaćuje se

1 u redakciji u efektivnom stranom novcu. Pretplatu u inostranstvu izvršiti na račun

broj:

611

1378 704 Bank-Austria

Wien,

B LZ 20151. Cena

pretplate

za

inostranstvo

u drugim valutama

jpreračunava se po

dnevnom

kursu.Šestomesečna pretplata

podrazumeva

26

brojeva,

a

| godišnja 52

broja. Ukoliko

je u plaćen veći i l i mafiji iznos od n avedenog, obračun aće se du ži-

I

na trajanja pretplate shodno

uplati.

Pretplata za evropske zemlje

avionom

jednaka je

pretplati

j za

vanevropske zemlje.

Cenovnik važi od

16.11.1996.

U slučaju

poskupljenja lista

u

toku

| pretplatnog perioda, pretplatniku se priznaje

stara

cena do

isteka

pretplate.

Informacije

u

jvezi s a pretplatom

radnim danom

od

10-16h:

Beograd

3234-774

/ Beč 43

1

408 96 52.

wl m

mu m

£fl±

m W

WF%

Wf

m

Jfjjfc M—' : • « tik 1 ti 1

II l i : mm ' m M ,M > -, . I I 11

Wmm.

II II

MM m%

1 •• ,

d o k n e p r o č i t a t e . . .

Ras banka - .

pratilac vaše I H i L c l

budućnosti

Rusko

A m e r i ka n s ko

Srpska

Ba n k a a . d .

Jevrejska

24,

Beograd,

tel:

011/328-16-57,

fax:

011/328-23-13

lok.l

11

. FEBRUAR 1 W . • V R E M E

5 I

mailto:[email protected]


http://wvvw.beograd.com/vreme




http://wvvw.beograd.com/vreme


7/23/2019 VR-328


NA KRA JU LISTE

PRIORITETA: Novi oficiri Vojske

Jugoslavi je

V o j s k a , p o l i t i k a i pare

Oficirska beda

M

K a d bi s lučajno general Periš ić zaša o na beogradski bu vijak, onako u

uniformi, i

komandovao 'mirno',

bar pola njih za tezgama b i se uk oči lo

n

e s n a e s t o g o d i š n j a M a r i j a

stanu-

j e u jednoj kasarni u

Beogradu.

N j e n otac o f i c i r j e V o j s k e Jugo-

;

slavije

( V J ) k o j i j e u L j u b l j a n i

ostavio

trosoban

stan.

M a r i j a ž i v i u s o b i s a roditeljima i

sestrom. U

istom vojnom objektu smje

š t e n o j e j o š tridesetak s l ičn ih

porodica.

Č a j n a

kuhinja

sa

lavaboima

i dva

š por e ta s u z a j e dn ičk i . Z a je dn ičk a j e i v e š

m a š i n a . U k u p a t i l u i W C , t a k o đ e r zajed

n ičk im, na s v e n j ih do l a z i če t i r i kabine

z a

kupanje, dvije

W C š k o l j k e i (J va č u -

č a v c a .

"Svakodnevno se u kupat i lu

mogu

v i

djeti

m u š k a r c i

kako

s e b r i ju , djevojke

koje s e š m i n k a j u , mame

kako

u m i v a j u

djecu", k a ž e M a r i j a .

Z a

ovakav

s mje š ta j p l a ča s e ok o

dvije

do tr i stotine dinara.

P O V J E R E N J E :

M a r i j a će jo š r e ć i i

da je

dobro

p r oš l a : ču l a j e da ima i po

r o d i c a z a j e d n i č k i s m j e š t e n i h u spavaoni

cama i s a po če t r na e s t kreveta.

N a r e č e n i

primjer

j e i z " n a j u g r o ž e n i j e

kategorije" a k t i v n i h v o j n i h l i c a , to jest

o n i h k o j i m a

nije

r i j e š e n o

stambeno

p i

tanje. S l u ž b e n i podatak j e da j e t a k v ih

o k o

15.000

u V J . O s t a l i

dijele

n a č i n ž i

vota v e ć i n e g r a đ a n s t v a . P l a ć e i m kasne,

a i kad stignu -

male

su.

U p o r n i m

demonstracijama,

a k o n i

č i m

drugim,

g r a đa n s tv o j e u c i j e l o j S r b i j i

pokazalo da je nezadovoljno r e ž i m o m

k o j i

gaje

doveo

u t u p o z i c i j u . K a k o V J

stalno

ponavlja

daje

d i o d r u š t v a , trebalo

b i

z a k l j u č i t i d a n i

njeni

p r i p a d n i c i n e

mogu

b i t i z a dov o l jn i .

"Posle ukidanja sankcija m e đ u n a r o d

ne zajednice, nakon

potpisivanja Dejton-

skog sporazuma", p i š e l i st " V o j s k a " ,

" oče k iv a l o s e da će s e SR

Jugoslavija

br

ž e

integrisati

u m e đ u n a r o d n e p o l i t i č k e , a

p re svega

ekonomske

i

finansijske

tok

ov e i , na to j o s nov i , ož i v e t i

proizvodnju,

u v e ć a t i d r u š t v e n i p r o i z v o d i obezbediti

bolje i sigurnije

finansiranje

V b j s k e . M e

đ u t i m , o č e k i v a n j a s e , b a r z a sada, n i s u

ostvarila".

"Nekada

sam

verovao

u M i l o š e v i ć a

k a o B a t a Ž i v o j i n o v i ć u T i t a " , k a ž e v i š i

o f i c i r s a N o v o g Beograda, "a sada sam

pr v i poče o s a l upom u

svom soliteru.

Oči

m i

nije o tv o r i l a n i S l ov e n i j a , n i K r a j ina ,

VREME

1. FEBRUAR 1997

7/23/2019 VR-328


mm

ni B o s n a ,

nego

to što

detetu

ne

mogu

k u

p i t i patike".

L i s t " V o j s k a " o t k r i v a kako stvari k o

nkretno ^toje. O d 4 2 1 5 m i l i o n a dinara

k o l i k o j e V J odobreno 1996 ,

nije

upla

ć e n o 7 0 0 m i l i o n a . V o j s k a j e 9. januara

1997.

dugovala

ukupno

8 7 6 m i l i o n a d i

nara: 4 0 1 m i l i o n z a

plate,

penzije i na

knade,

te 475 mi l ion a dob a v l j a č im a .

Š t o treba o č e k i v a t i u 1997?

Prema

p r e d v i đ a n j i m a savezne

vlade, cijene

i d i

na r b iće s t a b i l n i , d r uš tv e n i p r o iz v od po

rasti će za 13 posto, standard s t a n o v n i š t

va za 12, a izvoz za 48

posto.

" V o j s k a "

navodi daje

na t im

pretpostavkama

i z

glasan

savezni

b u d ž e t (6500 m i l i o n a d i

nara otpada n a o r u ž a n e snage) i p o z i v a

jući se na

"prognoze

v e

će g

broja

eminentih

ekonomista"

i z r a ž a v a

skepsu

u realnost t a k v ih

p r e d v i đ a n j a . U t o m k o

ntekstu, n a g l a š a v a s e

vanjskotrgovinski

dug

od preko dvije milijarde

dolara

na kraju 1996,

o p ć a

nelikvidnost

i

bes

parica,

i s k o r i š t e n o s t k a

paciteta privrede i s pod

40

posto

i td .

"Navedene

č i n j e n i c e

ukazuju

na

m o g u ć e daljnje pogor

š a n j e

uslova finansira-

n ja V J " , p i š e " V o j s k a " .

S T R E P N J A : U k o

l i k o p r i l i v sredstava iz.

saveznog

b u d ž e t a

bude

is t i kao u minula t r i me-

seca, V J će

krajem

ove

godine

doć i u

apsurdnu

situaciju da unapred du

guje veći deo iznosa k o

j i je namenjen z a b udže t

za 1998", i z j a v io j e u " V e če r n j im novos

tima" pukovnik R a d i š a Đ o r đ e v i ć , n a č e l

n ik

Odeljenja

z a b u d ž e t M i n i s t a r s t v a o d

brane. "To znači da će u 1998. b i t i v r lo

malo para

za vojsku i po tome vojna or

ganizacija,

sama

po sebi, mogla bi da se

ugasi", nastavlja

on.

T k o u z i m a pare namijenjene v o j s c i ,

pukovnik Đ o r đ e v i ć ne z n a. Z n a da umje

s to i z m e đu 20 i 25 mi l ion a dinara k o l i k o

je

dnevno

( t o č n i j e ,

tokom

21 i l i 22 dana

k o l i k o radi Z a v o d z a o b r a č u n i p l a ć a n j e

Narodne

banke

Jugoslavije) namijenjeno

z a V J , ona dob iv a po l ov inu t e

svote.

" K ad

p o g l e d a š m i l i c i j u , jasno je zaš to

ne

dobijamo plate",

k a ž e

jedan

o f i c i r .

" D ok se na š i p i tomc i u A r t i l j e r i j s k o j a k

ademiji u K r a g u j e v c u guraju i po sed

mor ic a u s ob i , a p i tomc i P o l i c i j s k e aka

demije

ž iv e k o

bubreg

u lo ju" .

" N e k i

k a ž u

daje

M U P super p l a će n" ,

k a ž e njegov kolega. "Imam neke poz

nanike inspektore, sad su va l jda kapet

a n i .

Plate,

ako ne l ažu, n isu im niš ta po

sebno: oko 1800 dinara."

P o r i j e č i m a p u k o v n i k a D o r đ e v i ć a ,

M i n i s t a r s t v o z a

odbranu

i G e n e r a l š t a b

predlagali

su mjere da se na neki način

d o đ e d o

kakvog-takvog

novca. K o n k r e t

no: da 160 mil iona

dolara

k o l ik o s u b i l a

p o t r a ž i v a n j a

Namenske

industrije 1994.

preuzmu o d d r ž a v e i preko N B J isplate u

dinarima; da se proda o r už je i oprema u

skladu

sa

Dejtonskim

sporazumom; d a

s e ono o r už je koje s e ne može

prodati,

p o k l o n i , j e r j e o d r ž a v a n j e

skuplje

od nje

gove vrednosti;

da se

prodaju

i l i iznajme

bataljon k o j i će ob i l a z i t i

predsjednik

Z o

ran Li l ić kad bude kretao na svoje daleke

d r ž a v n i č k e puteve.

Drugo

t u m a č e n j e aktuelne situacije

sa

financiranjem vojske

po l a z i od opće

situacije u e k o n o m i j i .

Para

nema ni za

koga

i dok se

aktuelni

r e ž i m

bude

pona

š a o

kako

s e pona š a , ne će ga n i b i t i . V l a s t

grebe po dnu kazana i ono š to zahvati,

kor is t i da zakrpi ono š to smatra da joj je

najpotrebije,

a

kako stvari

stoje, rež im se

ne

sprema

u nove ratne

pohode,

pa se V J

na laz i na

kraju liste prioriteta.

"Jasno

je

daje vojska preglomazna

i

d a j e p r e v i š e v o j n i h l i c a s v i h p r o f i l a " ,

k a že a k t iv n i o f i c i r . "Nje.no smanjenje je,

uostalom,

p r e d v i đ e n o i

Dejtonom.

M e -

ZA MORALNI PREPOROD:

Pukovnik

S imović sa studentima

nepotrebni

v o j n i

objekti

i t d . P u k o v n i k

Đ o r đe v ić priznaje da s e na s v im ov im

p r i j e d l o z i m a

radilo sasvim malo.

N a pitanje z a š t o ,

nude

se dva odgo

vara. Prema

prvom, r e ž i m j e o d l u č i o

maksimalno

da o j a ča M U P Sr b i j e , da ga

p r a k t i č n o dovede u p o z i c i j u o r u ž a n i h

snaga. K a o potvrda, o s i m

obuke

p o l i c a

jaca z a v ožn ju tenkova i l i upotrebu

pro

tuavionske artiljerije, navodi

se i da se za

potrebe M U P - a i z ra đ u je V B R

"orkan",

te da knjige v o jn ih l i c a , npr . o tak t ic i , ko

j e

zbog

besparice V J

nije

u

stanju

š t a m

pati,

b ez problema i z a svoje

potrebe

i z

daje P o l i c i j s k a akademija. S v o đ e n j e

vojske

n a p r o s j a č k i š t a p u

kontekstu

j e

razjurivanja njenih pripadnika:

na jbol j i

kadar

i najvrednije objekte p r e u z e ć e

po l i c i j a , a ono š to

ostane, glumice

v o j

s k u . R e c imo , uv i j e k će

postojati

poča s n i

đ u t i m , umjesto da se

donesu

racionalne

odluke

ko se sk ida , a ko ostaje, i z g l a d

njivanjem

se

samo

tjeraju

na jbol j i i na

jkompetentniji,

a z a d r ž a v a ' š k a r t ' " .

Z a š t o s e takve

odluke

ne donose,

sugovornik odgovara protupitanjem:

" Z a š to j e b io postavljen

kordon

u K o l a r -

č e v o j ? " Smatra, i n a č e , daje r i ječ o vr lo

nepopularnoj

mjeri u

izbornoj

god in i , pa

se zato z a t a š k a v a i o d l a ž e .

" O s i m

toga,

kada se zna da mora b i t i

o t p u š t a n j a i penzionisanja, a ne zna ko

ć e b i t i o t p u š t e n i

penzionisan,

to je na

jb o l j i na č in da s e a k t iv n im v o jn im l i c ima

z a p u š e usta i da se drže u

pokornosti".

K a k o

malo

š t a u s a da š n jo j S r b i j i mo

ž e r a d i t i d e m o b i l i z i r a n i a r t i l je r i j s k i i l i

p j e š a d i j s k i o f i c i r s a č e t r d e s e t a k

godina,

strepnja i nepovjerenje su opći . Iz toga

razloga, sugovornici "Vremena"

i z V J

FEBRUAR 1997. • VREME

http://nje.no/

http://nje.no/

http://nje.no/

7/23/2019 VR-328


Plate

u VJ

P r o s e č n e plate

iz

decembra 1996, čiji

j e deo a k t i v n i m v o j n i m l i c i m a is

p l a će n u

januaru

1997.

u dinarima:

General-pukovnik:

3218,06

General-potpukovnik:

2976,99

General-major:

2662,74

P u k o v n i k :

2204,98

Potpukovnik: 1863,50

M a j o r :

1634,10

Kapetan I

klase: 1473,83

Kapetan:

1346,03

P o r u č n i k : 1264,33

P o t p o r u č n i k :

1226,62

Zastavnik I

klase:

1278,99

Zastavnik:

1188,91

Sta r i j i v odn ik I

klase:

1121,87

Sta r i j i v odn ik : 1083,11

V o d n i k I

klase:

1039,12

V o d n i k : 997,22

M l a d i v o d n i k :

913,42

Desetar: 863,14

R a z v o d n i k : 823,33

C i v i l n a l i c a

na

s l u ž b i

u

V J :

D o k t o r

nauka: 1656,09

Magistar:

1557,63

V S S : 1385,84

V Š S : 1182,62

S S S : 927,03

O s t a l i : 782,40

N a navedene iznose plata a k t i v n i h

v o j n i h

l i c a treba dodati

r a z l i č i t e

na

knade.

Naknada za odvojeni

ž i v o t ,

k o ja u p r o š e k u i z n o s i 7 6 0 dinara, nije

i s p l a ć e n a .

s u i n s i s t i r a l i

na

potpunoj

anonimnosti.

P l a ć e

su im

male, kasne, a l i

bolje je

iš ta

nego n i š t a .

M a r i j a

sa

p o č e t k a teksta m i s l i

da je

v e l i k a v e ć i n a

njenih

susjeda u kasarni na

strani

studenata,

a l i

k a ž e

da nitko ne

z v i ž d i u p o l a osam, n i t i ide na demon

stracije.

T a k o đ e r ,

na hodniku i

k u h i n j i ,

p r i č a

se o svakodnevnim

stvarima, p o l i

t i k a

se ne

pominje. N i k a d

se ne zn a,

zbog neopreznosti, m o ž e

se ostati i bez

takvog

s mje š ta j a .

O P A S A Č : V J sukcesivno u v o d i

plat

nene

o p a s a č e . Z a k o ž n e ,

za

koje

se

ranije

t v r d i l o

da su

m e đ u

najboljima na svijetu,

v i š e

nema para.

Prema p u k o v ni k u Đ o r đ -

e v i ć u , o p a s a č

se ne

s t e ž e samo kada

je u

pitanju hrana, o d j e ć a , o b u ć a i ogrjev

Penzije u VJ

P r o s e č n e decembarske penzije, koje

n i s u i s p l a će ne ,

u dinarima.

General-armije:

3015,75

General-pukovnik:

2921,47

General-potpukovnik: 2564,28

General-major: 2329,64

P u k o v n i k : 1902,26

Potpukovnik: 1573,34

M a j o r :

1344,99

Kapetan I

klase: 1228,71

Kapetan: 1133,39

P o r u č n i k : 1087,30

P o t p o r u č n i k :

. 1068,08

Zastavnik I

klase:

1109,30

Zastavnik

986,74

Sta r i j i v odn ik

I

klase: 929,13

Sta r i j i v odn ik : 898,75

V o d n i k

I

klase:

902,94

V o d n i k : .897,00

(Izvor: " V e č e r n j e novosti" od 2 9 . ja

nuara

1997)

v o j n i k a

i

o d r ž a v a n j e

borbene tehnike.

Saznaje se,

m e đ u t i m ,

da

v o j n i c i i m a j u

d v a j e l a

na

i z b o r u

"na l i n i j i " - grah, gu

l a š , kupus,

a

nerijetko se jedu

i

k o n z e r v i

rane

sardine

i z

r e z e r v i . V o ć n i s o k o v i

u

tetrapaku

i

s l ične

stvari

predstavljaju j o š

samo

mutno

s j e ća n je na J N A s k o j i m se

i

u

to m pogledu

raskrstilo.

Š a r e n i l o u n i

f o r m i , po

kasarnama

- maskirne i S M B -

najbolje i lus tr i ra oskudicu. T v r d i

se

daje

s l i č n o i sa tehnikom, tj. da se opravlja

p o m o ć u š t a p a

i

kanapa,

te da

postoje

s k l a d i š t a i hangari u koje v e ć godinama

nitko nije

u š a o .

T e š k o je vjerovati da je

bolje

i sa

obukom.

M n o g i s t r u č n j a c i

odavno

su na

p u st i li V J , a navodi se i da se us l i jed be

sparice

maksimalno š t e d i

sa

i z v o đ e n j e m

v j e ž b i

i

b o j e v i h g a đ a n j a . U s l i j e d

toga.

d o g a đ a

se da su rezervni

a r t i l je r i jsk i

o f i

c i r i neuporedivo bol j i s t r i je l c i

od

m l a đ i h

a k t i v n i h

kolega.

T a k o đ e r , p o v e ć a n j u

in-

teresovanja

za profesiju

sigurno

ne

dop

r inos i ni o m o g u ć a v a n j e a k t i v n i m v o j n i m

l ic ima da ,

poslije

s l u ž b e ,

obavljaju djela

tnosti "koje se ne kose sa interesima

V J " . Javna

je

tajna

da mnogi

o f i c i r i

i

p o d o f i c i r i ž i v e , zapravo, od sitnog š v e r

c a

na

b u v l j a c i m a

i

S T R

registriranim

na

supruge.

" K a d

b i

s l u č a j n o

general

P e r i š i ć

za

š a o na beogradski buvljak, onako u u n i

f o r m i ,

i komandovao 'mirno', ba r

po l a

nj ih za tezgama bi se u k o č i l o " , k a ž e je

dan of ic ir .

L i s t " V o j s k a " p i š e

da se "u

prvom

kvartalu

t e k u ć e

godine"

m o ž e o č e k i v a t i

daljnje p o g o r š a

nje

financiranja

V J . N a k o n k o n

statacije da "sve

to č in i s l ože n i j im

stanje

p o l i t i č k i h i

s o c i j a l n i h

tenzija

u S r b i j i posle iz

bora", pomalo

dr

a m a t i č n o z v u č i

upozorenje

na

"brojne negativne

posledice, poseb

no u oblasti obu

k e,

morala i

u k u

pne borbene go

tovosti

V J " .

O Č E K I V A

N J A : O č i g l e d n o

je

da je

v o j n i

vrh

z a p o č e o

da se

op

rezno

distancira

o d r e ž i m a ,

odnos

no ,

od

uloge

jed

nog

od njegovih

stubova. B e s p a r i

c a u V J vladala je i prethodnih godina.

S em

u

n e m u š t i m s a o p ć e n ji m a ,

o

tome

se

uglavnom ć u t a l o . Trenutak u kojem j e i z

abrano

da se progovori

s v j e d o č i

da na

d o s a d a š n j i n a č i n

mogu

ž i v j e t i

samo

on i

koj i znaju

gdje z a v r š a v a 10 od

20

mi l iona

dinara k o l i k o je

dnevno

odobreno z a V J .

K o l i k o

je vojnom

v r h u stalo

da se

ogradi

od v l a s t i , pokazuje i demanti

8

VREME •

1.

FEBRUAR

1997.

7/23/2019 VR-328


REPUBLIKA SRPSKA SLOVENIJA

FEDERACIJA BIH

P

odof ic i r i i o f i c i r i V o j s k e J u

goslavije

i V o j s k e R e p u b l i

k e

Srpske

n a j s i r o m a š n i j a s u

n a o r u ž a n a s i l a n a B a l k a n u . V o j

n i č k e plate n a j v e ć e s u ( u d r ž a v a

m a nastalim o d S F R J ) u Hrvat

s k o j , na š to manje s u u S l ov e n i j i i

upola

manje

u b o š n j a č k o - h r v a t -

skom delu

Bosne

i

Hercegovine.

U

R e p u b l i c i

Srpskoj

v o j n i č k i

posao j e ,

ipak, najunosniji,

p o š t o

o n o malo uposlenih g r a đ a n a z a r a đ u j e u p r o š e k u 7 0 D E M .

Rukovodstvo

R S o d l u č i l o j e nedavno d a c e l o k u p n i o f i c i r s k i

kadar p l a ć a i z

svog

b udže ta , a l i t a j proces

finansijskog osa

mostaljivanja o d V o j s k e Jugoslavije j o š

nije

d o v r š e n . Tako

p o t p o r u č n i k s a paljanskog

platnog spiska prima

1100, a sa

spiska V J , s a sv i m dodacima, 1226 dinara. Plate v odn ik a s u u

prvom

s luča ju 860, a u drugom 997 dinara, dok je plata

puk

o v n i k a V R S 1 80 0 dinara.

U drugom

delu

B i H

vlada

v e l i k o interesovanje z a profe

sionalnu

v o jnu s l užb u . D a b i s p r e č i l i

socijalne nemire,

v las t i

B o š n j a č k o - h r v a t s k e

federacije

dozvol i l e su da u

A r m i ji

ostanu,

iako ih D e j tons k i sporazum

obavezuje

d a z a d r ž e svega 24 h i l j

ade vojnika , sv i koj i to že le . Višak je

verovatno

20 hi l jada l judi .

U z r o k ovakoj l jubavi

prema

uniformi l ež i i u startnoj v o jn ičk o j

Poredenja

Rado Hrvat ide

u

vojnike

HRVATSKA

plati od 300 D E M . V o d n i k A r m

i j e B i H prima m e s e č n o 3 6 0 ,

p o r u č n i k 5 7 0 ,

pukovnik

720

D E M . . .

General A r m i j e ( n a jv i š i

č i n ) p l a ć e n j e 8 7 0 D E M . U H r

vatskom v i jeću odbrane plate su

ne š to v e će .

N a j b o l j i

status,

u

svakom

pogledu, i m a j u o f i c i r i u H r

vatskoj. M i n i s t a r s t v o odbrane

je zapravo v an zakona, a unutar

ovog ministarstva

i vojske

postoje

i

formacije koje

su

pot

puno i z v a n sistema. N a primer, unutar vojske

postoji

i j e d i n

ica koja se zove P r v i

hrvatski

ga r d i j s k i

zbor

k o j i j e pod nep

osrednom komandom ministra odbrane G o j k a Š u š k a i n a d

k o j o m G l a v n i s t o ž e r nema

nikakve

ingerencije. N a pitanje k o

tu koga i k o l ik o p l a ća nije lako odgov or i t i .

Jedno j e sigurno -

hrvatski

v o j n i c i s u

najbolje

p l a ć e n i :

plata profesionalnog (gardijskog) v o j n i k a j e o k o 1 10 0 D E M ,

p o r u č n i k a 1 6 0 0 , satnik (kapetan) i m a 18 00 D E M , bojnik

(major)

2000,

pukovnik

2200,

brigadir

2600, general

bojnik

2800 D E M . . .

Iznad p r o š e k a u svojoj d r ža v i p l a će n i s u i s l ov e na čk i

pod

o f i c i r i i

o f i c i r i :

v o d n i k i m a o d 8 8 0 d o 1 0 10 D E M , p o r u č n i k

oko 1300,

pukovnik

1870 D E M . . . •

S l u ž b e z a informisanje V J da s u u r e

d o v i m a

M U P - a

na

beogradskim

u l i c a ma

p r e o b u č e n i v o j n i c i . Ista s l u ž b a

nije

pokazala

a ž u r n o s t

kada

se u javnost po

j a v i l o anonimno pismo n e k o l i k o garni

zona

i z N i š a i o k o l i c e u

kome

se vlast

upozorava da ne pribjegava na s i l j u pre

m a demonstrantima. Šu š k a s e i da j e

istjerano

i z s l u ž b e izvjesno vojno l i c e

koje j e b i l o izabrano z a o p ć i n s k o g

odbornika

u j u ž n o j S r b i j i .

Ipak, ne treba o č e k i v a t i neke p u č i s

t i č k e

namjere vojske.

P o svoj

p r i l i c i ,

ona

k ao veoma zainteresirani p o s m a t r a č k o

r i s t i aktuelnu p o l i t i č k u k r i z u d a ugrabi

k o l i k o m o ž e . Prosto r e č e n o : ak o r e ž i m

hoće da bude siguran da se neće u s luča

j u

nasilja

na u l ic am a - bez obz ira na n a

r e đ e n j a G e n e r a l š t a b a -

pojedine jedinice

p r e d v o đ e n e

nezadovoljnim

o f i c i r i m a

okrenuti protiv njega, neka s tv o r i pare.

Potpuno

j e drugo pitanje š t o s a d a š n j a

vlast to

nije

u

stanju.

U k o l i k o bude s m

ijenjen, general

P e r i š i ć m o ž e

postati

samo m i l j e n i k

javnosti

i v o j n i h l i c a , a

prijetnje daljnjom b u d ž e t s k o m r e st r ik c i

j o m potpuno su

besmislene.

" T a č n o j e d a k a d v i d i m M i r u M a r k

o v i ć , pobjesnim", k a ž e jedan n iž i of ic ir .

" M uk a mi j e i od I l i c a , T o mi ća i

drugih.

D r ž a v n o j T V n e

vjerujem odavno.

M e

đu t im , s v e to ne z na č i da s a m z a D r a š k -

o v i ć a i Đ i n đ i ć a . Z n a m samo da se dalje

ne može ž iv j e t i

ovako."

•

F I L I P Š V A R M u

saradnji

s a B . B r a t i ć e m , S .

Mekinom, P . V u č i n i ć e m i R . U d o v i č i ć e m

FEBRUAR 1997

VREME

7/23/2019 VR-328


° i

> i

I

KORDON PONOVO PROBIJEN: Svetosavska

litija

Postizborna groznica

Prelazak

preko

Albanije

Do Uskrsa crkva neće imati tako svečane prilike da pošalje

tako jaku poruku, a za one vanredne ne

znamo

D

vadesetsedmog januara, u rano jut

ro , v iše od s to h i l jada Beograđana

ponovo je b i lo na u l icama. Tog

dana, nešto pre četir i ujutro, pol ic i jsk i kor

don koj i je stajao

ispred

studenata

jed

nostavno

se

povukao

i

studenti

su

posle

sedam dana il i 178

sati stajanja

na

u l ic i

mogl i da zabeleže 7 :0

protiv

pol icije. I

opet

su krenul i u "še tn ju" u koloni koja se iz

minuta u minut uv e ća v a l a d ina mik o m uo

b iča je nom z a ov e sedamdesetodnevne de

monstracije

- relativno maloj grupi, po

nekom zakbnu

uv e ća n ja mase, očas se pri

d r už i hiljade l judi . Studenti i oni koji ih

v i š e

zbog

sebe

nego zbog

nj ih po dr ža v a ju

bukvalno

su protrča l i naviše prema S lav i j i ,

gde su, uz dilem u da l i ići na

Dedinje,

krenul i ka Kaleniću, pa , š to kaže stara

anegdota,

u u l i c u v e l ik og

ruskog pisca

Ma k s ima G or k og , pa na Bu l e v a r r e v o l u

c i je , pa u Ruzvel tovu, pa iz nekih razloga

pored

N o v o g

groblja,

pa

radi

pods e ća n ja

na neke obaveze pored pol ic i je u 29. no

vembra, pa, u drugom krugu, pored

fabrike

falsif ikovane

stvarnosti zvane

T V Bas t i l ja ,

pa nazad u Kolarčevu ul icu u podnožje pa l -

a te A lbani ja . T ih s to

sedamdeset

osam sati

stajanja, koji su tog

jutra

is tek l i , zaista su

ličili na

neku vrstu

s i m b o l i č k o g

"prelaska

preko

A l b a n i j e " , po

naporu

u l o ž e n o m u

t r a že n je i z l a z a i z ok r uže n ja koje pred

stavljaju po l i t ičk a blokada,

licemerje

i

bezakonje

u kome se našla zemlja u

kojoj

oni investiraju u vlastitu b udućnos t . Možda

je to

mesto postalo

i

svojevrsni ured

za sti-

canje g r a đ a n s k e legitimacije i pr i l ika da

razne profesionalne asocijacije, inače

slabe, neorganizovane, neefikasne

i u os

novi bez unutrašnje solidarnosti, pok a žu da

postoje. Jedan

studentski

gest, s luča jan i l i

ne, ironično senči taj

trend.

T i ml a d i man

gupi dosetil i su se da obećaju da će izdavati

potvrde

onima

koj i im daju podr š k u .

L I T I J E : Šansu da se nekako završi ta

naporna

studentska

a k c i ja s imb o l ičk og

s a m o ž r t v o v a n j a z a g r a đ a n s k a prava for-

10 VREME • l. FEBRUAR 1997.

malno je dao patrijarh srpski

gospodin

Pavle , za traž ivš i od v las t i dozvolu za pro

lazak

l itije na Svetoga S a v u kada je.

i z m e đ u

ostalog,

š k o l s k a

slava.

N a

Svetoga

Savu l itije se u

Beogradu

ob ično ne

nose

i

taj gest je zapravo predstavljao ponovljenu

jaku pol i t ičku

poruku

i z

Srpske pravo

slavne crkve , nakon najave njenog

vrha

da

će u slučaju

upotrebe

sile

stati

na stranu

g r a đ a n s t v a ,

posle decembarskog

saop-

š tenja

Svetog sinoda

S P C , Patrijarhove

b o ž i č n e poslanice i nov ogod iš n je če s t i tk e .

B i l a je to ogromna tiha

procesija

u kojoj su

se u sunčano jutro čul i

samo

l iturgijsko po-

janje i zvona u c r k v i na V r a ča r u .

Patrijarh

je , posebno se obraća jući studentima,

n a š a o

posebne

reči za

njihovo

"staranje z a

is t inu , pravdu i p o š t o v a n j e dostojanstva

ljudske l ičnos t i i

njihovog demokratskog

slobodnog

i z r a ž a v a n j a

ljudske

vol je" . Do

Uskrsa crkva neće imati tako s v e č a n e p r i l

ike da poša l je tako j a k u

poruku,

a za one

vanredne ne znamo.

Sredstva k o j ima Cr k v a r a s po l a že u S r

bij i

su samo

indirektna,

ona ne kon trol i še

nikakve " d e m o h r i š ć a n s k e partije" i

nema

instrumente

za

direktnu

pol i t ičku akci ju .

Lit i je su još od

predratnih

borbi oko tzv.

Konkordata, z a p a m ć e n i h k a o

"krvave

l itije",

jedan

od ,

kako

se

veruje, njenih jak

ih instrumenata. P ov od i z a direktne izlaske

Crkve na pol i t ičku

scenu

su retki, a ti izlas

c i ,

mada

o b i č n o

slede

v e ć

pokrenute mas

ovne

pokrete,

uglavnom prate i ubrzavaju

glavni tok

narodnog

r a s po l ože n ja .

Godine

1989. Cr kv a se ukl juči l a u tada šnje "do

g a đ a n j e

naroda"

noš e n je m moš t i ju C a r a

Lazara po sv im

krajevima

gde su tada ž iv e

l i

S r b i ; godine 1991. u martovskim

zbivanj ima patrijarh

Pavle

se, najpre nesh

vaćen a za t im

pozdravljen

skandiranjem

"Pajo majstore", a nga žov a o da s e

izbegne

sukob pobunjene dece na

Terazijama

i nji

hov ih roditelja okupljenih n a p r o r e ž i m -

skom skupu

na U š ću ;

godine

1992. Crkva

je

jednim

oš t r im s a opš te n je m

zauzela anti-

r e ž i m s k i i a n t i k o m u n i s t i č k i stav, š to

nije

bilo od presudne važnos t i za tadašnj i p o l i

tički proces, i b e z us p e š no je po k uš a v a l a da

ujedini

opozicione lidere

u duhu t a da š n je

v l a da juće ide o l oš k e sintagme o sabornosti

Srba. Godine

1995 . C r k v a

organizuje

niz

manjih skupova

uz svakodnevnu zvonjavu

sv ih crkvenih zvona povodom kraha i i zg

ona kra j išk ih

Srba.

O d tada p r a k t i č n o

nije

bilo tako jakog po l i t ičk og nastupa C r k v e .

Protest studenata na u l icama

pokazao

se i za Crkvu, kao uostalom i za mnoga

profesionalna

u d r u ž e n j a ,

pogodnim

za

iz r a ža v a n je po l i t ičk og protesta bez

partijskog

iz jašnjavanja s koj im vrh C rkv e

u

b l iskoj proš los t i

nije

b io na js rećni je

ruke.

Pošto se sve u Srb i j i

polako

menja, menja

7/23/2019 VR-328


se i karakter

nastupa C r k v e .

Ona ponovo

na g l a š a v a

da ova

pol i t ička kr iza

ima karak

ter

d r ža v ne k r i z e,

ali sada ne zastupa nacio

nalni kolekt iv

nego

zaš t i tu

dostojanstva

gr a đa n ina .

S T R A H :

R e ž i m

se nije obazirao na

s i m b o l i č k u svetosavsku š a ns u (sveti Sava

je, kao što se zna,

mi r io z a v a đe nu b r a ću

Stevana i Vukana) i nije se

o d l u č i o

da de

f in i t i v n im pov l a če n je m po l i c i j e

sa

u l ica

učini

jasan

gest

u pravcu sporazumevanja,

nego

su istoga dana popodne, da bi se

opet

pokazalo ko ima

golu

vlast -

pol ic i jsk i

ko

rdoni vraćeni

na Terazije. Bio je to još

jedan

b e z u s p e š n i p o k u š a j

da se

og r a n ič i

i

razbije

d v o m e s e č n a g r a đ a n s k a

pobuna

protiv

pol i t ike koju ,

po

p r i l ično

raspros

tranjenom uverenju, mada je ona

ima l a

i

dosta

s a u č e s n i k a ,

u

S r b i j i

personalizuje

predsednik Srbije.

Z a h v a ć e n

takozvanim

"groznim strahom diktatora",

čovek koj i

obavlja tu

funkciju

izgleda kao da ne v idi

razmere

d o g a đ a j a

i

j a k i m

dozama sve

somnabulnije propagande,

koju def in iše

njegova

ž e n a , p o k u š a v a

da

d o k a ž e

da je to

rezultat neke svetske zavere

p l a će n ik a .

Njegovo ok r uže n je može b i t i

zaintereso-

vano da on nastavi ovako,

p o š t o

to omo

guću je

mnogima da se od

s a uče s n i š tv a

operu i

r a čun ostave

samo njemu, po istoj

"pravdi"

po kojoj je on "bio

g l a v n i "

u na

j t r a g ičn i jo j

deceniji novije srpske istorije.

Ima neke

logike

i u tome da

r e ž im

odugov-

USPELA

VEZBA:

Studenti na^Slaviji

SVI U

CENTAR: Beograd,

28. januar

l ačenjem

zapravo radi malo na

p r o d u ž a v a n j u

protesta kako bi se u tom

kontekstu

z a v r š i l i unu t r a š n j i ob r a čun i

i

označi l i

k r i v c i - na primer bar za "neselek

tivno

isk l jučenje

struje". Predsednik, po

sopstvenim recima, "nije brojao glasove" i,

mada

n ik o

ne veruje da je operacija

"gla

sački l is tić"

izvedena bez njegovog znanja,

neko i za to mora ispasti

kriv.

O n ,

o č i t o m a n e v r i š u ć i .

"daje

Niš" ,

a "ne da" Smederevsku

Palanku,

dok se nastavlja pra

v na š a r a da

u Beogradu. On

postaje

sve

v i š e

predsednik

ne če ga stoje

praznina. Njegov

č o v e k

prezren rektoruje na

praznom univerzitetu, dok stu

denti demonstriraju na

u l i c a

ma; njegovi direktori upra

vl ja ju školama

u

k o j ima

po

činje

generalni

š t ra jk ;

njegovi

l judi

upravljaju

p r e d u z e ć i m a

koja

jedno po jedno (ove ned-

elje beogradski metalski ko

mpleks) najavljuju

štrajk

tra

žeći zaostale plate... Njegovo

ministarstvo spoljnih poslova

š a l j e de pe š e

i

t raž i raz jašnje

nja dok on

r iz i

kuje da

zeml ju

ponovo povede ka

izolac i j i .

G L A S I N E :

O njemu ko

laju

i ,

stoje

za jednu profesiju

o

pr i l ično loše ,

odmah se i

š t a m-

g

paju

najrazl ičitije

glasine (sko-

«9

ro kao o

K a l ig u l i ) ,

koje, valjda

|

normalno,

prate

ovakva vre

ćo

mena krupnih intriga i "me-

šanja

otrova"- daje bezvoljan.

da je bolestan, da se

ža l i

da mu je svega

dosta, naprotiv, daje zdrav ali da samo pije

v i s k i i ni sa kim ne razgovara, da

mis l i

ona

k o

kako njegova

že na p i š e ,

da veruje da je

protiv njega skovana

p l a će n ičk a

zavera,

samo to i

n i š t a

drugo, da ne da ni gram

vlas t i ,

daje nekoga

o š a m a r i o ,

ne, samo is-

terao

napolje, da je

n e o b a v e š t e n ,

da je,

naprotiv, specijalno

o b a v e š t e n ,

da mu čak

emituju specijalne emisije s kompletnim

i z v e š ta j ima

o demonstracijama pravljenim

samo za njega, da priprema bekstvo u

G r č k u

gde već ima brod, ne. da će zauzeti

mesto

predsednika Jugoslavije, ono koje

drži Li l ić ,

i da će se od svega distancirati...

Istoga dana kada je kroz Beograd

p r o š

la

svetosavska

li t i ja, doš l a

je vest daje Prvi

opš t in s k i

sud u Beogradu

p o n i š t i o

odluke

Gradske izborne komisije i tako se nastav

io

onaj

p r a v n i č k i

ping-pong

koj i v iše

ni

koga ne fascinira. Toga dana je u Beogradu

boravio

ruski

ambasador Igor Ivanov,

čiju

je

mis i ju ,

kao i boravak delegacije ruske

D r ž a v n e

dume,

r e ž i m

koristio za jed-

nov e če r n ju propagandu " m e đ u n a r o d n e ak

tivnosti"

i

" p o d r š k e

stavu da se sporovi

r e š e

u institucijama sistema". Ivanov je

posle

susreta

s ministrom inostranih poslo

v a Mi l u t inov iće m

jo š

ću ta o ,

a onda je, već

posle

prv ih susreta

s

l ider ima

opozicije i sa

studentima,

u v o d e ć i

u

igru

i takav argu

ment

kakav je "stabilnost regiona", dao do

znanja kako i ruska strana, zapravo, od

Mil oš e v ića oče k u je

da ipak

pos l u š a

savete

O E B S - a .

P u š k e

agencije javljaju i o nekoj

maglovitoj

M i l o š e v i ć e v o j

najavi da će "za

dv a

dana"

n e š t o

preduzeti. N o v i

a me r ičk i

d r ža v n i

sekretar

M e d l i n

Olbrajt (posle rata

I. FEBRUA R 1997.

•

VREME

11

7/23/2019 VR-328


nakratko

ž i te l jka

Beograda) najavljuje

nov i

pritisak

na Mi l oš e v ića .

J A V N A V E Ž B A : Opozic i ja zv iždi , se

ta i čeka. U Smederevskoj Pa lanci odlučuje

da

paralelno

k ons t i t u i š e sv o ju s k upš t in u

kao znak protesta što su socijal is ti

konstitu-

i sa l i s k upš t inu s a "svojom v e ć i n o m " . U

Beogradu

se

termin

g l a v n ih

demonstracija

pomera

na

kasno

veče , č ime se akci ja "Uh

va t i

ritam

da b i oni uhva t i l i

maglu"

pret

vara

u n iz r r ta rševa raz l ič i t ih kolona iz ra

zl ičitih delova grada k a centru. U sredu (29

januar) studenti,

poš to su se

malo

ispava l i ,

demonstriraju "javnu

v e ž b u organizovanog

kretanja

u naseljenom

mestu",

nos e ć i spe

cijalne "Propusnice z a slobodno kretanje u

s v i m

pravcima...

d u ž i n a

koraka

4 inča. . .

Registered walk . . . " . Zauzel i su Slav i ju ,

Nemanjinu,

Beogradsku

i K a r a đor de v u u l

icu , Sa v s k i plato k od že l e z n ičk e stanice, da

pi

potom opet

pos e t i li omi l j enu " T V Ba s -

t i l ju"

u

beskrajnom okretanju

tog pos-

tizbornog

protestnog karusela...

U nedelju (26) u

v e č e ,

tokom večernj ih

demonstracija,

u raznim delovima

Beogra

da b i lo je incidenata, po l i c i j s k og

batinanja

i uletanja automobila

u masu, a već u

uto

rak uveče sve je

teklo

mirni je . K olon e de

monstranata

s V r a ča r a , od V uk a , s a S l a -

v i je , s Novog

Beograda

bučno s t ižu na Trg

republike.

U

kasno

veče , po

mrazu

koj i

pomalo š t ipa za obraze, v a š reporter - s

pr i l ično čvrs t im

uverenjem

da događa j i de

f in i t ivno idu svoj im

tokom

i da ih

malo

k o

m o ž e

predvideti,

da j e t e š k o razumeti

p o n a š a n j e ovog naroda, a j o š manje nje

gov ih

vladalaca

i sa osećanjem čoveka koj i

j e hoda juć i i z l i z a o dv a

para donova

-

p r e puš ta s e malom

dekadentnom

zado

voljstvu (kakvo je val jda moglo da se nađe

u salonu

"T itanika" ) : odlaz i u restoran ho

tela " Mos k v a " da , g l e da juć i na "okupirane

Terazije", popije top l i r um- punč po k om&

p l i v a komad l i m u n a . Z a š t o r u m - p u n č ?

Z b o g j o š

jedne provale

s e ća n ja na k a l v a -

dos. Jednom, kada je vaš reporter b io mlad,

k ao sada o v a deca s p i š t a l jk a ma , on j e u

k r a g u j e v a č k o j kafani " B a l k a n " , glasom

koj i

se

kolebao

i z m e đ u

mecosoprana,

bar i

tona

i basa, g leda jući u pla fon,

glasno

z a t r a ž io ne š to š to j e smatrao d r uga č i j im i

ne ob ičn im: " K a l v a dos " . K e l ne r ic a , pode-

bela

i pool in ja la , obr isavš i

ruke

o kecel ju i

dobrano ga odmer ivš i , uzvra t i l a je : "Sa* ću

ti

donesem ".

P unč j e dobar. N e k i

kvartet

s v i r a valcere u

polupraznom

restoranu

" M o s k v a " . S p o l j a

dopire

z v u k

protestnih

piš ta l jk i i p las t ičnih navi jačkih

truba.

S one

strane

stakla,

dok se

zagrevaju

motori

d ž i

pova i autobusa, pol ica jc i iz Kruševca cup

kaju na

mrazu,

čeka jući , da im

istekne

smena. •

M I L A N

M I L O Š E V I Ć

Previranje

u SPS-u

Manevri u mišjoj rupi

U

vladajućoj partiji pišu

analize

i izveštaje i svi strahuju dokle

će na kraju stići nova

metla najavljene

diferencijacije

"U:

vemu

š to nam se dešava , mi

trpimo pritiske, dobro, trpimo ih ,

ali to ne znači da treba d a idemo u

miš ju

rupu",

i z gov or io j e ,

prema

ne k im

n o v i n s k i m i z v e š t a j i m a ,

predsednik Srbije

Slobodan Mi l oš e v ić na p r oš l one de l jno j

sednici G l a v n o g odbora Soci ja l is t ičke par

tije Srb i je . Iz ovih novinskih izveš ta ja , pra

vl jenih očigledno " iz

druge

ruke" (najvero-

vatnije tako š to je neko od socijalista p r i

sutnih

na

ovoj sednici "pozajmio" novinar

im a

svoje

b e l e š k e ) , t e š k o j e b a š do

kraja

raz luči t i staje s v e Mi l oš e v ić hteo da poruči

s v o j ima . Najverovatnije j e nameravao da

ih

trgne, razdrma,

ohrabri

i

ubedi kako

stvari

i nisu crne k o l i k o izgledaju, i

kako

se , posle smandrljavanja loka lnih izbora ,

pravi srpski

derbi

- republ ički izbor i - igra

pred kraj ov e godine.

Pr iča o "miš joj rupi"

mogla

bi se, me

đu t im , č i t a t i i ne š to d r uga č i j e . G r čk i

dnevnik

"E lef terot ipi ja" i londonski "Gar-

di jan" "proči ta l i" su je

tako

š to su "otkr i l i"

kako

se

predsednik

Srb i je ,

navodno,

p r i

prema

da pobegne u Grčku (gde su pare

v e ć sklonjene) ak o

proceni

daje to potreb

n o . M i l o š e v i ć , m e đ u t i m ,

svakako

zna za

onu

teoriju

po

kojoj

miš koj i ima samo

jed

nu

rupu,

u

stvari nije

dobar miš . K a o čov e k

koj i uvek pokušava da prkos i teor i j i i lo g i

c i , s rpski

predsednik

j e , doduš e , do sada

mnogo

puta

dovodio

sebe u poz ic i ju miš a

sa samo jednom

rupom

i , z a čudo , i z mno

g ih k l opk i

uspevao

da izađe čak i pr iv idno

ojačan. Uvek se našao

neko

i l i neš to da mu

pos l už i k a o z a k l on . O v oga puta, čini se,

Mi l oš e v ić na jduže ok l e v a da napusti

rupu

u

koju je

ponovo

sa m sebe uterao ne

priznavanjem rezultata

izbora . U Grčku

mu se , os im na letovanje, izgleda ne ide i

m o r a ć e zato da

iskopa

n e š t o

drugo.

Prema

n e k i m n a g o v e š t a j i m a , predsed

n ik

Srbije

će

najverovatnije

pok uš a t i da

iz l a z i z s a da š n je situacije i

najdublje

kr ize

u kojoj se njegov r e ž i m ikada na š a o , po

traž i preuzimanjem in ic i ja t ive . Sa nekol iko

m o ž d a i spektakularnih

kadrovskih poteza,

rekonstrukcijom

vlade i najavom " oz b i l j

n ih" ekonomskih reformi, pr iča o loka lnim

i z b o r i m a , k r a đ a m a i

protestima

š i r om Sr

bije

trebalo b i ,

kako

je planirano na zat

vorenim sednicama

u v r hov ima SP S- a , po

lako da počne da gubi na znača ju .

Unutar

same

v lada juće partije takođe će se menjati

mnogo

š ta ,

kako

b i ov a

nekada

m o ć n a

partija ponovo doš l a do kakve-takve

i n i c i

jative koju oči to v iše

nema.

Usk oro se mo

gu očekiva t i i izbor i u sv im

organizacijama

S P S - a koje su izgubile

lokalne izbore,

a na

poslednjoj

sednici

G l a v n o g

odbora

stranke

ponovo je pomenuta gotovo v e ć zaboravlj

ena reč

"diferencijacija".

R A Z V L A Č E N J E : Što se događa ja na

u l i c a ma t iče ,

planirano

je da se

nastavi

uglavnom

po

starom:

"meka represija"

prema demonstrantima kada je to "n užn o" ,

s i tn i

ustupci, diplomatsko

r a z v l a če n je č i

tave

p r iče š to j e mo gu će duž e i , na

kraju,

m o ž d a i priznavanje Gonzalesovog i z v e š

taja.

A l i

tako

da se sve to u javnosti protu

mači kao

posledica

me đun a r od nog p r i ti s k a

i

dobre vol je socijalista, a nikako kao

p o p u š a t a n j e i

uzmicanje pred zahtevima

" pe tok o l ona š k e opoz ic i j e " .

Po

recima

n a š e g

sagovornika

( p r o s e č -

no g

funkcionera

SPS-a ) , konsol idac i ja par

t i j sk ih redova zamiš l jena je pre svega

pre

k o unutarpartijskih izbora koj i će b i t i odr

ža n i

uglavnom

u

sredinama

gde su lokalni

izbor i izgubl jeni .

Trenutno

s v i u SP S- u p i

šu

analize

onoga š to se zb iva lo poslednjih

meseci

i ,

reklo

bi se, upiru

prstom

u

nekog

drugog. O n i i z

partijskog vrha

če s to tvrde

da su loka lni izbor i izgubl jeni u ve l ik im

gradovima zbog g r e š a k a l ok a l n ih rukovod

stava.

N a

nedavnoj

sednici

G l a v - nog

odbo

r a S P S - a G o r i c a G a j e v i ć , gensek ov e par

tije, tv r d i l a j e

kako

j e

uzrok

poraza u

ne k im

gradovima

to što

pojedini

č l a nov i

S P S - a i

J U L - a

nisu shvatil i značaj i suštinu

za jedničke l is te , već su

jedni drugima

bi l i

opozic i ja . Istom pr i l ikom, ona se poža l i l a i

na to da "neki

kandidati

n isu

b i l i

pravi" , a

nekima

je

opet

zamereno da su u

predi-

zobornoj

kampanji

v i š e vremena provel i u

kabinetima nego

š to su iš l i među građane .

Istovremeno,

iz baze

uglavnom

upiru

orst u partijski vrh na čelu sa Gajevićkom i

Š a i n o v i ć e m i tvrde

kako

j e

upravo

n j ihova

nesposobnost g l a v n i

uzrok

izbornog neus-

peha. U o p š t i n s k i m

odborima

S P S - a tvrde

kako

se izbori

dobijaju

i l i

gube zbog onoga

12 VREME

FEBRUAR

1997.

7/23/2019 VR-328


što čini partijski vrh.

U svakom

slučaju, svi

u

vladajućoj partiji pišu ovih dana

analize i

i z v e š ta j e i svi

strahuju dokle

će na kraju

stići

nova

metla najavljene diferencijacije.

