VREME19. OKTOBAR 1996. GODINA VII BROJ 313 CENA 8 DIN

ZA KOGA BISTE GLASALI

22,5%VREMEInternational

AusreiA ...............ATS 5 5NnhERlANds . N LG 5 .5 0 G ermany . . . D EM 4 .5 0

Swh2£RiANd . C H F 4 .8 0 Denm arIc............DKK 19 CypRUS . . . . DR H 9 4 0Swe<Je n ............... SEK 5 2 lTAty....................LIT 5 6 0 0 LuxEMbouRq . . LFR 1 0 0BElq iu M ............BEF 1 0 0 France .................FRF 17 MAkEdoNijA . . . DEN 7 0

HRVATskA . SloVENijA .

. HRK 11

. SIT 5 2 0

Vam to omogućava Bel Pagette. i i i i i i i i i i i i i i i i i i i i i i i i i i i i i i i i i i i i i i i i i i i i i i i

• t t e|o © °

j}>00

Beograd 01 1/138-036, Novi Sad 021/615-300, Subotica 024/52-612,m A / z m l i a m ;? n i o / ^ i 7 7 q o D r i ^ ; ^ ^ q q n o i i q q

VREME [N03131

PolitikaIstraživanje:"Zajedno" povećava prednost Na licu mesta:Sa opozicijom po Srbiji Crna Gora: Mrtva trka Azilanti: Besplatan povratak Na licu mesta: Bijeljina

SvetNobelovci:Nagrada protiv zaborava Austrija: Debakl socijalista Avganistan:Ajatolah je bio bolji Predizborna Amerika: Lakoća sazrevanja Rusija:Politički savez generala

8

14182124

2829

30

32

33

Istraživanje: "Zajedno" povećava prednostUprkos odlasku Avramovića, koalicija "Zajedno" povećava rejting i vodi protiv leve koalicije sa 31,1:22,5 odsto glasova. U mandatima bi to mo­glo da bude i 55:49! Avramović platio odlazak gubitkom rejtinga

strana 8

Hapšenja: Orlovi nisko leteŠta se sve krije iza hapšenja Dragoslava Bokana; ko je "reketirani" biznismen Tomislav Đorđević i zašto se sa proce­som čekalo četiri godine

strana 51

Za "Vreme" govoreAkademik Dragoslav Srejović:"Jeza me hvata kada pomislim da će se Gamzigrad, posle mene, pretvoriti u zmijarnik”

strana 36

Književnica Dubravka Ugrešić:"Mi smo mucava, nemušta, srdita i plačna kultura"

strana 43

Reditelj filma "Dan nezavisnosti"Roland Emerih:"Ako je potrebno da se uništi Amerika - mi smo najjeftiniji"

strana 61

Nagradna igra: Izborni ruletJoš nije kasno da se uključite u veliku političku nagradnu igru

strana 64

Kultura3638

3940

Intervju: Dragoslav Srejović Bemus: Balans starog i novog Izložbe:Memorijal Nadežde Petrović Festivali: Njujorški izbor

Knjige u VremenuIntervju: Dubravka Ugrešić 43 Prikazi: Ernest Robert Kurcijus 46 Edgar Alan Po 47Ivan V. Lalić 48

ŽivotKriminal: Bokan u zatvoru 51 Beograd 1946-1960:Muke profesora Daje 56Život u Hrvatskoj:Ima svega - osim para 58Intervju: Roland Emerih 61 Formula 1: Hii šampion 63

4 Nedelja 6 Pošta16 Duh Vremena18 Zona sumraka19 Međuvreme20 Stanje stvari 26 Ljudi i vreme 35 Meridijani 42 Scena66 Vreme uživanja

Na naslovnoj strani: lideri koalicije "Zajedno" i Slobodan Milošević i Mira Marković

N ED ELJA 12. -19, oktobar 1996« Hapšenja na KosovuM UP sumnjiči trojicu Albanaca za ser­iju terorističkih akcija

Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije (MUP) saopštilo je daje lišilo slobode Besi- ma Sokilja Ramu iz sela Gornje Prekaze,Avnija Smailja Nuru iz sela Prelovac i Idriza Aslanija iz Vučitrna, pod sumjom da su kao članovi organizovane terorističke grupe u periodu od 1993. do 1996. na području Gl- ogovca, Vučitrna i Kosovske Mitrovice počinili više terorističkih napada na pripad­nike MUP-a Srbije. U tim napadima ubijena su tri policajca i jedan civil, a teško je povređeno 7 policajaca. MUP tvrdi da su kod uhapšenih nađeni veća količina oružja, uključujući i ono kojim je izvršeno krivično delo, i minsko-eksplozivne naprave. Besim Rama je, prema pisanju nekih liftova, prošle godine u selu Gornji Prekaz ubio rođenog strica Mirana, pošto je Miranov sin pre toga ubio Besimovog rođenog brata u lancu krvne osvete čiji je uzrok, kako izgleda, preljuba. Prema istim izvorima, Besim Rama je prošle godine pobegao u Albaniju, a po povratku je živeo u i legali, zajedno sa Avni Smailj Nurom, koji je bio u bekstvu takođe posle neke "porodične pucnjave".

Vlasti bliski mediji u Beogradu povezuju ovo hapšenje sa serijom terorističkih napda na Kosovu: u Glogovcu (22. maja 1993), u Šipolju kod K. Mitrovice (22. aprila 1996), u Čakoru kod Dečana (maj 1996) i u Štimlju (jun 1996).

Informativni centar Demokratskog saveza Kosova u svom saopštenju negira navode policije i tvrdi daje nad uhapšenima vršena policijska tortura.

In MemoriamUmro Izidor Papo

U Beogradu je 14. oktobra umro general-pukovnik, profesor VMA i akademik Izidor Papo, poznati jugoslovenski hirurg i dugogodišnji načelnik hirurgije na VMA.

Izidor Papo rođenje 13. decembra 1913. godine u Ljubuškom. Medicinski fakultet završio je u Zagrebu 1937. godine, do 1941. bio je lekar Državne bolnice u Sarajevu. U narodno-oslobodilački pokret Papo se uključio 1941, a od 1942. stupiojeuNOV gde je radio kao ratni hirurg. Bio je lekar Mostarskog bataljona, šef Hirurške ekipe Treće divizije i Vrhovnog štaba NOV i POJ. Član KJPJ postao je u junu 1943. godine. Papo je 1947. godine završio Vojno-medicinsku akademiju u Lenjingradu i posle toga je bio glavni hirurg Armije i načelnik Hirurške klinike VMA u Beogradu.

Posle rata, Papo se uglavnom bavio hirurgijom srca, pluća i jednjaka. Njegov najvažniji doprinos od­nosi se na hirurgiju srca. Na otvorenom srcu izvršio je oko 2000 operacija i pacijentima je ugradio skoro 4000 veštačkih zalistaka. Papo je 1953. godine izabran

za vanrednog, a 1956. godine za redovnog profesora Vojno-medicinske akademije. Dopisni član SANU po­stao je 1961, a status redovnog člana Akademije dobio je 1968. godine. Bio je i dopisni član Akademije nauka BiH, JAZU i Akademije Perua, član Akademije hiru­rgije Francuske i mnogih međunarodnih udruženja. Dobitnik je nagrade Avnoja, Oktobarske nagrade Beo­grada. Odlikovanje mnogimjugoslovenskim i stranim ordenima.

Dečja paralizaU prvom krugu vakcinisano 95 odsto planirane dece

U prvom krugu vakcinacije protiv dečje paralize u svim kosovskim opštinama i još 14 opština u Srbiji vakcinisano je 95 odsto planirane dece, što predstavlja "izvanredne rezultate", izjavio je direktor Zavoda za zaštitu zdravlja Srbije Pavle Todorović. Na teritoriji Kosova i Metohije od planirana 231.234 deteta, vakci- nacijom je obuhvaćeno 224.287, odnosno 95 odsto dece, dok je u još 14 opština Srbije od planiranih 39.920 vakcinisano 37.718 dece, odnosno 95 odsto, navodi se u saopštenju koje je podeljeno novinarima na konferenciji za štampu.

U saopštenju se navodi da u opštinama Prizren i Orahovac vlada epidemija dečje paralize u kojoj je do sada obolelo 15 dece, a registrovan je i jedan smrtni slučaj. U toj epidmiji oboljevaju isključivo predškols­ka deca, koja do sada uopšte nisu vakcinisana, ili su vakcinisana nekompletno. Naredbom ministra za Zdravlje Srbije u žarištu epidemije vakcinisana su sva

4 VREME ■ 19. OKTOBAR 1996.

školska deca do navršenih 15 godina, a na celoj teritor­iji Kosova i Metohije u toku je vakcinacija sve školske dece do navršenih 15 godina.

Slovenija pred izboreNajviše neodlučnih i apstinenata

Najveći broj građana Slovenije ne zna za koga će glasati na izborima zakazanim za 10. novembar, poka­zuje anketa slovenačkog lista "Mladina". Prema tom istraživanju, 38,6 učesnika ankete ne zna kome će dati glas na predstojećim izborima, a 19 odsto ispitanika izjavilo je da uopšte neće izaći na izbore. U grupi onih koji su opredeljeni najveći broj (oko 14 odsto) izjasnio se da će glasati za vladajuću Liberalno-demokratsku stranku premijera Janeza Drnovšeka.

Oko 7 odsto ispitanika glasače za Socijal­demokratsku stranku Janeza JanŠe, a 5,4 odsto podrža­va Slovenačku narodnu stranku Marjana Podobnika. Nešto više od 5 odsto ispitanika izjasnilo se za Združenu listu socijaldemokrata Janeza Kocijančiča, a 3,6 odsto ispitanika glas bi dalo Demohrišćanskoj stranci, koalicionom partneru u vladi Janeza Drnovše­ka. Prema sadašnjem rasporedu mandata, najviše po­slanika u parlamentu imaju koalicioni partneri LDS-a i Demohrišćanska stranka - 44. Združena lista ima 14 poslanika, Narodna stranka 11, nezavisnih poslanika ima 5, SDS ima 4 poslanika, Demokrate Slovenije imaju 3 poslanika, Slovenačka nacionalna desnica ima takođe 3 i italijanska i mađarska manjina po jednog poslanika.

Zvonomir Marković ambasador u Beogradu?Veljko Knežević ambasador u Zagrebu?

Prošao je deveti oktobar, koji je pominjan kao rok do kojeg bi Beograd i Zagreb trebalo da objave imena svojih ambasadora, a još se ne zna ko će biti na čelu prve jugoslovenske ambasade u Hrvatskoj, odnosno hrvatskog veleposlanstva u Jugoslaviji.

U beogradskoj i zagrebačkoj javnosti pominjana su mnoga imena kao verovatni, ili čak i sigurni am­basadori, ali to su ipak bila samo nagađanja. Posle lic­itiranja nekoliko poznatih imena, u hrvatskim mediji­ma se u poslednje vreme tvrdilo da će Damir Zorić, koji je sada šef Ureda za prognanike i izbjeglice, sig­urno biti prvi hrvatski veleposlanik u Beogradu. Pre­ma nezvaničnim informacijama do kojih je došlo "Vreme", predlog za Zorića je stvarno postojao, ali iz­gleda da u Beogradu nije prihvaćen.

Prema istim izvorima, hrvatski veleposlanik u SR Jugoslaviji biće dosadašnji šef Ureda Zvonimir Mark­ović.

Odugovlačenje sa objavljivanjem imena ambasa­dora u Beogradu i Zagrebu nastalo je, izgleda, zato što jugoslovenska strana nije bila spremna da saopšti ime svog predstavnika, što bi onda Zagreb morao i da potvrdi. Prema nezvaničnim informacijama, to ime je, međutim, poznato - Veljko Knežević, dosadašnji šef jugoslovenskog Biroa u Zagrebu.

Suđenje generalu PerišićuTrideset oficira JNA sud tereti za bombardovanje Zadra

Županijski sud u Zadru zaka­zao je za 18. oktobar početak suđenja oficirima bivše Jugoslov- enske narodne armije, među koji­ma je i sadašnji načelnik Generalš­taba Vojske Jugoslavije Momčilo Perišić. U optužnici zadarskog 0 suda Perišić se tereti za ratne z zločine i povredu međunarodnog z prava, jer je naredio podređenim g oficirima da krajem septembra i N početkom oktobra 1991. godine bombarduju Zadar i okolinu. Prema navodima optužnice, u tim napadima pogođeno je više stotina objekata i poginulo je naj­manje 30 civila. Pored Perišića, optuženo je i 18 oficira bivše JNA koji su sprovodili Perišićeva naređenja i učestvovali u napadima na Zadar.

Invex ■ Computer 96U Brnu, češkom gradu sajmova, od 22. do 26. ok­

tobra 1996. godine održaće se šesti međunarodni sa­jam informacijske i kompjuterske tehnologije. Ono što je za zapadni deo Evrope hanoverski "Cebit", za srednju i istočnu Evropu to je Invex - Computer.

Sajam se održava na prostoru od 45.000 kvadratnih metara i do sada je prijavljeno preko 1000 učesnika, među kojima su i najveće svetske kompanije. O ugledu i značaju ove manifestacije govori činjenica da su na njemu gostovali Bil Gejts, Majki Del, Ester Dejson (savetnik Bila Klintona za informacijsku i kompjuter­sku tehnologiju) i podatak da će ove godine sajam otvoriti češki predsednik Vaclav Havel.

Cene i plateBG ZG SK U SA

hleb 2,40 5,05 2,80 5,30 3,50mleko 2,90 4,40 5,10 3,15 3,20krompir 2,50 1,00 2,55 1,94 1,75paprika 6,00 5,83 2,55 13,60 8,75kupus 2,00 1,00 1 3 1,55 1,75pasulj 20,00 12,65 11,50 11,65 -

limun 12,00 11,70 10,20 11,30 10,50ulje 8,50 11,20 8,30 8,05 7,00kafa 50,00 80,00 48,50 52,50 48,00šećer 6,50 5,80 4,50 5,00 3,85piletina 18,40 22,40 16,60 21,50 17,50juneći but 28,50 43,80 24,30 38,50 35,00konzerva sardina 6,20 4,40 2,55 4,00 4,80pivo 2,00 3,40 2,81 3,50 3,50marlboro 9,00 13,60 12,77 10,10 10,50dnevna novina 1-3,00 3,40 3,80 3,22 1,60bioskopska karta 10,00 17,50 12,77 21,50 7,00benzin 3,13 4,10 4,66 3,43 4,20plata 700,00 2000,00 1155,00 3255,00 525,00

I zraženo u Y U dinarima

19. OKTOBAR 1996. ■ VREME

PO ST ALaž za internu

upotrebu"Sankcije pale - zid ostao",

"Vreme" br. 311

Povodom ukidanja sankcija uvedenih rezolu­cijom 757 Saveta bezbednosti OUN, pred- sednik Republike Srbije Slobodan Milošević je kratkim i pitko sročenim obraćanjem naciji napravio inverziju istine. Ne bi se reklo u neznanju, jer zna za postizanje spoljnog zida sankcija i šta on podrazumeva. Termin je ovde nebitan. S mukom bi se i utvrđivalo gde je prvi put oficijelno zapisan. Bitno je što ga ceo svet koristi i što se jasno zna šta podra­zumeva. Ispunjenje kojih uslova.

Odavde su se, obećavale stvari kojima ispunjenje nije bilo ni blizu primisli i time, jednostavno, izgovarale laži. Laži su bile up­

ućene predstavnicima ili čelnicima međunarodne zajednice. Pošto ne vole da ih lažu a lagali su ih evidentno - oni uzvraćaju na način na koji im se može. A moglo im se da formulišu uslove i termin "spoljni zid sankcija". Predsednik Veća građana Skupš­tine SRJ dr Radoman Božović s pravom, po­vodom ukidanja sankcija, ukazuje na štete od blokade koje su trpeli naši susedi, na značaj prethodnih strukturnih, ekonomskih i soci­jalnih reformi u procesu privlačenja stranog kapitala, pa i na "veliko ekonomsko i psi­hološko olakšanje" koje je time nastupilo. Dr Božović, kao ekonomista, mora biti svestan da su reforme vrlo bitna stavka u uslovima Međuanrodnog monetarnog fonda i Svetske banke - kada nas, eventualno, ponovo prime u svoje članstvo, a do tada je još dug put - za pružanje finansijske podrške. I mora znati, takođe, da ta eventualna sredstva i nisu toliko velika koliko je racionalno i psihološki bitan

VREMEIzdavač : NP „VREME” d.o.o. Beograd, Mišarska 12-14 poštanski fah 257 UPRAVNI ODBOR: Stojan Cerović (predsednik), Boris Popović i Dragoljub Žarković V. D. DIREKTORA: Dragoljub Žarković FINANSIJSKI DIREKTOR: Danijela Vesić

NEDELJNIK „VREME” Beograd, Mišarska 12-14GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Dragoljub Žarković ZAMENIK GLAVNOG UREDNIKA: Veselin Simonović DIREKTOR: Vojislav Milošević SEKRETARIJAT: Elena Krstanović (sekretar redakcije)

REDAKCIJA: Dejan Anastasijević, Slobodanka Ast, Velizar Brajović, Stojan Cerović, Aleksandar Ći- rić, Šonja Ćirić, Draško Gagović, Zmagoslav Herman, Branka Kaljević, Uroš Komlenović, Predrag Korak- sić, Slobodan Kostić (kultura), Goranka Matić (urednik fotografije), Milan Milošević, Roksanda Ninčić, Teofil Pančić, Dušan Reljić, Ljiljana Smajlović, Seška Stanojlović (svet), Nenad Stefanović, Hari Štajner, Filip Švarm, Dragan Todorović, Miloš Vasić, Svetlana Vasović - Mekina, Perica Vučinić, Ljubomir Živkov

DESK Grafički centar: Nenad Baćanović, Boris Dimitrov, Ivan Hrašovec, Saša Marković, Vesna Srbinović, Vladimir Stankovski, Dušan Šević (urednik), Daktilografi: Nada Đorđević, Vera Mirković; Lektori: Stanislava Mijić, Ljiljana Simić; Korektori: Dragica Jokić, Ivana Milanović

VREME MARKETING: Goran Kosanović (direktor), Vanda Kučera, Milena Zdravković

NEWS DIGEST AGENCY: Duška Anastasijević DOKUMENTACIJA: Dragoslav Grujić, Jelena Mrda (foto) PRODAJA I PRETPLATA: NikolavĆulafić, Saša Janevski, Tatjana Jovanović RAČUNOVODSTVO: Mirjana Janković; Rukopisi se ne vraćaju.Telefoni: 344-254, 334-774, 346-936, Telefaks: 338-662E-mail: redakcija@vreme.opennet.org WWW: http://www.beograd.com/vreme

"VREME INTERNATIONAL" Zeitschriftenverlags Ges.m.b.H., Neudeggergasse 1-3/22, 11080 Wien, Austria, USSIN: AT U 37757904 Manager: Vesna Vavić; List koristi ma­terijale koje objavljuje nezavisni beogradski nedeljnik "VREME"; Telefon: (431) 408-9652, Fax: (431) 407-5947 E-mail: vrem eint@ ping.at (Beč)

ABV Media Group: Dobrila Borojević, Ivan Mrđen (direktor), (Njegoševa 7/1, Telefon: 337-173) "VREME KNJIGE": Predrag Marković (urednik), Milan Pajević, Milka Vukmirica (Gospodar Jovanova 34, Telefoni: 631-556, 631 -646, Telefaks: 628-889),PRIPREMA: Grafički centar "VREME”; ŠTAMPA: PS GRMEČ - PRIVREDNI PREGLED, Beograd,

Maršala Birjuzova 3 OBRADA TIRAŽA: Data PressYU ISSN 0353-8028: List je mišljenjem Sekretarijata za informacije Srbije, broj 413-01-32/91-01 od 04.02.1991. godine, svrstan u tarifni broj 8. stav 1. tačka 1. alineja 10. za čiji promet se plaća osnovni porez po stopi od 7 %.

Za zemlju: tromesečna 95 dinara, šestomesečna 190 dinara, godišnja 350 dinara. Ukoliko je uplaćen manji iznos obračunaće se za koliko brojeva lista "Vreme" važi pretplata. Za evropske zemlje: šestomesečna DEM 100, CHF 90, ATS 700, USD 60, godišnja DEM 190, CHF 170, ATS 1.350, USD 110. Vanevropske zemlje (avionom): šestomesečna USD 75, godišnja USD 135 Napomena: Pretplata za evropske zemlje avionom jedanaka je pretplati za vanevropske zemlje. Cenovnik važi od 01.07.1995. Uplata pretplate za zemlju, u korist N.P."VREMEM - Beograd, žiro računi: 40804-603-7- 31530 (novi dinari). Potvrdu o uplati poslati na adresu: N.P."VREME", Mišarska 12-14/111,11000 Beograd, poštanski fah 257. Pretplata za inostranstvo, po odobrenju NBJ (164/10.03.1995.) naplaćuje se u efektivnom stranom novcu.Pretplatu za "Vreme International" uplatiti na račun broj: 611 378 704 Bank-Austria Wien, BLZ 20151. Za sve informacije, kontakt telefon u Beču: (pozivni za inostranstvo) 431 408 96 52. U slučaju poskupljenja lista u toku pretplatnog perioda pretplatniku se priznaje stara cena do isteka pretplate. S lužba pretplate radi radnim danom od 11 -17h

efekat koji proizvode na druge investitore. Međutim, dr Božović u svemu tome previđa pouku da nema više muvanja i petljanja. On sada spoljni zid sankcija vidi kao "interno pi­tanje u bilateralnim odnosima". Drugim reči- ma, interno pitanje u odnosima SAD i SRJ. Koje će se, kao i sva interna pitanja, relativno lako rešavati bude li spremnosti na obe strane.

Recimo daje tako. Da će SAD pristati da interno rešavaju problem spoljnjeg zida sankcija, mesec dana uoči predsedničkih izbora, i reći svojim "internim" biračima da se prešlo preko nekakvih uvreda!! Možda dr Božović zna kako se to radi. Saopštiće im to interno, na nekom internom sastanku pos­većenom rešavanju nekih internih problema.

Preživećemo, uz relativno lakše pos- ledice, dokle god se laže samo za internu up­otrebu. Ne valja kada je za spoljnu, jer je ap­solutno kontraproduktivno.

Spomenka Grujičić, Beograd

Predlog za "Vreme-net"

Ja sam vaš stalni čitalac iz Bostona, gde se trenutno nalazim na studijama. Inače, "Vreme" čitam od prvog broja i to je jedini jugoslovenski časopis koji i dalje redovno pratim - on-line, ali i kupujem svaki broj.

Prateći neke druge on-line časopise ili novinske agencije (kao npr. cnn. com, reu- ters, ild.), primetio sam da većina njih ima grupe za on-line diskusije na temu svojih članaka (nešto poput pisma redakciji) i mis­lim da bi ovo bila odlična novina za "Vreme- net", naravno ukoliko vam mogućnosti to dozvoljavaju. Takođe, možda bi trebalo da razmislite o on-line marketingu. To je trend koji, čini mi se, ima sve veću i veću popular­nost u današnje vreme.

Molim da moje pismo shvatite isključivo dobronamerno, kao želju da "Vreme-net" i "Vreme" budu još bolji nego što već jesu.

Andrej Sarkić, Boston

Cenjeni i ravnodušni"Pomozimo Bogdanovićima",

"Vreme" br. 298

Ponovo se javljam pošto je prošlo skoro tri meseca otkako je u vašem i našem časopisu izašao moj napis "Pomozimo Bogdanovići­ma". Naime, bilo je to u "Vremenu" br. 298. Na moju i vašu žalost, nikakvo rešenje za po­rodicu Bogdanović nije nađeno. Čekala sam prvo da prođe proslava 300. broja našeg nedeljnika, a kada je to prošlo, potpuno sam izgubila nadu i pala u očaj. Zar vašem nedeljniku ništa drugo nije važno sem poli­tike i borbe protiv aktuelnih vlasti? Znam da je to trenutno važno, ali ta borba za osvajanje vlasti će proći, a ljudi će ostati da žive i da

l l l VREME ■ 19.'OKTOBAR 19%.

razmišljaju kako se od više hiljada čitalaca "Vremena" ne nađe ni jedan da se osvrne na moje pismo od 13. jula 1996? Pošto ovaj nedeljnik čitaju isključivo visoko obrazovani, više sam od njih očekivala! Čekala sam celo leto da se barem neko javi i da da bilo kakav predlog koji bi izvukao Bogdanoviće iz total­ne bede, ali sve je bilo uzalud. Je li to moguće i gde mi to živimo, moje dame i gospodo?

Objavili vi ovaj članak ili ne, ja ipak ponizno umoljavam cenjenu redakciju i ravn­odušne čitaoce da preduzmu izvesne radikalnije korake u cilju rešavanja problema Verice Bogdanović i njene dece, privatnog stanara stana od 20 m2, zloglasnog naselja Vranjevac, Ulica Drenička 37, Priština. Molim vašeg novinara da poseti porodicu Bogdanović i u veri se u istinitost mojih navo­da. Ostajem blagodarna u nadi da ćete konačno ukazati na alarmantno stanje pomenute familije.

P. S. Obraćam se vama jer vama najviše verujem, budući da vas čitam maltene od pr­vog broja!

Anđa Matošević, Priština

Ni figurativno"Bolji život", "Vreme" br. 311

Molim vas da više nikada ne nazovete Kipar "našom (vašom) trećom federalnom jedini­com". Čak ni figurativno. Unapred hvala.

Panagis Abramu

Gorko plakanje"Reagovanje na odjek", "U Milice duge trepavice", "Vreme" br. 312

Grabeći uz stepenice kao Karl Luis, brzinom sasvim neprimerenom godinama i konsti­tuciji, stezala sam u rukama primerak "Vre­mena", dok mije srce igralo od radosti: vide- la sam, naime, daje objavljen moj odgovor g. Nešiću. Kakva radost, kakva nagrada za ver- nost nedeljniku čije sam izlaženje 1990. god. jedva dočekala!

"Vanitas vanitatum". Pogled mi je pao na drugu stranu i odmah sam dobila praktičnu primenu one poznate "Ko visoko leti...". Čak dva reagovanja, oba krajnje negativna, uz us­tupak koji dokazuje da su Srbi viteški narod - budući da sam ženskog pola, a žene su "na- jlepši dar...", moguće je sa mnom polemisati, čak i ako sam u žestokoj zavadi sa logikom. (Moji ukućani su na ovu konstataciju reagov- ali više seksistički - urlali su od smeha).

No, šta je, tu je! Ostala sam u opasnoj manjini. Baš niko ne deli moje stavove, jer da ih je bilo, sigurna sam da bi urednik bar jed­no takvo reagovanje objavio.

Dugo sam razmišljala šta da radim. Odgovarati na oba pisma, po svim tačkama, zauzelo bi toliki prostor da ga "Vreme" ne bi

objavilo, sve da mi je urednik rođeni brat. Dovoljno će biti da kažem da imam argu­mente za sve što sam iznela, a i za ono što nisam iznela (četnička obeležja na svadbi u Sarajevu, npr.).

Odagnavši sa očiju sliku sa naslovne strane "Vremena" iz 1993, na kojoj se vidi R. Karadžić i naslov "Čovek koji je ubio Saraje­vo", rešila sam da "revidiram". Mi Srbi (zadovoljni, g. Matiću?) skloni smo tome. Priznajem, lakše je i toplije u nacionalnom okrilju. I, evo:

- rukovodstvo RS ne živi u brlozima, već u skromnim staništima deleći sudbinu svog naroda,

- priznajem srodstvo sa gg. Jovićem, Kadijevićem, Kukanjcom i "inim državnim umetnicima". Što se tiče Andrića i Selimov- ića, citiraću bliskog rođaka, Boru Jovića: "Koji Andrić", koji Selimović?",

- nije postojao dogovor u Karađorđevu o podeli BiH i Karadžić i Boban se nisu sasta­jali u Šibeniku i Gracu i nisu se dogovarali o praktičnim izvedbama gore pomenutog dogovora,

- skinula sam julske naočari i ošišala tre­pavice koje su me sprečavale da vidim stvari na jedan srpski i patriotski način,

- ubuduće ću se zvati Anđelka, po imenu junakinje narodne pesme koja je imala običaj da svaki čas, bez vidljivog povoda, sedne na najbliži kamen i počne "gorko plakati, plakati".

Dosta! Više od mene ne može da traži ni gđa Plavšić.

Milica Gajić, Beograd

Ponos ulice"Zona Sumraka”, "Vreme" br. 312

Lično, ne poznajem nikog normalnog koje u protekle četiri godine bio prinuđen da se bavi uličnom prodajom benzina, a da je na taj detalj iz svoje biografije ponosan. Naprotiv. Ulična prodaja benzina bila je neprijatna nuž­da jednog ružnog vremena i svaki pokušaj da joj se prida nekakav viši smisao liči mi na hvalisanje ličnom nehigijenom svojstveno teškim marginalcima. Zbog toga mi se nije dopao način na koji je vaš kolumnista Ljubomir Živkov pristupio kritikovanju rek­lamne kampanje "Jugopetrola" protiv ulične prodaje benzina. Mislim daje njegov komen­tar lišen dobrog ukusa i suštine koliko i kam­panja o kojoj je pisao.

Naravno, spreman sam da promenim svoje mišljenje čim budem saznao da postoji neka srećna i perspektivna država u kojoj se gorivo prodaje na ulici iz flaša za koka-kolu. Ukidanje ulične prodaje benzina vidim kao jedan mali (gotovo kozmetički) korak na putu ka boljem. Monopolizam, zastrašivanje i demonstriranje sile ne pripadaju toj priči.

Zdravko Stević, Beograd

Pre tri meseca pisala nam je jI učiteljica iz Prištine Anđa Ma- fi tošević: bilo je to pismo-apel da J| se pomogne mnogočlanoj po- |j rodici Bogdanović. Novim pis- |: mom (koje objavljujemo u fJ ovom broju) gospođa Ma- j| tošević nas je suočila sa gorkom j| istinom: do danas se niko nije || odazvao. "Kako se od više hi- || ljada čitalaca Vremena ne nađe I| nijedan da se osvrne na moje I| pismo... Pošto ovaj nedeljnik j| čitaju isključivo visokoobra- || zovani, više sam od njih oče- J j kivala."

Nemoguće je govoriti u ime |j čitalaca, njihovim mogućnosti- || ma i osećaju solidarnosti. Činje- 1I nica je da je ne jedno istra- |I živanje pokazalo da među |j našim čitaocima preovlađuju vi- j{ sokoobrazovani i mladi. Za po- I| rodicu Bogdanović važnije je, f| ipak, pitanje da li ljudi na vlasti |

čitaju "Vreme". Oni su anketari- I| ma nedostupni, ali smo sigurni jI da ga čitaju (možda krijući se |j jedni od drugih), a mogu i mora- f| li bi da pomognu. Zato im pre- || poručujemo da, umesto što }| pričaju o planovima za nase- jI ljavanje Kosova, počnu da brinu (

o ljudima koji tamo već žive. j| Mogli bi da krenu od Bog- [ | danovića.

v.s. I....... ................ -. ....... .............

19. OKTOBAR 19%. ■ VREME f ?

GLASAČKO OPREDEUENJE (SRBIJA BEZ KOSOVA) IZBORI 93-SEPTEMBAR '96-OKTOBAR'96 (UPOREDNI PRIKAZ)

SPS / SPS+JUL.4-ND

DEPOS+DS+DSS / "ZAJEDNO"

SRS

OSTALE STRANKE

NEODLUČNI

NEGLASAČIF

jSBIZĐORI *93 OSEPTEMBAR *96 ■IOKTOBAR1961

GLASAČKO OPREDELJENJE (BEOGRAD)IZBORI '93-SEPTEMBAR '96-OKTOBAR '96 (UPOREDNI PRIKAZ)

SPS / SPS+JUL+ND

DEPOS+DS+DSS / "ZAJEDNO"

SRS

OSTALE STRANKE

NEODLUČNI

NEGLASAĆI

___ 32% ,;136.6%

9%____ 9%■ ■ 7 . 3 %

*4.2%IT i .9%1 1.5%

0% .

24.6%

1 2 2 .1%----------114.4% J__ J

0% 10% 20% 30% 40%

|ESIZBORI '93 rJSEPTEMBAR ‘96 ■OKTOBAR '961

Istraživanje: Javno mnjenje Srbije - oktobar '96.

"Zajedno" povećava prednost

Uprkos odlasku Avramovića, koalicija "Zajedno" povećava rejting i vodi protiv leve koalicije sa 31,1:22,5 odsto glasova. U mandatima bi to moglo da

bude i 55:49! Avramović platio odlazak gubitkom rejtinga

liliIII

, o narudžbini redakcije "Vreme- |na" agencija "Partner - market­

ing” obavila je i drugu u seriji od tri predizborne sondaže jav­nog mnjenja. Anketiranje je

obavljeno u periodu od 9. do 13. oktobra u 29 opština, odnosno 99 mesnih zajednica, na uzorku od 1082 punoletna stanovnika Srbije bez Kosova. Do izbora će biti obavljeno još jedno terensko istraživanje, čije će dijagnoze "Vreme" takođe preneti.

Tokom prvog kruga "Partnerovog" is­traživanja, koji je bio održan između 26. i 30. septembra 1996, na čelo koalicije*- "Zajedno" došao je bivši guverner Drago­slav Avramović, a tek što je započeo drugi krug objavljena je vest o guvernerovom povlačenju s čela liste. Radničko-seljačko- demokratska koalicija "Zajedno" ostala je bez lidera čija je pojava u političkoj areni podigla adrenalin. Bivši guverner Narodne

banke Jugoslavije Dragoslav Avramović 9. oktobra obaveštava svoje koalicione part­nere da zbog bolesti neće moći da vodi ko­aliciju. Bilo je mnogo špekulacija o razloz­ima za povlačenje g. Avramovića, ali nijedan nije zvučao ubedljivo - daje na g. Avramovića izvršen pritisak sa zapada de- mantovale su i američke i engleske i nem- ačke diplomate; zdravstveno stanje g. Avra­movića, koje može biti generalni razlog povlačenja, nije se bitno menjalo u pos- lednje vreme... Pošto su državni mediji počeli da koriste "stare metode" protiv lidera opozicije, najverovatniji od svih ra­zloga za povlačenje može biti bojazan g. Avramovića da neće moći da izdrži nagoveštena javna poniženja. On je, uosta­lom, u jednom od svojih poslednjih interv­jua u listu "Metalac" Nezavisnog sindikata izjavio da ga najviše plaše "prljavštine u kampanji".

Na prvi pogled je izgledalo da će ta de­misija saseći krila centrisičkom opozicion­om bloku. Posle Avramovićevog pov­lačenja, režimu bliži mediji počeli su da seire i da prikazuju stanje u koaliciji kao konfuzno. "Večernje novosti" su, pod nas­lovom "Unuci gube glavu", konstatovale da se "za sada drama u Koaliciji (ne)uspešno prikriva i da je moguć i potpun rascep". Državna "Borba" u komentaru na naslov­noj strani ocenjuje da je bivši guverner "konačno zaključio" da se "ljudi u svetskim finansijskim organizacijama, gde je radio decenijama, u potpunosti razlikuju od ovih iz njegove, sada već bivše porodice".