Z a sada su poč i š će n i samo oni koj i su na

j v i š e š t r c a l i : v ode ć i n i s k i

socijalista M i l e

I lić,

j e r

j e

b e z o č n o

krao na

izbor ima,

i gra

dona če l n ik

Beograda

N e b o j š a Č ov ić , j e r

je

0 kradi

otvoreno

govor io . Ob a isk l jučenja

stavljena su kasnije u

kontekst "stvaranja

jedinstva i čvrs t ine u .par t i j i" . N a sednici

G O S P S - a sam M i l o š e v i ć je navodno

pominjao "selektivnu

diferenci jac i ju" ,

što

b i trebalo da

znači

kako

ne će stradati

svi

k o j i su i z g u b i l i izbore. " U ne k i m sredina

ma iz b or i se jednostavno ne

mogu

dobi t i ,

m a šta soc i ja l is t i u radi l i . Uo s ta lom , nije

isto

i z gub i t i

izbore na Starom gradu,

i l i

u

K r a gu je v c u

i

P i r o tu ,

i o

tome

će se vero-

vatno v od i t i r a čuna p r i l ik om pr e ds to je ć ih

partijskih

rasprava

o

odgovornosti

za

neus-

peh" , kaže

sagovornik

"Vremena".

I N S T I K T S A M O O D R Ž A N J A : Da

mnogi u SP S- u ima ju razloga da strepe,

pokazuje i primer

Mi l o r a da J a k š ića ,

direk

tora Javnog

p r e duz e ća P T T . J a k š ić , k o j i

je

v a ž io z a

jakog i pouzdanog

čov e k a SP S- a ,

" r a z r e š e n je d u ž n o s t i "

istoga

dana kada je

objavljeno daje u ime PTT-a potpisao ugo

v or o upisu 10 odsto "Pol i t ik in ih" akci ja (u

vrednosti

od 5.100.000

D E M ) . D i r e k t o r

P T T - a smenjen je , naravno,

od l uk om

Vlade Srb i je , a l i izvor

"Vremena"

tv r d i da

se

u

par t ij i mo že čut i

kako

je

"debelo

zabrljao." Sve to ne z na č i da J a k š i ć kao

"sposoban kadar"

ne će k o l ik o sutra "zgla-

jza t i"

na neku novu

funkciju

(takvih prime-

ra u S P S - u i m a podosta).

Istovremeno,

na

za o

glas

medu č l a n s t v o m S P S - a dospeli su

1 mnogi d i r e k to r i v a žn ih "espeesovskih

firmi".

Pogotovo

kada

novine

objave da su

i m l o p o v i iz k uće odne l i "150.000 D E M i

pr i l ičnu kol ič inu

zlata".

U S P S - u

je istovremeno

počeo izgleda

i

proces

"samodiferencijacije".

O t p o č e o

ga

je

Branko

T o d o r o v i ć

iz

N iš a ,

poznatiji kao

Bata

Bane, pekar

i

jedan od

če l n ik a SP S - a

u o v o m gradu. Ljut š to je njegova

partija

" izda la svoje

ljude",

Bata

Bane

je ispr ičao

nekim l is tovima kako je izgledao mehani

za m

izborne

krade

u

N iš u :

u opticaju

je ,

po

njegovom priznanju,

b i l o i z me đu

15 i 20

hil jada l ažnih l is t ića ,

poznata

su i

imena

l judi koj i su te l ažne l is t iće ubaciva l i u

kutije, a poznata su i

imena

onih koji su i z

v ođe n je č i t a v e

akcije

pratil i

iz Beograda -

pr e s v ih N ik o l a Ša inov ić

i

G or ic a G a je v ić ,

a li

i neki l judi iz pravosudnih

organa.

Sa m Ba ta

Bane mogao

b i

se uzeti i kao

svojevrsna

paradigma onoga

š to

se

trenut

no z b iv a u S P S - u , i to ne samo zbog

"samodiferencijacije"

kojoj je pribegao.

Ovaj b ivš i ložač parnih k o t l ov a u J N A , pa

za t im

pekar, meteorski je uzleteo do

funkcije

p o t p r e d s e đ n i k a gradske vlade

u

N iš u

i

postao

jedan

od

najbogatijih

Nišl ija .

P r o š l o g

leta

kada su n isk i radnic i š t ra jkov-

a li na u l i c a ma ovoga grada i t raž i l i plate

k o j ima

mogu da

nahrane svoju

decu, mno

gi su

pods e ća l i

kako je

Ba ta

Bane

svojevremeno dobio ogromne

kol ič ine (n i

kada p l a ć e n o g ) b r a š n a iz robnih rezerv i ,

zahva l ju jući čemu j e kasnije sagradio svo

ju loka lnu imper i ju . Niska opozic i ja

je

vlastima

nudi la

dokaze o

o v i m m u ć k a m a ,

al i

to vlasti u o v o m

gradu

(a izgleda i š i re u

SP S- u ) , n i s u že l e l e da ču ju . Mo žda i zbog

činjenice koja se ov ih dana pominje - daje

Bata

Bane

u l ož io ne k o l iko m i l iona D E M

u

poslednju predizbornu kampanju partije

kojoj je

da juče

pripadao.

Nedavno

u razgovoru za " V r e me " ,

Ognjen

P r ib iče v ić

iz Instituta

d r uš tv e n ih

nauka

p r e d v i đ a o

je kako će se

veoma

brzo

oglas i t i

mnogi

k o j ima , posle

svega

što se

dogodilo, S P S i J U L v i š e ne će b it i potreb

ni.

"Unutar

v l a da juće strukture S P S - a i

J U L - a , u jednom momentu kada se

r e ž im

još v iše za l ju l ja , nas tupiće

situacija u kojoj

će sve veći

broj profitera

k o j i su u vrhu

Dnevnik

p o d naponom

Na poslednjoj sednici V l a de Srbije smenjen je

direktor

Elektroprivrede

Srbije,

dr

D uš a n Jov a nov ić .

Tako

neš to

se i

moglo

očekiva t i posle poslednjeg

"dnevnika"

dr Mirjane

Ma r k ov ić u " D u g i " , u kojem je, pod datumom 31. decembar

1996, između

ostalog zapisano kako j e, navodno,

desnica

preuzela kontrolu nad

srpskom elektroprivredom,

pa drži

l ev icu u mraku. P ov od za razmiš l janje o tome ko kontrol iše

struju u

Srbiji (misl i

se

na

elektroprivredu, ne na

kuću

"Poli t i

ka"), bila su zapravo isključenja u toku novogodišnje noći . D r

M a r k o v i ć je tvrdila da je u

pitanju

čista

pakost

koja je veći

de o

Srbije ostavila bez

struje,

dok su se odgovorni iz Elektrodistribucije pravdali daje

sistem

b io preopterećen. Tu

i

tamo

čule

su se i

glasine

kako

je u

novogo dišnjoj noći

bez

struje bilo i

Karadordevo

u kome je , navodno, predsednik Srbije sa suprugom čekao Novu

godinu. Elektroprivreda i

loše

funkcionisanje ovog sistema

ušli

su kasnije i u

zakl jučke

sa

sednice

G O SP S- a .

KAZNA: D. Jovanović

MOBILNI:

Milorad

Jakšić

dr ža v e poče t i

da brane

svoju

egzistenciju.

Nj i h

tada ne će p r e v i š e

zanimati

sam

Milošević, već l ični opstanak i pos lovi . "

V e ć pominjani " p r o s e č a n funkcioner"

S P S - a t e š k o m o ž e

da

predvidi š ta

će se na

kraju dogoditi sa konstituisanjem beograd

ske skupšt ine

i kome

će ona na

kraju

pripas

ti .

N a

poslednjim

sednicama na jv iš ih

partijskih

organa stvari

se n is u p r e v i š e po-

merile od

prethodnog

stava da se "Beograd

ne

srne

prepustiti

o p o z i c i j i " .

U

m e đ u v r e

menu, razvoj

d o g a đ a j a ,

pre svega pravna

zavrzlama, krenuo

je izgleda

u pravcu uvo

đ e n j a

prinudne

uprave nad g l a v n im

gra

dom. P oče tk om

februara

( tačni je 4.

febru

ara), ističe i z a k ons k i rok do koga b i nova

S k u p š t i n a grada trebalo da bude konstitu-

isana.

N e b o jš a Č o v i ć

uporno ponavlja da

m o ž e

sazvati

samo

onu

Sk u pš t inu k o ja

je

izabrana

17.

novembra,

a to

znači

sa

v e ć i

nom koja pripada koa l ic i j i

"Zajedno".

V er i -

fikovanje mandata poslanika je posao G 1 K -

a k o j i , t a k ođe , i z g l e da ne namerava da

promeni prvobitno

miš l j e n je .

Vreme

sve

brže is t iče

i Beograd je sve

bl iži

prinudnoj

upravi

k o ju p r og l a š a v a r e pub l ičk a

vlada.

" T a k v o r e š e n je je pominjano na na š im

poslednjim

sastancima,

iako ne isk l juču

j e m m o g u ć n o s t da se u poslednji čas vrh

od l uč i za n e š t o drugo", k a ž e

sagovornik

"Vremena" iz

S P S - a .

"Ono što sigurno

znam

jeste

daje sve upropastio

Č ov ić k o j i

na s je

izdao

oko

Beograda.

D a je

sazvao

S k u p š t i n u p o č e t k o m

decembra,

kada je

mogao

i kada je to t r a ž e n o od njega, ni

koga v iše ne bi bilo na ul icam a. S ve bi bilo

kao

na

N o v o m

Beogradu. Tamo

su

tr i

dana

posle

saz iva

nove

s k u p š t i n e protestovali

i

kasnije ih v i š e

nigde nije

b i lo ."

Rasprava

na G l a v n o m

odboru

S P S - a

FEBRUAR 1997.

•

VREME

13

7/23/2019 VR-328


pokazala

je da po na jv ećem

partijskom

problemu odnosima

s a J U L - o m

nije

doz

voljeno

če pr k a t i . P o je d in im č l a no v im a

G O , koj i su izokola načinja l i ovu temu,

odgovorio

j e R a dmi l o Bo gda n ov i ć r e če n i

com koja je

sugerisala

da o

odnosima

S P S -

J U L nema

š ta da se pr iča . "Kako nam

nije

jasan

n a š

odnos

s a l e v ic om,

kada

je to

predsednik rekao, a usvojio G O i I O . Prob

l em je samo u

personalnim odnosima",

ob

jasnio

je p rv i s rpski

policajac

"u

senci"

R a d m i l o B o g d a n o v i ć .

Pukotine

koje su se

posle

izbornih pre-

vara pojavile

na l e v i c i

izgledaju, ipak,

ne -

uporedivo v e ć e nego što se to čini

onima

koj i su zaduženi da preko r e ž ims k ih me d i

j a š i r e optimizam i već najavljuju pobedu

na

narednim

izbor ima, pre

nego

što su i oni

p r oš l ogod iš n j i " i z b r o ja n i " i ok on ča n i . U p

uće n i

tvrde

da s e č l a ns tv o SP S- a p r i l ično

pasiv izov alo i da se i ono zav uklo u "m išju

rupu"

zbunjeno pr e svega postupcima sop-

stvenog

rukovodstva.

Strategiju l ev ice ob

j a š n j a v a o j e nedavno

predsednik J U L - a

Ljub i š a R i s t ić k o j i j e

tvrdio kako

l e v ic a

ima š a ns u da

pobedi

opozic i ju i pr i tom

p r e d l o ž i o :

"Treba

se skoncentrisati na brže

i

z b un ju juće poteze, č im e se mož e do bi t i

na in ic i j a t iv i . Sada je momenat za raščiš

ća v a n je

stvari."

Potez i koj i se vuku u

poslednje vreme

zaista

su zbunjujući za sve, pa i za članstvo

partija

sa levice. Tako, na

primer,

samo dan

poš to Min i s t a rs tv o

pravde

zakl juči

kako

je

Gonzalesova

k omis i j a pog r e š n o u tv r d i l a

č in je n ično stanje u ne k o l ik o

gradova, pre

dsednik SRJ Zoran Lil ić na

zatvorenoj

sed-

j

n ic i G O SP S t r a ž i da se

Gonzalesov

i z

i

veš ta j u ce l in i usvoj i i ispoš tu je .

S l ičn ih

primera

o "zbunjujućim potezi

ma " ,

koje pominje

L jub i š a R i s t ić , ima in

ače na

pretek.

T e š k o j e , m e đ u t i m , povero-

vat i

daje

reč o

detaljno

r a z r a đ e n o j strate

gi j i koju l ev ica ima, je r je do sada

jedina

prepoznatljiva strategija

b i l a

svedena

na

"iznurivanje

prot ivnika" . Pre će b i t i da

ovoga puta nikome nije

jasno

kako

se

na puš ta ona " miš j a

rupa".

Kada se iz l az i lo

i z bosanskog

rata, k ao z a k l on j e pos l už i l a

m e đ u n a r o d n a

zajednica.

O v o g a

puta

toga

zaklona nema.

D e o ob ja š n je n ja

mogao

bi se pronaći i u

onoj

pomalo v e ć

zaboravljenoj

iz jav i es -

peesovskog mudraca Rake

R a dov ića , k o j i

je pre nekol iko

godina ovako

t u m a č i o

"""tajnu uspeha" sopstvene partije: " M i s m o

ekipa koja stalno dobija

utakmice,

je r ima

mo i one koji krl jaju i koji

organizuju

igru".

Gledano

sa

strane, stvari

s u s e u me đuv r e

menu pr i l ično

promenile. Organizatori igre

se gotovo ne pr imećuju , a "kr l ja tor i" poput

Rake "više ne

postizavaju"

k o nekad. •

N E N A D L J . S T E F A N O V I Ć

D u h

Vremena

Postalo je jasno da produžavanje konfrontacije s

ostatkom

sveta

prilično

sigurno

vodi u u nutrašnje

sukobe

O

v a pretposlednja scena drame u Sr

bi j i

m o ž d a j e

ispala malo otegnuta,

barem

za

ukus svetskih

te lev iz

i jsk ih ekipa, al i niko od njih ne usuctuje se

da ode

odavde,

s lu teći da odlaganjem sa

m o rastu izgledi za uzbudl j ivo f ina le . Za

njih je to, val jda, kao da

gledaju

akrobatu

k o j i

se

polako penje

uz

beskrajno visoke

merdevine,

dok c i r k us k i orkestar svira sve

brže i

glasnije,

da bi s njihovog

vrha

skočio

u p l i tk i bazen.

A l i , z a g r a đa ne ov e

zemlje

smisao

scene je drugači j i i , mo žd a , važni j i od sa

mog f ina la . Na

jednoj strani protesti traju,

šire se,

menjaju forme

il i se prosto

uporno

ponavljaju,

dok se na

drugoj jednako upor

no neguje p r i v i d redovnog stanja. Sve de-

luje

blokirano, kao da se predugo n i š t a bit

no ne događa i kao da se rež im i opozic i ja ,

g r a đa n i i

studenti

samo

uzalud

iscrpl juju.

O v de , me đu t im , v a ž i ono

ratno

pravi lo

koje k a že da regularna vojska gubi kad ne

dobija, dok ger i l ska dobija kad ne gubi .

D v e strane prosto nemaju is ti status, pa

uzajamna blokada nema

za njih is ti značaj

i

krije u

sebi

v a žnu d ina mik u .

Tako

su, na

primer,

sedmodnevnim stajanjem na Ter-

azijama studenti

d o b i l i mnogo v i š e nego

p o l i c i j a , iako je njihov " d i j a l og" ok onča n

naoko n e r e š e n o posredovanjem C r k v e i

partijarha

Pavla .

K a o institucija sile i prinude, pol icija ne

pos t iže n iš ta kad s toj i i samo o d r ž a v a

r a v n o t e ž u i l i

postavlja

besmislenu b l o

kadu; naprotiv, kao što se videlo, studenti i

g r a đa n i s u na s v e moguće na č ine

poka

z i v a l i

da

takvu

s i lu

nimalo

ne u v a ža v a ju .

Z a pobedu

demonstranata, čiji glavni argu

ment

nije

s i l a , sasvim je

dovoljno

da us-

p e š n o

pariraju

p o l i c i j i na njenom terenu.

D a k l e , u ov om ratu čiji je glavni c i l j osva

janje naklonosti

s t a nov n i š tv a , Mi l oš e v ić j e

ub e l e ž io jo š

jedan

predvidl j iv poraz.

K a žu da čov e k u k o j i

upadne

u živi pe-

sa k

nije

pametno da se mnogo

koprca,

jer

tako

b r ž e

tone,

š to ne znači da neće

poto

nuti ni ako miruje. Jedino u tom smis lu

M i l o š e v i ć m o ž d a

dobro

čini što ne čini niš

ta, al i

nikakav

spas mu ne s t iže

niotkud,

a

na pov r š in i ga

nije ostalo

j o š mnogo. N je -

14 VREME • 1.

F E B R U A R

1997.

gov rež im se , iz dana u dan, sve više uda

l j a v a od g r a đa na

Srbije

i raz i l az i s n j ima.

Svako

ide na svoju stranu i to je

problem

i

z a jedne i za

druge,

a l i će građani l akše us

peti

da sami

organizuju

nove

institucije

vlas t i , nego š to će staroj v las t i poći za

rukom

da na đe

nove podanike.

Napor k a g r a đa ns k o j k ons o l ida c i j i z e -

\nlje

izb i ja iz

prirode

d a n a š n j i h

protesta.

Zahteva jući da se pr izna n j ihova

izborna

volja, l judi se, sjedne

strane,

od r iču r e ž ima

k o j i im j e pokrao glasove i , u is t i mah.

preuzimaju odgovornost

z a

sebe

i celu za

jednicu. Otuda

ta d isc ipl ina i samokontrola

u

pobuni,

š to svedoči o zre los t i

pokreta

i

jasnoj graditeljskoj vol j i . Ne teži se

herojs

k o m

porazu

i

sukobu

sa s i lom režima, ne

go se ona zaobi laz i i prenebregava. M i

loševiću se

ostavlja

da sam

v i d i

šta će sa

sobom,

do k

pokret brzo

i samouvereno us

postavlja republikansko

na če l o

suverenos

ti g r a đa n ina .

Iako V u k D r a š k o v i ć i mnogi drugi go

vore

c*

povratku monarhije,

š to

svakako

stvara izvesnu

zbrku, to mi ne izgleda

n a r o č i t o v a ž n o . A k o se

nekome

čini da je

kruna

zgodan

amblem,

to je,

prosto, stvar

ukusa. N e verujem, m e đ u t i m , d a danas u

S r b i j i

i m a j o š

mnogo

onih koj ima se č in i

da b i

kralj mogao

da

zameni solidne

demokratske

ustanove i da na bilo koji na

čin ograniči prava g r a đa na . N e v id im n i k a

ko b i on mogao p o m o ć i uspostavljanju

t a k v ih

ustanova.

O s imb o l ičk om z na ča ju

moglo

bi se

razgovarati,

a l i u neš to mir

n i j im

vremenima,

svakako ne pre nego što

se zemlja oslobodi s a da š n je g

apsolutizma.

I na tom s imb o l ičk om n iv ou v a l j a l o b i

računat i na odbijanje Crne Gore , ako neko

ovde jo š ozbi l jno že l i daje z a d r ž i u

zajed

n ičk o j d r ža v i . T u d r ža v u Mi l oš e v ić j e v e ć

duboko

razgradio.

C r n a G o r a o k r e ć e m u

leđa iz is tih

razloga i jednako

odlučno kao i

g r a đa n i S r b i j e , samo š to tamo v e ć postoji

gotova institucionalna struktura.

To što se

najavljuje

a r a n ž m a n

prema kojem

b i

M i l o

š e v ić

postao predsednik

S R

Jugoslavije,

a

M o m i r B u l a t o v i ć

savezni

premijer, ne

mora

da z n a č i j a ča n je federalne vlasti.

O v a k o i z v i ž d a n i izbrukan Mi l oš e v ić

http://nlje/

http://nlje/

http://nlje/

7/23/2019 VR-328


v iše ne može da o jača n iš ta , a

i zg

leda daje i njemu lo jaln i Bulatov ić

u C r n o j

G o r i

ostao u manj in i . Re

kao bih da na federalnim funk

cijama oboj ica , zapravo, t r aže bar

privremeni a z i l , mada

d o p u š t a m

m o g u ć n o s t d a o n i sami gaje v e ć e

nade

u

pogledu svoje

b u d u ć n o s t i .

D a b i napravio n e i z be ž n e ustupke i

priznao rezultate lokaln ih izbora,

M iloš ev i ć je , izg leda, od lu č io da

najpre

osigura sebe, uk lon i se s

mesta n a j ž e š ć ih sukoba i

izbegne

rasprave o odgovornosti. M o ž d a

j o š nije

doneo

konačnu odluku , a l i

sv i

su izgledi da će iz

Srbije

pobeći

u Jugoslaviju.

Po š to , m e đ u t im , t o

mesto

nije

dovoljno daleko,

verujem

da se tu

neće

skrasiti

i da će,

kad-tad,

pro

d u ž i t i

nekud dalje,

a l i to u ovom

trenutku

ne bi trebalo da nas

pre

v i š e zanima.

Ovaj

pokret z a preo

br až a j Srbije im a

svoj

p r i r o d n i ritam;

g r a đ a n i pokazuju

smisao

za strpljenje i

postupnost,

pa ako je fotelja Zorana Li l ića

M i l o š e v i ć u

trenutno

tako p r i v l a č n a ,

veru

jem da će neko vreme moći da se bav i

d r ž a v n i m protokolom.

Srbi ju tek čekaju mnoga nova i s k u š e

n ja , od ko j ih će se , možda, najpre o tvor i t i

problem

odnosa unutar

koal ic i je "Zajedno"

i r ivals tva oko v las t i , a l i neka to za sada

ostane

n j ihova

stvar. Iako

su oni u

stanju

da sebi pomrse račune , č in i mi se da n iko

v iše ne može da upropasti

glavne rezultate

o v e g r a đ a n s k e

revolucije

u S r b i j i . V až n o

j e , m e đ u t im , t ač n o

razumeti

šta se dogodi

lo , kakva je to pobeda koja se

upravo ost

varuje i šta je to š to je po raž eno .

O v o j e n a j l ak š e

objasniti

k r o z odnos

Srbije prema spoljnjem svetu, pošto se tu

dobro v i d i priroda unu trašn j ih

snaga

i p o š

to je odnos

prema

svetu v eć dugo jedan od

naj tež ih unu trašn j ih problema ov e zemlje.

Po l i t i č k a i z o p ač e n o s t r e ž im a v id e l a se p o

stavovima i reakcijama drugih zemalja

prema

njemu,

a

onom

ko to

nije

shvatao,

preostajalo je jedino da

veruje

u

teoriju

globalne zavere. Sumanutost j e

narcisoid

na i dovo di u pitanje ce o

svet,

pr e nego

Stojan

Cerović

dobitnik Nagrade

"Jug Grizelj"

Stojanu

C e r o v i ć u ,

komentatoru

" V r e

mena"

dodeljena

je Nagrada "Jug

G r i z e l j " čija je namena da podst iče is

t r až iv ač k o novinarstvo i toleranciju m e đ u

l j u d im a . Pored n a g r a đ e n o g C e r o v i ć a ,

kandidati za ovu nagradu

b i l i

su Predrag

K o r a k s i ć C o r a x , karikaturista " V r e m e

na" ,

redakcija

R ad i j a B 9 2 i

redakcija

A g e n c i j e " B e ta" . U n a j u ž e m i z bo r u

bi l i

su K o r ak s ić i C e r o v ić . Nagrada je dodelj

ena 27. januara 1997. jednoglasnom o d

lukom ž ir i ja u sastavu Aleksandar Nena-

d o v i ć , predsednik, S l a v o l ju b Đ u k i ć , Z a -

harije

T r n a v č e v i ć . Stevan N ik š ić i M i l a n

M ilo š e v ić .

Nagradu

dodeljuje

Z a d u ž b i n a " J u g

G r i z e l j "

ustanovljena u

znak

p o š t o v a n j a

prema istaknutom ko leg i i ve l ikanu

jugoslovenskog novinarstva Jugu

G r iz e l j u . a

radi

u n a p r e đ e n j a novinarstva.

Do sad aš n j i d o b i tn i c i nagrade su : L i l a

R ad o n j ić , novinar N T V Studio B

(1991),

Z e l j k o V u k o v ić ,

dopisnik

"Borbe" iz Sa

rajeva (199^), Predrag

K o r ak s ić C o r ax

(1993),

Gordana

Logar i

redakcija

" N aš e

borbe" (1994),

Bojana

Lek ić i Svetlana

L u k ić , novinarke B 9 2

(1995).

sebe. Ovde je upravo o k o toga postignuta

najdublja k o m u n i s t i č k o - n a c i o n a l i s t i č k a

saglasnost i zato j e b i l a m o g u ć a saradnja

Milošev ića i Šeše l ja , kao š to se r ad ikal i i

J U L uvek mogu l a k š e razumeti m e đ u

sobom, nego s

demokratskom

opoz ic i jom.

T i m ekstremistima je od

svega

v až n i j e

da izbegnu stvarno su o č av an j e s drugima i

prosto umeju da už ivaju u osećan ju

nepri

jateljskog o k r u ž e n j a . E , upravo to je sada u

S r b i j i

nepovratno

p o r a ž e n o i o d b a č e n o ,

zato

stoje trajalo

predugo,

stoje

bi lo pre -

terano groteskno i k o š t a lo p r e v i š e , a narod

veoma

nerado pristaje da izvrši samoubist-

v o . L j u d i su

razumeli

i pr ihvat i l i otvoren

odnos prema drugima i to je najvažniji i

najdublji uslov

i

individualne

i nacionalne

zrelosti . To je , tak ođ e, jedi ni put da se unu

t r ašn je stvari u ovoj zemlj i dovedu u red na

demokratski nač in .

Postalo j e , naime, jasno d a p r o d u ž a v a

nje konfrontacije s

ostatkom

sveta pr i l ično

sigurno

vodi u unu trašn je sukobe.

Ideal

od

sveta

izolovane,

a

iznutra

h a r m o n i č n e z a

jednice sav r š e n o j e n e m o g u ć , o s im u f o r m i

apsolutne

strahovlade. Srbi ja se bi la

opas

no pr ibl iž i la to j

i v i c i ,

i l i č ak j ž i v e l a d e l i -

m ič n o u takvom stanju. Sad kad se otud i z

v lač i potrebni su joj

hrabri,

raz ložn i i odgo

vorn i l ide r i , ko j i će bi t i bar na v is in i onog

zadatka k o j i sami g r a đ a n i upravo

ostvaru

j u . D r aš k o v ić , Đ in đ ić i V e sn a Pe š ić z a t ek l i

su se u to j ve l iko j u loz i ko ja , možda, pre -

v a z i l a z i njihove m o ć i . A l i , sad su u istom

č a m c u i svako od njih odgovoran je pred

istor ijom ove zemlje. I niko ne bi smeo da

im a

i luz i ju

daje

nezamenljiv.

Energ i ja ko ja

je pokrenuta n e ć e

lako

dopustiti da se

ras

p i ine,

preusmeri,

i l i r azor i samu sebe. •

S T O J A N C E R O V I Ć

1. F E B R UA R 1997. •

VREME 15

7/23/2019 VR-328


Diplomatske mučke

Korupcija u fraku

K o otima vile po Dedinju? Gde su pare od grčkih viza? Da l i j e privatizacija

krenula od diplomatije? Istraživanje "Vremena" o aferi koja bi u

normalnim državama srušila barem ministra, ako ne i celu vladu

Y~ k o l i k o

diplomatski odnosi sa

Australijom

budu prekinuti u

vreme kad ova zemlja vapi za

obnavljanjem pokidanih veza

sa svetom, to će, po svemu

s u d e ć i , b i t i

samo

zato što je neka

važna

figura

ovog

režima

bacila oko na reziden

ci ju

australijskog ambasadora na T o p č i -

derskom brdu. A ako to zvuči neverovat-

no, čak i za naše p r i l i k e , pogledajmo

č in je n ic e .

Sredinom

prošle

godine,

Preduzeće

za

poslovanje i gazdovanje diplomatskim

stanovima povećalo je ambasadi

A u s

tralije, kao i drugim ambasadama, zakup

ninu

za rezidenciju za 100 odsto. U

konkretnom

slučaju ambasade

Australije,

iznos je povećan sa 7000 na 14.000 dolara

m e s e č n o . Povećanje

je

bilo

ultimativno,

bez prethodne najave i ob r a z l ože n ja . Nem

ajući

drugoga izbora,

ambasada

je prihvati

la ovo poskupljenje. Odma h zatim, Aus-

tralijancima je

upućeno

novo pismo u

kojem se obaveštavaju da se ambasadi, u

stvari, otkazuje ugovor o zakupu i ostavlja

rok od

mesec

dana za iseljenje,

opet

bez

ikakvog

obaveštenja il i izvinjenja. Pošto

ve ć

i takvi postupci predstavljaju krajnje

neuobičajeno ponašanje u diplomatskoj

praksi, ambasada

se obratila ministru

spoljnih poslova M i l a n u M i l u t i n o v i ć u .

M i n i s t r u se nije ž u r i l o , al i je posle

podužeg čekanja i

natezanja

ipak primio

otpravnika poslova Noela Kembela. M i l u -

tinović

mir*

je tom

p r i l i k o m

ponovio da

moraju da

napuste

rezidenciju, ali da će

rok za iseljenje

b i t i

produžen na šest mese

c i .

Taj rok

ističe

14. februara. N a primedbu

Australije da su tokom tridesetak godina,

k o l i k o

koriste tu rezidenciju, temeljno ren

o v i r a l i kuću (krov, instalacije, sistem

o b e z b e đ e n j a ,

park...), i da su ih ta ulaganja

koštala oko m i l i o n dolara, odgovoreno im

je da će jugoslovenska strana sve to na

doknaditi, samo

neka se sele. Otpravnik

poslova, za kojeg nezvanično saznajemo

daje

potpuno zgranut onim što se

d e š a v a ,

•

razgovarao je o tom problemu i sa Bran

kom B r a n k o v i ć e m , načelnikom Uprave za

međunarodne organizacije.

P O S E T A D O A J E N A :

Zbog enorm-

nog povećanja zakupnina, otkaza, skla

panja ugovora na neprihvatljivo kratke

rokove i drugih problema, doajen diplo

matskog kora

ambasador Angole

je, zajed

no sa ambasadorima Niger ije i S i r i j e , tak-

ođe zatražio

prijem kod ministra M i l u t i -

n o v i ć a . Oni sami, kao i njihov

protest,

pr i

mljeni

su više nego hladno, a pominje se

da su

ispraćeni

uz

dodatne

pretnje.

Problem rezidencije bio je i tema sus

reta M i l a n a

Milutinovića sa predstavnici

ma Ministarstva spoljnih poslova A u s

tralije za vreme zasedanja Generalne sk

upštine

U N

prošle

jeseni u Njujorku. Mada

nije poznato šta je Milutinović tada

o b e ć a o ,

razgovor nikako nije mogao

b i t i

prijatan, a šta god da je obećao - toga se

očigledno

ne

drž i .

Ponašanje

Ministarstva spoljnih poslo

va

SR J postaje sve bahatije.

L i k v i d a c i o n i

upravnik diplomatsko-stambenog preduze-

ća Miloš Lončar - o njemu i njegovoj fun

k c i j i biće reči nešto

kasnije - čak je,

pozivajući se na ministra M i l u t i n o v i ć a ,

pretio australijskom otpravniku' poslova da

mu se lako može dogoditi da bude pro

glašen

personom non grafa ukoliko bude

mnogo postavljao uslove i insistirao na

nekim

pravima

p r i l i k o m

iseljenja. Obe

ćanja

da će ulaganja

b i t i nadoknađena

ko -

mentarisao

je recima da tolike

pare

neće

dati i

daje

Austra lijancima najbolje da na

puste

rezidenciju i isele se u hotel.

Prema obično pouzdanim izvorima,

prevashodno zbog razumevanja koje je

pokazivao za probleme otpravnika poslova

Australije

sa

mesta šefa

protokola

S M I P - a

smenjen je (prebačen u drugu upravu)

V oj i s l a v V uč iće v ić ,

prema svim

s v e d o č e -

njima vrstan profesionalac, diskretni i nev

id l j iv i

organizator ko j i je radio u protokolu

predsednika

T i t a ,

pa zatim u protokolu

Predsedništva SRJ.

N o v i

šef protokola

nema

naročitog

iskustva na tim poslovima,

ali se deklariše kao pristalica J U L - a i p r v i

posao

na novoj

dužnosti

bio mu je da orga-

nizuje promociju knjige dr M i r e Marković

u Indiji.

Primenjeno je još jedno, sa stanovišta

diplomatskih

običaja možda

i

gore sredst

vo pritiska na

ambasadu

Australije. Već

skoro tri meseca zadržava se postupak za

davanje agremana Noelu Kembelu, a

samim tim sprečava se podizanje diplo

matskih odnosa na nivo

ambasadora.

Ovu

pojavu bi trebalo pobliže objasniti. Agre-

man u diplomatiji predstavlja

saglasnost

zemlje prijema o prihvatanju određene

ličnosti

za

opunomoćenog ambasadora

strane d r ž a v e . On se obično

daje

pre nego

što

novi

ambasador

stupi na

dužnost,

i tek

kad stigne agreman, nadležna instanca u

zemlji koja upućuje

ambasadora

donosi

ukaz o imenovanju. U ovom konkretnom

s l uča ju , ambasador je trebalo da

postane

N o e l

Kembel , diplomata

koji

je u svojstvu

otpravnika poslova u Beogradu već oko

dve godine. G. Kembel nije mogao odmah

da dođe u svojstvu ambasadora, jer je u

Jugoslaviju stigao u vreme sankcija kada

su diplomatski odnosi sa skoro svim ze

mljama b i l i svedeni na nivo otpravnika

poslova.

Z a

odgovor na pitanje

staje

sporno sa

davanjem agremana g. Kembelu obratili

smo se

D i r e k c i j i

za A z i j u i Australiju

S M I P - a

i protokolu te institucije. Zvaničan

odgovor nismo d o b i l i ,

nezvaničan

jesmo.

N e z v a n i č n o , dakle, agreman nije ni dat ni

odbijen, mada nam je

potvrđeno

da se

odbijanje agremana ne s a o p š t a v a , nego se

posle izvesnog vremena ostavlja zemlji

koja upućuje ambasadora da sama izvlači

zaključke iz činjenice da on nije ni dat.

N i j e n e u o b i č a j e n o , r e k l i

su nam, da se

agreman čeka i po nekoliko meseci, mada

se nekad

može

dati i

za

jedan dan, što

z a v i

s i od političke procene vlade zemlje

d o m a ć i n a .

Uostalom, reč je o diskrecion

om pravu svake vlade da odluči kome će

dati agreman, i sve je to u

nadležnosti

kab

ineta predsednika Republike. Dešavalo se i

našim ambasadorima da dugo čekaju na

16

VREME

f. FEBRUA R 1997

7/23/2019 VR-328


SPORNA REZIDENCIJA: Kome je mačka prešla put

agreman - pomenut je primer

Budimira

Košutića

i njegovog

nesuđenog

ambasa-

dorskog mesta u Izraelu.

Sve što je u

S M I P

rečeno delimično

je

t a čno .

Na ime, jedan

bivši

ministar spoljnih

poslova

Jugoslavije potanko nam je objas

nio

daje, prema zlatnom pravilu

klasične

diplomatske prakse, pristojno dati agreman

u roku od mesec dana, a već posle mesec i

po dana

obično

se smatra da je agreman

odbijen.

Ć ela priča

ima i svoju

uobičajeno

ko -

mplikovanu pravnu stranu. Naime, sredin

om prošle

godine su Zakonom o

i m o v i n i

federacije,

ko j i

je u saveznoj

skupštini

us

vojen

bez prisustva opozicije, sve zgrade i

stanovi stranih ambasada, odnosno

i m o v i

na kojom je u proteklih tridesetak godina

uspešno

upravljalo diplomatsko-stambeno

p r e d u z e ć e ,

predati na raspolaganje

S M I P -

u ,

stoje i objavljeno u Službenom listu. Da

b i

se to moglo obavit i, moralo je najpre da

bude

likvidirano diplomatsko-stambeno

preduzeće

i postupak

likvidacije

je u toku

pred privrednim sudom. Predlog za

l i k v i

daciju podnet

je u septembru, a kra jem

septembra j e za likv ida cionog upravnika

postavljen

Miloš Lončar.

Njegov posao je,

između ostalog, da popiše imovinu, da

utvrdi ko je koristi i po kom osnovu, da

utvrdi potraživanja

i naplati ih, da utvrdi

dugove i isplati ih - da bi zatim

b i l a

pro

glašena l i k v i d a c i j a . U vreme postojanja

S F R J ,

strana

diplomatsko-konzularna

predstavništva

donosila su,

zvanično

preko

računa

u

našim

bankama, oko 250

miliona

dolara

g o d i š n j e ,

a dobar deo toga činile su

upravo zakupnine zgrada, poslovnog pros

tora i stanova.

Zanimljivo

je da se Miloš Lončar i pre

postavljanja za likv idacio nog upravnika

bavio diplomatskom

imovinom,

uglavnom

jugoslovenskim

diplomatsko-konzularnim

predstavništvima u inostranstvu. Naime,

bio

je direktor firme "Novograp" dd, regis-

trovane u

Novom

Sadu, kojoj je u vreme

najoštrijih

sankcija povereno renoviranje

ambasade

u A t i n i.

Lončaru

su na raspola

ganju

b i l a

gotovo neograničena finansijska

sredstva, a ambasador

u

A t i ni

je u to vreme

bio

- M i l a n

M i l u t i n o v i ć . Očevici

tvrde da

je rezultat renoviranja neverovatan luksuz,

da su u potkrovlju u istom stilu napravljeni

i stanov i, da bi neko ko u A t in u dođe imao

gde da se smesti, pravo s aerodroma. Na

sličan način

renoviran je i konzulat u S o l

unu, a upućeni tumače da su

pare

za te

zahvate dobijene od v i z a . Ti m zgodnim iz

vorom

prihoda

tumači

se i to

što

jugoslov-

enska

strana

nije pokazala interesovanje za

ukidanje

v i z a

sa

Grčkom

- mada je jasno

k o l i k o

bi našim građanima značilo kad bi

te vize bile ukinute.

Lončareva

firma je

renovirala

i ambasadu u Pari zu ("sve

b l ješ-

t i " ,

rekao je jedan posetilac

ambasade)

-

neznano od k o j ih para. Lončar je trenutno

zadužen

i za

premeštanje Milutinovićeveg

kabineta u zgradi

S M I P - a . Pošto

je jedan

od

ciljeva

tog zahvata da

MilutinOvić

iz

garaže direktno, svojim

l i f tom,

stigne u

novi

kabinet, iz

garaže

u suterenu

izbačena

je specijalna oprema

službe

veze za

ratne

i

vanredne

p r i l ik e ,

a

ugroženi

su i depoi

političkog arhiva S M I P - a . U toku tih rado

va presečene

su i telefonske

linije

Savezn

om ministarstvu za spoljnu trgovinu - i

ministru Širardoviću

l ično,

ali to Minista r

stvo ionako, bez mnogo obzira i dogovora,

treba da bude iseljeno iz zgrade S M I P - a ,

gde se nalazi već decenijama.

P A R E I Z D Ž A K A : Pretpostavlja se

da su ovi i drugi skupi radovi u zemlji i

inostranstvu - k o j i se

inače

obavljaju bez

ikakve

kontrole i obaveznih inspekcija - fi-

nansirani najvećim delom, ako ne i

isključivo iz prihoda diplomatsko-konzu-

larnih preduzeća

od konzularnih taksi.

Naime,

prihodi od taksi za umrjice,

k r š t e n

ice,

p a s o š e ,

overe i

slične

dokumente koje

su naša D K P u inostranstvu izdavala našim

građanima

su u normalna vremena

up l a ć i

vana na

račun

i

slivala

se u

budžet

fed

eracije. U vreme sankcija i prekinutog

platnog prometa sa zemljom, takse su se

naplaćivale

u kesu, skupljale se u

vreće

po

kancelarijama ambasada i konzulata i onda

se

koristila

za pokrivanje

troškova istih

tih,

i l i drugih, D K P - a . Recimo, kad bi se napu

nile

vreće konzulata u Trstu, ko j i opslužuje

nekoliko desetina hiljada

naših građana

iz

okoline, došao

bi kurir i odneo te

pare

u

R i m

da se zaposlenima u

tamošnjoj

am

basadi isplate plate. Pominje se daje nešto

od

tako prikupljenog novca po svetu odla

z i lo

direktno

Lončaru

za njegove poslove.

G l a v n i

problem je u tome što je takva

praksa nastavljena i posle ukidanja sankci

ja ,

što može značiti samo da čelnicima

S M I P - a odgovara

stanje

u kojem nema

kontrole tog novcem, pa se

može trošiti

po

žel j i ,

bez ikakvog pisanog traga o tome.

Uostalom, kako se raspolaže parama u

S M I P - u

najbolje govori

činjenica

da je sve

donedavno - a prema nekim informacija

ma i dan

danas

- ministar

Milutinović p r i

mao platu kao ambasador u A t i n i , pored

toga što, razume se, dobija i svoju m i n i

starsku platu.

"Vreme"

je pitanje o

nadležnostima

Miloša Lončara

postav ilo i u

Službi

za im-

ovinsko-pravne poslove

S M I P - a ,

koja bi

formacijski

trebalo da odgovara i za

poslovanje diplomatskog stambenog pre

d u z e ć a . Zvanično

smo

upućeni

na pismenu

molbu

za razgovo r generalnom sekretaru

S M I P - a . Nezvanično

je

r e č e n o :

prvo, da ta

Služba sa ambasadama , rezidencijama i

stanovima u Beogradu nema veze, da to

još

nije

prešlo

u ruke S M I P - a , već je sve u

nadležnosti

diplomatsko-stambenog pre

duzeća u l i k v i d a c i j i ; drugo, da je Miloš

Lončar odlukom suda postavljen za

l i k v i

dacionog upravnika,

što

je jedan od sudija i

izjavio

u "Nedeljnom telegrafu", i da

bavljenje "Novo grapa" adaptacijama nije

sporno, jer je uredno raspisan javni

konkurs, a u interesu je ove države da naše

firme rade

te poslove, kako iz finansijskih

tako i iz bezbednosnih razloga;

t r e će ,

pre

thodni direktor diplomatsko-stambenog

preduzeća bio je dugo bolesan, pa je u

f i r m i

nastao priličan

nered, a sam

Lončar

ni

po

čemu

nije sporan, ima iskustva,

bio

je

l i k v i d a c i o n i

upravnik kanala Dunav-Tisa-

Dunav, te se za detalje treba obratiti lično

g.

Lončaru (koji je, m e đ u t i m , neprestano

bio

negde "u Ministarstvu", te "Vremenu"

nije

pošlo

za rukom da stupi u kontakt sa

njim); če tv r to , Australijancima

je jo š u av-

gustu prošle godine istekao zakup, dat im

je dug rok da se

"nađe r e š e n je " , naša d r ž a

va jm

je u najboljoj nameri, mada to nije

d u ž n a ,

ponudila drugu

lokaciju,

radi se na

dobrom

r e š e n j u ,

samo treba da

dođu

stručnjaci iz Australije da pregledaju, ra -

1. FEBRUAR

1997.«

VREME 17

7/23/2019 VR-328


z uml j iv o j e da s u A us t r a l i ja nc i

sentimen

talno vezani

za

rezidenciju

koju

tako dugo

koriste,

a l i š ta se m ož e, strane

diplomate

se

bune

kad im se poveća k ir i ja sa nekol iko

dolara

na

neku normalniju

sumu,

a li

posle

prihvate

i sve

legne.

K a d

j e r e č o A us t r a l i j i , trenutno

stanje

j e da j e N oe l K e mb e l o t i š a o na

odmor,

sa

kojega

se , prema ne k im informacijama,

neće ni vratiti u Jugoslaviju.

K O I M A K O R I S T I : Z a dr ž imo s e ,

ipak,

na diplomatsko-stambenom

preduze-

ću. U

intervjuu

"Nedeljnom telegrafu" 22.

januara, sudija

Privrednog

suda

u B e o

gradu Mi l e nk o R is t iv o je v ić - na

koga

se u

ŠM I P - u poz iv a ju - i z a v io j e

doslovce:

" U l o g a

Suda

u to j l ikv idac i j i jeste da vrati

imov inu v l a s n ik u .

Donet

j e r e pub l ičk i z a

kon da pomenuti

stambeni

fond

pripadne

S r b i j i , koja se

dela

stambenog

fonda

odrekla

u

korist

savezne

države . Ta j fond

ina če

postoji

samo za

potrebe

d ip l o

matskih predstavnika.

Kad se

usled

sankci

j a

smanjio broj diplomata

u

Beogradu,

d ip

lomatsko-stambeno

preduzeće je ta j

stam

beni prostor izdavalo

doma ćim f i z ičk im i

pravnim

l i c i m a .

Zato

j e

otvoren

postupak

l ikv idac i je , kako bi se ti objekti ispraznil i i

predali

saveznom

ministru koj i je jedini

na d l e ža n da ub uduće t a j prostor dodeljuje

i s k l juč iv o

stranim

ambasadama i osoblju

koje

se sad, posle

skidanja

sankcija, vraća

u Beograd. L i k v i d a c i o n i

upravnik

M i l o š

L o n č a r

dobio

j e

nalog

da isprazni

prostor

da b i

njime raspolagao savezni ministar.

M e đ u t i m , p r i l i k o m

izdavanja

načinjeni su

neki ugovor i na duže

rokove,

te je up

ravnik b io pr inuđen da ih skrati. Izvesno je,

m e đ u t i m , d a

nijedan kvadratni centimetar

to g

prostora nije

n i prodat n i o tuđe n . T o

niko ne može da učini bez

odluke suda.

U

toj l ikv idac i j i

stvarno nema

n ik a k v ih ma l

verzacija

niti

senzacija".

O v a i z j a v a

otvara

v i š e

pitanja nego

što

daje

odgovora.

Prvo, u Zakonu se

pominje

preuzimanje imovine od strane Minis ta rs t

va spol jn ih poslova, a sudija govor i o

i s k l juč iv o j na d l e žnos t i ministra. D r ugo ,

zaš to b i Srb i ja

trebalo

da postane v lasnik

imovine koja je

pripadala

federaciji

( SFR J ) , k a d i dalje

postoji federacija

( SR J )

koja se onol iko poziva la na kontinuitet sa

onom

b i v š o m ? Z a t i m , staje sa

objektima

koj i se vode k a o v l a s n i š tv o opš t ine Sa v s k i

venac?

Opšt ina je pre

desetak dana donela

odluku da se

zgrade

i

stanovi

koj ima ra

s p o l a ž e

diplomatsko-stambeno

p r e d u z e ć e

vrate opš t in i . Opšt ina je v lasnik 22 objekta

k o j ima

upravlja

pomenuto p r e d u z e ć e

(rez

idenci ja

ambasade

A us t r al i je j e , m e đu t im ,

v l a s n i š t v o b i v š e

federacije).

Sud i j a

dalje

pominje

da su

pojedine objekte,

u

odsustvu

stranih diplomata,

k o r i s t i l a " doma ća

prav-

Šta se sve ruši da bi Milu-

tinović iz garaže, liftom,

stigao u

kancelariju?

na i f izička

l i c a " .

Me du " l i c ima " s u ,

prema

i z v o r i m a

"Vremena",

i

" B e l i

o r l o v i " D r a -

goslava

Bokana , koj i su ote l i stan ambasa

de Špani je ;

nekada

pol i t ički

podobna

n o v i

narka

R T S - a

Rada

Đ ok ić, koja se use l i l a u

stan ambasade

Slov ačke i pr i tom

uzurpira

la

na me š ta j i

opremu, zbog

čega je

navod

no b i l o o te ža no

uspostavljanje

d ip l o

matskih odnosa dv e zemlje. Kasni je je

poče l a

formalno

legalna

dodela

stanova i z

fonda

diplomatsko-stambenog

p r e d u z e ć a

r a z n im l o j a l n im kadrovima Tako se

pominje

daje o t r o š k u

diplomatsko-stam

benog p r e d u z e ć a temeljno s r e đ e n stan z a

Zorana

J a na ćk ov ića . R e č j e o

lesk-

o v a č k o m

kadru,

n e k a d a š n j e m n a č e l n i k u

S D B

Srbije, s ivoj eminenciji i generalnom

sekretaru

S M I P - a , k o j i j e

sproveo "patri

otsko"

i e tn ičk o č i š će n je

diplomatske

s l užb e , a

trenutno

je ambasador S R J u

M a k e d o n i j i . U

poslednjoj raspodeli

b i v š e

diplomatske

stanove dob i l i s u ,

prema

n e k i m

informacijama,

l o j a l n i č inov n ic i

Mir os l a v Bu l j a nče v ić , na če l n ik

kadrovske

uprave, Pera

Boš k ov ić , na če l n ik S l užb e z a

informaci ju i

dokumentaciju,

nov i na če l

n ik

finansijske

s l u ž b e .

Dnevne

novine

su

v e ć

objavile

da je iz

fonda diplomatsko-

stambenog

p r e d u z e ć a

uzeta

n e k a d a š n j a

rezidencija etiopske ambasade u Bulev aru

mir a , k o ja s e p r e u r e đu je , navodno, z a

Zorana T o d o r o v i ć a K u n d a k a , generalnog

sekretara J U L - a , i H a d ž i

Dragana

A n t i ć a ,

direktora

" P o l i t ik e " (prema nek im infor

macijama,

za ćerku predsednika Srb i je ) .

D a neće sv i oni b i t i izbačeni iz

stanova

i

v i l a koje

su zaposeli da b i ih

ministar

M i l u -

t i n o v i ć

vratio stranim

ambasadama? M a d a

z v a n i č n i i z v o r i

tvrde

da to

nije

t a č n o , Z o

r a n T odor ov ić b i , i z g l e da ,

trebalo

da post

ane

direktor firme

koja će

naslediti

d ip l o

matsko-stambeno preduzeće i već se uvel i

k o

priprema

z a

novu

dužnos t . D r ug i

izvor i ,

m e đ u t i m ,

tvrde

da se kao mogući

direktor

b u d u ć e

firme

pominje

S r đ a n S m i l j k o v i ć ,

t a k ođe v i s ok i funkcioner J U L - a .

V L A S N I C I I " V L A S N I C I " : Najzad,

šta to znači što

sudija

R is t iv o je v ić na g l a š a

va da je

c i l j

p r a žn je n ja objekata njihovo

predavanje

saveznom

ministru,

kako

b i ih

dodeljivao

isk l jučivo

stranim

ambasadama

- kad se u slučaju

Australijanaca izbacuje

upravo

strana ambasada i čini ogromna

diplomatska

šteta sa cil jem da se

v i l a dode-

l i - kome? N e k o j

drugoj ambasadi?

I l i

m o ž d a ministru Mi l u t inov iću l ično? V e ć i

na izvora

smatra

da će se

upravo ministar

usel iti u

objekat

u U l i c i Banj ičkih žr tava na

T o p č i d e r s k o m

brdu,

s t im š to će

najvero

vatnije

to u

prvoj

fazi

proglasiti

rez idenci

j o m

ministra

spol jnih

poslova (skoro nigde

u svetu

minis tr i spol jn ih

poslova nemaju

z v a n i č n e

rezidencije). Druga teorija

je da

će se u

v i l u

usel iti s in

predsednika

Srbije,

koj i j e , navodno, v e ć preskakao ogradu te

rezidencije

i u odsustvu otpravnika poslo

va tu

igrao

tenis. Tre ća mog ućno s t je da se

ogroman pfac (veći od hektara) podel i ,

kako

j e i p r e d v i đ e n o D e t a l j n im urbanis

t ičk im

planom,

na tri

dela

od koj ih je svaki

namenjen

za po jednu

v i l u ,

pa da se svi

k o j i treba tu

lepo

smeste. Biće da je u

placu i

glavna

draž te

rezidencije,

jer je

park zaista izvanredan,

za raz l iku od kuće

(oko 300

kvadrata)

o d

koje

ima i

mnogo

l e pš ih na D e d in ju . Z a n iml j iv o j e , k a d j e

reč o rez idenci j i

australijske ambasade,

da

je ovo

drugi

put u

poslednjih

pedeset god i

na da se

otima ista

k u ć a .

V i l u

j e ,

naime.