Koalicija "Zajedno" je, međutim, nasta­vila kampanju (održala je seriju zborova) praveći se kao da se nije desilo ništa naro­čito.

Po "Partnerovoj" sondaži izgleda daje efekat Avramovićevog odlaska izneverio

l i VREME ■ 19. OKTOBAR 1996.

GLASAČKO OPREDELJENJE (CENTRALNA SRBIJA BEZ BEOGRADA) IZBORI '93-SEPTEMBAR '96-OKVOBAR '96 (UPOREDNI PRIKAZ)

SPS/SPS+JUL+ND

DEPOS+DS+DSS / “ZAJEDNO"

SRS

OSTALE STRANKE

NEODLUČNI

GLASAČKO OPREDELJENJE (VOJVODINA) IZBORI '93-SEPTEMBAR '96-OKTOBAR '96 (UPOREDNI PRIKAZ)

NEGLASAČI L ^ I _ _ 3 o . 2 % \ 17.7%

SPS/SPS+JUL+ND

DEPOS+DS+DSS / "ZAJEDNO"

SRS

OSTALE STRANKE \ i

NEODLUČNI

NEGLASAČI

EH21.4%

10% 20% 30% 40%

\m IZBORI '93 □ SEPTEMBAR ‘96 » OKTOBAR *961

očekivanja vladaj uče stranke. Anketari su uspeli da većini od 85 odsto ispitanika, jer anketa je već bila počela, postave pitanje:

Da li će neučestvovanjc Drago slava Avramovića na izborima uticati na vašu odluku za koga ćete glasati?

PREMIJERA BEZ REPRIZE: Avramović u Jagodini

Neće - odgovara 62,3 odsto anketiranih. Hoće - odgovara samo 13,9 odsto.

Anketirani građani su, ipak, poslali poruku da od političara traže izdržljivost i guverneru Avramoviću su isporučili "mali" račun za odlazak: prošli put g. Avramović

0% 10% 20% 30% 40%

IZBORI '93 aSEPTEMBAR '96 ■OKTOBAR *96]

je na listi ličnosti od poverenja dominirao, a sada je njegov rejting opao sa 43 na 30,7 odsto, dok se ostali nalaze tamo gde su i bili. Glasači, drugim rečima, nisu kaznili Koaliciju nego guvernera.

Za koju stranku biste glasali ukoliko bi se danas (9. do 13. oktobra 1996) odr­žali izbori za Skupštinu Jugoslavije?

U Srbiji bez Kosova dobijen je sledeći odgovor:Za koaliciju "Zajedno" 31,1 odsto Za koaliciju SPS-JUL-ND 22,2 odsto

Novi krug anketiranja doneo je, dakle, novo iznenađenje. Uz vest o povlačenju g. Avramovića i o mogućoj krizi koalicije "Zajedno", došao je statistički odgovor da ova koalicija u tom trenutku može računati čak na trećinu glasova više nego 1993! U "Partnerovoj" septembarskoj sondaži (26. do 30. septembra) opredeljenje birača još je podsećalo na izborni rezultat iz 1993. Leva koalicija SPS-JUL-ND, po toj sondaži, mogla je da računa na 24,2 odsto glasova (SPS na izborima 1993 - 24,3), dok je ko­alicija "Zajedno" imala 28,5 odsto (partije koje sada čine "Zajedno - Depos, DS, DSS- 1993. osvojile su 23,2 odsto birača)

Jedna druga agencija, "Mark plan" iz Pančeva, u sondaži održanoj nešto pre tog perioda - od 20. do 26. septembra - na uzo­rku od 2500 građana Srbije (obe ankete ne obuhvataju Kosovo) došla je do sličnih nagoveštaja - da za SPS namerava da glasa 20,4 odsto birača, za Demokratsku stranku Srbije 8, za Srpsku radikalnu stranku 6,8, za Srpski pokret obnove 5,3 za Demo­kratsku stranku 5,2, za "Udruženu opozici­ju" 4,9, za JUL 3, za ostale partije 1,2, neće izaći 8, ne zna kako će glasati 29,7 odsto birača. Kad se saberu glasovi za članice jedne i druge koalicije, i ovde se dobija re­zultat sličan onome koji su te grupacije zbi­rno imale 1993. Leva koalicija (SPS, JUL, ND) - 23,7 odsto, koalicija "Zajedno"- 23,9.

Oktobarska "Partnerova" sondaža, me­đutim, nagoveštava nešto na šta se doskora

19. OKTOBAR 1996. VREME 9

nije moglo pomišljati, da bi se birač­ko telo centrističke opozicije (do sada reda veličine 1.400.000 glaso­va) moglo uvećati za novih pola mil- iona birača! Opredeljenje birača na­jviše se promenilo u centralnoj Srbiji bez Beograda, gde je Koalicija "Zajedno" skočila na 31,3, za oko 40 odsto u odnosu na izbornu snagu njenih članica iz 1993. U Beogradu je taj skok nešto manji nego u prošloj sondaži, ali se nalazi na nivou od vi­sokih 35,8 odsto. U Vojvodini ko­alicija "Zajedno" jača do nivoa od 27 odsto glasova, na kome nikad ranije nije bila, za korak ispred leve ko­alicije (25,1) - obe očigledno jačaju na račun manjih partija, pa i radikala koji se u Vojvodini delimično kon- soliduju posle najave debakla u prošloj anketi.

Da li je to, takoreći, katapulti- ranje verovatno? Biće još vremena da se vidi da li je taj nagoveštaj nešto stalnije ili je odraz trenutnog raspoloženja.

Nešto od tog fenomena i nije stvar para­doksa nego izborne matematike. Birači se polako koncentrišu oko dve najveće gru­pacije. Nešto zbog izbornog sistema, koji je prava giljotina za male partije, a nešto zbog toga što se za savezni parlament bira dva puta manje poslanika nego recimo za Sk­upštinu Srbije, male partije ili odustaju pre trke, ili ulaze u velike koalicije.

Svake godine do punoletstva dođe oko

KAMERNE PROMOCIJE: JUL u Subotici

sto hiljada mladih ljudi, dok tek nešto manji broj veterana ispadne iz stroja. Poznato je da su glasači SPS-a pretežno stariji, a da su glasači koalicije "Zajedno" pretežno mladi. Poznato je da se leva ko­alicija, svesna da joj se kruni pouzdano bi­račko telo, čitave godine borila za duše mladih.

Izgleda da mladi birači, kao i ranije, bar verbalno, natprosečno optiraju za opoziciju - po prošloj sondaži, među onima koji su 93. bili bez prava glasa 32,2 odsto optira za "Zajedno", a za SPS-JUL-ND samo 9,3. To

ne znači da će ovi odustati. JUL upravo vrti spot u ritmu muzike za dens, koji se direkt­no obraća mladima: "Glasaj za sebe!". Pre toga lansirali su zgodnu dosetku: "Ćao kevo, odoh levo!"

Ovi iz "Zajedno" u besparici još tuma­raju kao pred polazak na more: "Gde se dede deda?!"

Krivulje glavnih izbornih aktera oči­gledno idu naviše, što je prilično pouzdan indikator buđenja biračkog tela iz duboke letargije, možda kao posledica pojednos­tavljenja političke scene, a i toga da prediz-

L i č n o s t i u o g l e d a l u

Slobodan Milošević Dobre ocene: ambiciozan(4,08); rečit (3,63); lukav(3,76); obrazovan (3,6)Loše ocene: pošten (2,3) dosledan (2,58); lepog izgleda (2,68)

Vuk Drašković Dobre ocene: ambiciozan (3,63); rečit (3,61); obrazovan(3,58)Loše ocene: odmeren ( 1,94); dosledan (2,01); odlučan (2,49)

Zoran Đinđić Dobre ocene: ambiciozan(3,8); rečit (3,54); obrazovan(3,77); lepog izgleda (3,51) Loše ocene: pošten (2,47); dosledan (2,5); dalekovid (2,5); odlučan (2,9)

Vojislav Koštunica Dobre ocene: obrazovan(3.71); ambiciozan (3,51); rečit(3,4) Loše ocene: dalekovid(2.71); odlučan (2,86); zanimljiv (2,87); dosledan (2,88)

Na dobre ocene političara marketinški stručnjaci u kampanjama ne obraćaju pažnju, a loše brzo peru i peglaju.

H l VREME ■ 19. OKTOBAR 1996.

borna kampanja ipak "radi".Ipak, u dešifrovanju ovih grafikona tre­

ba imati u vidu da i po ovoj "Partnerovoj" sondaži 16,9 odsto birača u Srbiji još razmišlja. Nije sasvim sigurno da se i oni koji su se trenutno izborno opredelili neće kolebati. Uzroke za statistička kolebanja možda treba tražiti i među pridošlima.

Nevolja s mladim biračima je možda u tome što se oni lako pale i lako odustaju i teško se up­uštaju u bitke s malo šansi, no o profilu novodošlih gla­sača, kao i kontingenta neod­lučnih, bavićemo se više u sleđećem broju "Vremena" kada budemo u prilici da up- oredimo nalaze oba kruga "Partnerovog" istraživanja.

Dve simulacijePošto je prva sondaža,

ona iz septembra, ukazala na sličnosti sa 93, Dokumenta­cioni centar "Vremena" je, da bi pomogao čitaocima da se lakše orijentišu u izbornoj matematici, napravio simulaciju kao da su novogrupisane koalicije ponovile rezultate izbora iz 1993.

Na primeru izborne jedinice broj 1. Pa- lilula, koja daje 4 poslanika, rezultate SPS- a, zatim zbirne rezultate članice koalicije "Zajedno" iz 1993, kao i glasove srpskih radikala delili smo u prošlom broju sa 1. 2,3, 4 i količnike poredali po veličini:

KZ 101321/1=101321 SPS 50868/1 =50868 KZ 101321/2=50660,5 KZ 101321/3=33773,67 SPS 50868/2=25434 KZ 101321/4=25330,25 SRS 21251/1=21251 U izbornoj jedinici Palilula "Zajedno"

je, po toj simulaciji, vodila protiv SPS-a sa

3:1. Socijalisti u Srbiji, sudeći po tom "ko­mpasu", knjižili su i dalje pobedu 57:41.

Tadašnja odstupanja ankete od starih rezultata iz 1993. zanemarivali smo uglav­nom zato što ona i nisu ukazivala na bitnu promenu rezultata.

Pošto druga sondaža pokazuje sada već nezanemarljivu razliku između oktobar­skog biračkog opredeljenja i glasanja '93, opet radi orijentacije čitalaca napravili smo i simulaciju kao da ova, jedna u seriji

DA LI ĆE. PO VAŠEM MIŠLJENJU, ODLUKA DRAGOSLAVA AVRAMOVIĆA DA IZ ZDRAVSTVENIH RAZLOGA VIŠE NE PREDVODI KOALICIJU

"ZAJEDNO" IMATI UTICAJA NA KONAČNI REZULTAT IZBORA? -SRBIJA BEZ KOSOVA -*

IMAĆfc VfcL IKI UTIČAJ

pređizbornih sondaža, predstavlja pravo glasanje. Do osnove za računicu došli smo tako što smo izborni rezultat 93. glavnih aktera pomnožili onim faktorom koji ods- likava koliko se njihov rejting razlikuje od izbornog skora 93... U Beogradu, za ko­aliciju "Zajedno", na primer, taj faktor iznosi 35,8:32=1,12 (podeljen je novi pro- cenat birača sa starim iz 93). Na primer, broj birača koalicije u opštini Palilula iz 1993, a to je bilo 101.321, množili smo sa 1,12 i dobili 113.352. Po istom postupku računali smo i mogući broj glasova ostalih stranaka.* U Vojvodini je taj faktor korekcije dru­

gačiji, u centralnoj Srbiji opet drugačiji. U okviru centralne Srbije držali smo se pro- sečne promene biračkog raspoloženja (vidi tabelu), a moguće razlike između, recimo, Šumadije i "južne pruge" zasad smo zane­marili iz nekoliko razloga - koalicija "Za­jedno" forsirala je "južnu prugu", tamo je bilo socijalnih konflikata, pa se može pret­postaviti da će promena raspoloženja u Kragujevcu i Leskovcu možda ići sličnim tempom. Nešto od onoga što je opozicija ranije imala u centralnoj Srbiji (odraz medijske uloge Studija B), sada je nestalo. LJz to, opozicioni rezultati iz 1993. na "juž­noj pruzi" su niži, "osnovica" je niža, pa će i greška varijacije biti od manjeg značaja - u izbornim jedinicama s malim brojem mandata odlučuju uglavnom veliki brojevi.

Tako smo novodobijene rezultate za sve partije po regionima, kao da su stvarni,

X i čn o s t i u^ogleda j^u

Vojislav Šešelj Dobre ocene: ambiciozan(3,7); rečit (3,67); obrazovan(3,59) Loše ocene: odmeren (1,66); lepog izgleda (1,66); dalekovid (2,38); dosledan (2,42)

Mirko Marjanović Dobre ocene: ambiciozan(4.8), lukav (3,76); rečit (3,63); obrazovan (3,6) Loše ocene: pošten (1,96); zanimljiv (2,06); dosledan (2,18); dalekovid(2.08)

Mirjana Marković Dobre ocene: ambiciozna(3,72); obrazovana (3,34); lukava (3,3) Loše ocene: lepa (2,13); poštena (2,17); dalekovida (2,25); zanimljiva (2,26); dosledna (2,42)

Vesna PešićDobre ocene: ambiciozna(3.4); obrazovana (3,3); rečita(3.04) Loše ocene: zanimljiva (2,3); dalekovida (2,3); poštena (2,38); dosledna (2,39)

\Izvor: XIII sondaža javnog mnjenja agencije "Mark plan", septembar 1996: Utisak koji ostavljaju političari po pojedinim osobinama, ocenjen od 1 do 5

19. OKTOBAR 1996. ■ VREME 11

Vremeplov: "Naša politika vezana je za vitalne interese srpskog naroda. Neće o sudbini zemlje odlučivati belosvetski političari. Budućnost ove zemlje je u rukama vašim, rukama Sr­bije", Slobodan Milošević, 12. decembra 1992. godine.

Plakat: "Idemo dalje! Mir (štiklirano); Sloboda (štiklirano), Nezavisnost (štiklirano), Ekonomski prosperitet (štiklirano), Idemo dalje (srebrno pero na kraju reči)... "Predizborni plakat SPS-a, novembar 1996.

Obećanja: IMT, "Zmaj" i "Lola" sklopili posao i dobili obećanje da će raditi u barter aranžmanu s Ki­nom; stočarima obećani krediti; prosvetnim radnici­ma obećane plate; EPS najavio da će cena struje mirovati; taksistima obećano smanjenje poreza...

Saveznik: neke novine pripisuju Sešelju da je u Nišu glasače pozvao da biraju radikale i socijaliste, ako se mora. Sešelj, navodno, izvodi sledeći hokus- pokus: baci novčić u vazduh i kaže, ako padne "pis­mo" pobeđuju socijalisti, ako padne kruna pobeđuju socijalisti, ako ostane u vazduhu pobeđuje "Zajedno".

Pismo iz Londona: princ Aleksandar II Karađorđević koji se odavno nije oglašavao o poli­tičkim pitanjima u Srbiji, podržao je udruživanje opozicije u ko­aliciju "Zajedno".

Pretnja: Demokratska stranka Srbije (DSS) obavestila je 5. oktobra predsednika Savezne izborne komisije za izbornu je­dinicu broj 27 u Kosovskoj Mitrovici daje sekretar te Komisije Miroslav Božović pretio poslaničkom kandidatu i nosiocu liste koalicije "Zajedno" Marku Jakšiću - fizičkom likvidacijom. DSS zahteva da se spreče takvi incidenti.

Prvi miting "Zajedno”: na Trgu oslobođenja u Požarevcu 5. oktobra je pred nekoliko hiljada ljudi održan miting opozi­cione koalicije "Zajedno". Ova koalicija je posle toga držala mit­ing u Jagodini, zatim u četvrtak 10. oktobra zajedničke mitinge u Leskovcu i Vranju, 15. oktobra u Nišu i Zaječaru... Vuk Drašk- ović je imao zapaženu turneju po Kosovu i Metohiji: Peć 12, Đakovicu, Prizren i Dragaš 13, Istok i Klinu 14. Đinđić je na Kalenićevoj pijaci u Beogradu tvrdio da su na Vračaru samo pa­prike crvene i delio je partijske kalendare i skupljao "desetare" (simpatizere koji će dovesti po deset novih glasača)...

Kamerno, kamerno: socijalisti i julovci priređuju seriju malih kamernih promocija svojih kandidata po opštinama, a sva­ki od tih događaja pokriven je kamerama RTS-a.

Bez reprize: Dragoslav Avramović, bivši guverner Narodne Banke Jugoslavije, 5. oktobra u Jagodini, na skupu kojem je prisustvovalo više od 3000 građana, prvi put se obratio biračima kao nosilac izborne liste koalicije "Zajedno". On je istakao daje država dužna da penzionerima da penzije, radnicima nadnice, farmaceutskim kućama novac za preuzete lekove. Istakao je daje

industrijska proizvodnja niža od one iz oktobra 1994. godine i da je za oporavak privrede hitno potrebno dve do tri milijarde dola­ra, ali da taj novac ova vlast ne može dobiti od međunarodnih in­stitucija. Dva dana posle tog mitinga Avramović je demisionirao kao vođa koalicije "Zajedno".

Novčanica: pozivnica za miting koalicije "Zajedno" u Vranju10. oktobra, neposredno posle Avramovićevog povlačenja s mes-

KCMUtMtlHJE HMmm ' *Oray6wn<i * napctA Aaiy mm <aa e.T3*> h* Ooftecra* cee urro Mory.

Bnurra m« tbu>ko »asa Cp<5«ja y mi- s3m>v Caa ToeCte t>«m HOUITC* VSMHttTCflpert je uijuc**r/1 ACAJTE 3A KOAJlttaVfJV

te3 A J£ flH O(NO T'.EMO

& i¥TW10.10.1 $96, v 18.00 <J..

ta lidera koalicije, imao je oblik novčanice s guvernerovim likom na kojoj je pisalo: "Otadžbina i narod ne daju mi da budem ni star ni bolestan. Činim što mogu. Ništa mi nije teško kada je Srbija u pitanju. Sad treba vi da nešto učinite. Pred vama je šansa. Glasa­jte za koaliciju Zajedno. Zajedno ćemo pobediti."

Tajming: lideri koalicije "Zajedno" održaće mitinge 17. u Subotici i Novom Sadu, 20. u Kruševcu i Kraljevu, 22. oktobra u Valjevu i Šapcu, 24. oktobra u Kikindi i Zrenjaninu, 27. u Zemu­nu, a 29. oktobra u Kragujevcu i Čačku. Završni miting zakazan je za četvrtak, 31. oktobar, u Beogradu na Trgu Republike.

T\ižba: jedan beogradski advokat podneo je krivičnu prijavu protiv lidera DS-a Zorana Đinđića,(zbog toga što smatra da je ovaj uvredio predsednika Republike. Đinđić, inače nedavno us- lovno osuđen zbog uvrede predsednika srpske vlade, na to je primetio kako su nekadašnje telegrame podrške zamenile prijave podrške.

Prevaranti: gradski odbor JUL-a u Beogradu upozorava građane da ne nasedaju prevarantima koji obilaze stanove u Beo­gradu i traže novčanu pomoć navodno za predizbornu kampanju JUL-a.

Strana pomoć: tridesetak diplomata akreditovanih u Beo­gradu boravilo je 12. oktobra u poseti Kolubarskom okrugu u or­ganizaciji Ministarstva informacija Srbije.

Cepači: iz Srpske radikalne stranke tvrde da su u Zaječaru uhvatili grupu mladića koji su cepali plakate sa slikom dr Vojisla- va Šešelja. Tvrde da je jedan od njih priznao da su ih platili zaječarski socijalisti.

provukli kroz Dontovu formulu.Prva četiri mandata u izbornoj jedinici

Palilula u toj simulaciji raspodelila bi se ovako:

1. "Zajedno" 113.352/1=113.3522. "Zajedno" 113.352/2=56.6763. SPS-JUL-ND 41 091/1=41 0914. "Zajedno" 113.352/3=37.784

U toj opštini rezultat se nije promenio - ostalo bi 3:1 za "Zajedno".

Međutim, na nivou Srbije (vidi "Izborni kompas") došli smo do procene da bi, da su

izbori bili 13. oktobra, na dan izmišljene propasti sveta, i da su anketirani glasali onako kako su rekli da bi u tom trenutku glasali, koalicija "Zajedno" u Srbiji osvoji­la 55 mandata za Skupštinu Jugoslavije, a koalicija SPS, ND, JU L-4 9 .

Uživajte u tom rezultatu sve do izbora. "Partnerov" tim stručnjaka smatra da ima reprezentativan uzorak ispitanika, ali oni koji se bave istraživanjem javnog mnjenja znaju da tačno merenje trenutnog raspo­loženja ispitanika još nikako nije izborna prognoza. To je, ipak, bilo samo ukazivanje

na jednu mogućnost na osnovu iskaza 1082 čoveka jedne nedelje.

U naredne dve nedelje nešto može da učvrsti ovo opredeljenje, a ljudi, opet, zbog nečega mogu i da promene mišljenje, što će registrovati sledeća anketa. Čitalac će već sam uzeti u razmatranje i mogućnost da ni anketirani reprezentativni građani ne mogu pobeći od opšte navike da se jedno priča (obično onako kako bi to trebalo da bude), a drugo radi (obično na vlastitu štetu), kako je uvek bilo u zemlji Srbiji. ■

MILAN MILOŠEVIĆ

VREME ■ 19. OKTOBAR 1996.

IzbornikompasIzborne šanse 1996 - prema izbornom rezultatu iz 1993. i sondaži u oktobru 1996.

NOVI BEOGRAD K \ PALILULA

ČUKARICA

VOZDOVAC

Ako rezultati budu slični onime iz 03, koalicija "Zajedno" mogla bi da osvoji 41 mandat, a Koalicija SPS-ND-JUL 57. Ako bi se broj birača promenio po izbornoj orijentaciji u "Partnerovoj" oktobarskoj anketi 96, koalicija "Zajedno" osvojila bi 55 mandata, a koalicija SPS-ND-JUL 49.

1. Palilula Dragoslav Avramović (Z) - Milan Milutinović (SPS)2. Voždovac Vladeta Janković (DSS) - Ljubiša Ristić (JUL)3. N. Beograd Miodrag Perišić (DS) - Branislav Ivković (SPS) - Vojislav Šešelj (SRS)4. Cukarica Milan Komnenić (SPO) - Nebojša Cović (SPS)5. Subotica Suzana Salai (JUL) - Miljenko Smiljanić (SPO)6. Zrenjanin Gordana Comić (DS) - Zivko Sokolovački (JUL)7. Pančevo Dušan Ćurčič (SPO) - Radovan Pešikan (SPS-nestranački)8. Sombor Boško Perošević (SPS) - Goran Bulajić (DSS)9. Novi Sad Predrag Filipov (DS) - Nedeljko Sipovac (SPS)10. Vrbas Dušan Ugrica (SPS) - Miroljub Labus (DS)11. S. Mitrovica Milutin Stojković (SPS) - Pera Sijački (SPO)12. Valjevo Jova Tucović (SPO) - Milomir Minić (SPS)13. Sabac Živko Topalović (SPO) - Jovan Zebić (SPS)14. Smederevo Milorad Antonijević (SPS) - Jovan Zivković (SPO)15. Požarevac Nenad Lekić (SPO) - Dragan Kostić (JUL)16. Kragujevac Zoran Simonović (SPO) - Vera Đurović (JUL)17. Jagodina Ljiljana Rašić (DSS) - Toplica Nedeljković (SPS)18. Zaječar Dragoje Luković (SPO) - Nikola Sainović (SPS)19. Užice Dragutin Kurćubić (SPO) - Milan Čutović (JUL)20. Cačak Miloš Filipović (SPO) Đorđe Đukić (SPS)21. Kraljevo Slavko Nedeljković (SPO) - Mirko Raičić (SPS)22. Kruševac Nikola Đorđević (SPO) - Radislav Dimitrijević (SPS)23. Niš Ljubiša Vučić (DSS) - Mile llić (SPS)24. Prokuplje Ivica Đačić (SPS) - Aleksandar Kristić (DS)25. Leskovac Sreten Ristić (SPS) - Nikola Krstić (SPO)26. Vranje DragomirTomić (SPS) Sreten Nešić (SPO)27. K. Mitrovica Novak Bjelić (SPS) - Marko Jakšić (DSS)28. Priština Zvonimir Stević (SPS) Zdravko Grujić (DS)29. Peć Ukupno

Vojislav Popović (SPS) - Vojislav Mihajlović (SPO)108 57 49 41 55

19. OKTOBAR 19%. ■ VREME

FOR

TOG

RA

FIJE

: NE

NAD

STO

JAN

OV

IĆ

Na licu mesta: Sa opozicijom po Srbiji

Ciganski za početnike

Uprkos Avramovićevom povlačenju, srpska opozicija polako ali sigurno sazreva i postavlja svoju saradnju na mnogo

zdravije temelje - na zajednički interes

Samo jedan dan proveden na prediz- bornoj turneji koalicije "Zajedno" po Srbiji dovoljan je za zaključak da se

dr Dragoslav Avramović nije previše "foli­rao" kada je, odustajući od svoje kandida­ture, naveo zdravstvene razloge. U želji da ih čuje i vidi što više ljudi (kada ih već dr­žavna televizija totalno ignoriše), čelnici koalicije "Zajedno" nametnuli su sebi ubi­tačan tempo. Tako je u utorak, 15. oktobra, posle samostalnog nastupa u Gornjem Mi- lanovcu, predsednik Demokratske stranke Srbije (DSS) dr Vojislav Koštunica govor­io još u Nišu i Zaječaru. Osim u Nišu i Zaječaru, predsednik Građanskog saveza Srbije (GSS) dr Vesna Pešić, prvi čovek Demokratske stranke (DS) dr Zoran Đin­đić i lider Asocijacije slobodnih i nezavis­nih sindikata Dragan Milovanović nastu­

pili su još i u Aleksincu i Knjaževcu, a hip- eraktivni čelnik Srpskog pokreta obnove (SPO) Vuk Drašković stigao je, povrh sve­ga, i u Kladovo, potukavši sve rekorde - pet mitinga na pet različitih mesta u jedn­om danu. I to bez makar i petominutne pauze za kafu.

Za lidere koalicije "Zajedno" najteži je bio početak - na nenajavljenom i improvi- zovanom mitingu u Aleksincu okupilo se nešto više od hiljadu pristalica opozicije, ali i nekoliko oponenata. Koristeći se jedn­om dramskom pauzom u Draškovićevom govoru, nekakav proćelavi levičar (iz ubeđenja ili po zadatku, svejedno) uspeo je da drekne: "Lažeš, majke ti ga". "Provoka­tor" se odmah povukao praćen salvama pogrda, a Drašković je iskoristio priliku da u Aleksincu promoviše jedno zanimljivo

lingvističko otkriće. Osvrćući se na rek­lamni slogan "JUL je kul" ("cool", na en­gleskom "hladan", ali u žargonu mladeži širom sveta, pa i u Srbiji, ima izrazito pozi­tivno značenje: "u redu", "na svom mestu" i si.), Drašković je upitao okupljene da li znaju šta na ciganskom (romskom) jeziku znači reč "kul". Jedan tamnoputi mitingaš odmah je dreknuo: "Govno". "Tačno, upra­vo to znači", odgovorio mu je Drašković, dodajući da koalicija "Zajedno" ne želi da bude "kul".

Na ostalim mitinzima toga dana nije bilo ovakvih dijaloga sa publikom, mada je šačica neistomišljenika u Knjaževcu be- zuspešno pokušavala da privuče pažnju ("Idi vadi krompir") i brzo otišla. U Knjaževcu se za malo veseliju atmosferu pobrinuo stihovima skloni konferansije, dok je na mitinzima u Zaječaru i Nišu bilo previše ljudi da bi iz publike doprla pojedi­načna mišljenja.

U Nišu je nastup lidera koalicije "Zajedno" okupio najviše pristalica opozicije u dosadašnjem toku kampanje. Petnaestak hiljada ljudi stvorilo je atmosfe­ru vrlo sličnu opozicionim mitinzima u centru Beograda: more stranačkih zastava i zastavica, skandiranje "bando crvena", hor zvižduka na svako pominjanje imena Slo- bodana Miloševića, Mirjane Marković i, pogotovo, čelnika niških socijalista Mileta Ilića... Struju, začudo, niko nije isključi­vao, a mnogobrojni policajci bili su korek­tni. Miting je počeo i završio se starim hit- om grupe "Film" (u verziji "Plejboja"), pesmom "Zajedno", a čak i letimičan po­gled na okupljene dovoljan je za zaključak da se znameniti stih: "Naše djevojke su na­

jljepše u gradu" u Nišu pokazao više nego istinitim.

I u ostalim mestima mitinzi koalicije "Zajedno" okupili su uglavnom mlađi svet, dok su među starijima "urbane face" po brojnosti višestruko nad­maši vale neizbežne bradate obožavaoce Vuka Draškovića. U svim mestima nametao se ut­isak da su mitinzi privukli "bolji svet", gradske elite u pu­nom sastavu. Ljudi su aplaudirali, zviždali i skandirali kad treba, ali im je, čini se, ipak bilo najvažnije da ne propuste nijednu reč. Draškovićev uzvik "Vi ste naša televizija" ozbiljno je shvaćen, pa ne treba sum­njati da će se po južnoj i is­točnoj Srbiji danima prepriča­vati ono što se moglo čuti sa bine.

Zajednički imenitelj svihREPREZENTACIJA OPOZICIJE: Zajedno u Nišu

VREME ■ 19. OKTOBAR 1996.

nastupa opozicionih čelnika u najkraćem se svodi na ono što je Koštunica rekao u Nišu: "Ovo nije izbor između dve ko­alicije, dve stranke, niti između dva stranačka programa - ovo je izbor između opstanka i propasti." U očekivano (i opravdano) podužem inventarisanju pro­mašaja aktuelne vlasti, u periodu od prvih višestranačkih izbora do sada, Koštunica je bio malo više "zadužen" za posledice Miloševićevih ratnih avantura, objašnjava­jući da "spoljnji zid" sankcija nije uk­lonjen. Uz obećanja da će se, ako dođe na vlast, koalicija "Zajedno" obračunati sa "kriminalcima i mafijom", Vesna Pešić je najčešće govorila o pravu građana da žive dostojanstveno od svog rada, a Drašković je insistirao na smenljivosti vlasti ukoliko opozicija pobedi ("ako ne valjamo, terajte nas") i, uz (namernu ili slučajnu) blago erotsku konotaciju, objašnjavao građanst­vu kako izgleda promena vlasti: "Najteže je učiniti prvi proboj, drugi put je već mnogo lakše, treći put ide kao po loju". Omiljeno pitanje Zorana Đinđića bilo je, najkraće rečeno: "Gde su pare?", a obećanje: "Vratićemo narodu pare", uz obrazloženje da misli na "staru deviznu št­ednju" i na regulisanje penzija.

Na mitinzima je, naravno, opet za- beležen vatromet stilskih figura. Omiljen je bio fudbalski rečnik, pa je Milošević nazvan "apsolutnim šampionom u davanju autogolova", uz obavezni slogan: "Pokaži­mo crvenima crveni karton". Supruga predsednika Republike upoređivana je sa "crvenom bogomoljkom" koja je "proguta­la svog muža, progutala SPS i sad hoće da proguta celu Srbiju". JUL je, uopšte, na­jčešće bio na tapetu, uz tvrdnje da je ta stranka preuzela komandu nad vladajućom SPS i "iskreno žaljenje i saučešće" up­ućeno "nepostojećoj" Socijalističkoj partiji Srbije.

Opozicioni čelnici trudili su se da vladajućoj koaliciji ispostave kompletan račun za stanje u Srbiji: bedu, besposlicu, izgubljene ratove, izbegličke kolone, odgo­vornost za dovođenje nacije u status "svetskog parije", polukolonijalni položaj Srbije, nerešeno državno pitanje, Kosovo, masovno bekstvo obrazovane mladeži u inostranstvo, popljačkanu štednju, poha­rane penzione fondove, kriminal, pare na Kipru, pšenicu... Obećanja se mogu svesti na pomeranje centra odlučivanja u parla­ment, javnost rada skupštine, nezavisno sudstvo, kontrolu i smenljivost vlasti i, što je najvažnije, dosledno sprovođenje Avra­movićevog programa ekonomskog opo­ravka, na čemu je posebno insistirao "sin- dikalac" Dragan Milovanović. I ostali go­vornici listom su se zavetovali da će, u

slučaju izborne pobede, ponuditi Avramov- iću mesto premijera ili guvernera Narodne banke.

Dan kasnije, u sredu 16. oktobra popo­dne, stiglo je, međutim, saopštenje Izbor­nog štaba koalicije "Zajedno" u kojem, između ostalog, stoji da je Avramović

obavestio koaliciju "da je uputio pismo Saveznoj izbornoj komisiji u kojem ističe da se povlači kao nosilac liste koalicije 'Zajedno - Dragoslav Avramović' i da se povlači kao poslanički kandidat u izbornoj jedinici Palilula".

Kako za "Vreme" objašnjava profesor beogradskog Pravnog fakulteta i član Savezne izborne komisije dr Vesna Rakić- Vodinelić, ukoliko kandidat, konkretno dr Avramović, zvanično odustane, na čelo liste u izbornoj jedinici u kojoj se kandido- vao za poslanika (Palilula, izborna jedinica br. 1) automatski dolazi drugi sa liste, dak­le dr Dragoljub Mićunović. Na mesto drugog dolazi treći i tako redom, s tim što mesto poslednjeg sa liste ostaje up- ražnjeno. To je predviđeno članom 41 za­kona o izboru saveznih poslanika u Veće građana Savezne skupštine.

Avramović je, međutim, istovremeno bio i nosilac svih lista koalicije "Zajedno" (na listama stoji "Zajedno - Dragoslav Avramović", pa je njegovo kršteno ime is­tovremeno i deo zvaničnog imena ko­alicije), a tu zakoni nisu najjasniji.

"Kada je reč o nosiocima izbornih lista, njihov pravni status nije zakonski rešen", kaže dr Vesna Rakić-Vodinelić. "Stranka ili koalicija može da odredi nosioca liste, ali i ne mora. Ime nosioca liste takođe može da bude uneseno u naziv stranke ili koalicije, ali i ne mora. Zakon ne odgovara na pitanje šta ako se nosilac liste povuče -

da li njegovo ime može da ostane ili ne. Zato su moguća oba tumačenja."

Profesor na Pravnom fakultetu u Beo­gradu i predsednik Izbornog štaba Građan­skog saveza Srbije dr Dragor Hiber ob­jašnjava za "Vreme" daje funkcija "nosi­lac izborne liste" svojevremeno izmišljena

kako bi Socijalistička partija Srbije na svim svojim listama imala ime Slobodana Miloševića:

"Mislilo se samo da se ime nađe na lis­tama, ali je zakonodavac propustio da predvidi mogućnost da se ime skine. Gos­podin Avramović se pismeno obratio Saveznoj izbornoj komisiji, ali je on svojevremeno dao pismeni pristanak da bude nosilac svih lista koalicije 'Zajedno - Dragoslav Avramović' svim izbornim ko­misijama izbornih jedinica. Njegovo pis­mo Saveznoj izbornoj komisiji, dakle, ne proizvodi nikakva pravna dejstva i naziv liste više ne može da se promeni."

U trenutku kada ovaj tekst odlazi u štampu (sreda, 16. oktobar, uveče, nepo­sredno posle vesti o zvaničnom povlačenju dr Avramovića), još nije sasvim jasan stav koalicije "Zajedno". Saopštenje Izbornog štaba koalicije stiglo je iz Demokratske stranke, a iz formulacije "izborna lista 'Zajedno - Dragoslav Avramović' uredno je registrovana u svim izbornim jedinicama i pozivamo sve one kojima je stalo do Srbije da glasaju za nju" može se zaključiti da će opozicioni blok pokušati da zadrži Avram- ovićevo ime uz svoj naziv. Sličan zaklju­čak može da se izvuče i iz navedenog tu­mačenja dr Hibera. U izjavi za "Vreme", predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković bio je kratak i zagonetan: i

"Sve je jasno. To je moj jedini komen­tar." I

19. OKTOBAR 19%. ■ VREME 15

Duh Vremena

Televizija ili život

Ovo su izbori posle obavljenog posla, kada se pogled baca unazad. Nema više šta da se sačeka. Svi smo sve videli i

nikakva čuda i preokreti više nisu mogući

Ni komentar portparola Demokratske stranke Srbije Milorada Jovanovića nije bio duži: uz obećanje da će "narednih dana" biti moguća detaljnija tumačenja, re­kao je da što se koalicije "Zajedno" tiče, "sve ostaje isto". Slično mišljenje ima i predsednik Građanskog saveza Srbije Ves­na Pešić, koja veli da ionako "nije bilo važno kada će g. Avramović zvanično da odustane, pošto je već javno objavio svoje povlačenje". Po njenom mišljenju, ime ko­alicije će ostati.

Kako "Vreme" u poslednjem momentu nezvanično saznaje, nedoumice oko dr Avramovića mogle bi se i produbiti - naime, do trenutka kada je Izborni štab ko­alicije "Zajedno" objavio saopštenje o tome da je Avramović napisao Saveznoj izbornoj komisiji svoje "pismo o povlače­nju", u Saveznu izbornu komisiju, navod­no, nikakvo pismo bivšeg guvernera nije stiglo. Narednih dana svakako će se razjas­niti da li se dr Avramović uopšte povukao i ako jeste, zašto prvo obaveštava koaliciju "Zajedno", pa tek onda zvaničnu institu­ciju.

U svakom slučaju, čini se da, sudeći po onome što se vidi na terenu (tj. na mitinzi­ma i u razgovorima sa građanstvom diljem Srbije), koalicija "Zajedno" nije previše uzdrmana Avramovićevim povlačenjem. "Reprezentacija opozicije", naprotiv, os­tavlja utisak kao daje čak malo i "zbila re­dove" i u javnim nastupima po unutraš- njosti deluje dosta kompaktno. Čak se dešava da lideri jedni drugima na različitim mitinzima "kradu fore", ali se niko ne ljuti, niti traži "autorska prava". Na lokalnim izborima biće, naravno, drugačije, pa je DSS javno najavila da će na nekim opšti­nama izaći sama. Vesna Pešić smatra da je to sasvim normalno i da dvokružni većins­ki sistem "na lokalu" to omogućava:

"Lično sam bila protiv zajedničkih lista na lokalnim izborima. Ni u Crnoj Gori ko­alicija 'Narodna sloga' ne izlazi zajedno na lokalne izbore. U Srbiji imamo preko 190 opština, posao sastavljanja zajedničkih lis­ta previše je komplikovan, pogotovo što su se neki članovi koalicije kasno uključili. U svim demokratskim zemljama normalan je politički dijalog unutar trajnih koalicija, samo se kod nas to tumači kao svađa".

U redovima koalicije "Zajedno", dakle, ne vlada "bratstvo i jedinstvo", niti se insis­tira na javnom ispoljavanju "ljubavi do groba", ali je očigledno da i srpska opozici­ja polako ali sigurno sazreva i da svoju sa- radnju postavlja na mnogo zdravije tem­elje - na zajednički interes.

Zajednička kampanja se nastavlja. ■UROŠ KOM LENOVIĆ

reostalo je još dve nedelje, ali kao da smo već sve čuli i vide­li. Ova kampanja će se, po svoj prilici, na isti način vući do kraja. Vlast na televiziji,

opozicija na trgovima i ulicama. Ko os­tane kod kuće ne može izbeći da sazna ko sve i zbog čega čestita i zahvaljuje pred- sedniku; kuda sve putuju i koga primaju razni ministri; kako se šareni svet otvorio i svi se raspituju za velike poslove i tak­miče ko će nam dati više para, i sve je vedro i veselo, tako da glasač može pasti u iskušenje da pomisli kako će se možda, ipak, jednog dana, nešto od toga obistiniti.

Ali, čim izađe napolje, sudari se s opozicijom. Na svakom koraku, u svakoj prodavnici, u bolnici, u školi, na kakvom šalteru, svuda gde nema televizije, vreba­ju neprijatni opozicioni razlozi i dokazi. I tako, ovog puta, glasač ima da bira između televizije i života, što nije mala dilema. Neko prosto voli da gleda, pa će se odlučiti za lepu sliku, a ko radije pipa, izabraće stvarnost, makar drljavu.

Vlast nam, dakle; poručuje da ne mr­damo od kuće pošto na televiziji imamo sve što nam treba, a opozicija zove napolje da se uverimo šta sve nemamo. Trend ovakve podele postoji odavno, ali nikad kao sada enterijer i eksterijer nisu bili tako totalno odvojeni i sukobljeni. Uzgred, da nisu možda i ove učestale ul­ične pucnjave u nekoj vezi s izborima? Nisu, naravno, ali će neko jednog dana sigurno otkriti da to podiže pozitivno mišljenje građana o vlasti. Jer, kad se čovek već zatvori u kuću, neće valjda da gleda kroz prozor.

Stručnjaci predviđaju izjednačen i te­san ishod, a tvrdi se takođe da nikad nije

bilo tako mnogo neodlučnih i neopredelj- enih. To su, valjda, oni što često ulaze i izlaze. A i oni koji su uspeli da se opredele između televizije i života deluju nekako mlitavo, kao da su iscrpljeni unutrašnjom borbom i kao da će se jedva dovući do bi­račkih mesta.

Osim odupiranja opisanoj šizofreniji, ovogodišnji glasač ima bar još jedan valj­an razlog da izbore očekuje bez energije, bez bodrosti i sasvim pokunjeno. On, naime, svakako uviđa da je velika pred­stava završena i sad se sve nade, kao i izborne dileme, kreću između malo čega i ničega. Vladajuća koalicija pokušava da ga pokrene i uzbudi parolom "Idemo dalje", ali on sedi i lepo vidi da dalje nema kud. Sad, naprotiv, zna da nije trebalo ići ni dovde, ali sve prilike da se to popravi i promeni davno su propuštene. Najviše čemu može da se nada od opozicije je da ona neće ići dalje, ali nema te opozicije koja može da vrati sve što je propalo i izgubljeno.

Ovo su, dakle, izbori posle obavljenog posla, kada se pogled baca unazad. Nema više šta da se sačeka. Svi smo sve videli i nikakva čuda i preokreti više nisu mogući. To, zapravo, i jeste glavni razlog što se televizija tako potpuno razišla s životom. Dok se pripremao i sprovodio veliki, nes- rećni, nacionalni i državni projekat, televizija nas je obmanjivala, zavodila i izluđivala, ali je održavala neku, makar izopačenu korespondenciju s realnošću. Sad ona treba najpre da sakrije činjenicu tla se neka nesreća uopšte desila, zatim da je sve to gotovo i, najzad, da stvori utisak kontinuiteta između mira i rata koji se nije ni dogodio ni završio.

Protestanti veruju da je čovek dužan

| | | | VREME ■ 19. OKTOBAR 1996.

da svaku stvar uvek ostavi u boljem stanju nego što ju je zatekao. Pošto mislim da ni u pravoslavlju to nije nikakva jeres, ovi izbori mi izgledaju kao najbolja prilika da se kvalitet vlasti utvrdi upoređivanjem zatečenog i sadašnjeg stanja. Cela priča traje već devet godina i ovde ima prostora samo za podsećanje na neke važnije delo- ve. Počelo je s Kosovom koje je imalo vi­soku autonomiju. To je ukinuto, po cenu žrtava, totalne konfrontacije s Albancima, sukoba s ostatkom tadašnje Jugoslavije i s javnim mnjenjem na Zapadu. Sa stanoviš­ta srpskog nacionalizma, Kosovo je vred- no svake žrtve i u tom smislu Milošević je popravio stvar. Problem je samo što to još nije gotovo, a svi su izgledi da će se neka autonomija vratiti. Osim toga, upravo je postignut sporazum s Nemačkom o pov­ratku 130 hiljada Albanaca. Za Srbiju, ta stvar je dugoročno propala, što je Milošević ubrzao, a verovatno ne bi mogao da spreči, ni on ni bilo ko drugi.

Milošević je takođe zatekao bivšu Jugoslaviju kojoj su se otvarala vrata Evrope. On je ta vrata zalupio i sad pono­vo proba da ih odškrine, pa bi se moglo zaključiti da se pokajao. Sto se tiče one Jugoslavije, on sam tvrdi da je bezus- pešno pokušavao da je sačuva, a svi ostali dele se na one koji bi ga optužili i one koji bi mu čestitali što ju je razvalio. Ali, ima li koga ko bi rekao da on nije bio glavni učesnik te drame. Ima li koga ko se seća

daje on hteo da legne pod tenkove koji su kretali na Vukovar?

Milošević je, dalje, zatekao jedno­partijski sistem, koji to više nije. Ali, da li je baš on bio kreator te promene? Svuda u bivšoj Jugoslaviji nove stranke su formirane brže nego u Srbiji i svuda su pre održani višestranački izbori. Svuda po Istočnoj Evropi vlast se promenila makar jednom, a u Srbiji to još izgleda nemo­guće.

Svet koji je Miloševića optuživao i kažnjavao, sada ga prihvata upravo zato što je on svakoga uverio da je on ovde ne­prikosnoven, da je njegova vlast nepro- menljiva, odnosno da ovo nije demokrats­ka zemlja. Pa, čemu onda stranke i izbori? Da li je to zbilja kompletna farsa u kojoj je bolje ne učestvovati? Čini mi se da su ovo pitanja na koja glasač mora da odgovori sam za sebe. U svakom slučaju, rekao bih da ako u pogledu pluralizma i parlamenta­rizma nešto stoji bolje nego pre, to se desilo protiv namera vlasti koja i dalje ima najbolju volju da to sprečava.

Šta još nije kao što je bilo? U Hr­vatskoj više nema Srba. U Bosni je mnogo ljudi pre vremena otišlo na onaj svet ili ostalo bez kuća, imanja, bez delo- va tela... Da li je Milošević sve učinio da to spreči? Da li je moguće da je ceo svet bio toliko pokvaren daje udario sankcija­ma po najnevinijem? Ovde se to više ne smatra domaćom izbornom temom, ali se

zato dokazuje da predsednik lično ima na­jveće zasluge što je Srbiju spasao od rata.

To bi, najzad, zbilja bilo nešto krupno. Na tu temu setićemo se samo kako su se neki regruti sami spasavali bežanjem od pozivara. Setićemo se i kako je miroljubi­va vlast u Beogradu osudila generala koji je odbio da žrtvuje svoje vojnike u opkolj­enoj kasarni. Ali, nećemo se setiti nikakve sile koja je pretila Srbiji i koju je mudra predsednikova politika osujetila. Ako u Srbiji nije bilo rata, to je samo krunski dokaz da je glavni gospodar rata sedeo baš ovde. Mogao je, dakle, da počne da puca i po Srbiji, po opoziciji, po radnici­ma u štrajku... Druge nije spasao od sebe, ali Srbiju je poštedeo.

Najzad, ni najveći deo novca u ovoj ze­mlji nije više u istim rukama u kojima je bio. Najviše putem hiperinflacije i kroz državi neobično naklonjene privatne ban­ke, novac se usmerio ka malom broju lju­di koji su znali da cene prednosti ovog si­stema i ove vlasti, napuštajući podozrive, kolebljive i nespretne. Nije zgodno što se mnogi ljudi mogu toga prisetiti baš pred izbore i što će oni s negativnim saldom biti u ogromnoj većini. Eto zato je tu opet televizija da im dokaže da to nije tako. Ako i jeste, to sad nije važno. Ako je i važno, ne treba se jediti i biti zlopamtilo. Neka se svi ugledaju na JUL koji je tako pun ljubavi, praštanja, para i dobre volje. ■

STOJAN CEROVIĆ

19. OKTOBAR 1996. ■ VREME 17

Fond za ugledSvoj unekoliko zamrli žiro-račun 40811-620-0-196-8170-0004857 u Privrednoj ban­

ci Beograd stavljam na raspolaganje novoosnovanom fondu "Svetozar Vujačić", fondu čija je svrha pružanje stalne finansijske potpore istoimenom advokatu i humanisti koji svesno odabra trnovit put branjenja ugrožene kreposti predsednika Republike: ovaj, nadam se, vrsni pravnik tužio je Zorana Đinđić a sudu jer je potonji (možda je lepše reći: inkriminisani?) na predizbornom skupu u Vranju bezočno nasrnuo na ugled predsedni­ka Republike Srbije. O tužbi protiv u Đinđića, veličanstvenom gestu građanske i advoka- tske hrabrosti, prvi je progovorio Radio Beograd, kasnije su se i drugde mogle čuti ves­ti o tankoćutnom i široj javnosti dosad nepoznatom advokatu kome nije nedostajalo kuraži da se, rukovođen pravničkim i nadasve građanskim osećanjem dostojanstva, uh­vati u koštac sa jednim od lidera opozicije.

Da sam o svetogrdnim rečima Đinđićevim saznao iz novina, a ne iz već sročene tužbe gospodina Vujačića, bio bih prvi, po cenu da ostanem jedini, koji uzima u zaštitu preza­uzetog i očinski svepraštajućeg predsednika. Ne bi me u borbi protiv nepodopštine sputavalo to što nisam advokat - tužbu protiv klevetnika može da sroči svaki građanin i, da je sreće, pred sudom ne bi danas stajala usamljena tužba Svetozar a Vujačića, nego bi sud bio preplavljen tužbama koje su sami građani sastavili i o svom trošku poslali... Predsednikov ugled jeste pre svega njegov sopstveni, ali je i naš zajednički. Onaj koji se ne libi da uvredi šefa države još će lakše uvrediti običnog radnika i građanina, a ako ja kao građanin ne uzmem u z.aštitu predsednika, s kakvim moralnim pravom i sa kolikom verovatnoćom mogu očekivati da će predsednik mene uzeti u zaštitu kad ja danas-sutra budem oklevetan?! Imam pravo, obavezu i čast ne samo da klevetnika tužim (bilo sam, bilo uz pomoć advokata, možda i samoga Vujačića) nego i da za uvređenog zahtevam novčanu odštetu onoliku koliku ja smatram pravednom. Hoće li posle sud sabrati sve odštetne zahteve, hoće li naći kakvu aritmetičku sredinu, ili će po svom aršinu odrapiti tuženoga, hoće li oklevetani primiti pare - nije moja briga.

Svoj ionako slobodan žiro-račun stavljam na raspolaganje fondu (koji je spontano poneo ime Svetozar a Vujačića); novcem koji će, verujem, odasvud početi da pristiže pokriću troškove koje će tužilac imati u parnici sa tvrdokornim i pred sudom očito ne baš bespomoćnim Đinđićem. Bude li se i inostranstvo prenulo iz moralne letargije, dignu li se i Srbi iz dijaspore da brane ugled predsednika, otvoriću i devizni račun. Fond ne mislim da gasim ni posle trijumfa pravde. Novac će stajati na sigurnom, doduše ne donoseći kamatu jer se ne usuđujem da ga oročim budući da se već sutra može pojaviti novi drznik i klevetnik, da i ne pominjem kako bi sam Đinđić mogao ponoviti istovrsni delikt.

Sredstva fonda "Svetozar Vujačić" namenjena su borbi protiv onih koji pokušavaju da okrnje ugled predsednika, ali bi iz fonda bili nagrađivani oni koji blagotvorno utiču na zasluženo visok ugled predsednika. Na listi nagrađenih biće, dakako, najviše novi­nara, ali biće i dece, jer posle predsednikovog susreta sa decom Evrope i našom decom možemo očekivati poplavu školskih i domaćih zadataka pod naslovom "Najsrećniji dan u mom životu" gde qe predsednik, kao nekoć Tito, biti izvor sreće.

Predsednik bi kao neko ko istrajno doprinosi svome ugledu i sam mogao biti nagrađen. U hijerarhiji odgovornih za "ružan san" u kojem provedosmo nekih šest go­dina, Mira Marković na prvo mesto stavlja pesnike ("Duga" br. 1652): ako se ispostavi da naš predsednik ruši mit o Havelu, kao jedinom piscu među državnicima, ako se obe- lodani da naš predsednik, kako bi se iz "Duge" dalo pretpostaviti, zaista piše pesme, i sama ta činjenica - kakve god bile pesme, a bile bi sigurno prvoklasne - dodatno bi doprinosila njegovom ugledu, pa bi Fondu bila osobita čast da mu uruči nagradu za poeziju. ■

LJUBOMIR ŽIVKOV

Crna Gora

Mrtva trkaP odgorički radio Antena M ipak ne mije­

nja programsku šemu. Veselin Tomov- ić, glavni i odgovorni urednik, odlučio se za to, bez obzira na prijetnju iz Sekretarijata za informacije da je kao razlog za zatvaranje dovoljna činjenica da radio nema dobro uzemljenje. U ovom radiju izdržali su pr­obne gromove koje je spremila vlast u vidu preslikavanja jednog od voditelja u policiji. Slušaoci i dalje uživaju u pjesmama koje pominju Slobu, Moma, Mila, mafijaše...

Na drugoj strani kampanja se zahuktava i "tuča" DPS-a i Narodne sloge dobija na žes­tini. Vladajućoj partiji u pomoć priskače i već zaboravljeni SUBNOR.

Ministar odbrane u Vladi SRJ Pavle Bu- latović nosilac je savezne liste DPS-a u Kolašinu, Mojkovcu... i tamo je svojim sim­patizerima pričao o depolitizaciji vojske, poštenoj vlasti DPS-a, rodoljublju, borbi za stvaranje, i očuvanje SRJ. opasnostima koje vrebaju iz opozicije, uz zaključak da je gla­sanje za njega glasanje za DPS.

Ni ministar crnogorske policije Filip Vu- janović nije izostao sa mitinga DPS-a. Priznao je čak i to da policija "gdje god je to moguće snima mitinge Narodne sloge, ali njihove bezbjednosti radi".

Opozicija piše saopštenja i proteste, isu- više je dug spisak primjedbi koje ugrožavaju regularnost izborne trke. To je najočiglednije u progamu državne televizije koji je preplavljen reklamnim spotovima DPS-a i filmskim izvještajima sa njihovih konvenci­ja. Rekord je zabilježen u nedjelju, kada je, mimo izbornih pravila, emitovan izvještaj sa promocije DPS-a u trajanju od oko 40 minu­ta.

Iz krugova DPS-a saznajemo da je tre­nutni odnos DPS-a i Narodne sloge (prema poslednjim sondažama) 30:28 u korist vlada- juće stranke. Neke druge sondaže daju obr­nut odnos, ali je najbliže istini da su sada snage izjednačene. DPS zato pojačava kam­panju.

Analitičari, međutim, procjenjuju da bi ovog puta DPS mogao ostati bez apsolutne vlasti, čime bi se ispunio jedan od ciljeva Narodne sloge. Na krojenje izbornih rezulta­ta bitno će uticati volja Albanaca i Muslima­na. Ako se oni odluče za nacionalne partije, DPS bi bio uskraćen za nekoliko mandata koje je prošlih izbora dobio. Ukoliko se, međutim, Albanci i Muslimani odluče da povjerenje ukažu Narodnog slozi - prednost DPS-a mogla bi se istopiti. Šanse za mandate imaju i socijaldemokrati, a bez šansi nijesu ni Šešeljevi radikali... ■

VELIZAR BRAJOVIĆ

VREME ■ 19. OKTOBAR 1996.

MEĐUVREMEZAKONODAVSTVO

Putevi preporoda0 nedavno donesenim saveznim

zakonima (o radnim odnosima, štra­jku, penzijskom i invalidskom osig­uranju...), u "Niškim novinama" progovorio je savezni ministar za rad, zdravstvo i socijalnu politiku Miroslav Ivanišević: "Čitava zakon­ska regulativa motivisana je činjeni­

com da ost­varimo nego- vanje kulta rada i obave­za"«.

Uveren u lepu buduć­nost kulta, ministar ne klije radost što su u zako­nu o radnim o d n o s i m a poslodavcu

data znatno veća prava od ranijih: "Sasvim je prirodno da veća ov- lašćenja iz domena radnih odnosa ima onaj kome je povereno da pripr­ema i sprovodi rehabilitaciju privrednih potencijala i odgovara za poštovanje."

T. V.

SAJMOVI

Po volji narodaProšlog vikenda sprovedena je još jedna akcija širenja

istine o Srbiji, naravno u režiji Ministarstva informisanja.Priliku da se besplatno upoznaju sa istinama u Kolubar- skom okrugu, uz obavezu da o tome objektivno informišu, dobili su i iskoristili uglavnom naši ljudi na radu u stranim medijima - Vlastimir Ignjatović, dopisnik lista "Toto sport" iz Italije, zatim dopisnici ruskih i kineskih listova i agencija. Nivo ceremonije podigli su sekretari i atašei ambasada istočnih zemalja, na Čelu sa ambasadorom DNR Koreje Lim Song Hoom.

Za goste je bilo upriličeno sijaset poseta najstarijim objektima, a kruna ekskurzije bila je jubilarna Stočarska izložba u Lajkovcu. Tu su novinari, diplomate i njegova ekselencija ambasador mogli da vide čime Srbija raspolaže. Sve je pozdravio savezni poslanik, direktor Zemljoradničke zadruge Lajk- ovac i predsednik Odbora za poljoprivredu SPS Dragan Marković, ministar Vrebalov je održao govor, a ministar Brčin, partijski koordinator za ovaj kraj, svojim prisustvom overio je veličanstvenost mani­festacije. Prišlo se i proglašenju pobedničkih grla u više kategorija. Nezvanična pobednica, pošto je po­brala najviše aplauza i ovacija, bila je junica sa brojem 80, čiji je vlasnik Slobodan Milošević. Zamoljeni da se okrenu publici i zvanicama, junica i vlasnik (seljak iz Lukavca) to su, kako doliči, t) učinili, praćeni komentarom direktora Veterinarskog centra Nikole Radulovića - "Miloševiću, dogod­ine bolji da budeš!". D.T.

IZBOM

Teledirigovani aplauzNezavisni bijeljinski list "Fokus" evocira uspomene na bosanske izbore i ulogu bivšeg predsed­

nika Republike Srpske u izborima:"Svu predizbornu kampanju SDS-a Karadžić je budno pratio iz svoje kuće na Palama odakle

retko izlazi. Ponekad je znao i direktno da se umeša na neki od mitinga, istina samo telefonom kao što je bio slučaj u Banjaluci za vreme mitinga SDS-a. Sekretarica u studiju Srpske televizije u Banjaluci Mara se danima žalila kako je zvao Karadžić sa Pala za vreme direktnog televizijskog prenosa mitinga SDS-a i tražio da Mara otrči na mesto mitinga i kod organizatora izđejstvuje da bude više aplauza. Gospođa Mara je to i ustanovila a nakon toga je i na malim ekranima krenuo aplauz na zadovoljstvo Karadžića." T.v.

Elitna jedinica Vojske Jugoslavije 63. padobranska brigada proslavila je pedeset drugi rođendan (formirana 14. oktobra 1944. u Italiji) sletom na vojnom aerodromu Niš. Na prigodnoj svečanosti zborio je komandant KSJ VJ general Ljubiša Stojimirović, ističući daje "ta brigada izvršila poslednjih godina sve zadatke sa najvećim stepenom pouzdanosti i efikasnosti i stekla značajna iskustva..." U izveštaju emitovanom u Dnevniku RTS-a dodaje se da je u sklopu aerodroma otvorena i Spomen- soba u kojoj se pored fotografija o aktivnostima naših komandosa nalaze i pločice sa imenima pripadnika "šezdeset treće" koji su, kako reporter RTS-a reče, "dali živote za bolju budućnost otadžbine".

Pomenute pločice kamerman je snimio munjevito, ali ipak dovoljno sporo da se na njima ispod imena nesrećnika ugledaju godine u kojima su naši specijalci ginuli za otadžbinu: 1993, 1994... Dakle u godinama kada naša otadžbina (a time i naša vojska) nije bila u ratu, što samo govori da se za otadžbinu život može položiti i u miru, u toku obuke, na sopstvenoj teritoriji.

J. K.

v\ m \ \ a:\\

Uvređeni advokatPoslenici Radio Beograda doznali su - a u dnevniku se za njihovo

otkriće našlo mesta - daje beogradski advokat Svetozar Vujačić pod- neo krivičnu prijavu protiv predsednika Demokratske stranke Zorana Đinđića. Inkriminisani Đinđić je, prema tvrdnji advokata Vujačića, tvrdnji koju Radio ljubazno prenosi, desetoga oktobra, a na predizborn- om koaliciono-opozicićnom skupu u Vranju, javno izložio poruzi pred­sednika Republike Slobodana Miloševića, čime je izvršio krivično delo povrede ugleda predsednika Republike Srbije.

Advokat Vujačić podseća sud, a Radio Beograd podseća drage i zaboravu sklone slušaoce, daje "Zoran Đinđić pre dvadesetak dana od strane Okružnog suda u Beogradu osuđen na zatvorsku kaznu zbog is­tovrsnog krivičnog dela i da se radi o takozvanom povratu od strane Zorana Đinđića, koji je i ranije bio osuđivan između ostalog i zbog krađe!"

Slušaoci ne znaju da li je advokat tužbu podneo na svoju ruku ili je kao tolike njegove kolege plaćen da tuži, nije razjašnjeno jesmo li, ponovo, svi mi predsednik - u tom slučaju bi se advokat Vujačić zaista mogao osetiti i lično uvređenim.

Zbog svestrane prirode predsednikove prenebregava se da je on i sam vrstan pravnik koji bi umeo da složi i te kakvu tužbu za klevetu, a on je, eto, nije podneo. Protiv povređivanja ugleda šefa federalne jedin­ice nije se digao ni javni tužilac, knjiga je spala na advokata Vujačića koji međutim dobi publicitet na državnom radiju. A šta jedan od vođa opozicije dobi? On nepuna dva meseca uoči izbora dobi besplatnu rek­lamu da je stalno na rubu zakona, ili s one strane zakona: kad god nije zauzet krađom, on kleveće i laže, zbog čega bilo našu bilo sudsku će os­etiti pest. t . v.

19. OnOBAR 1996. ■ VREME [ 19

Stanje stvari

Mesec se ponovo rađaEVO KOPITA, nov je slogan sa kojim se krdo drži na okupu

Z amislite Hitlera koji se nekim sluča­jem nije ubio, kako iz svog bunkera čestita kraj Drugog svetskog rata

svim Nemcima, a preživele Jevreje bodri da istraju. Jer, svet je napokon shvatio da nemački režim nije kriv, da je čitava kam­panja demonizovanja tog režima bila pogrešna, ali, sada je na sreću sve gotovo.

Himler, Gebels i Hes se utrkuju ko će voljenom Fireru što pre čestitati na znača­jnom doprinosu što se i ta svetska katastro­fa već jednom okončala. Šefovi koncentra­cionih logora bivaju imenovani za rukovo­dioce budućih memorijala, doktor Mengele postaje ministar za zdravlje, a bojovnici SS divizija transformišu se u dobroćudne žan- darme. Čak i Eva Braun objavljuje me­moare Noćni ra­spleti.

Istog dana, ka­da se ludilo ka- lemilo sa glupo- šću (što je, na ža- lost, u Srbiji sva­kodnevna poja­va) u TV emisijio Pragu sazna­jemo da taj grad sa milion i dvesta ^ hiljada stanovni- £ ka ima problema 2 sa prevozom. I 2 onda podatak: < svakoga dana po- m javi se na ulicama Praga 700 vozila metroa, 1500 autobusa i 1000 tramvaja što ukupno iznosi 3200 vozila. U skoro duplo većem Beogradu na ulice izlazi jedva 1000 vozila u stanju raspadanja. Naravno, ukoliko nema kiše, snega ili letnjih vrućina, Beograđani se mogu nadati podnošljivom transportu. U čemu je razlika? Pa, i pored poluvekovne ruske okupacije, češki građanin je autentična tekovina, i zato se problemi praškog gradskog transporta svode na činjenicu da ne mogu baš svi uvek da sede u prevozu.

U Beogradu, i po čitavoj Srbiji, voze se podanici, a podanici lako sve podnose, jer su vekovima trenirani, čemu su prilog dale brojne Gazde. Tačno je, Srbi su tradiciona­lno dostojanstveni i hrabri, lako se uzne­mire, podignu glave i sruše Gazdu, među­

M j VREME ■ 19. OKTOBAR 1996.

tim, tek što se Gazda raspao, a iz njegove utrobe pojavljuje se nova "babuška".

"I meni se učinilo da smo ipak bili ljepši u ropstvu", kaže Vladimir Dvorniković u knjizi Psiha jugoslovenske melanholije davne 1925. godine. "Mi, Jugosloveni, mi smo mlada i zdrava rasa, tako još uvijek odjekuje u nas. Naša je budućnost itd. Po kome? Po ovome ološu što je u poplavi i nevremenu izbio na površinu, pa se još uvijek po njem mlati i mota? To valjda neće biti! Možda ipak u dubljem sloju, u sirovom netaknutom materijalu naroda?"

Tako je pisao jedan od najumnijih ljudi kojeg je dalo naše podneblje. Istina, posle Drugog svetskog rata, pod "narodnom" vlašću, Dvorniković je mogao da bude sa­

mo honorarni nastavnik Brodarske srednje tehničke škole u Beogradu. Danas, pod vlašću požarevačke "babuške", teško da bi se Dvorniković i za takav status izborio.

Iako daljinski upravljač srpskog režima 9 pokušava da postigne opštu euforiju zbog skidanja sankcija, gazdin pogled prilično je zabrinut, da ne kažem mramorni, stiže iz daljina, kao da zna nešto više nego podani­ci, recimo, koja je cena Kosova? Ili raz­mišlja kako da posle izbora raspiše Zajam za preporod Srbije, a možda, i Jugoslavije, ukoliko se onaj Kvisko složi?

A u tom naumu svi će dati svoj dopri­nos. Pre svega, tu su mediji. Međutim, nije važno samo da se bestidni tekst tačno pročita, već da spiker ugradi u tekst po­željnu intonaciju. Ne sumnjam da većina spikera državne televizije (a sve su držav­

ne) na slavama i kućnim sedeljkama kri- tikuje Gazdu, možda će na izborima čak zaokružiti neko opoziciono ime, međutim, pre toga, intonacijom će obaviti posao.

Gazda, taj lojalni vazal Novog svetskog poretka, samo među izluđenim podanicima može ćutanjem hiniti mudrost, lopovlukom ekonomiju, kriminalom socijalnu politiku. I zato, iza betonskih roletni valja stalno smišljati nove zavere, zatrpavati dnevne novine sumnjivim feljtonima, proizvoditi strah, sanjati Noć dugih noževa, jer, nasme- jan i zadovoljan građanin opasna je zverka.

Ali, ne bi Gazda bio to što jeste da nema uz sebe armiju "neutralnih" ćerologa. "Ćeraćemo se još", novije slogan plemen­ske svesti. A gde su tek razočarane aka­demske umne glave. Sve su to gazdine tra- fo-stanice preko kojih komunicira sa naro­dom. Ipak, ne zavaravajmo se. Skidanje sankcija nosi u sebi opasnost da sada narod poželi da se podvuče crta, i s pravom se nada boljim vremenima. A mađioničari-lu- peži dobrano su iscrpli svoj repertoar. Zec iz šešira već se olinjao, a i beli golubovi su očerupani od silne upotrebe. Pre nego što nova opasnost ugrozi Srbe, o čemu će na

Tačno je, Srbi su tradicionalno dostojan­stveni i hrabri, lako se uznemire, podignu glave i sruše Gazdu, međutim, tek što se Gazda raspao, a iz njegove utrobe pojavljuje se nova "babuška"vreme biti obavešteni od strane gazdinih medija, narod mora malo predahnuti. Jedi­no je nezgodno što zima nije baš najpogod­nije godišnje doba za tu jeretičku rabotu. Međutim, i za trku Gazda konja imade, ne jednog, već čitavu ergelu punokrvnih tro­janskih konja.

EVO KOPITA, nov je slogan sa kojim se krdo drži na okupu. Detelina sa četiri lis­ta ukusnija je od one obične, trolisne. U svakom slučaju, jevtinija je od pšenice koju je gospodin Jazavac davno pojeo. Nova nula na nacionalnoj valuti pojačaće kupo­vnu moć građana, a od sledeće isporuke ruskih MIG-ova biće nešto i za prazne zamrzi vače, recimo, krilca. Jedina nada je u potkovici, oko vrata, ili na nogama, svejed­no. U ropstvu je, ipak, lepše. ■

DRAGAN V E U K IĆ

NEĆE NAZAD NA KOSOVO: Demonstracije Albanaca u Nemačkoj, oktobra 1996.

Azilanti: Nemačko-srpski sporazum

Besplatan povratakAlbanci sa Kosova, Romi i pokoji obveznik nemaju razloga da budu

preterano zabrinuti jer jedno je slovo ugovora, a drugo stvarnost

irektor Jugoslovenskog aero- H transprota mora da je srećan

šovih dana - ukoliko je upo- f znat sa četvrtim stavom petog člana sporazuma Bona i Beo­

grada o povratku oko 135.000 jugo- slovenskih državljana, takozvanih azilanata pretežno kosovskih Albanaca, koje nem- ačke vlasti nameravaju da otpreme tokom naredne tri godine. Njihov prevoz, stoji u tom članu, "obaviće, načelno, avio-ko- mpanije države u koju se upućuju”. Ako se

ikada ostvari međudržavni sporazum, koji su potpisali prvi policajci obe države dese­tog oktobra, JAT bi zaradio nekoliko deset­ina miliona maraka. Troškove avionske karte proteranih "azilanata" snosiće, kako stoji u tom ugovoru, nemačka država.