1924.

godine sagradio

M o m č i l o N i n č i ć ,

ministar

u v l a d i K r a l j e v ine

Jugoslavije,

profesor Beogradskog univerziteta

i

pred

sednik

D r u š t v a

naroda (prethodnice

Ujedinjenih

nacija).

G . N inč iću j e s uđe no

u

o k v i r u

procesa

D r a ž i Mih a j l ov iću 1946 .

godine,

zajedno

sa će lom

grupom

v i đ e n i h

predratnih srpskih pol i t ičara . Osuđen je , u

odsustvu, na šes t godina

zatvora,

c e l a im

o v i n a m u j ć k o n f i s k o v a n a -/mada su kas

nije

i Mi l ov a n D i l a s , k o j i j e u ono vreme

ispred

C K b io z a du že n z a ta j proces, i

tuž i l a c Mi l oš Min ić

i z j a v i l i

da nikakve os

nove z a osudu Ninčićia

nije

b i lo , već da je

trebalo "diskreditovati srpske

po l i t iča r e

M e đ u t i m , n i k a d

nije

b i lo rev iz i je ]

u

v i l u

se

nakon

konfiskacije

uselio

najpre

Đ i la s ,

pa kad je on pao u

nemilost Petar

S t a m b o l i ć , d a b i onda postala

rezidencija

ambasade

A us t r a li j e . N a s l e dn ic i M om či l a

N inč ića ž iv e i

rade

u

Beogradu,

al i se njih

n ik o n i ov om pr i l ik om

nije

setio. •

D R A G O L J U B Ž A R K O V I Ć

I E K I P A

" V R E M E N A

M

18

VREME

• 1. FEBRUAR 1997.

7/23/2019 VR-328


KOD KOLPORTERA

Foto

dokument

o

protestu u

Srbiji:

na

100

strana,

od

toga 36 u

koloru.

Fotografije

događaja koji su obeležili Evropu. Autentični dokument o učes

nicima protesta. Dramatično svedočanstvo o 60 dana koji su promenili Srbiju.

Jedinstveni

spomenar građanske

energije.

Najpraktičniji

odgovor

na pitanje

koje će

vam postaviti

deca: "Gde si tata

bio...?"

Specijalno izdanje

nedeljnika

"Vreme" u saradnji sa dnevnim

listom "Demokratija"

i fotoreporterima iz

zemlje

i

sveta.

Kupcima

u

zemlji

i

inostranstvu

knjgu šaljemo poštom, a u

širem centru Beograda lič nom

dostavom na kuć nu adresu.

Cena za Jugoslaviju je

30

dinara.

Za inostranstvo 15 DEM.

K u p u j e m

i z d a n j e

" F o t o D o k u m e n t

—

D e m o k r a t s k i

m a r a t o n "

ime

i

prezim e

(MOLIMO DA POPUNITE ŠTAMPANIM SLOVIMA)

komada

I

SLOVIMA UPISATI BROJ)

a d re s a

telefon

grad ,

d r ž a v a

Kupon i potvrdu o uplati pošaljite na

adresu

NP Vreme ,

Mišarska 1214

p. fah 257 11000 Beograd.

Uplatu u dinarima za Jugoslaviju izvršiti u

korist NP Vreme - Beograd, žiro

račun:

40804-603-7-31530.

Uplata

u

zemlji za inostranstvo,

po

odobrenju NB),

naplaćuje

se u

redakciji

u

efektivnom

stranom novcu. Uplatu iz inostranstva

iz

vršiti

na

račun

broj:

611378

704

Bank

—

Austria Wien, BLZ

20151.

Informacije u vezi

sa

nabavkom, radnim

danomod

11 -17

časova : Beograd

011/3234

•

774.

eč

431408

06

52

7/23/2019 VR-328


A u t o - p e š a č k i r a t

Dodavanje

gasa

Nasi lje u uskim i m ra čni m ul icama lakše je prik ri t i , na roči to uz raš ire n

strah gra đa na da će ih

medicinske

s lužbe pri javi t i

polici ji

Z

a vreme še tn je u zoru 27. januara,

kada su studenti p r ob i l i po l i c i j s k i

kordon

u centru

Beograda,

dogodi

la su se dva saobraća jna "incidenta". N a

jpre je , oko 05:15 ispod Bog os lov sko g

fakulteta u k o l onu uleteo

autobus

G S B n a

l ini j i 4 0 ( B G 358-12), a ne š to

kasnije,

na

raskrsnici

u l ica 29.

novembar

i Braće Sta -

m e n k o v i ć

jedan

c r v e n i

"jugo" (zaprljanih

tablica)

proleteo

je kroz grupu građana koj i

su tu

stajali

poz dr a v l j a juć i studente, da se

potom zaustavi u studentskoj koloni . U oba

s luča ja studentsko obezbedenje

jedva

je

spreči lo građane da vozače l inčuju .

S l ičn ih incidenata

poslednjih

dana ima

sve više, a bes demonstranata čini se da

srazmerno raste. N a raskrsnici N je goš e v e i

Beogradske

u l ice , dok su še tn je još b i l e

"dozvoljene",

t ro j icu momaka koji su se

luksuznim "pe žoo m" za le te li u kolonu jed

va je

spasio studentsko

obezbedenje. "Ne

samo od

studenata

i građana na

u l ic i

nego i

od nekolicine stanara i z ok o l n ih zgrada

k o j i s u , i z a z v a n i oč ig l e dnom namerom

vozača , s iš l i na u l icu naoružani piš tol j i

ma " , k a že Mir j a n A n ton ić , š e f ob e z b e đe n ja

studentskog protesta 96/97. " N e š to kasnije

pojavila se

ekipa

O U P V r a ča r , a li j e

inspe

ktor odbio

da se predstavi,

nije

p o š t o v a n a

uob iča je na procedura

premeravanja

trago

v a k oče n ja i u tv r đ iv a n ja

drugih

okolnos t i .

Umesto toga, ekipa

se

raspitivala

za š te tu

na

automobilu,

fa r koj i je očigledno b io

razbijen

znatno ranije i , najzad, auto je

odš l e pov a n z a manje od 15 minuta ' u v i đ a

j a ' " , dodaje

sagovornik "Vremena".

S U M N J E :

Agresivnost

v oz a ča na i z

gled je teže objasniti od besa demonstrana

ta

i l i

ravnodušnos t i pol ic i je . U nizu s luča je

v a

moglo

bi se govoriti o strahu koj i i z az i

v a pretnja mase, k ao kada j e v oz a č i z

Resnika u noći 9 /10. januara, poš to s u

stu

denti prv i put probi l i pol ic i jsk i

kordon, ule

teo u kolonu. Nešto drukči je ponaša l i su se

v oz a č i dv a automobila koj i su 24. januara

uletel i

medu

g r a đ a n e

okupljene

na

redovn

om z a g l uš iv a n ju D ne v n ik a R T S na ug l u

J u ž n o g bulevara i M a k s i m a G o r k o g .

Jedan

automobil

p o ž a r e v a č k e

registracije

zaleteo

se u gomilu ,

okrenuo

i pobegao, dok su iz

drugog i z a š l a dv o j i c a momaka n a o r u ž a n a

p i š to l j ima , r a s po l ože n ih z a ob r a čun s v e

dok se nisu suočil i sa gnevnom masom.

Loš i j e j e p r oš a o v oz a č "zastave 101" koji

je 27 . januara oko 20:15 na uglu u l ica

M a k s i m a G o r k o g i B u l e v a ra

Crvene arm

ij e udario u trojicu demonstranata, potom

i z a š a o i z k o l a i krenuo da okupljene mlati

drvenom p a l i c o m .

Posle

o b r a č u n a pre

vezen

j e u beogradski Urgentni centar.

B r o j a u t o m o b i l s k o - p e š a čk i h incidenata

upadljivo

je pov e ća n od

kako

je "u

interesu

normalizacije s a ob r a ća ja " r e ž im 26 . de

cembra

p r a k t i č n o

zaveo

vanredno stanje

pod kontrolom po l i c i j s k ih

kordona.

"Speci ja lc i" su sk loni da ne pr imećuju bati

na š e u

c i v i l u

i vozače koj i se za leću u

g r a đ a n e , p r e p u š t a j u ć i " s a o b r a ć a j k e " r e

dovnoj po l ic i j i i njenom r a s po l ože n ju .

Primetno

je da

objavljivanje

- i l i pr i

javljivanje

- brojeva

automobila

ne proiz

vodi , bar

javno,

nikakav odz iv na d l e žn ih

organa. S druge

strane,

s a ob r a ća jna p o l i c i

j a k o ja ob e z b e đu je

lokalne

protestne šetnje

g r a đa na če s to ne

uspeva

da

uhvati

v oz a če .

To se dogodilo i 23 . januara u Paunovoj

ul ic i , k o d T r ž n o g centra na Ba n j i c i ,

kada

je

u k o l onu g r a đa na ok o 20:00 sati uleteo " f i -

jat uno"

milanske

registracije. N a protest

gr a đa na , i z k o l a j e i z a š a o s uv oz a č i

napao

ženu koja ga je

upitala

" K u d a s i krenuo,

idiote " D oš l o j e do gužv e u kojoj je na

j t e ž e nastradao

dokumentarista "Vremena"

Dragoslav

G r u j ić . P ok uš a v a juć i da s mi r i

strasti,

nije

obratio pa žn ju na v o z a ča k o l a

koj i j e naglo krenuo, udario ga i ostavio s

t e š k i m

prelomom potkolenice.

Suv oz a č j e

uspeo da pobegne pol ica jcu ,

mada

j e ovaj

potegao s lužbeni piš tol j . Patrola s a ob r a ća j

ne polic i je građ ani ma je potvrdi l a da su in

cident i z a z v a l a dv o j i c a b a n j ičk ih k r imina

laca.

Studentsko obezbedenje

dobro

sara-

BEOGRADSKE NOĆ I: Pred tunelom; fotograf leti u nebo

2 0 V R E ME • 1. FKBRUAR 1 W

7

.

7/23/2019 VR-328


T U T I N A C

" K O B R A "

Prepoznavanje batinaša

K o al i c i j a

"Zajedno"

ob jav i l a je 29 . decembra da su B e ogr a đa ne

na Terazijama i u U l i c i srpskih

vladara

dv a

dana

ranije tukl i pri

padnic i

Specijalne

ant i te ror is t ičke

jedinice

( S A J )

M U P - a

Srbije,

koj i su taj prljavi posao po

receptu

j u ž n o a m e r i c k i h diktatura

obavi l i po naređenju ministra

Zorana

S o k o l o v i ć a ,

njegovog

po

moćn ik a z a

javnu

bezbednost

Radovana

Stoj ič ića Badže i gener

al a M U P - a R odo l jub a D or đe v ića Rode.

Sa s v im u

duhu manira

v l a da juće g r e ž ima , Soća , Ba dža i

Roda nisu se tim

povodom

og l a š a v a l i u

javnosti.

N e o č e k i v a n o ,

na r oč i to

zbog

p r a v i l a pona š a n ja k o ja

vladaju

u

tako specijalis

t ičk im

jedinicama,

ovu informaci ju koa l ic i je

"Zajedno" deman-

tovaoje komandir

S A J Z o ra n S i m o v i ć

"Tutinac".

Njegova jedin

ica se,

navodno,

k r i t ičnog

dana

u o p š t e

nije

nalazila u

Beogradu

pa .

prema tome, nije

ni

obavljala odgovorni zadatak

prem

l aćivanja građana . Najzad, sumnjičenje

pripadnika

S A J -a

pred

stavlja

udarac

celokupnom

sistemu bezbednosti.

N e ob ično j e ,

m e đ u t i m , kako su u tom s luča ju kao b a t inaš i ( i l i n j ihovi ko

mandiri) identitikovani Ž i v k o T r a j k o v i ć ("Strelac"), Radovan*

A l e k s ić ( " Špe ge l j " ) , Aleksandar K i j a nov ić , Z or a n T oma š e v ić i

D uš a n K u l j e v ić , potonja trojica iz Pr i jepol ja.

Redakci j i

"Vremena"

jav io se građ ani n koji je na

objavljenim

fotografijama prepoznao

jo š dv o j i c u

pripadnika S A J - a ,

čije su

s l u ž b e n e oznake " A l f a " i "Kobra" (koji se i posle 27. decembra

čes to v iđa na

beogradskim

u l i c a ma , sada n a o r u ž a n fotoapara

tom). Nevolja je što se na

jednoj

fotografiji

pojavljuje

i ko

mandir

S A J - a Z o r an Z i m o v i ć "Tutinac". N je gov demanti

tako

poč in je opasno da se l jul ja,

mada formalno

još s to j i

("jedinica

nije

b i l a" ne znači da

njeni

ba t inaš i n isu;

komandir

je ba š 27 .

decembra

b io na odsustvu, ob uče n u " c iv i l nu

uniformu").

Izvor

"Vremena" sasvim

j e

siguran

u svoju identif ikaciju, jer "K ob ru" ,

" A l f u " i "Tutinca" zna još iz

vremena kada

s u uv e žb a v a l i

tehni

k u

upada

u K ik a š e v " b o ing"

prizemljen

n a z a g r e b a č k o m aero

dromu Pleso.

U če š će

raznih "privatnika"

-

organizovanih

u

agencije

za

obezbedenje pod

patronatom

" a n t i f a š i s t ičk ih"

stranaka

- u u l

i č n i m o b r a č u n i m a

nije

po tv r đe no ide n t i f ik a c i jom pojedinaca.

Zaniml j ivo je , tv rdi izvor "Vremena", da su na ul icama Beogra

da , od početka

masovnog

protesta,

i pr ipadnic i

specijalne

ekipe

za

prepade

u

sastavu

72. specijalne

brigade

Vojske

Jugoslavije.

N j ih o v i ba t inaš i preobučeni su u pol ic i jske

uniforme.

Ne zna se

k o j e na d l e ža n da

odobri

i l i naredi o v a k v u

saradnju vojske

i

pol icije, al i formacijski to su oni isti naredbodavci koji su

delov-

al i i u s luča ju Kikaševog

"boinga".

•

R. V.

đuje sa

beogradskom "redovnom" p o l i c i

j om, po tv r đu je Mir j a n A n ton ić , doda juć i

da se to

odnosi

samo u

stvarima koje

se

tiču

studentskih protestnih

kolona i akcija.

O ni

nemaju

n ik a k v og

razloga

da nas lažu.

Ne računajući

stvarne

incidente, kada

je

\ oz a č oč ig l e dno up l a š e n i

kada

je

nama

naj teže da smirimo demonstrante, u nekim

s l uča je v ima moglo bi se sumnjati čak i na

s miš l j e ne provokacije". N a

pitanje

ko b i

mogao

da ih

organizuje,

A n t o ni ć odgovara:

" P r ov ok a c i j a može da dođe i z

centrale

J U L - a

i K ome t - t ima " . Z a manje u p u ć e n e ,

K ome t - t im j e

organizacija

za f iz ičko- teh-

n ičk o obezbedenje u

sastavu

Be o- t r a đe

centra

( BT C) č i j i j e

direktor

č lan na juže

uprave J U L - a .

D I S P E R Z I J A : Sumnju daje u nekim

sluča jev ima reč o

organizovanoj

i l i

samo

" d o p u š t e n o j " provokaci j i izaz iva i

kamen

ovanje automobila

na izlazu iz Terazijskog

tunela, 25 .

januara

uv e če .

Prethodno

je stu

dentsko

obezbedenje

uspelo

- poz iv om

"Svi na

kordon

u Kolarčevoj " - da povuče

veći deo

mase ratobornih

demonstranata i

ubedi komandira

po l i c i j s k og

kordona

u

U l i c i M o š e

Pijade

da se

povuku prema

" B o r b i " .

Ma n ja

grupa

j e

ostala

kod iz laza

iz

tunela,

prevrnula

je nekol iko

kontejnera

i

zapa l i l a đubre , da b i

potom kamenicama

gađal i sve automobile koj i su dolaz i l i iz

pravca

Zelenog

venca.

Na ulazu u

tunel,

m e đ u t i m , u o p š t e

nije

b i l o

patrolnih

pol ic i jsk ih kola koja su tu

parkirana prak

t ično već v iše od dva

meseca. Nastradali

su

automobili

dvadesetak v o z a č a

koje nije

imao

ko da

upozori

na ono što ih čeka na

izlazu iz

tunela. Sutradan

uveče je na

istom

mestu demoliran jedan

"land

rover",

čiji je

v o z a č

pokazivao

oči tu

nameru

da kroz

demonstrante

p r ođe s i l om.

I bez

posebnog

aktiviranja

teorije

z a-

vere

- u kl juču jući tu

incident

koji je 26.

januara

na raskrsnici Bulevara Revolucije i

Ruzveltove ul ice

izazvao kandidat leve

k o

al icije na

novembarskim

i z b or ima

glumac

M i l o r a d

M a n d i ć M a n d a ,

posle

če ga

gaje

od

"prijateljskog" razgovora

s a g r a đa n ima

spasla

pol ic i ja - jasno je da rat živa ca ko ji

r e ž im v od i s a

studentima

i g r a đ a n i m a

pr o iz v od i ( pože l jne ? )

efekte. Otkako

su

p o l i c i j sk i

k o r don i one moguć i l i

okupljanje

na Trgu republike, protestne kolone g r a đa

na rašir ile su se po ćelom Beogradu.

P o l ic i j s k a

upotreba

sile naglo j e

porasla,

kao i uporni pokuša j i građana da še ta ju .

" D is pe r z iv no"

nasilje

-

prema

manjim

grupama

i

pojedincima,

u uskim i mračnim

ul icama - l akše je pr ikr i t i , nar oči to uz

r a š i r e n

strah

građana da će ih

medicinske

s lužbe pr i jav i t i

pol ic i j i

ako im se

obrate

za

p o m o ć . T a kv a

atmosfera odgovara svako

j a k i m

dobrovoljcima

da se , uz pomoć au

tomobila, samoinicijativno

i l i

organizo-

vano

ukl juče u ono š to su Ljubiša Ris t ić ,

Mir j a na M a r k ov ić i D uš a n T om ić na ja v il i

kao početak ant i faš is t ičke t j . an t iče tn ičke

borbe.

•

A L E K S A N D A R

Ć I R I Ć

I. FEBRUAR 1997. • VREME

21

7/23/2019 VR-328


REVOLT:

Kragujevčani u šetnj i

Na licu mesta:

Kragujevac

Pečat

pendreka

Kragujevčani se ovih dana šetaju sa pajserima pod jaknom

"Di

b r odoš l i u

slobodnu

pe š a čk u z o -

)

nu

Kragujevac",

piše na tabl i uz

put kojim se sa auto-puta s t iže u

ovaj grad.

Kragujevac

je

jedna

od prv ih

opš t ina u

kojoj

je koa l ic i ja

"Zajedno",

p o b e d i v š i n a d m o ć n o u t r e ć e m

krugu

l ok a l n ih i z b or a ,

uspostavila vlast.

M e

đ u t i m , kada j e p r oš l e

nedelje nova

opš t in s -

k a

administracija

p o k u š a l a d a

preuzme

kontrolu

nad loka lnim glas i l ima

koje

joj po

zakonu

pripadaju,

za dlaku je izbegnuto da

"s rpski Detroit" postane popr i š t e k r v a v ih

sukoba i z me đu g r a đa na i po l i c i j e .

K o m

promis, postignut u poslednji ča s , samo je

o d l o ž i o trenutak ob r a čuna .

U s r e d i š tu

problema

j e pravni spor oko

v l a s n i š tv a na d l ok a l n im radiom, te lev iz

i jom i novinama

koje

posluju u sastavu

javnog

p r e d u z e ć a

"Svetlost".

Poslednjom

(i

po

svemu

s ude ć i

ilegalnom)

od l uk om

starog

(espeesovskog) o p š t i n s k o g

ruko

vodstva,

ova g las i l a su u

vreme

i z m e đ u

drugog

i t rećeg

izbornog kruga

b i l a p r i

pojena

Radio Televiz i j i Srb i je . Opšt ina se

žal ila, i na

sudu

dob i l a

spor,

a

ministarka

kulture i

predsednica

upravnog odbora

televizije Nada Popović - Per iš ić obećala je

u ime U O RT S da se neće ža l i t i . Za

direk

tora

" o s l o bo đ e n e " R T K

imenovan

je pisac

V idos a v S te v a nov ić i u jednom

trenutku

je

izgledalo da će se na tome završ i t i .

O S V A J A N J E T E L E V I Z I J E : K a d a

s u S te v a nov ić i njegov

zamenik

Branis lav

K o v a č e v i ć u sredu, 22 .

januara,

pok uš a l i

da uđu u

zgradu

televizije i

preuzmu

du žno s t , us tanovi l i su da je zgrada puna

policajaca,

te da im je po neči jem

nalogu

zabranjen u laz . Naime, uprkos min i s t a r k i -

n o m o b e ć a n j u ,

direktor

R T S Dragoljub

Mila nov ić se ža l io Vi šem privrednom

sudu i u to ime na ložio pol ic i jsku blokadu

zgrade

(kako

j e m og uće da

direktor

t e l e v iz i j e na r e đu je

p o l i c i j i , predstavlja

pr iču za

sebe).

Z a

kratko vreme,

oko

zgrade se skupilo n ekol ik o h i l jada Kr a-

gujevčana , sa

jasnom namerom

da

provale

u zgradu

i

izbace policajce napolje.

I dok je

masa skandirala

"Idemo

unutra"

i "Us taše ,

u s ta š e " , s v i pok uš a j i

novog rukovodstva,

k a o i g r a dona če l n ik a V e r o l jub a

Steva-

nov ića i

predsednika

gradske

vlade

B o -

r iv o ja R a d ića da

pregovorima

sa "plavc i

m a" smire situaciju

b i l i

s u b e z us pe š n i . U

jednom

trenutku,

Dragutin S ta no j l ov ić

Baja , inače vođa s in

dikata

"Namenske" i

čov e k s a oz b i l jn im

ratnim

iskustvom,

pozvao

j e demon

strante da u roku od

petnaest

minuta

sk

lone ž e n e i

decu

i da

se pripreme za jur iš .

U poslednjem trenut

ku, Bor ivoje Radić je

uspeo

da

odvrati nar

od od

napada, ukazu

jući na mogućnos t da

r e ž im i s k o r i s t i

i nc i

dent

z a

objavljivanje

vanrednog

stanja.

Smir iv a n ju

strasti

do-

prinela

je i

peticija

grupe

od

trinaest

(od

ukupno

22 )

novinara

R T K

u kojom se og

rađuju od

svog

šefa

D r a g i š e P e t r o v i ć a

( inače

urednika

č u v e

ne

emisije

"Peča t vremena") i

mole

prisut

ne građane da ih puste da izađu iz

zgrade.

"Ja sam l ično spasao ž iv o t D r a g i š i (Petro-

v iću )

tako

š to sam ga izveo iz zgrade",

k a že z a " V r e m e " Br a n i s l a v K o v a če v ić .

" Inače b i ga masa rastrgla." Narod se na

kraju razišao, al i ne pre nego stoje televiz

ij i

isk l jučena

struja

i

voda.

Posle

noć i

provedene

u b e z u s p e š n i m

pregovorima

sa

predstavnicima

R T S

unu

tar

zgrade,

V idos a v i V e r o l jub S te v a nov ić

(nisu

u

srodstvu)

na jav i l i su u če tvr t ak

nove proteste,

kao i

blokadu

g l a v n ih

pute-

va oko

grada

i z me đu dv a i pe t

popodne.

N a

i z l a z u k od

sela

Ba toč ina ,

grupa

od oko

2 5 0 K r a g u j e v č a n a

automobilima

je

p r e p r e č i l a

drum

i

tako odsekla

grad od

auto-puta. Upravo na tom

mestu,

doš lo je

do

incidenta tokom koga

je

pedesetak

gr a đa na p r e tuče no .

D V A D E S E T U D A R A C A :

Č i m s mo

mi uspostavili blokadu, pol ic i ja je , na

k i l o -

metar-dva dalje,

postavila svoju i počela da

v r a ća v oz a če , pa

nismo

i m a l i koga da

zaustavljamo", k a že z a " V r e me " Z or a n S i -

m o n o v i ć , poslanik S P O u saveznoj s k u p š

t in i , koj i je kod Batočine

"zaradio"

teži po

tres mozga. " M e đ u t i m , negde oko četir i, iz

pravca Beograda

je stigao autobus pun pol

icajaca

koji su se vraćal i sa

terena."

S i m o -

nov ić j e pok uš a o da

ubedi

g r a đa ne da

pro

puste

policajce

koji su,

umorni

od v išesa t-

nog

stajanja

u

kordonu,

žuril i da se

vrate

k uća ma , a l i j e

narod

insistirao

da "plav i"

sačeka ju pet

sati.

N i apel i Verol jub a Ste-

v a nov ića ( s a k o j im j e S imonov ić b io u

kontaktu m o b i l n i m

telefonom)

da se auto

bu s

propusti,

n isu pomogl i . U ta j mah, iz

2 2 VREME • 1. FEBRUAR 1997.

7/23/2019 VR-328


Kragujevca je doš lo pol ic i jsko pojačanje u

v idu jednog u tov a r iv a ča i ne k o l ik o v oz i l a .

"Kada su se pol ica jc i spoj i l i u grupu i

poče l i da na v l a če š l e mov e i pancire, shva

t io s a m da će mo b i t i b i j e n i " , k a že S imo-

nović, koj i se trenutno oporavlja u kra-

gu je v a čk o j b o l n ic i .

"Rekao

sam l judim a da

sednu na asfalt i ne pružaju

otpor."

Izgleda

da je

sedenje

na asfaltu samo

o l a k š a l o

posao

pol ica jc ima, koj i n isu š t -

edel i ni pendreke ni donove, a najgore od

s v ih p r oš a o je

upravo

Simonović, na č i jo j su g lav i l ekar i kas

nije i z b r o ja l i najmanje dvadeset ozleda.

" T u k l i su me i po

telu,

al i me je

spasio

to

što sam nosio debelu k o ž n u jaknu, pa su

m i

bubrezi

jo š na mestu." O n s e v e š ć e n o g

poslanika pol icajci su i z v u k l i malo podalje

od

ostalih,

da b i , svaki put kad b i došao

svesti,

nastavil i da ga

tuku

i šu t i ra ju .

Onda

su mu stavil i l is ice i povel i na

"informativ

ni razgovor". " U k o l ima s a m pov r a ća o , a u

stanici su mi rekl i da imaju osnovanu

sumnju da sam vredao i f izički nasrtao na

po l i c i ju " . Ipak, S i m o n o v i ć n e veruje da će

protiv njega

b i t i pokrenut k r iv ičn i

postu

pak. "Oduzel i su kasete ne k o l i c in i stranih

te l ev iz i jsk ih

ekipa

koja je sn imila događa j ,

al i

izgleda da n isu uspeli da

oduzmu

sve."

U R T K s u na m

kasnije

potvrdi l i da

snimak

tuče zaista postoji, i da će na

osnovu njega

biti podnesene

prijave protiv policajaca.

PERIFERIJSKI ZMAJEVI: Tu ča na putu za Batočinu

MUK: RTV

Kragujevac

" S imonov ić j e k r iv š to s a m

dobio

ba

tine", k a ž e

Radoslav

P e t r o v i ć

Peca

i z

sindikata "Namenske",

pok a z u juć i l e đa

prekrivena modricama.

"Gde je on to v i d

eo da pol icija neće da bije ljude koj i sede?"

Peca

se, kao i

mnogi njegovi

s ug r a đa n i i

kolege,

zarekao

da v iše neće

sebi

dozvol i t i

da ga

zateknu

b e z p r i r učnog sredstva z a

samoodbranu

u v idu ov e će gvozdene š t a n -

gle . "Da smo mi iz

'Namenske' organizov-

ali

blokadu,

sve b i b i lo drugači je" , ob

j a š n j a v a Dragoljub N e d e l j k o v i ć M e d a ,

član rukovodstva "Namenske", doda juć i

svoju omil jenu rečenicu da se u njegovoj

fabrici "ne pravi

jogurt".

"VoJeo b ih da v i

dim tu pol ic i ju koja b i smela da krene na

nas." Ipak, po Me d i nom miš l j e n ju , to š to

se

dogodilo

kod Batočine ima i svoju

dob

ru stranu jer je

mnogima

otvor i lo oči .

" L j u

di

su

b i l i

sk loni da

misle

da su kragujevač-

ki pol ica jc i , kao, n j ihovi sugrađani . Sad im

je jasno s k im imaju posla." N e de l jk ov ić j e

p r o š l e nedelje z a t r a ž i o

prijem

k o d pred

sednika Srb i je , a u vez i sa nekim obećanj i

m a koje j e V l a d a

Srbije preuzela

na

sebe

posle u s pe š no ok onča nog š t r a jk a

"Namen

ske" proš le jeseni, a nije ih i s pun i la . " A k o

S l o b a

bude odbio

da me p r imi , z na će mo

na čemu smo, pa ćemo

se u

skladu

sa tim orga-

nizova t i" , kaže on.

Č E K A J U Ć I

F E B

R U A R : U m e đ u v r e

menu j e , nakon m u č n i h

pregovora oba Ste-

v a nov ića s a Min i s t a r

stvom

z a informisanje i

sa Dragoljubom' M i l -

a n o v i ć e m ,

direktorom

JRTS,

postignut

dogo

vor da Vid osav

Ste

v a n o v i ć u đ e u zgradu

R T K , al i da se do pre

sude V i š e g privremenog

suda

obustavi

iz l aženje l is ta "Svetlost" i in format ivni

program Radio Kragujevca , a da te lev iz i ja

ne

emituje

n iš ta .

Sudska

odluka oček uje se

3. februara, pa je to datum koj i se u Kra-

gujevcu

iščekuje sa

nestrpljenjem

i ze

bnjom.

N i k o o d brojnih K r a gu je v ča na s a

koj ima su

reporteri "Vremena" razgovara

l i ne misl i da bi, u slučaju da sud uvaži žal

b u R T S , to moglo da p r ođe b e z k r v i . " M a

šta sud od lučio, Vidos av i ja ne iz laz im o iz

televizije. Jedino da nas iznesu", tvrdi Ste-

v a n o v i ć e v zamenik K ov a če v ić . " T r e ć i feb

ruar j e prekretnica", k a ž e Nenad M i c o v i ć ,

d v a d e s e t č e t v o r o g o d i š n j i a u t o - m e h a n i č a r ,

koj i

j e t a k o đ e nedavno i s k us io pendrek

k o d B a t o č i n e . " A k o bude š o r k e , idemo do

kraja". Penzionisana

d i s p e č e r k a E m i l i j a

(molila je da joj se ne objavi prezime), na

pitanje hoće l i b i t i gužv e ,

odgovara:

" S i g

urno da hoće. Na to se ide i narod će da se

b or i " . Njena k o l e g i n i c a S n e ž a n a dodaje

" N iš ta v i š e ne verujem mi l ic i j i . To nisu

l judi nego roboti".

"Ja sam donedavno

govorio

da je to

naša mil ic i ja , a l i v iše tako ne mis l im. To je

neš to š to se

zove

M U P i š t o sa K r a -

gujevcem i K r a g u j e v č a n i m a

nema nikakve

veze", k a ž e z a " V r e m e " g r a d o n a č e l n i k

S t e v a n o v i ć , i dodaje daje

posle batinanja

k o d B a t o č i n e prekinuo s v a k i kontakt sa

na če l n ik om k r a gu je v a čk e po l i c i j e

Dragan

o m B o ž o v i ć e m . I n a n i ž e m n i v o u ,

odnosi

i z me đ u K r a gu je v ča na i n j ihov ih un i f o r m-

i s a n ih s ug r a đa na

osetno

su zahladi l i :

po l i c i j a ov ih dana

izbegava

da se pojav

ljuje

na u l icama, naroči to postoje u

petak

grupa g r a đa na , ug l e da v š i po l i c i j s k i k omb i ,

isuka la š tangle i pajsere i

krenula

u ju r i š .

K o m b i je punim gasom pobegao.

Sve što se

protekle

nedelje

d o g a đ a l o u

Kragu jevcu, i ono š to preti da se

dogodi,

ukazuje na to da se u Srbiji, pored onog

beogradskog, otvara

n o v i

front,

i to

tamo

gde je opozic i ja uspela da formira vlast.

Sv e z i p r ime r i , poput

onog

iz Baj ine Baš te

(gde je loka lnom radiju posle v i š e

godina

rada

zabranjeno emitovanje s obra-

v

z l ože n je m da ometa pol ic i jske i vojne k a

nale), i l i onog iz Šapca (gde je oprema

t e l e v iz i j e Ša b a c

iznenada

i

kradom

odvezena u Beograd "radi remonta") po

j a č a v a

utisak

da opozic i j i ,

naporedo

s a

bor

bom za

priznavanje

i z b or n ih

rezultata,

sle-*

di m o ž d a j o š ž e š ć a borba za kontrolu nad

l o k a l n i m

medijima.

O d

ishoda kraguje-

vačkog s luča ja zavis i po koj im će se

pravi l ima ta b i tka vodi t i . •

D E J A N A N A S T A S I J E V I Ć

F EB R U A R

1W?

VREME 2 3

7/23/2019 VR-328


Na licu mesta: Kraljevo

Jablan

pred

opštinom

Građani su na trgu, a u mraku je konstituisana vlast u opšt in i .

Celoj priči se događa i

predsednik

opš tine koji je iz

druge

priče

P

rostran gradski

t rg u Kra l jevu. U

sredini spomenik pog inu l ima u

o s l o b o d i l a č k i m

ratovima

i z m e đ u

1912-1918. godine. Kra l jevčani t rg zovu

jednostavno " K o d M i l u t i n a " . N e š t o i z a

podneva, Savindan.

U po

bela

dana pe

tarde

lete, 'nako,

k ' o p ik a v c i . L jude k o j i

prolaze p o k u š a v a m o d a pitamo o pr irodi

protesta

koji se svako v e če od r ža v a ju na

o v o m

mestu.

K o d

prvog

ne

uspevamo,

"nije

g o v o r d ž i j a " . P r i l a z i m o sedom

p e d e s e t o g o d i š n j a k u . Pitamo. " K a k o zbog

č e g a protesti, pa to je svima jasna

stvar.

Z b og ma l ih

plata,

loš ih ž ivota" ,

odgovara.

Razmenjujemo

informacije

o izveš ta ju

O E B S - a , po

kojem

j e u gradu

pobedila

ČUVARI OPSTINE:

Kraljevo

na Savindan

RINGE, RINGE, R A J A : Majke sa decom

pred

opš t i nom

opoz ic i j a , o

stavu

r e p u b l i č k e vlade da je

ovde

što se izbora i konstituisanja vlasti

socijalista sve b i lo regularno.

Upoznaje

nas da u Kral jevu 30.000 l judi ne radi i da

lu d v i d i da to nije dobro. N e interesuju ga

ni

pozic i ja , n i opozic i ja , već da sa

svojom

porodicom

pristojno

ž iv i . A to mu ova

vlast,

k a že , ne omoguća v a . R a d i k a o mesar

- nastavlja - plata n ik a k v a , ima dv a sina.

oba b i l a na ra t iš tu , u Vukovaru i Bihaću,

nijedan

ne radi, a

treba

da se žene . Bio je .

k a ž e ,

ponosan otac,

ob i l a z io

sinove,

al i od

svega

j e samo osedeo. "I ti

mene

pi taš , š ta

se d o g a đ a " , u z b u đ e n o z a v r š a v a

razgovor.

A

događa se da su građani Kra l jeva od

19 . novembra svakodnevno na u l icama .

N e samo zbog

izborne

k r a đe , v e ć i zbog

života koj i

nekako

prolaz i

mimo

n j ih .

Zato

s e doga đa l o da

protestuje

i

30.000

l judi ,

š to j e po l a K r a l j e v a . Me đu t im ,

leve

snage

su, val jda zbog on e druge polovine Kra l je

v a, konstituisale

vlast.

I hoće da je vrše, uz

pomoć po l i c i j e k o ja j e

svuda.

A

kakav

je

legitimitet

te vlasti,

konstituisane mandati

m a socijalista iz t rećeg

kruga

(biće reči i o

" t r e će poz iv n im

mandatima"), pcflajpre

go

vor i s luča j

sela

Č u k u j ev c i , koje su meštani

posle t rećeg kruga prozva l i Kanovo, je r su

sel jaci izglasal i

socijaliste

poš to su im be

splatno podeljena

po dv a dža k a v e š ta čk og

đ u b r i v a

"kan".

V e če uoč i

Savindana

"kod

M i l u t i n a "

j e s a o p š t e n o d a Č u k u j e v c i ipak

ostaju

Č uk u je v c i - p r i iz b o r u

odbora

mesne

zajednice kandidati K oa l i c i j e čuk nu l i s u

socijaliste

sa 9:0. Socijal is ti su, is tina, na

izbor im a čuk nuti i u Kra l jevu , a l i im to ne

smeta da se prave ćaknuti i da ignor išu re

alnost.

D E V E T G L A S O V A : Posle drugog

izbornog kruga,

po zapisnic im a koj i su

dostavljeni

o p š t i n s k o j

izbornoj

k omis i j i i

koja je

priznao O E B S ,

koa l ic i ja

"Zajedno"

ima l a j e 37 , SP S 18, J U L 11, S R S 3 i N D

jednog odbornika. Ukupno 70 . O pš t in s k a

izborna komis i ja je dva dana (19. i 20. no

vembra)

u t v r đ i v a l a

rezultate, ponovo bro

ja l a

glasove

i "izbrojala" da se izbori

pona

vl ja ju u 17 izbornih jedinica . Razlog: v išak

l is t ića . Videvš i u kom se

pravcu

razvi ja

dvodnevno brojanje

glasova,

pos l a n ic i K o

a l ic i je

M i r k o

P e t r o v i ć ( S P O ) i

M i l e

K o -

r ića na c ( D S) s u u

zgradi

O pš t ine s tup i l i u

š tra jk g lađ u, a l i ih je pol ic i ja izbac i l a . R a

z log del imičnog poniš tavanja izbora b io je

viš ak l is tića (od 1 do 12), koji je "zapazila"

te k O pš t in s k a izborna k omis i j a . Koa l i c i j i

j e

ostalo

da se žal i, a šef

izbornog

š t a b a

J U L - a

z a R a š k i

okrug Dragan

Č ič ić ( i z

Petrinje, poslanik

M a r t i ć e v e S k u p š t i n e u

R S K ) pripremio

je t reći krug izbora , u

k o j ima j e opoz ic i j a

apstinirala, tako

stoje

za svaki glas da o seljacima dv a dža k a

" k a n" đub r iv a . N i j e

jasno kako

j e Č ič ić

2 4

VREME

1. FEBRUAR 1997.

7/23/2019 VR-328


RADIKALIZACIJA: S. Stanic i M. Šlj ivić

"plastio" dubrivo

kad mu se f i rma

zove

"Drvoplast", al i je jasno da su so cija l is ti,

plus poslanik radikala

Bačević, pobedi l i u

sv ih 17 izbo rnih jedin ica . I to sa nulom .

R e c i m o ,

direktor "Magnohroma"

Miha j l o

K o s o v a c postao j e

odbornik

sa č i tav ih 9

glasova.

Narod je već b io na u l icama, a l i su so

cijal is ti,

zajedno

sa J U L - o m , uzel i da legal-

izuju ve l iko narodno poverenje koje su

d o b i l i . V e l ik o konstituisanje zakazano j e

dan po Sv.

N i k o l i ,

20.

decembra. Pred

o p š

tinom

je b i lo v iše od

10.000

g r a đa na , u

opšt in i sv i odbornic i koa l ic i je

"Zajedno"

i z

drugog

kruga,

koji su, tražeći reč, vršil i op

strukciju. Postoje l e v im snagama b i l o pre

v i š e

opstrukcije, predsednik J U L - a

T oma

Kujundžić izvadio je piš tol j ,

uzeo materijal

za ver if ikac i ju

odbornika

i

zajedno

sa os

ta l im drugovima povukao se iz sale O p š

tine u prostorije R a š k o g

okruga.

(Tom pr i

l i k o m

K oa l i c i j a j e z a p l e n i l a

materijal

o

v ođe n ju

sednice

koja tek treba da se održi,

u kome j e pisalo: "otvaram

sednicu",

ko se

jav l ja za reč , ko se predlaže za predsedni

ka, čak su i

diskusije

b i l e pr i ložene . ) Tu su

se drugovi, u

mraku

- da ne bi otkril i građ

anima

koji su

b i l i

na o r uža n i jajima gde su -

na miru kons t i tu isa l i , os tav l ja jući opozi

cione

odbornike da čuv a ju salu O p š t i n e .

Z a predsednika

O p š t i n e

izabran

je Zoran

J a b l a n o v i ć ( S P S ) ,

direktor

"Autotranspor-

ta", a za predsednika vlade Z o r a n V u k a d i -

n o v i ć ( J U L ) ,

upravnik

Ca r ine . P o opš t in -

s k im "Ibarskim novostima" predsednik J a

b l a no v ić j e , po i z b or u , i z j a v io : " Mo r a mo

bi t i , pr e

svega,

l judi uvek i svuda". M n o g i

su se pitali

kako

je čov ek takvih nazora pr i

hvatio s tol icu koja može da se izmakne, al i

je sve

objasnio reizbor

za

direktora

u Jab l -

a n o v i ć e v o j f i r m i , kao i to

stoje

pred

izbore

uš a o u nov i stan od 100 kvadrata.

Ovakav zaplet,

a potorn i

Gonzalesov

izveš ta j koj i ne priznaje r a čun socijalista

dodatno

su motiv i sa l i građ ane da na

razne

n a č i n e manifestuju svoje nepristajanje na

oduzimanje

nade u b u d u ć n o s t . M i t i n g o v a

l i se , še ta l i , b lokira l i saobraća j i

institucije,

ali

su socijal is ti i ostali lev i drugovi ostali u

institucijama

koje su pr isvoj i l i , zabarikadi

rani kordonima m i l i c i j e . Incidenata - ako

se

izuzme batinanje

p r i l ik om

blokade pute-

v a , i z m e đ u

ostalih

i

poslanika

P e t r ov ića ,

kao i kontrajurenje

manjih

grupa pol ic i je -

nije

b i l o , iako su, po recima jednog od or

ganizatora protesta, na trgu popijeni

hek

tol itr i

rakije.

M a d a j e

protest

pod

kontrolom,

ima

on ih k o j ima j e

dosadio pasivan otpor

"jer

piš ta l jka n iš ta ne rešava" . Sve b i res i l i za

24 sata ("jer su pol icajci obične p...").

Zato

pitamo

če l n ik e stranaka koje "vode"

narod

da l i se razmiš l ja o radika l izac i j i

protesta?

Svetlana

S t a n i ć , s i m p a t i č n a predsednica

demokrata, s a b e d ž o m "Nema seksa zbog

protesta",

kaže da su ovo mirni

protesti,

da

će takvi i

ostati

te da

nema govora

o

dru

g i m metodama. Predsednik S P O M i l o m i r

Sl j iv ić mis l i isto, dodajući da će se sve ura

di t i da se mirnim putem dođe do c i l ja , od

nosno v r a ć a n j a o d b o r n i č k i h

mandata

k o

a l ic i je

"Zajedno". Pitamo

z a š to K oa l i c i j a ,

kao u Kragujevcu i l i U z i c u ,

nije

išla u treći

krug?

Svetlana

S ta n ić odgovara daje ovde

bio

v e l i k i

broj pon i š te n ih mandata, kao i da

b i iz laskom na

izbore samo

l ega l izova l i tu

k r a đu . A b i l o j e oč ig l e dno , dodaje, da su

oni i pre pon ište nja zn al i koja će mesta biti

pon i š te na , pa s u p r e

raspisivanja

t r e će g

kruga

krenul i u

kampanju

p o d m i ć i v a n j a ,

de l e ć i v e š ta čk o đub r iv o g l a s a č ima i

marke

č l a n o v i m a b i r a č k i h odbora. Šl j iv ić govor i

o tome da su

besmislene

sv e glasine

kako

će Kra l jevo b i t i ostavljeno soc i ja l is t ima,

ako se zna da

protesti

ne će prestati dok se

ne prizna i

poslednji

o d b o r n i č k i

mandat,

a

razloge

glasina v i d i

u tome što se Kral jevo

ne

pojavljuje

u medijima.

Pošto su i u Kra l jevu na

u l ic i

pr e

svega

nezadovoljni građani - a saznali sm o daje

opozic i ja već podel i l a funkcije - da li će se

uvaži t i ta č in jenica i

kako

će

uticati

na iz

bo r

kadrova?

P o miš l j e n ju demokrate

Svetlane

S ta n ić , divno j e

stoje

sv e preras

l o u g r a đa ns k i

otpor,

a na

pitanje odgovara

recima da s e K oa l i c i j a u kadrovskom

planiranju

drž i prav i l a da na važna

mesta

treba da dođu sposobni l judi, a ne oni koji

s u " o b e l e ž e n i " s t r a n a č k o m p r i p a d n o š ć u .

K a k o s u prisutne pr iče da su se pos lanic i

opozic i je pos tav i l i

malo

" iznad dog ađa ja" ,

pitamo

ima l i

nesporazuma

na relaciji po

s lanic i - baza?

Svetlana

Stanić kaže da se

"posao gura z a j e dn ičk i" , dok S l j iv ić

priznaje da ima " tekućih problema koji će

s e r e š a v a t i " , dok

konkretne odgovore

os

tavlja

za "kad za to dođe

vreme".

A da l i

k r a l j e v a čk i

direktorski

l ob i

"hvata

pr ik l juča k " ? Š l j iv ić odgovara da ima onih

direktora

k o j i "most saradnje" uslovl javaju

garancijama

da će

ostati

na svoj im

mesti-

m a, poput Kosovca , a l i da se to

blanko

ne

dobija.

J A B L A N N A K L U P I C I : V e č e pred

Savindan.

Kafana "Par iz" na trgu " K o d

M i l u t i n a " dupke puna. Zagrevanje pred

mit ing - konobari i z g i b o š e , atmosfera sta-

dionska.

N a

trgu

piš ta l jke ,

trube, bubnjevi,

daire...

Preko 5000

l judi . Or i se : "Svi , sv i ,

zajedno, ne damo te Kra l jevo " . Utisak je

da su

dugotrajni protesti

sami

iz rež ira l i

d o g a đ a j e " K o d M i l u t i n a " , p a s v e

deluje

kao

dobra masovka. Skandira

se, ne

goduje,

te večer i od Miloševića je veći odi-

jum iz a z v a l o jedino pominjanje

Š e š e l j e v o g

imena.

Sutradan,

ne k o l ik o

stotina

ž e n a

pred

opš t inom. T r a že s e de č j i

dodaci

koj i n isu

i s p l a će n i skoro

godinu

dana. Na ulazu u

O p š t i n u dvostruki kordon p o l i c i j e . D o z

vol java se ulaz samo delegaciji koja odlazi

k o d

predsednika

J a b l a n o v i ć a . N a p o l j u

mame s a p i š t a l jk a ma , potpomognute tata

ma, a

deca,

držeći se za

ruke,

uz

pesmicu

" R i n g e ,

ringe,

raja", k r uže ok o

kordona.

Atmosfera

m i t i n g a š k a .

Jedna

od

mama

udara

šamar pol ica jcu koj i to

zbunjeno

podnosi.

P r i l a z imo že n i

srednjih godina

sa

dvoje dece. D a l i će protest p o m o ć i ? " M a

ne vredi , oni imaju sve , imaju pare, šta ih

briga

za nas . Deca su im

poslednja briga,

važni su im

penzioneri

k o j i glasaju za njih.

D e c a ne

mogu

da glasaju, pa zato ne daju

pare."

Iz laz i predsednik o p š t i n e J a b l a n o v i ć ,

zajedno s a že na ma koje j e p r imio . Z v iždu

c i . Penje

se na k lupicu. Upućuju mu se

v i š e

k r i c i

nego pitanja. Pokazuju račune za

struju, opomene,

pitaju kako

i č ime ih

platiti . Zbunjeno se vr t i . Pokušavamo da ga

f o tog r a f i š e mo . O k r e će l e đa . K a že da on

FEBRUAR 1997

VREME

7/23/2019 VR-328


Z o n a s u m r a k a

nema pare, sve što

m o ž e

je da kontaktira

n a d l e ž n e i s a opš t i odgovore. Za tri dana.

Odgovaraju

mu: "Kasno, glad " Zna daje

t e š k o . Pitaju kako mi l i c i j a

dobija

plate re

dovno.

S l e ž e ramenima: "Otkud znam".

Nekako

ga uvode u opš t inu . Pitamo da nas

p r i m i . Pristaje, t raž i da ga pustimo da se

k o n c e n t r i š e . Policajac

u

c i v i l u

nas

l e g i t i -

m i š e , detaljno pregleda,

pita

za o r už je .

Predsednik

nas

poz iv a . T r a ž i

j oš vremena

z a koncentraciju, da čuje pitanje, pominje

svetog Savu, deluje usporeno, kao da je

pod

hipnozom.

P i t a koje pozvao O E B S ?

S am

odgovara:

" M i l o š e v i ć ,

njegova

vlada

odbija

i z v e š t a j , on o b e ć a v a studentima",

pravi pauzu i k a ž e . "Ja s l už im narodu".

P o š t o je z a v r š i o sa autoterapijom, traži

da po nov imo pitanje. Ponavljamo, K r a l j e

v o , i z me đu i z v e š ta j a Gonzalesa i stava

V l a d e da je ovde sve b i l o regularno? Priča

globalno

o problemima izbora, pa k a ž e :

"J a sam predsednik s v ih g r a đa na K r a l j e v a

i radiću u interesu sv ih za dobro

ovog

gra

d a . O d g o v a r a ć u s v o j i m g r a đ a n i m a , svom

narodu.

Obaveza nas k o j i se bavimo jav

n im funkcijama je da budemo sluge svog

naroda". Pitamo o

legitimnosti vlasti

u

Kral jevu, poš to opozic i ja nije izaš la u treći ,

krug.

Odgovara usporeno, kao da

"nije'

odavde",

pr iča o sankcijama, m e đ u n a r o d

n im tokovima,

da će se

p r e ž i v e t i ,

o

obavezi

da se zastupaju ne samo č l a nov i

partije

nego svi g r a đ a n i . . . K a k o , kad je

podeljenost v e ća nego ik a d , pola K r a l j e v a

je na u l i c i ? " M i s l i m da će Bog dati da se

sve z a v r š i . Da se S r b i s l ože , ob ože i um

nože . " N i j e li to idealizam, bez u p o r i š t a ?

" S v i

ć e m o u interesu

Srbije

i njene

b u d u ć n o s t i morati da budemo racionalni."

Š ta

to

z n a č i ?

"Da se

m e đ u s o b n o v i š e p o š

tujemo." K a k o ? Da l i zato što ne m o ž e i l i

š t o n e ć e , J a b l a n o v i ć je odbio da dalje

odgovara na pitanja. •

D R A G A N T O D O R O V I Ć

Lepota

poroka

Svakodnevno bubnjanje i zviždanje protivu državne televizije mnogo bih lakše

podnosio da ne pada baš u vreme udarnog dnevnika. I ja, naime, protestu jem, ali me

navika iz vojničkih dana, kada smo ovu emisiju imali gledati i zavoleti u okviru

dnevne zcipovesti, nikad nije napustila, meni i dan-danas dan nije dan i veče nije

veče

ako ga ne dovrhunim TV dnevnikom. S druge strane, imam veoma

izraženu

sposobnost da se priklonim i priključim većini, pa na uglu Pop Lukine i Topličinog

venca, a po nalogu vremena,

zviždim,

ali

žalim

za dnevnikom. Ne lupam ni u šta.

naprotiv, sa nemim negodovanjem

budućeg

penzionera posmatram dve mlade

žene

kako

čekićem mučki udaraju po kontejnerima, vlasništvu "Gradske čistoće i možda

budućim

mojim

frižiderima.