Razlog za trljanje ruku ima i blagajnik jugoslovenskih konzularnih predstavništa­va u Nemačkoj. Ogromna većina "azilana­ta" uništila je svoja dokumenta i, da bi se ostvario sporazum, trebalo bi posle utvr­đivanja njihovog identiteta da dobiju neke

putne isprave. Jugoslovenska država odu- vek je bestidno "drala" svoje građane u inostranstvu za sve vrste konzularnih uslu­ga - tako zamena izgubljenog pasoša u ino­stranstvu za sve vrste konzularnih usluga - tako zamena izgubljenog pasoša u inostran­stvu košta preko hiljadu maraka. Budući da nemački uredi za strance treba da plate is­prave za "azilante", nema sumnje da će i ti papirići biti po paprenoj ceni. ; *

Prijatno se svakako oseća i nemački ministar unutrašnjih poslova Manfred

19. OKTOBAR 1996. ■ VREME 21

Kanter, član konzervativne Hrišćansko- demokratske unije kancelara Helmuta Kola. Sporazum sa Beogradom, kako je iz­javio, još jedan je dokaz daje "za vladu od velikog značaja jasna primena nemačkog zakona o strancima kada je reč o odbrani od ilegalnih useljeničkih kretanja u Evro­pi". Sporazum je pokazao da Nemačka neće dopustiti da se zloupotrebom prava na azil pretvori u trajno mesto boravka za doseljenike, naglasio je on.

Kanter, predstavnik desnog krila Ko- love partije, još jednom je prikupio nešto poena kod birača'jer je pokazao da hoće i može da čvrstom rukom otklanja navalu "azilanata". Stanovništvo je sve netrpelji- vije prema ovim, uglavnom ekonomskim izbeglicama. Godišnje dođe i stotinak hilja­da stranaca (Kurda, kosovskih Albanaca, Roma iz jugoistočne Evrope, Alžiraca, Ni- gerijaca i drugih Afrikanaca i Azijaca), koji bi bedu u kojoj su živeli u svojim domovi­ma hteli da zamene životom barem na ivici nemačke države blagostanja.

Kada je u nemački ustav 1949. unesena širokogruda odredba o pravu na politički

azil, niko u Bonu nije morao da se brine da će gladni i bosi stranci navaliti u tada još razrušenu Nemačku. Upisujući u najviši za­kon lakonsku rečenicu da "politički pro­gonjeni uživaju pravo na azil", tadašnji ustavotvorci hteli su i da pokažu da znaju da cene pravnu humanost onih zemalja koje su pružile azil nemačkim protivnicima

nacista. U međuvremenu se mnogo toga promenilo, ali ne i ta ustavna odredba. Nje­no uklanjanje ni sad ne bi ostavilo dobar utisak ni u zemlji ni inostranstvu, a ionako su postepeno zakoni i propisi u velikoj meri ograničili pravo na azil.

POLITIČKI POENI: Svetlosti televi­zijskih kamera obasjale su uglavnom

Kantera dok je potpisivao ugovor sa minis­trom unutrašnjih poslova SR Jugoslavije Vukašinom Jokanovićem, iako se za mesto pod reflektorima ozbiljno trudio i šef diplo- matije Klaus Kinkel. Predstavnik liberala, manjinskog partnera u vladajućoj koaliciji, bio je na muci kako da upiše neki poen, jer ipak se on 16. maja ove godine iz Beograda

vratio sa obećanjem predsednika Srbije Slobodana Miloševića da će primiti natrag sve "azilante" sa Kosova. Jokanović mu se, međutim, "namestio" u Bonu upravo na dan kada je u parlamentu bila rasprava o Evropskoj uniji, u kojoj je Kinkel izložio vladin stav, tako da se šef diplomatije sas­tao sa namernikom iz Beograda tek da bi se u javnosti podsetilo na njegovu ulogu u rešavanju "azilantskog" problema. U Kinkelovom saopštenju o razgovorima sa Jokanovićem zato i nema ničeg drugog do nekoliko "recikliranih" fraza o neophod­nosti vraćanja "široke autonomije" Kosovu i uslovljenosti moguće buduće finansjjske pomoći Beogradu poštovanjem ljudskih i manjinskih prava. Ipak, ni Kinkel nije imao razloga da bude nezadovoljan: nije Kanteru prepustio teren u celini, biračima je poka­zao da liberali nisu popustljivi prema stran­cima koji iskorišćavaju nemačke zakone.

Jokanović je rekao da mu je "velika čast" što je prvi "savezni ministar Savfezne Republike Jugoslavije koji čini zvaničnu posetu Saveznoj Republici Nemačkoj", iz čega bi moglo da se nasluti da je i on pov- erovao da ima razloga za zadovoljstvo. Međutim, ako se teza iz njegovog saop- štenja za štampu (tri gusto kucane stranice pisane jezikom koji je bonske kolege pod- setio na najbolje realsocijalističke dane počivše Nemačke Demokratske Republike) uporede sa činjeničnim stanjem, pre bi se reklo da ima razloga za tugu. Pri tom, nije da nije bilo tragikomičnih momenata u nje­govom "istupanju" u Bonu. Tako je s počet­ka govora podeljenog novinarima ocenio da potpisivanje ugovora "ima značajnu ul­ogu za intenzivno podsticanje pune nor­malizacije odnosa i ponovno uspostavljanje saradnje SRJ i SRN u svim oblastima, kao i njihovo dizanje na onaj nivo koji je posto­jao pre razbijanja SFRJ". Još donedavno Nemačka je bila u prvom redu onih koji su u Beogradu optuživani da su bili glavni

Kosovske reakcijeSporazum o povratku 130.000 azilanata iz Nemačke u načelu pozdravljaju svi

lideri albanskih partija sa Kosova, ali smatraju da za to još ne postoje uslovi. Najglas­niji protivnici povratka Albanaca su iz redova Srpskog pokreta otpora.

Sporazum je, tvrdi Ibrahim Rugova, teško sprovesti jer za to nema uslova. "Pov­ratak je posebno težak i zbog sve prisutnije srpske represije, kao i zbog nerešenog političkog statusa Kosova."

Fehmi Agani, potpredsednik Demokratskog saveza Kosova, Gazmend Pulja, pred­sednik Kosovskog Helsinškog odbora, i ad­vokat Azem Vlasi ne protive se povratku Alba­naca. U anketi "Dnevnog telegrafa" Gazmend Pulja kaže da bi vlast morala da obezbedi pravnu sigurnost, konsekventnost Zakona o amnestiji. "Ekonomska situacija je drugi veliki problem koji može dovesti do dodatnih tenzija.U razgovorima između predstavnika kosovskih Albanaca i nemačke strane dogovoreno je da se za lakšu integraciju odobre izvesna sredstva.Ova sredstva trebalo bi da dobiju azilanti a ne vlast." Agani smatra da na Kosovu nema uslova ni za one koji tu već žive, tako daje "teško pret­postaviti da oni koji će se vratiti mogu izbeći opštu represiju".

"Nužno je da postoje čvrste garancije vlasti da oni koji se vrate neće biti progonjeni iz poli- POTREBNE GARANCIJE tičkih razloga, ali ni zato što su odbili da učest- VLASTI: Fehmi Agani vuju u ratu koji nije bio njihov. To ne podrazumeva amnestiranje onih koji su učinili neko krivično delo", kaže Azem Vlasi.

Lider Srpskog pokreta otpora Miroslav Šolević za "DT" kaže: "Albanci s Kosova nisu otišli iz objektivnih razloga, već da bi se u Nemačkoj obučavali za neprijateljske operacije. Oni su školovani teroristi i zato o ovom sporazumu mislim sve najgore."

VREME ■ 19. OKTOBAR 1996.

Novi zahteviMinistar unutrašnjih poslova Manfred Kanter zatražio je, posle Jokanoviževog od­

laska, da nemačke konzularne službe dodatno pooštre režim izdavanja viza za ljude sa područja bivše Jugoslavije. Svoj stav obelodanio je posle objavljivanja najnovijih poda­taka prema kojima je u septembru, maltene, 2000 građana SRJ zatražilo politički azil u Nemačkoj-600 više nego prethodnog meseca.

razbijači SFRJ. Ako se izuzme diplomatska netaktičnost da se odmah na početku obra­ćanja podseća na ranije optužbe, a pod- sećanje na "razbijanje SFRJ" shvati možda kao neko prikriveno uterivanje griže saves- ti nemačkim sagovornicima, ipak ostaje pi­tanje kako je Jokanović mogao da stavi svoj potpis na ugovor o masovnoj deport­aciji jugoslovenskih građana koji počinju rečima o "želji za razvojem prijateljskih odnosa". Prijateljski odnosi sa državom koja nam je, kako se poslednjih pet godina toliko puta ponovilo u Beogradu, nanela to­liko zla? Možda zbog nastavka rečenice u kojoj se pominju "svestrana ravnopravna saradnja... uključujući i oblast privrede"?

NEMA PARA: Kanter je, međutim, na pitanje novinara energično opovrgao da je Bon obećao bilo kakve pare Beogradu kao "podsticaj" da prihvati "azilante". Ni on ni Kinkel nisu se osvrnuli na mnogobrojne Jokanovićeve vapaje o "našoj nadi i očekivanju da će se SRN, kao jedna od na- juticajnijih članica Evropske unije i Grupe sedam (najrazvijenijih industrijskih drža­va), koja je nesumnjivo zainteresovana za svestrani razvoj saradnje sa SRJ, upotrebiti svoj autoritet kako bi se uklonile pred Jugoslaviju veštački postavljene prepreke.

Najveće poniženje Jokanović je doži- veo kada je posle njegove rečenice (pisac

PutniciNajveće poniženje Jokanović je

doživeo kada je posle njegove rečenice da su "Jugosloveni po

tradiciji svetski putnici koji trenutnu situaciju zbog

nametnute obaveze dobijanja viza doživljavaju kao

neprirodnu i zato neprihvatljivu", Kanter ledeno izjavio da se sa tako nečim ne

može računati dok medi "azilantima" i dalje po brojnosti

vode državljani Jugoslavije

umiliOFTWARE HARDWARE INŽENJERU

AUTORIZOVANI DISTRIBUTER XEROX

v°deći svetcu: _

laserskih štamp

'h nudimo Po" + • * * * » 'enPam a, J •

1070 Beograd Pari.50 fax.69\

njegovog obraćanja novinarima hteo je, iz­gleda, da bude duhovit) da su "Jugosloveni po tradiciji svetski putnici koji trenutnu situaciju zbog nametnute obaveze dobi­janja viza doživljavaju kao neprirodnu i zato neprihvatljivu" (i još desetak redova na tu temu), Kanter ledeno izjavio da se sa tako nečim ne može računati dok među "azilantima" i dalje po brojnosti vode državljani Jugoslavije.

Najmanje raz­loga da budu zado­voljni imaju "pred­met" sporazuma - svi oni Albanci sa Kosova, Romi i po­koji obveznik koji je umesto u vojsku otišao preko gran­ice. Nemaju, među­tim, razloga ni da budu preterano za­brinuti jer jedno je slovo ugovora, a drugo stvarnost. Humanitarne i crk­vene organizacije, lobističke grupe, partija "Zeleni" i druge snage s koji­ma je Kanter uvek u zavadi, već su pokrenule kampa­nju protiv izručenja Albanaca "na mi­lost i nemilost srp­skim vlastima". Jer, dilema zaista po­stoji: ako im se ma­sovno odbijaju za- htevi za dodelu po­litičkog azila, onda

kosovski Albanci ne govore istinu kada se žale da ih jugoslovensko-srpske vlasti pro­ganjaju. Ako, međutim, postoji ugnjeta­vanje, kako kažu mnoge političke grupe i pojedinci u Nemačkoj i Evropskom parla­mentu, onda Bon postupa protiv svih svojih zaklinjanja u ljudska prava i slično, ako ih isporučuje Milošević. Dok javnost i sudovi ovu dilemu ne svedu na neku formulaciju koja će grižu savesti svesti na snošljivu meru, proteći će još dosta vremena. Ako se istovremeno zaoštre stvari oko Kanterove namere da s proleća počne da vraća i 320.000 ratnih izbeglica iz Bosne i Herce­govine, onda bi se, možda, i proterivanje "azilanata" još oteglo. U svakom slučaju, radna grupa ministarstava unutrašnjih 16 nemačkih pokrajina, u čijoj je nadležnosti otprema nepoželjnih "azilanata", tek treba da razradi "plan akcije".

Ibrahim Rugova, koji u novije vreme ima sve manje razloga da bude zadovoljan, možda je najtužniji zbog novopečenog nemačko-srpskog prijateljstva na račun ko­sovskih Albanaca. Odlazak velikog broja mladih ljudi sa Kosova smanjivao je unu­trašnji pritisak na Rugovinu politiku, novac koji zarađuju u inostranstvu izdržava mnogobrojne prazne stomake kod kuće, a puni i blagajne političkih organizacija kos­ovskih Albanaca. Raspala se, međutim, dugo negovana romantična iluzija imeđu mnogim Albancima da su im Nemci i Aus­trijanci posebno naklonjeni. Jednačina po kojoj su neprijatelji mojih neprijatelja moji prijatelji retko kad važi. Kanter ova i Kinkelova unutrašnjopolitička računica ne- uporedivo je složenija. ■

DUŠAN RELJIĆ

19. OKTOBAR 1996. ■ VREME 2 3

* mmm m m ~

Na licu mesta: Zagoni kod Bijeljine

a popaVlasti su posle više pokušaja iseljavanja popa, jednom i uz pomoć

topa, to uspele. Sad je sve na svom mestu - samo je crkva prazna

redinom septembra, tačnije 17, razrešen je dugogodišnji spor

. između sveštenika Rada Mark- |ovića, paroha u selu Zagoni kod Bijeljine, i nadležne Zvorničko-

tuzlanske eparhije. Pitajući organi, u ovom slučaju sudski ižvršilac i policija, uveli su poverioca (Zvorničku eparhiju) u posed. A sporni posed su crkva u Zagonima i paro­hijska kuća uz nju. Kako je poverilac "ul­azio u posed" nekoliko godina - zbog su­protstavljanja meštana - Osnovni sud u Bijeljini je rušenje o izvršenju odluke ova­ko sročio: "U slučaju da se iz­vršenje ne bude moglo sprovesti tog dana (9. septem­bra) u zakazano vreme, isto će se nastaviti tog dana i narednih dana i noći, sve dotle dok pov- jerilac ne bude uveden u posjed spornih nekretnina". Kako 9. septembra sudski izvršitelj nije obavio posao, radnja je, ovoga puta nenajavljeno, ponovljena 17. septembra. Policija je, meštani kažu čizmama, razva­lila vrata crkve i parohijskog doma, i posao je okončan.Raspop Marković - kome je 1988. uz raščinjenje zabranjen rad - deložiran je tako što su mu stvari prebacili u Komunal­no preduzeće u Bijeljini, a u crkvenu kuću uselio se pop OTVARANJE ČIZMOM: Zagoni

hijski ugovor o korišćenju crkvenog stana. Tvrdio je daje lično uložio 47 odsto, i hteo je samo "delimično" da ga parafira. Episkop Vasilije mu, posle tumačenja svetog Sinoda, zabranjuje sveštenodejstvo, a ubrzo zatim ga, pošto ovaj to ne poštuje, i raščinjuje. Veliki crkveni sud u Beogradu potvrđuje odluke. Ali, sveštenik Rade, koji je u međuvremenu završio prava, pronalazi "rupu". Na osnovu zahteva 1130 seljana Zagona i Suhog polja (97 odsto), Opštinski sekretarijat za privredu, društvene delatnosti i upravu Bijeljina

desetine patrona suzavca i zagušljivca. Bunovni pop je budno odgovorio iz puško- mitraljeza, ali se, kad su specijalci pred vrata postavili protivavionski top, predao ("Vreme", 23. januar 95. "Iz topa na popa").

Posle predaje, pop Rade je završio u pritvoru, a popadija Cvijeta u Kliničkom centru u Beogradu, pošto joj je jedan od specijalaca kundakom, doslovce, saterao lobanju u mozak. Incident je "priveden kraju" tako što je sveštenik, rešenjem Višeg suda, pušten iz pritvora, "jer je bio isprovociran od MUP-a Sarajevo, koji je neovlašćeno, bez službenog naloga i bez prisustva službenog lica, pokušao da ga iseli", dok je popadija otpuštena iz bolnice, ali bez desnog oka.

Petar Stevanović. Pravo je zadovoljeno - pop Marković je proteran, živi u po­rodičnoj kući u Bijeljini, a sveštenik Ste­vanović činodejstvuje sam sa sobom, u crkvu niko ne ulazi, jer narod je za poš­tovanje pravde, a ne prava.

NALAŽENJE "RUPE": No, pođimo redom. Sveštenik Marković je u Zagone stigao '76. godine. I crkva i kuća bili su oronuli. Pop Rade je, uz pomoć meštana, uredio i Božiju i svoju kuću. Radom i poštenjem stekao je simpatije, srodio se sa seljacima. Početak priče sa pravnim epil­ogom je njegovo odbijanje da potpiše epar-

1990, registruje Samostalnu Srpsku pravo­slavnu crkvu u Zagonima. Otac Rade ovaj čin objašnjava rečima, "da bi se postigla samostalnost od zločinačke vlasti vladike Vasilija i Patrijaršije".

Od tada, naročito od kada su Srbi de­finitivno "ušli u posed" ovih krajeva, trin­aest puta je pokušano iseljenje paroha. Svaki put bezuspešno, zbog otpora meštana. Najdrastičniji pokušaj desio se 31. decembra '94. Pripadnici Četvrtog odreda specijalne policije su, u tri sata ujutru i doslovno, izvršili juriš - polupali ulazna vrata i prozore na kući, ubacili

SAKRIVENI OŽILJCI: Popadija Cvijeta

Kako je surovost plicije imala odjeka u javnosti, meštani su, sve pod oružjem pro- testovali u Bijeljini - deložacija popa je privremena "zaturena". Kad je račun iz sa­biranja stanja na terenu pokazao daje stvar legla, u junu i julu ove godine ponovo je pokušano iseljenje - opet bezuspešno. Onda je propisana mera danonoćnog iseljenja i sud je, uz pomoć policije, na opisan način 17. septembra izveo de- ložiranje degažiranjem popa iz Zagona.

BOG NA ZEM LJI: Dvospratna neo- malterisana kuća Markovića u Bijeljini. Kućne stvari su iz magacina Komunalnog preduzeća prenete ovde - na njima su još tragovi novogodišnjeg obračuna, nagorele zavese, na tepihu tamne mrlje od krvi. Pop Rade kaže daje kasno o bilo čemu govori­ti. Vadi gomilu fascikli sa rešenjima, žal­bama, tumačenjima. Krivični zakon, Ustav SPC - sve je, kaže, na njegovoj strani, "ali nema države, nema crkve"... Ponavlja: "Zar su to moji oci, zar je to moja crkva. Takva crkva i država meni ne trebaju".

Popadija Cvijeta. Na čelu, prema ko- renu nosa, veliko uđubljenje. Desno oko veštačko. Posledice kundaka. U izveštaju Urgentnog centra stoji daje povređena od

24 VREME ■ 19. OKTOBAR 1996.

M$»$$8&8$S8m8BI

strane specijalne policije tupim predme­tom. Konstatovani su "prelom lobanje, regije čeono očne sitaste..., razaranje tvrde moždane kore i mozga". Izvešt^j Očne klinike navodi "gubitak desnog oka". Iako je reč o teškim povredama, javni tužilac, koji je na to obavezan, nije pokrenuo pos­tupak. Markovići su podneli privatnu tuž­bu. Posle ročišta u julu '95. sud ćuti. Kažu, ujutro još iskašljavaju krv. Popadija, za sebe, "sve je scenario". Pop Rade ne doz­voljava snimanje razgovora ni fo- tografisanje. Donekle sitničavo, traži čl­anove zakona, nudi kopije rešenja, upore- đuje, čita naglas, savetuje šta da citiramo, kako da formulišemo pojedine događaje...- Nema se šta reći, uglas će. Pop dodaje da dela sve govore, popadija da je vladika Bog na zemlji. "Bog pakla, sotona", dopunjuje je pop.

Šta dalje, da li će nastaviti da činodejst- vuje, pošto sam kaže da se onaj ko veruje može moliti i ispod hrasta? "To ću ostaviti selu i vremenu, ali ako me pozovu, otići ću na svaku službenu radnju", odgovara. Opeto vladici, kaže da on "ne priznaje ni narod, ni zakone, goli zlikovac". Pita možemo li da stavimo u novine vladikinu sliku i naslov: "Vladika genocidni zločinac"? Nalazi kopiju KZ, glava 16, "Krivična dela protiv čovečnosti i Međunarodnog prava".

Komitet i dvorVladiku Vasilija nismo uspeli da pitamo za komentar deložacije popa Rada Mark-

ovića. U Vladičanskom dvoru u Bijeljini nije ga bilo. Inače, Zvorničko-tuzlanski vladika Vasilije je u Bijeljinu došao iz Tuzle, početkom rata u Bosni. Smešten je u reprezentativnom zdanju u Ulici Jovana Dučića. Iako je afirmisan kao "nacionalni rad­nik", nije mu smetalo što je Vladičanski dvor ranije bio sedište Opštinskog komiteta SK. Kažu da mu ne smetaju ni druge stvari. U godinama dok je uvodio u posed crkve­nu kuću u Zagonima širio je svoju. Oko zgrade bivšeg komiteta niče više crkvenih objekata, od kojih neki imaju skoro ar u osnovi.

Objašnjava, "ako je zakon predvideo koje su radnje za krivično delo, a tu su napad specijalne policije, teška telesna povreda, uništenje verske zajednice, šta je to", pita i nastavlja: "Ako vladika za sve to ima punu podršku, neka se zna daje crkva zločinač­ka organizacija".

U selu Zagoni, sve na svom mestu. I crkva i parohijski dom. Fotografišemo. Izlazi sveštenik Petar Stevanović, u trener- ci. Šarenoj. On je izbeglica iz Memića, im­enovan za sveštenika u ovoj parohiji, ali je zbog onoga što se događalo nekoliko godi­na živeo u školi u Suhom polju. Neće da razgovara, nema dozvolu. Ipak, kaže daje u svemu on oštećen. Odgovara da vrata nisu razvaljena, samo su promenjene brave, uverava nas. Da fotografišemo vrata

crkve? Ne može. Vrši službu, ima vernika.O našoj poseti će obavestiti eparhiju, jer to mu je dužnost. Kaže, i ime nam je zapam­tio.

U obližnjoj prodavnici su čuli daje pop Rade iseljen, videli su dosta policije, ljudi, ne bi više. I drugi meštani odbijaju razgo­vor uz reči: "Vlada zakon sile i novca, šta pričati". Govore daje ovo primer kršenja volje naroda, dok su svima puna usta te iste volje, imaju puno lepih reči za popa. O vladici nijedne. Demantuju popa Petra o posećenim službama - u crkvu sad ne ulazi niko. Starija žena poručuje: "Nikad neću ući u crkvu, neka je sruše". Saznajemo, pop Rade je dolazio na dve sahrane i krštenja, oca Petra ne zove niko. ■

DRAGAN TODOROVIĆ

Nova dnevna novina

Buci samo dinarI

Pokriva sve - otkriva sveVelika nagradna igra:

Dva YugaSuper premijaVW Polo Classic

+ 100.000 din u gepeku

19. OKTOBAR 1996. ■ VREME M H

LJUDI I VREME

"Nemojte da smo dupe-uvlake i da se stalno pravdamo "Vlajko Stojiljković, predsednik Privredne komore Srbije, zame- rio je novinarima što su nekoliko puta pitali Nemce za uslove ponovne privredne sarađiye.

NIKOLINA SUNARA (19),splitska tinejdžerska estradna zvezda, studentica Filozofskog fakulteta, u "TV bestu" izjav­ljuje": "Zbog imidža kreposne djevojke postala sam veliki idol tine- jžera, ali se i kao vamp žena osjećam izvrsno". Mada priznaje: "Moji roditelji prilično su strogi: kad navečer pola sata zakasnim kući, nekoliko tjedana ne smijem izlaziti".

ZELjKO RAZNATOVIC-ARKAN,poslastičar i komandant Srpske dobrovoljačke garde povodom Dana SDG, 12. oktobra, iz ruku generala Bogdana Subotića primio je Orden Karađorđeve zvezde Republike Srpske, kojim ga je predsednik Republike Srpske, Ukazom od 30. maja 1996. godine, odlikovao za doprinos u oslobađanju i odbrani Republike Srpske.

TOMA FILA,beogradski advokat i branilac optuženih u Hagu, u listu "Javnost" objašnjava kako je teško braniti optužene pred Haškim tribunalom i zašto je taj sud, po njegovom mišljenju,"kvazisud, koji ne vredi ništa": "Isključivi cilj Haškog tribunala bio je da smiri Srbe. Kako ogroman novac dolazi u Hag iz SAD i islamskih država, nemoguće je zamisliti da oni daju pare da bi se sudilo Muslimanima. Oni će dati para koliko treba da obesiš sve Srbe koliko ih ima u BiH, i za to ne pitaju šta košta".

BRANISLAVIVKOVIĆ,ministar i šef beogradskih socijalista, tokom izborne kampanje opisuje dosled- nost svoje partije koja je dovela do ukidanja sankcija: "Ovo sada je došlo posle četiri godine, četiri meseca i jedan dan i nije došlo kao rezultat promene politike SRJ i predsednika Slobodana Miloševića - upra­vo je došlo na suprotan način: došlo je tako što smo mi ostali dosledni u svojoj politici.Naša politika se od početka krize na pros­torima bivše Jugoslavije nije menjala".

MOMO KAPOR,beogradski pisac lakih komada i paljanski senator, u "Blicu" govori o Radovanu: "Karadžić je čovek koga mnogo volim, on je apsolutno prvi političar (ako je uopšte političar) kome se divim, između ostalog i zbog toga što se gadi vlasti, što je prezire i što čezne da se, kad-tad, izvuče iz nje i pos­veti stvarima koje voli".

NIKOLA ALEKSIC,direktor novosadskog Ekološkog pokreta, u listu "Svet" optužuju ministra za ekologiju u vladi Srbije Jordana Aleksića da namerava da iz Srbije izveze 3 miliona puževa. Ekološki pokret uspeo je da izdejstvuje zabranu otkupa puževa u Vojvodini, pa je konkurs za otkup puževa stopiran, a o tome Nikola kaže: "Prema tvrdnji jedinog stručnjaka za puževe u Jugoslaviji gospođe Božane Jovanović iz Prirodnjačkog muze­ja u Beogradu, ukoliko taj konkurs bude realizovan, naša deca neće više videti puža na teritoriji cele naše zemlje. To izgleda nikoga ne brine. Ako pročačkate ko je vlasnik Agencije za otkup prirodnog blaga Srbije - puževa, žaba, borovnice... shvatićete ko stoji iza ovog konkursa i iz kojih razloga je raspisan. Neću vam reći ime, jer nemam nameru da doživljavam neprijatnosti tipa Đinđićevih".

OSKAR FODOR,ministar industrije Srbije, izjavio je niskom magazinu "Plus" daje odavno sumnjao da je Avramović običan agent-provokator: "Sve do oktobra 1994. godine imali smo pozitivne tokove, a tada je Deda procenio da smo pregrejani, i onda je udario mone­tarne restrikcije. Onda je došlo do stag­nacije i ja sam prvi put tada rekao da je on jedan običan agent koji radi na promeni društvenog sistema, što je on nedavnim pojavljivanjem u javnosti i definitivno priznao. Ta njegova puštanja i nepuštanja novca, priče o devalvaciji, nedevalvaciji, bankama - to neprekidno seckanje jasno je govorilo o tome da se ide na izazivanje nereda".

26 VREME ■ 19. OKTOBAR 1996.

VESNA JUGOVIC,novinar i počasni predsednik agencije "Mis Yu", za list "Intervju" govori o svom novinarskom radu: "Ne volim uhodane staze i posle rada u informativn­om programu koji je monoton, težila sam da krenem sa serijalom eksk­luzivnih dokumentarnih emisija. Volim nemoguće misije, a upravo je takav bio moj intervju sa Gadafijem, koji je nedodirljiv i za CNN i za BBC". A o tome kako je uspela da dobije intervju od Gadafija, Vesna kaže: "Pa, to baš nije za priču. Koristila sam sve moguće tehnike. To je trajalo oko mesec dana".

MIRKO ĐORĐEVIC,književnik i prevodilac iz Beograda, u lis­

tu "Odgovor" piše o ljudskim pravima i du­hovnom stanju u Srbiji danas: "Sve su nacio­

nalne institucije u sadašnjoj Srbiji okrenute Re­publici Srpskoj kao idealu, kao modelu, u

ljudima koji su činili zločine mnogi vide uzorne hrišćanske vladare; naime u RS se već oblikovao jedan sistem od kojeg se i zvanična Srbija na neki način ograđuje, ali kojem se okreću i SANU, i in­teligencija, i brojni prvaci opozicionih stranaka pa, što je najstrašnije, i dobar deo crkvene hijerarhije;

nema izgleda za ono što nazivamo ljudska prava na takvom prostoru i u takvim državama i, čini nam se, zadugo nekih izgleda neće ni biti".

NEBOJŠA ČOVIĆ,gradonačelnik Beograda, povodom Dečje nedelje primio

je decu iz vrtića i škola, i sa njima razgovarao. Jedno od dečjih pitanja bilo je: "Čika Nebojša, kako ste postali predsednik?". Čovićev odgovor bio je: "Ja sam radio i ra­dio, a onda su me moji drugari i naši sugrađani izabrali za predsednika".

TOMISLAV KARAĐORĐEVIĆ,sin kralja Aleksandra, u listu "Blic" govori o svom životu na

Oplencu, gde piše memoare u kojima će, kako kaže, "biti i detalja o kojima ni istoričari ne znaju mnogo". Princ Tomislav kaže da "kuću u Tolstojevoj 2a još nije dobio nazad", pa trenutno živi na Oplencu. "Ne želim ja tuđe. Hoću samo ono što je moje. Čak ni zajedničku imovinu Karađorđevića, već ono što je meni-lično ostavljeno testamentom". Reporter lista nastavlja: "Nj. v. princ Tomislav vodi nas da spolja pogledamo vilu njegove majke u koju mu je samo jednom dozvoljeno da uđe, ali da ništa ne pipa. Pitamo ga ima li vila stanara. Kaže da nema, ali da u njoj često slavlja priređuje Marko Milošević, kad u blizini vozi kola".

LJUBODRAG STOJADINOVIC,smenjeni načelnik uprave za moral Vojske Jugoslavije, u listu "Javnost" piše o kadrov­skoj politici u Vojsci Jugoslavije: "Najčud­nije u svemu jeste pojava nacionalnog ključa. Ponovo se otvaraju generalska mesta za oficire nesrpskog porekla, koji inače u Vojci Jugoslavije nemaju svoju bazu.TaČnije, nemaju vojnike iz svojih naroda, jer su oni, naprosto, u nacionalnim vojskama njihovih etničkih država. Ako se samo malo vratimo u prošlost, neće biti potrebno mnogo napora da se sagledaju pogubni učinci nacionalnog ključa. Na kraju bivši načelnik zaključuje: "Šta se, dakle, može očekivati od novih generala Vojske Jugo­slavije koji su šiptarskog, muslimanskog ili hrvatskog porekla. Pre svega, produkciju sebi sličnih, poništavanje ambicija oficira koji se osećaju kao Srbi i pomoć pri obnavljanju Srba - Jugoslovena. Jedinih, dakle, koji bi mogli da opstanu u kadrovskoj vrtešci neokomunističke oligarhije. Oficiri koji se bore za nacionalnu vojsku biće vrlo brzo eliminisani kao šovinisti, primitivci koji se vraćaju prošlosti, i si".

IRENA HABEK (22),mlada zagrebačka manekenka, koju list "Panorama" predstavlja kao jednu od na­jatraktivnijih modela milanske agencije "Fashion", govori o tome šta će raditi za pet godina: "Imam 22 godine i svjesna sam da mi je ostalo malo vremena za postizanje vrhunskih rezultata. Ja sam u maneken- skom poslu već dosta stara, tako da se ne zavaravam i svjesna sam svojih mogućnos­ti. No, naravno da mislim na budućnost. Željela bih ući u posao mog oca Dubravka, koji već 20 godina živi u Milanu. Vjerovat- no ću, nakon što završim školu u Milanu, pomoći ocu u vođenju njegove menadžer­ske tvrtke. A što se tiče privatnog života, nadam se da ću uz sebe imati osobu koja me voli i koju ja volim, dok djecu nc planirani tako skoro".

MILO ĐUKAN0V1Ć,potpredsednik DPS-a i premijer Crne Gore, u Pljevljima je agitovao za svoju partiju, a koaliciju "Narodna sloga" nazvao "svojevrsnim političkim špricerom", pa za­tim zaključio: "Špricer je za kafanu, a u politici od takvog napitka može samo da zaboli glava".

19. OKTOBAR 1996. ■ VREMF 27

REUT

ERS

N obelovi laureati

Nagrada protiv zaboravaBelo najavljuje da će agonija Istočnog Timora "trajati i sledeće dve decenije"

vazduha pogledali kako Hrist dominira nad zalivom Dilija.

Predsednik Indonezije nije ispred Hris- tove figure nijednom spomenuo Nobelovu nagradu za mir, ali je ponovio daje "slobo­da religije osnovno pravo čoveka" i dodao daje "državna filozofija Indonezije prizna­vanje svih religija i veroi spo vesti".

PONUDA BEZ ODGOVORA: Belo i Horta ne veruju u njegovu filozofiju, a bi­skup je, kao borac na licu mesta, sa rafini­ranim osećanjem za diplomatiju, ispred spomenika Hristu ćaskao sa zvaničnicima indonežanske vlade, među njima i sa izra­zito ljubaznim ministrom odbrane, praveći se da ne primećuje ignorantsko ponašanje šefa države prema problemu stanovnika Is­točnog Timora, koji već dve decenije traže samoopredeljenje i autonomiju, a sve glas­nije i nezavisnost.

Za sada nema odgovora na pozive Bela na "bezuslovne razgovore" o sudbini ostr- va, koje je on uputio Suhartu preko svets- kih medija. Ministar inostranih poslova u Džakarti Ali Alatas jedini je komentarisao ovogodišnju Nobelovu nagradu za mir izražavajući "užas" zbog "činjenice" da je jedan "politički avanturista" (Horta) nosilac tog priznanja, napomenuvši da "ori pred­stavlja veoma mali broj pripadnika jedne manjine naroda Istočnog Timora". Ministar o biskupu nije rekao ništa loše, a Belo je novinarima ispred statue Hrista izjavio da je "ovo nagrada<riarodu Timora" i obećao da će, kao i do sada, raditi "s narodom i za narod". ■

ĐORĐEZO RK IĆ

amo četiri dana nakon proglašenja Nobelove nagrade za mir, koju su ii petak 11. oktobra dobili katolič- |ki biskup Karlos Felipe Belo i Žo- ze Ramoš Horta za "rad na mir­

nom rešavanju konflikta u Istočnom Timo­ru", predsednik Indonezije Suharto dopu­tovao je u Dili, glavni grad ostrva. Došao je na svečanost otkrivanja velikog spomenika Isusu Hristu, visokom čak 27 metara, požu­rujući da pokaže kako se u zemlji "bezbroj ostrva" sa ogromnom muslimanskom veći­nom poštuju ljudska i verska prava oko 800.000 katolika na istočnom delu ostrva.

Suharto je, prema izjavama očevidaca, na tom skupu stegao ruku laureatu, borben­om biskupu Belu, ali mu nijednom rečju nije čestitao nagradu niti prokomentarisao to najviše svetsko odličje za mir koje dodeljuje Nobelov komitet.

Drugi dobitnik, Horta, koji se već 20 godina iz Australije bori za prava stanovni­ka Timora, nije bio prisutan u Diliju, jer šu ga indonežanske vlasti odavno stavile van zakona zbog "subverzivnih radnji", odnos­no zbog njegovih akcija širom sveta, čiji je cilj da se međunarodna javnost pokrene iz letargije i podseti na stradanja stanovnika ostrva koje je decembra 1975. godine voj­nim snagama i neviđenim terorom pripoji­la Indonezija, nakon odstupanja Portugali- je, čiji je prekomorski posed Timor bio više od jednog veka.

Prema tvrdnjama boraca za slobodu Timora, u invaziji indonežanske armije na Timor, poginulo je oko 200.000 ljudi, dok zvanična Džakarta priznaje da je "samo"

30.000 ljudi izgubilo život "u neredima".TREĆI DOLAZAK: Nagrada za mir

Belu i Horti sada je osvežila sećanja na stradanja katolika na tom ostrvu, a stari majstor Suharto pokušao je, svojim trećim dolaskom na ostrvo u proteklih tridesetak godina, da pokaže svetu da poštuje domo­roce i njihovu veru, uprkos činjenici da Ujedinjene nacije ne priznaju suverenitet Džakarte nad ostrvom, već i dalje kao ad­ministratora Timora priznaju samo nekada­šnjeg kolonizatora Portugaliju.

Biskup Belo očigledno nije fasciniran odlukom Suharta da na ostrvu podigne spo­menik Hristu, od kojeg je monumentalniji jedino onaj u Rio de Zaneiru. Gradnja ti- morskog Hrista je, doduše, započela kada niko nije ni pomišljao da će komitet u Oslu "izvaditi iz naftalina" problem Istočnog Timora; "ceo svet" je verovao da će tu na­gradu dobiti američki mirovni posrednik za bivšu Jugoslaviju Ričard Holbruk. Taj spomenik, ipak, nije ni izbliza uticao na namere stanovnika Timora i njihovih vođa Bela i Hortu da nastave borbu za svoje sun- arodnike.

Belo je nakon objavljivanja nagrade rezignirano izjavio da će agonija Istočnog Timora "trajati i sledeće dve decenije", ali je rekao da će sigurno prisustvovati otkri­vanju spomenika Hristu i biti spreman da razgovara sa Suhartomkao i sa "bilo kojim zvaničnikom iz Džakarte".

Od razgovora nije bilo ništa, ili se bar­em do sada o tome ništa ne zna, mada su reporteri s lica mesta javili da je biskup ušao u isti helikopter sa Suhartom, da bi iz

BBi VREME« 19.OKTOBAR 1996.. I M l.l ...............

Evropski izbori u Austriji

Debakl socijalistaIzbori u Austriji pokazli osećanje opšteg nezadovoljstva glasača dosadašnjim evropskim ujedinjenjem

IM

U nedelju, tačno u 18 časova, kada su zatvorena birališta, austrijska tele­vizija objavila je "privremene

konačne rezultate" prvih neposrednih izbo­ra u Austriji za Evropski parlament. Na re­zultate izbora za Veće grada Beča, koji su istovremeno održani, čekalo se "neuobiča­jeno" dugo, čitavih 90 minuta. Za ljubitelje političkih trilera koji uživaju u neizvesnos- ti, Balkan ostaje jedna od poslednjih oaza u Evropi u kojoj slatkom iščekivanju nakon održanih izbora nema kraja.

Prvi put posle 1970. godine Socijalistič­ka partija Austrije, predvođena kancelarom Francom Vranickim, izgubila je primat vodeće stranke. U Evropskom parlamentu deli, sa po 6 mandata, drugo mesto sa na­cionalističkim "Slobodarcima" Jerga Haj- dera. Najviše glasova i 7 mandata dobila je konzervativna Narodna stranka1, a Zeleni i Liberali osvojili su samo po jedan mandat.

Izbori za Evropski parlament u Austriji pokazuju opšti trend u Evropi - osećanje opšteg nezadovoljstva glasača dosadašnjim evropskim ujedinjenjem. Najgore su prola­zile upravo one partije koje su se najod­lučnije zalagale za Evropu po nacrtu iz Mastrihta: ustupanje dela suvereniteta u korist zajedničkih institucija, otvorene granice, slobodno evropsko tržište sa "eu- rom" kao jedinstvenom evropskom valu­tom i zajedničkom Narodnom bankom. Sve više vlada evropskih zemalja ograđuje se od političkog jedinstva Evrope i zagova­ra, uglavnom, prednosti ekonomskog jedin­stva. Ugledni austrijski dnevni list "Stan­dard" komentariše: "Ma koliko to bilo tuž­no, samo novac može da spreči ponovo razbuktavanje nacionalnih egoizama i pos­tane pokretač evropske politike”.

PROMENA: Izbori za Evropski parla­ment u Austriji promenili su, decenijama već, postojanu unutrašnju političku sliku zemlje. Vreme "velike koalicije", tokom koga su dve velike partije, socijalisti (na ovim izborima 29, 18 odsto glasova) i nar­odnjaci (29, 60 odsto), same odlučivale o sudbini zemlje - definitivno je prošlo. Slo- bodarci, partija koja živi od harizme nepri­

kosnovenog vođe Jerga Hajdera, sa 27,62 odsto glasova nametnula se kao treća veli­ka partija u Austriji. Hajder slavodobitno podseća da su pre deset godina uživali pov- erenje samo 5 odsto Austrijanaca.

Umesto da se suoče sa kontinuiranim porastom broja Hajderovih pristalica tokom čitave decenije i osetnim jačanjem netrpeljivosti pr­ema strancima, socijalisti se teše konstatacijom da to nisu bili izbori za austrijski par­lament i vladu i da se u unutraš­njoj politici ništa ne menja.

Pre nešto ma­nje od godinu da­na, na čelu sa Vr­anickim, oni su suvereno pobedi-li. Međutim, sada su pretrpeli pravu gj katastrofu u Be- z> ču: prvi put posle ^ sedamdeset godi­na (ne računajući Hitlerovu vladavinu) izgubili su apsolutnu većiny.

Lideri svih partija suočili su se pred TV' kamerama neposredno posle izbora. Vran- icki, ozbiljnog lica, sa kravatom - čiji su birači uglavnom stariji od pedeset godina - rezignirano je govorio o tome kako "soci­jalisti, kao najjača partija, nose i najveću odgovornost", pa su zbog toga najviše os- etili nezadovoljstvo birača. Volfgang Šisel, šef narodnjaka, koji su u Bečii osvojili 15,26 odsto glasova (skoro 3 odstoo manje nego 1991), sa leptir mašnom - koga biraju konzervativni građani i bogati seljaci - zadovoljan je bar rezultatom izbora za Evropski parlament. Za narodnjake je do­bro što u Beču socijalisti ne mogu sami da vladaju, ali nije dobro to što oni od toga nemaju nikakve koristi.

Preplanulom Hajderu, koji ne nosi ni kravatu ni leptir mašnu, ljubitelju "poršea", koji je socijalistima preoteo glasove mlađih

ljudi i radnika (u Beču 27,98 odsto glaso­va), nije polazilo za rukom da skine pobe- donosni osmeh koji mu se razvlačio od uha do uha. Njegovi slobodarci su svake godine sve jači i jači; sa njegovom izjavom - "1999. ja ću biti kancelar!" - koja je dosko­ra zvučala kao prazno šepurenje, više niko ne pravi viceve.

Sopstveni debakl socijalisti objašnjava­ju "vladinim oštrim kursom štednje" koji je pogodio sve slojeve stanovništva. Ipak, kancelar Vranicki nagovestio je nastavak sprovođenja dosadašnje politike, kako unu­trašnje tako i evropske. Poverenje glasača želi da povrati tako što će im svoju politiku "bolje objasniti".

TRIJUMF: Debakl socijalista prouz­rokovao je međutim apsolutni trijumf Hajdera. I to uprkos tome što su svi elek­

tronski mediji i većina štampe neskriveno protiv njega. "Činjenica je da u Beču ima 470 krivičnih dela dnevno! Činjenica je da ima preko 100.000 stranaca koji su ilegalno u Beču, u pojedinim opštinama čine čak do 60 odsto stanovništva!" - grmi Hajder u izbornim lecima u boji na najfinijem papi­ru, (varirajući istu temu), koji nedeljama pune poštanske sandučiće Bečlija. Nekoli­ko velikih preduzeća, lanac samoposluga "Bila", na primer, ili fabrika automobilskih guma "Semperit" prešli su u ruke nem- ačkog kapitala i sada preti otpuštanje hiljadu radnika. Hajder tvrdi da je uzrok tome ulazak Austrije u Evropsku uniju i nesposobnost vlade. Samo u Beču živi470.000 stranaca, jer su im socijalisti to dozvolili! (od toga preko 150.000 Srba). Oni su krivi... - za sve! Upravo kod mlađihi manje obrazovanih Austrijanaca strah od budućnosti je sve veći. ■

ANDREJ IVANJI

APSOLUTNI TRIJUMF: Jerg Hajder obraća se masama

19. OKTOBAR 1996. ■ VREME

Avganistanska kriza

Ajatolah je bio boljiTalibani umjesto revolucije izvoze opijum čija proizvodnja cveta u delu zemlje koji je pod njihovom kontrolom

O va zemlja kroz i storiju uglavnom nije bila stabilna država. Često je padala pod vlast tuđih vojski, a po

njihovom povlačenju izbijali su unutrašnji sukobi između različitih plemena koja žive na njenoj teritoriji. Kao ujedinjena država postoji tek od 18. vijeka, a u devetnaestom je bila sitan krvav kusur u međusobnim raz­miricama velikih sila.

Osim Avganistanu, ovaj kroki dobro pristaje nekolikim državama, taj kratki opis, uz to, spada u redovni arsenal istor- ijskih racionalizacija kojim se diplomate i ideolozi jačih i većih država (i grupa drža­va) služe kako bi svojoj i široj javnosti ob-v jasnili zle sudbine nekih drugih zemalja. (To su redovno zemlje koje se, nakon tuđeg miješanja, sunovrate u pakao građanskog rata.)

U povodu najnovije avganistanske kri­ze, mnogi su svjetski listovi nanovo poseg­nuli za kratkim istorijatom ovog kraljevst­

va. Posredna je poruka čitalaštvu da se ta­mo negdje daleko dešava nešto što se u biti ne razlikuje mnogo od onoga što se tamo i prije dešavalo, što u neku ruku upućuje na sudbinsku povezanost tamošnjih plemena sa ratovima i nesrećama.

NI PRVA NI POSLEDNJA: Najnovi ja krvoprolića u Avganistanu, pod rukovod­stvom Talibana, nisu ni prva ni posljednja u građanskom ratu koji je, nakon povlačenja Rusa, izbio u Avganistanu između različitih mudžahedinskih frakcija i koji je od 1992. godine do danas (te godine srušen je Nadžibulah, koji je nekad bio sovjets­ki čovjek u Kabulu) odnio 35 hiljada ljudskih života. Ni glavni grad, po svo­joj prilici, nije posljednji put promijenio gazdu. O Talibanima se u svjetskoj jav­nosti, međutim, tako malo zna da i os- matranje američkih reakcija na njihove vojne uspjehe i unutrašnju’ politiku predstavlja dragocjen posredan izvor

saznanja. Zapravo, već i sama činjenica da je Stejt department tako hladnokrvno i smi­reno dočekao vijesti o premoći jednog, na prvi pogled totalitarnog i represivnog ist lamskog fundamentalističkog režima u re- gionu od strateškog značaja, prvorazredna je novost u svjetskim međunarodnim odno­sima.

Kada je Stejt department mlako odrea- govao na brutalno ubistvo bivšeg predsjeda nika, koji je otet ispod zaštite UN-a i pogubljen vješanjem, izražavajući nadu "da će novi vladari Kabula krenuti putem na­cionalnog pomirenja", nije odmah bilo jas­no koji su razlozi američkog optimizma. No, uskoro su se oglasili eksperti koji su, prvo, upozorili na činjenicu da "Talibani nemaju veza sa međunarodnim islamisti- čkim radikalima. Oni ih, štaviše, mrze" (Barnet Rubin iz njujorškog Saveta za spo- ljnopolitičke odnose), te da "Talibane ne zanima izvoz revolucije. Oni nisu neprija­teljski raspoloženi prema Sjedinjenim

Za osudu ili žaljenjeJoš 27. septembra, odmah pošto je Kabul pao u ruke Talibana,

američki Stejt department saopštio je, sa usana portparola Glina Dejvisa, da izjave vođa Talibana "upućuju na to da će Tal­ibani respektovati prava svih Avganistanaca". Evo kako se zamjenik Nika Bernsa, zvaničnog portparola američkog Mini­starstva spoljnih poslova, držao pod unakrsnom vatrom novinar­skih pitanja:

GLIN DEJVIS: Mi se veoma nadamo i očekujemo da će Talibani poštovati prava svih građana i da će nove vlasti brzo us­postaviti red i mir i da će osnovati privremenu vladu na putu na­cionalnog pomirenja.

Znači, vi ne isključujete, s obzirom na način na koji su Talibani osvojili vlast, mogućnost punih diplomatskih odnosa sa njima?

Mislim daje prerano da se izjašnjavamo o pitanjima kao što su diplomatski odnosi.

Kakva je vaša reakcija na sudbinu bivšeg predsjednika Nadžibulaha? Da li se to uklapa u nacionalno pomirenje o kome ste govorili?

Dobro, mi žalimo zbog smrti bivšeg predsjednika Nadžibula­ha i njegovih saradnika. Alija želim da ponovim naše nade, naše želje i naša očekivanja da će nove vlasti u Kabulu krenuti putem miroljubivog pomirenja u Avganistanu. Jasno, smrt Nadžibulaha

i ostalih, naroči­to s obzirom na način na koji se čini da su te smrti izazvane, za žaljenje je.

Ovo je bespravna egzekucija. Kako možete da učinite bilo šta drugo osim da je osudite?

To je - veoma za žaljenje. Apsolutno.Žaljenje je jedno, a osuda drugo.Mi nemamo američkih službenika u Kabulu... Prema tome,

mi reagujemo na novinske izvještaje i izvještaje drugih koji ima­ju izvore informacija u Kabulu - prema tome, na izvještaje iz druge, treće ruke. Neću da bilo šta prejudiciram, prije nego što budemo pouzdano znali šta se dešava, i neću da suviše defini­tivno reagujem na bilo šta. Prema izvještajima koje smo vidjeli, Nadžibulahu nije suđeno. Izgleda - barem sudeći po izvještajima - daje umro bez suđenja. * •

Na osnovu tih izvještaja, sve što možemo reći je da se čini da je to bio događaj za žaljenje. Vidjećemo hoćemo li to kasnije moći drukčije karakteri sati. I moženio reći da se nadamo da će Talibani u nastavku osnovati predstavničku vladu i pokrenuti proces nacionalnog pomirenja.

Dopustite da vidim jesam li vas dobro shvatio. Ova gru­pa - ova islamska fundamentalistička grupa koja je silom zauzela Avganistan i po kratkom postupku izvršila smrtnu kaznu nad bivšim predsjednikom - ona će možda dobiti priznanje od SAD?

Ja neću da prejudiciram šta ćemo učiniti sa Avganistanom...B

30 VREME ■ 19. OKTOBAR 1996.

ŽRTVE TALIBANSKE VLASTI: Zene beže iz Kabula

Državama" (Z. Halilzad, viši analitičar u Rand kor­poraciji). Filip Bouring jeii "Internešnl Herald Trib- junu" podsjetio da Vašing- tonu nije mrsko to što su iranske šiitske vođe nepri­jatno razočarane uspjesi­ma Talibana koji pripadaju sjunitskoj sekti. Nikom nije promaklo da Talibane potpomaže i podržava Pa­kistan, kog, pak, potpo­mažu i podržavaju SAD.

Komentator "Njusvi- ka" Kristofer Ogden zaključio je da je Ameri­kancima, pod uslovom da režim nije u rukama me­đunarodnih radikala, sve­jedno ko vlada Avganista- riom - bitno je tek toliko da neko njime konačno upravlja. "Njujork tajms" se 8. oktobra osvrnuo na zabranu školovanja žena na teritorijama pod upra­vom Talibana kao na " obe s poko j avaj uć u" činjenicu. Čak je i šef UN misije u Kabulu Toni Picner izjavio da "zasigurno ima mnogo zloupotreba ljudskih prava. Ali, moram kazati da su mir i bezbjednost koji ih prate veoma ugodni". (Zanimljivo je da je časopis "Njusvik" iz pera saradnika Su- darsana Raghavana sedam dana prije pada Kabula objavio članak u kome se oštro i ponegdje sa sarkazmom progovorilo o fun- damentalističkim zloupotrebama ljudskih prava u dijelu Avganistana koji kontrolišu Talibani. Raghavan je izvijestio da su Tali­bani upravo zabranili dječiju igru puštanja zmaja kao "beskorisnu", kao i da su prije toga zabranili igranje karata, gledanje televizije, slušanje muzike i igranje šaha u vlastitom domu. Izvijestio je i o tome što su

kao obavezno uveli (prijeki sud koji vješa ubice, nakdfi što ih prinudi da potpišu da se "svojevoljno" prepuštaju izvršenju smrtne kazne putem spore strangulacije; javne am­putacije ruku i nogu lopova pomoću mesar­skih noževa, koje ministar za zdravstvo Talibana opisuje kao postupak "ljekara koji pomaže bolesniku da se oslobodi raka tako što mu odreže ruku"; zatim, obavezu molitvi pet puta na dan i prisilno puštanje brade, žene zabrađene od glave do pete). Raghavanu se učinilo da je, u odnosu na Talibane, iranski režim umjeren.

No, "Njusvikovi" reporteri su se poslije pada Kabula ponovo uputili u negdašnje planinsko kraljevstvo. Ovog su puta, međutim, u izdanju od 14. oktobra Rod

Nordland i Toni Kl- ifton zabilježili da Talibani, doduše, na ulicama Kabula ja­vno kažnjavaju one koji krše islamske propise, ali se nisu mogli složiti sa am­eričkim humanita­rnim radnikom koji je tvrdio da je "po­kojni ajatolah, u po- ređenju sa ovim momcima, bio libe­ral". Evo najnovijeg "Njusvikovog" re- zonovanja: "Niko u

prestonici nije ozbiljnije povrijeđen pod batinama Talibana. Batine izgleda imaju više za cilj da iza­zovu fizičku nelagodu, nego da osakate".

GLEDANJE KROZ PRSTE: Na američkoj listi zala odmah poslije fundamentalističkog bau­ka dolazi droga, odnosno režimi koji žive od pro­daje narkotika. Talibani- ma se zasad i tu gleda kroz prste. Oni su, inače, u prvo vrijeme vladavine pustili na volju svojoj oficijelnoj, vjerničkoj ne­trpeljivosti prema opoj­nim sredstvima. U toku 1995. godine preoravali su opijumska polja, ali su se zbog nestašice živog novca predomislili. Ame­rički sateliti svjedoče da proizvodnja opijuma u dijelu Avganistana koji Talibani kontrolišu cvjeta. Najveći dio tog opijuma

pretvara se u heroin duž avganistanske granice ili u Susjednom Pakistanu i Turskoj. Samo prošle godine na Zapad je stiglo 240 tona avganistanskog heroina u (uličnoj) vr- ijednosti od 75 milijardi dolara.

Talibani su na juriš zauzeli Kabul, no njihovi se neprijatelji sada prestrojavaju i stupaju u neka nova savezništva. U toku protekle sedmice novi vladari Kabula suočili su se sa vojnim porazima i gerilskim napadima trupa generala Masuda, vjernog predsjedniku Burhanudinu Rabaniju, a priča se i o mogućem vojnom savezništvu Masuda sa generalom Abdul Rašidom Dus- tamom Uzbekom koji kontroliše sjever zemlje. Da sve još nije gotovo pokazuje i činjenica da se konflikt polako pretvara u etnički. Talibani, naime, pripadaju većin­skoj etničkoj grupi Patanima (38 odsto stanovništva). Oni govore svojim jezikom (Peštu), dok Hazare (19 odsto stanovništ­va), koji su šiiti, i Tadžici (druga etnička sk­upina, čini 25 odsto stanovništva) govore Dari, varijantu perzijskog jezika. Dok god se za avganistanske poslove zorno intere- suju i Rusi i Amerikanci, i dok god su Kab­ulu susjedi međusobno neprijateljski raspo­ložene države poput Irana, Pakistana te bli­sko inostranstvo (Turkmenistan, Tadžikis- tan, Uzbekistan), teško će mir i spokoj Avganistanu donijeti pokret takve naciona­lne i vjerske isključivosti kakav je talibans- ki. ■

LJILJANA SMAJLOVIĆ

S A V E Z N O U D R U Ž E N J EE X - Y UP O V E R I L A C A

2000E U Ft OLE X S Y S T E M

1. ISPLATA ŠTETA "TREND-FORM" ,(AFERA GRUBELIČ) ZA PROGNANA LICA IZ HRVATSKE I BOSNE2. ISPLATA ZAOSTALIH ŠTETA "TRIGLAV", "CROATIA” I SVIH EVROPSKIH OSIGURAVA­JUĆIH KOMPANIJA3. STARA DEVIZNA ŠTEDNjA SLOVENAČKIH I HRVATSKIH BANAKA4. ISPLATA DEONICA SLOVENAČKIH FIRMI

Tel./fax: 015/41-035 (od 7.30 -14.30) Telefon: 015/41-180 (od 19.00 - 22.00)

19. OKTOBAR 1W6.B VREME

Predizborna Amerika:

Lakoća sazrevanjaAnkete već nekoliko nedelja pokazuju da je Klinton za petnaestak poena ispred Dola

y išta se suštinski nije promenilo ni posle televizijske debate - tradicio-

X ii nalno jednog od najdramatičnijih špiceva trke za Belu kuću, koju prati stotinak milibna Amerikanaca: predsednik Klinton je za pietnaestak poena ispred republikanskog kandidata Boba Dola. Sve istorijske paralele ukaztiju da bi Klinton trebalo lako da pono­vo uđe u Belu kuću.

T klintoniti i klintonofobi u jednom se slažu: Viljem Džeferson Klinton je izuzetno talentovan, sjajno obrazovan političar, neki čak tvrde da takvog Amerika nije imala. Možda se njegova darovitost ogleda baš u či­njenici da brzo uči. Posle perioda oklevanja u spoljnjoj politici, povukao je na vreme neko­liko Vrlo važnih poteza: pritekao je u pomoć Meksiku, angažovao se da dođe do mira na Bliskom istoku, u istoj misiji je u Irskoj do­čekan kao heroj. I do raspleta bosanske dra­me je došlo tek kad su stigli Amerikanci.

ZDRAVA EKONOMIJA: Za ishod iz boria u novembru svakako je značajnije šta je Klinton uradio kod kuće: potpisao je nekoli­ko značajnih zakona - severnoamerički spo- razurn o slobodnoj trgovini (NAFTA), zakono socijalnoj pomoći i zakon o budžetu. Naj­veći Klintonov saveznik je zdrava ekonomi­ja: ueficit je smanjen za polovinu, privreda je u usponu, inflacija pod kontrolom. Za vreme Klintonove administracije otvoreno je oko10 miiiona radnih mesta, a nezaposlenost je pala sa 7,1 odsto na 5,4 odsto, Vol strit beleži rekorde, a „indeks bede” (inflacija, nezapos­lenost/interesne stope) najniži je za pos- lednjih 30 godina.

Klinton je vodio kampanju i pobedio pod firmom "novog demokrate"; onda je jedno vreme bio "stari demokrata", a sad je već po svim pokazateljima - umereni republikanac. Ovaj okret nadesno je, pravda se on, samo povratak njegovim korenima. Sad poručuje da je predsednik svih Amerikanaca i da nika­ko nije taoc starih prijatelja, liberalnijeg kri­la demokratske stranke kome pripada i nje­gova supruga. Neki su pakosno primetili da je konačno, pri kraju mandata, „odrastao” i da je naučio da se ponaša „predsednički”: nema više odgovora na dobacivanja prola­znika, razgovora sa novinarima o spoljnjoj politici dok džogira, mezetenja u „Mek- dortaldsu”, kasnih neformalnih večera sa prijateljima...Sve ove promene rezultat su brižljivo prostudiranog političkog market­

inga; čitavi timovi eksperata preispitivali su šta treba menjati - od ideologije do imidža - da bi se pridobilo više glasova.

NOVA OSEĆAJNOST: Klintonova politička darovitost posebno dolazi do izražaja u dramatičnim trenucima: nema političara koji elokventnije i osećajnije od njega govori o socijalnim problemima ili rasnim tenzijama: u Oklahomi, na mestu tragedije, Klinton je izrastao u „oca nacije”, tešio je porodice nastradalih u tragediji TWA aviona...Kao muškarac nove osećajnosti zadobio je naklonost javnosti. „Njusvik” se pita da li je Klinton iskreno sazreo ili je ovo još jedna njegova vešta poza i istovremeno odgovara - i jedno i drugo. Amerikanci svog predsednika doživljavaju kao šarmera, lep­og, mladog, energičnog čoveka, nedovoljno čvrstog karaktera ali iskreno zainteresovan- og za probleme drugih i sposobnog da po­mogne. Zaključak je: niko nije savršen, on je jedan od nas, kao i svi mi želi pošto-poto da ostavi dobar utisak na druge. Njegov omilje­ni autor je Mihalj Čiksentmihalji, profesor Univerziteta u Cikagu, koji piše o „psi­hologiji najboljeg iskustva”. Ako su predsed- nici kulturni simboli svog vremena, onda je možda Klinton pravi čovek za ovo vreme samoostvarivanja, poručuje list.

Za Klintona će glasati žene: ženama je od porodičnih i profesionalnih obaveza duša u nosu i ko im se zameri, a to je republikan­cima pošlo za rukom, gotov je - smatra Rut Mandel, profesor na Rutgers univerzitetu. Žene traže konkretne odgovore na konkretna pitanja i tu Klintonova politika malih koraka daje velike rezultate: kao na primer zakon koji poslodavca obavezuje da članovima po­rodice dozvoli odsustvo zbog bolesti u po­rodici, ili da bi roditelji odveli dete lekaru. Ovaj deo američkog društva nije zaboravio daje senator Dol u svojoj dugoj karijeri gla­sao protiv mnogih popularnih programa fed­eralnih vlasti: zdravstvene zaštite za stare, studentskih kredita, povećanja minimalne nadnice pa, navodno, čak i protiv programa za vakcinaciju dece...

Klinton je imao sreće i sa neprijateljima: Njut Gingrič je svojim rigidnim idejama o promenama u socijalnoj politici zaradio titu­lu najnepopularnijeg političara.

Za četiri godine u Beloj kući Klinton je položio više teških lekcija, školarina je često bila vrlo visoka. Kada je novembra 1992.

pobedio predsednika Buša osvojivši mršavih 43 odsto glasova, što su mnogi videli kao slabašan mandat, verovao je da će i bez re­publikanaca moći da sprovede svoje obećane radikalne reforme, od kojih je najveći za­logaj bila reforma zdravstvene zaštite. Ova tekovina svih razvijenih zemalja u SAD još je nedostižna za 40 miiiona žitelja. Trebalo je da ovo bude najznačajniji potez federalnih vlasti od vremena Ruzveltovog "New Dea: la":

Klinton i njegova supruga Hilari mislili su da će zadobiti najveće poene u američkoj javnosti, da će biti zabeleženi u istoriji... Nagoveštena reforma zdravstva pretvorila se u veliki fijasko i pre nego što je javnost uspe­la da razbistri šta se zapravo krije u debelom dokumentu od 1400 stranica. Zajedničkim snagama moćnih lobija lekarskih asocijacijai osiguravajućih kompanija, ideja je pokopa­na u zametku. Zatim je došao politički zemljotres 1994. kada su republikanci, prvi put posle 40 godina, imali većinu i u Kon­gresu i u Senatu. Sa velikim predizbornim obećanjima definitivno više nije ništa moglo da bude.

Klinton je, međutim, veštim manevrima, kombinacijom malih i velikih koraka, čas levo, čas desno, pa nazad na centar, svoj poljuljani predsednički brod uspeo da. provede kroz sve vašingtonske Scile i Harib- de i za petnaestak poena pretekne republi­kanskog kandidata Boba Dola.

MOST ZA XXI VEK: Protivnici Bila Klintona vole pakosno da naglašavaju da se on od obdanista stalno kandiduje za neku funkciju, što će reći, čovek nikada nije imao neki „pravi” posao; uvek je računao kako će se neki njegov potez odraziti na njegovu političku budućnost. Da li će sada, ako bude po drugi put izabran za predsednika SAD, na kraju svoje političke karijere, 50-godišnji Klinton moći da bude konačno - pravi Viljem Džeferson Klinton? Republikanci ga optužuju da će biti liberal kao i njegova su­pruga Hilari (etiketa koja plaši većinu Amerikanaca), klintonofobi se nadaju da će Klinton, bude li ponovo izabran, potonuti u mutnim vodama Vajtvotera. Dobronamerni se nadaju da će se zaustaviti na centru.

Možda najpouzdaniji odgovor nudi Klin­tonova knjiga „Između nade i istorije”, lan­sirana u finišu predizborne utakmice. Pažljivo čitanje otkriva neobičnu hibridnu formulu: Klinton govori o mostu za XXI vek, govori o „veku mogućnosti”, ali istovre­meno ukazuje i na značaj odgovornosti i „skromnih, dostižnih, praktičnih programa”.

Neki analitičari misle da je Klinton zapravo dotakao svoj vrhunac: Klinton je postigao konsenzus o američkoj posthlad- noratovskoj politici, za vreme njegovog predsednikovanja približili su se demokrati i republikanci po pitanju smanjenja federalne administracije, ali i federalnih davanja. ■

SLOBODANKA AST

3 2 . VREME ■ 19. OKTOBAR 1996.

Kremaljska enigma

Politički savez generalaPosmatrači su ubeđeni daje "rafal u Koržakova" samo još jedan plotun u paljbi koja je znatno pre toga nanišanila Lebeda

Neočekivan "politički savez" dva gen­erala, Lebeda i Koržakova, jednog aktuelnog i jednog bivšeg pomoćni­

ka predsednika Jeljcina, potisnuo je sve druge probleme Rusije: "čečensko pitanje" - koje preti obnovom sukoba, platnu krizu - koja može da eksplodira u nezabeležen talas protesta, nezamislivo težak položaj armije i nezadovoljstvo oficirskog kadra...

SIMBOL NEPOPULARNOSTI: A. KoržakovDo pre četiri meseca važio je za čoveka

"najbližeg Jeljcinu", nadevali su mu odoru "prvog telohranitelja" ili "sive eminencije Kremlja", prikazivan je kao "onaj koji vuče konce iz senke" ili "obavlja prljave poslove". U njegovom slučaju odanost je imala mračne obrise, a njegovom profesionalizmu oba­vezno su pripisivani zakulisni potezi. A kada s§ u jednom trenutku, između dva kruga predsedničke trke, neupitan i "nekompeten­tan" javno izjasnio za odgađanje izbora, fron­talno je napadnut da kuje zaveru - da pri- menom sile održi svog šefa i prijatelja u Kremlju. A kada se Boris Jeljcin, posle tog skandala, odrekao njegovih usluga šefa Glavne uprave bezbednosti predsednika -

svi su odahnuli, kao da je sa scene uklonjen neprijatelj broj jedan.

I toj "mračnoj ličnosti", tako reći simbolu nepopularnosti - generalu Aleksandru Ko- ržakovu, koji je svojevremeno imao status predsednikovog pomoćnika, sada je pružio ruku jedan aktuelni Jeljcinov pomoćnik - general Aleksandar Lebed, danas verovatno najpopularnija politička ličnost Rusije.

"Politički savez" dva generala i imenja­ka, obelodanjen povodom Koržakovljeve namere da zauzme Lebedovo mesto u po­slaničkim klupama Državne dume, ne samo da je sve iznenadio, već je postao glavna tema (i meta) svih centralnih listova i, poseb­no, najgledanijih i najuticajnijih političko-in- formativnih TV emisija. Na Koržakova se puca iz svih oruđa, ali se čini da gađaju Leb­eda, na koga je frontalna ofanziva tek krenu­la.

MONTIRANA SENZACIJA: Hajka je počela izjavom jednog "novog Rusa", bivšeg direktora Nacionalnog fonda za sport Borisa Fjodorova da je general Koržakov - ucenjivač. Navodno, Jeljcinov telohranitelj tražio je od Fjodorova reket od 40 miiiona dolara. Izjava je preneta u jednom montiran­om TV-intervjuu, snimljenom u prilično misterioznim okolnostima. Gde - ostalo je tajna do danas, a novinari koji su intervjuisa-li Fjodorova (dve televizije, dva reportera, ali jedna kamera i ista soba) izjavili su da su se sa njim sastali "u mestu gde ne žive ni oni, ni on".

Verodostojnost toj priči trebalo je da daju ne sama ličnost Fjodorova, već činjeni­ca da je on mesec dana ranije bio žrtva nerasvetljenog atentata, kao i desetine međusobnih obračuna i napada na pripadni­ke mafijaške i finansijske elite. Podatak o 40 miiiona dolara ima potku: Fjodorov je, pogrešno ili na osnovu scenarija, pomenuo sumu koja je iz državnog budžeta (ali ne 40, već 45 miiiona dolara) dodeljena njegovom Nacionalnom fondu za sport - za izgradnju stambenog solitera za najistaknutije spor- tiste. Soliter je ostao da leži u papirima pro­jekta, a pare su volšebno nestale.

Karakteristično je da je neposredno pre te "reket-senzacije" general Koržakov najav­io da će se u Tuli kandidovati za poslanika u Dumi, na mesto koje je na izborima decem­bra prošle godine osvojio Aleksandar Lebedi koje je ostalo upražnjeno kada je on postao

Jeljcinov pomoćnik za nacionalnu bezbed- nost. Druga karakteristična pojedinost je da su se podudarile dve izjave dvojice imenja­ka: Lebed je na jednoj od konferencija za štampu rekao da podržava Koržakovljevu kandidaturu za njegovo mesto u parlamentu, a Koržakov je - u svom prvom političkom koraku na javnoj sceni - izjvio da u Kremlju, umesto Jeljcina, glavnu reč vode "regenti pri živom predsedniku".