Verovatno nisam jedini koji na videu snima dnevnik i gleda ga kao

zasluženu

na

gradu nakon danka

plaćenog

modi

i sve osionijem

komšiluku

("Gde ste vi,

komšija,

nema vas

juče?... )...

A

ima se šta videti. Zamenik ruskog ministra inostranih poslova,

juče,

na primer.

posetio našeg Milutinovića. Njihov srdačan, ali mora biti kratak susret nije prikazan,

a mislim da

znam

i

zašto:

na

zaprepašćenje

simultanih prevodilaca

gost

i

domaćin

su

simultano, svako na jeziku svojih otaca, izgovorili daje jugoslovenska kr

za

zbog

navodnih greščica prilikom krađe glasova stvar čisto unutrašnja i da se mora

razrešiti

u okviru

domaćih

institucija. Zamenik ruskog ministra

začuo

je tada od

svog prevodioca

svoje sopstvene

reči, pomislio je da se prevodilac naglas preslišava

pre nego što će izjavu prevesti na srpski, a čuo je zapravo verni prevod domaćinove

izjave.

Milutinović

je,

takođe,

čuo svog prevodioca kako od

reči

do

reči,

na srpskom,

znači, ponavlja ono što je on (Milutinović) rekao... U istom

trenu

obojici ministara

puca pred

očima

da su im stavovi

identični,

da su njihove

reči

istovetne Sastanak se

mora biti

završio

pre

nego

što su poslenici RTS stigli da

našteluju

kamere.

Žalosno

je

samo što nismo videli

kako

su se mentalni blizanci sreli, ne zna se je li

gost

iz Mosk

ve poljubio, onako ruski,

našeg

ministra prjamo u njegova

čulna

usta, ili je Miluti

nović

plasirao tri srpska celova u bratske obraze još hladne od ruske zime

ovek-

ovečene u Puškinovim stihovima i Markovićkinojprozi... Nismo čuli ministarske gla

sove,

mogli smo

samo

videti njihove odvojene portrete -

Milutinović

sa

čvorom

na

kravati možda većim nego što se obično

vezuje,

ali divno usklađenim sa veličinom

glave; na drugoj fotografiji, nemi

gost

sa čvorom znatno manjim, ali

isto

tako pro

porcionalnim...

Iako

ni susret Đinđića sa Kinkelom nije juče prikazan, jasno je da su bivši nemač-

ki đak i

nemački

funkcioner pali jedan drugom u zagrljaj

uskliknuvši

"Kosovo repu-

bljik " Kinkel je,

milutinović evski rečeno,

pobrkao

lončiće

i

Grcima

odao da su

priznavanje rezultata izbora i davanja autonomije Kosovu stvari nerazdvojno

pove

zane, ukoliko nisu dva

lica jedne

iste stvari.

Režim

je, to sada vidim, za izbornom

pobedom i

žudeo znajući

da

samo tako može

spasiti Kosovo od otcepljenja. Nasuprot

tome, birači su u mnogim "manjim i većim gradovima" (D. Tomić) glasali za koalici

ju "Zajedno", nesvesni da

odlučuju

o sudbini kolevke srpstva

(možda

je

ženica

1

'

ipak

prikladnija?), glasovali su ne shvatajući da svakim kružićem oko imena opozicionog

poslanika otcepljuju jedan kosovski srez ili jedan atar... Suočivši se sa, kako bi oni to

rekli, "neprihvatljivim" rezultatima izbora, predstavnici

režima

dalekovido su, vizio

narski gazili

jednu

Božiju

zapovest,

jedan izborni zakon, jedan ustav i

poneku kon

venciju o ljudskim pravima, za šta im ja skidam kapu: stavili svoj ugled, legitimitet

pa i

budućnost

na kocku uvereni

dalće

im i

storija

oprostiti ako savremenici i ne

budu

mogli: primili su na

sebe

greh krivobrojstva, a zašto? Sigurno ne zato da bi svoju

vlast

produžili,

niti da bi svoje

zaslužene

privilegije osigurali, nego da bi Kosovo

spasli od otcepljenja i docnijeg (premda verovatno vrlo brzog) prisajedinjenja Al

baniji, ili, ko zna, možda i samoj Ncrnačkoj koja se toliko upinje da pomogne đin-

đićevcima.

•

L J U B O M I R Ž I V K O V

2 6

V R E M E

KKBRl A K IW7.

7/23/2019 VR-328


Glas

za autonomiju

V

iz

geta

Da li je jedino rektor kriv za

stanje

na Univerzitetu u Beogradu?

K

onstatacija dr Nikše Stipčevića

data u reči na trećoj protestnoj

večeri

u

Udruženju književnika

Srbije,

objavljena u

listu

"Demokratija" od

18. januara 1997. godine, da "Univerzi tet

nikada nije imao

ograničenijeg

i

b e z n a č a -

jnijeg rektora" ima težinu i slažem se sa

njom. M e đ u t i m , ne mogu da se otmem ut

i sku

da

ponašanje sadašnjeg

rektora u

tre

nutnoj

situaciji na Univerzitetu nije

samo

njegov lični hir. Jedino što mogu da pre-

poznam kao

lični stav jeste

njegovo odsus

tvo hrabrosti da pogleda

is t in i

u oči i shvati

daje

protiv njegovih postupaka i aktivnos

ti

veoma

v e l i k i

broj

studenata,

pa čak i

nastavnika. Stoga postoji

samo

jedno ob

jašnjenje za ovakvo njegovo dosadašnje

reagovanje, a to je

lično

poimanje morala,

odnosno

čas t i . A l i ,

postavlja se ozbiljno

pitanje da

li

je jedino rektor kr iv za ovakvo

stanje

na Univerzitetu?

K a k v a

je uloga

ministra

prosvete

Dragoslava Mladen-

ovića i kakav je njegov doprinos ovoj situ

aciji? Staje

sa stavovima nastavnog kadra

o trenutnom stanju na Univerzitetu?

Ministar

M l a d e n o v i ć ,

k o j i

je takođe

profesor na Univerzi tetu, a bio je i prorek

tor, u svom dosadašnjem mandatu odlikuje

se praznim

o b e ć a n j i m a .

Ne pamtim

daje

neko od javnih

obećanja o d r ž a o .

On ima

probleme sa maturantima i studentima, a

relativno malo problema sa nastavnim

kadrom Univerziteta. Ako se uzme u obzir

da su poslednje podeljene

plate

na

Univerzitetu za p r v i deo novembra i da

materijalni

troškovi

za

izvođenje praktične

nastave

ne stižu već više od pola godine, a

ministar i njegov rektor javno izjavljuju da

su uslovi za rad na Univerzitetu sasvim

normalni, onda mi nije jasna pasivnost

nastavnog kadra Univerziteta. A ko već

ministar i rektor nemaju dovoljno

ličnog

respekta prema sebi (svuda u

c i v i l i z a c i o n -

om

svetu ministar i rektor bi u ov akvim

uslovima

dal i

neopozivu ostavku), zar nije

bilo

normalno da profesori traže ostavke

takvih

l judi ,

ako

im

je stalo do profesional

nosti Univerzi teta, a ne da to

čine studenti?

Ne

mogu da se oslobodim pitanja: da nije

osnovni razlog stanja na Univerzitetu baš

sam

sadašnji

kadrovski

sastav U n i v e r z i

teta?

M i s l i m da je glavni razlog za

sadašnje

nezadovoljstvo

studenata

to što vredni

mladi

l judi ,

k a k v i

su

naši

studenti, na kraju

20 .

i

početku

21. veka

žele

da

žive

u zemlji

u kojoj će se cenit i profesionalnost i

kvalitet obavljanja posla,

k o j i

se

neće

bazi

rati na besprekornoj

poslušnosti i l i

pripad

nosti

bilo

kome, a ponajmanje strankama

bilo koje orijentacije. Oni

žele

da budu

pravi

intelektua lci, a ne kopije intelektuala

ca .

Stoga oni imaju samo dva

izbora.

Svesni su da je njihova

budućnost tesno

vezana sa pros

peritetom zemlje u kojoj

ž iv e ,

koja

će im

omogućiti

da svoje

znanje i kvalitete realizuju za do

brobit zemlje u kojoj

ž i v e .

Sas

v im

realno

očekuju

da će im ta

zemlja

uzvrati

dajući

im mo

gućnost da napreduju u životu i

imaju

visok

životni standard,

da

mogu slobodno i lako da putuju

po svetu bez

v i z a

i da razmenju-

j u

ideje sa svetom, kako je to

mogla moja generacija

rođena

1946 - 47, da mogu sebi da kupe

auto, stan,

a da se to ne smatra

luksuzom.

To ja na zivam patri

otizmom 21. veka, jer ako se

zadovoljstvo i intelektualno

zadovoljenje ne

nađu

u normaln

om

svakidašnjem

ž i v o t u ,

onda

vredni

mladi

l judi

postaju

nestrpljivi, traže promene

ili

novu sredinu koja će im omo

gućiti

ispunjavanje

životnih

ciljeva.

M i s

l im

da ova generacija

studenata protestuje

jer želi promene da bi ostala, živela i radila

u

zemlji gde će se

poštovati

osnovna ljuds

ka

prava i profesionalnost , a ne da

bude

prisiljena na alternativno rešenje da se šeta

po svetu bez

realne mogućnosti

za norma

lan

i stabilan

život.

N e

mogu da shvatim sadašnje

p o n a š a

nje vlasti prema zahtevima

studenata.

Zapanjuje me odsustvo sluha za

zahteve

studenata,

onih

k o j i

će u veoma skoroj

budućnosti b i t i

osnova razvoja i prosper

iteta ove zemlje. Kada se pošalje po l i c i j a

na studente umesto da budu smenjeni rek

tor i

student

prorektor, onda

više

nije

jasno

kuda ova zemlja ide. Da

l i

je

c i l j

da se po

svaku cenu organizuje rezervat p o s l u š n i h ,

ovde na Balkanu? (Indijanci su se dugo

b or i l i

da ih ne

stave

u rezervat). Neke os

nove rezervata (geta) već postoje, jer teško

da se može drugačije objasniti plaćanje

takse

(kazne) za izlazak iz zemlje. S

druge

strane,

ako je vlast već pokazala

spremnost

da prizna rezultate loka lnih izbora, čemu je

toj vlasti

bilo

potrebno

da

čuva

poziciju

sadašnjeg rektora i

studenta

prorektora.

Ciničan pristup je mogao

biti

da se izaberu

neki

novi

p ion i ,

kakve je,

nažalost,

moguće

naći u priličnom broju na Univerzitetu.

T a k v i pioni su produkt dugogodišnje nega

tivne selekcije na Univerzitetu, kao i

činjenice

daje

u periodu 1990- 1996. ze

mlju

napustio v e l i k i broj mladih, perspek

tivnih

l j ud i ,

kako nastavnika tako i

asiste

nata. Rezultat glasanja na Savetu Univer z

iteta (razl ika u javnom i tajnom glasanju)

na moju

v e l i k u žalost

govori o trenutnom

NEGATIVNA

SELEKCIJA:

Prof.

Topisirovlć

moralnom stanju Univerziteta. Ne

srne

se

nikako zaboraviti

daje v e l i k i

broj članova

sa Univerziteta u delu saveta

koj i

imenuje

vlada

(da im ne pominjem imena; oni na

jbolje znaju koje ko među njima). M i s l i m

daje

današnji Univerzitet u Beogradu na

jcrnje njegovo izdanje, bar u poslednjih 20

godina

k o l i k o

sam na fakultetu, jer je

sadašnji rektor strukturu piramide totalno

obrnuo

n a o p a č k e .

Egzistencija Univerzite

ta počiva na studentima,

koj i

predstavljaju

temelj te ustanove, piramide. Nastavnici su

srednji deo piramide, dok rektor i prorek

tori treba

da predstavljaju vrh. Prema

tome, rektor bi trebalo da

bude

profesiona

lac i najsvetlija

ličnost

Univerziteta, na

koju

ne može uticati nijedna politička

1. FKBRUVR 1997

VREME 2

7/23/2019 VR-328


partija, jer se samo tako može garantovati

kontinuitet prosperiteta u obrazovanju, a

samim tim i prosperitet zemlje.

Vratio

bih se na Studentski

protest

iz

1992. godine. Te godine je postojalo

p r i l

ično jedinstvo u tome da se pokuša izbor i t i

i

dokazati da je autonoman Univerzitet j e

dino što garantuje prosperitet. Tada je rek

tor bio prof. Rajko

Vračar, čovek

visokog

dostojanstva i

ča s t i . Kada

je trebalo da se

odluči

da l i će da radi kao samostalni rek

tor Univerziteta u korist sampg

Univerzite

ta, a samim tim i za prosperitet zemlje u

njenim

najtežim

trenucima, il i će da radi

tek kao

član SPS-a,

prof.

Vračar

se javno

odrekao pripadnosti

S P S - u .

On je time

ispoštovao i čuveni 4. član Zakona o

univerzitetu, ko j i kaže daje na univerzitetu

zabranjeno

p o l i t i č k o , stranačko

i versko

delovanje. Rektor

Vračar

je reagovao na

p r v i

poziv

studenata

i

izašao

pred

njih.

N i j e

čekao da mu studenti dodu na noge,

kako je to očekivao ovaj rektor. Normalno,

odmah nakon ovakv og njegovog profe

sionalnog stava, stupio je u

p r v i

plan

č u v e

n i

Savet Univerziteta , kome su

predse-

davali profesori beogradskog Univerziteta

( M i h a i l o

Marković i Predrag

Đ o r đ e v i ć) ,

rektor

Vračar

je smenjen i doveden je dan

ašnji

rektor. Verovatno zbog

časnog

i pro

fesionalnog stava prema Univerzitetu,

državi

i studentima,

s l ik a

rektora

Vračara

još se ne nalazi u Svečanoj sali Univerzite

ta u Beogradu, gde se

inače održavaju

i

sednice Saveta Univerziteta.

D a li se

može očekivati

da će se sada

rektori

postavljati i opstajati kako kojoj

vlasti

odgovara? To bi svakako bilo pogub

no za ovu zemlju, ako išta više za nju

može

b i t i pogubno. Na šta će

ličiti

U n i

verzitet sa rektorima

p o s l u š n i c i m a .

Prime-

ra

radi, Italija je promenila 57 vlada od II

svetskog rata, ali nikome nije palo na pam

et da svaki put menja rektore Univerziteta.

To

je

omogućilo I tal iji

da bude

među prvih

pet ekonomski

najjačih

zemalja u svetu, jer

je uvek gledala da ono što

garantuje

pros

peritet zemlje u

dužem

vremenskom peri

odu (profesionalnost i znanje) ne podleže

uticaju

trenutne

politike. M i s l i m da je je

dan od

ciljeva

protesta

današnjih

studenata

da podstaknu na

razmišljanje

sve strukture

društva

da Univerzitet ne

srne

da

bude

pod

direktnim uticajem bilo koje vlasti (aktuel-

ne, neke nove, svejedno). Zapravo, da se

svaka vlast mora

ponašati

prema univerz

itetu i shvatati univerzitet kao

pokretačku

snagu. Osnovna

težnja

svakoga ko

želi

prosperitet sopstvene zemlje, a posebno

vlasti,

mora b i t i formiranje autonomnog

univerziteta. •

DR LJUBI ŠA T O P I S I R O V I Ć ,

profesor biohemije,

Biološki fakultet

Univerziteta

u

Beogradu

Ekonomski

koreni

Ponuda Grupe 17

Reformu ne može sprovesti vladajuća garnitura, jer je

iskompromitovana i moralno i s t ručno, kaže Mlađan Dinkić

S

avezna vlada je

15.

januara promovis-

ala "Ekonomsku pol i t iku za 1997.

godinu", dokument koji je u osnovi

optimistička

prognoza ekon

omskih kretanja u SR Jugo

s lav i j i . Ekspertska grupa 17

ekonomskih

stručnjaka

obe-

lodanila

je na Savindan, 27.

januara, pismo javnosti o

merama za izlazak iz ekon

omske krize. Ovaj program

radikalnih

ekonomskih re

formi

polazi od

sledeće

pret

postavke "da bi se zemlja iz

vukla iz dugoročne ekonom

ske krize, moralnog

posrnuća

o

i krajnje nezavidnog

položaja OČEKUJEM

u kome se trenutno nalazi, u

M > D l n k

'

ć

Srbi j i i SR Jugoslavij i je neophodno hitno

sprovesti korenitu privrednu reformu. Os

novni

i

jedini

preduslov da ona otpočne jesu

suštinske političke

promene...".

U

seriji razgovora o

našoj

ekonomskoj

realnosti koja je u januaru već

vođena

u

"Vremenu",

tema je sada

proširena

doku

mentom grupe nezavisnih eksperata. O tome

za

naš nedeljnik govori koordinator mr

Mlađan D i n k i ć .

Njegovim

mišljenjem

o

merama koje valja preduzeti da se izađe iz

krize

i

započelo

je prezentiranje ove tema

tike. Dinkić k a že : Dosadašnji

ekonomski

programi su propadali zbog toga što p o l i

tičari

nisu

želeli

da ih sprovedu. Zato je ovaj

program namenjen

političkim

snagama koje

žele da krenu u proces radikalne reforme,

onima koji to iskreno ž e l e . To ne

može

biti

rukovodeća

garnitura

S P S - N D - J U L ,

jer su

potpuno moralno i

stručno

iskompromitov-

ane. Sve ostale političke partije su preten

denti, ukoliko im program odgovara, da ga

realizuju

u skorijoj

budućnos t i .

Da li

predložene

mere

imaju elemente

iz

Programa 1

i

2?

U

pojedinim detaljima ima

sl ičnosti;

me

đ u t i m ,

Program 2 je

predviđao ograničenu

konvertibilnost dinara, dok smo mi za pot

punu konvertibilnost, što

znači

da svako

može

kupiti

devize u

neograničenim kol ič i

nama. Uostalom, to već postoji u Sloveni j i ,

Hrvatskoj i drugim

istočnoevropskim

ze

mljama. Drugo, sem promena u monetarnoj

pol i t ic i , predviđamo

i

dalekosežne

promene

i u realnom sektoru, prestruktuiranje

pr e duz e ća ,

privatizacija i potpuni mehanizmi

PODRŠKU:

finansiranja poljoprivrede, koje do sada još

niko nije razradio. I ne samo poljoprivrede

nego i industrije, a to je

moguće

samo

radikalnom

promenom ekonom

skog

ambijenta, stvaranjem

tržiš

ta kapitala, berzi i investicionih

kompanija.

Da li očekujete da bi ove

mere mogle imati podršku

običnog čoveka

i

koja

je

cena

sprovodenja

ovih

mera?

Očekujemo

da će imati po

dr š k u . Najveća cena je da sistem

ostane

nepromenjen, jer će i po

jedinac i

država

dalje propadati i

neće imati perspektivu. Ovaj pro

gram nudi jasnu v iz i ju izlaska iz

ekonomske krize i

praktično

predstavlja

jedini

preduslov boljeg životnog

standarda u

b udućnos t i . Stanovništvo može

odmah da

očekuje

promenu u fi lozofij i nove

vlade i stvaranje kvalitativno novog am

bijenta,

ko j i

će

inicirati novi

polet.

N e k i

efekti

će bi t i

v idl j iv i

odmah. Uostalom,

nar

od

će

bi t i

sudija.

Z na č i ,

preduslov je

široka

demokratizacija d r uš tv a .

Nije

ovaj program

nešto

što treba nametnuti po svaku cenu, ali

se nudi

mogućnost

boljeg

ž iv o ta . U k o l ik o

narod ne želi bolje da

ž iv i ,

ne mora ni da ga

prihvati. T a k ođe ,

moraju da se stvore i adek

vatni

medijski

uslovi

za promociju tih prom

ena, jer je r eč o potpuno nov im obrascima

življenja

i

pona š a n ja . Nagovešteno

je da je

ovaj program u

suštini urađen

i za

spas

fed

eracije Srbije i Crne Gore. ..

Z a sprovođenje ov ih mera čak je i uslov

da

opstane

federacija Srbije i Crne Gore.

Sistemi

ove dve republike

trenutno

su

inko-

mpatibilni.

Crna Gora želi brže sprovođenje

privatizacije i

uključivanje

u svet, dok Srbija

oteže

i uslovljava to zahtevima

ko j i

su zas

novani

ne na

d r ž a v n o m ,

već na privatnom

interesu

l judi

ko j i su na vlasti. Crna Gora

preti izdavanjem sopstvenog novca, jer

Srb i

ja

upada u njen platni sistem. Crna Gora se

žali da mora od "Jugopetrola", koji ima mo

nopol,

da kupuje benzin po ceni znatno

većoj

od

svetske. U tim uslov ima oni će iz ekon

omskih razloga da se otcepe, jer ne žele da

propadaju zajedno sa Srbijom. Uostalom,

smatram da će se sve

političke snage

u Crnoj

G o r i prilagoditi političkim promenama u Sr

biji, tim pre ako su promene pozitivne. •

Z . H E R M A N

2 8

VREME

• 1.

FEBRUAR

1997.

7/23/2019 VR-328


Sistemi

suve gradnje, malteri, estrih sistemi

za

renoviranje, novogradnju,

p r e g r a đ i v a n j e

stambene, pr ivredne i javne objekte

kHAUf

M i

smo ovde da Vam pomognemo

t e h n i č k i m

savetima, obukom i servisom:

Knau f

d .o.o. Beograd

YU-11000

Beograd Cara Uroša 3 1 tel/fax: 011/1 84-451

7/23/2019 VR-328


0

F O N D

Z A

O T V O R E N O

D R U Š T V O R A S P I S U J E

K O N K U R S E

P R O G R A M

ZA

DAVANJE PODRŠKE REALIZACIJI

NAUČNO-1STRAŽIVAČKIH PROJEKATA

U

OBLASTI

DRUŠTVENIH

I

HUMANISTIČKIH NAUKA

Od

projekata s kojima se

konkuriše očekuje

se da podstaknu

istraživanja

značajna

za tranziciju i

društveni, politički,

ekonomski i kulturni razvoj SR

Jugoslavije

i/ili

zemalja centralne i

istočne

Evrope. Na konkurs se mogu

pri

javiti

i projekti u vidu organizovanja

domaćih

i

međunarodnih

konferenci

ja, stručnih

skupova, okruglih stolova ili seminara koji za temu imaju pita

nja

tranzicije u SR Jugoslaviji i zemljama centralne i

istočne

Evrope.

P R O G R A M PODRŠKE RADU NEVLADINIH ORGANIZACIJA

I UDRUŽENJA GRAĐANA

Od

projekata s kojima se

konkuriše očekuje

se da doprinesu razvoju

civil

nog

društva, unapređenju

razvoja i

poštovanju

ljudskih prava,

unapređenju

položaja i značaja žena u društvu, razvoju međusobnog poštovanja i

tole

rancije

među različitim

kulturnim, nacionalnim, religijskim i

etničkim gru

pama i

unapređenju

razvoja obrazovanja na jezicima manjina.

P R O G R A M PODRŠKE RAZVOJU INFORMISANJA

I NOVINARSTVA

U cilju

podrške unapređenja

razvoja informisanja na teritoriji

SR

Jugoslavije

Fond

za otvoreno

društvo pomaže

medijske projekte u oblasti agencijskog

novinarstva,

štampe,

radija i

televizije,

kao i

istraživačkog

novinarstva, raz

vojne projekte i profesionalnu edukaciju i

stručno usavršavanje

novinara.

Pravo učešća na konkurs imaju pojedinci, novinari i medijske institucije sa

teritorije SR Jugoslavije.

Pravo učešća

na konkursima imaju organizacije,

udruženja građana

i poje

dinci iz SR Jugoslavije.

Prijave

na konkurse

podnose

se na obrascima Fonda i treba da

sadrže:

1. popunjen obrazac

2. predlog projekta (precizan

opis sadržine

i cilja projekta i specifikaciju

sredstava potrebnih za realizaciju projekta)

3. dve preporuke kompetentnih pojedinaca ili institucija

Dokumentacija se podnosi na srpskom jeziku ili sa prevodom.

Konkursi

su otvoreni do 1. marta 1997. godine.

Projekte analizira

stručna

komisija,

kojS zadržava

pravo

traženja

dopunskih

informacija.

Odluke o projektu donosi

Upravni

odbor Fonda u roku od 60

dana od dana

zaključenja

konkursa,

odnosno podnošenja

zahteva.

P R O G R A M

PODRŠKE

Z A

UČEŠĆE

NA MEĐUNARODNIM NAUČNIM SKUPOVIMA

I K R A T K I M STUDIJSKIM BORAVCIMA

Podrška

za

učešće

gradjana Jugoslavije na medjunarodnim skupovima se

odnosi na

učešće

na konferencijama, kongresima, seminarima, radnim sa

stancima i si. na

lični

poziv organizatora skupa u kome je

jasno naznačeno

da

je rad kandidata

prihvaćen

za prezentaciju.

Podrška

za kratke studijske boravke odnosi se na

učešće

gradjana Jugo

slavije u

stručnim

i profesionalnim programima, kursevima, radnim grupa

ma, istraživanjima,

predavanjima u trajanju od 2 do 12 nedelja na

lični

poziv ustanove/organizatora, uz

prihvaćen

program boravka.

U okviru ovog programa kandidati mogu konkurisati za

1) Sredstva koja pokrivaju

troškove/ili

deo

troškova

boravka,

ILI

2) Sredstva koja pokrivaju putne

troškove

od

mesta prebivališta

do

mesta

održavanja

skupa ili studijskog boravka.

Pravo

konkurisanja imaju svi gradjani Jugoslavije koji imaju poziv organi

zatora skupa/institucije u kojoj bi realizovali studijski boravak, a nisu sta

riji

od 45 godina i imaju bar fakultetsku spremu.

Konkurs

je

stalno

otvoren. O prijavama se

rešava

u roku od 40 dana od dana

prijema

kompletne dokumentacije

preporučenom poštom.

Dopunske informacije o uslovima konkurisanja

obrasci za konkurisanje mogu se dobiti na

sledećim

adresama:

Fond

za otvoreno

društvo

Beograd,

Tolstojeva 5, tel. (011) 660 937, 665 996, fax. 669 683,

Podgorica,

Jola

Piletića

53, tel: (081) 25 066, Novi Sad, Jevrejska 4/II,

tel: (021) 613 309,

Priština, Banjalučka

38, tel: (038) 28 718).

OFFSHORE PREDUZEĆA

L T D ,

P L C ,

L L C . . .

© O S N I V A N J E

I

R E G I S T R A C I J A

U

V I Š E

O D 2 0

Z E M A L J A

( U S A ' D e I a w a r e ,

UK'NEREzidENTNA,

I R S K A , I S L E O F

M A N , K I P A R , B A H A M I , M A Đ A R S K A . . . )

OTVARANf bANkoVNih RAČUNA pRE(JuZEĆA

OTVARAN^

liČNih offshORE RAČUNA

Io I<a[ne s e I c r e t a r s I c e usluqE

ANONJMNA pRECJUZEĆA

dRuqE u s l u q E . .

©

O S N I V A N J E

P R E D S T A V N I Š T A V A

U

R U S I J I

T E L 0 1 1

6 5 4 0 2 5 F A X : 0 1 1 6 7 4 1 . 91

B

r a n

I

<o v a

2 1 1 1 0 0 0 B e o q R A d

OSEGAM

SE DOBRO

M N O G O

B O L J E

N E G O R A N I J E

Otklanjam

stres

•

Donosim

prave odluke •

Postižem ciljeve •

Efikasno rešavam

probleme •

Brzo

pamtim i lako

učim

•

Živim zdravije •

• ••

Besplatno UVODNO PREDAVANJE održaće se 4. febru

ara u 19,00 časova u Domu novinara Srbije, ulica

Generala

Ždanova 28. Zainteresovani će moći da uplate

seminar i kupe knjige po nižim cenama.

Stotrinaesti OSNOVNI SEMINAR u Jugoslaviji, počinje

15. februara u 9,00 časova. Niža cena seminara važi za

uplate do 7. februara. Sve informacije možete da dobijete

ako

pozovete

34 22 43 i 34 33 18* ili u kancelariji Silva

metoda na

trećem

spratu

Doma novinara Srbije.

*

odnosno

32422 43132433

18

B O L J I , B O L J I

I

B O L J I

7/23/2019 VR-328


Ljubljana - Beograd

Vazdušna šteta

"

A d ri a"

i JA T

nikako da ostvare dogovor o letovima. Zato ovi

prvi smanjuju flotu, a i drugi gube dobar, devizni posao

P

osle pet godina ozbiljne krize slove-

načka

avio kompanija

" A d r i a

Erve-

js" je konačno prešla na "fazu o z b i l

jno g prestruktuiranja." Iza ove fraze krije

se nimalo ružičasta

s l ika .

Po recima direk

tora Agencije za sanaciju banaka i

š t e d ion

ica,

A l o j z a

Jamnika, ( agencija je,

inače ,

stoprocentni vlasnik

" A d r i e ") ,

pomenuta

kompanija će uskoro morati da proda

većinu aviona. Naime, " A d r i ni " avionu su

za

raspoloživo

"

tržište suviše

v e l i k i " , p o š

to se posle osamostaljenja

države

njeno

tržište "jezivo smanjilo".

P O M E R I D R Ž A V E : Kada su vlasni

c i Kompanije definisali problem, krenulo

se u planiranje izmene cele flote.

Sadašnje

suviše

velike avione (tri moderna "erbusa

320" svaki sa 168 s e d i š t a , dva DC - 9 sa po

105 mesta i dva "De Hevilend Daša 7" sa

po 48

mesta,

sve kupljeno za

života

S F R J )

zamenili bi manji avioni, od

k o j ih

bi na

jveći imao najviše 100 s e d i š t a , stoje " za

' A d r i u ' najprimerenije", pošto rentabilnost

flote i troškovi izdržavanja zavise od

veličine

aviona. Navedeno priznanje doko-

surila

je i statistika rentabilnosti letova ,

prema kojoj su avioni, u p r o š e k u , isko-

rišćeni jedva 54 odsto. Ukratko, " A d r ia " će

elegantne "Erbase" stare oko sedam godi

na, prodati i kupiti jednako

stare,

ali

mnogo

manje

avione. Za skromniji deo

flote, to

jest

za avione sa 50 do 60 sediš ta ,

u igr i su kanadski avioni, dok bi one sa 168

sedišta

nadomestili avioni tipa

" B o i n g

737".

V l a s n i c i računaju

da će se

stezanje

kaiša

isplatiti,

posebno ako se uzme u obzir

da su avioni kojima " A d r ia " raspolaže sku

pl j i , što znači da bi po izvedenoj operaciji

Kompaniji

trebalo da

ostane

dovoljno nov

ca

da otplati nagomilane dugove.

Slovenačka

v lada je već dala

saglasnost

za ovaj posao.

Zanimljivo

je da do svega ovoga dolazi

ba š u trenutku kada se na tržištu pojavljuju

nove generacije aviona

" B o i n g

737 - 600,

700 i 800".

Očekuje

se da će

tada većina

svetskih avioprevoznika, najverovatnije,

iskoristiti

prinove za obnovu svojih flota,

št o

znači

da je ralno

očekivati

da će se na

tržištu

pojaviti

veća količina šest

do sedam

godina starih manjih aviona, po povoljnoj

ceni.

Ta operacija bi trebalo da se odigra,

predviđaju

s t ručnjac i ,

tokom

naredne

god

ine.

Drugim

recima, svaki od

partnera

je za

protekle dve godine pregovaranja o even

tualnim letovima izgubio po jedan avion.

Spisak nesporazuma između

" A d r i e "

i

J A T - a je

poveći

- od otvorenog pitanja šta

je sa

nekadašnjim zajedničkim

ulaganjima

do ništa manje otvorenih zamerki do koj ih

je

došlo

kada je

slovenački tržišni

inspek

tor u sred sankcija, pod optužbom za

kršanje

embarga ( radi lo se o 20 hiljada

D E M

) kaznio rukovodioca

predstavništva

J A T - a

u L jub l j a n i . To m p r i l i k o m su pred

stavnici J A T - a nazočnom inspektoru ( zan

i m l j i v o g

imena - A d o lf Hitlmajer) uzalud

dokazivali

da nisu i z n o s i l i

pare

iz

S l o v

enije, a n u d i l i su i spisak 20 kompanija

koje su zaista kršile embargo. M e đ u t i m ,

N E K ' SUSEDU C R K N E A V I O N : A

da, ipak, nije sve u ekonomiji dokazuje i

primer da ni posle dve godine, od kada se

govorilo o obnovi vazdušnog mosta izme

đu Beograda i Ljubljane, jo š nema ni

kakvog pomaka na tom planu. Smrtnici se

prevoze autobusima preko

M a đ a r s k e .

Jedi

ni izuzetak je

prošlogodišnja

poslovna

poseta M i r e Marković koja je avionom

jugoslovenskog avio-servisa sletela direkt

no na ljubljanski aerodrom.

Odnosi između " A d r i e "

i J A T - a , nekada

jedinih

konkurentskih avio kompanija u

S F R J , zapravo sasvim dobro odslikavaju

ne baš srdačne odnose između Beograda i

Ljubljane. Prema objavljenim procenama

čelnika

J A T - a, svakodnevni letovi

između

Beograda i Ljubljane, i obrnuto, svakom

od partnera mogle bi da donesu barem po

10 miliona američkih dolara

god i š n je .

inspekcija je,

podržana " j a v n o š ć u " ,

tu po

nudu odbila,

pravdajući

se da ima "uputst-

va samo za taj s lučaj" .

O v a priča ostavila je mučan utisak zato

št o je upravo izvesni

M r v a l j e v i ć ,

J A T - ov

rukovodilac u

L j u b l j a n i , presudno

uticao

na

otvaranje

direktnog leta Ljubljana -

Njujork, čime je omogućio da sa svakim

letom za A m e r i k u ode do 15 tona slove-

načke robe. Zajednička deklaracija, koju su

potpisali

i JAT i

" A d r i a " ,

još predstavlja

mrtvo slovo na papiru. I dok tinja obostra

na netrpeljivost, obe kompanije iz godine u

godinu gube na desetine miliona dolara

koje ih, bukvalno,

čekaju

na

vazdušnoj

tra

si

između

Slovenije i Jugoslavije,

postoje

to uvek b i l a više nego profitabilna l in i ja .

" A d r i a " smanjuje flotu, a J A T zatvara pred

stavništva i ukida

l inije.

•

S V E T L A N A

VASO VI Ć M E K I N A

1. FEBRUAR 1997.

•

VREME 31

7/23/2019 VR-328


L J U D I

V R E M E

Izjava nedelje

M i r a M a r k o v i ć S e r b i a n

O p p o s i t i o n

D o e s

N o t

U n d e r s t a n d

It s

O w n

P e o p l e

MIRA MARKOVIĆ,

supruga

Slobodana

Mi loše v i ć a

direktorka

J U L - a

(reč misao z

"Duge, "Gardiana" "Borbe")

A L E K S A N D A R D E S P I Ć ,

predsednik

S A N U , u

intervjuu

za

NIN

objašnjava zašto

Akademija

ćuti i

kakvog se nasleda upravo ćutanjem ra-

tosiljala:

"Akademija

nije nikakvo intelektualno

homogeno telo,

n i t i

predstavlja neki

kolektivni um da bi

mogla

da

proizvede

nešto

što

bi se

nazvalo

stanovište A k a

demije. Ona je skup, po pravilu uglednih

l i č n o s t i , a svako o svemu ima svoj lični

pogled i formira sopstveni stav na osno

v u

činjenica kojima raspolaže nezavisno

o d mišljenja

drugih.

M i s l i m

da

različiti

pogledi na

ista zbiva nja predstavljaju

kvalitet, a ne

manu,

jer omogućavaju da

se ona osvetle

sa

mnogo

više strana nego

š t o

bi to

bilo

k o j i

pojedinac mogao

da

ostvari.

Akademija,

dakle, po prirodi stvari nema

osnova da se 'oglasi', pogotovo ne o pi

tanjima flagrantno

političke

naravi,

gde

stavovi

zavise

od

subjektivnih procena

i

sistema vrednosti, što su svojstva pojedi

naca,

a ne

kolektiva.

Oglašavanje

kolek

tiva,

fabrika, ustanova, organizacija,

slanje pisama, telegrama podrške i slično

naslede je

komunističke prošlosti

i total

itarne svesti."

VOJISLAV ŠEŠELJ,

četnički

vojvoda a zemunski gra

donačelnik, u

razgovoru

sa

ruskim

par-

lamentarcima:

"Želimo

ofanzivniju ulogu

Rusije na

Balkanu.

Ona bi po našem

m i š l j e n j u ,

trebalo

da

krene

u

sklapanje

sporazuma

sa

Ukrajinom, Belo rusijom, Sr

bijom,

Buga rsko m, eventualno Rumu ni-

j o m .

Rusija bi morala da

pošalje

svoje

trupe

na

Balkan,

i to

ozbiljne jedinice,

posebno

u

Republiku Srpsku, Slavoniju

i

Baranju,

kako bi

se na

tom terenu naprav i

l a

ravnoteža za N A T O . "

" L i d e r i K o a l i c i j e " , dodao je grado

načelnik, "služe Zapadu protiv svog naro

da

ponižavajući

ga demonstriranjem pod

stranim zastavama. Zbog

naših energičnih

op tužb i i

zahteva,

mi t ingaši su

najzad

odustali

od nemačkih i

drugih zastava zapadnih

d r ž a v a . "

P R E D R A G

GOJKOVIĆ C l N E .

p e v a č :

" M l a d i pevači su mi nalik na leptire ko j i žive samo jednu noć i čija k r i la

sagore na plamenu prebrze slave. Kada sam počinjao karijeru teško se dolazilo do

p l o č e ,

cenile su se prave vrednosti.

Možda

zato v e l i k i broj

pevača

iz moje gen

eracije

traje,

nisu

u

vrhu popularnosti, ali

za njih

ima posla. Zbog toga me,

za ra

z l i k u

od

leptira,

podsećaju na

orlove

i

slonove

k o j i

dobro znaju

šta je

estradnu

džungla i

kako

da

opstanu

u

njoj."

LJUBOMIR

TADIC,

f i l oz o f :

" U atmosferi

opšteg

oduševljenja u

redove

opozi

cije nastoje da se

udenu oni

predstavnici beogradskog

'mondijalizma' k o j i bi hteli

da nametnu narodnom pok

retu svoju ideologiju, svoje

duhovno

i političko

vodstvo.

O n i se

gotovo svako g dana

udevaju

i na stupce

'Demo-

kratije'. N j i h o v u ideološku

'paradigmu' formulisao je

Obrad

Sa v ić .

O n a

glasi: individua lizam

protiv

kolektivizma,

klasnog

i nacionalnog. To je ideologija

američkog

melting

pota koja

se u E v r o p i preporučuje

i

nameće ) jedino srpskom narodu. Od

njega se traži ne samo da bude anaciona

l a n

nego i antinacionalan. To je model

destilisane demokratije koja

propoveđa

nespojivost demokratskog

i

nacionalnog

osećanja

(i svesti). Tu vrstu demokratije

u

Beogradu ispovedaju 'Vreme' ('Republi

ka') i 'Naša Borba'. Kao što vladina š t a

mpa ('Politi ka', 'Bor ba' i

'Večernje

no

vosti') zajedno

sa

uzurpiranom televiz

i j o m ,

ispoveda

laži i širi

idolatriju vlada-

jućeg r e ž i m a ,

tzv. nezavisna

š t a m p a ,

pro

kazujući režimsku ideologiju, širi drugu

vrstu obmana, čiju smo prirodu nastojali

da ovde

o p i š e m o " .

DRAGOLJUB MICUN0V1C,

predsednik Demokratskog centra

i

savezni poslanik: "Izlaz

je

dosta jednostavan,

i

k o

god

m i s l i da to

nije najracionalnije i jedino

m o g u ć e , taj je z b i l j a

zastranio.

A k o

je pozvana komisija O E B S - a , i ona d o š l a , utvrdila

neke nalaze, i ako je ministar inostranih poslova Milutinović

ocenio

u r a v n o t e ž e n o m ,

svako izigravanje toga

vodi u

produžetak

drame

i vodi u i z o l a c i ju

zemlje, apsolutno."

ZORAN DASIC,

etnoglazbenik i tekstopisac, priseća se kako

je bend u kojem peva i svira na basprimu

dobio ime: "Nismo

znali

kako da se na

zovemo. Tu

je

' S v i l e n

konac', Dukat', nis

mo

mogli da se

setimo

ničeg

originalnog.

Bora Đ orđev ić (Č orba) tu je u s k o č i o :

'Ma

v i

ste

'Legende'

i

tako

je i

ostalo."

3 2 V R E M E • l . F K B R U A R l w

7/23/2019 VR-328


MOMIR BULATOVIĆ,

predsednik Crne Gore: "Predsjednik Crne Gore

im a jednu svoju državničku dužnost, a to je da

bude

u neposrednim, stalnim radnim kontaktima

sa predsjednikom Srbije. To je uvijek

bilo

i to će

da bude, bez obzira na istorijske okolnosti. Ja

imam tu

srećnu

okolnost što se sa predsjedni

k o m Milošev ićem

oda vno znam i saradujem i

rekao bih da postoji i razvijen

osjećaj ličnog p r i

jateljstva zbog toga što smo mnogo stvari mora

l i

da

zajednički r i j e š i m o .

Naravno,

teret

k o j i on

nosi

j e

teret

Srbije i

teret

srpskog naroda u

c j e l i

ni.

Taj

teret

je

težak

i nezahvalan.

Naša

saradnja

je više nego korektna. Republika Crna Gora ima

svoje

ustavne

mehanizme kojima

može

da

z a š t i

ti

svoje

posebne interese unutar

Jugoslavije. A

kada se o tome radi i kada ja treba da iskažem

stav i

politički

interes Republike Crne Gore un

utar

SR Jugoslavije, uvijek nailazim na puno ra-

zumijevanje i naklonost svoga kolege i prijatelja

g predsjednika Srbije Slobodana M i l o š e v i ć a . "

ZORAN ZIVKOVIC,

gradonačelnik N i š a ,

o svojim

prvim

kontaktima sa

politikom

K ao dečak pratio sam spoljnu p o l i t i k u , jer je tada naša un

utrašnja politika b i l a

dosadna. Z a nju sam se zainteres-

ovao tek od Osme sednice. Pratio sam to vrlo detaljno

i

tada sam ocenio da gospodin Slobodan Milošević

nikako ne

može

da bude spasilac srpskog naroda.

Neko

ko se tako

obračunavao

sa svojim

l j u d i

ma u stilu Sovjetskog Saveza iz 1932. god

ine,

ne

može

nikom da

donese

dobro. Kad

su

formirane

poli t ičke stranke

u

S r b i j i ,

1990. godine, bio sam veoma

b l i z u

ulasku

u Demokr atsku stranku, ali je njena o dluka da kandiduje princa To mis lav a Kara dord -

evića

za predsednika Srbije

b i l a

tako

smešno rešenje

da sam tu stranku ocenio

neozbiljnom.

Ipak sam, od leta 1991. godine, bio sponzor Demokratske

stranke

u

N i š u , a od aprila 1992. godine i njen č l a n / '

MOMČILO

BAJACIC,

kantautor, na pitanje koga bi

odabrao da najavi njegov

eventualni ili budući koncert

u

Zagrebu (u

Ljubljani

je to

b io

Zoran Predin):

" B i l a

bi

m i čast da nešto o meni kaže

Arsen D e d i ć ,

čije sam pesme

oduvek veoma cenio,

čovek k o j i

je

p r v i

krenuo s poezijom u

muzici

i od njegovih

smo legendarnih stvari učili i

B a l a š e v i ć ,

i

B r e g o v i ć ,

i

Š tu l ić ,

i ja, te ostali k o j i

rade

pristojne tekstove. B io bih

počašćen

kad

bi koju o meni rekao i O l i v e r D r a g o j e v i ć ,

iako

nije iz moje

b r a n š e ,

ali tako je

b r i l j

antan muzičar

da

može

uzeti i kafanski

jelovnik

te, čitajući ga i improvizujući pe-

vanje, uz jednu ha rmoniju, od njega na

praviti šlager. Nezamislivo

je s

k o l i k o šar

ma svira i peva.

Možda Džoni Š tu l ić ,

ako

se vrati u Zagreb iz Holandije , ili sve us-

pešnija

kantautorica

A l k a V u i c a ,

koja mi

je prijateljica."

MARKO MARKOVIĆ,

veteran sportskog novinarstva, o

načinu

na

k o j i

je

otišao iz R T S - a : "Pozvao me je jednog dana Jovan

R i s t i ć ,

moj

dugogodišnji

poznanik sa televizije.

Razgovor je tekao ovako: 'Moram da ti

saopštim

nešto neprijatno. Ti si smenjen.'

' Z a š t o ? ' ,

pitam ga.

Ponudio mi je da biram šta ću da radim: od povrat

ka

samo u radio, do urednika kontakt programa na

t e l e v i z i j i . Odlučio

sam da uzmem

godišnji

odmor i

kasnije sam doneo odluku da odem. Najviše me

povredi lo to što su ond a^ad a sam

otišao

po radnu

k n j i ž i c u ,

nakon

tačno

38 godina rada u toj

k u ć i ,

re

k l i

da moram odmah da ostavim i propusnicu, jer je

tako naredio Jovan

R i s t i ć .

I tim ljudima je bilo ne

prijatno, a li : 'Naredba je naredba'. B i l o mi je

nejas

no što se toliko

plaši

toga da ja mogu da udem u tu

k u ć u . Nakon toga sam se zarekao da dok su te dve

osobe, Dragoljub

Milanović

i Jovan

R i s t i ć ,

tamo

-

j a neću proći

kroz vrata R T S - a . Napisao sam čak i

testament

u kome stoji da kad bih sutra umro ne

srne da se održi ni komemorativni skup."

RADMILO ARMENULIC,

selektor teniske reprezentacije

k o j i je podneo ostavku zbog

sukoba sa predsednikom

Teni

skog

saveza Jugoslavije Ra-

domanom

B o ž o v i ć e m :

"Ipak, ne

želim da govorim negativno o

njemu.

M i s l i m

daje on pametan

čovek,

veoma elokventan, samo

postavljen na p o g r e šn o mesto.

Sigurno bi bio

fantastičan

gen

eralni

direktor neke velike

firme, kažu daje

bio dobar i kao

predsednik Vlade, ali na mesto

predsednika Teni sko g saveza

Jugoslavije mora da

dođe čovek

k o j i

se time

bavi,

k o j i

poznaje tenis." O Jugoslaviji kakvu bi

že l e o :

"Moram

da kažem daje to monarhija na čelu sa kraljem i Slobodan-

om

Miloševićem

kao predsednikom vlade.

K r a l j

je da se dva puta

godišnje

pojavi na ceremonijama,

prošeta

u

kočijama K n e z - M i h a i l o -

v om

da ga narod

v i d i . "

U

v iz i j i

g.

Armenulića zamišljeni

predsednik

vlade ne bi morao da seta.

1. FKBRIAR IW7. • V R E M E 33

7/23/2019 VR-328


A l b a n i j a

Eksplozija

negativne energije

Ruše se i pale arhitektonski atraktivne i

stare

zgrade sudova, opš t ina ,

inostranih

preds tavniš tava , kao i sk lad iš ta benzina i drugi j av n i objekti

T I R A N A

prkos o b e ć a n j i m a predsjedni

ka države dr Sa l i ja Ber iše da

će b i t i obeš tećeni , kao i od

lučnos t i

albanskih

vlasti da se

^tkm**/,

stave

na

stranu stotine

hil jada

š tediša ,

koje

su prevar i l i v lasnic i i osnivači

raznih

banaka

i humanitarnih

organizacija,

demonstranti

i dalje iskazuju ogorčenje i

nepovjerenje

prema

vlasti, optužujući je da

je u svemu s a uče s n ik , t r a že svoje uloge (i

kamate), al i i ostavke dr Ber iše i

njegove

vlade.

T o k o m vikenda izb i l e su na jžešće de

monstracije

u

Skadru,

k o j i , inače , i

ranije

nije

b io

naklonjen

dr Beriši i njegovoj v l a

daj ućoj partiji . A l i , neredi su se prenijeli i

na jug države . U

gradu

Lužn ju (udaljenom

oko 85

kilometara

od

Tirane),

najprije

je u

subotu

nekol iko hi l jada građana , koj i ž ive

uglavnom

od

poljoprivrede

i s i r o m a š n o ,

zapa l i lo zgradu opš t ine i žes to ko se sukobi

lo sa pol ic i jom. B i l o je na

desetine

povrije

đe n ih na obje

strane.

Još žešći neredi u

ov om g r a d iću nastali su

kada

su

demonst

ranti

ultimativno

zatražil i da se 18 njihovih

drugova koje j e prethodno pol ic i ja uhapsi

la i

odvela

u T iranu, os lobodi . Da b i sma

njila napetost, vlast je p rihvatila taj zahtjev

i

helikopterima

koj ima su dovedeni uhap

š e n i , doš a o j e i

zamjenik

predsjednika a l

banske

vlade, ministar inostranih poslova

i

jedan

od če l n ik a v l a da juće Demokratske

partije Trihtan Še hu . O n j e nastojao da

g r a đ a n i m a objasni da su uhapšeni neki od

v l a s n ik a

"banaka"

kod koj ih su građani

"ulaga l i"

novac,

te da će im

novac

biti vra

će n nakon št o vlada donese

zakon

koji će u

c je l in i regulisati način vraćanja novca koji

j e d r ž a v n a

banka

" z a l e d i la " , p r e uz im a juć i

ga sa računa parabanaka.

O T E T I M I N I ST A R : To isto z v a n ično

je ob e ća o i premijer

Aleksander

Me k š i , k a

zavš i da vraćanje novca počinje 5 . februara.

T a k o đ e ,

albanski

parlament

je

usvojio

z a

k on k o j i p r e dv iđa đo 20

godina

zatvora z a

albanske

"gazda Jezde i Dafine", kao i kon

fiskaciju cjelokupne i m o v i n e. M e đ u t i m ,

o g o r č e n a masa

nije

imala vol je da sve to

prihvati kao

garanciju,

pa n i da sas luša min

istra

Šehua , uzvikujući

daje

vlast "krivac za

sve". Tražili su

ponovo

ostavku

predsj

ednika

B e r i š e ,

kako

to inače traže i de

monstranti š i r om zemlje. Kako su na l ic ima

n j ihov ih uha pš e n ih s ug r a đa na

b i l i v i d l j i v i

tragovi batinanja, a

ministar

imao malo

obezbjeđenje ( s n j ima su doš la

svega

dva

policajca) okupljena

masa gaje napala k a

menicama.

Pogođ en je u g lavu, a krv mu se

s l iva la n iz l eđa . Neko

vrijeme

je čak bio i

kidnapovan

(taj čin je nazvala vandalskim i

opozic iona Soci ja l is t ička partija koju vlast

optužuje kao

glavnog

pods t r e k a ča nereda).

Ž e s t o k i protesti ponovljeni su u još

desetak gradova i u T irani .

Posebno

u ned

j e l ju , kada je po l ic i ja na Trgu Skenderbeg

rastjerala ok o

40.000 demonstranata

i

kada

je v iše osoba na obje strane p o v r i j e đ e n o .

A l b a n s k i parlament j e iste večeri

predsjed

nika dr Ber išu

ovlastio

da može

upotrijebi

ti i vojsku i ona je odmah, u

nedjelju,

za

posjela

prilaze

d r ž a v n i m

objektima, naj

prije

zgradama

vlade,

televizije i nacional

ne

banke.

Vlada je iz jav i l a da to ne znači i

z a v o đ e n j e

vanrednog

stanja,

mada ipak

i z

gleda da je tako.

Vojska i pol icija, bar u

prvom trenutku,

nijesu

smanjile intenzitet nereda. U

zatvo

ru kod Kav oje d oš lo je do

pobune

zatvorenika,

k o jom p r i l ik om s u dv o j i c a

ubijena, a više njih ranjeno. D a b i smanjila

napetost, u sve se ukl juči l a i v lada juća

Demokratska partija. P o M i l o š e v i ć e v o m

receptu,

obratila

se svojim

pristalicama

za

podr š k u . N je n " K on t r a mi t ing" u T i r a n i je

ipak

otkazan

al i ni to

nije

spustilo

tenziju.