META JE - LEBED: Svima je jasno da je potpuno irelevantno da li će Koržakov biti poslanik Državne dume. Uistinu nepopula­ran, ima male šanse, osim ako ne prevagne Lebedova naglašena podrška i učešće u eventualnoj kampanji. Uostalom, Koržakov tek treba da prikupi 5000 potpisa da bi ga izborna komisija registrovala kao kandidata. Veliko je pitanje da li bi ga uopšte uzeli ozbiljno da se uz njega nije pojavio Lebed.

Posmatrači - i domaći i strani - čvrsto su ubeđeni daje "rafal u Koržakova" samo još jedan plotun u žestokoj paljbi koja je znatno pre toga nanišanila Lebeda.

Iz tog ugla, posebno je zanimljivo pi­tanje: šta će Lebedu Koržakov? Učesnici an- tilebedovske ofanzive imali su spreman odgovor pre nego što je pitanje javno i postavljeno. Zbog para! Kada dođe vreme da se Lebed ponovo kandiduje (svejedno dali na redovnim ili eventualno prevremenim) predsedničkim izborima, Koržakov će mu se odužiti - "odrešiti kesu" i finansirati njegovu kampanju. U tu verziju sjajno se uklapa verzija o reketu koji se vrednuje milionima dolara. Ako je jedan Fjodorov imao da plati 40 miiiona, zašto ne bi postojali mnogi dru- g '!

Verzija je, međutim, sumnjiva - ako ni zbog čega drugog onda zato što je isti tim novinara, koji sada frontalno bije i po Leb­edu i po njegovom "štićeniku", koliko do juče slavio Koržakova kao izuzetno časnog i skromnog čoveka. Nije bio omiljen, nisu mu opraštali zatvorenost, pa i odbojnost prema štampi (jer ni kada, dok je bio uz Jeljcina, pai posle smenjivanja, nije ni reč izustio o tajnama, intrigama i zakulisnim igrama u Kremlju), ali su priznavali da "ako iko u Kremlju nije zloupotrebio položaj za lično bogaćenje - onda je to Koržakov".

U čemu je onda tajna? Nema tajne, izuz­ev one javne, da svi akteri ove igre - bez ob­zira na to da li su na javnoj sceni ili iza kulisa- pretpostavljaju da predstoji dramatičan obrt na najvišem nivou (zbog Jeljcinovog zdravstvenog stanja) i svi nastoje da za taj sudbonosni čas obezbede najbolje polazne pozicije, a usput, koliko im pođe za rukom, diskvalifikuju najopasnije protivnike. A Leb­ed, kao "usamljeni jahač" od trenutka stupa­nja na političku scenu, očigledno je najopas­niji protivnik svima, bez obzira na to koliko su i svi na drugoj strani barikade međusobno protivnici ili saveznici. ■

BRANKO STOŠIĆ

19. OKTOBAR 1996. ■ VREME

P R & Z T J l

od 1.POPUS

NOVINE, KNJIGEIzdvajamo iz ponude

S. Čarni EFIKASAN MENADŽER

65.00 DIN.*

D. ČopraSEDAM DUHOVNIH ZAKONA USPEHA

49.00 DIN.•»

W.E. Deming KAKO IZAĆI IZ KRIZE

150,00 DIN.■»

W.E. Deming NOVA EKONOMSKA NAUKA

75.00 DIN.*

T. Piters USPEŠAN U HAOSU

197.00 DIN.*

G. Spens RASPRAVOM DO POBEDE

85.00 DIN.»

P. Draker POSTKAPITALISTIČKO DRUŠTVO

65.00 DIN.*

H. Has, B. Tamarkin LIDER U SVAKOM OD NAS

62.00 DIN.»

P. Draker MENADŽMENT ZA BUDUĆNOST

145.00 DIN.*

Dž. Kameron PRODORNA POSLOVNA ŽENA

64.00 DIN.

k i i l S ; W i$m »

PflrVREONO POSLOVNI

'^■KhvUf I i I

POSLOVNI SISTEM

PRAG

OslobođenjeOd 15. oktobra posetioci Praga moraju da se čuvaju. Od tog datuma praški vozači taksija mogu slobodno i sasvim po zakonu da čeru­paju svoje mušterije. Taksisti su uveliko pre- vazišli češke bankare i industriju tako što su postigli potpunu deregulaciju cena. Drugim rečima, oni sada mogu da traže koliko hoće za svoje usluge. Taksisti su, bar za strance, već smislili formulu za naplatu: "zamisli jedan broj, udvostruči ga i ako možeš dodaj koju nulu”. "Hoteli su već udvostručili cene (za strance), pa što ne bismo i mi", kaže jedan vozač na taksi stanici u centru Praga. Gradonačelnik Jan Koukal pere ruke od de- regulacije, najnovije zamisli slobod- notržišne vlade premijera Vaclava Klausa. "Ministarstvo finansija primorava sve i sva­koga da prestane sa regulacijom cena", kaže Koukal. "To ne znači da smo srećni zbog takvog rešenja, ali odgovornost pada na ministarstvo." Po ediktu vlade, jedina zaštita koja je ostala korisnicima taksija je u obavezi svakog taksiste da svoju cenu za ki­lometar vožnje krupnim slovima istakne na vratima kola. U prvoj polovini ove godine Prag je uknjižio tri miliona noćenja stranih turista, što je skok od 33 odsto u odnosu na 1995. Mnogi turisti pričaju kako su i do sada, na primer, do aerodroma znali da platei 200 nemačkih maraka za taksi, umesto "regulisanih" 20. Taksisti kažu da se zvanič- na tarifa nije menjala tri i po godine, pa su zato morali da se snalaze. Vlasti kažu daje gradski javni prevoz sada veoma dobar i da postoje redovne autobuske linije do aero­droma. Onima koji to neće na raspolaganju je 7000 praških taksista spremnih kao zape­ta puška da voze po ceni za koju misle da im pravedno pripada.

SOFIJA

KomedijašiDvojica bugarskih komičara koji vode satir­ičnu kampanju za položaj predsednika re­

publike kažu da su do to mere udarili u žicu birača da se boje da će možda pobediti. "Mislimo da će nas na izborima podržati svaki pametan Bugarin koji ima osećaj za humor", kaže pisac i satiričar Hristo Bojčev. "Ako reakcije ljudi na ulici išta znače, mi ćemo pobediti." Kampanja za izbore 27. ok­tobra pod senkom je duboke ekonomske krize i nedavnog ubistva bivšeg premijera Andreja Lukanova, bogatog poslovnog čoveka i po­slanika vlada- jućih socijalis­ta. Andrej Ri- stov, socijalis­tički kolega ubijenog Lu­kanova, proš­le nedelje je izjavio da je bivši premijer pred smrt na- meravao da javnosti otkrije korupciju na vi­sokom državnom nivou. Predsednik Željo Želev obavestio je strane ambasadore da ubistvo neće poremetiti izbore. Bugari su, međutim, najviše zabrinuti zbog inflacije čija je mesečna stopa dostigla gotovo 20 odsto i pretnje da tokom dolazeće zime neće imati struje i hleba. Nacionalna valuta pala je sa 70 leva za dolar u januaru ha 215 leva. Međunarodni monetarni font uskratio je Sofiji preko potrebih 115 miliona dolara iz druge tranše odobrenog aranžmana zbog us­porenog toka ekonomskih reformi. "Naš cilj nije baš da dobijemo izbore već da protes- tujemo protiv političkih sila koje su stvorile ovu situaciju", kaže Bojčevljev kolega i združeni kandidat Ivan Kulekov. Rešili su da se obojica kandiduju kako bi izbornom procesu dodali potrebnu dozu ironije. "Našu kampanju možete gledati kao formu poli­tičkog pozorišta u kome igra ceo bugarski narod", kaže Kulekov. "Bugari imaju jak smisao za humor i mi ćemo narodu pružiti mogućnost da ga izrazi." Dvojicu komičara formalno podržava mala partija pod imen­om "Pokret penzionera, nezaposlenih i siro­mašnih". "Većina kandidata vodi kampanju

po celoj zemlji samo da bi dobili minut i po na televiziji. Mi to možemo da uradimo i bez obilaženja zemlje", kaže on. Jedan od njihovih poslednjih televizijskih špotova sadrži minut mrtve tišine u znak žalos-

v ti zbog bugarske krize. Njihove svakodnevne žaoke državna štampa verno prenosi. Bojčev kaže da sad planiraju sastanak sa životinjama u sofijskom zoološkom vrtu, kao i seriju mitinga sa rastućim čoporima prestoničkih pasa lutalica. Pred­

sednik Željo Želev izgubio je na partijskim izborima u junu i ne namerava da se takmiči. Njegov Savez demokratskih snaga kandido- vao je pravnika Petra Stojanova protiv min­istra kulture Ivana Mrazova, favorita soci­jalista. Centralna izborna komisija registro- valaje 13 predsedničkih kandidata. Kulekov kaže da humor danas održava Bugare: "mis­lim da smisao za humor, a ne nada, umire poslednji."

L O N D O N

MrakBritanska policija se nada da će početkom narednog veka steći konačnu prednost u borbi protiv kriminalaca tako što će kupiti futurističku vojnu opremu za gledanje u mraku. U centru revolucionarne promene odnosa snaga su naočare za noćno pos- matranje (NVG), koje će nositi pilot policijskog helikoptera da bi osmotrio mesto zločina i obavestio kolege na terenu gde se u tami prekršilac skriva. Naočare koštaju15.000 funti (23.620 dolara) i već su ispitane na lokacijama u južnoj Engleskoj. "NVG oprema je uveliko poboljšala naš učinak", kaže Pol Hanan iz devonske policije, koji je započeo opite pošto je prethodno proveo mnoge godine radeći kao vojni pilot. "Koris­timo iskustva vojske i prenosimo ih na civil­ne potrebe", rekao je on na konferenciji za štampu u Londonu. NVG, postavljen na šlem pilota, pojačava malu količinu svetlos- ti koju noćna scena dobija od zvezda, mese- ca ili veštačkog osvetljenja i do sada je sistem bio uveliko korišćen u ratnom vazdu- hoplovstvu. "Prednost NVG nad opremom koja koristi infracrvene zrake je što je lako pokretna i što noću možete videti isto kao danju", kaže kapetan Piter Ašbi, pilot koji radi na projektu. Očekuje se da će i američ­ka policija u narednih pet godina uvesti NVG. Opiti su počeli u Arizoni gde pred­stavnik američkog ratnog vazduhoplovstva kaže da su lokalni policajci "do te mere postali zavisni od naočara, da tvrde kako više nisu u stanju da rade bez njih".

PRIPREMA AGENCIJA BETA

19. OKTOBAR 1996. ■ VREME | | | |

Dragoslav Srejović, arheolog

‘alata umesto logora"Jeza me hvata kad pomislim da će se Gamzigrad, kad ja prestanem da se

borim za njega, pretvoriti u zmijarnik"

Šarkamenu, arheološkom lokalitetu iz vremena starog Rima, otkrivene su 2.oktobra tri zlatne ogrlice, dva masivna ukrasa za kosu, tri prstena,

ukrasi za dijademu, naušnice, ogrlica od devet medaljona i četiri pločice sa carskim likom. Projektom rukovodi profesor Dra­goslav Srejović, a on je još pre godinu dana govorio za "Vreme" o otkrićima u Šarkamenu, koja su potvrdila njegovu pretpostavku da se tu ne nalazi vojni logor, kako se mislilo još od sredine prošlog veka, već carska palata. Time je dokazao da je i Šarkamen, pored Romulijane, Nai- susa i Sirmiuma, još jedno prebivalište careva starog Rima na teritoriji današnje istočne Srbije. U vreme tog razgovora obe- ležavana je tridesetogodišnjica otkrića Lepenskog vira, nalazišta koje je profesora Srejovića učinilo svetski poznatim arheol­ogom, a Srbiju važnom tačkom u istoriji čovečanstva.

Ovo je priča akademika Srejovića o on­ome što se desilo, ili nije, a trebalo je da se desi na ovim lokalitetima između dva razgovora.

CARSKA ARHITEKTURA: "Uži­vam u zadovoljstvu jer su se sve naše pret­postavke u vezi Šarkamena obistinile i jer smo izbegli ono od čega svaki naučnik strepi: da je njegova početna ideja bila pogrešna. Imali smo hrabrosti da krenemo u avanturu i da dokazujemo teoriju o drugačiju od one koja je o ovom lokalitetu < važila više od 150 godina. Da biste došli do < rezultata, morate da imate dva preduslova: § ideju o tome što tražite i koncept kako o nameravate da tražite. Naravno, sem toga, i dosta strpljenja, upornosti, ljubavi, vere u to što radite. Svaki lokalitet ima važne i nevažne organe i zato morate imati veštine, mudrosti i znanja da istraživanje usred- sredite na deo koji će vam dati ono što tra­žite... Ja sam arheolog već 40 godina, od toga 26 godina istražujem lokalitet Gamzi­grad. Zahvaljujući tom iskustvu, a uspeo sam da dokažem da Gamzigrad nije ni­

kakav vojni, ekonomski ili privatni objekat već Romulijana, velelepni grandiozni spo­menik rimske dvorske arhitekture rađen u cilju carske propagande i manifestacije snage i moći jednog harizmatskog vladara. Zahvaljujući tom iskustvu, ja sam još ra­nije pretpostavio da ni Šarkamen nije ono što se mislilo da jeste. Položaj, tehnika gradnje, monumentalnost, nagoveštavali

su da Šarkamen nije nikakav vojni objekat već isto što i Romulijana, objekat dvorske, carske arhitekture.

OTKRIĆE:... Ja sam u ovaj projekat uložio svoju mudrost i iskustvo, ali su tri moja saradnika uležila svu svoju energiju, ljubav i upornost. Njihova imena su Mio- drag Tomović, Đoko Jovanović i Gordan Janjić. Iskopavanja su započeli SANU, Ar­

& S VREME ■ 19. OKTOBAR 1996.

V f *

ZLATNI NAKIT: Iskopina na lokalitetu Sarkamen

heološki institut i Muzej Krajine u Nego- tinu, tri institucije bez dinara, samo sa do­brom voljom i snagom. Ove godine smo dobili neznatnu pomoć Ministarstva za nauku i tehnologiju (5000 i 10.000 dinara). To znači da nakit nisu iskopale te pare već ljubav ta tri čoveka i pet studenata, i ljudi koji sli im donosili brašno, mleko i sir. Kra­jem jula bio sam na lokalitetu, sjajno su to bili uradili, a na dnu smo videli crnu za­pečenu zemlju. Nismo imali ni dinara više, pa sam im rekao da je zatrpaju do jeseni. Dođe septembar, pišemo pisma Ministar­stvima za novac, mene već hvata očajanje i jad: ostavio sam nešto, a ne znam šta. Do­govorim se sa direktorom Arheološkog in­stituta da nekako od nekih naših projeka­ta otkinemo i sakupimo 5000 dinara. Po­šaljemo novac za Šarkamen 30. septembra, tek da imaju da malo otkopaju tu zemlju. Posle dva dana, 2. oktobra, naišli su na ukop u steni, kružni, kao mali bunar, a boč­no, kao u maloj niši, našli su nakit. Ja sam tada bio u Beogradu. Oni su nakit otkrili oko 10 časova, dojurili do sela, telefonirali mi oko 11 časova. Zvučali su potpuno raspamećeno. Brzo mi je radila pamet. Racionalno sam im rekao: sad ti moraš da uradiš to, ti to, izdiktirao sam. A kad sam spustio slušalicu, počeo sam da plačem...

GROBNICA GALERUEVE SES­TRE: ... Mauzolej u Šarkamenu je prva carska grobnica koja nije do kraja opljač­kana. Carskih mauzoleja van Rima ima tridesetak, jer su posle trećeg veka carevi sahranjivani u raznim delovima carstva. I svi su opljačkani i toliko oštećeni da mi ne znamo tačno ni kako su izgledali. Čak je i čuveni Dioklecijanov mauzolej u Splitu doveden u pitanje, da li je to zaista mau­zolej ili Jupiterov hram. Mauzoleji otkrive­ni u Srbiji dokazuju da carevi nikad nisu sahranjivani u okviru grada, pa zašto bi Di­oklecijan bio izuzetak. I mauzoleji u Rimu su pljačkani. Pljačkan je i ovaj u Šarka­menu, ali ne do kraja. Zato se i desilo daje u podlozi jedne jame, gde su bili sklonjeni ostaci lomače i onog što je pokojnica ima­la na sebi, dakle u delu koji lopovi nisu dirnuli, ostao taj nakit. Među nakitom, kao da je nama arheolozima ostavljena poruka, nađene su četiri zlatne pločice sa likom cara u čijoj je radionici izrađen nakit. Na njima je lik ili Galerija ili Maksimina Daje. Možda će se neko zapitati kakvi smo mi to arheolozi kad ne znamo čiji je lik. Ne zna­mo zato što u Rimskoj državi postoji iden­tičnost, tako da carski likovi nisu individu­alnosti već se mešaju. Stvara se ikona car­skog lika koja se štancuje bez obzira da li predstavlja Galerija ili njegovog nasledni- ka Maksimina Daju. Oko lika postoji nat­pis, ali mu nedostaje nekoliko slova. Ali to

je enigma koja nije toliko bitna. Važno je da smo dobili hro- nološke okvire nas­tanka tog nakita, iz­među 305. i 313. go­dine kad su obojica imali titule augusta.Najverovatnije je to grobnica Galerijeve sestre a majke Mak­simina Daje. Verova- tno da je Daja podi­gao majci mauzolej, slično ujaku koji je svojoj majci Romuli podigao Romulijanu, slično Dioklecijanu koji je u Splitu podigao palatu majci Diokleji u spomen. Ime Da- jine majke ne znamo, ali, ko zna, možda ćemo dogodine iskopati neki natpis sa im­enom građevine u Šarkamenu pa ćemo tako saznati i ime one kojoj je bila posve­ćena. Majka Maksimina Daje, a Galerijeva sestra, kao i njih dvojica, bila je "niskog" porekla. Smatra se da je, kao i Galerijeva majka, bila varvarka, da je cela porodica prvobitno živela ne levoj obali Dunava, na teritoriji današnje Rumunije a tadašnje Đačke, koju su Rimljani držali neko vreme. Možda je ta porodica bila romani- zovana. Kad je Aurelijan sredinom 3. veka izgubio tu teritoriju, jedan deo sta­novništva, onaj romanizovan, prebacio se sa leve na desnu obalu Dunava. Galerijeva majka bila je "prebegulja" i udala se negde kod Gamzigrada za običnog govedara. Znači da je Galerijeva sestra, a majka bu­dućeg cara, govedarska kćfc A kad se njen brat u jednoj munjevitoj karijeri uzdigao i došao do cezara, oni su prešli u višu klasu.

NOVAC: ... Sav nakit iz Šarkamena košta državu 15.000 dinara. Kad ćemo malo da se uzmemo u pamet pa da spojimo Đerdap, Šarkamen, Zaječar, Niš, da spoji­mo spomenike kakvih u svetu nema, pa da to bude nešto fantastično. A mi ne možemo ni Lepenski vir, posle 31 godinu, da završi­mo. Država prošle godine nije imala tri miliona za Lepenski vir. Nije imala ni pola od toga, drugu polovinu je bio voljan da obezbedi Borski kombinat. Naši BELEF-i i džez festivali, i druge manifestacije, koje traju kratko, koštaju toliko. Prošle godine sam napravio projekat za promociju Lep- enskog vira. Obećali su mi da će biti sve u redu. Ušlo je u budžet. Sad čujem, prave neku drugu komisiju, za neki drugi pro­jekat o kome mi nemamo pojma. Sad u septembri} sam ministarki kulture ob­jašnjavao važnost i vrednost Romulijane. Rekla je, neće biti problema, obećala je200.000 dinara, ali još ništa nije uplaćeno. Ja pokušavam, ponižavam se, pišem i

kukam za još 10.000 dinara za Šarkamen. Ponašaju se kao da meni daju, a ne shvata- ju da to nije privatna stvar Dragoslava Sre- jovića. Pa ja sutra neću biti živ! Jeza me hvata kad pomislim da će Gamzigrad, kad ja prestanem da se borim za njega, pretvor­iti u zmijarnik. On se kopa zato što sam ja živ i zato što seja borim. Dolaze generacije koje neće više da se žrtvuju. Toga seja pla­šim. Ali oni su u pravu. Potrebno je vratiti dostojanstvo profesiji. A ne ovako kao što mi radimo: bez sistema i na džaku brašna.

PORUKE OTKRIĆA: ...Kopajući Gamzigrad, shvatio sam daje Srbija u jed­nom razdoblju svoje prošlosti bila politič­ko, kulturno, umetničko središte civilizo- vanog sveta. Bilo je to, istina, kratko razdo­blje, negde između 293. godine do 40-ih godina četvrtog veka, ali je tokom tih četr­desetak godina ovaj komadić Balkana od Sremske Mitrovice do Niša, Zaječara i Ne- gotina bio središte najvrednijeg u im­periji. Bio je to zvezdani trenutak ovog tla. Varvarski prodori su ga ubrzo posle toga obavili mrakom i izbacili na marginu sveta.

Uveren sam da imamo još takvih nala­zišta, da sa istom idejom treba kopati u Nišu, njegovoj okolini, Medijanu, i da na teritoriji Sremske Mitrovice treba tražiti nove carske gradove. Imamo vrhunske spomenike koje sutra treba da pokažemo ne samo građanima Srbije nego svim građ­anima sveta. Ako budemo imali mudrsoti, Do sada je preovlađivala neozbiljnost, izmišljanje, mitologija, gluposti o ne znam kakvom poreklu Srba i ne znam kakvoj is- toriji koju nemamo. Umesto da radimo na onom što postoji i što je značajno, mi smo obmanjivali svoje građane upućujući ih na stranputice koje naravno dovode samo do poraza i razočaranja, a ne do patriotizma i osećaja da smo srećnici koji žive na jednoj lepoj teritoriji bogatoj kulturnom tradici­jom. A ta činjenica je dovoljna da imamo vere u sebe i u svoju budućnost. Eto, u tom smislu je i najvažnija poruka otkrića na Šarkamenu." ■

ŠONJA ĆIRIĆ

19. OKTOBAR 1996. ■ VREME [ 3T

KAMERNI SKLAD: Trio "Goldberg

28. Bemus

Balans starog i novogAtraktivnost ovogodišnjeg Bemusa počiva na prisustvu umetnika sa visokim i čak najvišim svetskim rejtingom

Bilo je pravo zadovoljstvo pratiti prvu nedelju 28. Bemusa (6-12. oktobra), koji je, nakon mnogo vremena, po­

čeo da pokazuje simptome oporavka i da dobij a odlike pravog međunarodnog festi­vala. Izdašnija pomoć nadležnih institucija dopustila je selektoru i organizatorima da svoju energiju usmere ka kreativnosti, a ne ka poslovnoj dovitljivosti koja je pos- lednjih godina omogućavala. Bemusu da preživi.

Festival je tradicionalno otvoren sim­fonijskim koncertom (jednim od boljih nas­tupa Beogradske filharmonije sa izuzetnim solistom na klaviru Jasminkom Stančul i pod upravom solidnog britanskog dirigenta Stivena Barloua. Bilo je to veče koje je na izvestan način definisalo i osnovne konture celokupnog Bemusa. Višegodišnja tenden­cija da se aktuelizuje zvučna slika Bemusa najzad je dobila odlike osmišljene kon­cepcije sa dobrim balansom uspostavljenim između novog i starog zvuka, prihvatljivim i za najširi slušalački krug. Tako su na pr­vom koncertu Bemusa dve kompozicije modernih klasika - jedna popularna do­maća ("Balkanofonija" Josipa Slavenskog) i druga nepoznata, premijerno izvedena, sa geografskog područja iz kojeg dolazi gost (opskurna i ne sasvim primerena svečanom otvaranju 6. simfonija Ralfa Vona Vilijam- sa) - uokvirile standardno repertoarsko delo, Betovenov klavirski koncert u C- duru.

SAZVUČJE: Po sličnom principu kontrasta osmišljen je program većine kon­cerata koji su tako ponudili jedinstvenu mogućnost za premijerne susrete sa nekim od kapitalnih dela sadašnjeg vremena. Kao jedan od najupečatljivijih pamtiće se gudački trio Alfreda Sriitkea koji su vrlo ubedljivo i u besprekornom kamernom skladu izveli planovi beogradskog trija "Goldberg”. Lepo "upakovana" u tradici­onalno sazvučje, muzika našeg vremena je tako definitivno našla svoje mesto i na Be­musu koji premijerama, porudžbinama i izvođenjem dela nagrađenih na "Tribini ko­mpozitora" stavlja poseban akcenat na sti- mulisanje savremenih domaćih stvaralaca.

No, osim na repertoaru, atraktivnost ovogodišnjeg Bemusa počiva na prisustvu umetnika sa visokim i čak najvišim svet­skim rejtingom. Zanimljive biografije onih nama manje poznatih izazivale su radoz­nalost i očekivanja koja su uglavnom bila potvrđena i na koncertima. Najveću senza­ciju među solistima, od kojih je najviše bilo pijanista, predstavljao je vrhunski argentin­ski gitarista Roberto Ausel. Njegovo vrlo delikatno ali virtuozno muziciranje, sa puno ukusa i istančanim osećajem za stil i zvuk, bilo je primer nesvakidašnje subtil- nosti i elegancije.

STANDARDI: Sasvim drugačiji, ek­splozivan i temperamentan, bio je mađarski pijanista Karolj Močari, čiju je vatrenu in­terpretaciju Listovog Klavirskog koncerta

br. 1 bitno ugrožavao trom, nenaštimovan i ritmički neusaglašen orkestar RTB.

Još na drugoj večeri postavljeni su viso­ki standardi kamernog muziciranja kada su nastupili francuski umetnici - pijanistkinja Kler Dezer i gudački kvartet "Parisi". Ret- ko zvučno jedinstvo predstavljeno u tu­mačenju kvinteta Šumana i Franka bilo je pravo oruđe - jedinstveni instrument kojirri su muzičari mogli da postignu gotovo orke- starsku raznolikost boja i dinamike i slo­bodno predstave veliko izražajno bogatst­vo. Ništa manji sklad nije pokazao već pomenuti i uvek pouzdani trio "Goldberg" kome se, ne narušavajući kamernu ravnotežu, znalački priključila i Jasminka Stančul.

FAVORITI: Ipak, vrhunce prvog dela Bemusa poneli su oni muzičari koji su, osim očekivane besprekornosti u izvođe­nju, poznavanju stila, izražajnosti i muz­ikalnosti, ponudili i želju za komunikaci­jom, pa i zabavu. Takve odlike nosio je nas­tup beogradskog duvačkog kvinteta "Les Bacchanales", koji je veoma nadahnuto i ležerno, sa mnoštvom detalja u izražajnom i dinamičkom pogledu, izveo raznorodan program (Despić, Jevtić, Hindemit). Ovoj grupi muzičara pripada i italijanski ansam­bl "Europa Galante" sa Fabijom Bjondijem na čelu, koji je slobodnim i maštovitim poi­gravanjem sa muzičkim tekstom zbunio dobar deo auditorijuma. Sasvim nestan­dardni Vivaldi ("Godišnja doba") koji se nalazio na pola puta od karikature Marka Išama do duhovite kreacije Džona Tavern- era, "olakšan" (suviše?) Bah (Koncert za violinu a-moll) i kitnjasti Samartini (sim­fonija), neuobičajenim tretmanom dina­mike, akcenata i tempa sa vratolomnim ak­robacijama na instrumentima, razmrdali su i podelili publiku. Bilo je to veče opuštenog i vedrog muziciranja kakvo se retko može čuti.

Neprikosnoveni favoriti bili su ipak čla­novi danskog dua "Safri". Izvanredni izvo­đači na udaraljkama, koji sviraju na preko 50 instrumenata, do kraja su uzburkali at­mosferu. Poništavanjem distance između slušalaca u sali i izvođača na sceni, pore­metili su uobičajeno odmereno ponašanje publike koja je ovacijama otpratila gotovo svaku tačku programa. Uspeli su i da sav­ladaju njenu snebivljivost i privole je da čak sa oduševljenjem učestvuje u progra­mu - u uvodu Rajhove kompozicije "Clapping Music". Od Baha do Mendelso- na i od Štiva Rajha do Minoru Mikija, pro­tezao se repertoarski prostor ovog dua koji je doneo veliko osveženje i priredio jedno od najuzbudljivijih večeri u prvom delu Bemusa. ■

BOJANA ŽIŽIĆ

38 VREME ■ 19. OKTOBAR 1996.

Memorijal Nadežde Petrovič

Ključ za razumevanjePostmoderna kritika je očigledno dobila novu generaciju koja superiorno stupa na scenu

eć sasvim prepoznatljiva serija problemskih i panoramskih izložbi održanih ove godine, poput "Rezi­

mea" (Muzej savremene umetnosti), "Ten­dencija devedesetih: Hijatusi modernizma i postmodernizma" (Paviljon "Veljković"), "Pogleda na zid " (Bioskop Rex), "2. bije­nala mladih u Vršcu", 8. pančevačke iz­ložbe jugoslovenske skulpture nastavljena je upravo otvorenim 19. Memorijalom Nadežde Petrović u Čačku. Apsolutnu pre­vagu na svakoj od ovih eskpozicija imaju umetnici mlađe i najmlađe generacije, ka­da se misli na godine njihovog rođenja, ali i na dominaciju na ukupnoj umetničkoj sceni kada se u vidu imaju jezički i idejni aspekti njihove umetnosti. Nedvosmisleni zaključak koji se istovremeno nameće jes­te i taj da je recentna jugoslovenska umet- nička Scena izuzetno aktivna, potpuno plu­ralistička, snažno podsticajna za kritič­ko razmišljanje, a zahvaljujući ovim umet- nicima, ona se nalazi i na samom špicu ob­likovanih zbivanja karakterističnih za uku­pne internacionalne tokove u današnjoj umetnosti.

Ove godine je prof. Ješa Denegri treći put dobio poziv da koncipira izložbu. Ap­solutno svestan glavnih tendencija u našoj umetnosti, on je pozvao i četiri mlada kritičara - Jasminu Čubrilo, Katarinu Ra- dulović, Svetlanu Racanović i Stevana Vu- kovića, kao i Bojanu Pejić da okupi umet- nike koji žive van Jugoslavije. Iako su nezavisno radili selekcije, načinili su, uku­pno ocenjujući, izrazito harmoničnu izlož­bu u svim njenim plastički heterogenim as­pektima, a u čijim jedinstvenim karakteris­tikama prepoznajemo ono što se danas na­ziva "mnogim svetovima umetnosti".

ZNAČENJA: Napomena u uvodnom tekstu kako je opšte mesto svakog od ovih izbora "selekcija koja se odaziva duhovnoj baštini Nadežde Petrović" - zapravo znači da se ista ideja o novom vremenu, estetici i poetikama na kraju ovog veka prepoznaje slično kako je i sama Nadežda na njego­vom početku prepoznavala i bila među vodećim protagonistima promene umet­nosti poznate kao modernizam. Čitanjem obrazloženja izbora u predgovorima kata­

loga pokazuje se da se i na kritičkoj sceni odvija zanimljiva aktivnost otkrivanja raznih mogućnosti čitanja i tumačenja ra­dova ovih umetnika koji raznim povodima, selekcijama i kontekstima poprimaju zap­ravo drugačije ocene i teorijske zaključke., Ključ za razumevanje ove pojave u novoj umetnosti vidi se u karakteru ovih radova koji očigledno u sebi sadrže upravo os­obine koji iniciraju tu adekvatnu misaonu aktivnost. A ta slojevitost značenja podsti- cana je i promenljivošću formi novog umetničkog predmeta, što je tačan način za opisivanja ovog trenutka postmodernizma.

Ove istovremene mikroscene nove umetnosti formirane su na sledeći način: J. Denegri se odlučio za trojicu umetnika "usamljeničke i in­timne geometrije de­vedesetih" - Veska Gagovića, Miliju Pa- vićevića i Veljka Vu- jačića; takođe za tri autora odlučila se i S.Racanović - Jovana Čekića, Dobrivoja Krgovića i Zorana Naskovskog koji "iz- meštaju kontekste umetnosti", (na način koji su već pokazali na izložbi Iskustva memorije, 1995. u Narodnom muzeju).Takođe tri autora pozvala je i B. Pejić - Marinu Abramović, Milovana Markovića i Norvežanku Sisel Toas koji se izražavaju različitim sredstvi­ma od slike do instalacije i video perfor­mansa u tematskom krugu telo-žensko.

Obimnije selekcije načinili su J. Čubri­lo koja je pozvala isklučivo umetnice, čime se doprinosi prepoznavanju pojma icona femina analogno ženskom pismu, i to u ve­likom generacijskom dijapazonu od Milice Stevanović (r. 1933), preko Marije Drago- jlović, Darije Kačić i Marije Vaude, do Tanje Ostojić (r. 1972); K. Radulović ovom prilikom zanimali su umetnici koji imaju naglašeniji stav u odnosu prema izl- agačkom prostoru uz istraživanje logičke

strukture oblika pod naslovom "Minimalis­tičke tendencije/poštovanje definisanog oblika". Od "starijih" autora tu su se našli Dragomir Ugren i Dragoslav Krn&jski, mlađih Aleksandar Dimitrijević i Nikola Pilipović i najmlađih Mirjana Đorđević, Ivan Ilić i Milorad Mladenović. Najzad, je­dini filozof umetnosti među ovim istoriča- rima S. Vuković prikazao je radove grupe Apsolutno, poznatih konceptualnih umetni­ka Neše Paripovića i Ere Milivojević, čiji se tad danas čita u novim odrednicama, te Mihaila Milutinovića i Branke Kuz- manović, dakle umetnika koji iziskuju noVu recepciju rada, a njihov selektor je ponudio i vidljivu kategorijalnu promenu pojma umetnosti.

SCENA: Postmoderna kritika je oči­gledno dobila novu generaciju koja superi­orno stupa na scenu, baš kao i umetnost o kojoj misli. Nagrađeni su N. Paripović, J. Čekić, N. Kocić, Z. Naskovski i V. Vu- jačić, a kao presedan, B. Kuzmanović je ponela nagradu Istoričara umetnosti čiji se kongres upravo tada održavao u Čačku.

Nedavno je J. Denegri zapisao kako je aktuelna umetnička scena "neprijatno razd­robljena, razmrvljena, raskoljena, netrpe­ljivo kompetitivna", a razlike unutar nje se

"mrzovoljno podnose", da bi ubrzo zatim promenio ovu ocenu sledećom konstataci­jom: "Prilikom recepcije ovih (i niza osta­lih) recentnih ideja, ovde među umetnici- ma i kritičarima postoje (i dobro je da pos­toje) različiti stavovi i pogledi..." Ovo je tačno jer odgovara zapravo stvarnom sta­nju u današnjoj novoj umetnosti koja je ot­vorena, nedogmatična, nekanonska, neto- talitarna, rečju, ona je živi završetak jedne velike epohe umetnosti - modernizma XX veka. A mesto umetnika u tom procesu, onih koji su pozvani na ovogodišnji Na- deždin memorijal, kao daje već istorizova- no istovremenim kritičarskim ocenama. ■

JOVAN DESPOTOVIĆ

SL________-__I__đL----------------------- ■■■_______2---POSTAVLJANJE RADOVA: Prevaga mlađe generacije

19. OKTOBAR 1996. ■ VREME | 1 | |

34. Njujorški filmski festival

Uzbudljiv izborU vreme sigurnih hitova Forman uživa u tome da se obračuna sa pitanjima američkog morala i politike

Ovogodišnji filmski festival u Nju- jorku obećava veoma uzbudljiv iz­bor međunarodnih filmskih stvara­

laca. Neki filmovi su već dobili nagrade, a mnogi ovde imaju svetsku premijeru. Fes­tival je otvoren (27. septembra) izvanred­nim filmom engleskog režisera Majka Lija "Tajne i laži" ("Secrets and Lies"), koji je bio najbolji film ovogodišnjeg Kanskog festivala, a zatvoren je (13. oktobra) svets- kom premijerom novog filma Miloša For- mana "Narod protiv Larija Flinta ("People Vs. Larry Flint") u kome igraju Vudi Harleson i grandž rok zvez- da i udovica Kurta Kobejna - Kortni Lav.

Majk Li svojim transcendent- nim filmom "Tajne i laži" potvr­đuje status pesnika laureata mod­erne svakodnevice, majstora ži­votnih detalja i emotivnih nijansi u smislu u kome je to bio Čehov.Li je pesnik jave u koju prodire na vrlo osoban način - polazi od ideja koje mu se vrzmaju po glavi i tek posle više meseci rada sa glumcima počinje da uobliča- va filmsku priču. Na naše pitanje šta dolazi prvo: izbor glumaca ili likova, Li bez dvoumljenja od­govara: "glumački ansambl". U "Tajnama i lažima" Sintija (Bren- da Bletin, najbolja glumica u Kanu), bela žena iz radničke klase, doživljava preokret u ži­votu kada otkrije da je mlada crnkinja koja je traži njena kćer­ka koju je pre dvadeset sedam godina dala na usvajanje. Stvaran kao i drugi Lijevi filmovi "Tajne" se odlikuju toplotom i humorom, ali iznad svega neprevaziđenom iskrenošću i neposrednošću u otkrivanju sitnih prevara i iluzija od kojih je satkana ljudska egzistencija. Li objašnjava da su "Tajne": "Film o identitetu, o potrebi za ljudskim dodirom i komunikacijom. Svi imamo svoje tajne i laži i ako postoji neka poruka ovog filma ona je da je bolje reći istinu."

FORMAN: Poznati režiser Miloš For­man vraća se na ovaj festival sa novim fil­mom po scenariju Larija Kasevskog i Sko­ta Aleksandera. "Lari Flint" je hronika života bivšeg kralja pornografije, milion- era i izdavača "Hastlera", propalog narko­mana koji postaje "novorođeni hrišćanin" i borac za ljudska prava, nemeza ultra- konzervativnog vođe tzv. Moralne većine Džerija Falvela i meta atentatora. Život Larija Flinta jeste tipično i isključivo američki cirkus sa tri arene. Vudi Harelson

LILI TEJLOR: Scena iz Gomezovog filma " llltovvn"se pojavljuje u svojoj do sada najboljoj ul­ozi, dok Kortni Lav gori na filmskom plat­nu u ulozi bivše striptizete, sada Flintove supruge. U vreme niskoriskantnih, sig­urnih hitova holivudske masovne proiz­vodnje, Forman uživa u tome da se obra­čuna sa najriskantnijim pitanjima ame­ričkog morala i politike.

Zbog izuzetnog značaja koji odbor Nju- jorškog festivla pridaje prošlogodišnjem pobedniku Kanskog festivala Kusturičin- om filmu "Podzemlje" (Underground"), napravljen je presedan i ovaj film je uklju­čen u redovni program, mada je prošle go­dine imao jednu projekciju u Njujorku. Na prošli festival nije stigao jer je bio u mon­taži. Film se najavljuje kao "vizuelno oča­ravajući i duboko potresan prikaz jugoslo- venske posleratne stvarnosti."

(Drugi jugoslovenski film - Dragoje- vićeva izvanredna ratna drama "Lepa sela, lepo gore" učestvuje na manjem ali sve za­nimljivijem Hemptonskom festivalu, koji se održava u bogataškom letovalištu Nju- jorčana u Ist Hemptonu, tako daje oktobar u Njujorku obeležen prisustvom našeg fil­ma. Najveći problem naših filmova, kao i drugih filmova itianjih kinematografija, jeste da na-đu američke distributere).

Francuski film i ove godine ima značaj­ne predstavnike. Ponavljajući svoju sara- dnju iz "Moje omiljene sezone" ("Ma sai- son preferć"), Katrin Denev, Danijel Otej i

Andre Tešin ponovo se sastaju u filmu "Lopovi" ("Les Vo- leurs"), koji je središnji film Njujorškog festivala. Reditelj Tešin je u svom najboljem iz­danju u ovoj gustoj, strasnoj pripovesti o dva brata - lopovu i policajcu - i ženi u nevolji u koju su zaljubljeni i policajac i profefcorka filosofije koju igra Katrin Denev. Lopovi imaju st­rukturu Foknerovog romana u kome svaki lik nosi svoj deo zagonetke i u kome se prepliću triler, porodična hronika i mračna ljubavna priča sa sjajn­om vizuelnom pripovedačkom tehnikom.

. Pored "Lopova", tu je i "Le Garcu" u kome talenat Žerara Depardjea dolazi do punog izražaja.

KOLEKTIVNA AMNE­ZIJA: Izuzetno je značajan film "Samozvani junak", Žaka Odijara (nagrada za najbolji scenario u Kanu), koji se prvi put u francuskom filmu na pravi način, bez nostalgije, suočava sa posleratnom stvar­

nošću, samozavaravanjem i kolektivnom amnezijom Francuske kroz priču o ve­likom lažovu i samozvanom heroju Pokre­ta otpora, koga ubedljivo igra Matju Kaso- vic (režiser i glumac filma "Mržnja"). Odi- jar nam je povodom ovog filma rekao: "Mojoj generaciji (rođenoj desetak godina posle rata) dugo je trebalo da pronađe

IM VREME ■ 19. OKTOBAR 1996.

Jesenji filmski hitovi

Borba protiv kriminalaFilmski obračuni dolaze kao terapija nakon pucnjava u novobeogradskim blokovima

Jedan od trendova u savremenom Holivudu je povratak tra­dicionalnim žanrovima. Nakon revitalizovanog i recikliranog vesterna na red je došao krimić. Ova dva žanra čine osnovni sastojak alhemijske formule uspeha fabrike snova, koji je Godar definisao jednačinom bez nepoznatih: devojka + pištolj = film. Naravno u prvom vesternu nema devojaka. Igrom slučaja, ili distributerskog proviđenja, aktuelni bioskopski repertoar odlič­no reprezentuje ovaj trend. Kriminalistički filmovi u varijete­tima od rekonstrukcije do postmoderne transpozicije, dokazali su se kao odlična bioskopska roba, što je preduslov njihove da­lje egzistencije u žanrovskoj šumi novog Holivuda.

U gradu u kojem je kriminal zastupljen do te mere da ga i predstavnici medija bliskih vlasti upoređuju sa Čikagom, films­ki obračuni dolaze kao terapija nakon pucnjava u novobeograd­skim blokovima, čiji akteri tek čekaju da budu opevani u "pr­vom srpskom filmu u drugom veku filma", "Do koske" Bobana Skerlića.

DEŽURNI KRIVCI, SAD 1995, r: Brajan SingerDomaći kritičarski establišment potpuno je prevideo ovaj

film na festivalu u Kanu 1995. godine, zabavljen glorifikacijom budućeg pobednika "Undergrounda". Film Brajana Singera "Dežurni krivci" postmoderna je obrada jednog od vodećih pod- žanrova kriminalističkog filma: grupa kriminalaca okupljena oko pljačke. Ipak u ovom delu bitni su pre svega likovi koji predstavljaju puteve i stranputice psihološkog lavirinta u koji svaki gledalac nepogrešivo ulazi, kao laboratorijski pacov.

Svojevremeno tabu, da gledalac ne sme da se vuče za nos do samog kraja, predstavlja upravo udarnu iglu filma, a eventualno naknadno gledanje otkriva svakome, veliku veštinu autora u plesu po tananoj žici između stvarnog i iluzije.

U partituri glumačkih bravura (Čaz Palminteri, Gabrijel Bern, Benisio del Toro) izdvojen je Kevin Spejsi i nagrađen "Oskarom".

Ocem: 81/2

ŠTA SVE MOŽEŠ U DENVERU KAD SI MRTAV,SAD 1995. r: Geri Fleder

Isti festival (Kan 1995) isto neprepoznavanje jednog sjajnog filma iz iste grupe (domaći "kritičarski krem"). Možda su bili zauzeti konzumiranjem hrane i igrom na stolovima uz muziku orkestara Bobana Markovića i Bobana Salijevića. "Šta sve možeš u Denveru kad si mrtav" odličan je dvostruki program sa "Dežurnim krivci­ma". Nastao iz sce- narističke radionice Skota Rozenberga, buduće velike zvez- de, čiji je film "Lepe devojke" izazvao ve­liko interesovanje na festivalu u San Se- bastijanu, za osnovu opet ima priču o grupi kriminalaca-gubit- nika, koji stradaju u egzekuciji.

Glavni junak, Džimi Svetac, kriminalac koji se vratio na put ispravnih vodeći agenciju za snimanje posthumnih video poru­ka, nosi dah smrti i svako koga dodirne odlazi na onaj svet, i pored njegovih najboljih želja. Filmofili će prepoznati posvete u rasponu od "Džungle na asfaltu" do "Terminatora". I ovde im­presionira horska glumačka igra (Bil Forsajt, Kristofer Voken, Kristofer Lojd, Fairuza Balk, Gabrijel Anvar...), nasuprot solo partije Endija Garsije.

Ocena: 9

ŽESTOKI MOMCI IZ LOS ANĐELESA,SAD 1996. r: Li Tamahori

Ustaljena holivudska praksa je da kada u nekoj zemlji kon­vertibilnog tržišta neki autor napravi film koji na blagajnama potuče američke hitove, isti biva automatski regrutovan. To se desilo Holanđaninu Polu Ferhuvenu, a evo sada i Novozel­anđaninu (Maoru) Liju Tamahoriju, poznato našoj publici po filmu "Bili smo ponosni ratnici". Tamahorijev pomalo neočeki­van holivudski debi je "Maloholaridovi vodopadi", koji je dis­tributer prepevao kao "žestoki momci iz Los Anđelesa". Na fonu "Kineske četvrti" Polanskog, autor je pokušao da rekon- struiše klasičnu formu filma noar, u preciznoj i elaboriranoj ikonografiji, uzdajući se u snagu svog kastinga, sa Nikom Nol- tom i Melani Grifit na čelu. Krajnji rezultat je ipak više profila eseja, pa prosečnog gledaoca ili entuzijastu žanra ostavlja hlad­nim.

Ocena: 7DINKO TUCAKOVIĆ

činjenice o ulozi Francuske u Drugom svetskom ratu. Sedamdesetih godina izašla je prva studija o Viši režimu, koji je napisao američki istoričar Pakston, i prvi film ("Tuga i sažaljenje"), koji je odmah zabranjen za prikazivanje u Francuskoj."

Prvi put ove godine u okviru festivala pojavila su se dva specijalna događaja: svetska premijera kopije na 70 mm u digi­talnoj stereo tehnici Hičkokovog klasika "Vrtoglavica" ("Vertigo") i svetska prem­ijera "Rokenrol cirkusa Roling-Stounsa"

koji je snimljen 1968. godine ali nikada do sada nije javno prikazan. Retrospektiva je ove godine posvećena bengalskom režise­ru Ritviku Gataku, savremeniku velikog Satjadžit Reja, koji je do sada ostao uglav­nom nepoznat široj filmskoj publici.

Pored "Larija Rinta", Njujorški festival je pozornica svetskih premijera još dva američka filma - "SubUrbia" Ričarda Lin- klatera, rađenog po pozorišnoj predstavi Erika Bogosijana koja beleži govor, snove, humor i nade pripadnika tzv. X generacije,

"Bolesni grad" ("111 town") pisca-režisera Nika Gomeza. To je više mentalni nego geografski prostor koji kombinuje idilične snove i brutalnu stvarnost drag-dilera i nar- kosa Majamija i briše uobičajene granice između mašte i strahotne jave na svež način. Optužen da glorifikuje nasilje, Go- mez povodom filma kaže: "Nasilje je vrlo filmično. Ja sam odgojen u tradiciji film noara i ovo je moj oproštaj s tim žanrom. '111 town' je lament o našoj blaziranosti po pitanju nasilja i smrti".

19. OKTOBAR 1996. ■ VREME 4tJ

Katrin Denev,koja i ove godine prisustvuje Nju- jorškom festiva­lu, tom prilikom nam je izjavila da je film bio loše primljen na Kan- skom festivalu,

ali je doživeo veliki uspeh u Parizu. Re­kla je da joj nije nimalo teško palo da igra lezbijsku ljubav, jer "ljubav je ljubav", dodala je.

JINGIJANG: Još jedan američki red- itelj Bili Bob Tornton prvi put se pojavljuje na ovom festivalu sa izvanredno snažnim prvencem ("Sling Blejd"). Torntonov film, koji je složena i tragična priča o porodici, govori o mladiću koji je proveo ceo život u mentalnoj instituciji za kriminalce zbog ubistva majke i njenog ljubavnika, i koji se u filmu vraća u rodni grad da se suoči sa sobom i svojom prošlošću.

Italijanska kinematografija predstavlje­na je vizuelno uzbudljivim filmom "Izvan oblaka” ("Beyond the Clouds"), posled- njim delom legendarnog Mikelanđela An- tonionija, koji je završen uz pomoć Vima Vendersa i rađen po četiri Antonionijeve priče sa Džonom Malkovičem, Fani Ardan i Peterom Velerom u glavnim ulogama, kao i maestralnim ulogama Marčela Mas- trojanija u nadrealističkoj komediji Raula Riaza "Tri života i samo jedna smrt".

Lista azijskih filmova govori o snazi talenata kao što su Iranac Makamlabaf koji se predstavlja remek-delom "Gabeh" koje podseća na poetsku mistiku Dovženka i Paradžanova. Zatim tu je indijski pisac i reditelj Dipa Mehta sa strasnom i nežnom ljubavnom pričom "Vatra", kao i izvanred­ni Tajvanci Hu Hsijao-Hsijen ("Zbogom, juže, zbogom") i Edvard Jang ("Mažong").

Velikan kineskog filma Čen Kaige ponovo sarađuje sa zvezdama svog filma "Zbogom moja konkubino" Gong Li i Les- li Čungom u filmu "Zavodnički mesec", koji ga ponovo vodi u sutonsku atmosferu Šangaja između carstva i republike. Sni­matelj Kristofer Doji i Čen daju erotskom i emotivnom vrtlogu, u koje su uvučeni biv­ši žigolo i kćerka vođe gangsterskog klana Panga, neobično uzbudljiv fizički oblik.

Njujorški filmski festival predstavlja 30 filmova iz 18 zemalja. Glavni selektor fes­tivala Ričard Penja (Pena) tim povodom kaže: "Mada nismo svesno birali neku posebnu temu za festival, ovogodišnji iz­bor kao da je neka vrsta jinga i janga (muškog i ženskog principa) porodičnog života u složenom i uvek promenljivom društvu." ■

MAJA HERM AN-SEKULIĆ

S C E N AGorderova "Misterija pasijansa”

Proslavivši se romanom "Sofijin svet", Justejn Gorder svojim novim delom pokušava da održi slavu koju su mu doneli milion- ski tiraži "romana o istoriji filozofije". Stoga, naravno, i "Mister­ija pasijansa" nalikuje na delo koje joj je prethodilo. I to je pričao filozofskom buđenju jednog deteta zahvaljujući prepletanju njegovog života sa pričom koju je napisao bliski rođak (u ovom slučaju deda), dok su odjeci "Alise u zemlji čuda" još jači - priča koju dečak Hans čita govori o špilu karata koje ožive, da bi potom, shvativši da su samo plod mašte, umrle.

Okosnicu zapleta čini potraga za Hansovom majkom, koja je osam godina ranije otiš­la od kuće da bi "pronašla sebe". Dvanaestogodišnji dečak i njegov otac filozof kreću iz rodne Norveške, prelaze ćelu Evropu, da bi majku i ženu našli na samom jugu kontinen­ta, u Atini. Sve vreme puta otac postavlja sinu filozofska pitanja, sa osnovnim ciljem da dečak "upozna sebe". Tako Hans, za razliku od svoje majke, "složi pasijans", dakle pronađe sebe i shvati daje, poput oca, rođeni filozof. V.R.

Špirit na CD ROM-u stubovi kultureAmerička kompanija "Bajron Preis Mul­

timedia" (Byron Preiss Multimedia) ne­davno je objavila CD ROM izdanje koje je u celosti posvećeno klasičnom stripu "Špi­rit" i delu strip crtača Vila Eiznera (Will Eisner). Osim video materijala, koji beleži Eiznerove komentare u vezi sa nastankom i produkcijom ovog legendarnog stripa, CD ROM sadrži i 52 epizode "Špirita" koje su se pojavile tokom 1949. godine. Uprkos važnosti čitavog projekta, koji predstavlja prvi pokušaj da se jedno klasično strip ost­varenje objavi na elektronskom mediju umesto na papiru, u štampi su se pojavili komentari povodom nedovoljne čitljivosti ovako reprintovanih stripova, kao i prob­lematičnog izbora epizoda iz '49. godine.

S. RAKEZ1Ć

Nedavno je osnovana nova izdavač­ka kuća "Stubovi kulture" na čijem je čelu Predrag Marković, dugogodišnji urednik "Vremena knjige". "Zbog suv­lasničkih nesuglasica, 'Vreme knjige’ do daljeg posluje bez novih ulaganja. Au­torski projekat je zbog toga prešao u no­vu izdavačku kuću 'Stubovi kulture"', re­kao je Predrag Marković na konferen­ciji za štampu, predstavljajući prvo kolo nove kuće. U ediciji romana, tu su nova dela Davida Albaharija, Dragana Stoja- novića, Lasla Vegela, Milete Prodano- vića, Živojina Pavlovića i drugih, dok nove zbirke priča objavljuju, pored os­talih, Đorđe Pisarev, Milovan Marčetić, Vasa Pavković, Velimir Ćurgus Kazimir^ i Aleksandar Gatalica.

K.R."X-Zabava"NEOBIČNO KRATAK SADRŽAJ PRETHODNIH NASTAVAKA: Trideset jedan

mesec postojalo je "Vreme zabave". Urednik izdanja bio je Petar Luković. On & ljudi koji su stvarali ovu rock'n'roll epopeju razveli su se od "Vremena zabave". Ispraznili su fioke & odlučili da nastave tamo gde su stali, ali od početka. U Gospodar Jovanovoj ulici (prostorije "Stubovi kulture - Vreme knjige") instalirali sii privremeni štab. Jednog lepog sunčanog dana, dok se jesenji vetrić poigravao listovima na granama & dok su plavim nebom letele ptice, pojavila se "X-Zabava"...

Dve novine u jednom magazinu. List pun poklona i nagradnih igara. Sto strana u luk-. suznoj opremi: muzika, film, internet, fashion, TV, radio, knjige. Poseban dodatak: 16 strana recenzija najnovijih domaćih i stranih diskova. To stoji i u reklamnom oglasu koji se mogao pročitati u drugim novinama; razloga za sumnju nema. Jedino ne piše daje "X- Zabava" štampana na najkvalitetnijem papiru koji klizi pod prstima, daje na naslovnoj strani Gymbrowsky (Sunshine), a na strani 56. intervju; pre toga su ekskluzivna pisma iz Londona i Amsterdama, ispovest Sase Jankovića iz "Instant Karme", intervju sa članovi­ma grupe "Oružjem protivu otmičara", tekstovi o "Pulp", "Suede", Shirley Manson ("Gar- bage"), dosije Patti Smith, o klupskoj sceni kod nas i svetu, kompjuterskim igrama, tu su brojne informacije iz sveta muzike i filma, stare i nove rubrike i još mnogo, mnogo toga ... Rečju, urbani magazin koji pokriva široko polje rock kulture. Jedino što ni tu nema to­liko slobode da "fioka" postane "fijoka", ili da se "ne možete" piše sastavljeno (ali to na dušu lektora "Pavla"), jer je r'n'r postao ozbiljna stvar. No, dobro; "ganta rei", što reče Her- aklit, prema pisanju jednog od autora "X - Zabave". Samo, to'nije Heraklitova izreka. Razmišljao je, doduše, stari Efežanin u tom duhu, ali je govorio i nešto drugo, ne manje mudro - da je karakter čoveku sudbina. l j .k .

I j f g j VREME ■ 19. OKTOBAR 19%.

In t e r v j u : D u br a v k a U g r e š ić

Muzej bezuvjetne predajeMi smo mucava, nemušta, srdita i plačna kultura

ubravka Ugrešić trenutno živi i radi u Amsterdamu. No, sreli smo je u Beču, jed­noga dana kada se - stica- jem okolnosti - u dve

renomirane kulturne institucije u isto vreme održavalo veče bosanske literature (u okviru Dana bosanske■ kulture) i književno veče na kojem je učestvovala Dubravka Ugrešić, a koje začudo nije bilo tematski vezano za prostor bivše Jugo­slavije. Pristanak za intervju dala nam je sa lakoćom. Književno veče na kojem je učestvovala, održano u okviru festivala pozorišne avangarde Štajerska jesen, bilo je koncipirano kao susret dva književnika iz različitih kulturnih miljea i razmena njihovih misli o jednom istom, opštem pojmu. Tako su Dubravka Ugrešić i Elfr- ida Čurda govorile o budućnosti, pri čemu je potonja književnica svojim ap­straktnim izlaganjem na zadatu temu odavala utisak nekoga ko je dugo borav­io u kuli od slonovače, dok je Dubravka Ugrešić, koja je obrazlagala kako je kom- promitovani pojam budućnosti dospeo u sferu trivijalnog, odavala utisak nekoga ko iz vlastitog iskustva zna ono o čemu govori.

Neposredan povod za naš razgovor je njena zbirka eseja "Kultura laži", koja je nakon holandskog (1995) i nemačkog izdanja (1995) objavljena u ediciji "Bas­tard", prilogu zagrebačkog časopisa "Arkzin" za kritičku publicistiku. Po reči- ma Borisa Budena, glavnog urednika "Bastarda", knjiga će biti promovisana i na Sajmu knjiga u Beogradu.

"VREME”: Iz vašeg eseja "Profesi­ja: intelektualac”, koji se bavi odno­som intelektualaca i rata, probija skep­sa.... UGREŠIĆ: Intelektualci i rat, to je

jedna velika tema koja će posve sigurno biti predmetom budućih istraživanja i studija. Pri tom mislim da će i autori biti strani, a ne tzv. naši pisci. Kratko rečeno, detalj koji može poslužiti kao moto sva­kog razgovora na tu temu jest televizijs­ki kadar u kojem Dobrica Cosić na skupš­tini bosanskih Srba na Palama izgovara rečenicu: "Ja sam tu da vam služim".

EGZIL KAO INTELEKTUALNI I EMOCIONALNI TRENING: Dubravka Ugrešić

Većina intelektualaca služila je u ovom ratu kao ideološko-intelektualni servis svojim vladama, većina njih bili su konobari vladajućeg režima. Pri tom su srpski intelektualci, kažimo to odmah, bili, a mnogi od njih i ostali, najžešćim dobosarima rata.

Smatrate li da je intelektualcima pripisana prevelika moć kada se tvrdi­lo - najčešće za srpske intelektualce - da su zapravo oni krivi za rat?

Iako ne vjerujem da srpski seljak čita Dobricu Ćosića, Momu Kapora, Matiju Bećkovića i tako dalje, i tako redom - njemu je, naime, dovoljna kaseta Tko to kaže, tko to laže... Ne zaboravimo na činjeniću da su intelektualci izašli među narod (izraz nije moj)'; da su, dakle, sud­jelovali u medijima, da su bili opinion- makeri, da su mnogi prihvatili i političke funkcije. Svaka, čak i površna analiza medija može potvrditi t u " veliku brojčanost intelektualaca uključenih u ratnu propagandu. Opet, ponavljam, prvenstvo pripada srpskim intelektualci­ma. Najtužnije je to da je naša povijest, pri tom mislim na ovu nedavnu, zapravo ništa drugo do povijest osobnih biografi­ja. Kada bih ja pisala intelektualnu pov­ijest nedavnih događaja, bila bi to pov­

ijest biografija posrednih i neposrednih sudionika.

Iz vaših eseja izbija odbojnost pre­ma instrumentalizaciji pisane reči koja se bavi proteklim ratom; s druge strane, pišete tekstove koji tumače društvenu stvarnost i imaju jasan poli­tički sadržaj. Da li danas svesno raču­nate sa mogućnošću instrumentaliza- cije?

Svi smo mi izmanipulirani i svatko je sklon da u protekle događaje učitava svo­ju istinu. U tom smislu i recept za kolače može se čitati kao ratna poruka. Dakle, svaki tekst može biti predmetom manip­ulacije, pogotovo u izmijenjenim kodovi­ma komunikacije* kakvi su na snazi dan­as. Što se moje knjige tiče, nastojala sam zadržati književni nivo svojih eseja, bori­la sam se za ugrožena prava književnosti na terenu publicistike. Možda zato moji eseji i nisu našli svoje mjesto u dnevnim novinama, nego u književnim časopisima kakav je, recimo, "Lettre Internationale". Pisani na razmeđi, moji eseji nisu se pokazali zanimljivima za tzv. trade iz­davače.

Meni se baš čini da je vaša knjiga zanimljiva za tzv. zapadnog čitaoca.

Mislim da ste u krivu. Naime, zapadni ►19. OKTOBAR 1996. ■ VR EM EN______________ ___________ irnm

čitalac traži brzu, pojed­nostavljenu priču, repor­tažu, i želi je saznati od svog novinara, jer svome novinaru vjeruje. Zapadni čitalac je u pravilu sumnjičav prema tekstovi­ma koji stvar pokušavaju artikulirati s naše točke gledišta, prije svega zato jer ta točka nije jedinstve­na. Ona je slovenska, srps­ka, hrvatska, bosanska. To što je za zapadnog konzu­menta moralno, emociona­lno i intelektualno prih­vatljivo, kada smo mi u pi­tanju kao autori, jesu svje­dočenja, pri tom svje­dočenja žrtve. Krvnici, naime, nikada ne svjedoče, a ako to čine, uzimaju na sebe masku žrtve. Primjer koji to najjas­nije potvrđuje jest uspjeh knjige sara­jevske djevojčice Zlate Filipović. To je jedini široko medijski poznat, dakle i široko relevantan, dokument o ratu koji je na zapadno vtržište dospio s tzv. naše strane. Detalj je, dakako, veoma ironičan i mnogo govori. Govori o tome da je za­padni čitalac spreman saslušati samo žanr svjedočenja, i to samo ako se uklapa u njegovo kulturno pamćenje (Zlata Fili­pović je promovirana kao sarajevska Ana Frank, ne zaboravimo), ali ujedno potvrđuje i našu nesposobnost da artiku­liramo događaje koji su se zbili.

S druge strane, rat je bio povod da se veliki broj naših pisaca štampa i prevodi na strane jezike.

Mislim da se varate...Vi smatrate da je taj broj mali?Ja mislim da se taj broj preuveličava.Uporedimo ono što se moglo naći u

knjižarama u Beču septembra 1991. i septembra 1996. Dakle, 1991. jedva dva naslova, a prošle nedelje, u prodavnici "Zeritralbuchhandlung", pored vaše zbirke eseja - još uvek smeštene u odelj- ak "Jugoslavija” - mogle su se naći tri Andrićeve knjige, dve Krležine, zatim knjige Tišme, Draga Jančara, Nedeljka Fabria, Velikića i još nekih pisaca.

Prvo, za pravog pisca je ponižavajuće da se njegove knjige pojavljuju na stranim jezicima zahvaljujući tome što se evropski medijski fokus rata trenutno okrenuo prema našim krajevima. Drugo, ponižavajuća je recepcija tih knjiga. An- drića čitaju kao etno-priručnik o Bosni, Krleža je sveden na citate, suvremeni pi­sci čitani su kroz kastrirajući raster. Oni uglavnom služe kao potvrda otkriću da

intelektualni servis svojim vladama, većina njih bili su konobari

! vladajućeg režima"tamo nisu svi di­vljaci', ili pak su­protno, kao potvr­da da su tamo svi divljaci. S druge pak strane, zapita­jmo se možemo li očekivati više. I

otkuda nam pravo da pretendiramo na bilo šta?

U vašoj poetici odigrala se značajna promena. Društveno-polemičke teme i politički sadržaji nisu vam više strani. Da li vi to u sebi doživljavate kao pre­lom?

Da, dogodila se velika promjena. Prva je, dakako, rat, koji me nije stjerao u tzv. umjetnički eskapizam, u tzv. unutrašnju emigraciju, nego suprotno: razvio je u meni jaku potrebu da sve što se oko mene događa pokušam artikulirati. Druga je promjena egzil. O tome koliko egzil mijenja poetiku napisani su brojni tek­stovi, čiji su autori verzirani egzilanti, kao Joseph Brodsky ili Czeslavv Milosz. Milosz na primjer kaže da određeni žan­rovi (realistični roman, na primjer) i određeni stilovi ne mogu, po definiciji, biti prakticirani u egzilu. Drugi egzilant R. M. Rilke rekao je negdje da priča o uzdrmanom životu ne može biti ispričana nego u djelićima i fragmentima. Na poet­ičkom nivou, dakle, istražujem nove ob­like koji na najprecizniji način mogu izraziti tu promjenu.

Da li je knjiga eseja nastala da bi se u toj formi "oslobodio" politički sadržaj o kome ste imali potrebu da pišete, kako on ne bi prešao u roman?

Ne, tog se sadržaja nisam riješila s knjigom eseja. Taj se sadržaj u indirektn­om, skrivenom obliku ušuljao u moj ro­man.

Govorite o svom novom romanu koji sad u jesen treba da izađe u Holandiji i zove se...

Naslov je "Muzej bezuvjetne predaje".Zanimljiv naslov...Muzej s tim nazivom je zaista posto-

"Vorina infoklrtiialapi jao' Njegov pravi naziv je ?iA ,u ia u u r i t n i u d i d u i Muzej istorii bezogovoročnojslužila ie U ovom ratu *<apituljacii germanskogo nar-

J oda v vojne 1940-1945. Biokao ideološko- je to muzej njemačke kapitu­

lacije, vlasništvo bivšeg Sov­jetskog Saveza, a na teritoriju Istočnog Berlina. Muzej je zatvoren u ljeto 1994. godine kada su posljednji sovjetski vojnici napustili svoje kasarne u bivšoj Istočnoj Nje­mačkoj. Uzela sam taj naslov iz više razloga, i ti se razlozi

otkrivaju u samom romanu.Ko je vaš čitalac? Da li uopšte o

tome razmišljate kada pišete?Velika je satisfakcija u činjenici da

moje knjige izlaze u drugim zemljama. Tako se, na primjer, dogodilo da se prvo izdanje "Američkog fikcionara", "Kulture laži", sada i "Muzeja bezuvjetne predaje", pojavilo na holandskom jeziku. Tako mogu reći da sam i - holandski pisac. In­ače, sada su moji prvi čitaoci moji prevo­dioci, a kada se knjiga pojavi - strani či­taoci. U tom smislu moj se čitalac prom­ijenio i svijest o tome, možda ne bitno ali posve sigurno, unosi dodatnu nijansu u sferu koju smo ranije spomenuli, u tzv. književnu poetiku.

Kako biste opisali dobre strane i loše strane egzila za vas kao pisca? Šta vam je egzil doneo, a šta vam je oduzeo?

Ja tek učim abecedu egzila. Ne mogu reći da sam to stanje izreflektirala i daje to uopće moguće. To stanje, ako je to uopće prava riječ, zadesilo me, izabrala sam ga ne razmišljajući mnogo, gotovo impulzivno. Skočila sam i sada plivam. Pustila sam da me nose stvari, slučaj, geografija... Zasada mogu tek nešto reći o fizičkom doživljaju egzila. Nije jed­nostavno mijenjati zemlje. To se samo sa strane, sjedne čvrste točke, čini neobično atraktivnim...

Ona puno putuje...Da, ona puno putuje. Čak na

birokratskoj razini stvari nisu jed­nostavne. Egzil je čin slobodne volje (iako nije ni to, jer smo uglavnom na to natjerani), ali i sloboda egzilanta je og­raničena. Ona ovisi o birokratskoj volji zemlje u koju ste došli. Ako zanemarimo birokratsku stranu priče, njezin veliki dio još uvijek ostaje u sferi praktičnog, trivi­jalnog.

Da li je boravak u drugim sredina­ma proširio i produbio vašu sliku sve­ta? Da li je to vaš profit od egzila?

U egzilu živite simultano nekoliko života: onaj koji ste ostavili, taj koji vas

44 VREME 19. OKTOBAR 1996.

okružuje, život vaše nove sredine, i svoj privatni, na razmeđi. Svi ti životi skuplj­eni su u vama. Egzil je i radikalna promjena točke gledišta, neka vrsta per­manentne revalorizacije. Drugim očima gledate sebe, svoju bivšu sredinu, svoju novu sredinu, egzil je neka vrsta perma­nentnog intelektualnog i emocionalnog treninga, sticanje nekog posve novog mentalnog elasticiteta.

Da li ste čitali Handkeov tekst "Pravda za Srbiju"?

Nisam, čitala sam samo fragmente ob­javljene u srpskoj i hrvatskoj štampi.

Dakle, ne biste mogli da ga komen- tarišete?

Ne mogu komentirati sve, ali mogu reći da me fragmenti koje sam čitala, bla­go rečeno, nisu impresionirali. Mislim da dobro razumijem Handkeov impuls: razbiti predrasude, medijske i mentalne stereotipe, otkriti istinu druge strane i sam pokušati biti na drugoj strani (u Handkeovu slučaju oponirati, recimo, francuskim intelektualcima). Handke je, čini se, omanuo ne samo u izvedbi nego i u izboru svojih vodiča po Srbiji. Polirao je svoju, podsvjesno unaprijeid zadanu, sliku Srbije lakom jednog Milorada Pavića.