Ste d i š e i

dalje

ne

odustaju

od t raženja

svoj ih para, a opozic i ja od rušenja v las t i .

Naprotiv

- stanje se sve više kom plikuj e.

R U Š I L A Č K A S T R A S T : Protesti u

A l b a n i j i imaju, u odnosu na "šerpa-piš ta l j -

ka-jaja"

beogradsku

i sofijsku "revolu ciju",

bitno raz l ič i tu odl iku. U nj ima je pokazana

do

sada rijetko

v iđe na r u š i l a čk a

strast,

za

koju se pretpostavlja da ima dublje

motive

o d p r o b l e m a t i č n i h parabankara,

odnosno

da čak . vu če korijene iz pola vijeka

nagom-

ilavanog gnjeva, pod v l a š ću komunista i

Envera

H o d ž e . M o g u ć e d a j e u

pitanju

i

jedno i drugo. Ruše se i pale arhitektonski

atraktivne i stare zgrade sudova, opš t ina .

inostranih

p r e ds ta v n i š t a v a , k a o i s k l a d i š t a

benzina i drugi j a v n i objekti. M e đ u t i m , j o š

34 VREME • I. FEBRUAR 1997.

7/23/2019 VR-328


je zanimljivije da neki demonstranti nosaju

i

pred

t e l e v i z i j sk im kamerama ljube s l iku

Envera

Ho d ž e , p o d k o j im j e A lban i j a

post

a l a n a j s i r o m aš n i j a z e m l j a i u kojoj je

carovala n a j t v r đ a despotija i

diktatura.

N e

zna se da li je to više ci ničn o ili

groteskno.

I Z V A N

K O N T R O L E :

I n ač e ,

zan

imljive su i

druge

kontroverze

u vezi sa sa

d aš n j o m albanskom pobunom. A l b a n s ka

š t am p a i z n o s i podatke da su svakog t r ećeg

A lban c a p r e v a r il i " p o š t e n i bankari" koji su

o b e ć a v a l i kamate od 20 do više od 200

posto. Nj ihov u log se

procjenjuje

na oko

m i l i j a r d u dolara. Ne zna se ko l ik o je tog

novca zatečeno u t im (d iv l j im) "bankama".

Pre tež no je r i ječ o novcu ko j i svo j im po

rodicama šal je preko

300.000

albanskih

azilanata, od ko j ih najveći na

crno

radi u

G r č k o j ,

I talij i i

drugim zemljama. Razot

kr iva se i

"metod" prevare:

v l a sn i c i

para-

banaka daval i su intervjue u medijima

(koje su sami p laćal i ) u ko j ima su tv rd i l i

kako su njihove

firme

osnovane u suvlas

niš tvu sa nek im moćnim stranim, p r e t e ž n o

am e r ič k im p o s lo v n im i

bogatim

l jud ima.

Šted iše su nasjele, a pogotovu kada su se u

š t am p i p o j av i l i

napisi

kako u te banke u l

ažu i

strane

diplomate

koje ž ive u Tiran i . U

tome

je izg leda bi lo i

istine.

Tvrdi se da su

to č in i le diplomate i osoblje

ambasada

i

konzulata G r č k e (njihov konzulat u Đ i n o-

karu

privremeno je zatvoren, što se dovodi

u

vezu sa ovom

aferom), Italije

i jo š nek ih

zemalja. A l i , o ni nijesu ništa izg ub ili , jer su

v e ć

nakon

prvog mjeseca p o d iz a l i kamatu

koja je ubrzo z a n e k o l ik o puta p r e m a š i l a

njihove osnovne uloge. L i s t "Gazeta Š ć ip -

tare" tvrdi da su upravo ti "ugledni stranci"

najv iše i zave l i A lban ce , dod ajući da je i

njihov

"prljavi novac" uzdrmao A l b a n i j u .

N i j e u pitanju

samo

ovakav nač in bo

g ać e n j a stranaca,

nego

i č in jen ica da su

j

oni , kao v lasn ic i

raznih

u l ičn ih aparata, k a -

z in a , igara na sreću i drugih n ač in a "brze

(u l i č n e ) s r e ć e " prosto " z a r az i l i " A lban i j u .

On i i z o v e s i r o m a š n e zemlje

odnose

o g

romne k o l ič in e novca, š to je dokazala i

jedna

po l ic i j ska rac i ja , kada j e u h ap š e n

jedan

stranac

u

trenutku

kada

j e p o k u š ao

da iz zemlje iznese preko s to mil iona do la

ra

(albanskim zakonima

moguće je izn i je t i

o k o

deset

h i l jada dolara gotovine).

U h a p š e n i s u potom i jo š nek i stranci z a

koje

se pokazalo da su živjeli na visokoj

noz i u jednoj tiranskoj

v i l i

i da su

b i l i

d o

b r o n ao r u ž an i . Tako se samo potvrdilo ono

što se ranije s lu t i lo : daje A l b a n i j a , u kojoj

sirotinja

i

dalje

grca u bijedi i koja je i

dalje

n a j v e ć e ekonomsko " s i r o t i š t e Ev r o p e " ,

postala za strance " o be ć an i Zapad". A l i , ne

za one ko j i

nastoje

da u lažu svoj novac,

već da ga

odavde,

sa

ovog "evropskog

ot

pada" — odnesu. M a d a , z a poznavaoce

n o v i j i h kretanja u p o s t k o m u n i s t i č k i m z e

mljama

sve to ne predstavlja n a r o č i to n o

vost,

jer je

sirotinja

uvijek bogomdana za

olako namicanje kapitala...

U

svemu se još ne nazire kakav će uči

n ak im a i i i z v o đ e n j e

vojske

na ulice, jer

"negativna

energija"

i dalje narasta. U p r -

kos nastojanjima

vlade

da smir i strasti i da

pruž i

sigurne garancije

da će uloženi

novac

štediša (ali ne i

kamata)

biti vraćen, čak i iz

njenog budže ta (ako ne bude b i lo dovoljno

08

zamrznute

sume parabanaka), iako

u

njemu z a o v u godinu nedostaje oko 260

m i l io n a dolara, h r o n ič a r i procjenjuju da bi

situacija

u A l b a n i ji uskoro

mogla

d a i z

makne k o n t r o l i . U k o l ik o u p o m o ć n e

pris

tigne davno o b e ć a n a zapadna ekonomska

p o m o ć ,

prije svega

— k e š novac. •

B R A N K O J O K I Ć

V

Češka

Nova prva dama

D

ve žene o ko j ima se poče tkom ove go

dine

u svetu najv iše govor i ig rom

s lu č a j a su d v e Č e h in j e : M e d l in

Olbrajt,

prva

ž e n a

ministar inostranih poslova

S A D , i Dagmar V e š k r n o v a , poznata g l u

m ic a

kojoj

j e ž i v o t podario

novu

u logu —

prve dame

Č e š k e R e p u b l i k e. P o č e t k o m

januara, nedelju dana po izlasku iz bolnice,

gde su mu

operacijom odstranili karcinom

sa p lu ć n o g k r i l a , svetom je obletela

n e o č e k i v a n a vest da se predsednik V ac lav

Hav e l be z prethodne

najave

o ž e n io svojom

d u g o g o d i š n j o m poznanicom i g lu m ic o m

Dagmar V e š k r n o v o m .

Ovaj

d o g a đ a j

j

aogj

uzburkao je javnost ne samo Č e š k e. N a

j v i š e zbog toga š to nije p r o š lo n i godinu

dana

kako

j e ,

posle

t e š k e

bolesti preminula

predsednikova supruga Olga, ko ja je

zbog

svoje skromnosti i n e s e b i č n o g pomaganja

onima prema k o j im a ž iv o t nije b io blago

naklon

u ž i v a l a simpatije i

respekt

u

č e š k o m narodu. Za nju se znalo da je

svome m u ž u V ac lav u Hav e lu b i l a v e l i k a

p o d r š k a u ž iv o tu , pogotovu kada mu je kao

proganjanom disidentu bi lo naj teže .

Dagmar V e š k r n o v a , o d sada Hav e lo v a ,

jedna

o d

najpoznatijih

č e š k ih g lu m ic a : i g

rala

je u v iše od

pedeset

c e lo v e č e r n j ih

f i l

mova, sn im i l a preko dv e stotine T V - d r a -

ma, a

tokom

p o z o r i š n e

karijere odigrala

je

raz l ič i te uloge u nek ih pedesetak predsta

v a . Z a glumu je dobi la i mnoge nagrade,

u k l j u ču j u ć i i p r e s t i ž n o g G o le m a . Predsed

n ik o v a supruga d ip lomirala je na

uglednoj

A STRAŽI: Policajci u

Skadru

akademiji u B r n u i im a d v ad e s e to g o d i š n j u

k ć e r N in u k o j a u Pragu

studira

d izajn . O d

prvog

m u ž a

razvela

se kada joj je kćer ima

la

samo

tr i

godine.

Ima s imbol ike u tome daje, posle osa

mnaest sezona k o l ik o je provela u poznatoj

češkoj pozor išno j kući Vinohrad i , o t iš la sa

p o z o r i š n e scene kao Strindbergova kralj ica

K r i s t i n a , p r ip r e m aj u ć i se d a u

stvarnom

ž iv o tu

bude

jo š bo l ja

prva dama.

"Shvatam da mi je ž ivo t dodelio potpu

no novu u logu , u logu veoma tešku jer ne

mogu

unapred

da je probam", iz jav i la je

posle

svadbe, dodajući da joj je sada g lavn i

ž iv o tn i c i l j p o d r š k a m u ž u .

Predsednik Hav e l j e

rekao

da se nada

da će većina l jud i

shvatiti njegovu

o d lu k u

da se ponovo ožen i , dodajući da m u je i O l

ga na

samrti

rekla da ne

treba

i ne srne da

živi sam, jer na to nije spreman. Za Olgu je

j o š rekao da

"jeste

i zauvek će ostati apso

lutno

nezamenljivim delom moje d u š e " .

N a kraju

krajeva,

javnost

je

njihovo

v e n č an j e p r im i l a sa v e l i k im simpatijama i

sv i smatraju da će Dagmar Have l bi t i dobar

ž ivo tn i

saputnik

i p o d r š k a predsedniku V a

c l av u Hav e lu .

Njena

uloga

prve dame

već

je poče la: prv i

strani

državn ik sa ko j im se

srela bio je kancelar

Helmut

K o l , k o j i j e

predsednika

Have la i n ju

posetio

u njiho

voj privatnoj kući za vreme svoje posete

Pragu povodom potpisivanja č e š k o - n e -

ma čke Dek larac i je . •

U R O Š M I T R O V I Ć

1. FEBRUAR 1997. • VREME 35

7/23/2019 VR-328


Alžir

Džihad i

ramazan

U najnovijem

talasu islamističkog

nasilja

broj bombaških

napada i eksplozija iz dana u dan je sve veći, kao i

broj

žrtva

O

d

izb i janja građanskog rata, pre pet

godina,

A l ž i r p r o v o d i

krvave

ra

mazane. Sv e t i muslimanski mesec

ovde

je

naprosto sledom

t ragičnih

zbivanja

prestao da

bude vreme

o p r o š t a j a i p o m i

renja, mi l os r đa i mo l i tv i ,

kako

to na laže is

lamska tradicija,

i

pretvori

se u

mesec

na

jv e ć ih sukoba i

najokrutnijih

pokol ja .

O v o g o d i š n j i ramazan koji je počeo 10.

januara, u tom

pogledu

j e v i š e s t r uk o

nad

ma š io s v e prethodne ratne ramazane. U pr

ve dve nedelje

posta

v iše od dve stotine

l jud i , gotovo

isk l jučivo

c i v i l a , ubijeno

je u

masovnim

pok o l j ima i podmetnutim bom

b a š k i m

eksplozijama samo

u

gradovima

A l ž i r u , B l i d i , Buf a r ik u i Me de j i i

njihovoj

o k o l in i .

U ov om podr uč ju ,

glavnom

žar iš tu is l a -

m i s t i č k e pobune,

teroristi primenjuju

ra

zl ičite

metode

u

selima

i u

gradovima.

Izo-

lovana sela

su najčešća meta n j ihovih stra

v ičn ih , ob ično noćn ih pok o l j a č i t a v ih po

r od ic a , mahom on ih koje imaju svoje

bl ižnje u vojsc i , po l ic i j i i u

novoformiranim

komunalnim s t r a ža ma "patriota" u d r ža v no j

s l užb i . U b i s tv a

dece

i

silovanja

žena pre

nego što će biti zaklane čes to su ,

kako

tvrdi

a l ž i r s k a š t a mpa , sastavni deo tih

kaznenih

ekspedicija.

U

gusto

naseljenim

gradovima,

pogotovu u t r omi l ions k om A l ž i r u , na delu

su drugi metodi

ubijanja,

uglavnom sa dis

tance.

Tu su "u modi" automobili-bombe,

parkirani

na

prometnim mestima

i u

n j i

h o v i m razornim eksplozijama strada odjed

nom i po nekol iko desetina l judi. . .

U oba s luča ja raz l ič i ta je samo taktika,

a cilj j e

is t i : stvaranje panike

u s t a nov n i š t

v u i haosa u zeml j i u

nadi

da će to

ubrzati

pad rež im a i is l amis t im a otv or i t i to l iko

žel jeni put ka

uspostavljanju "islamske

re

publ ike" u A lž iru .

P R E T N J E G I A : Zasad je ipak v i d l j i

vo da ekstremna ger i l ska

organizacija

Is

lamska

o r u ž a n a grupa ( G I A )

nije

pretila

praznom p u š k o m . O b e ć a l a j e A l ž i r c i m a

pakleni

ramazan

i to obećanje na

dosad

n e v i đ e n o svirep na č in sprovodi u delo.

Njen šef A ntar Zuabr i po ručio je ovih dana

onima

koj i ne podržava ju is l amis t ički dž i

ha d

(sveti

rat) da im predstoje jo š crnj i

dani. "Rat će se pojačati do kraja

ramazana

i u njemu

nema neutralnosti",

piše u

saopštenju glavnog "emira" G I A u p u će n o g

uglednom a l ž i r s k om

dnevniku

" E l V a ta n" .

" M i imamo i ljude i sredstva da

kaznimo

sve koj i n isu na našoj strani. Oni su apos-

tati ( l judi koji su po Kuranu počinil i najteži

greh) i zas lužuju smrtnu kaznu".

U

najnovijem talasu i s l a mis t ičk og

nasilja

i terora

broj

b o m b a š k i h napada i

eksploz i ja iz dana u danje sve duži , kao i

broj

ž r tv a . N a jv e će z g r a ža n je i z a z v a l i s u

pok o l j če t r de s e ta k

osoba

u

selu

B e n i S l i -

man u oblasti Medeje i eksplozija

automo-

bila-bombe 19. januara u

najprometnijoj

ul ic i a l ž i r s k og kvarta Belkur , u kojoj je bilo

pedesetak poginul ih i v iše od

stotinu

ranjenih.

Posle

ovog

masakra

u Belkuru, za

v e ć inu neshvatljivog, jer je reč o delu gra

da koji je

svojevremeno

glasao

z a i s l a m-

iste, g r a đa n i u ov om

kvartu

su počel i da se

sami organizuju kako

b i spreči l i

eventual

ne

nove eksplozije.

S a š t a p o v i m a u

ruka

ma , ml a d ić i zaustavljaju i k on t r o l i š u

sumnjiva v oz i l a i nepoznatim l ic ima ne

dopuš ta ju da

automobile

zaustavljaju i

parkiraju

u ov om

kvartu.

P r o š l o g petka se , u pokuša ju da umir i

s t a n o v n i š t v o ,

oglasio

i

predsednik

L i a m i n

Z e r ua l , p r i z na v š i u k r a će m ob r a ća n ju pre

ko TV da je zeml ja

preko mere

suočena sa

"talasom z l o č i n a č k o g nasilja i

barbarskog

terorizma"

bez presedana. O n j e ocenio da

je reč o "zaveri"

protiv

A l ž i r a k o ju po ma žu

i pojedine "snage iz inostranstva" (ne pre-

c iz ira jući

koje),

al i i

pojedini

a lž ir sk i

p o l i

tički krugovi, u čemu se po svoj

p r i l ic i

cil ja

na potpisnike opozicione platforme iz

Rima pre dve

godine

koji se zalažu za pre

govore vlasti sa zabranjenim Islamskim fr

ontom spasa

( FI S ) .

General

Zerual je pri

tom iz jav io da je vlast " čv r s to r e š e na " da

nastavi borbu protiv " teror is t ičkih grupa do

njihovog

uniš tenja" .

Nije prv i put da

predsdnik

Z e r ua l

daje

ovakva obećan ja , a l i je novo da više ne go

vor i o di ja logu sa is l amis t ima kao putu z a

o k o n č a n j e

krvavog

g r a đ a n s k o g rata koji je

ušao u šes tu godinu i A l ž i r stajao dosad

80.000, a m ož da i svih sto hil jada l judskih

ž i v o t a . N a ovaj

zaokret

j e , desetak dana

ranije u intervjuu p a r i š k o m " M o n d u " , v e ć

upozorio jedan

od

prvaka

a l ž i r s k e

demokratske opozic i je , šef

Fronta

soc i ja l

is t ičkih

snaga

(F F S ) A i t A h m e d , o p t u ž i v š i

generala

Zeruala

da je po izboru za pred

sednika

(novembra 1995) zaboravio

STRAH I PANIKA: Prizor sa alžirskih ulica

3 6 VREME I

FKHRl 'AR 1997.

7/23/2019 VR-328


predizborna

mirovna

ob e ća n ja i

"opredelio

se za građanski rat".

P A I S V N O S T I N O S T R A N S T V A : A i t

A h m e d smatra da j e A l ž i r u po l i t ičk om

ćor s ok a k u i

otvoreno

se za laže za održa

vanje

m e đ u n a r o d n e konferencije koja b i ,

kako

smatra,

pomogla

A l ž i r c im a d a rese

svoje d r a ma t ične k r i z e . O n j e ov ih dana

č a k p r e d l o ž i o a m e r i č k o m

predsedniku

K l in tonu da

odredi "specijalnog

izas lani

ka" koji bi

posredovao

i z m e đ u

sukobljenih

strana u A lž iru . "Revol t i ran sam kad se

setim",

k a že l ide r FFS ,

"kako

su

eksplozije

dv e bombe na pijaci u Sarajevu

izazvale

na

Zapadu pravu medijsku buru,

dok

serija

s a da š n j ih atentata u A l ž i r u ne i z a z iv a k o d

nj ih n ikakvu

reakciju. Jedan

građanski ra t

se vodi na dva

sata avionskog

leta od Par i

za, a niko ni prstom da

mrdne

To ćutanje

m e đ u n a r o d n e zajednice je

blanko

ček

r e ž i m u

generala Zeruala", dodaje

A i t

A hme d , oc e n ju juć i da

Francuska

pr e

svega

s p r e ča v a , u

dogovoru

s a z v a n ičn im

A l ž i r o m , m e đ u n a r o d n e i n ic i j at i v e z a

ok onča n je

sukoba

u toj zemlji.

N a

ovako

d r ž a n j e m e đ u n a r o d n e

zajed

nice

utiču, čini se, najviše interesi razvije

nih

zapadnih zemalja.

D o k A l ž ir

redovno

i s po r uču je naftu i gas svojim

zapadnim

klijentima, pa je proš le jeseni pustio u rad i

nov i gasovod Magreb - E v r opa d uga ča k

preko

1500

kilometara,

dok u pol i t ički teš

k im

u s l ov ima

ipak sprovodi ekonomske

reforme

po savetima M e đ u n a r o d n o g

mon

etarnog

fonda

i Svetske banke i obez-

beđuje pr ivredni rast,

Zapad nema razloga

da se meša u

krajnje

opasan, k r v a v i a l ž i r s

ki g l ib . O v o posebno v a ž i z a p r a k t ične

Amerikance koji su na Srednjem is toku i u

nekim

drugim

de l ov ima

sveta

v e ć

pokaza

l i da

znaju

da s a ra đu ju i s a t a mo š n j im

r a d ika l n im i s l a mis t ičk im r e ž im ima . A k o b i

se sl ična pomeranja v las t i eventualno do

godila i u A lž iru , š to

pojedini

a me r ičk i

ana l i t ičari na duži rok ne isk l jučuju , S A D i

Zapad

z na će dakle da se tome

prilagode.

N i vlast

u A l ž i r u , n i v e ć ina njegovog

s t a nov n i š tv a , me đu t im , uopš te ne pomiš l j a

na

takav

ishod t ragičnog sukoba u

ovoj

ze

m l j i . Z a hv a l ju juć i prvenstveno pov e ća n ju

cena nafte

i gasa, A l ž i r j e z a

poslednjih

godinu

dana p o v e ć a o

devizne rezerve

sa

dve na četir i milijarde

dolara,

p r a k t ično e l i -

minisao c r n i kurs

dinara,

osigurao pr ivred

ni

rast od zavidnih pet

odsto

god i š n je i i n

flaciju sa 29 odsto u 1995. smanjio na 16,5

odsto u proš loj godini .

U zeml j i suočenoj sa krupnim teškoća

ma, me đu njima i socija lnim, to su

svakako

v a ž n i ,

mada

ne i odlučujući

aduti

vlasti u

njenoj borb i na ž ivot i smrt sa is l amis-

t ičk om pobunom. •

S R B O L J U « M A N O J L O V I Ć

Italija

Konture

nove

države

N a reformiranju talijanskog ustava u posljednjih petnaestak

godina radile

su čak tri komisije

T

a l i janski parlament nedavno je os

novao dvodomnu komis i ju č i j i je za

datak reformiranje

di je la

ustava

koj im se

o d r e đ u j u v a ž n a pitanja d r ž a v n o g ustrojst

va . R i ječ je o uvođenju krupnih promjena,

kao što su federalizam, prezidencijalizam i

sistem garancije

za

parlamentarne

manjine. K omis i j a b i trebalo da već

krajem

juna

ponudi

parlamentu paket reformi.

U k o l i k o ih ovaj usvoj i , građani će se o

njima izjasniti na

referendumu.

Z a v r š i l a s e tako

duga

i k ompl ic i r a na

procedura

donoš e n ja

zakona ustavnog

ran

ga . N a k on skoro godinu dana

rada

par

lamenta -

prvo

od četir i čitanja

zakona

obavljeno

j e jo š p r oš l og

ljeta

- hod ka no

voj

talijanskoj

d r ž a v i ,

zapravo

tek počinje.

O v i h dana parlamentarne grupe

odre

đuju svoje predstavnike - ukupno 70 zas

tupnika

i

senatora,

a

tajnim glasanjem

bitće

izabran

i

njen predsjednik.

Najozbi l jn i j i

kandidat

z a ov u f unk c i ju j e Ma š imo

d 'A l e ma , pv i čov je k Demokratske partije

l jev ice , na j jače pol i t ičke

partije

l i jevog

centra.

D ' A l e m in u

kandidaturu

podr ža v a i

desni centar.

U k l juč iv a n je tako utjecajne l ičnosti u

rad komis i je predstavlja

garanciju

da se

ovoga

puta mis l i oz b i l jno .

Oprez nije

na

odmet, jer su na

reformiranju talijanskog

ustava

u

posljednjih

petnaestak

godina

radile

ča k dvije komis i je . P rva , osnovana u

jesen 1983, imala je

neambiciozan zadatak.

O d

nje se tražilo da

samo

p r ouč i

pret

postavke

ustavne reforme. D r uga , osnova

na u ljeto 1992, za godinu i pol prom ijenila

je dva predsjednika. R a d j e prekinula bez

rezultata,

j e r j e u m e đ u v r e m e n u r a s p u š t e n

ta da š n j i parlament. D a l i ć e " D ' A l e m i n a

k omis i j a " k ona čno s k inu t i ov a pitanja sa

dnevnog reda?

O dl uk a o

osnivanju

parlamentarne k o

misije, kako, uostalom, na l a že ustav,

done

sena

je na

osnovu

veoma š i r o k o g p o l i

t ičk og

konsenzusa.

P r a k t ičk i z a

zakon

su

g l a s a l i s v i , o s im Lige sjevera. Njen l ider

Umberto

B o s i

nije

čak ni

prisustvovao

g la

sanju,

jer je,

kako

j e

rekao,

on

"Padanac,

a

ne Tal ijan".

M

U A U T O B U S U " :

Zaboravljena

je i

"bura u čaši" čiji su protagonisti bi l i

S i l v i o B e r l us k o n i i Đ a n f r a n k o

F i n i .

Spor

je

tada

nastao na

pitanju

da l i je za re

forme cjelishodnija ustavotvorna

s k upš t ina

i l i parlamentarna komis i ja . Za prvu se za l

agao

b iv š i predsjednik d r ž a v e F r a n č e s k o

K os iga , a l i i Dankarlo F i n i . S i l v i o Be r

luskoni je

optirao

z a k omis i ju . N a

kraju

je

Fini jev Naciona lni

savez

"ušao u autobus",

kako

je s l ik ovi to opisao s a da š n ju situaciju

jedan od Fin i jev ih l ju di , a l i je

spreman

i z

njega

izaći čim

uoč i

promjenu

rute.

Prevedeno

na

jednostavniji

jez ik , to znači da

F i n i

neće

odustati

od

svog zahtjeva

z a direktno izab

ranim premijer

om ( još bolje, d i

rektno

izabranim

šefom države) , te

da će ovo

pitanje

bi t i

v e l i k i

kamen

spoticanja

i z me -

OZBILJNO : R. Prođ i

du l i jevog i

desnog centra. L i j e v i centar

zagovara ideju o "indiciranom

premijeru".

N a

nedavnim

izbor ima b irači su zna l i da

će , u k o l i k o pobjedi k oa l i c i j a " M a s l inov o

stablo", Romano

P r o đ i

postati premijer.

R a z l ik a j e oči t a . Be r t ino t i je v i k omun is t i ,

bez č i je b i podrške Prodijeva vlada ostala u

ma n j in i , prezidencijalizam, bez obzira o

kojoj

je

varijanti

r i ječ ,

smatraju

gor im od

povratka

monarhije

Reforme

ne će z a ob ić i n i parlament.

G ov or i s e o

njegovom

z na ča jnom

smanjenju. U opticaju je varijanta po kojoj

b i se Zas tupnički dom

smanjio

sa sadašnj ih

630 zastupnika na 400, a Senat sa 325

sen

atora na 200. Ove

posljednje birale

b i

regije, provincije i g r a dona če l n ic i .

Izborni zakon ( v e ć ins k i

sistem) mogao

b i b i t i

inkorporiran

u

ustav

što znači da se

ne bi

mogao mijenjati

be z

pokretanja

k o m

pl ic iranih

procedura.

I, na kraju, a li nikako

najmanje

v a ž n o ,

pitanje decentralizacije

državne v las t i . I tu su r ješenja raznovrsna

— o d

blage decentralizacije,

do

otcjepljenja. •

M A R I Z A K R E V A T I N - M A J S T O R O V I Ć

F E B R U A R

1997.

• VREME 37

7/23/2019 VR-328


O n ,

O n a

p o l i t i č k a biografija

Slobodana M i l o š e v i ć a i

Mirjane

M a r k o v i ć

I m i

g Q d c f i b cQp c£h cQp c£h d f i b d i b o 2 p

^ ^ L ^ ^ ^ L 7 ^ T

7W^ 7W\

<SWrJ L i j f c J v ^ t : J C ^ f e J

C ^ J C^ ) <^>

ri dana uoč i izbora neposredno posle promocije u Sava Centru dvadesetak vodeć ih

l ič nosti lev ice , uk l ju č u juć i g lum ca Desimi ra Stano jevi ć a

-

Deska

i

č e ln ike Nove

demokrat i je, unapred, u restoranu Jugopetrola slave pob edu. Ton vesel ju daje

Milošević

koji u

g lav i ,

kao

kaset i d rži č i tav po p is pe sam a,

a

prate

ga

druga r i .

To je

širok repertoar zabavnih, gradskih, revolucionarnih melodija; Bolje biti pijan,

nego star , Kać uša , Tri tenkista,

tri

vesela druga , Sa Ovč ara

i

Kablara, č oban ica

progovara... . Izbore gotov o niko ne pom inje. Idemo dalje izborni je sloga n levice

koja nagoveštava da ć e nastaviti tamo gde

je

stala.

7

c£>

<̂> c

knjiga Slavoljuba Đ u k i ća

u izdanju

R a d i j a

B92

knjiga

se

m o ž e

kupiti

po

ceni

od 70

dinara

u

marketingu

Radija

B92,

Makedonska

34/111

i l i pouz eć em

po

ceni

od 95

dinara

informacije

n a

telefone:

011/322 8051, 3222 699, 322 2315

'Na ru č u jem

_

Time

i

prezime:

fadresa:

Ftelefon:

primeraka kn jige O n , O n a

i mi

ispunjen kupon zajedno sa dokazo m

o

uplati

rna žiro rač un Radija B92: 40806-603-1-29226, poslati na ad resu :

^Marketing,

Makedonska 34/III, 11000 Beog rad

7/23/2019 VR-328


Tenkovi

na ulicama Ranguna jasno

opominju

da javnih demonstracija protiv bur

manske vojne vlade neće biti . Vladajući gen

erali

možda nemaju gotov plan o upotrebi pet

tenkova koje su parkirali ispred gradske

v e ćn ic e , ali njihovo prisustvo treba da plaši

ljude i da ih stalno

podseća

ko je na vlasti.

Posle

decembraskog studentskog ustanka,

"vlast

igra psihološku

igru

sa narodom", kaže

jedan diplomata u Rangunu. "Žele da pokažu

ljudima da mogu da ih smožde kad

hoće."

Vladajući

burmanski Savet za uspostavljanje

državnog prava i reda ( S L O R C ) stavio je na

znanje da ne želi ponavljanje prošlomesečnih

demonstracija hiljada

studenata

na ulicama

glavnog grada. U cilju da se izbegne m e đ u n

arodno zgražanje , vlast se

odlučila

za "mek

ši " pristup u odnosu na krvavo gušenje de

monstracija 1988. godine. Do sada je zastra

šivanje tenkovima uz pojačano policijsko

prisustvo na ulicama bilo u s pe š no , bar spolja

gledano.

Većina

univerziteta je zatvorena,

tako da studenti nemaju gde da planiraju

nove poteze. M e đ u t i m , iznenadno izbijanje

demonstracija u decembru i način na

koji

su

vođene - u talasima i u različitim delovima

grada - pokazuje da su bile dobro organizov-

ane i da će se po svoj

p r i l ic i

nastaviti. Stu

dentska pobuna je iznenadila mnoge,

uključujući

S L O R C .

"S obzirom na svoje

razgranate špijunske m r e ž e , vlast je morala

da zna da se

nešto

sprema. A l i , studenti su ih

uhvatili na spavanju. Tol iko su dugo na vlasti

da su verovatno bi l i previše sigurni u

sebe",

kaže jedan azijski diplomata. S L O R C je

odmah optužio vođu demokratskog pokreta

Aung

San Su

Kju i

da je njena opoziciona

Nacionalna l iga za demokratiju (NDL)

umešana u organizovanje nereda. Su Kju je

opovrgla

učešće,

al i

je rekla da podržava stu

dentske zahteve za pravdom. Studenti su

demonstrirali

protiv brutalnosti policije i

tražili da se dozvoli osnivanje studentskih

saveza.

To

je

bila

najveća akcija protiv

rež i

ma

posle masovnog protesta 1988. S L O R C

R \ N G U N J

e

osvojio vlast iste godine kada je skršio

ustanak uz nekoliko hiljada'mrtvih i uhap-

T © f l

I C O V I

s

e n i n

demonstranata. Od tada se najveći broj

pristalica demokratskog pokreta i simpatizera

plašio da izađe na ulcu, da javno progovori

protiv

vlasti

i l i

otvoreno

pruži podršku

dobit

nici Nobelove nagrade Su

Kjui.

BUENOS

A JRES

R u p e

Kontrabanda ima dugu tradiciju u

Argen

t ini, još

otkako su

između

1606. i 1625. trgov

ci prošvercovali 6.000 afričkih robova u Bue-

nos

Ajres,

lišivši tadašnje carinske vlasti pr i

hoda od 1,4 miliona srebrnih pezosa. Dok je

trgovina robljem pala u zaborav, šverc kroz

porozne granice zemlje

dosegao

je

džinovske

razmere. Prema navodima vlade, u luci

glavnog grada je za protekle tri godine ilegal

no iskrcano robe u vrednosti od 10 mil ijardi

dolara,

čime je državna kasa olakšana za 3

milijarde

dolara.

Istoričari

se

slažu

da su

A r

gentinci

oduvek bili naklonjeni švercu i izbe-

gavanju poreza, ne samo zbog zarade već i iz

potrebe

da se

svete

vlastima koje uglavnom

ne vide kao zaštitnike

svojih

interesa. Ka k v i

god

da su raz loz i , luka Buenos Ajresa

izbi la

je na prvo mesto švercerskog buma, a u stopu

je prati međunarodni aerodrom Ezeiza na

obodu glavnog grada.

Prošle

nedelje

uha pš e

na su šestorica krijumčara kada je na aerodro

mu

provaljen tovar od 40 tona kamera i hiru-

rških instrumenata prokrijumčarenih iz S A D .

Javni tužilac je objavio da je akcija uspela

postoje vlast nedavno otkrila

"tuce

rupa" duž

aerodromske ograde. Fiska lni jaz od 6 m i l i

jardi

dolara u

ovogodišnjem državnom

budžetu naterao je predsednika

Karlosa

M e n -

ema da krene u

akciju. Prva

iskra bljesnula je

septembru kada je sudija za privredni k r imi

nal objavio da u

Argentini

postoji "paralelni

carinski servis", preko

čijih

se korumpiranih

carinika u zemlju

u l iva

roba vredna milijarde

dolara. Dnevnik

"Nacion"

piše da "u društvu

u kome svi veruju

daje

korupcija endemska,

borba protiv šverca mora

biti

strašno teška ,

zato što svako

optužuje

svakoga".

BR1SEL

B u d u ć n o s t

B e l g i j s k i pisac Žak Nerink

predviđa da će se B e l g i j a raspasti

početkom idućeg

veka, a

događaji

u poslednje vreme nipošto ne

suzbijaju njegovu raskolničku

tvrdnju.

U Nerinkovom romanu

"Opsada Brisela" flamanski fašisti

osvajaju deo prestonice, federalna

9 vlada pada, kralj abdicira i Be l g i j a

prestaje

da bude d r ž a v a , 177

godi

na nakon

stoje

osnovana 1830. Autor,

koji

živi u dobrovoljnom

egzilu

u Šv a jc a r s k o j ,

kaže da je B e l g i j a veštačka tvorevina,

skrpljena

posle ratova sa Napoleonom kao

tampon zona između Nemačke i Fran

cuske. On

kaže

da

neće

suzu

p r o l i t i

za ze

mljom u kojoj su, po njegovom

v i đ e n j u ,

mnogi

l judi

koji govore francuski po t l a če

n i.

" B i l o bi sjajno kada bi se Be l g i j a rastu

r i la , baš kao Č ehoslovačka i l i Jugoslavija."

Iz Brisela je otišao jer je,

k a ž e ,

bio pro

ganjan od komšija ko j i govore holandski.

B r i s e l je zvanično dvojezični grad, mada

85 odsto stanovništva govori francuski.

Jezička podela i ekonomski jaz između

Flamanaca, sa visoko industrijalizovanog

severa ko j i govore holandski, i Valonaca ,

sa poljoprivrednog juga ko j i govore fran

cuski, vodi ka konačnom sudaru

ko j i

će se

odigratu u

b i c i

za

B r i s e l . E r v i n

Boze,

Nerinkov

izmišljeni desničarski vođa F l a

manaca, maršira na

B r i se l

sa svojim trupa

ma i osvaja grad gotovo bez napora. Samo

se u muslimanskom getou Serbek vode ul

ične borbe u strahu od etničkog č išćenja .

Francuska armija juriša da

spase

frankofon-

ski živalj , osvaja Valoni ju i zauzima položaj

pred kapijama Brisela, samoproklamovanog

srca Evrope. Evropska unija bespomoćno

gleda sa

strane.

B r z i

pregovori vode ka

podeli plena.

Boze

uzima trećinu grada, seli

se u kraljevsku platu i proglašava

Br ise l

pre-

stonicom

nezavisne Flamanske.

Pripadnici

francuskog jezičnog područja zadržavaju

drugu trećinu grada, dok takozvani Eurodis-

trikt, u kome su institucije E U , dobija neza

v i s n i status. Ovaj scenario ima potvrdu u

stvarnim zbivanjima. Suočeni sa flaman

skim

zahtevom da se prekine transfer kapi

tala na siromašniji jug, frankofonski p o l i

tičari su oživeli pokret za "ponovno spa

janje" sa Francuskom. Trećina Belgijanaca

koji govore holandski, a ima ih gotovo šest

miliona, danas podržava nezavisnu flaman

sku d r ža v u . U Br ise lu kažu da stoga možda

nije čudno što knjiga ima mnogo uspeha

među čitaocima

francuskog govornog po

dr uč ja , a da gotovo nijedan primerak nije

prodat među

Flamancima.

•

PRIPREMA A G E N C I J A B E T A

1.

F EB R U A R

1997. • V R E M E 39

7/23/2019 VR-328


K U L T U R A

D a

l i

rade

poz or iš ta?

Savest

na ispitu

U prav n ic i pojedinih po zo r i š t a pribegavaju t r ikov ima: skidaju izvesne

predstave sa repertoara,

kako

bi se zamaskirali izostanci

glumaca

vadeset

i četir i časa

nakon

ob

j a v l j i v a n j a s a o p š t e n j a

Saveza

1

dramskih umetnika

Srbije

:

koj im se pozor iš ta poziva ju na

obustavu rada (ponedeljak

n a v e č e ) , suprotno s v im oče k iv a n j ima , v r a

ta

beogradskih

pozor iš ta b i l a su

otvorena.

Izuzetak

su

b i l i Narodno

poz or i š t e ,

koje

te

v e č e r i

nije

ima l o n i š t a na programu, i

"Zvezdara

teatar", gde je predstava

otkaza

na zbog bolesti jednog o d

glumaca.

D a l i

od

glumaca

m o ž e i treba da se očekuje da

razbi ju

"ogledalo

ž i v o t a " zarad ž iv o ta s a

m o g , i l i

treba dopustiti

da

barem

i l uz i j a

ž iv i ,

svakako

je

pitanje individualne

saves-

ti .

S druge

strane,

š m i n k o m i

maskama

stvarnost se r ie može ulepša t i , te

postoji

opasnost da je ispod s l ike

lepog

D or i j a na

Greja ž ivot počeo uvel iko da se raspada.

Branko

V i d a k o v i ć ,

portparol

K r i z n o g

štaba Protesta S D U S - a smatra da svaki g lu

mac

mora

sam doći da odluči hoće l i igrati

predstavu. "Dragan

Nik ol ić je prv i doneo tu

odluku, ne t ražeći podršku za

takav potez",

k a ž e V i d a k o v i ć . P r a v i

problem, kako

ob

j a š n j a v a V i d a k o v i ć , jeste u tome što se

mnogi g l u m c i

nalaze

p od represijom up

r a v n ik a ma t ičn ih poz or i š t a . U K r uš e v a č -

k om poz or i š tu upravnik je o dlučio da zbog

učes tvovanja u u l ičnim

protestima

dve g lu

mice "zameni"

č i s t a č ic a ma , t e

sada tamo

" s v e f unk c ion i š e

normalno".

G l u m c i s u

"pod

prutom"

i u

Beogradu,

Ša pc u , N iš u ,

Kra l jevu. . . "Da se to ne b i produžava lo, a i

da Udruženje v iše ne

kaska

z a doga đa j ima ,

P r e d s e d n i š t v o S D U S - a j e formiralo

K r i z n i

š t a b p r i d o d a v š i

sebi

jo š 7 -8 č l a no v a , g l u

maca", ob ja šn ja v a V ida k ov ić . N a ovaj će se

na č in ,

prema njegovim recima,

"odgovor

nost

podel iti na neko liko l judi ".

P R E P O R U K E : O d

prvog

dana

stu

dentskog

protesta

dramski umetnici

su

svakodnevno b i l i uz

akademce.

Oni su ih

hrabr i l i , zabavl ja l i i u l i v a l i i m nadu. M e

đ u t i m ,

ovakav

v i d p o d r š k e

studentima

v iše

nije

potreban. D r a m s k i umetnici su moral i

da razmisle št a

dalje. " K r i z n i

š tab je" , nas

tavlja

V i d a k o v i ć , "reagovao

tako stoje

po

slao svog

delegata,

odnosno

mene, u

glav

ni š t a b

Studentskog

protesta. On i su nam

se zahva l i l i na našoj dosadašnjoj podršc i i

r e k l i

da n j ima govor i v iše n isu potrebni, a

da bi

trenutno jedina

podr š k a b io

prestanak

rada

s v i h p o z o r i š t a " .

Savez dramskih

umetnika Srbije nema

mogućnos t i da

nare

d i

prestanak

rada

poz or i š n ih in s t i tuc ij a .

Njegove

su

preporuke

moralne

prirode,

te

samim t i m i n e o b a v e z u j u ć e .

K r i z n i

š t a b

S D U S - a " l o b i r a ć e " ansamble, no uspeh

ovakve akcije opet

će zavis i t i od

hrabrosti

i savesti pojedinaca.

O v i m s e

potezom

ot igra sa l judima. "Ja sam to uradio

zbog

studenata",

k a ž e C v i j a n o v i ć , " a

moje

je

neigranje tekovina njihove borbe".

V e l ik a n

srpske pozornice

L jub a T a d ić v e ć duže

vreme ne igra u predstavama. "Pre petn

aest dana", kaž e Tadić, "mis l io sam da ne

treba

igrati.

Sada

v i š e

nisam siguran.

M i s

l im

da mi u poz or i š t ima

nismo centar

sve

ta, te i

nije

o d

nekog izuzetnog

znača ja -

da l i će pozo rišt a raditi."

G L A S N I C I :

Savez dramskih umetni

k a Srbije delovad j e p r i l ično jedinstveno

svakako vlastima

u Srbiji izbija iz ruku ar

gument

daje

sve u

redu

i da ž ivot teče

nor

malno.

D I L E M E :

B i l o

kako

b i lo , u

beograd

s k i m p o z o r i š t i m a v e ć d v a

meseca

traje

n e z v a n i č n o

vanredno

stanje. Predstave se

otkazuju, uglavnom "zbog bolesti g l u

maca",

ne zna se

kada

će koja b i t i održana ,

menjaju

se

navrat-nanos

m e s e č n i

pro

grami.

Pozor iš ta sve v iše l iče na gradske

u l ic e , a pub l ik a na " š e ta če " , k o j i

nikada

nisu s igurn i gde ih ček a nov i

"kordon".

U pr a v n ic i pojedinih poz or i š t a pribegavaju

t r i k o v i m a : skidaju izvesne predstave sa

repertoara, kako bi se zamaskiral i izostan

c i glumaca. U A te l j e u 212 u februaru se

neće igrati

predstave

" Sv e t i

Georgije

ub iva

aždahu" i "Ovde" . Pravi raz log jeste odb i

janje

glumca Zorana

Cv i j a nov ića da " ig r a

život", dok se na beogradskim u l icama ž iv-

kada

j e po l i c i j a

pretukla jednog

o d

nje

g o v i h č l a n o v a

glumca

G o j k a B a l e t i ć a .

S D U S j e takode jedinstven u

osudi glumca

M i l o r a d a M a n d i ć a

Mande,

koj i je

nedavno

pok uš a o da s e k o l ima

probije

kroz kolonu

g r a đ a n a . M e đ u t i m , p o

pitanju

profesije i

njenog

obavljanja,

dramski umetnici nisu

tako

s l ožn i .

V e l i k i

je

broj glumaca

koji ne

žele da siđu sa

pozornice

i u opšte ne mis

le da bi to bio

adekvatan

način borbe

protiv

represivnog ponašanja v las t i u Srb i j i .

A k o

je

umetnost

jedno v e l ik o

slavlje

-

slavljenje

ž i v o t a ,

slavljenje

boga - mož da

b i se

ipak

trebalo, poput H e l de r l ina , up i

tati:

" S l a v io b ih j a , aT če m u? " U me tn ic i , a

posebno dramski umetnici, glasnici su sva

k og d r uš tv a , a

njihove

reči su

upozorenje

s v im

uspavanima,

s v ima k o j i

misle

da s e

vatra gasi sama

od

sebe.

•

K R S T A P O P O V S K I

4 0 VREME • I. F EB R U A R 1997.

7/23/2019 VR-328


Premijere

Puka

proizvoljnost

Novi "Hamlet" Teatra ostaće upamćen

i po

zvižducima publike

na

kraju predstave

E

klekticizam

kao jedan od elemena

ta na ko jima se temelji postmoder-

na ne podrazumeva proizvoljnosti.

U

"Hamletu" Teatra T na postmodernu su

ukazivali

struktura predstave koju je, po

svoj

p r i l i c i ,

zamislio

M i l a d i n Ševarlić

(u

programu potpisan kao dramaturg odmah

ispod prevodioca), a zatim i reditelj De-

jan

Krstović

(plasiran na

treću

poziciju),

te činjenica da su se autori projekta odno

s i l i

prema tekstu tragedije

samo

kao

početnoj asocijaciji za predstavu. U tom

kontekstu

najtačniji

elementi ovog "Ham

leta" b i l i su muzika koju je komponovao i

priredio Predrag V r a n e š e v i ć , kao i kosti

m i

koje je osmislila Bojana

N i k i t o v i ć .

Sve ostalo bilo je improvizacija, dosetka i

puka proizvoljnost, poigravanje eklekti

cizmom

bilo je samo sebi c i l j , nikuda nije

vodilo, a asocijacije k oji ma je ova pred

stava pokušavala da se pozove na ovo

vreme i aktuelni

društveni

i

politički tre

nutak, delovale su banalno. Od pomoći tu

nije b i l a ni rediteljsko-dramaturška i r o n i

ja

plasirana na kraju predstave kada Ham

let umire na

rate, n i t i

su istinski duhovito

delovali

rediteljevi citati iz Mapet šoa ili

f i l m a

"Gildenstern i Rozenkranc su

mrtvi".

K O

Ć E

K O G A ? :

Ideja na kojoj su

autori predstave, izgleda, temeljili svoj

koncept zasniva se na tezi da

živimo

u

vreme

opštih

i nemilosrdnih manipulaci

ja . Premda ovak vo osavremenjeno tu

mačenje "Hamleta" nije odviše original

no, prave nevolje predstave ispoljile su se

na planu

dramaturško-rediteljske

realiza

cije,

posebno kada su Ševarlić i Krstović

propustili

da odgovore na pitanja koja ne

minov no uslov ljav a svaka naknadna dra-

maturška

i li rediteljska intervencija,

posebno

tako složenog "matematičkog

problema " kakav predstavlja "Hamlet".

Otuda se dogodilo da gledaoci predstave

Teatar T ne doznaju da li O f e l i j a v o l i

Hamleta,

budući

da će ga ona, neposred

no pošto su v o d i l i ljubav, izdati svom ocu

i K l a u d i j u

kao

l u đ a k a ,

pa ni da li Hamlet

v o l i

O f e l i ju

koju ovde tretira kao

o r u đ e .

To

što se Gertruda u ovo j predstav i

NA NIVOU

P L A K A T A :

Hamlet

ponaša kao nimfomanka još ne o b j a š n j a

va

incestuozni odnos k o j i postoji između

nje i njenog sina,

n i t i

je

jasno

šta je

kraljicu

moglo da

privuče lakrdijašu

kakav je nesumnjivo Klau dije . Ni gde,

naime, nije nagovešteno zašto je ona izda

la

svog prvog

m u ž a , n i t i

je

jasno

da li ti

razlozi

imaju veze s eventualnim seksu

alnim moćima

njenog drugog

m u ž a .

A u

tori

beogradskog "Hamleta" ne pokazuju

n i k a k v i

su uistinu odnosi

između

kra

ljevića i njegovih roditelja: da li on sveti

oca,

i l i

je ljubomoran zbog toga što mu

majka

sada

deli postelju s njegovim stri

cem. Istini za v o l ju , u ovoj predstavi osta

je nejasno da li su Gertruda i Klaudije

uopšte u b i l i starog kralja, jer u sceni

" m i š o l o v k e " ,

kada princ uz

pomoć g l u

maca iskušava majku i o č u h a , Klaudijevu

i

Gertrudinu reakciju

m o ž e m o

shvatiti i

kao njihovu ozlojeđenost zbog Hamle-

tovih

drskih insinuacija. Nejasno je da li

Horacio ulazi u složenu igru dvorskih in

triga zbog ljubavi prema Gertrudi,

i l i

je

pohrlio u njenu postelju samo da bi još

bolje razradio spletku.

Z A G O N E T K A

H A M L E T : "Ham

let" je i

inače

prepun zagonetki. Šek-

spirolozi vele da

razrešenje

dve od njih

može

b i t i

ključ svake inscenacije i svakog

t u m a č e n j a .

Prvo, koje momak kojem p r i

pada poslednja reč u komadu? Ko je

zapravo Fortinbras? Šta se

dešava

posle

tragedije, šta biv a sa svetom k o j i je Ham

let pokušao da uzglobi? U Ševarlićevoj i

Krstovićevoj

predstavi

samo

slutimo da

su ovde od početka b i l i umešani prsti nor

veškog k r a l j e v i ć a ,

ali ko je on zapravo,

nejasno je . Jedno je sigurno : on nije

vesnik jo š jednog nepravednog "novo g

svetskog poretka", jer intrige i

trulež

su

b i l i karakteristika Danske i pre no što se

on pojavio da realizuje neka svoja starin

ska prava. Drugo, kažu da odgovor na pi

tanje

ko je zapravo Hamlet

leži

u k n j i z i

koju

on č i t a . T a č n i j e , šta to čita danski

princ? Siguran u svoju

sudbinu i njen tragičan

ishod,

u svakom pogledu

samosvestan, Hamlet

Gorčina S t o j a n o v i ć a ,

na

sceni J D P - a pre neku

godinu, čitao

je, recimo,

knjigu na kojoj je pisalo

"Hamlet". Indikativno je

da u predstav i Teatra T

Hamlet ništa ne č i ta .

Z AŠT O

N i j e

sporna

odluka da naslovna uloga

u ovoj predstavi bude

poverena izvanrednom

dramskom umetniku En-

veru Petrovciju, ali je

neophodno

bilo

opravdati razloge zbog

k o j ih dramaturška i rediteljska koncepcija

čini

znatno starijim ovoga Hamleta no što

je u komadu

n a z n a č e n o . Osim

toga, ni

sam Petrovci nije nagovestio zbog

čega

je

njegov kraljević bio do te mere opskuran.

Jer, on ne

samo

da

smišlja " m i š o l o v k u "

za

kralja

i kraljicu nego izmišlja i duha

starog kralja; u Vitenbergu nije mnogo

n a u č i o ,

al i je tamo, po vla stitom

priznanju, stekao stomak k o j i ukazuje na

lagodan

život.

Svi ovi podaci,

m e đ u t i m ,

ostaju samo naznake s kojima se nikuda

nije

o t i š l o ,

sve

ostaje

na

p o v r š i n i ,

na

nivou

plakata, kao što su tako u predstavi

plakatski delovali i prizo ri demonstracija

naroda k o j i se, takođe izmanipulisan, s

pištal jkama

i

šerpama

i loncima u koje

neumorno udara, buni protiv vlasti.

Mnogostruke

mogućnosti

Danice

M a k s i -

mović koja je igrala Gertrudu nisu bile ni

približno i s k o r i š ć e n e ,

Klaudije

Živka

Vukojevića je bio običan

l a k r d i j a š ,

u

igr i

Dragana

V u j ića ,

kao Laerta, dominirala je

energija

besa,

Aleksandra Milković imala

je lepotu i šarm moguće Ofelije, Nebojša

Kundačina j e uzdržanošću nagoveštavao

Horacijevu dvoličnost...

Ovaj "Hamlet" će ostati

upamćen

i po

zv ižducima publike na kraju predstave,

načinu protesta

gledalaca k o j i je ,

činilo

se, definitivno iščileo iz pozorišnog

iskustva

naše

sredine. •

A L E K S A N D A R

M I L O S A V L J E V I Ć

1. F E B R UA R W 7 . B

V RE M E 4 1

7/23/2019 VR-328


Bjelica/Zlatanovič: "Seksepistolarni roman"

Pobačena

provokacija

Pravljenje skandala je ozbiljno umeće za ozbiljne ljude i

zahteva mnogo više znanja i spretnosti od onoga koje u ovoj

knjizi pokazuje trapavi korespondentski par

D

ok su beskrajno sporo odmicali

minuti (koji su izgledali kao sati) i

sati (koji su

ličili

na dane)

čitanja

paraliterarnog sočinjenija Isidore

D i m i t r -

ijevne Bjelice Vojvotkinje

Pajkić

i Suzane

Vladislave

Zlatanović

Lune Lu

T A X I

"Seksepistolarni roman" (izdanje " P lav i ja

hač", Beograd 1996), potpisnik ovog teksta

pitao se staje, zaboga, skrivio uredniku da

mu ovaj udeli radni zadatak čitanja i recen

ziranja

te tvorevine. Ako sam

nešto

zgre-

šio, postoje i manje

drastični o b l i c i k a ž

njavanja: slanje na ra t iš te , fo lk paradu,

feministički

kružok,

intervju s Tonijem

Montanom,

konferenciju za

štampu

"Ne

zavisnog studentskog pokreta" itd.

U redu, šta je - tu je. "Seksepistolarni

roman" dveju znamenitih dama beograd

skog

klupskog, odnosno salonskog

života

predstavlja njihovu prepisku vodenu to

kom

pretprošle i prošle godine. Za one

koji

su manje upućeni u svet beogradske šik-

šo k scene, napomenimo: Suzana Zlata

nović itd. saradnica je Radija B92 i neko

l ikih časopisa i poznato

lice

klupskog rejv-

ž i v o t a , dok je Isidora B j e l i c a itd. prozni i

dramski pisac (drama "Ljot ić" , u koautorst-

vu s Nebojšom P a j k i ć e m ) , pripadnik raz

ni h bizarnih ud ružen j a , kao što su Nova sr

pska desnica, Polit-art i Samo Srpkinja Sr

bina

s p a š a v a ,

te vojvotkinja sa duhovnom

adresom u

Metafizičkoj državi

Monarhiji

Srbskoj, neteritorijalnoj tvorevini koju je

osnovala sa nekolicinom

s l i čno m i š l j en i ka .

K O R E Š P O D E N C U A :

Privatna p r i

jateljska

" k o r e š p o d e n c i j a "

dveju dama

predstavlja - ako je zamislimo u

formi

prave, intimne prepiske - ne preterano zan

i m l j i v u

kolekciju t r ačeva ,

ljubavnih jada,

narcisoidnih

i z l i v a

na temu "kako smo

nepodnošljivo

lepe i pametne", privatnih

anegdota i t r iv i ja l i ja u kojima pratimo "na-

pjte" opise vlastitog

b u đ e n j a ,

spremanja

d o r u č k a , mazanja

kože

raznim kremama i

si .

Ono što

ostaje

nejasno

je

zašto

su ove

simpatične (?) banalnosti stavljene na u v i d

publici?

Zašto

bi nekoga zanimalo kako

autorke razrešavaju problem nabavke

donjeg veša? Tome su, naime, posvećena

dv a pisma. Vodeći računa o svom čistom

(što je za svaku pohvalu) i

tuđem

prljavom

v e š u , B je l i c a

i

T A X I ,

izgleda, nisu stigle da

se pozabave, jelte, banalnim poslom lek

ture svojih uradaka, pa knjiga v r v i od pri-

mera neobične

upotrebe

maternjeg jezika

("ne mojte", "ne interesantan", "holtikultu-

ra", "roman o Kodrea nu" itd.), il i en

gleskog ("San Francisko

Cronicle",

"jelous" itd.), i l i , pak, krajnje neobičnim

mu bez reda i smisla, autorke su se

ozbiljno kandidovale za uloge ženskih B u-

vara i Pekišea (videti kod Flobera) srpske

paraliterature, za aktuelne

tumače

uloga

silno pretencioznih "smcšnih precioza" iz

novovekovne komičke b a š t i n e . Privatna

prepiska koja postaje javna i samopro-

glašava se umetničkim delom ("roman" )

pokazuje se,

nažalost,

tek kao drečavi man

ifest

praznine u kojem se tek u tragovima

može naći

ona

obećana

provokativnost i

intrigantnost. Pravljenje skandala je

ozbiljno

umeće

za ozbiljne ljude i zahteva

mnogo

više

znanja i spretnosti od onoga

koje u ovoj k n j i z i pokazuje trapavi kore

spondentski par. Naravno,

prosečnog

srpskog fi l istra nije

teško

zgroziti: do

voljno je, recimo, neobično se odevati ili

zastupati bizarne i konfuzne ideje.

B o j i m

se da

mogućnosti

autorki ove knjige ne

dosežu dalje od toga, i to je ono što

izaziva

mrzovoljnu

ravnodušnost

kod prevarenog

či t ao ca .

Siparički

prozirno

insistirajući

na

svom "aristokratskom" statusu blaziranih

odnosom prema ličnim imenicama (nem-

ački f i lm sk i

reditelj "Ziberber",

f i lm

"Dečak iz Junkovaca"? ). Ni izdavač nije

našao za shodno da se potrudi oko toga,

očigledno smatrajući

daje dovoljno to što

je prilično raskošno opremio izdanje od

kojeg

očekuje da postane bestseler jerbo su

autorke "dve najtalentovanije skandal-ma-

jstorke koje poznajem" (v.

tekst

gde Nataše

M a r k o v i ć , vlasnice "Plavog j a ha ča " ) .

MANIFEST PRAZNINE:

Upravo

glede pitanja pretpostavljene i p r i ž e l j k i v

ane skandaloznosti, dolazimo do central

nog problema ovo g epistolarnog š t iva: ono

št o su autorke nagrađene ovako laskavim

epitetima ponudile čitaocu daleko je od

"senzacionalnog, skandaloznog i ultraek-

skluzivnog".

Reč je tek o pobačenoj tekstu

alnoj provokac iji, seriji pucnjeva u prazno

spisateljica

koje nisu umele il i htele da pre-

vazidu svoj samozadovoljni manirizam.

Skamenjene u nirvani od silnog

(zadivlj

enog) gledanja u sopstveni pupak, i jo š

n i ž e ,

one nisu uspele da izazovu, zadive,

uzbude, iritiraju il i naljute

bilo

koga, ako

izuzmemo

faktor verovatne iznerviranosti

čitalaca zbog gubitka dragocenog vreme

na. Poletno razglabajući o svemu i s v a č e -

belosvetskih snobova, autorke, svaka na

svoj

n a č i n ,

iz stranice u stranicu sve

više

podsećaju rezigniranog konzumenta na ču

veni ženski l ik iz Sterije - majku famozne

Evice zvane

E v i c k e n . . .

KNJIŽULJAK:

Kada

je neko toliko

nadobudan da vas gnjavi pitanjima svog

veša

("Gaćica jedva da imam 64, ali

grudnjaka zato preko 150 komada".

Luna

L u T A X I ) , onda to nije ni provokativno, ni

seksi,

ni na

bilo

k o j i način

uzbudljivo - to

je samo trivijalno i dosadno. Jedini suvis l i

odgovo r na to glasi: baš me briga Uz

prateće bacanje

predmeta

među čijim

k o r i

cama ima malo čega osim jednog

s k r i -

bomanskog ego-tripa. Da nisam preterano

lepo vaspitani p r e č a n i n , zavitlao bih, u na

jbezobraznijem matoševsko

mandićevskom maniru, ovaj otužni

knj ižu-

ljak preko

ograde

terase na

četvrtom

sp-

ratu, da zaleprša nad pločnikom Mišarske

ulice i

m o ž d a ,

ko zna, padne baš na neki

prolazeći

T A X I ,

čijem

će umornom voza

ču

pomoći

da zadrema dok

dreždi

po vas-

celu noć na nekoj stanici. Kao lek protiv

nesanice, ova gromopucateljna prepiska

nesumnjivo je pun pogodak. •

T E O F I L

P ANČI Ć BUS (BR. 84)

42

V RE M E

•

1. F E B R U A R 1997.

7/23/2019 VR-328


Stanje

stvari

S one

strane

ogledala

Pioni

su odlučili da napuste partiju koju

Crn i

kralj

već godinama igra

C

rna kral jica i

A l i sa

še ta le su kroz zeml ju iza

ogledala.

Dakle , kroz zeml ju u

kojoj

v i š e n ik a k v ih odraza

nije

b i lo , u

kojoj

n ik o

nije

mogao da se pogleda u ogledalo i

tako uporedi bar sa

samim

sobom. Kroz zeml ju koja se ugledala samo na samu

sebe i sebi b i l a jedini primer. B e z sumnje, pišući pripovest o A l i s i , L u i s K e r o l j e ma š ta o ,

zapisivao svoje

fantazije,

pisao bajku.

Nažalost, po ko zna koji put se

uveravamo

d a

bajke

ne postoje. Z e ml ja i z a

ogledala

j e

stvarna,

da

stvarnija

ne može b i t i . Ta zeml ja

postoji

i

zove

se Srbija. Srbija nije zemlja čuda, Srbija je zemlja s one strane zrcala i u njoj sve od

govara

onome

stoje A l is a

iskusila. Pre

svega,

ta zemlja je

ogromno

š a h o v s k o

polje

na ko

me se, već

godinama,

igra

jedna

ista,

d ž i n o v s k a

partija

šaha , kojom rukovodi

C r n i

kral j.

Ovaj kralj pomera sv e

figure

i jedini je strateg partije. S a svoje

strane,

figure

ponekad od

luče da doskoče Crnom kra l ju ,

promene svoje

kretanje, počnu da se kreću

neverovatnom

brz inom, a l i poš to ž ive u zeml j i iza

ogledala,

brz ina njihovog

kretanja

ne

uspeva

ništa da

promeni,

sv e stvari ostaju na istoj udaljenosti, n e p o m i č n e . S v e

ostaje

po sta'rom, k ao ska

menjeno

u večnos t i .

O v i h

dana, m e đ u t i m ,

figure

u Srb i j i su odluči le da Crnom kra l ju doskoče ne tako š to

će pokuša t i da ga pobede u igr i koju on smiš l ja , nego tako što će prestati s njim da se ig

raju. Pioni su odlučil i da

napuste

partiju koju C r n i kralj v eć godinama igra. Odlučil i su da

se, poput

A l i se ,

probude iz sna Crnog kra l ja i da zakorače s ove strane

ogledala, ostavlja

j uć i K r a l j a (alijas

Slobodan

M i l o š e v i ć ) usamljenog u njegovoj stvarnosti, bez senki i

odraza.

U Srbiji je sve

manje

f igura.

Masovne demonstracije,

u s v im v e ć im

gradovima

Srbije,

koje

ne

samo

š to

potresaju presto

gospodina

Mi l oš e v ića

nego

i

najavljuju

njegov siguran

odlazak, doga đa ju s e zbog k r a đ e

glasova

na l ok a l n im iz b or ima . Prekrajanje rezultata

opšt inskih izbora

svakako nije

na jveće z lodelo Milo šev ićevo g rež im a, a l i će ta j rež im, sva

je pr i l ika ,

upravo

zato prestati da

vlada.

U tome im a neke logike . Zar n isu , uostalom, svi

v e l ik i k r imina l c i uhv a će n i z a hv a l ju juć i tome što su

dokazani

n j ihovi s i tn i lopovluc i?

M i l o š e v i ć

tako

neće otići sa vlasti kao

v e l i k i

z l oč ina c , j o š manje kao ve l ika is tor i jska

l ičnost -

nego

kao s i tn i dž epa roš .

Treba

se samo

nadati

da n iko u Srb i j i neće imati že l je da sačeka čak ni užas na

l icu

r e ž i m a kada se ova j , konačno, bude pogledao u ogledalo.

Trenutna zbivanja

u Srb i j i čak n i

profesionalni

ana l i t ičar i ne

mogu lako

da objasne.

Stotine hil jada mladih, lepih, radosnih, o p u š t e n i h ,

obrazovanih,

s i r oma š n ih i pok-radenih

g r a đ a n a svakodnevno, već dva meseca, stvara

karnevalsku

atmosferu na u l icama Beogra

da . O n i p l e š u ,

igraju tombolu

sa

brojevima

po l i c i j s k ih z na čk i , k r e ću s e

gradom

noseći

zvučnike sa kojih se čuje najbol ji

rokenrol,

oni ne razmišl jaju o

sudbini nacije,

njih

brine

sudbina g r a đ a n a . Otkuda svi oni i otkuda ih to l iko mnogo u jednoj zemlji u kojoj, ako je

verovati

dos k or a š n j im op i s ima

stranih

izveš tača , ž ive sve

sami

na c iona l i s t ičk i

monstru

mi,

neoprani

p r i m i t i v c i ,

polupismeni

fanatici, razularene ubice i

degenerisani

z ločinc i?

Demonstracije koje su ,Srb i ju

zahvatile

p r e š e z de s e t dana mogle bi se, tako, protu

mačit i i kao pruža nje otpora ž i v o t u i z m e đ u neimenovanih stvari, kao pokuša j da se us

postavi

stvarnost u

kojoj

će

stvarima

b i t i v raćena

imena

- kao napor da se

uspostavi

stvar

nost u

kojoj

z ločinac neće b i t i nazvan dob r oč in i t e l j e m, beda

bogatstvom,

poraz na jv e ćom

pobedom, patnja

najprijatnijom

s r e ćom, a glupavost

vrhunskom

m u d r o š ć u .

T a l a s i g r a đa ns k og

otpora Roji

su zahvatil i Srbiju

odupiru

se ,

dakle,

osnovnom načelu

v l a da juće g r e ž ima , na če l u

svakog

r e ž ima s one strane

ogledala,

na če l u koje g las i : za

dor uča k može te dob i t i samo

marmeladu-sutra

i m a r m e l a d u - j u č e . P o o v o m zakonu, ne

postoji marmelada-danas,

j er

danas nije

n i juče n i sutra. P o ov om

zakonu,

n ik o

nikada

ne

dor učk u je . A g r a đa n i

Srbije

hoće da se probude i

sebi

upr i l iče

jedan

l ep doručak. Građani

Srbije h o ć e marmeladu-danas.

( N a š stalni saradnik odazvao se pozivu nedeljnika " D ie Z e i t " i z a ne ma čk e č i t a oc e i z -

ne o

svoje

v iđe n je

aktuelnih

dog ađa ja u Srb i j i . ) •

D R A G A N V E L I K I Ć

S C E N A •

ažno predst vj nje

JI A >KMO

r i P E j K / f A l i r b A l h

Jasna M a n j u -

lov , nekada poznata

kao pevačica i

autor

tekstova

novosad

sk e

grupe

" Bov e " ,

nedavno je objav ila

svoju drugu zb irku

pesama, naslovlje

nu sa "Lažno

preds

tavljanje", u izda

nju "Matice srps

ke" .

Pesme Jasne

Ma n ju l ov od r a ža

va ju zaniml j iv spoj

rokerske ekspre-

sivnosti i sanjive atmosfere gradskog pred

gr a đa :

Pišem krišom, u

krevetu,

na

poslu,

do k

gledam

TV, slušam

radio.

Ne

podnosim inspiraciju, volim pesnikinju

koja

ne

voli naslove,

pevačicu

koja

vrišti.

S.R.

Po d ml a đ e n i Š t ra u s

<

>

UTK A

Srpsko

narodno poz or i š t e u N ov om Sa -

du poče l o j e godinu

premijerom

operete

" S l e p i miš "

Johana Strausa. Radnja

ove

ljubavne

zavrzlame

premeštena je iz 19 . ve-

k a u

dvadesete

godine ovog veka. O v u i n

tervenciju reditelj Jovan R is t ić ovako ob

j a š n ja v a : " Š t r a us ov a muz ik a j e

kosmopolit-

ska, postala je

svetsko

kulturno

dobro

i 'Sle

pi miš ' odavno nije muzejski primerak. A k -

tuelan

je za svakoga ko ga prvi put čuje.

Zato smo odluči l i

daje aktuelizujemo,

da

predstavu smestimo u vreme novonastupa-

j u ć e

klase,

u

vreme

novokomponovanog

d r u š t v a . M u z i k u ,

naravno, nismo

dira l i ,

samo smo dodal i t r i Štrausove polke zbog

boljeg povezivanja

radnje." Libre to i d i ja

loge obradio je

Slobodan

N o v a k o v i ć , a

di r i

gent j e Bo ja n S uđ ić . Sv i autori "Slepog

m i š a " puni su hvale o uslovima i načinu ra

da u

Srpskom narodnom

pozor iš tu . Glavne

role

t u m a č e

M i l i c a

Sto jadino vić, S lavol jub

K oc ić , V io l e ta S r e ćk ov ić , Br a n i s l a v V uk a -

s ov ić ,

Aleksandar

Ma no j l ov ić . . .

s .ć.

FEBRUAR 1997. •

V R E M E

4 3

7/23/2019 VR-328


M O R O

FILM

INTERNATIONAL

predstavlja

urnebesnu komediju

Dom

sindikata

30.januar

1997.

7/23/2019 VR-328


VREME

predstavlja

Priča

duga

25 (27) godina

koja je počela filmom

" M . A . S . H . " jo š

uzburkava

film

ske

strasti

u Beogradu, koji je

trenutno

medijski najuzbudljiviji

grad na

svetu. Uvek

bitan za

publiku,

Fest je distributerima donosio

novac

i

prestiž kada su stavljali npgov znak na plakate

svojih filmo va. N i revija n i festival, nakon dvo

godišnja

pauze

i dvogodišnjeg eksperimenta

Fest

se vratio na proverenu formulu uspeha fes

tivala - festivala bar u okvirima glavnog pro

grama,

dok se

nakon

Belefa i

koncepta

bivšeg

selektora, ove godine publici

nude

i dela malih

i regionalnih

kinematografija,

kao što su grčka,

rumunska,

austrijska,

turska... pod

programs

kim nazivima: Balkino, Forum mladih

i

Pad zi

da.

U trenutku kada se ne

zna

ko je gradona

čelnik koji po Statutu

otvara

Fest u instituciji

sistema Centru "Sava",

izvesno

je da "velikih"

imena neče biti (bez želje

v

da

uvredimo

"našeg

zeta"

Zan

Mark Bara), ali da je

prodaja

ulaznica

izuzetno

krenula.

Jedan službenik Skupštine

grada

koji se sve manp

pojav

ljuje

u

javnosti, tvrdio

je

kako će

Fest za

koju

godinu

biti veći

od

Kana

i od

Venecije,

a da ce

Maja Odžakli jevska

oduvati

T inu Tarner. O d

ove olako obećane brzine nema ništa, ali Fest

otvaraju i zatvaraju pobednici pomenutih festi

vala.

F̂est

je skraćenica od reči festival, što znači

slavlje,

proslavu.

Dakle - uživaj te jer,

prema

poslednjm informacijama, uskoro neće biti hle-

ba. Č ast retrospektivnog prikazivan^ ove god

ine doživeli su Danac Lars fon Trir, Rum un

Dan Pica i Srbin Goran Paskaljević, pa će o nj-

hovim filmovima biti više reči u specijalizo-

vanim

tekstovima, a

biće izostavljeni

iz

ovog

vodiča. Krećemo.

d . t .

7

I n t e r v j u i :

Lars

fon Trir, P iter Grinevej, Piter Džekson, Goran P askaljević

K o m p l e t a n v o d i č k r o z

F e s t :

Recenzije

36 filmova

S e ć a n j a : Milu tin Č o lić , predsednik saveta Fešta

P o r t r e t :

Lars

fon Trir

J e d a n

m o g u ć i i z b o r : Nenad Dukić

11

F EB R U A R

1 9 9 7

J | V RE M E

4 5

7/23/2019 VR-328


Intervju: Lars fon Trir

Glavom

kroz

talase

Prezirem

ljude koji

ismejavaju, parodiraju

žanrove.

Opera,

teatar i

film moraju

da poštuju kodifkovani žanrovski jezik

z

majstorske

radionice

preciznog

f i l ms k og me ha n iča r a La r s a f on T r -

ira

pojavio

se novi

f i l m

" K r o z t a

lase",

u p r o d u k c i j i

njegove

sop-

stven

f i l m s k e k u ć e "Zentropa"

(naslov s a k o j im j e

njegov f i l m

" E v r o p a "

b io

distribuiran

u S A D ) . G l av n e

nagrade

u

K a nu ' 96 . z a ob i š l e s u Fon T r i r a i

njegovu

impresivnu

heroinu E m i l i

Votson, a sve je

z a b a š u r e n o

Gran-prijem

ž i r i j a , k o j i

pre

thodnih godina nije^

u t e š i o ni A n g e l o p u -

l os a i l i Mi ha l k ov a . Š ta ina če mis l i o f e st i

v a l i m a ovaj

potomak

V i k i n g a najbolje j e

pokazao s v o j im -

nedolaskom.

Ovaj

razgovor

je objavljen zahv a l ju jući l judim a

i z

njegove producentske k uće i čudu mod

erne

tehnologije

-

faksu.

" V R E M E " : Nazivaju

va s

maniris-

tom...

L A R S F O N T R IR : Č e s t o m i p r i p i s u

j u jednu vrstu manirizma k o ja uopš te nije

b l i s k a m o m

dubu

i

pogledu

na

f i l m . M i s

l i m

da

svaka

tema,

svaka nova ideja,

stavlja

pred autora novu

obavezu

i novi

i z a zo v . A k o j e autor

zaista

autor, onda će

neke konstante njegovog

dela

b i t i

pre

poznatljive, m a

kako

s e f i l mov i na p r v i

pogled r a z l ik ov a l i .

" K r o z talase" j e inspirisan romanom,

t a čn i j e

romanesknom formom,

a ja sam

epski reditelj,

k o j i

v o l i

da ispr iča pr iču.

V o l i m dobre i

jake

karaktere, emotivno se

v e že m z a l ik ov e i

njihove

sudbine.

Št a je bio va š motiv da se posvetite

jednoj

strasnoj, a li p o v r š i n s k i gledano,

o b i č n o j

ljubavnoj

pr i č i ?

Zanimalo

m e

dobro, dobro

u l judim a

k a o p o k r e t a č k a s i l a radnje. N e

antago

n iz a m dobrog i l o š e g , k a o pok r e ta čk a s i l a

sveta, nego sa m odobro. To je f i l m za pub

l iku

koja žel i da

v i d i emocije

ob ičn ih l j ud

skih b ića , koja n isu

samo

s imb o l i i l i

umet-

n i č k e

apstrakcije. Odavno

v e ć že l im da

s n i m i m melodramu... Ponekada sam

plakao na

snimanju samog

f i l m a . P o

gledao b ih u ostatak ekipe i video

kako

m i

se ženski deo podsmehuje. Verovatno os -

e ća jnos t do l a z i s a

godinama.

Nedavno

s a m v od io k će r k ic u da

gleda

" K r a l j a

l a v ov a " i plakao sam sve Vrem e.

"Kroz talase" k ao

daje, nakon pola

veka,

emotivni

nastavak filmova

v a š e g

velikog

zemljaka

K a r l a Teodora Dr e -

jera. S druge

strane,

radnju filma smes-

tili ste u sedamdesete godine.

Drejer j e jedan od razloga š to se uopšte

b a v i m f i l m o m .

Snimao

je f i lmo ve u

k o j i -

Fi l mom je Fon T r i r poče o da s e b a v i

j o š k a o t r i n a e s t o g o d i š n j a k , a p a ž n j u n a

sebe

skrenuo

j e delom u

vlastitoj

p r o d u k c i j i "Sadilac

orhideja"

(1976). T o

mu je otvor i lo put ka nacionalnoj f i lmskoj

š k o l i , u

kojoj

j e

napravio

n e k o l i k o

z a p a ž e n i h

dokumentarnih

f i l m o v a

("Nok

turno",

1980; "Pos lednj i

detalj",

1981. i

" L i k o v i

nade", 1982),

svojevremeno pro

davanih

b r o jn im evropskim t e l e v iz i j s k im

stanicama. A s o c i j a t i v n i n i v o t i h f i l m o v a

pokazivao j e uzorno

baratanje

f i l m s k i m

citatima

(ista

Bramsova

muz ik a k a o u

f i l

m u " N e k a

zver

krepa" K l o d a Š a b r o l a ,

sce

na

ubistva

u š umi i z Be r to l uč i j e v og f i l ma

" K onf o r mis ta " i l i fragmenti i z D o v ž e n k o -

v o g

opusa),

a l i je n ov i s t i l is t ički

kontekst

donosio sasvim n e o č e k i v a n e

rezultate.

A F I R M A C I J A : N j e g ov d u g o m e t r a ž

ni debitantski f i l m

"Element

z l o č i n a "

(1984)

dobio

j e

nagradu

z a t e hn ičk e ino

vacije na f e s t iv a l u u K a nu . U

pitanju

j e

č u d n a

mikstura detektivskog

s ižea , ha luc i-

nantnosti,

groteske i

metafizike.

Ugradenost

t r i l e rsk ih elemenata u

njegov

p r v i ,

al i i u sve potonje f i lmove, donel i su

Fon T r i r u nadimak koj i je

trebalo

da bude

pods me š l j iv - " Fon T r i l e r " . Ža n r mu j e ,

m e đ u t i m , o m o g u ć i o š i r o k manevarski

Retrospektiva: Lars fon Trir

Realno

i mistično

U vreme unificiranosti i laganog oduzimanja autoriteta,

aktivnost Larsa fon Trira pruža

nadu daje potrebno samo

gajiti veru u

sopstvenu

viziju i ona će se neminovno pojaviti

R

e ž i s e r s k i ge n i j i , s hv a će n i

prema

r o m a n t i č a r s k o m

konceptu,

na

jče š će s e vezuju z a evropski

f i l m . N j i h o v a navodna sposobnost da ot

kr iva ju nas

nama samima stavlja

m a š t u

recipijenata

u pod r e đe n po l oža j . " R o đe n i

pesnic i" f i lmske

umetnosti

poput F e l i n i -

j a ,

Bergmana,

Tarkovskog i ,

recimo,

Kusturice uvek su b i l i u prednosti u

odnosu na r e ž i s e r e k o j i su s v o ju in tu

itivnost podr e d i l i s i s t e ma t ično s t i . Me du

ov e potonje autore

spadaju,

pre sv ih :

Br e s on ,

M e l v i l , Drejer

i

njegov "nasled-

n ik " , t a k ođe Danac - Lars fon Trir .

U M E T N I Č K I G E N I J : O d

nabro

janih

rež isera , na popr iš tu su

ostali

samo

Kustu r ica i Lars fon Tr ir kao predstavni

c i ta dva usmerenja. I dok se Ku s tur i ca

s v e v i š e ok r e će neopaganizmu i nadrealis-

t i č k o m

slepstiku,

š to

stvara

"buku

u

kanalu" i o n e m o g u ć a v a odgonetanje

p r e n a g l a š e n o g m e t a f o r i č k o g j e z i k a , L a r s

fon Trir se, sa

druge strane,

u

svom

na

jnov i j e m f i l mu

"Razbijanje talasa" (1996)

opredeljuje

z a

ljubavnu

pr iču o l judima i

o s e ća n j ima .

Z a Larsa fon Tr ira mogl i

bismo, dakle,

d a k a ž e m o , b e z bojazni da će to zvučat i

pretenciozno, da njegov u m e t n i č k i genij

nije izdignut

i z na d

emocija,

ča k n i

onda

kada

se

naracija

u

njegovim

f i l m o v i m a

k r e ć e i z m e đ u realnog i m i s t i č n o g .

Takav

j e i njegov portret - do k s toj i u vo di ,

nje

gov l ik se reflektuje n a p o v r š i n i vode -

upotrebljen z a plakat programa "Izvestan

pogled" u Kanu 1994. godine.

4 6

VREME

F E B R U A R

1997.

7/23/2019 VR-328


ODAVNO ŽELIM DA SNIMIM MELODRAMU:

ma su

junaci svoje

dobro, m a

kako

to b i lo

te š k o i na

kakve

otpore u

sredini

u

kojoj

ž iv e na l a z i l i , nos i l i i i z no s i l i . E to , i u

meni

se desila ta

promena.

A k o s am d o sada sa

s v o j i m f i l m o v i m a govorio " Z l o postoji",

ovim f i lmom, a č in i mi se i od sada, že l im

d a k a ž e m : "Dobro postoji". F i l m sam

smestio u sedamdesete, i z m e đ u ostalog i

zbog muzike k o j u v o l i m i s l u š a m . P o

nekad

m i s l i m

kako

sa m

zaostao

u

razvoju,

je r

dovoljno dobro

ne

poznajem novu

muz ik u , a l i m is l im da ov a k o ju s a m

uzeo

za

f i l m , najbolje prati emocionalni razvoj

moj ih junaka.

Radnja

filma j e s m e š t e n a n a malo

š k o t s k o

ostrvo, koje

ž iv i

po

strogim kanonima,

koji

za

rezultat imaju

neku vrstu

i s k l j u č i v o s t i ,

gotovo f a š i s t o i dno s t i .

S v e

male zajednice

ima ju

potrebu

da se štite,

k s e n o f o b i č n e s u , dakle

plaše se stranaca i

prome

n a . N a r o č i t o u m a l i m sre

dinama

gde je ž ivot

satkan

od

napornog rada,

d i s c i p l i

na

mora

da se održi na taj

način š to će sve da ubede

Wm d a B o g

stalno posmatra

i

Lars fon Trir v i d i svaku n j ihov u g r e š k u .

Svoje

teme s ve č e š ć e i z m e š t a t e v a n

Danske?

A l i

privatno

izbegavam putovanja,

n a r o č i t o avionom. K a da s mo s n ima l i

" E v r o p u " gotovo sv e

scene

s a v o z o v i m a

snimal i smo u

studiju.

Verovatno

vam je

bilo

t e š ko da na

pravite

g l u m a č k u

podelu,

u kojoj do

minira

E m i l i Votson, koja igra lik

gla

vne

junakinje

Bes. O na je pre va še g f i l

m a imala samo malo p o z o r i š n o g iskus

tva.

G l a v n a junakinja j e morala da bude

mlada B r i t a n k a , E n g l e s k i n j a .

E m i l i

j e

r o đ e n a u L o n d o n u . N a š a o s a m j e

preko

audicije.

K a d a radite

melodramu,

to

mora

da

bude ljubav

na p r v i

pogled.

Njena

sce

na koju sam izabrao z a

probno snimanje

b i l a

j e

izuzetno

teška , a l i sam odmah

v i d

eo

daje

b a š ona prava. Njena prijateljica

ju je

ubedila

da dođe na audic i ju .

I j o š ne š to . Č in i m i se , da

nikada

ne

može te da s e umorite dok je gledate.

Da se

vratimo

n a p o č e t a k ,

nazivaju

va s

maniristom, tehnicistom.

Da li fil

m om "Kroz talase" razbijate sliku koja

postoji

o vama?

A k o

pravite

melodramu,

to morate da

uč in i t e samo p o d o d r e đ e n i m p r a v i l im a .

Prezirem

ljude

k o j i

ismejavaju,

par

odiraju ž a n r o v e .

Opera,

teatar i f i l m

mora

j u da poš tu ju k od i f ik ov a n i ža n r ov s k i j e z ik .

Ž a n r j e

majka

sv ih nas . Sa druge strane os-

e ć a m potrebu da p r o š i r i m ža n r , j e r ne

verujem

u b e s k o n a č n o

ponavljanje

is t ih

modela.

S v o g

direktora fotografije

R o b i j a M i l -

era, poznatog po saradnji sa Vendersom,

ubedio sam da

kompletan

f i l m radimo sa

kamerom i z

ruke,

š to b i podvuklo ekspre-

sivnost,

da pratimo kardiogram g l a v n i h

junaka,

da im uđ e m o pod k ožu . A k o s e s e -

tite

m o j i h

prethodnih

f i l m o v a ,

tako

n e š t o

gotovo

d a b i b i l o n e m o g u ć e . A l i , o s e ć a -

jnost

oč ig l e dno do l a z i s a

godinama.

•

D I N K O T U C A K O V I Ć

m o -

rostor

z a i s t r a ž i v a n j e t e h n i č k i h

gućnos t i f i l ma ( v a n

utilitarnosti speci

j a l n i h efekata) na

planu upotrebe boja

i

mizanscenskog

rasporeda, k oj i o m o g u ć a

v a neosetna vremenska i

prostorna

pre-

m e š t a n j a radnje. Fo n Tr ir je , uz formalne

inovaci je , u f i l m " E p ide mi ja "

(1987)

uneo

i

s oc i j a l nu d ime nz i ju , u kojoj dominiraju

bagatelisani ml a d i l j ud i o s uđe n i na

gubljenje prave k o m u n i

kacije.

S i r u

a f i r ma c i ju La r s

fon Tr ir je

postigao

f i l

m o m " E v r o p a " (1990).

A m b i c i o z n a produkcija i

konstrukcija oslonjena na

danski, š v e d s k i i n e m a č k i

kapital da l i su panevrop-

sk u studiju k o ja s v e doč i o

hladnoratovskim

nedoumicama vezanim

z a na š kontinent. F i l m " E v r o p a " snimanje

u

Pol jskoj u

vreme cepanja "gvozdene

zavese",

a l i Fon T r i r

time

ne

iskazuje inte-

gra l is t ički

optimizam,

v e ć

duboku rezervu

zbog naivnosti ujedinitelja

i raz l ič i t i m ko

mpleksima izranjavljenog srca

E v r o p e .

Pompezan

i

naizgled sveobuhvatan, f i lm

" E v r opa " l oc i r a n j e u v oz u (metafori

neprekidnosti), k o j i pob o l j š a v a " c i r k u l a c i

j u "

kontinenta.

U z

izuzetnu

a k us t ičk u po

d r š k u i

poetski tekst

sa

neskrivenim

c i ta t i

ma i z

opusa

F r i c a L a n g a i L u k i n a V i s k o n -

t i ja ,

f i l m

" E v r o p a " jedinstven j e

model

e v r o a m e r i č k o g f i l m s k o g p r o ž i m a n j a pot

pomognutog

h i p n o t i č k o m v i z u e l n o š ć u .

O D U M I R A N J E A U T O R I T E T A :

Iako nije imao nameru

da s e od pe toča s -

ovne

televizijske

serije

" K r a l j e v s tv o"

Za

Larsa fon Trira mogli

bismo, dakle,

da kažemo,

bez

bojazni

da će to zvučati

pretenciozno,

da

njegov

umetnički genij

nije

izdignut iznad emocija, čak ni

onda kada se

naracija

u njegovim filmovima kreće

između realnog i mističnog

(1994)

p r a v i b ios k ops k i f i l m , Lars fon Tr ir

je b io

primoran

da

materijal

snimljen elek

tronikom

prebaci

na f i l ms k u

traku

i na taj

n a č i n prezentuje evropski

odgovor

na

L i n č o v u i Frostovu seriju " T v i n P i k s " .

F i l m " K r a l j e v s tv o" odigrava se u bolnic i ,

dakle n a p o p r i š t u idealnom z a sintezu

s a t i r i č n o s t i ,

horora

i

sapunske opere.

T o

m u j e o m o g u ć i l o d a

popularni

te lev iz i jsk i

ž a n r ( " b o l n i č k a

serija")

i s k o r i s t i z a

pov

ezivanje

sa skandinavskom tradicijom

" v e s e l ih

duhova",

a da pr i tom ne

n a m e ć e

agresivno narkotizovani pogled

na svet k o j i b i

trebalo

da e l imin i š e s v e

k o j i

n i s u pos v e će n i .

Uspeh

i

reputaciju jednog

o d

v o d e ć i h

evropskih

rež isera Lars fon Tr ir

j e

potvrdio dobijanjem Nagrade

ž ir i ja

na fes t iva lu u Kanu za

f i l m "Razbijanje

talasa" (1996),

koj i je

ujedno i na jozb i l jn i j i

kandidat

z a

Oskara

z a

strani

f i lm.

O v a melodrama

o d v i j a s e m e đ u k a l -

v i n i s t i m a s m e š t e n i m

u ledene puste

pejza

že na se

veru

E v r o p e .

"Neumorna"

kamera,

čiji rukovodilac

nije

kor is t io stativ, daje

posebnu

top l inu

ovoj

pr ič i o duhovnoj

l j ub a v i m a l ih i ob ičn ih l j ud i č i j e ž iv o te

retko

kada oplemenjuje romansa.

U

vreme

un i f i c i r a nos t i i laganog

oduzimanja

autoriteta,

aktivnost

La r s a

f on T r i r a p r uža

nadu

da je potrebno

samo gajiti veru u

sopstvenu v i z i j u

i ona

će se neminovno pojav i t i . •

S A Š A R A D O J E V I Ć

F E B R U A R 1997. •

V R E M E 4 7

7/23/2019 VR-328


Intervju: Goran Paskaljevič

Inat

na

ulici

"Uvek sam

pravio

filmovi o jednostavnim temama"

P

rvobitno j e b i l o z a miš l j e no da

razgovaramo

o P a s k a l j e v iće v o j ret

rospektivi na Feš tu povodom 25

godina

njegovog rada na f i lmu. A onda j e

ne k o l ik o sati p r e poče tk a razgovora, a pet

dana pre početka Feš ta , Goran Paska l jev ič

obavestio Savet da ce lu

stvar

- otkazuje.

NIJE

VREME ZA

SLAVLJA:

Goran Paskal jevič

Napisao

im je da "u

okolnostima

u koj ima

trenutno ž i v i m o , ovakve

proslave nemaju

nikakve svrhe. O v i m

gestom,

takode, ž e

l im

da jo š

jednom

p r u ž i m p o d r š k u

studen

tima do ispunjenja n j ihov ih opravdanih

zahteva, a moja retrospektiva i o b e l e ž a -

vanje 2 5 - g o d i š n j i c e s t v a r a l a š t v a m o ž a d a

s a če k a neko bolje i s rećni je vreme.

" O v o j e

drugi

put da odlažem retrospe

k t iv u i proslavu", o b j a š n j a v a reditelj. P r v i

put je b i l a zakazana za 8. decembar,

odmah posle festivala u V a l j a do l idu , gde

su mi pravi l i

retrospektivu

i gde su objavil i

knj igu o meni. Tada su već trajali

students

k i

protesti,

j a s a m im pr už io podr š k u jo š

29 . novembra, pa sam smatrao da

nije

vreme z a proslave.

Onda

je

neko

p r e d l ož io

da to

bude

za vreme Feš ta i ja sam im

naravno zahvalan na tome. A l i , protest jo š

traje,

pa ja i

dalje

smatram da

nije

vreme

z a s v e č a r s k e manifestacije. D oć i će

neko

bolje vreme,

m o ž d a z a vreme Ma r tov s k og

festivala,

je r b i tada u

stvari

i bilo tačno 25

godina o d projekcije m og prvog f i lma

(kratki igrani

f i lm "Legenda

o

lapotu").

Naravno,

ako se do

marta

situacija

smir i . Ja mis l im da n i

Fest

ne bi trebalo od r ža t i . N e zaboravite

da se Kanski fes t iva l

nije

o d r ž a o

1968. godine zbog studentskih

protesta...

K o j i

će to gradonačelnik

otvor i t i Fest? K o j i će narod ići

tamo? J a

ipak mogu

da od l uč im

samo u svoje ime . I pok uš a o s a m

da

time

n ik og ne oš te t i m . R a z go

varao sam sa Dordem M i l o j e -

v i ć e m ,

direktorom 'Centar

f i l ma ' .

O b e z b e d i l i s u reprint

knjige

o

meni,

koju je

napisao

R on H o l ov e j ,

jedan od na jb o lj ih a me r ičk ih

k r i t iča r a i

znalac

jugoslovenskog

f i lma.

Objasnio

sam Miloje v iću da

je

bolje

da u ovom

trenutku budem

na u l i c i nego na slavl ju i on me je

razumeo."

" V R E M E " : Ako j e

suditi

po

v a š i m filmovima, niste č o v e k

kome je

politika

primarna

tema.

G O R A N

P A S K A L J E V I Č :

U v e k s a m

pravio

f i l mov e o

jed

nostavnim temama, o ob ičn im l ju

d i m a .

Otkrivanjem

l judskih in t im

nosti

dolaz i se do ve l ik ih tema koje nas

stavljaju

pod jedan imenite l j . Trudio sam

se da moji f ilmovi ne budu vezani zajedno

t lo . Neki naš i kr i t ičar i smatraju da su moji

f i l m o v i

globalna metafora

i da se ne bave

analizom ovog prostora.

A l i to

nije

t a čno .

Ja sam samo temu

dizao

na opš t i n ivo da b i

naš i

problemi b i l i

b l i s k i i

svetskoj

pub l i c i .

Verujem da se l judi ne dele po nacijama.

Neverovatno

zvuči , a l i

f i lm "Vreme

čuda " ,

me ta f o r iča n film koj i govor i o ovom pros

toru, o

komunistima

koji 1945.

godine u z i

maju vlast,

o c r k v i , o

sukobu

dve to ta l i

tarne ideologije, b io je vr lo popularan u Ja

panu.

M i s l i m da bi ga trebalo ponovo

pr ik a z a t i . Z a hv a l juć i f a n ta s t ičnom P e -

k i ć e v o m scenariju taj

film

j e predskazao

sve ove događa je , leleo sam da se moja ret

rospektiva

na Feš tu

nazove "Vreme

čuda" .

I ovo je neko vreme č uda . Da l i biste

napravili film o

njemu?

Svakako ću pok uš a t i . A l i ne sa d . M e n i

je potreban neki

odstup

od

vremena

da bih

napravio film o suš t in i događa ja , a ne samo

pov r š nu s l ik u o

njemu... Ovaj

svet n isu iz

vele na ul icu ni partija, n i opozic i ja - izveo

ih

j e

inat.

Ja se tom inatu div im, a l i ga se i

pribojavam.

A k o uspemo da ga pretvorimo

u svest

da nam

nije

potreban za ono što

h o ć e m o d a ostvarimo, onda će rezultat biti

f a n ta s t iča n . . . Č ud i me da opoz ic i j a , k o ja

ovako s rčano t raž i pravdu, ne nudi uverl jiv

pol i t ički i pre svega ekonomski program.

Razuml j ivo je da že l im da

znam

kakvi su ti

programi za koje ću sutra najverovatnije

da glasam.

Susret

sa

politikom,

istina druge

vrste, imali ste 1984.

godine zbog

filma

"Varljivo

leto

'68".

T e

godine

je pul sk i ž ir i od 18 snim l j

enih odbacio tri filma zbog

nekomunika-

t i v nos t i . Jedan od n j ih b io je i "Var l j ivo

leto". Sada sa m sasvim uveren da je

odbijen

i z po l i t ičk ih

razloga. F i l m

se na

ivno ša l io sa studentskim pokretom i z

1968 , k o j i s e z a v r š io K oz a r a čk im k o l om.

B i l a

j e t o k r i t i k a m a l o g r a đ a n s k o g men

taliteta

koji je

protiv promena...

Des i lo se

da je taj f i lm možda na jž i l a v i j i od s v ih

mojih f ilmova.

K l i n c i

ga i

danas

t raže po

videotekama, p r e pr iča v a ju

dijaloge,

film je

još i te kako ž iv . Znači , ne mogu neki žir i

i l i

ne č i j a odluka da ubiju film. On, kao i

čov e k , ima sudbinu koja se odvija nezavis

no od s v ih doga đa n ja .

Prvih pet godina snimali ste doku

mentarne filmove,

a zatim s te od " Č u

vara p l a ž e u zimskom periodu" do dan

as imali

svake druge

godine p o

jedan

ig

rani film.

P o

evropskim

kr i te ri jumim a, to je

dos

ta . Voleo b ih , naravno, da ih je b i lo v iše .

U v e k s a m

imao

ne k o l ik o

projekata.

I sad

ima m dva-tri ozb i l jna . A l i na ža l os t , k od

nas nema para. J a

nisam

od onih koj i čeka

ju da se sklope sv i us lovi pa da onda kren

em u posao. Počinjao b ih drugi , je f t in i j i ,

š to naravno

nije umanjivalo

njegovu vred-

nost.

To su čak i moji najbol ji

f i lm o v i :

"Tango

argentino"

i "Zemal jsk i

dani

teku",

na primer, jer sam ih

radio

u opuštenoj a t

mosferi. Sa d če k a m na "Pustu zeml ju" ,

verovatno

na j l epš i

tekst Gordana

M i h i ć a .

To je projekat k o j i če z ne m da s n imim.

Zahteva v e l ik u produkciju, v e l ik e glumce i

ne b ih

hteo

da pravim

kompromis.

A

film

" Š l e pa u l i c a a nđe l a "

trebalo

b i da počne m

u

junu.

To je jednostavna pr iča o

fran

c us k im b e s k ućn ic ima .

K a ž e t e da ko d na s

nema

para: vi

4 8 VREME • 1

FEBRUAR

1997.

7/23/2019 VR-328


odavno ne zavisite o d jugoslovenskih fi-

nansijera.

Sebe smatram evropskim rediteljem i

za

moje

f i lmove sve v iše

dobijam

sredstva

sa tog prostora. I ovaj nov i fi lm k o j i radim

u

Francuskoj " Š l e pa u l i c a a nđe l a " b iće

f r a n c u s k o - š p a n s k a koprodukcija. Ja jesam

pr v i

samostalni

producent u Jugos lav i j i ,

moj "Singidunum" je snimio če t i r i f i lma,

pa mi je

skoro

nelagodno

kada

v id im da

francuski producent t r o š i pare na besmis

l ice. Bogati su pa

mogu.

N is a m j a

navikao

tako.

Uspeo

sam da ih

ubedim

da mi pre

puste deo

producentskih

od l uk a . Hteo b ih

da

delom

bude i

jugoslovenski

f i l m , al i u

ov i m us l ov ima t e š k o j e

doneti takvu

o d

l uk u . Me đu t im , j a s a m

optimista.

V i d i m

sve ove mlade ljude k o j i spremaju nove

projekte i stvarno pruža ju utisak da im

tre

ba otvoriti

vrata

E v r ope . T o će mo,

naravno

moći samo

onda

k a d i m i uđe mo u E v r opu .

Studenti m i daju ogromnu nadu da će se to

de s i t i, z a hv a l ju juć i n j ihov om mir no m,

p r e đ i v n o m protestu. Retko je kad za-

b e l e že n tako pacif istički protest. Oni su us

pel i da promene l ice Srbije. Važil i smo za

agresivce,

sada m o ž e t e ponosno u

inos-

transtvu da kažete da s te Srb in .

Status evropskog reditelja o m o g u ć i o

vam je i četiri filma na Kanskom festi

valu...

. . . bila su i po dva f ilm a u konk urenci ji

u

V e ne c i j i i Be r l inu . Z a ma l u k ine

matografiju veoma je v ažn o da se ta km iči .

N a festivalu imate s v u svetsku š t a mpu , d i s

tributere, k r i t iča r e . D a

mogu

da biram, ne

bih se takmičio, kao š to se ne takmičim na

do m aći m fes t iva l ima. . . To š to dola z im iz

o v i h krajeva s k r e će pa žn ju . U v e r e n s a m,

na primer, da će f i lm " Le pa sela lepo gore"

dož iv e t i uspeh, da ima vel iku šansu za Os-

kara. Interesantno je da je bio

odbijen

na

V e ne c i j i i K a nu .

Zbunjen

sa m

time

jer

mis l im da ta j f i lm nos i hrabrost i

nesumnjive kvalitete, leleo

sam da mu po

mognem, i sam sam malo u tome

u č e s t v o v a o . U vreme na j s t r a v ičn i j e g e m

barga pobedio sam na pet festivala sa

"Tangom",

koj i je

izuzetno

jednostavan,

ma l i i ne ža n f i l m . Pokazivao sa m jednu

s l i k u Srba sasvim

d r uga č i ju

nego

što su je

o n i tada ima l i na s v o j im T V ekranima. I

mis l im da j e

"Tango"

u tom momentu b io

ambasador srpske kulture - na prv im

stranama

su nas pol i t ički pl juva l i , a na

stranama kulture dož iv l j a v a l i s mo hv a -

lospeve.

Mnogi

umetnici,

mnoge

v a š e kolege

otišli su iz zemlje...

J a

nisam

o t i š a o . D e l i m

svoje

vreme

i z m e đ u Beograda i sveta u kome moram

da ž iv im ako hoću da

napravim f i l m .

D a

mogu

da biram, svakako bih se sutra vratio

i

ovde napravio č i s to doma ći f i l m . M i s l i m

da će to vreme brzo doći , da ćemo sv i da

se vratimo. K a r a nov ić s e v e ć vratio, tu su i

Si jan , Živko Nikol ić . . . U inostranstvu n ik a

da ne bih

prihvatio

da

radim

b i lo š ta

drugo

os im

onoga

š to

radim

celog

svog

ž iv o ta . . .

N i k a d a nisam b io profesor nijednog

univerziteta,

nikad se nisam prihvatio

ure

d n i č k o g mesta na T V , a nuđ e no m i j e ,

jedan

sam od retkih jugoslovenskih redit

el ja koji

nemaju

n i sekundu

radnog

s taža

v an slobodnog u m e t n i č k o g

statusa...

T o k o m

poslednjih

desetak

godina

ž i v e o

sa m pomalo u A m e r i c i , pa godinu dana u

G r č k o j ,

to je v iše b i lo kao

neko

malo bek-

stvo o d n a c i o n a l i s t i čk e

euforije.

D ok s a m

snimao

" T uđu A me r ik u" ž iv e o s am u N ju -

jo r k u , u M e k s ik u , Lon donu . Sa d sa m v e ć

drugu

godinu

u Par izu . Francuzi na jv iše od

s v ih u E v r op i u l a žu u f i lm,

otvoreni

su pre

m a stranim

rediteljima,

pa je i to jedan od

razloga š to ž iv im tamo.

Š ta

film

m o ž e d a uradi?

A k o

jednim

f i l m o m m o ž e t e d a

promenite

emocije l judi samo u

jednoj

b io -

skopskoj s a l i ,

onda

ste već dosta učini l i . . .

S v i

mi k o j i z v ižd imo na u l i c a ma os l ob a đa

mo se straha nagomilanog jo š od

vremena

T i ta . Danas smo skloni da ga romanti-

zujemo.

Iako

sa m

levo

orijentisan,

nisam

voleo njegovu diktaturu. A ono š to s u JU L

i S P S , t o nema

nikakve veze

s a l e v ic om .

K a k o d a verujete u l ev icu koja drž i pod

kontrolom

medije, ne komunic ira sa naro

dom i i z v od i kordone po l i c i j e. Č e z n e m z a

pravom

demokratijom u

kojoj

će

levo

biti

levo u

evropskom

smislu te reči. Nadam se

da ću u Par izu

uskoro

moći da o tv o r im

š a mpa n ja c u

zdravlje

demokratske Srbije, i

da ću u toj

atmosferi

pros lav i t i 25

godina

rada. •

Š O N J A Ć I R I Ć

Tajne

i laži

VB1996. Majk L i

Pobednik Kana , koj i je svoju retrospektivu u Beogradu d o ž i -

veo na Fes t iva lu

autorskog

f i lm a 1995. Kom edij a u koloru o

crno-belim problemima britanske svakodnevice, u kojoj M a j k

L i

demonstrira kako

" t e š k e " teme

mogu

da budu o b r a đ e n e n a

re laks ira ju ći način . A utor i njegova glavna g l umic a Brenda B l e -

t in , kanski laureati,

mnogo

oče k u ju i od ov ogo d iš n je

dodele

O s - ,

kara.

Neči je majke s in

Irska

1996. Teri Đ o r đ

Scenarista Š e r i d a n o v o g

irsko/patriotskog

f i lma " U ime oca"

T e r i D or đ od l uč io j e da u s l ičnom

kontekstu ovaj

put ispr iča

pr iču o hrabrosti jedne majke. A n a l o g ij e s a n a š o m aktuelnom

situacijom

p r o n a đ i t e

sami.

Milost moga

srca

SAD 1996. Al ison Anders

Le tn j i

film

z a

tmurne

zimske

dane.

Redite l jka

sklona

alter

na t iv i k ona čno j e na š l a sebe u r oma n t ično j p r ič i , u kojoj

tonove

nostalgije

daje m u z i k a n e o č e k i v a n e

kombinacije Bert Bakarak/

E l v i s K os te l o .

Festovska

pub l ik a pamti autorku koja je " rež ira

la " Ma donu u jednom segmentu omnibusa " Č e t ir i sobe".

F EB R U A R

1997. •

V R E M E

4 9

7/23/2019 VR-328


V

M il u t in Colič, predsednik

Saveta

Fešta

Kriterijum

mase

"Smatram da će program biti

dobar,

bolji nego

prošle

godine"

F

est je osnovao

M i l u t i n

Č o l i ć , tada

f i lm sk i

kr i t ičar "Pol i t ike" , a sada

predsednik

njegovog Saveta i

koor

dinator U m c t n i č k o g v e ć a . O d 2 5 godina

F e š t a Č o l i ć petnaest

nije

b io

njegov

č lan ,

ali

ga mnogi smatraju njegovim kreatorom

i

odgovornim za svaki

uspeh

i neuspeh.

Kraj 60-ih

nije

b io

dobro vreme

za b io-

skope, š to se ob jašnjava lo ekonomskim ra

z loz ima, popularnošću te lev iz i je i

pojavom

videa.

M i l u t i n

Č o l i ć j e tada napisao u

nov

inama

daje k r i z i na jv i š e doprineo lo š rep

ertoar,

što pre

toga nije

uzimano u obzir .

"Da b ih to dokazao, opkladio sam se sa

dv o j i c om reditelj a u deset v e če r a u 'K l ub u

k n j iže v n ik a ' da ću

napraviti

festival re-

pr iznih f i lmo va i da će b i t i

prepun",

pr iča

g . Č o l ić . " Fe s t iv a l j e poče o januara 1970.

godine

u K u l t u r n o m

centru.

Sve t r i pred

stave

bile su prepune. N e k o l i k o puta je

razbijano staklo

na

blagajni,

a saobraća jc i

su i uz pojačanje jedva regul isa l i saobraća j

u

K o l a r č e v o j u l i c i . E t o ,

posle toga

j e

nas

tao

Fest.

B io je to festival festivala, jer smo

samo na jb o lj im i na g r a đe n im f i l mov ima

k o j i

s u na g r a đe n i na

svetskim

fes t iva l ima

mogl i da spasemo na š e

bioskope."

G os pod in Č o l ić s a zadovoljstvom

pre

pr iča v a

daje

Vitor io de Sika 1972.

godine

rekao da "Fest

nije

fes t iva l , već je f i lms ki

pokret".

I

usred

to g

uspeha

i

slave

Fe š ta ,

gospodin

Č o l ić j e o t i š a o .

"Zamerio

sam se

p o l i t i č a r i m a " , k a ž e . Povodom g o d i š n j i c e

"Pol i t ike" , 1979.

godine,

i s p r iča o j e

pred

kamerama

T V Beograda da je kralj Petar I

1904. godine t r a ž io da mu naprave v e z u

i z m e đ u s k u p š t i n e i

dvora, kako

b i mogao

da s luša š ta pos lanic i pr iča ju . "Smatrali su

daje to aluzija na Tita. Ja nemam potrebe

za t im, pol i t ikom se ne bavim, v iše mis l im

o p r oč i t a no j k n j i z i i odgledanom f i lmu. Ja

sa m

informisan,

al i me politika ne

okupira

BILO

JE DOSTA TRZAVICA: M. Čol ić

i čude me l judi koj i se otperećuju nečim

efemernim." Druga zamerka C o l i ć e v o j

podobnosti

up uće na je

njegovom intervjuu

s a D uš a n om Ma k a v e je v im, k o j i sedam go

dina

nije

napravio f i l m . Oset i l i su a luz i ju

na sedam

gladnih godina

i

Jugoslaviju.

"Predsednik komiteta, ne k i Sa š a , m is l im

G l i g o r i j e v i ć , zamerio je š to sam uop šte

razgovarao

s a Ma k a v e je v im k a d on po

inostranstvu loše govor i o T i tu .

Rekao

sam

mu da to nije tačno, i prepr ičao scenu kojoj

Th e

pillow

book

VB/HOL1996. Piter

Grinevej

N e ža n k a o k oža glavne junakinje, uzbudl j iv kao is točnjački

p r i r učn ic i o ume ću l jub a v i ,

delikatan

kao ka l igrafsk i

rukopis,

n o v i f i lm

Pitera

G r ine v e ja v r a t iće poverenje onih koj i su mu

okrenul i l eđa , a za nove pristalice tu je , između ostalog, i muzika

D e jv ida Bouv i j a .

Kroz talase

DAN 1996. Lars fon

Trir

M o r a l n i pobednik Fes t iva la u Kanu Lars fon Tr ir napravio je

jednu od najpotresnijih l jubavnih pr iča za kraj drugog mi l e n i ju -

ma . N a

svoje

će doći i l jub i te l j i Kar la

Teodora

Drejera

i E l tona

D ž o n a . K a k o ?

Pogledajte

sami.

Portret edne

dame

NZ/VB/SAD 1996.

Dže jn Kempion

D že jn K e mpion j e jo š davno,

dok je N i k o l K i d m a n b i l a samo

k o v r d ž a v o d e v o j č e ,

nameravala

daje uzme za

heroinu ekraniza

cije

romana

H e nr i j a D že jm s a .

Iako

j e

fi lm

b l iž i onome što čini

kombinacija

M e r č a n t /A j v o r i ,

K e m p i o n o v a ostaje

verna tome

da su g lavni protagonisti

njenih

f i lmova - žene .

Majki

Kolins

VB/Irska/SAD 1996. Nil Džordan

J o š jedna i r ska pr iča o s lobodi i pol i t ic i . Heroj pobune koji je

s k onča o od

metka

snajpera

otelovljen

je u La jamu Niso nu. Intere

santno otkriće: i Irci su bacal i jaja na svoje uniformisane p r o t iv n i

ke . F i l m je

trijumfovao

u Veneci j i , a Nison je , uz Zlatnog l ava ,

dobio

i trovanje š k a m p i m a . I o v i

laureati

oče k u ju p r e ds to je ću

dodelu Oskara.

Mikrokosmos

F R A

1996 .

K l o d

N u r i d s a n i ,

M a r i

P e r e n u

Zagledani

u svet

insekata

i j e dnoće l i j s k ih organizama, autori

p o k u š a v a j u d a j o š jednom po t r a že i s t inu o univerzumu u kapi

vode.

K a n s k a

reputacija

teško da će motiv isa t i ponoćne gledače .

5 0 V R E M E

l . F EB R U A R 1997.

7/23/2019 VR-328


sam i sam prisustvovao. N a B e r l i n s k o m

festivalu, na konferenciji za š tampu, pi ta l i

su Makavejeva, tada č lana ž ir i ja , razne

provokativne stvari o z e ml j i . Odgovorio

im je :

'Gospodo,

budete l i od mene t raž i l i

da

odgovorim

na ta

pitanja, odmah

ću na

pustiti

ovaj skup. Zar hoćete da ja o svojoj

z e ml j i gov or im l oš e k a d

nisam

u

njoj? '

Objasnio

sam tom pol i t ičaru da je

pogr e š no ob a v e š te n . Z a t im me j e

pitao

zar

Makavejev, Ž ik a P a v l ov ić i Sa š a P ^ t r ov ić

nisu 'organizacija'? Odgovorio sam mu da

nj ih vežu samo znanje i

talenat,

a da oni

me đus ob no možda ča k i ne govore. Eto, te

dv e

stvari

su mi

zamerene. A l i ,

nisu smeli

da me odmah sasvim smene, pa su prvo

uk inu l i f unk c i ju ume tn ičk og direktora, a

napravil i su selekcionu komis i ju u koju su

me pos tav i l i za č lana . Ja sam im se ubrzo

zahval io. U to

vreme

n ik o

nije

smeo

da mi

se jav i na

u l i c i

i z uz e v Bate Ž i v o j i n o v i ć a .

Ja zaista

shvatam

to vreme,

mentalitet

sre

dine i ja d njihov

duhovni

i uopšte se ne os-

e ća m ž r tv om. O s e ća o s a m s e r a s te r e će n

im , imao sa m vremena za profesiju i poro

dicu."

U vreme sankcija, Fest j e imao dve go

dine

pauze. Gosp odin Č ol ić taj prekid ko n

tinuiteta smatra v e l i k o m g r e š k o m . " G o

vor io sam im - nemojte, k a žu mi da nema

f i l mov a , sankcije su; a zaš to

nema

sankcija

za Bitef , za Oktobarske susrete, za sve os

talo?

N i j e t a čno da nema f i l m o v a . D o

vol jno je da nabavite deset, vrtite ih po dva

u pe t dana i eto vam

Fest "

D r ug i p r e k id , na s r e ću znatno k r a ć i ,

Fest

j e imao posle ostavke E m i r a K u s t u -

rice

na

mesto predsednika Saveta.

U s k oč io

j e o s n i v a č M i l u t i n Č o l ić . " Se t i l i s u s e

mene. Val jda su razmiš l ja l i : ja sam os

novao Fest, pa moći ću da budem zamena

K us tu r ic i . " Co l ić p r iča daje " b e ž a o skoro

desetak

dana" od onih koj i su mu predlaga

l i da se vrati na

Fest.

" G ov or io s a m im da

je moja p r iča tu z a v r š e na , da s a m čov e k

drugog

vremena,

druge generacije, pogle

da na

svet". L j u d i

koji su ga ubeđival i da se

vrati na Fest b i l i su l jubazni . "Nisu me

pr i t i s k a l i , K a š a n in j e sedam-osam dana

m o l e ć i v o jurio za

mnom,

pa mi je na kraju

b i l o neprijatno da to v iše č in i . "

Tako

j e

Č o l i ć

opet

postao

predsenik Saveta

Feš ta .

M e đ u t i m ,

pokajao

se

odmah posle

pr - .

v o g F e š t a kome j e predsedavao nakon

povratka. K a k o j e i z j a v io u a p r i l u p r oš l e

godine z a " V r e me " , njemu, čov e k u k o j i j e

naučio na

kosmopolitsku atmosferu,

b i lo je

veoma

t e š k o da s a r a đu je s a č l a nov ima

Saveta i U m e t n i č k o g v e ć a zato š to su od

lučiva l i po

sistemu

"ako si ti

protiv

mog

predloga, b iću i ja protiv tvog". " O v e god

ine je b i lo dosta

trzavica.

P r o š l i

Fest

na

kome j e D uk ić b io selektor b io je v r lo loš -

n i k o dobru r e č

nije napisao.

Ja sam samo

na prvom Fe š tu , 1971 .

godine

sa m birao

f i l mov e . Odmah sam traž io da mi postave

repertoarsko v e ć e , smatrao sam da v iše

l judi v iše zna . A Dukić je hteo da

bude

sam. Zato sam sad

insistirao

da se napravi

selekciona

k omis i j a i da sa D uk i će m rade

još če t i r i čoveka . Njemu to

nije

odgovara

lo.

I n a č e , ideja da Fest bude t a k miča r s k i

fes t iva l v e l ika je zabluda. N i j e da n

svetski

producent neće da poša l je f i l m u Beograd

a da ga ne poša l je u Kan i l i Ven eci ju , na

stare

i

ugledne

festivale. Pre će da ga da

M o s k v i nego nama.

Zaradu

jednog f i l ma

o d r e đ u j e

broj bioskopa, tamo

će

zaraditi

mnogo v i š e nego ko d nas."

P r a k t i č n o ,

posle

s v ih

sastanaka

o orga

n i z a c i o n i m

pitanjima,

i o s t a v k i , program

ovog jubilarnog

Fe š ta doš a o j e na

dnevni

red u

novembru,

t ri

meseca

pr e

njegovog

početka . Niš ta to

nije smetalo,

tvrdi

gospo

d in Č o l ić , j e r s u poslednja tr i

meseca

do

bro radi l i .

G os p od in Č o l ić in s i s t ir a na tome da

nije video

nijedan o d f i l m o v a

jubilarnog

Fe š ta . O n j ima j e

samo

č i t a o u š t a mpi .

Ipak, i pored ov e ograde, g . Č o l i ć k a ž e :

"Smatram

da će

programa

b i t i dobar, znat

no bol j i nego p r o š l e godine. A k o j e n e k i

f i l m dobio

Z l a tnu

palmu,

to

nikako

ne

m o ž e d a bude loš i l i beznača jan f i lm".

Š O N J A Ć I R I Ć

Učena

SAD 1996. Ron Hauard

M e l

Gibson je iskočio iz ređi te l jsk ih c ipe la da b i igrao roditelja

otetog deteta u f i lmu b ivšeg

glumca

i hitmejkera R o n a Hauarda.

A k c i j a i Rene Ruso su zagarantovani.

Moćna Afrodita

SA D 1995. Vud iA len

Sa dv o god iš n j im z a k a š n je n je m , s t i ž e jo š

jedna

komedija

s v e že

razvedenog

V u d i j a A l e n a ,

puna erotskih

a luz i ja . Za g lavu i neš to

v i š e v i š a

M i r a

So r v ino v e ć j e dob i l a

Oskara

za u logu u ovom

f i l

mu.

Straš i j ivc i

NZ/SAD 1996. Piter Džekson

B o ž a n s t v e n a stvorenja u ov om f i l mu s u duhovi koji su pre-

plašeni j i od

smrtnika.

Ma j s to r š o k a D že k s o n š a lj e

svoje

" R o đ e n e

ubice"

u prostor i z m e đ u ovog i onog sveta, s upr o t s t a v l j a juć i im

Ma jk l a D že j Fok s a .

Zabranjena ljubav

VB1996. Majki Vinterbotom

J o š

jedan

poznanik

s a p r o š l o g o d i š n j e g F e š t a

("Leptirov

poljubac"), k o j i

trenutno

snima z a Spilberga n o v i film u

Saraje

v u .

"Zabranjena ljubav"

j e v i š e nego jasna

preporuka

i sigurno

pripada samom v r hu ekranizovanih v ik tor i janskjh romana pos-

lednje

dv e sezone.

1. FEBRUAR 1997.

•

V R E M E 5 1

7/23/2019 VR-328


Intervju: Piter Grinevej

Roman na

koži

Film

mora da

potraži

novog saveznika

U

bioskop uglavnom ne ide jer nema

vremena.

V o l i

modne revije, ali ne

v o l i da putuje, jer je karijeru

započeo montirajući

i

režirajući

putopisne

filmove

za ministarstvo informisanja Ve

l i k e

Britanije. Omiljen ali i kuden od

k r i t iča r a , komercijalni uspeh nije mu do-

neo f i lm "Kuva r, lopov, njegova

žena

i

njen ljubavnik" (1989).

" V R E M E " : Kako ste došli na ideju

da

koža

postane

medij

za

umetnost.

Koža

ljudskog tela.

PITER

G R I N E V E J :

N i j e mi nep

oznat rad umetnika body-arta, ali to nije

bila

moja namera. Bio sam oduševljen pr i

čom

o devojci Japanki, i njenoj

opsednuto-

sti

da pronađe ljubavni

ka/kal

igrafa ko j i bi

je voleo ali i korist io za pisanje celo njeno

telo. "Stomak arhitekte" je nastao u vreme

moje fascinacije tim potcenjenim delom

ljudskog tela k o j i na Istoku znači sve, a

Zapad

pokušava

da ga

e l i m i n i š e .

Takode

sam osećao da priča "Prosperovih knjiga"

nije

završena

i da bi

f i lm

o pisanju romana

na ljudskoj koži bio njen logičan kraj.

Imali ste

internacionalnu ekipu...

Teško je u vreme masovnih komuni

kacija

da snimate

f i l m ,

k o j i je ekstroverti-

rana

umetnost,

a da se

zaključate

samo

iza

granica zemlje u kojoj

ž iv i t e . Priča

je

b i l a

izuzetno japanska, a li ja nisam Japanac, pa

sam

hteo

da joj dam univerzalno

z na če n je .

Nastavili ste sa tehnikom

polivizije,

više manjih slika u okviru

glavnog

kadra, koju ste praktikovali u

pome-

nutim

"Prosperovim

knjigama".

LOGIČAN

K R A J

PROSPEROVIH KNJIGA :

Piter Grinevej

Uvek

aktivno saradujem u

montaži

sopstvenih filmova, ipak u " P i l l o w Book

T

ideja

korišćenja

slike u

s l ic i b i l a

je pandan

pisanju na ljudskom telu. Dakle, bo je to

f i lm

u f i lmu.

Nije

li to

možda

ideja

za

novi

pro-

jekat?

V e r o v a l i i l i ne, ono što me u poslednje

vreme

najviše opterećuje

jesu

ograničenja

filmske

trake. M i s l i m da nakon veka

robovanja,

fi lm

mora za svoju

umetnost

da

potraži novog saveznika. •

D. TUCAK O VI Ć

Dvorske spletke

FRA 1996. Patris Lekont

F i l m ko j i je otvorio Festival u K a n u i francuski je kandidat za

Oskara. Ko stimirana komedija koja

podseća

na

" L u d i l o

kralja

D ž o r d ž a " .

Koliba u

krošnjama

SA D

1996. Stiv

Bušemi

Stiv

B u š e m i , alternativna zvezda koja to nije Ulični psi, Far

go,

Živeći

u zaboravu...), spretno

ekvilibrira između

nezavisnih

filmova i epizoda u spektaklima, kao nekada Džon Kasavetis.

Njegov

rediteljski debi

dokazaće

da pominjanje njegovog ve

l i k og

prethodnika nije s luča jno.

Modri u licu

SA D

1995. Vejn Veng/Pol Oster

Nastao od " v i š a k a " materijala f i l ma " D i m " . Proširen novim

l i k o v i m a

koje igraju Džim

D ž a r m u š , M a j k i

Džej Foks, L u Ri d i .

naravno, Madona.\

Diskretan heroj

FRA

1995.

ŽakOdsjar

Priča o manje v i d l j i v o m l icu rata, kojoj ubedljivost

daje

sjaj

na

glumačka

igra reditelja Matjea Kasovica.

U potrazi za ičardom

SA D 1996. Al Paćino

Rediteljski

debi A l

Paćina

koj i je u potrazi za Ričardom HI

i

Sekspirom

danas. Društvo

mu

prave A l e k B o l d v i n , K e v i n Spej-

si , Vinona

Rajder...

Mabrosi

JAP1995.

Hirokazu Kore Eda

Nakon

nekoliko godina,

konačno

jedan kvalitetan japanski

f i l m , čija će priča zagolicati i one k o j i nisu fanatici ove kine

matografije. >\

V

Kapetan

Konan

FRA 1996. Bertran Tavernije

Francuzi

su se setili kako su nekada njihovi musketarski f i l

movi

harali Evro pom. F i l m o f i l Tavernije odlučio se za priču o

"Kapetanu Konanu" i tako je, izgleda,

započeo

novi

opus

u svo

joj karijeri k o j i je otvorio f i l m o m "Dartanjanova kćer".

VREME

l .

F E B R U A R 1997.

7/23/2019 VR-328


Bljesak

Australija/VB

1996. Škot

Hiks

F i l m o kome će se

mnogo

gov or i t i nakon

dodele Oskara.

Kandida t i su reditelj H ik s i g la v n i protagonista, a fi lm j e ne ob ič

na b iog r af i j a ne o b ično g pijaniste, k o j i nakon

mnogo

ž i v o t n i h

brodoloma

s rećno ž iv i i sv ira na

sebi

svojstven način .

Do k

oblaci

plove

FIN 1996. Aki

Kaurismaki

N e v o l j e ugostiteljskih radnika u

ugostiteljskom

objektu " D u

brovnik"

u Hels inki ju . U

glavnoj

u l oz i nezaobilazna K a t i O u t in -

en, a na jdir l j iv i j i momenat filma je scena sa

fotografijom

rano

preminulog glavnog glumca sv ih Kaur ism akijev ih f ilmova Ma t-

ija

Pelonpe.

Lovac na Sunce

SA D 1996. Majki Ć i m i n o

N a k o n sedam

godina,

nov i

film

legende F e š t a M a j k l a Ć i m i -

na.

V u d i

Harelson je psihijatar u

potrazi

z a s uš t inom problema

svog

pacijenta,

al i i za

samim

sobom.

U z b ud l j iv o , a l i na mo

mente suviše s l ično poet ic i Ol ivera Stouna.

Ona je ta

SA D 1996. Edvard Barns

Kada su

Barnsa

pi ta l i po čemu se njegov n o v i f i lm razl ikuje

od " Br a će Me k ma l e n" ,

rekao

je : " Za prethodni film je sendviče i

hranu

p r a v i l a

moja majka,

a sada sa m

imao profesionalni

keter-

ing . " Naravno, šal io se i

nije

pomenuo svoj g lavni adut, prelepu

K a m e r o n D i a z .

Muš karc i žene: način

upotrebe

FRA

1996. Klod Leluš

N a k o n

mnogo godina,

Le l uš u

najboljem

m o g u ć e m

izdanju

-

kao odl ičan poznavalac že na a l i i muš k a r a c a . N je gov a ne oče k i

vana zvezda je Bernar Tapi koj i može da očekuje briljantnu film

sk u

karijeru

ako ne zaglav i u ćorc i .

Ponovo

FRA 1996. Paskal Bonicer

M a l a pr iča u

malom

filmu čiji su autori m o g l i

mnogo

da uče

od Leluša .

Renesansa

VB 1996.

Majki Hofman

J o š jedna kostimirana pr iča o l jubavi i

nevoljama

na

britan

skom dvorcu.

P od perikama su M e g

Rajan

i Robert D a u n i

Junior.

Vikend sa

porodicom

SAD 1996. Džodi Foster

D ž o d i Foster se već odomaćila u rediteljskoj u l o z i . A k o m o ž e

da se govori o

njenom rediteljskom

prof i lu , nakon

prvenca " M a l i

č o v e k

Tejt", onda

su to porodične pr iče .

Osvetnici SA D

1996. Bari Levinson

N a j impr e s iv n i j i

kasting

sezone:

H of ma n , D e N i r o , Be jk on ,

P i t . . . Def in i t ivno dugo i def in i t ivno fes t iva lsk i . S voju šansu ček a

u

bitkama

z a

Oskara.

Hrabrost u borbi

SAD 1996.

Ed

Zvik

Post

v ijetnamski

s in

drom a me r ičk ih v o jn ik a

i z operacije "Pustinjska

oluja"

uverljivost bazira

n a g l u m a č k o m paru

D e nz e l V oš ing ton i Me g

Rajan.

Senatorovi puževi

RUM 1996. Mirča

Danijeluk

J o š jedan

rumunski

f i l m k o j i previre po mr a čno j p r oš l os t i .

P r iv i l e gov a no

prikazan

u

glavnom programu festivala

u K a nu .

Pukovnik bunker

Albanija/FRA 1996. Agim Kiraki

Potencijalna

senzacija

festivala.

S n a ž n a

drama

bazirana na

d o g a đ a j i m a i z savremene istorije.

Između Marksa i gole žene

Ekvador 1996.

Kamili

Luzinaga

Pol i t ika i l i erotika na južnoa me r ičk i na č in .

Yugofilm

Austrija

1997. Goran Rebić

N a š ml a d i

autor snimio

je u Beču

fi lm

o

srpsko/hrvatskoj

var

ijanti

Romea

i Jul ije, na

tragovima

.rata na prostorima b iv š e

S F R J . L j u b i š a S a m a r d ž i ć i Fazbinderova E v a

Mates

u ulogama

roditelja.

Umorni

saputnici

Nemačka 1996.

Zoran

So lomun

J o š

jedan

na š reditelj gastarbajter Z or a n So l omun u jo š jednoj

priči na fonu našeg

najnovijeg

rata.

Mladi mu škarc i

upoznaju

svet

Češka 1995.

Radim

Špaček

A utor f ilma proveo je godinu dana rata s a stanovnicima

Sara

jeva.

Vesna i d e prebrzo

ITA1996. Karlo

Macakurati

M l a d a S l o v a k i n j a

puna

i luz i ja dolaz i u I ta l i ju da b i završ i l a

k ao striptizeta.

R E C E N Z I J E :


F EB R U A R

1997.

• VREM E

5 3

7/23/2019 VR-328


Intervju: Piter

Džekson

Inspiracija u

filmovima

"Imao sam divno detinjstvo i nikada nisam poželeo da ubijem

sopstvenu majku.

Možda

samo jednom kada mije uzela kameru"

ŠALA O KOLINU MEK-

ENZIJU: Piter Džekson

F

il m "Straš l j ivc i" (distributerski naziv:

" K o

se boji duha još") kultnog novo

zelandskog horor autora Pitera D ž e k -

sona, koji je r ođe n na Noć veš t ica 1961. go

dine (ne s luča jno) , za njega verovatno pred

stavlja

korak bl iže

H o l

i v udu. F i l mom se bavi

od de ča čk ih

dana, od kako se dokopao 8-

milimetarske kamere. Sada mu je producent

Robert Zemekis.

• V R E M E " : Smatraju

vas

rediteljem

horor filmova.

P I T E R D Ž E K S O N : To je moj omil jeni

žanr. Odrastao sam na f i l mov ima kao što su

"Reanimator" ili " M u v a " . Ipak, ako u f i lmu

nema nimalo k omičn ih elemenata, smatram

da nije uspeo.

Kako ste po č e l i

saradnju

sa Zemeki-

som?

Scenario "Straš l j ivaca" bio je isuviše ve

l i k i zalogaj da bih ga snimio u sopstvenoj

pr oduk c i j i . Zemekis me je kontaktirao jer

mu se dopao moj prethodni

film

" Boža ns tv e

na stvorenja".

F i l m

"Straš l j ivc i" je otkačena

komedija o mrtvima, tačni je o tankoj l ini j i

koja razdvaja ž iv e od tog sveta. F i l m je

zahtevao ve l ik i b udže t , ali smo uštedel i sni

majući na N o v o m Zelandu.

Da li je Majki J.

Foks

bio vaš

izbor,

p o š t o

ga

poznajemo

kao

Zemekisovog

glumca.

Znam

da, u stvari, žel ite da me

pitate

ko

l iko

se Zemekis

m e š a o

i kakav je bio njegov

uticaj, ali morate da mi verujete da nema tih

para za koje bih radio fi lm u kome nemam

poslednju reč. M a j k i je r o đ e n i glumac,

odrastao je g l ume ći u "Porodičnim vezama"

i

kao pravi profesionalac,

odl ično

se

snašao

u f i lmu sa mnogo specijalnih efekata.

Kakav je vaš stav u raspravi koja se

trenutno

vodi

o zloupotrebi

specijalnih

efekata

u sav-

remenim film

ovima.

O n i su samo

j o š jedno iz ra

ža jno sredstvo

koje nam omo

g u ć a v a

da zaro

nimo dublje u

svet m a š t e , a

eventualna z l o

upotreba pre svega je stvar karaktera i talen

ta tvoraca

f i lma.

M oj i

f i l mov i

ne bi

bi l i

tako

dobri i zabavni da nema specijalnih efekata.

Majke su o b i č no monstruozni likovi u

v a š i m

filmovima.

J a

sam imao divno i uzorno detinjstvo i

nikada nisam pože l e o da ubijem sopstvenu

majku.

M o ž d a samo jednom kada mije uze

la kameru. A l i , s druge strane, ko to nije

poželeo ? To bi ste moral i da

pitate

moju ko-

scenaristkinju Fren Volš , sa kojom sam sa-

r a đ iv a o i na prethodnom f i lmu.

U " S t r a š l j i v c i m a "

postoji

niz asoci

jacija

na H i č k o k a . Ko su uo pš t e v a š i

uzori?

Nijedan konkretan autor. Veoma čes to ,

poš to sam napisao i l i već snimio neku scenu,

shvatim da me je inspirisalo neš to iz f ilmova

koje sam ranije gledao. A gledao sam ih zais

ta mnogo, kol iko su to moj dže pa r a c i beža-

nje iz škole dozv ol java l i . •

1


Posle f i lm a

Mržnp

M e t j u Kasovic

kao

Di s k r e t a n h e r o j

0 7 . 0 2 . 97 -

2 2 . 3 0

n a

F E S T - u

9 7

C a n n e s

96,

Pobednik

fest ivala

u

Veneci j i 96

M a j k i

K o l i n s

Auto r

k u l tnog

f i lm a

Lovac na

je lene

M a j k i Ć i m i n o

p r e d s t a v l j a

VVINNER

GOLDEN

LION AWARD

BEST

FILM

UAM NEESON

-

BEST ACTOR

VENCE

FLM

FESTVAL

1996

MMMaM&

Vudi

Harelsona

u f i lmu

U

p o t r a z i

za s u n c e m

0 8 . 0 2 . 97 - 1 8 .3 0

Ni l Džordan i

Lajam

N ison

0 8 . 0 2 . 9 7 - 2 1 . 0 0

VREME

F E B R l l R 1W7.

7/23/2019 VR-328


B a n d u r f i l m p r e d s t a v l j a :

U č e n a - Ransom

Režija:

Ron Howard

Glumci:

Me l Gibson &

Rene Ruso

S.C.

l . I I u

23.3Dh

U potrazi za R i č a r d o m - Looking fo r

Richard

Režija:

A l Pacino

Glumci:

A l Pacino &

Winona

Rvder

S.C. 2. II

18.30h

Ona je ta - She's the one

Režija:

E dv a r d Hurns

Glumci:

Dženifer

Eniston &

Kameron

Diaz

S.C.

5. II

18.3Dh

Hrabrost

u borbi -

Courage under fire

Režija:

Edward

Zwick

Glumci:

Meg

Rvan &

Denzel

Washington

S.C. 8.II u

23.3Dh

I;

bandur

film

Nenad Dukić:

Jedan mogući

izbor

Po mom mišljenju,

program

opterećuje

desetak slabih

ili

neinteresantnih filmova

D

o

novembra, kada

je dao ostavku,

Nenad

D u k ić j e b io

predsednik U me tn ičk og v e ća . O d tada, f i lmove za Fest b i

ral i su preostali č l a n o v i

ovog

V e ća , n j ih če tv o r ic a . P r e

toga, gospodin D u k i ć j e putovao po fes t iva l im a i predlagao f i l

move za program Feš ta . O

njegovim predlozima

koje j e selekcio-

na komis i ja uvrs t i l a u program, o f i l mov ima z a koje smatra da im

tu

nije

mesto, o

naslovima

koj i nedostaju,

razgovarali

smo sa

gos

podinom

Dukićem dok je b io na Fes t iva lu u

Tromsu,

u N or v e š k o j .

Na

programu

Feš ta b iće otpr i like 60

odsto

mojih

predloga.

O n i

su se nalazil i na listama odabranih f i l mov a koje sa m posle svakog

od sedam

festivala

k o j im a s a m

prisustvovao dostavljao

direkci j i ,

a potom i U m e t n i č k o m v e ć u .

P r a k t ično , v e ć in a na jz n a ča jn i j ih

f i lmova sa t ih l is ta uvršćena je u

program. Od sv ih f i lmova koj i će

biti

pr ikazani , po mom miš l jenju ,

program o p t e r e ć u j e desetak

s lab ih i l i neinteresantnih f i l mov a .

Kada b i na Feš tu b i lo 100 i l i 120

f i l m o v a ,

onda

b i b i l o opravdano

da se pojav i t ih

desetak

f i l m o v a

k a o in f o r ma c i j a o ne k im

autor

s k i m p o k u š a j i m a i l i o f i l m o v i m a

koje s u s n imi l i renomirani

redit-

elji a da od n j ih nije ispalo bog

zna š ta . Takvi su ,

recimo,

f i lm o v i :

" Muš k a r c i , ž e ne : na č in

upotrebe"

L e l u š a , " U

potrazi

za

suncem"

Ć i m i n a , p a donekle i

"Kapetan

K o n a n "

Tavernijea.

P o m om

miš l j e n ju , kriterijume

kvalitetnog

f i lma ne

zadovoljavaju

n i

f i l

mov i " K o s e b o j i duha j o š " Pitera D že k s ona , " V i k e nd sa po r od i

c o m " D ž o d i

Foster, "Ljubavne intrige"

Roberta Daun ija , "O na je

ta" Edvarda Brnsa .

O v o j e prva

godina

nakon rata i definitivnog

ukidanja

sankcija u

kojoj

je

Fest,

b i l o

preko distributera

b i l o

samostalno, mogao

da

obezbedi optimalan program. S obzirom na tu povol jnu okolnost,

dobar deo značajnih f ilmova je tu. Međutim, izostal i su neki naslovi

koji

bi na dobar način

upotpunili

sl iku o

svetskoj

produkciji

kvalitet

nog f i l ma . R e c imo , nedostaje ne k o l ik o veoma dobrih a me r ičk ih

nezavisnih

f i lmova , a

znamo

daje to u ovom

trenutku

najbolji

seg

ment amer ičkog f i lma. To su f i lmovi "Kuti ja od mesečine" Diči l a ,

"Vreme

z ločina" Šlucera ,

"Lepe

devojke"

Demca

i l i "Gaj" L in d z i

H o g a . Onda,

nema

nekih drugih dobrih, vr lo zaniml j iv ih f i lmova:

dv a britanska " K a r l ina pesma" Kena Louča i " Idi sada"

Vinterboto-

ma, zatim australijski "Ljubavna serenada", francuski " Moj čov e k "

Bertrana B l i j e a ,

holandski

"Hal j ina" , češki "Lea" . A l i , svaki izbor

rezultat je po jedi načnih a razl ičitih

kriterijuma, procena

i ,

naravno,

uvida u

ponudu

svetske

produkcije.

Sa tog s tanoviš ta , ponuđeni

pro

gram Fe š ta jedan je mo gući izbor iz

vizure

č l a nov a če tv o r oč l a nog

Umetničkog veća . Sa t im izborom neko se može i ne mora

slagati,

ali ga mora poš tova t i . •

VEĆINA MOJIH PREDLOGA:

Nenad

Dukić

1.

FEBRUA R

1997: • VREME 5 5

7/23/2019 VR-328


ŽIVOT

V

Život

u Makedoni ji

Država

na

promaji

Makedonija

je poslednjih meseci dobila nekoliko

vel ik ih

kredita,

koji

se

mere

stotinama miliona zelenih

nov čan ica .

Bez ove potpore, država

b i jednostavno mogla "zatvoriti

dućan"

a prva dva pitanja koja

post

avlja namernik pre negoli se

uputi prema Ma kedo niji : da

l i treba nositi sitnu valutu i

treba

li mu ulazna

v i z a

-

odgovor je o d r e č a n . U Makedoniji je,

naime, trgovina devizama potpuno le-

galizovana, pa se menjačnice mogu, u

Skoplju

na primer, naći na svakom

ć o š k u , a i najveće novčanice menjaju se

bez muke i prevelikog

r i z i k a

od pre

vare. Ov akv a politika potpuno je eli-

minisala

ulične krpelje k o j i u

svojim d ž e p o v im a

uvek imaju

spremne arsenale sitnih i krup

nih

podvala.

Kursevi

u privat

nim

mcnjačnicama neštosu pov

o l j n i j i

nego

u

d r ž a v n i m ,

a vlada

se pobrinula da korisnik usluga

ne izgubi čak ni ukoliko menja

v e l i k u

količjinu deviza. Stabilan

kurs nacionalne valute -

denara

već četvrtu godinu je temelj eko

nomske po li tik e, pa se, osi m u

incidentnim situacijama koje

monetarne

vlasti uglavnom lako

saniraju, čvrsto drži razmer od

27 prema 1 u odnosu na

n e m a č -

k u marku koja,

i n a č e ,

ovde ima

status

povlašćene

valute.

Marka

ma se, u

najvećem

broju

s l u č a j e

va , može

pla titi i u privatnoj tr

govinskoj m r e ž i , koja je potpu

no potisnula

"društveni

sektor" i,

potrebna je

v iz a

za gotovo sve zemlje osim

nekolicine istočnoevropskih i onih koje su

nastale na prostoru pokojne Jugoslavije. To

se dešava upravo u vreme kada se sve više

Makedonaca opredeljuje za

pe ča l b u ,

pa su

inostrane konzularne kancelarije naprosto

zaposednute. Većinom

mladi

l judi

primora

ni su da krenu trbuhom za knihom, jer je u

Makedoniji

sve

manje

posla, a spiskovi na

Zavodu za zapošljavanje sve su d u ž i . Na-

jpre pogođena recesijom posle

raspada

ekonomskog sistema, u kome je ionako bila

mogu anticipirati

budući status

radnika iz

preduzeća koja bi uskoro mogla

b i t i

zat

vorena, a takvih, po svoj p r i l ic i , nije malo.

P L A T A - 300 M A R A K A :

Dobar deo

sada

zaposlenih

strahuje

da bi se mogao

naći

na

u l ic i

kad se potpuno

dovrši

proces

privatizacije, k o j i je ovde započet pre tri

godine. Makedonska vlast je ovoj

akci j i

potpuno predana, i do sada je oko 900

preduzeća prešlo

u privatne ruke. Planira

no je da do polovine ove godine taj posap

bude o k o n č a n .

Zanimljivo

je,

m e đ u t i m ,

da

OTVORENO

TRŽIŠTE: Skopska pijaca

naravno, u broj nim kafanama i restor

anima,*

opet

s veoma malim

r i z i k o m

od

m o g u ć e prevare. Pod uslovom da se

konzument sam ne "namesti '.

POTPUNA PRIVATIZACIJA: S jdd-

nakom

lakoćoiri

putnik će ući u Makedoni

j u , budući da je re č o jednoj od najotvo

renijih

zemalja u regionu.

Osim

u

s luča jev i

ma kad država prakticira s a moz a š t i tu , kao u

slučaju nekontrolisanog

p r i l i v a

izbeglica iz

Bosne, granične rampe

su do kraja podig

nute. U obrnutom smeru, m e đ u t i m , praksa

je posve

razl ičita.

Za izlazak iz Makedonije

ovisnik,

a kasnije sistematski iscrpljivana

embargom

k o j i

je morala provoditi protiv

S R J , trpeći istovrerneno trgovačku blokadu

od strane G r čk e , Makedonija jo š

nije dostig

la ni polovinu industrijske proizvodnje sa

početka dese t l eća . Zvanični statistički

poda

c i govore kako u dvomilionskoj zemlji ima

bezmalo pa 250.000 nezaposlenih, što je

stavlja na sami vrh negativne evropske

lestvice.

NezVanični

podaci s l i k u

čine

još

"impresivnijom". V e s e l i statističari medu

nezaposlene nisu ubrojali nekoliko desetaka

hiljada

takozvanih

stečajnih

radnika,

niti

je ukupni utržak od

prodaje

državnih pre

duzeća

neprijatno podbacio i da je posredi

suma koja ne prelazi 200 miliona maraka.

Isto

tako, iz nekih krugova dolazi dosta

zamerki na račun takozvanog menadžer

skog tipa privatizacije, u kojem akcije os

taju uglavnom u rukama ranijih upravlja

čkih

garnitura, pa se vlast

sumnjiči

za mo

guće manipulacije u v e z i sa tim. I pored

svih zamerki, pa bile one zlonamerne ili

utemeljene, makedonska vlada nema na-

meru da

skrene

sa kursa radikalnih

d r u š

tvenih reformi, za šta po svemu

sudeći

ima

VREME 1. F EB R U A R 1997.

7/23/2019 VR-328


i

relativno

š i r o k u p o d r š k u u

masama.

Reforma u

ovoj

faz i po-

drazumeva

pre

svega

steza

nje kaiša, a kakav-takav s oc i

ja ln i mir , koj i je posve netip

ičan za

ustalasani

B a l k a n ,

svedoči da narod to bespogo-

vorno prihvata. P r os e čna p l a

ta

ovde

iznos i oko

trista

ne m-

ačkih maraka, a oko 60 odsto

Makedonaca, prema posled

n j im s ta t i s t ičk im

podacima,

ne prima v iše od četr is to maraka. Z a utehu,

i

plate ministara

u pravi lu ne

prelaze

tri

p r o s e č n e .

Tradiconalno

skromni i štedl jivi

M a k e d o n c i , naravno u k o l i k o u o p š t e p r i

maju platu,

z a hv a l ju juć i v l a s t i t im pre

hrambenim

navikama

i

jeftinoj

zelenoj p i

j a c i

ipak

nekako uspevaju

da

sastave

kraj

s

krajem.

Paralelno s a z v a n i č n i m t r ž i š t e m

radne snage f unk c ion i š e i ono ne z v a n ično ,

prema kojem je vlada pr i l ično f l eks ib i lna .

U Ma k e d on i j i ima ok o 80 h i l j a da ma l ih

privatnih p r e d u z e ć a s a n e o d r e đ e n i m

bro

j e m

radno

a n g a ž o v a n i h , š t o znatno

relak

s ira

socijalne napetosti.

M a k e d o n c i , u z

n a g l a š e n u uvidavnost z v a n i č n i h organa,

svakodnevno prelaze

d r ž a v n u

granicu,

posebno onu

prema

Bugarsk oj , i sa smeš -

no jeftinog t rž iš ta kući donose osnovne po

t r e p š t i n e , i l i t a m o š n j u

robu

prodaju na

makedonskim

pazarima.

Pokazalo

se da

v e ć i n a tako z a r a đ u j e v i š e

nego

š to b i da

"dangube" u p r e d u z e ć i m a . M a k o l i k o t o

z v uča l o paradoksalno, Ma k e don i j a z a svoj

soci ja ln i mir može

dobrim delom

zahva l i t i

socijalno

margina l iz iranim

grupama.

K a o i v e ć i n a zemalja u t r a nz ic i j i , Ma

kedonija

se našla u

onom

z a č a r a n o m

krugu

u kome mora obezbedivati takozvanu do

datnu

akumulaciju, a l i v e ć i n a m e đ u n a r o d

n ih

kredita

naprosto pada u

bezdan

starih

z a duže n ja . Ma k e don i j a j e

poslednjih

m e

seci

dob i la ne k o l ik o v e l ik ih

kredita,

koji se

mere

stotinama

mil io na ze lenih n ovčan ica .

B e z o v e potpore, d r ž a v a b i jednostavno

mogla

"za tvor i t i dućan" , a l i iz opozic ionih

i

krugova nezavisnih

ekonomista

upozo

ravaju na č in jenicu da će , i pored veoma

pov o l jn ih

uslova

pod koj ima se

ostvaruju

kreditne l in i je , pover ioc i kad-tad

zakucati

na vrata. R a ču na s e da j e ov a z e m l ja z a

poslednje dve-tri godine "usisala"

v iše od

po l a milijarde

dolara

n o v i h dugova i tako

dostigla

p o l o v i n u ukupne

sume

koja je ,

zajedno sa kamatama,

akumulirana

u polu-

vekovnom z a j e d n i č k o m

jugoslovenskom

z a duž iv a n ju .

N A R K O M A N I J A : Postoje,

barem

u

na če l u , supstanca n e u n i š t i v a , novac odav

de

nije

mogao netragom nestati. K a o i u

s v i m t r a n z i c i js k i m d r u š t v i m a , kapital je

OTVORENI GRAD:

Skoplje

prosto preraspodeljen.

O no š to j e

nekada

p r i

padalo s v ima , i l i barem

donosilo podjednaku

raspodelu s i r o m a š t v a ,

lagano se koncentr iše u

rukama

ne k o l i c ine , pa

se

stvara

neka vrsta

d r u š t v e n e elite. Onaj

k o dugo

nije

za laz io u

ov e krajeve zaprepas-

tiće se nad

radikalnom

izmenom makedons

k o g "voznog parka". J e k t i č a v i k u ć n i

l j u

b imc i i s točnoe v r op s k e i " dom a će " p r ov in -

ijencije gotovo su nestali sa ul ica, i zavlad

ali su

"Japanci"

sv ih kategorija, računajući

i on e

najluksuznije.

N a

tradicionalnim saj

m o v i m a

automobila

u Skopl ju na jbrže se

prodaju

e k s k l uz iv n i mode l i . T r gov ina a u

t o m o b i l i m a

ovde

se smatra veoma prop

u l z i v n i m b i z n i s o m , p a gotovo da

nema

z na ča jn i j e

evropske

i l i

azijske firme

koja

nema svog

o v l a š ć e n o g zastupnika. M a d a

ogroman broj Makedonaca, barem z v a n i

č n o , nema

n i k a k v i h

prihoda,

a i većina

zaposlenih

plate prima s a v e l i k i m z a k a š

njenjem, što bi se reklo - pe r io d ično , veo

ma s k up i z ims k i

centri uglavnom

su ovih

dana popunjeni, a u e l i tn im s k ops k im

restoranima

u v e če r n j im

satima

j e t e š k o

na ć i s to l i c u . U g l a v nom - k o ima , ima i

p r e v i š e .

D r u š t v e n e s u promene, kao i u

drugim

zemljama

s l ičnih

opredeljenja, do-

nele i

nezaobilazne

nus-pojave i z sfere

socijalne

patologi

je, pa se

ovde

be -

lež i v e l i k i porast

k r imina l a , mita i

korupcije,

a poseb

no narkomanije i

prostitucije. M a k e

donija

je, kao ze

ml ja kroz koju

pre laz i

jedan

od

magistralnih

pra

vaca za transfer

droge sa

istoka

na

zapad, vremenom

postala

v e l i k i po

t r oš a č

opojnih

sre

dstava,

a na d l e žne

s l užb e

pokazale

su

se nespremnim z a

ov u č in je n ic u . Ma

da ne

postoji

tačna

evidencija o

broju

o v i s n i k a , procene

govore kako

ih je

samo u Skopl ju iz

m e đ u

deset

i

petnaest

h i l jada , a u većini

s luča jeva reč je o uživa ocim a teških droga,

pr e svega v iše nego jeftinog heroina, što se

posvuda

može na ć i po p r i s tupa čn ih tride

setak maraka za "polovku" . Proš log decem

bra, za samo četiri dana u glavnom gradu je

umrlo

troje dece,

pretpostavlja

se

zbog

k on

zumiranja

heroina p o m e š a n o g s a cemen

tom, š to je

unelo

n o v i nemir u standardni

pakao

narko-sveta. Neke

indic i je su ger iš u

kako

je u

pitanju

diverzija, zapravo smiš l je

na akci ja

jednog narko-klana

u cilju

eliminisanja

konkurencije.

Sama č in jenica

da.se ma f ioz i ovde bore za t rž iš te , svedoči

do koje j e

mere

makedonski pazar razvijen.

Ma da s e o tome nerado g o v o r i , veoma je

razganato i tržište "bel im robljem". Jeftina

roba sa

istoka, uglavnom

"berba" mlađa od

osamdesetog g o d i š t a , nudi s e b udz a š to u

seoskim

i

prigradskim

k r č m a m a . U v o z n a

konkurencija,

t e i z s i r oma š tv a regrutovane

d o m a ć e snage, jednako kao drogu, učini l e

su i

cenu brze

l jubavi veoma p r i s tupa čnom.

Jedan n e s t a š k o poodmakle dobi hva l io se

p i s c u ov ih redova kako "ono", doduš e s a

poslenicama

najstarijeg

zanata čija su os

novna sredstva de l imično amortizovana, ne

košta v iše od deset maraka.

B e z

namere

da se

ovaj

socijalni bedeker

zloupotrebi

u tu r i s t ičk u

svrhu,

va l ja

ipak

podsetiti na činjenicu da se ovde posvuda

mogu rasitniti marke,

a da

ulazna

v i z a

nije

potrebna.

•

BORIS V U K O B R A T

Knez Mihailova 25 ,

1 1 0 0 0

Beograd,

Jugoslavija

tel/fax(3B1 113

628 984 , 628 767

Ko su demonstranti, š t a t r a ž e ,

kako

s e p o n a š a j u ?

Grupa

autora

s a

katedre

za

sociologiju filozofskog

fakulteta u Beogradu prvi p u t

daje

s t r u č n a

o b j a š n j e n j a o masovnom

okupljanju

studenata

i

g r a đ a n a .

Vladan

R a d o s a v l j e v i ć daje detaljnu

sliku

o

p r o š l o g o d i š n j i m

zbivanjima

u

medijima

ali i o

d o g a đ a n j i m a koja ih o k r u ž u j u , p r u ž a j u ć i

kompletnu

informaciju

o zabranama, .

zloupotrebama i

manipulacijama,

kao i o

naporima novinara

d a s a č u v a j u integritet

profesije.

Knjige s e , u z

popust,

mogu nabaviti kod

i z d a v a č a u Knez Mihailovoj 2 5 .

Najnovija

izdanja

Medija centra m o ž e t e kupiti i kod

kolportera.

1. F EB R U A R 1997. •

V R E M E

5 7

http://da.se/

http://da.se/

http://da.se/

7/23/2019 VR-328


Slučaj dr

Budimira

Koštica

mmmmmmmmmm

Haos

u Kovinu

D r Kostić je javno prozvao rukovodstvo bolnice zbog

zapostavljanja struke. On kaže da se u bolnici ne razgovara čak

ni o terapijama, da se pacijenti lece zastarelim metodama

D

r

Budimir

K o s t i ć , internista u

Neuropsihijatrijskoj b o l n i c i u

K o v i n u ,

suspendovan je pre dva

meseca sa posla , samo zato što je ja vno

upozorio

na probleme u poslovanju

bolnice i na, po njegovom m i š l j e n j u ,

neodgovarajući

i nehuman odnos prema

bolesnicima. Naredbu o udaljavanju zbog

„teže

povrede radne obaveze" doneo je

direktor bolnice dr Dušan J a g o d i ć , neu

ropsihijatar, posle intervjua

k o j i

je dr Ko

stić dao 6. novembra „Nedeljnom tele

grafu".

„Nisam mogao više da ć u t i m . B o l n i c a

I1ISISTS

0FTWA

Rl

HARD

WARE

INŽENJERU

A U T O R I Z O V A N I

D I S T R I B U T E R

X E R O X

drskih šta

mpt

Mlh

nudimo

p o

1070 Beograd Parisk

postoji

sedamdeset godina, nekad je b i l a

zdravstvena ustanova za ugled, a danas j e

stručno

i organizaciono

z a p u š t e n a ,

da i ne

liči na zdravstvenu ustanovu. L e k a r i od

laze.

Na 1100

često

prebukiranih postelja,

pošto se bolnica iz ekonomskih razloga

puni

mimo kriterijuma, ima 26 lekara.

B i l o

ih je duplo v i š e . U b o l n i c i nema više

n i č e g a :

ni dovoljno lekova, ni v o z i l a , ni

dovoljno

aparata, čak ni za merenje pritis

ka.

O higijenskim uslovima da i ne

p r iča

m o.

Svuda smrdi kanalizacija i dosta je

prljavo", kaže za „ V r e m e " dr K os t ić .

Postoje to jedina bolnica u gradu, u nju

su ranije

d o l a z i l i

i

građani

k o j i

nisu

pacijenti bolnice

na

internističke

preglede. Danas to

čine

sve manje.

Borba sa direktor

o m

je

počela

kada

je dr K os t ić , ko j i tu

radi deset

godina,

pokušao da uredi i

renovira

internis-

tičko odeljenje u

kome bi se

lečili

s v i K o v i n c i ,

a pa

cijenti bolnice i-

mali

bolju uslugu.

BOLESNICI

U

Š E T N J I : „Kao

predsednik sindi

kata, u nekoliko

navrata sam insis

tirao da u bolnicu

dode

stručna

ko

misija Ministarst

v a

zdravlja Srbije i

na

l icu

mesta utvr

d i kako se nehu

mano lece pacijen

ti u b o l n i c i , kako

l j ud i umiru zbog

nehata,

kako je

strašno narušen

bolnički standard i standard zaposlenih.

Odgovor

nikad nije stigao. A

bilo

je ra

zloga, i to mnogo. Pomenuću jedan

drastičan s lu č a j :

pacijent Slobodan Pop-

ović iz Beograda umro je u dvorištu naše

bolnice,

samo zato

stoje

uprkos dijagnozi

predinfarktnog stanja pušten da peške

dode na

internističko

odeljenje, jer nema

v o z i l a za prevoz bolesnika u krugu

bolnice. On čak uopšte nije upućen u

drugu bolnicu koja ima koronarnu je

dinicu.

I van našeg internog odeljenja dva

dana na svom odeljenju nije ni pregledan.

I čovek je umro u krugu bolnice, u d v o r i š

tu ,

a

možda

je moglo da mu se pomogne.

S a odeljenja na odeljenje nepokretni

bolesnici se transportuju u krevetima , jer

nema k o l i c a . Dešava se da ih po kiši i

snegu ostavljaju napolju dok ne dodu na

red, na primer za snimanje na rendgenu.

Drugi

pacijent je umro

penjući

se uz ste

penice, jer u b o l n i c i nema l if ta. Insistirao

sam da ne ide

pešice

već da moraju da ga

pre vezu. Bez moga znanja pustili su ga da

p e š a č i .

To je s t r a š n o " ,

kaže

naš sagovor

nik ,

podsećajući da su u pitanju duševni

bolesnici,

prema kojima se u b o l n i c i loše i

nehumano postupa: „Pacijente plaše i zas

t r a š u ju , nisam video da ih fizički maltreti

raju. A to su l j ud i

k o j i

imaju osećaj za

nepravdu koja im se č i n i , i nije tačno da

ništa

ne razumeju".

Sindikat

bolnice je reagovao i na zat

varanje prodavnice, „ k u t i ć a " u kome su

pacijenti

mogli da kupe cigarete, kafu,

s l a tk i š e ,

sapune:

„Poslednjih godina su zbog toga

pacijenti

preplavili grad. I z l az i l i su iz

bolnice neodeveni, bez kontrole i pratnje.

B i l o

je

strašno

gledati te bolesne ljude šta

rade po gradu, samo zato što se direktoru

zamerio radnik

k o j i

je radio u proda vnici i

š to

je hteo nekog drugog da dovede na to

mesto, njemu lojalnog, i izgleda

čoveka

za

prljave direktorove poslove. Č u je m da će

'kune' sada b i t i ponovo otvoren. Reagova

la

je i o p š t i n a , a li ona direktoru više ne

tre

ba, pošto je bolnica sada pod direktnim

nadzorom Ministarstva zdravlja , ustanove

koja danas isključivo služi da po

partijskim zaslugama i lojalnosti udeljuje

pare

bolnicama."

D r Kostić

je javno prozvao rukovodst

v o

bolnice zbog zapostavljanja struke. On

kaže

da se u

b o l n i c i

ne razgovara čak ni o

terapijama, da se pacijenti lece zastarelim

metodama i da radna terapija pacijenata

isključivo

zavisi

od entuzijazma lekara.

Ranije su pacijenti r a d i l i na bolničkoj

ekonomiji, kbja ima kuhinju, klanicu i

desetak

jutara zemlje.

Problem počinje

sa pristizanjem prvih

>8

V R E M E

• 1.

F E B R UA R

1 W

7/23/2019 VR-328


SUSPENZIJA ZBO G JAVNE REČI:Dr Ko st ić

i z b e g l i c a k o j i s e s me š ta ju u paviljone

b o l n i č k e ekonomije u k o j ima s u do

tada

b i l i pacijenti, k o j i s u s i l om pr i l ik a p r e -

m e š t e n i u staru neadekvatnu zgradu

b o l n i c e , n e k a d a š n j u bioskopsku salu.

E k o n o m i j a danas t a v o r i . B a v i se, po ka

z iv a n ju na š e g

sagovornika,

n a k u p a č k i m

stvarima, i z gub i l a j e

svrhu

k a o

mesto

z a

radnu terapiju bolesnika.

Danas

se ne zna

k o

radi

na dobru, a li

pacijenti tamo

v i š e

nisu.

Z L O U P O T R E B E : „ S u n o v r a t

b o l n i č k e ekonomije

zapravo

j e d o v r š e n

1994", p r iča na š sagovornik, „ s u m n j i v o m

kupovinom

z a r a ž e n e

prasadi zbog

koje je

u b o l n i č k o m t o v i l i š t u moralo da bude un

i š t e no jo š 300 s v in j a

vrednih 60.000

d i

nara: „ S i n d i k a t j e ukazivao, i ja l ično , na

razne malverzacije

od

koje

su kor is t i imal i

samo

direktoru

b l i s k i l j ud i , a možda i on ,

poš to j e to tolerisao. U

vreme

sankcija

u b o l n ic u j e pristizalo

dosta humanitarne

p o m o ć i .

U t v r d i l i smo da je deo dospe-

vao potpuno nelegalno, b e z e v i

dencije

i k n j i že n ja . Sv e j e

s m e š t a n o u jednu

prostoriju

koju je, kao jedina koja je imala

k l j u č , ' d r ž a l a ' glavna sestra

bolnice . B i l o je tu

svega

i s v a če

ga: hrane, l e k ov a , ode će . Jedan

deo,

kako

sm o naknadno

sazna

l i zapravo i

nije

b io namenjen

našoj bolnic i . Ja sam l ično pret

pr oš l e godine

dobio

jednu

jaknu

z a

kretanje

po pa v i l jon ima .

T r a ž io s a m da po tp i š e m revers.

R e k l i

su mi da to nije potrebno

jer su jakne

namenjene

osoblju.

Insistirao sam i

potpisao

na

o b i č n o m papiru da s a m pr imio jaknu.

Tako sa m potpisivao i za

lekove

za

interno

odeljenje, b e z i k a k v o g pravog reversa.

Posle

se k o l e k t iv om pronela vest daje deo

pomenutih j a k n i pokraden. Bo l e s n ik e s u

oblači l i u neke stare humanitarne

prnje,

a

ono š to je b i lo novo o t i š l o j e na

neku

drugu stranu. U b o l n ic i s e nesumnjivo

p l j a čk a l a humanitarna p o m o ć , a direktor

s e p r ik a z iv a o k a o v e l i k i

patriota

koj i sve

radi

z a b o l n ic u , hv a l i š uć i s e p r i tom da

poznaje

gospodina

B r a n u C r n č e v i ć a .

B i l o

je to vreme u n o v č a v a n ja

patriotizma

i sm

rzavanja bolesnika

u n a š i m p a v i l j o n i m a ,

dok je direktor, o tome

postoji

kr iv ična pr

i j a v a ,

'trgovao' naftom dobijenom

o d

Minis ta rs tva zdravl ja za grejanje bolnice" .

D i r e k t o r o v u o d l u k u o

suspenziji

d r

K o š t i c a s

posla potvrdio

j e i U pr a v n i od

bor bolnice , optužujući ga za „povredu ug

leda bolnice

i štetu koja tek treba da

nas

tupi . . . " K o j u , k a k v u i k o l ik u n i s u r e k l i .

D r

D u š a n J a g o d i ć , direktor

kovinske

bolnice (na tom položa ju je punih 27 god

ina ) , rekao nam je da nema n iš ta da nam

kaže, „ jer su to š to pr iča dot ični gospodin

(dr Kos t ić) sve

same

i z m i š l j o t i n e " .

Ipak

na m je rekao da su u bolnic i b i l a dva

po l i c i j s k a

inspektora

i da n iš ta n isu naš la .

Dodao

je da se n eće tuži ti ni sa kim , a na

na š u primedbu da će

njega

l ično i bolnicu

tuži t i dr Kos t ić

odgovorio

j e : „ T u ž iće m o i

m i

njega.

Ja sam izdrž l j iv" .

D o k traje b o l n i č k i proces

protiv

dr

K o š t i c a , njegove kolege z v a n i č n o ć u t e .

Privatno

m u

govore

daje u

pravu

i čes t i

taju mu na hrabrosti. O nj ima dr K os t ić

k a ž e : „ M o r a l n i p r o f i l k o v i n s k i h

doktora

ne i s k a če

mnogo

o d o p š t e g

modela

zdravstvenih radnika u ć e l o m d r u š t v u .

Zdravstvo

se

nije pomerilo

o d

socrcalis-

t ičk ih na če l a , a l i sada izostaje oz b i l jn i j a

materijalna

potpora.

M e đu t im , b e z ob z i r a

n a s i r o m a š t v o , doktori s e ne og l a š a v a ju .

Ovde

ne mis l im samo na svoj s lučaj .

Tako

je svuda. A š to se kovinske bolnice tiče, pa

i z n je su ot iš l i sv i koj ima je

njihov

p o z i v

ne š to z na č io . U

ovoj

bolnic i se ne nude n i

doktorati n i

specijalizacije.

N a

kraju

će u

njoj ostati samo direktor J a g o d i ć , doktori i

na če l n ic i k o j i s u p r o iz v od njegove nega

tivne

selekcije

i

koje

on može da

ucenjuje

p r e m e š t a n j e m i l i

smenjivanjem. Mene

ne

m o ž e d a

ucenjuje.

M o j e javno og l a š a v a n je

o propadanju kovinske bolnice i strahovla

di jednog č o v e k a samo j e upozorenje d a

b o l n ic u i

njene pacijente

treba s p a š a v a t i .

L j u d i koji se u njoj lece imaju

pravo

na

normalan me d ic in s k i i l j uds k i tretman.

M e n i

je savest

mirna".

•

B R A N K A K A L J E V I Ć

petak-105.9MHz-18.00

do

19.00

D a n s k F l y g t n i n g e h j a e l p

subota-98.9MHz-10.30 do 13.00

1

. F K B R I A R 1W7. • VR EM E

o«)

7/23/2019 VR-328


Zbog

č e g a n a m n a š i

klijenti

veruju?

R a z l o g je j e d n o s t a v a n :

P ružamo us lugu ko ja

je

b r z a

i

p o u z d a n a ,

a ko ja š ted i

Vaš

n o v a c

i

o s i g u r a v a p r a v o v r e m e n o

u ru č en je Vaše pos i l ne

V o d e ć i u

s v e t u

e k s p r e s p o š t e

WOntOWIDE

eXPRESS

0 1 1 / 6 0 2 3 2 6

B l f C f

samo

d ina r

Pokriva

sve - otkriva sve

Nova

velika nagradna

igra

Svakog

dana kupon

svake

subote džoker

Svake

treće

nedelje

automobil

Posle samo

dva

meseca

-

treća

novina u zemlji

\ Sa Vama biće prva

60

V R E M E • 1. FEBRUA R 1997.

7/23/2019 VR-328


Ljubivoje Tadič

Telal

beogradski

eograd,

T rg slobode,

godina

1997,

poslednja nedelja

u

januaru,

oko 17

ča s ov a . Be ogr a đa n i t r e ć i mesec na

ul icama. Još jedan mi t ing . Još

jedna

pobu

na . Još jedan karneval. J o š jedno narodno

veselje.

Temperatura ok o nule.

N a t r ib in i , , s mik rofono m u ruc i , s to ji

glumac N a jml a đ i i z

loze

Tadića . Ljubiv oj

Ljuba Tadić, prvak

Narodnog

poz or i š t a ,

g r a đa n in , Be ogr a đa n in . O n

nije

ni pol itičar,

ni

mađioničar . Ne govor i iz

trbuha.

Vik ač je on smireni Glasnik

odmereni,

v iča n gov or n i š tv u š to na m

vesti

i z sveta i

ove naše še ta juće

Srbije

svaki dan saopšta -

va. Telal što

ritam

na š ih srca os luškuje , pa

nam ga

jasno formulise;

u

glasni govor

pretvara, pa nam ga kao svoj natrag vraća .

Danas

j e

slava. Svetosavski praznik.

U

K ol a r če v o j u l ic i nema v i š e kordona protiv

kordona.

Posle

v i š e od sedam dana,

stu

denti su slobodno proše ta l i svoj im gradom.

Terazije

b e z š l e mov a , š t i tov a i gumenih

4 p

*#> *

0-

pal ica . Bez pol ic i jsk ih barikada. D a j Bože ,

da se ne povrate.

Š e t a č i k r e ć u K n e z - M i h a i l o v o m . P o k u

š a v a m d a

phvatim

g r a đa n ina L jub iv o ja .

O k o

njega

gomi l a l j ud i . " L jub o , L j u b i

voje",

obraćaju mu se prijatel jski, kao

svo

me. Spušta ju mu ruku na rame. G r a đ a n i n

sa Zvezdare ob a v e š ta v a ga da

demonstrira

j u k o d Đ e r m a . G r a đ a n k a s a B a n o v o g brda

s a opš ta v a mu da na Č uk a r ic i demonstrante

tuku.

S a

razglasa odzvanja

pesma

" L ipe

cvatu".

Šetači

nasmejani,

kreću se u r itmu

muzike . Kon ačno dolaz im na red:

- Može l i kratak

intervju?

- Drugi put.

- Kad to?

- K a d pobedimo.

- U šta to veruješ

- V erujem u ovu Srb i ju na

trgovima

gradskim, bez sukna i opanka, 'bez srpa i

čekića , bez k r v i i noža . Srb i ju š to is tor i j i

kokardu i petokraku ostavlja.

- Protiv čega*si?

- N is a m

protiv, prijatelju, nego

Z A

- Za šta si?

- Za Srb i ju u

kojoj

će popov i

decu

da

k r š ta v a ju .

Sudije

da sude. V o d o n o š e v o d u

da

nose.

V l a s t da od naroda

zazire.

D a se

pred narodom pov i j a , klanja. K r o tk a i

pos

l u š na

daje.

Za Srb i ju u

kojoj

ć e vlast

glasom

i z

kutije

da se uspostavlja i ruš i . Za S rb i ju u

kojoj

će

svako svoj

barjak

slobodno

da nosi

i

svoju

veru

ispoveda.

Da nikom ne prkos i .

-

Dvadeset

č e t v r t o g decembra

zamalo

po glav i n is i dobio? Boj iš l i se?

-

Samo

se

budala

ne boj i . Boj im se .

B o j i se i

moja

ž e n a A n đ a . Imoja

mati

M i r a

se boj i .

Samo

s e R už ic a i

Rastkd

ne

boje.

Ona tr i, a on pet

godina

i m a . M o j a deca se

ne'boje.

Svako

v e če u po l a

ojsam

uv e če

stoje na

prozoru

i z v ižde . Udaraju u

lonce.

- H o ć e m o l i

se,dogovoriti

za"

intervju?

- M a n i

intervju,

drž i piš ta l jku . •

J O V A N B U L A J I Ć

7/23/2019 VR-328


Kralj fudbala Pele

—

ministar

Golovi

u

politici

"Ne želim reći svi poli tičari, ali velika većina njih ne poštu je

narod.

I

stoje najgore,

ne zna se

kada

će se to popr av iti"

U

prkos kratkom vremenu proveden

om na mestu ministra za sport, Pele

j e v e ć doš a o do z a k l jučk a da

pos

to j i v e l ik a r a z l ik a i z me đu

ambijenta

u

kojem je ž iveo u fudbalu i

ovoga

k o j i sada

. upoznaje medu po l i t iča r ima . " U

fudbalu

je

ve l ik i

san

pobediti

i

obradovati narod.

Gar-

deroberi, maseri, ig r a č i ,

tren

er i i članov i uprave ujedinjuju

se oko

istog

cil ja, a to je titula.

U po l i t i c i , na ža l os t , nije tako.

N i k o

s e ne op te r e ću je naro

d o m . V e l i k a v e ć ina po l i t iča r a

mnogo v i š e brine o l ičnim in

teresima nego o d r ž a v n i m .

O n i ž i v e

zarobljeni svojom

partijskom

pr ipadnošću. To se

ne može reći za nas koji koris

timo

situaciju

d a p r o n a đ e m o

r e š e n je . U v e k ima ma l ih i v e

l i k i h k o j i ž e l e da stignu do

c i l ja" ,

rezignirano is t iče

Pele.

T a k v a situacija revoltira

b iv š e g ig r a ča . " U

fudbalu

nar

o d i m a

prednost pred svime.

V i d e t i

B r a z i l k ao pobednika

nema cene. P o l i t iča r , v e ć ina

nj ih , v iše je zainteresovana za

svoju l ičnu pobedu. Z a

takve

malog

z na ča ja ima da l i j e

predsednik Fernando H e n -

rique

sastavio

dobru v l a du .

Ono š to oni že le je da se oko

riste.

Brane i s k l juč iv o s v o ju

stranu. S r e ć o m ,

nisam

pripad

nik nijedne partije. M o j a

parti

ja je

narod", emotivno nag

l a š a v a p e d e s e t š e s t o g o d i š n j i

ministar E d s o n Arantes do

Nascimento —

kralj Pele.

Pele je verovao da iznad

svega

postoje interesi da se

pomogne z e ml j i . " D a l i s i

kada r a z miš l j a o š t a b i s e do

godilo ako b i pol i t ičar i upotre

b i l i svoj po l o ža j i s v o ju mo ć

da

unaprede

B r a z i l ? R a d i

p r o n a l a ž e n j a

boljeg

ž iv o ta z a

s i r o m a š n o s t a n o v n i š t v o ? N a s

toj im da preko sporta uma

nj im

probleme

na js iromašni j ih , a l i postoje

l judi koj i imaju hrabrosti da

upotrebe

no

vac naroda za vlastitu

korist.

U m o m M i n

istarstvu

to neću dozvol i t i .

Upravo

sam ot

pustio

dvanaest

osoba. K o od n j ih dok a že

da nije nedozvoljeno p r e k r š i o zakon, moći

će da se vra t i . Međutim, od

udaljavanja

sv i

UVEK SA

SVOJIM

NARODOM: Ministar

Pele

s u o tpuš te n i . U č in io s a m to t e š k a srca, ali

moralo je da bude

tako.

Oni su

b i l i

imeno

v a n i da mi pomognu, a ne da se

tako

ponaša ju" , ža l i se Pele.

Pele pods e ća na

predsednika Fernanda

Hanrique, kada mu je predočio č in jenice iz

nalaza

k omis i j e :

"Znate

staje

odgovorio?

Da sam postigao novi gol za pamćenje i da

drugi minis tr i treba da

urade

isto. G r e š i m .

p l a ća m. D a k l e , b io s a m u f unk c i j i da po

mognem

zeml j i , a ne da jo j š te t im. To je

ono š to b ih voleo da mnogi l judi u

B r az i l -

ij i rade i predsednik se potpuno s l aže sa

mnom".

Min is ta r ob ja š n ja v a

daje

kada je doša o

u Br a z i l i j u u sastavu Minis ta rs tva zatekao i

r o đ a k a

predsednika Fernanda Henriqea

—

Joaquima Cardosoa. I on je udaljen sa

po l oža ja . N i j e b io spreman z a vrstu

posla

koji je

radio.

"Položa j

predsednika (Institu

ta za sport unutar Minis ta r

stva, op. pre .) dao sam A s-

f i lo f i ju de O l i v e i r i

F i lh u .

Sada je i on izgubio

moje

poverenje i otpustio sam

ga .

A l i

nije b io Pele taj koji

ga je izbac io van . B io je to

ministar E d s o n Arantes do

Nascimento, koj i ne

doz

v o l j a v a d r u g a č i j e p o n a š a

n je u Min i s t a r s tv u . N e

ć e m o

ponavljati

g r e š k e

drugih

pol i t ičara . Ovako će

biti do

kraja",

garantuje.

P r o te k l ih

meseci

Pele je

u B r a z i l i j i d o ž i v e o mnoga

r a z o č a r a n j a s a o d r e đ e n i m

l judima. "Ne že l im reći sv i

po l i t iča r i , a l i v e l ik a v e ć ina

nj ih ne poš tu je narod. I što

je najgore, ne zna se

kada

će se to pop ravi t i . Kad a

sa m

prihvatio

ovaj položa j ,

že l e o s a m i s k l juč iv o da

uradim neku dobru stvar za

z e m l j u . O s e ć a m s e

frustr

irano kada

v i d i m d a

mnogi

l judi ne misle tako. Zar je

moguće da se t i l judi ne

stide? Verujem da b ih , kad

b i to b i lo moguće, ceo dan

proveo

otkr iva jući one koj i

su izabrani, a ne ispunjava

ju ono š to su obećal i .

Takvi , pre nego š to donesu

b i l o k a k v u od l uk u , idu da

čuju svoje

partije

da bi

v ide l i na

kojoj

strani će da

budu.

A

jedino

j e

ispravno

da se uvek

bude

na strani

Brazi l a . V o l i m svoju ze

ml ju . Moga o b ih da

sedim

k o d k u ć e . M e đ u t i m , dajem

6 2 VREME • 1.

FEBRUAR

1997.

7/23/2019 VR-328


prednost radu u M i n i s t a r s t v u , p o k u š a v a

jući

da napravim

neki

boljitak."

K a d a je r e č o reizboru Joao H a v e l a n -

ge a

za predsednika F I FA , Pele

ob ja š n ja v a

da bi za kandidaturu na to mesto trebalo da

g a p r e d l o ž e predstavnici A f r i k e

i U E F A ,

uk l juču juć i

i

Bekenbauerov

p o z i v . " M e

đ u t i m ,

mogu

unapred da k a ž e m daje

moja

preokupacija u o v o m momentu Minis ta rs t

v o . O s i m

toga,

ne

mogu

da

budem

su

parnik Havelangeu, koga cenim kao oca .

S v e što

znam

o

fudbalu

n a u č i o sam od

nje^a. K a o Br a z i l a c , ostajem uz njega."

G o v o r e ć i

sa

p o š t o v a n j e m

o

R o n a l d i n -

hu ,

Pele

je oduš e v l j e n

fudbalom

n a p a d a č a

Barcelone i

k a ž e daje

njegov

s t i l igre is ti

kao Eusebiov, G e r d M i l e r o v , Romarijev i

drugih strelaca.

"Ja sam igrao d r uga č i j e ,

dolazio sam iz pozadine i stizao napred da

postignem golove,

kao

Maradona, R i v e l i -

no ,

Tostao

i

drugi .

Ronaldinho

j e čov e k š e -

snaesterca.

O n se na l a z i

ispred radi

za

v r š e tk a š p ic a napada. K o r i s t i m p r i l i k u da

uputim jednu poruku

za

njega. Poruka

je

da nikada ne m i s l i da je na jbol j i i da je

v a ž n o umeti

podneti pobede

i poraze sa i s

t im r a s po l ože n je m. "

B i v š i i g r a č k o m e n t a r i š e da je 1996.

Poslovne

vesti

Povratak

Kemvooda

Poslednjih pet

godina

Euronimax je poznat po u s p e š n o m

poslovanju

i zastu

panju

n e k o l i k o

svetskih

f i r m i ( E l v o x , P h i l i p s l i g h t i n g i t d . )

na prostorima Jugo

slavije i M a k e d o n i j e . Z a h v a l j u j u ć i p r e d u z i m l ji v o s t i Euronimaxa, na jugoslovensko

t r ž i š t e v r a ća se i K e n v v o o d -

poznati

japanski p r o i z v o đ a č h i - f i audio opreme i k o

m u n i k a c i o n i h

sistema.

K e n w o o d korporacija osnovana je 1946. godine u gradu Nagan u

Japanu,

pod

imenom

T r i o , i iste godine na t r ž i š t e su i z b a c i l i p r v i F M tjuner na svetu. D a b i

nas

t a v i l i

u s p e š n o z a p o č e t o

osvajanje a m e r i č k o g

t r ž i š t a 6 0 - i h godina,

trojica o s n i v a č a ko

mpanije

b i l a

su

p r i n u đ e

na da na

l i c u

mesta, bo

r a v e ć i poslovno u

K a l i -

f o r n i j i , promene ime

T r i o

(zbog

toga š t o je u

A m e r i c i v eć postojala

f i r m a sa t im imenom) u

K e n v v o o d - po k a l i f o r n i j s k o j do l in i i v i n u koje su te v e č e r i p i l i . O d tada d o danas

o v o i m e j e

postalo

poznato š i r o m

sveta

( f i r ma

trenutno

im a svoja p r e d s t a v n i š t v a u

14 0

zemalja)

p o p r o i z v o d n j i izuzetno kvalitetne

h i - f i

k u ć n e

audio

opreme i opreme

z a k o l a .

Spektar proizvoda je

zaista š i r o k ,

a sastoji se od komponenti

k u ć n e

audio

opreme i m i n i - l i n i j a k a o i kompletne audio opreme za k o l a (posebno p r i l a g o đ e n i

C D

p l e j e r i

sa

devet

d i s k o v a

po

C D š a r ž e ru

i

z v u č n i c i

za sve

vrste

automobila).

Posebnu p a ž n j u z a s l u ž u j e

ponuda visokokvalitetne

amaterske i profesionalne radio

opreme k o j o m se p r i l i č n o

jednostavno

i sigurno rukuje. U s luča ju kvara, b i ć e omo

g u ć e n e usluge servisa K e n v v o o d . S v e ove u r e đ a j e k a r a k t e r i š u

kvalitetna

t e h n i č k a

izrada i

izuzetan

d iz a jn , a m a r k e t i n š k a kampanja p r e d v i đ e n a za o v u godinu b iće

zasnovana

na t e h n i č k i m novinama koje u v o d i K e n v v o o d . •

M . V .

L

\<ENWOOP

4

Engleski za decu i od rasle

I E L T S T O E F L B U S I N E S S

Škola Jugoslovensko-britanskog dru štva

upis i obaveštenja od 11 do 16

sati

Simina 19/11, tel/fax 622-872

godina

b i l a t e š k a za podneti, ali da će

pobediti

sv e

probleme

koje ima .

" M o j i b l i

z a nc i mor a l i su b i t i d va meseca u inkuba

toru

je r su prerano

r o đ e n i . N i s a m

sa svo

j o m suprugom A s s i r i jom iz l a z io i z bolnice

S ao

L u i s .

Danas

su Celesta i Joshua

(Se-

lesta

i

Ž d š u a ) o d l i čn o . M o j

sin

E d i n h o

je

b io

operisao

meniskuse i š e s t meseci je

mirovao.

U m r o je moj vol jeni

otac

D o n d -

inho i , kao kruna svega, dogodila se ta

zloupotreba propisa od strane l j ud i i z M i n - ,

istarstva. Su oč io s a m se sa s v im t im . K a k o

s a m č o v e k sa

mnogo

s r e ć e i k u r a ž i op t i

mista

sam za 1997. godinu. M n o g o ću se

bor i t i za to da O l i m p i j s k e igre

2004. god

ine budu u

R i j u

i n a s t a v i ć u sa radom u

nameri da pomognem

s i r om a š n im s l o jev i

m a d r u š t v a . N a ž a l o s t , n e ć u m o ć i da

promenim

glave neodgovornih pol i t ičara ,

koje

že l im

da

v id im š to

dalje

od

mene".

•

( " J O R N A L D O B R A S I L " )

L J U B O M I R M I L I Ć

-X:>:v- »

Pres liga

f

97

B o r b e n i d u e l i

U

nastavku Petog novinarskog pr

venstva u malom

fudbalu,

koje se igra u

sa l i Jugoslovenskog zavoda

za

f iz ičku

kulturu i me d ic inu sporta u K oš u tn ja k u ,

postignuti su

s l e de ć i

rezultati: Vreme

-

P o l i t i k a 6:2 (golove za na š u e k ipu

pos t ig l i

su

S t e f a n o v i ć

2,

Š i j a čk i , P i l i -

p o v i ć , S r e t e n o v i ć i D i m i t r o v ) , B K T e le -

kom - V e s t i 5:1,

Sportski

ž u r n a l -

V e č e r n j e novosti 2:2,

B l i c

- D n e v n i k

2 : 4 , SO S

kanal

- R a d i o

Beograd

3:2,

V e s t i - Radio Novos t i 3 :2 ,

Tanjug

- R a

d io

Jugoslavija

7 : 1 , D n e v n i k - P o l i t ik a

3:2, Vreme - V e če r n je novosti 2:3

(strelci

za

Vreme

- S t e f a n o v i ć i

P i l i p o -

v ić) .

Jedna od na jz a n iml j iv i j ih

utakmica

odigrana j e u m e đ u s o b n o m susretu dve

" B o r b e " . E k i p a " B r č i n k e " savladala je

t im " N a š e Bor b e " sa 4 :1 i ta pobeda je

proslavljena

kao da je

osvojeno

prvo

mesto na č i t a v o m turniru. J e d in i go l za

" N a š u B o r b u "

postigla

je k o l e g in ic a

Gordana L a z i ć , a kuriozitet je da su na

padači ove ekipe č a k devet puta pogodil i

stativu.

U t a k m i c a na granic i

incidenta

i nep

otrebno p o v i š e n i h

strasti

i z m e đ u Sports

k o g ž u r n a l a i D n e v n i k a z a v r š e n a je

n e r e š e n o

-

2:2, al i

je

o p š t i

utisak

da bi

pr oš l ogod iš n j i š a mpion i ( Žu r na l ) mog l i

z a oktavu da snize temperaturu svoj ih

nastupa i

odnosa prema

kolegama. •

j . š .

1. FEBRUAR 1997.

•

V R E M E

63

7/23/2019 VR-328


P O S T A

Buket

precvalih

dama

Č ekajuć i Ev it u , V rem e br. 327

U

327. broju lista "Vreme" od 25.

januara

1997. godine objavljenje

tekst

(u

bloku "Reč kritike")

koji

pod zajed

ničkim

naslovom

"Č ekajući Evitu" sadrži

prikaz tr i filma. Beleška o

filmu "Kl ub

prvih

žena"

reditelja Hjua

Vilsona ilus-

trovan je

slikom

iz istoimenog filma uz

potpis "Buket precvalih dama". F i l m

ocenjuje izvesni

Dinko

Tucaković. N e

znam u kom svojstvu on piše za vaš list

(spoljni

saradnik,

filmski kritičar,

slobod

ni novina r, a ime mu nije na impresumu),

zato

se

obraćam

glavnom uredniku,

odnosno redakciji.

Vaš list čitam od prvog broja. A i uo-

br ažavam

da se

nešto

malo razumem u

novinarski

zanat:

u dnevni list "Politika"

stupila sam 1948. godine. Danas sam

novin ar sa "is tekl im ro kom trajanja" (da

upotrebim prigodan izraz D. Tuca k-

ovića); odnosno novinar sam problem

atičnog penzionerskog, što podrazumeva

prezrenog

društvenog

statusa.

Va š pisac Tucaković

očarao

me je i

divno

zabavio. Mladalački je dao i ras-

cvali zamah i

odušku

izrazima koje

nama, nekada Poli t ikinim poletarcima,

nisu preporučivali , da ne kažem nisu

dozvoljavali. A to je

značilo

da

pišući

kritičke tekstove ne treba da "idemo don

om"

na

fizički

izgled i

nedostatke ličnos

ti

o kojima pišemo. Uz o brazloženje: sve

se može kritikovati i ocenjivati, ali se

čovek

ne

srne

pov rediti. D. T. kvalifikuje

tri glumice: Dajanu K i t o n , Be t

Midler

i

G o l d i

Hon kao -

klimakterične;

problem

atične kilaže; kao predstavnice krize žen

ske sredovečnosti; ocvale (ili precvale),

isteklog roka trajanja

bele

(?) (podvukla

O. B.) Amer ikan ke. Uz pobedonosni

zaključak: neke

zene

stare kao vino, a

neke kao sirce

(podvukla O. B. ).

Pošto sam srećno prebrodila sre-

dovečno

doba i

sada

već duboko starim,

najljubaznije molim da ako je ikako mo

gućno

"Vreme" uvrsti ovo moje pismo

na stranice svoje

Pošte.

I ukoliko se to

obistini,

da D . T. meni odgov ori : starim li

ja kao vino i l i kao sirce.

Upućujem

ga pri

tom za uvid na koleginicu Goranku Mat-

ić

koja me je fotografisala

prošlog

leta, a

slika je objavljena u "Vremenu" br. 305

(od 24. avgusta 1996. godine ).

Ukoliko

D . T. proceni da starim kao sirce, sa

zadovoljstvom bih se pridružila "buketu

njegovih precvalih dama". Autoritet jed

nog filmskog znalca moraću da uvažim.

Kvalifikaciju

ću podneti sa

lakoćom.

Olga Božičković, Beograd

PRETPLATITE

SE

ODMAH.'

Kupone

šaljite

na adresu:

FININVESTd.o.o.

Bulevar

oslobođenja

92/V,

21

000 Novi Sad

Fax: 021/27-073

Da želim

da se bolje upoznam sa listom

NAŠA B O R B A .

Mo

besplatan

primerak dostavljajte m

narednih

•7 dana, bez

obaveze

da se kasnije pretplatim.

<

a želim odmah da se pretplatim na N A S U B O R B U :

12 meseci po ceni od 730,00 din.

6 meseci po ceni od 390,00 din.

3 meseca po ceni od 200,00 din.

iznos pretplate uplatiću

odmah po prijemu

V a š e

fakture

na

žiro račun FININVEST

d.o.o. - Novi Sad, kod NOJ ZOP

Novi Sad: 45700 601-5-47163

Naziv firme:

Ime i prezime:

U l i c a

i broj:

Mesto:

Telefon:

( )

Fax: (

)_

Potpis:

>

<

CL

<

O

<

C/D

<

>

I

<

<

Izmeštanje pozorišta

G l u m a po saves t i ,

V r e m e

br. 322

U

vašem

broju od 21. decembra

pročitao sam veoma zanimljiv stenogram

sa

sastanka

dramskih umetnika o smislu

igranja i neigranja

pozorišnih

predstava u

kritičnim trenucima za zemlju. Isprva

sam

smatrao

da je od luk a o neigra nju

ispravna, ali zagolicala me je izrečena

misao

Ljubiše Ristića

o

tome

da je u

nekim

ranijim

sličnim

situacijama nakon

takve odluke "zavladao muk",

koji

su na

jbolje iskoristili upravo oni protiv

kojih

se "ćutalo". ,

Da to ima smisla, uverio sam se i

posećujući

svakodnevne demonstracije u

Beogradu koje, poput običnih građana,

posećuje

v e l i k i

broj dramskih umetnika.

Umešani

u masu, oni

često gube

svoj

identitet i postaju obični građani, što je

normalno, ali kao

obični građani više

nemaju

onaj

potrebni uticaj na svoju

okolinu.

Opet, pozorište se ne sastoji

samo

od glumaca, reditelja i pisaca

k o j i

ma je predodređena popularnost, već i od

scenskih radnika, administracije, blaga

jnika, razvodnika ... Neigranje predstava

njih pretvara u obične .službenike, neza

poslene pri tom. Sve i da se svi steknu na

u l i c i

u šetnji, njihov zbir neće dra matično

uvećati

broj

šetača.

Omanja fabrika,

čiji

su radnici pri tom na prinudnom odmoru,

bila bi delotvornija u tu svrhu. No, to je

druga

priča.

M i s l i m ,

stoga, da glumc i u ov ak vi m

vremenima treba da igraju.

Ukoliko

os-

ećaju

grizu savesti što su u toplim pozo-

rištima

dok se mladost Srbije mrzne na

u l i c i , neka izvedu svoje predstave i svoju

publiku na ulice. Ne

samo

u

šetnju

posle

predstave, kako to neka pozorišta sada

rade. Poznajući naše

dramske umetnike,

verujem da je ovo iz azov kome bi ma lo

ko

od njih odoleo. Igranje predstava svih

beogradskih (il i srpskih)

pozorišta

na u l i

cama i trgovi ma, makar i samo za jedno

veče, i to usred zime, nadmašilo bi sve

dosadašnje megaprojekte Ljubiše R i s

tića,

koji

bi to,

opet,

kao pravi zaljublj

enik svoje profesije, sigurno propratio sa

divljenjem.

Dejan Petrović, Beograd

n ši

u

i n o s t r a n s t vu

r a d o

sluš ju

i n f o t e l e f o n

B EČ

4 4 3 1 - 1 5 - 1 0

normalna

tarifa

64 VREME

F E B R U A R 1997.

7/23/2019 VR-328


Policijsko pitanje

K u n d a k

b e z

c ev i ,

Vrem e br . 327

T e k s te na če l i oz b i l jnu

temu

p o l i c i j s k o g

rada, rutine

i p o n a š a n j a . V o -

leo b ih da

nastavite

o

tome

da p i š e te , j e r

verujem

da je demokratsko r e š a v a n j e

srpskog pitanja duboko povezano sa k r i

stalno jasnom s l i k o m o radu j a v n i h s l u ž

b i ,

prvenstveno po l i c i j e i

vojske.

V a š

tekst

nudi dosta povoda da s e o po l i c i j i

r a z m i š l j a k a o o s i l i k o j a i m a samo dv a

interesa: jedan j e p o d r š k a r e ž i m u l i č n e

v l a s t i , a drugi j e napor da se s a ču v a ju

tajne,

p o l i t i č k i i drugi p r o f i t i l j ud i u

p o l i c i j s k i m uniformama. D ok po l i c i j a ne

bude

javno kontrolisana s l u ž b a , onako

kako se to radi u demokratskim z e m l j a

m a,

male

su šans e i da Srb i ja isk ora či na

tu crtu. T o j e r a z l og z a š t o ovoj

temi

treba

p o s v e ć i v a t i punu p a ž n j u i k a d p o v o d i

n i s u oč ig l e dn i , k a o š to s u

b i l i ovoga

puta.

M i li ć P e t r o vi ć , K r ag u j ev ac

AVTbF r̂OZ

TURIST

ZIMOVANJE-NOVA GODNA

VRNJAČK A BA N JA

KOPAONIK

BREZOVICA

DURMITOR

PREVOZ-NAJPOVOLJNIJE

ŠOPING TURE

S O L U N

B U D I M P E Š T A

T R S T - P A D O V A

REDOVNE UNIJE

L J U B L J A N A

ZAGREB, KOPAR

ŠKOLOVANJE U AMERICI

Informacije i rezervacije

036/61-036, 334-754

011/44482-82, 44482-84,

021/57-751.-

p r i v a t n i c i ,

Pretplatite se

da

biste

zaradili

M i t e ž i m o d a v a s i n f o r m i š e m o onako kako svog č i t ao ca inform išu n ju joršk i "Tajm"

(Time,

Vreme),

ha mb ur š k i " Ca j t " (die Zeit,

Vreme),

moskovsko "Novoje vremja"... 0

n a š o j

reputaciji

gov or i i podatak d a s m o p r o š l e godine bili c i t i r a n i u ok o 40 0

svetskih l is tova . Ime na še g l is ta je

dobro

p r i h v a ć e n o u

svetskoj

novinarskoj, pol i

t ičkoj i privrednoj e l i t i .

Cilj

na m je da od r ž imo i unapredimo

profesionalni

standard

i da v a m pr už imo informacije koje će v a m po mo ći da s e o r i j e n t i š e t e , da s e up

oznate

sa

uzrocima zbivanja

i da se, usput, i

zabavite.

Sv e s n i s mo da j e u da na š n je

vreme

š t a m p a skupa i z a \ o ć e m o od ovog

broja

n u

d i t i č i t a oc ima da s e p r id r uže k l ub u na š ih pretplatnika. U ov om

broju

o b r a ć a m o s e

p r i v a t n i c i m a , v l a s n i c i m a p r e d u z e ć a i

radnji,

i

nudimo

im da uz

punu cenu

po l ugo d iš n je i li god i š n je

pretplate

dob iju s l e d e će :

- Besplatan

oglas

n a č e t v r t i n i

crno-bele

strane ( po l ugod iš n ja pretplata),

il i polovini strane ( god i š n ja pretplata);

-

Popust

od 15

odsto

za svaki

naredni oglas;

- N e o g r a n i č e n

broj

potpuno besplatnog o g l a š a v a n j a potreba z a

n o v i m radnim mestima

Sta j e

potrebno

da uradite? D a

ispunite

o p š t e

uslove pretplate

koji se nalaze na

dnu ove strane i da popunite ovaj

kupon

i poš a j j e t e na m ga po š to m i li

faksom

na

adresu " V r e m e ", M i š a r s k a 1 2 , Beograd,

p.fah

2 5 7

,' amv: mm /•m m.^ ' > ; •

y m

v\;-:» r,*^

vi;?--«

• u:vx i -s*. - , v i š • • - ' , ,

P r i v a t n i c i ,

č l a n o v i

m a r k e t i n g k l u b a

V r e m e n a

1 1

Pre tp la ć u jem se na

• pola godine (2 6 brojeva)

•

godinu

dana (5 2 broja)

I

Ime i prezime (molimo d a popunite štampanim slovima)

Naziv

vašeg preduzeć a

Adresa

telefon

Grad

država

Kada

n am

ovaj kupon stigne,

naša

marketing

služba kontaktiraće sa

vama

i dogovoriti se oko

saradnje. Dobro

došli u

klub

P R E T P L A T A . « .

Jugos lav i ja Evropsk e zem l j e

(pošta) (površinska pošta)

190 din 105

DEM

380 din 210

DEM

za

Jugosla vi ju, u korist N.P. Vr em e

P R E T P L A T A

Vanev ropske zeml je

( av ionska

pošta)

18 5 DEM

37 0

DEM

B e o g r a d ,

ž i ro rač un:

P R E T P L A T A . . .

Beograd

(kurirom)

6 me sec i 200 din

12 me sec i 400 din

Uplata

pretplate u dinarima ,

40804-603-7-31530.

Potvrdu o uplati poslati na adresu N.P.

V R E M E ,

Mišarska 12-14,

p. fah 257 ,11000

Beog rad .

Uplata u zemlji za inostranstvo, po odobrenju

NBJ,

naplać uje se

u redakcij i u efektivnom stranom novcu . Pretplatu u inostranstvu izvršiti na rač un broj: 611

378 704 Bank-A ustr ia

Wien ,

B L Z

20151. Cena

pretplate za inostranstvo u drugim valutam a

prerač unava se po Dnevnom kursu.Šestomeseč na pretplat3 podrazume va 26 bro jeva, a

godišnja 52 broja. Ukoliko je uplać en već i i li manji iznos od navedenog, obrač unać e se duži

na

trajanja pretplate shodno uplati. Pretplata za ev ropske zem lje avionom jednaka je pretplati

z a van evropske ze mlje. Cenovnik važi od 16 .11.1996. U sluč aju poskupl jenja l ista u toku

pretplatnog perioda, pretplatniku se priznaje stara cena do isteka pretplate. Inform aci je u

vez i

sa pretplatom radnim da nom od 10-16h: Beo gra d 334-774 / Beč 43 408 96 52.

1. FEBRUAR 1997. • VREME

6 5

7/23/2019 VR-328


Opaska ko gubi

ima

pravo

i

da se

ljuti nikada

mi

nije bila

potpuno

jasna. Pravo

da se

ljuti ima onaj ko je na

neki

način oštećen

ili povreden, a to

ne

mora

da

znači

da je taj

obavezno

i

izgubio.

Ljutiti

se

rnoze

i

pobednik, ukoliko

smatra da je

njegov protivnik

(ili

protivnici) pokušavao

da

pobedi na nedoličan na č in . A l i ta izreka je

kod nas tako lepo zaživela zbog uvreženog

mišljenja

da pobednik treba sve da

p r a š ta ,

dok

poraženi

mora za sve da

nade

dostojno

opravdanje.

N i j e

izgubio zato što se

našao

bol j i od njega, već zato što mu oko lnosti

nisu

išle

na ruku, zato što su mu iz bitke

izo

stali

najbolji

l jud i ,

zato što se protivnik

slu

ž io nečasnim

sredstvima

i l i ,

u najboljem

s luča ju ,

zato

št o

jednostavno nije imao dan.

A to su sasvim valjani razlozi da neko bude

ljut.

D o pre neko liko godina u ovoj zemlji

porazi

su bi l i i l i

lični

i l i sportski. Padalo se

na ispitima, dobijale se slabe ocene u

š k o

l i

raskidale se ljubavi i prijateljstva, poneko

je gubio na k o c k i . A to su stvari k o j ih se

l judi

nerado s e ća ju . Zato kada evociramo

uspomene na poraze, uglavnom se

nameću

ov i

drugi, sportski. Svetska prvenstva u

fudbalu

za koja se nismo

k v a l i f i k o v a l i

(za

št a smo k r iv i l i protivničke igrače do te mere

da smo znali i da ih ispratimo sa flašom u

glavu), i li ona druga za koja smo se

k v a l i

f i k o v a l i

pa se

tamo

obrukali. V e l i k a

tak

mičenja

na kojima su

naši

sportisti tako

često znali da podbace u odnosu na ono što

smo mi od njih

o č e k i v a l i ,

a očekivali smo

da pobeduju uvek i svuda.

Evropski

kupovi

u

fudbalu gde smo stradali voljom sudija

(Partizan 1966),

i l i

gde su nas TV komenta

tori

proglašavali

"moralnim pobednicima"

(Zvezda-Borusija, finale K u p a U E F A ) , tom

neobičnom

kategorijom skovanom da bi se

izbeglo

priznanje da je neko naš prosto i

jednostavno

p o r a ž e n .

Nedavno sam odgovarao na anketu u

kojoj je jedno pitanje b i l o : "Kojeg se do

gađaja iz daleke prošlosti svog naroda naj-

pre setite?". Iako sam

želeo

da budem krea-

t i v n i j i ,

Koso vska bitka nametnula se sama

od sebe,

toliko jasno da nije imalo smisla

ča k ni pretvarati se da to nije tako. To me

je navelo da se zamislim nad time zašto je

moj narod od

svih

mogućih događaja

iz

sopstvene istorije za svoju

najveću

svetinju

izabrao jedan potpuni poraz od koga se ni

dan danji, kako se

č in i ,

nije oporavio.

N e pobeđuje

uvek

bo l j i .

Ili za ovu

p r i

l iku

bolje

r e č e n o ,

nekada

gorčinu

poraza

oseti i neko ko možda ne bi trebao. T i po

razi

su i najbolniji.

Sećam

se utakmice polu

finala

Svetskog prvenstva u

košarci

1986.

godine u

Madridu,

igra l i

smo protiv

S S S R -

a (navodim ove podatke zbog mladih

č i ta la

ca , starijima se već okreće stomak) i minut

i dvadeset sekundi pre kraja

v o d i l i

smo sa

osam poena razlike uz

nadmoćnu igru

na

terenu. Onda se dogodilo. Sovjeti su

bi l i

potpuno razbijeni, ali se nisu predavali i na

pravdi boga, na način ko j i još uvek nije

jasan nikome od nas, za tako kratko vreme

ubacili

su tri puta "trojku" (barem jedna je

b i l a

neregularna, jer je Valde rs

stao

na

l i n

iju)

i

otišli

u finale, dok je cela

naša tadašnja

nacija ćutala u š o k u , očekujući da neka viša

s i l a

ispravi ovu nepravdu.

Ništa ne trezni tako kao poraz. Nikada

se ne

čuje

toliko

razboritog i smis

lenog

kao posle

poraza. Analize

svega što se do

godilo toliko su

realne i

logič-ne

da se

čovek

pros

to zapita kako

smo uopšte mog

l i

da

očekujemo

da će ishod bi t i

drugači j i . O n i

ko

j i

su b i l i nadviki-

vani

kada su

že l e -

l i

da ukazu na sla

bosti dobijaju ta

da

mogućnost

da

iznesu svoje

m i š

ljenje bez da im

se i ko suprotstavi.

N e k i

to

č ine ,

za dovo ljni što će

konačno

bi t i

s a s l u š a n i ,

a neki

opet

smatraju

daje

to

tada

besmisleno i

čekaju

neku novu

p r i l i k u ,

neku

novu bitku, do kada je prethodni poraz već

zaboravljen i niko ne

želi

ni da ga se

seća ,

a kamoli da iz njega

izvlači

pouke.

Englezi kažu

da je prav i sportista onaj

ko

mirno gubi ne

tražeći

izgovor za

neus-

peh, ali mirno i dobija, odnosno ne razmeće

se pred p o r a ž e n i m . I l i , kako mi to

k a ž e m o :

"u

pobedi se ne zanesi, u porazu ne pokle-

kni" . A l i ,

to je samo teorija, legenda, pravilo

koje

možda nešto

vredi na nekom maglo

vitom

ostrvu, ali ne i na vrelom jugu gde je

najveća

nagrada za pobednika to što će

moći

da

ponižava p o r a ž e n o g ,

a

uteha

za po

raženog

da će i on jednom pobediti.

D a poraz ne bo l i toliko nikada ne bismo

uživali u slasti pobede. Poraz dobro posluži

da se v i d i ko je stvarno verovao u nas, a ko

je bio tu samo da bi grlio pobednika i ukrao

za sebe

malo njegove slave i radosti. Za to

se uvek bolje

pamte

oni

ko j i

su sa nama

bili

u porazu, mada im se često ne odužimo u

pobedi. Jer,

uživati

u porazu

može

se tek

kada ga uzidamo u neku pobedu, kada ga

predstavimo samo kao

zaletište

za

budući

v e l i k i trijumf. Nikada uspeh nije tako

op i

jajući kao kada mu prethodi niz neuspeha.

Z a staje, naravno, pored

želje

za pobedom

i verom u nju potrebna i ogromna upornost.

I l i ,

kako to

kažu

bokseri, nije

važno k o l i k o

puta

p a d n e š , važno

je

k o l i k o

puta se

digneš .

Postoje naravno i oni

ko j i

smatraju da su

u sportskoj borbi (i ne samo sportskoj)

drastično oštećeni i traže da se utakmica

ponovi

odmah, u drugim uslovima, pov

o l jn i j im

za

njih.

Jer da su

znali

da mogu da

izgube, nikada ne bi ni

i g r a l i . T a k v i obično

dokazuju da su poništavanja i odigravanja

novih

utakmica

predviđena

propisima i

onda se na

njih

pozivaju. U sportu se to

retko kada dogodi, a i kada se dogodi

tak

va pobeda je gorča od prethodno pretrplj

enog poraza. N a primer, finale jugoslovens-

ko g plej-ofa u

košarci

1983: ponovljena

utakmica

Šibenka

- Bosna...

Pre ili kasnije,

računi

se ipak

raščiste

tamo

gde je to jedino i

m o g u ć e ,

na sports

ko m terenu. Uz poklik navijača boljeg tima

kojeg

više n i š t a ,

pa ni nerazumna odluka

arbitra, ne

može

da zaustavi: evo vam i

sudije •

Z O K A N S T A N O J I V K

66

V R E M E

1. FEBRUAR *997.

7/23/2019 VR-328


m l i

v e l i k i

l e p

l epši

b o g t

b o g t i j i

po k r et o m

r čun r

C O N D E N S E D

as?

po k r et o m

m št e

naše

G R A P H I C C O M M U N I C A T I O N

\ V W A R H 0 L

bOl.Nikoie

Tesle

i2a

699-217 695-291

T O M A T O

•H

U

-

•H fd

C >

fd a

-p -p

w

o

fd

Q

a ^

w

o

a

o i

td fd

u 1

U

-H

M

-P

W Ul

H 0)

6

o e

C p - h

CP

m 3

• s

r- -H

o tn

•

O

r»

C

o

£

e fd

o c

N

O -H <D

> C

•H

fd rH d

^ fd u

OJ <D

rH *

U

rd a ^

TJ I

rH U

n

rd t->

•H T3 P

BL CK BE N

VEGET BLE

a s l

v irnb e e f

S 0O

•H -H -

^ c ro

•H N

rH Q

fd

(U

rH

U

> Q -H

I >N C

Q U)

OS

U h

rt ^

S w

0

CD fd

iJ N M

m o fd

http://vwarh0l/

http://vwarh0l/

http://vwarh0l/

7/23/2019 VR-328


Documents

VR-328