U Hrvatskoj se najpre odigralo suđenje Viktoru Ivančicu, uredniku "Fe­ral Tribjuna", a početkom septembra je državni tužilac podigao optužnicu protiv glavnog urednika riječkog "Novog lista" i kolumniste ove novine Slobodana Šna­jdera, za uvredu partije HDZ. Kako vi gledate na to?

Mislim da na svaki skan­dal takve vrste treba skakati svim legalnim sredstvima: medijima, advokatima, jav­nošću. Svaki takav slučaj treba uzimati veoma oz­biljno, treba reagirati, to je naša dužnost, treba se, uostalom, učiti da reagiramo principijelno. Ravnodušnost, mentalna lijenost, ignoranci­ja, personalna politika nem- iješanja i strah doveli su sve nas do rata, a zatim i do autokratskih država u kojima ponovo performiramo iste osobine. S druge strane, učestale op­tužbe takve vrste od strane vladajućeg režima diskreditirale su taj režim u to­likoj mjeri da je teško sve to uzimati ozbiljno. Komično je da vladajuća parti­ja tuži jednog kolumnistu, ali to je, htjeli ne htjeli, naša realnost. Proizvodnja nar­odnih neprijatelja, a to su u ovom sluča­

ju "Feral Tribune" i moj kolega Slobodan Šnajder, samo još jednom potvrđuje glupost, amaterizam i krhkost novonasta­lih režima.

Vaša knjiga "Kultura laži" (u edi­ciji "Bastard" časopisa "Arkzin") bi­će promovisana na Sajmu knjiga u Be­ogradu. Kakav je vaš odnos prema to­me?

Mislim da u Beogradu imam svoje či­taoce koji bi tu knjigu rado vidjeli r proči­tali.

Znači ne zazirete od toga da bi vaši tekstovi mogli biti iskorišćeni u srp­skim medijima kao pokazatelj koliko je loš hrvatski režim?

Meni je posve svejedno što će mediji reći. Oni su svoje lice i naličje dovoljno pokazali tokom proteklih nekoliko godi­na. Mislim da moja knjiga nije nevažna i ako nađe svojih pet pravih čitalaca u Beo­gradu, bit će to uspjeh. I to je dovoljno.

U svojim esejima govorite o "teroru zaborava", kao prisili brisanja svih tragova zajedničke jugoslovenske prošlosti, i "teroru sećanja", kao pri­nudi uspostavljanja kontinuiteta na­cionalne svesti.

Mislim daje pitanje memorije, pam­ćenja - tema našeg trenutka. Kada malo pogledate evropska i američka izdanja, kada pokušate saznati čime se trenutno

bavi evropska i američka inteli­gencija, akadems­ka, ali ne samo ona, onda ćete vid­jeti da je pam­ćenje, odnosno zaborav jedan od ključnih pojmova. Toj činjenici zahv­aljuje dijelom svoj uspjeh i Gold-

"Naši ljudi ubijaju i pri tom plaču i plaču i pri tom ubijaju"

hagenova knjiga. Danas postoje različite povijesti. One imaju svoju rasnu, klasnu, socijalnu, grupnu, generacijsku, rodnu i personalnu perspektivu. Pamćenje tako postaje ključnim rasterom kroz koji se re­flektiraju stvari. To čemu smo pak mi svjedoci, građani bivše Jugoslavije, samo je jedan, veoma bitan fragment golemog područja memorije. Mi smo živi svjedoci procesa o kojem drugi danas reflektiraju.

Mi imamo priliku viđati kako se falsi­ficira prošlost, svaka strana u svoju ko- rist, svaka politička garnitura u svoju, mi smo u procjepu kada još možemo posvje­dočiti da se jedna povijest briše, a druga piše. Posjedujemo dragocjeno iskustvo, učili smo iz knjiga koje još pamtimo i svjedoci smo toga kako se stranice tih knjiga zamjenjuju novima, posve drukčijima.

Vaš način pisanja često se karak- teriše kao ironičan, ciničan, satiričan. Da li vam je zamerano da ste takvim načinom pisanja političkih eseja relati- vizovali žrtve i ismejali nešto što je po svojoj suštini tragično?

Ne mislim da je moj način pisanja ironičan, ciničan i satiričan. To mi je tek zamjereno, kao što i može biti zamjereno, u kulturi u kojoj dominira jeftina novoko- mponirana muzika i isti takvi osjećaji. Naši ljudi ubijaju i pri tom plaču i plaču i pri tom ubijaju. To se smatra jakim os­jećajima i jakom mišlju. Mi smo neartiku­lirani, kao argumente koristimo osjećaje, patnju, puši nam se iz ušiju dok govorimo i pri tom imamo osjećaj da smo mnogo rekli. Mi smo mucava, nemušta, srdita i plačna kultura. Zato se svaki pokušaj racionalizacije diskursa, iako pri tom ne mislim da je to baš moj, smatra ciniz­mom.

Šta vas je intimno najviše pogodilo u optužbama koje su u Hrvatskoj god-

i inama podizane protiv vas?Jedan izbjeglica u Berlinu, Musliman,

ispričao je svoju priču. Lokalni srpski gospodar rata mučio je tog izbjeglicu ba­cajući nož u njega, kao u živu metu. Izb­jeglica, međutim, kao najbolniji detalj spominje nešto posve drugo. Dok je napuštao svoje mjesto, vidio je svog pr­vog susjeda kako iz njegove kuće, krišom i brzo, iznosi tanjure. Ni mene nije toliko pogodila činjenica da sam neko vrijeme služila kao meta medijskim noževima, nego krađa tanjura. Ili drugim riječima - zaboljelo me to da su mnogi moje kolege, moji prijatelji i znanci okrenuli glavu. Bilo je, dakle, najteže gledati kako ljudi iznose tanjure. Najteže je bilo gledati moralno osipanje ljudi. Međutim, moja priča nema svog prava na ekskluzivitet. Dovoljno je čitati knjige i vidjeti da je slično bilo u nekim' drugim, jie tako davnim vremenima. I onda se iz hrpe pročitanih knjiga, iz vlastitog i tuđih iskustava, na površini najednom pomalja nešto nalik na konstante ljudskog pona­šanja. Jedna od tih konstanti je neuništivi vitalizam ljudske jedinke. Većina ljudi uvijek čuva samo svoju vlastitu kožu. ■

KATARINA VEŠOVIĆ

19. OKTOBAR 1996. ■ V R E M E ^ J j

S t u d ij a

Humanistički zavetErnst Robert Kurcijus, "Evropska književnost i

latinski srednji vek", SKZ, 1996.

Gotovo da je neumesno Srpskoj književnoj zadruzi upućivati neke posebne pohvale zato što je, još

jednom, načinila izdavački podvig. Uku­si ne moraju u svemu biti identični, ali je isto poštovanje za sve što je vredno, pa se zato radost prijateljski deli. Sada je Srps­ka književna zadruga objavila najobimni­ju knjigu koju je ikada na svet iznela - hiljadu i sto stranica u istim koricama - ali to je manje čudo za Zadrugu nego za vreme u kome živimo. Reč je o čuvenoj i do sada na srpskom jeziku nedostupnoj, Kurcijusovoj ' knjizi "Evropska književnost i latinski srednji vek". Istina, postoji hrvatski prevod ove knjige, za koji smo se donedavno otimali po antikvarni- cama iako je prevod grozan, nastao početkom sedamdesetih kao da je dar prolećne jezičke mahnitosti. Knjigu je za biblioteku "Književna misao" preveo Jo­sip Babić, i to dobro, što jeste poduhvat. Knjiga je opremljena registrima, pa se lako koristi.

JEDINSTVO: "Evropska književ­nost i latinski srednji vek" klasična je studija jednog od najpoznatijih nemačkih tumača književnosti, objavljena odmah posle Drugog svetskog rata. "Evropska književnost i latinski srednji vek" po širi­ni delovanja i odjeku malo sa čim se može meriti, a prvo pada na pamet Auer- bahov "Mimezis". Takve knjige nisu samo prilozi znanju o književnosti, one svedoče o jednoj posebnoj vrsti otpora

teškim vremenima. Izranjajući iz svetskog rata, one i našem vremenu poručuju kako treba sačuvati dostojanst­vo. Kurcijusovu obimnu studiju zato ot­varaju načela koja su metodološke na-

F.PHCT POBEPT fCyPJ.lH.tyO

EBPOFICKA KH>H >K t.BHOCT H JIATMHCKH CPEUHbH BEK

pomene, ali i kulturološka upozorenja, neka vrsta dijaloga sa vremenom u kome se delo pojavilo.

Osnovni Kurcijusov pogled određen je shvatanjem jedinstva evropske književnosti od Homera do Getea. Gleda­jući tako široko, Kurcijus razume da je povezanost književnih dela i književnih činjenica pitanje čitavog sistema kulture. Otuda njegova knjiga nije rasprava samoo književnosti, već o njenom položaju i ulozi u kulturi i duhovnom nasleđu, o jed­noj opštoj kulturi koja je postavila tem­elje bez kojih je nemoguće razumeti razdrobljeni, uskovitlani moderni svet. Kurcijus u uvodu programski citira Sentsberija daje staro bez modernog ka­men smutnje, a moderno bez starog nep­opravljiva glupost - o čemu bi kod nas vredelo ozbiljno razmisliti. Ono što na poseban način objedinjuje predmet njego­vog proučavanja jeste latinski jezik, koji u jednu ravan postavlja dela različitih stoleća i autora različitih nacionalnosti.

SIGURNOST ISTRAŽIVAČA: Ku- rcijusova duhovnoistorijska potraga

kreće se od poglavlja do poglavlja kao svojevrsna sistematika kulture. Kada odredi staje evropska književnost i šta je latinski srednji vek, što je za njega takođe metodološko pitanje na koje valja odgo­voriti raspravljajući i o prirodi moderne istoriografije, Kurcijus ide korak po ko­rak - književnost i obrazovanje, retorika, topika, natura, metaforika, junaštvo, pe­jzaž, filozofija, teologija i muze, a zatim slede klasika i manirizam* knjiga kao simbol i, na kraju, Dante, kruna srecj- njovekovlja. Poslednju trećinu knjige čine ekskursi, u kojima je problematika nešto uža. Vrlina Kurcijusovog tumačenja je i veoma veliki broj primera koje navodi, tako da i čitalac koji slabije poznaje građu0 kojoj je reč može da prati knjigu bez posebnih problema. Sa jasnoćom starih humanista i sigurnošću istraživača pos­većenog sopstvenom predmetu, Kurcijus piše studiju koja je i obrazovna i poučna, koja se čita i kao priručnik i kao human­istički zavet.

ODBRANA OD ZABLUDA: Kurci- jusova knjiga, takođe, popunjava veliku prazninu u poznavanju zapadne kulture. Sada se jedne naspram drugih mogu stav­iti studije Averinceva i Lihačova o vizan- tijskoj, odnosno staroj ruskoj književnosti1 kulturi (ili dela Ostrogorskog i Bičkova u izdanju "Prosvete") i Kurcijusova mag­istralna "Evropska književnost i latinski srednji vek".

Naposletku, u ovom sasvim kratkom zapisu, koji samo želi da skrene pažnju po pravilu inertne i nezainteresovane javnos­ti na jedno zaista veliko delo, možda vre- di pomenuti da ono predstavlja ozbiljan izazov misli o književnosti potkraj ovog veka. Dok se polako stišavaju velike metodološke bure, možda se ponajbolje vidi pustoš koju su one u proučavanju književnosti i položaju proučavanja književnosti među duhovnim naukama ostavile. Savremena teorija se mora poznavati, ali je sada već sasvim očigled­no da ona sama po sebi ne obezbeđuje tra- jnost mišljenju o književnosti, naprotiv. Moglo bi se reći, imajući na umu dela kakva su Kurcijusova ili Auerbahova, i parafrazirajući navod iz Sentsberija, da onaj ko piše o književnosti bez poznavanja savremenih teorija, piše pun predrasuda kao da je već zaboravio šta hoće da kaže, a da onaj ko piše poznajući samo savremene teorije, piše da bi ga što pre zaboravili. Kurcijusova posvećenost tekstu i tumačenju samih dela poučna je odbrana od zabluda tradicionalnih filologa i zanesenih teoretičara. ■

ALEKSANDAR JERKOV

P r ič e

Majstor tajanstvaEdgar Alan Po, "'Ukradeno pismo1 i druge priče", "Svetovi", 1996.

U svakom klasičnom tekstu o Edga- ru Alanu Pou, koji će ovog geni­jalnog američkog pisca konačno,

na velika vrata, uvesti u recepcijski hori­zont evropske književnosti, Sari Bodler - genije simbolističkog pesništva - insisti­rao je na ukletosti svog literarnog pre­thodnika, uzora kojem _____________$e istinski divio. Veći­na potonjih autora koja je pisala o Edgaru Alanu Pou takođe je insistirala na ovoj di­menziji njegovog živo­ta i dela: pogledajmo samo neke od naslova- Isidora Sekulić "Jedan od pesnika ponora", Mario Prac "Agonija romantizma" itd. U svakom slučaju, ovakva vizura bila je potpuno opravdana, pošto Edgar Alan Po predstavlja svakako jednog od najvećih maštara u svetskoj književnosti, pisca kojeg su prevashodno vodili kreativna strast ka iracionalnom, mističnom i fan- tastičkom, čak i onda kada je u esejis­tičkoj formi objašnjavao "logiku" sop- stvenog stvaralaštva.

ANTOLOGIJSKI IZBOR: Tokom relativno kratkog života (1809-1849). Po je dosta napisao, ne samo u kvantitativn­om nego i u kvalitativnom smislu. Zato se s pravom ističe daje on, i nakon gotovo sto pedeset godina od smrti, i dalje među najčitanijim američkim piscima u svetu, da je još i danas popularan među običnim čitaocima, ali da je i - prvenstveno preko već pominjanog Bodlera i simbolizma - ostvio trajni uticaj u sva tri književna roda kojima se bavio (poezija, proza, es­ejistika). Dok je u poeziji ostao zapamćen prevashodno po romantičarski intoni­ranim pesmama, poput "Gavrana" ili "Anabel Li", ali i po ingenioznoj pesmi u prozi "Eureka", koju je pisao neposredno nakon smrti svoje životne ljubavi Virdžinije i, istovremeno, samo godinu dana uoči sopstvenog odlaska sa ovoga sveta.

Kada je reč o proznoj umetnosti, pre svega o pripoveci, Edgar Alan Po se s ra­zlogom smatra utemeljivačem moderne detektivske priče, ali i svojevrsnim klasikom horor-fantastike, čiji su elemen­ti - pored ostalog - do njega dolazi i pre­ko tada

EDGAR ALAN PCUKRADENO PISM

vrlo popularnog en­gleskog gotskog ro­mana. "'Ukradeno pismo' i druge priče", koje su ne­davno objavili no­vosadski "Svetovi", donosi antologijski izbor iz dva

navedena žanra kojima se Edgar Alan Po tako majstorski bavio. I u tom smislu dokazuje da suštinski interes za ovoga pisca još uvek traje. Može se reći da su i horor-fantastička proza i detektivska priča Edgara Alana Poa zasnovani najpre na specifičnoj igri tajanstva i mašte, kako

i nosi naslov poznati srpski izbor iz nje­gove proze (1922, prevod Svetislava Ste- fanovića, predgovor Stanislava Vinav- era).

ZNALAC FANTASTIKE: Naravno, kako je to isticao jedan savremeni evrop­ski pisac i vrstan znalac fantastike, njenu modernu formu - pored tradicionalnih imaginacijskih modela - predstavlja i er­udicija. I u tom smislu Po je moderan fan- tastičar, a modernost njegovoj detek­tivskoj priči daje insistiranje na refle­ksivnoj i racionalnoj komponenti, poseb­no kada je reč o raspletu. Uostalom, o aktuelnosti njegovih priča svedoči i činjenica da su one sa uspehom - često i u više verzija - prenošene u drugelfiedije, što se posebno odnosi na njihove filmske i TV-adaptacije. Zato je priređivač ovog izdanja D. Jakovljević povukao pravi potez što je odlučio da čitaocima pred­stavi obimniji izbor iz proze Edgara Ala­na Poa (obimniji u odnosu na neke ranije), jer je nesumnjivo da on pripada onoj retkoj vrsti pisaca koje svaka gen­eracija ima prava i mogućnosti da otkriva ponovo, na svoj način.

OPUS: Uvereni da će "'Ukradeno pis­mo' i druge priče" Edgar Alan Po steći brzo svoju čitalačku publiku - kako onu koja već dugo očekuje nova prozna izdanja ovog pisca na našem jeziku, tako i onu (možda još dragoceniju?!) kojoj će ova knjiga doneti prvi susret sa velikim umetnikom jezika - očekujemo da se ob­novi i pojača i stručno intereosvanje za E. A. Poa kao prozaistu, kao pesnika, ali i kao esejistu. Jer integralnost jednog opusa kakav je svakako literarni opus Edgara Alana Poa - može se istinski sh­vatiti i doživeti samo ako se u vidu ima interakcija svih njegovih elemenata. ■

SAVA DAMJANOV

Otvoreni dan radionice12:00-14:00 ANA ZUBŽICKA i

GŽEGOŽ BRAL (Poljska) Green moon - Brecht special ŠONJA KEHLER (Nemačka) 1 Inana s Journey DAGAZ TEATAR (Švedska) Over your dead body TEATAR KAPIJA (Švedska)

20:00

20:00realizaciju projekta pom ogao Fond za otvoreno društvo sponzori: Švedski institut, JAT,

jevrejska 16 beograd

p r o d u k c i j a B 9

23. okt Veče posvećeno £ 20:00 Stevanu Kneževićurazgovor i projekcija filma "Stevan Knežević"Slobodana Roksandića

ktobar

I'). OKTOBAR 1W(). ■ VREME ■

P oezija

Izbor u oskudiciIvan I. Lalić, "Četiri kanona”, SKZ 1996.

Cemu pjesnici u oskudnom vre­menu - pitanje je koje odvajkada čeka pjesnike od one vrste koji ne

pjevaju samo pojavne oblike bića već teže ka tome da, poput Bogorodice, u devetom pjevanju "Trećeg kanona" Ivana V. La- lića, "dodirom molbe uskladiš ravnotežu svetla i tafne u duši smrtnika, koju meri anđe<*> ovoga trenutka". Jer moderni pjesnjci, ili bolje rečeno totalni pjesnici, jesu eruditni pjesnici već i po tome što upravo pjesničkim jezikom podrazum-

SAKRALNO I SVETO: Jer sumnja u vjerodostojnost svijeta je pjesmotvorna energija koja će se posredstvom kanon­skog oblika uobličiti u biće pjesme. Lalić je izabrao kanon kao način uobličavanja pjesme zbog toga što on ima u osnovi pragmatični karakter koji se nadahnućem pretvara u eminentno pjesnički oblik. Sloboda koju tvori nadahnuće od irmosa koji je neraskidivo vezan za Bib­liju u varijacijama tropara, a po­sljednji je uvijek Bogorodičan,

H B A H B . J lA J IH T i

HETHPHKAHOHA

PESNIK ERUDITA: Ivan V. Lalićijevaju ono što jeste ostvareno u traganju za duhovnim putevima odgonetanja svije­ta, onim putevima kojima, kako bi rekao Hajdeger, može samo poezija slutnjom, još dalje i od religije i filosofije.

Lalićev je anđeo u "Kanonima" sumnjiv, za razliku od Rilkeovog koji je strašan, i po tome što je samo mjerilac a ne i onaj koji je dušebrižnik spasenja:

... Bogorodice, ti koja nosiš najlepše ime / Vrhovnog smisla ove nerazgovetne jave, / Isprati me u san, / i reci arhanđelu / Da mi izvadi dušu bosiljkom, ako može, / (Ako nije urasla u sumnju, u gangrenu) / Kada mi dođe čas. I moli za vas grešne.

otvara beskrajne mogućnosti traganja za suštastvom.

U pjesmi "Vizantija II", nekoj vrsti uvertire za "Kanone", Lalić pjeva:

... Izdržati samoću, bez naknade / Razmene sjaja za nevinost, bez tačke / u svečanoj i teškoj rečenici. / Jezik, sve više nerazumljiv, slavi / Pokret koji ga rodi, udaljen / U centar čistog, izgubljenog kru­ga.

Prizivajući u "Kanonima" biblijske naznake, Lalić je svoju opsesiju, trajnu pjesničku težnju da definiše nužnost raz­aranja u stvaranju zrelih i dovršenih obli­ka svijeta, dovodio u onu vrstu iskušenja

koja su naslutama pjesničke slike dovede­na u granične situacije. "Kanoni" su "stra­sna mera" proboja u granične situacije. A onaj posljednji Bogorodični kanon je vaz­da odstupnica u pomirenje da bi se nared­nim pjevanjem traganje nastavilo, jer "Gospod ubija i oživljuje".

U tome saznanju da se stiže do tačke "kada mudrost postaje neprozirna" Lalić pjeva ono oskudno vrijeme koje je njemu pripalo; to je vrijeme "surogat drame vavilonskih zidara":

... Kaže knjiga: stade i izmeri zemlju, pogleda / 1 razmetnu narode - a patuljci pojma nemaju, / Bulazne o globalnom selu, glasovima izobličenim / U parodiju saopštenja, kao kad ubrzaš zapis / Na magnetofonskoj traci...

To mije­šanje sakral­nog i profan­og u strogu formu kano­na jeste La- lićevo povje­renje u pjes­nički jezik koji ima ap­solutnu mod- ernost u tež­nji da se ma­gijom jezika prapočela re- definišu.

Kao eru­ditni pjesnik, koji se ne libi da u tki­

vo pjesme unese naknadna saznanja, Lalić će sopstvenu viziju Vizantije kao zrele i dokraja uobličene civilizacije koja je u duhovnom smislu dovedena do potpune ap­strakcije čistog kruga i nera­zumljivog kodiranog jezika kojemu ni alhemija ne donosi nova značenja, staviti u pi­

tanje Tvorčevom navadom da surovo gra­di i razgrađuje. Tvorac je i tvorac oskud­nog vremena, i oskudnog vremena koje je zapalo pjesnika ovoga časa što ga goneta i pjeva:

... Strašna je knjiga kad kaže: jer su narod / koji propada sa svojih namera, i nema / U njih razuma; / ako narodi ima­ju dušu, / onda i njina duša poznaje noć, / i mesto neko strašno, gde buči pustoš - / Ali šta sanja narod u noći duše?

RASAP: To će Lalić, mada nevoljko, otkriti u snoviđenjima, spominjuć se Bogorodice da ga oslobodi te teške more i da ga se sjeti u grešnome mnoštvu i da

VREME 19. OKTOBAR 1996.

time dokine saznanje o porazu:... kad zaspim / Tvrdim, dubokim

snom u noći duše naroda / Koji propada sa svojih namera, i nema / U njega ra­zuma, već samo uporne nade u pravdu / Bestrasnog Tvorca - što s razumom veze nema - / Kao i ljubav što nema je. / Već predzimsko raste veče, / Uključuje sve televizore u zemlji Srbiji...

To namjerno opadanje i rasap, princip bestrasnog Tvorca, može biti ublaženo samo milošću Bogorodičinom u svijetu Tvorčevog zadanog nesavršenstva. Vrhovni princip koji gradi i razgrađuje bestrasno ublažen je Bogorodičinom molitvom, samo njom. Zbog toga je i pjesma, kako opominje Lalić, samo u službi kruženja milosti. To je njein duhov­ni doseg i domašaj. Nema proboja u onos- trano:

... Pomeni odanost moju u službi ne- savršenstvu / Ovog zemnog mi slova, kad moliš za sve grešne...

Pjesnikova samospoznaja da svaki uzlet duhovnih nasluta ponovo ulazi u pokoravanje vrhovnom principu posto­janja i trajanja svijeta nije zaustavila po­trebu da se ponovo, iznova traga za na­dom da se svijet može i drugačije uobliči­

ti. To je nada u službi nesavršenstvu.ZEMALJSKI ODJEK: Vraćajući se

neprekidno prolaznosti civilizacijskog modela kasne i zrele Vizantije, Lalić je u ranoj pjesmi "Vizantija" pjevao o usudu koji je zadesio ovu civilizaciju, opominjući: "Zaboravili su te, lepoto sve­ta, jer su tako hteli". Videći u "Kanoni­ma" svoje oskudno vrijeme sopstvenoga časa, i naroda kojemu pripada, pjesnik je u "tromom krvotoku" Vizantijske civili­zacije u doba Jovana VIII Paleologa, on­oga cara što je prihvatio i unijaćenje da bi spasao Vizantiju kao državu od propasti, prepoznao unutarnje osipanje. Iako je taj zaborav "lepote sveta" bio izuzetno prag­matičan, on je, u pjesnikovoj viziji, bio ne samo zakasnio nego i uzaludan. Po­sljednji vizantijski car, sahranjen po ka­toličkom obredu, ostao je simbolom on­oga napora koji ne prihvata nedodirljivu kauzalnost:

... Gospod siromaši i bogati, ponižuje / 1 uzvišuje, kaže knjiga; slaviti bespogo- vornost / Te oscilacije, i ne loviti senku njenog smisla / Izvan nedokučivog, gde stvari vidljive nemaju / Senku...

Ako kanoni jesu domišljani da budu zemaljski odjek pjesama koje anđeli

pjevaju na nebesima, onda u Lalićevim kanonima taj odjek ima, istovremeno i u dvoglasju koje se nadpjevava, i glasove sumnje i glasove nade. "Koban je umor tvorca", kaže Lalić, jer "možda zato množe se crnoumni i prokleti."

Pjesniku ostaje izbor. Otuda njegove slutnje zazivaju blagost Bogorodice, ma­terinsku životodajnost, milost dostojnu čovjekove prolaznosti ali istovremeno i njegove božanske prirode koju je ovaplo- tila Bogorodica. A to je mogućnost izbo­ra, ona mogućnost koja modernom pjesniku otvara uvijek nove puteve slutnji "čak i u nemogućnosti vrednovanja od­luke, trudom uma skučenog u bučnoj izbi bezumlja".

U "Kanonima" je strašna rascijeplj- eriost modernoga čovjeka ispisana i kao usud modernoga pjesnika. Njegov je ot­por i utemeljenost u mogućnosti izbora "bodeža ljubavi usmerenog u nestalno srce sveta"."Kanoni" su testamentarna Lalićeva knjiga. Knjiga onoga koji se ne predaje zaboravu jer uvijek ima mo­gućnost izbora.

Eto, čemu pjesnici u oskudnom vre­menu. % S

VUK KRNJEVIĆ

1. Antonio Tabuki: PEREIRA TVRDI DA... 402. Antonije Žalica: TRAG ZMAJEVE ŠAPE 32

3. Gajto Gazdanov: NOĆNI PUTEVi 484. Aris Movsesijan: LIKOVI I PISCI 24

5. Tomas Pinčon: SMRT I MILOST U BEČU 40 6. Ivan Stambolić: PUT U BESPUĆE 48

7. Adam Mihnjik: MISLITI SAVREMENU DEMOKRATIJU 40 8. Momčilo Petrović: PITAO SAM ALBANCE ŠTA ŽELE 529. Henri Vejnans: U ŽRVNJU (novo) 3610. Ejub Štitkovac: RAZLIČITI PUTEVI DO BOGA 3611. Dragoljub Acković: SLUŠAJTE LJUDI / AŠUNEN ROMALEN (dvojezično) 3212. Srđan Valjarević: ZIMSKI DNEVNIK 2013. B.Babići V.Govorko: MODEL 3214. POLITIČKI ADRESAR SRJ (novo) 52

15. Dada Vujasinović: SVED0ČENJE (IZ OBEŠČAŠĆENE ZEMLJE) (novo) 56 16. Marija Ivanić: ESEJI 0 JUNAKU (roman) (novo) 20

17. Mirko Kovač: NA ODRU (pripovetke, novo) 40 18. Predrag Čudić: SAVETI MLADOM PISCU... (novo) 40

19. Dejvid Oven: BALKANSKA ODISEJA (novo) 64 20. Vitold Gombrovič: TRANS-ATLANTIK (novo) 32

21. Držigan Lakićević: 0 HAOSUI BEZUMLJU (novo) 32 22. ČASOPIS REČ (pretplata na godinu dana; 12 brojeva) 200

23. ČASOPIS PROFEMINA (pretplata na godinu dana; 4 broja) 100

Naručujem knjige pod rednim brojem:_

Ime i prezime:______________________

Adresa:_________ tel:

spunjen Kupon zajedno sa coKazom 1 o uplati u korist Radija B92,

ž.r. 40806*603*1 *29226, poslali na adresu: I Radio B92. Makedonska 3 4 ,1 1 0 0 0 B eograd™

tel: 322 2699, 322 2 3 1 5 .

19. OKTOBAR 1996. ■ VREME| 4 9

deslgn: Vojislav • foto: Miroslav

ŽIVOTHapšenja

Orlovi nisko leteKakva je uloga Dragoslava Bokana u oružanoj pljački i kako je ona izvedena; koje

"reketirani" Tomislav Đorđevićarađorđe je u mojim godina­ma bio razbojnik, a ne srpski junak", rekao je filmski re­žiser, bivši komandant "Belih

, orlova" i aktuelni ugostitelj Dragoslav Bokan (36) u oktobru 1995. God­inu dana kasnije - Bokan, zajedno sa Ale­ksandrom Moiftićem (24), Aleksandrom Šarcem (29), Aleksandrom Cvijetićem (40) i Ljubišom Radosavljevićem (39), sedi u is­tražnom zatvoru u Novom Sadu. Optuženi su da su pre četiri godine, 27. novembra1992, učestvovali u razbojničkoj pljački u selu Bukovac kod Novog Sada i oteli oko240.000 DEM od Tomislava Đorđevića, vlasnika kompanije "Yuco".

Navodi se da su Momić i Šarac bili nep­osredni izvršioci, a ostala trojica pomagači i podstrekači. Spominje se i šesti čovek - iz- vesni Milorad Obradović - trenutno "nedos­tupan organima gonjenja". On je, navodno, svojevremeno bio poslovni partner ošte­ćenog Đorđevića i "tipovao" ga ostatku grupe.

PIŠTOLJ, SPRIC, ZOLJA: Advokat Branko Dušić, Šarčev branilac, kaže da je Momiću i njegovom klijentu Bokan bio ko­mandant u "Belim orlovima". Početkom no­vembra 1992, na Ilidži, pokazao im je dva papira. Na prvom je bio memorandum iz- vesne švajcarske banke ili kompanije na kome stoji da joj je Đorđević dužan oko 5miliona DEM. "Moj se klijent nije posebno udubljivao u ono što je pisalo", kaže Dušić. Drugi papir sadržavao je spisak Đorđe- vićevih firmi i nekretnina u zemlji i inostran- stvu, što je trebalo da dokaže da je reč o izuzetno bogatom čoveku. U načelu, govori­lo se o prisilnom uterivanju duga. Polovinom novembra, u Beogradu, dogovoreno je da Momić i Šarac krenu u akciju. Bokan im je tom prilikom podelio "argumente": oba pa­pira, plus pištolj i špric. Prema navodima koji su iz iskaza izvršilaca već "procurili" u štampu, rekao im je da, u slučaju potrebe, likvidiraju Đorđevića, a dao im je i dodatna uputstva: "Kažite im daje na ulici čovek sa zoljom koji će je ispaliti na kuću ukoliko po­zovete policiju".

Momić i Šarac dolaze u Novi Sad 27. no­vembra: u toku dana obilaze selo Bukovac, gde "izviđaju" Đorđevićevu kuću. Vraćaju

se predveče, taksijem. Zvone, i vrata kuće otvara im lično Tomislav. Uperenim pištoljem uteruju ga unutra i guraju do fotelje. Kreće ubeđivanje: Momić i Šarac pokazuju papir sa navodnim dugom i traže pare. Đorđević priznaje dug, ali tvrdi daje švorc, a Šarac i Momić na to vade spisak njegovih preduzeca i nekretnina. Domaćin i dalje tvrdi da nema para, "vadeći" se na sankcije. "Inkasanti" tada počinju da ga tuku. Momić u jednom trenutku vadi špric: Đo­rđević, obliven krvlju, plaši se da će mu neš­to ubrizgati u venu... Tada se u predvorju kuće pojavljuju njegova supruga i sedmdg- odišnja kćerka. Supruga najzad iz jedne prostorije donosi Momiću i Đorđeviću

vatnije nekog trgovinskog predstavništva. Potom se upućuju preko Petrovaradina za Beograd. Negde usput, bacaju u žbunje oba pištolja: Bokanov i onaj koji su uzeli od Đo­rđevića. U Beogradu se sastaju sa Bokanom i dele plen: Momić, Šarac, Cvijetić i Radosa- vljević, navodno, uzimaju po 30.000 DEM, dok ostatak od 120.000 DEM ostaje Bokanu.

TAJANSTVENI VOZ: Borivoj Pajo- vić, Bokanov advokat, dovodi u sumnju ovu verziju događaja, naglašavajući da nije reč o razbojništvu, već o uterivanju novca, koji je Đorđević "zaradio" prevarom, za stranog klijenta. "Svako ko poznaje Bokana zna daje reč o veoma inteligentnom čoveku, možda pomalo agresivno inteligentnom, u želji da

"PATRIOTA” U ZATVORU: Dragoslav Bokan

kožnu torbu: unutra su devize u različitim valutama (ukupno oko 240.000 DEM) i pištolj. Nudi im i svoj nakit, ali oni su zain- teresovani samo za novac. Potom, Momić i Šarac vezuju Tomislava i njegovu kćerku u jednoj sobi, zapušavaju im usta, a Đorđe- vićevoj supruzi naređuju da ih vozi u Novi Sad. Negde na pola puta izbacuju je iz auto­mobila, ostavivši joj nešto sitniša za taksi. Obećavaju joj da će automobil parkirati u centru grada, što i čine^

Sledećeg dana, po Šarca i Momića dola­ze Cvijetić i Radosavljević, automobilom sa "crnim registarskim tablicama" - najvero-

utiče na ljude, ali ne o razbojniku". Pored toga, kaže Pajović, krajnje je neobično to da se o ovom slučaju ćutalo pune četiri godine, da bi se ta ćutnja prekinula tek sad, usred predizborne kampanje.

Prema saznanjima "Vremena", švajcars- ki poverilac zaista postoji: reč je o korpo­raciji "Ziber-Hegner" sa sedištem u Cirihu, uglednoj firmi koja se bavi prometom teh­ničke robe (neki kažu i oružja, što možda ni­je nebitno za priču). Đorđević je oktobra 1991, u jeku rata u Slavoniji, od te firme naručio veću količinu "Samsung" televizora i videorekordera, u ukupnoj vrednosti od►

19. OKTOBAR 1996. ■ VREME

i

oko pet miliona američkih dolara; garant u poslu bila je jedna domaća banka sa sedištem u Novom Sadu. Televizori su krenuli vozom iz skladišta u Zagrebu 10. oktobra 1991. go­dine, prekc* Mađarske, i istog dana prešli jugoslovensku granicu, gde su uredno ocar­injeni. Potom se celoj železničkoj ko­mpoziciji na neobjašnjiv način izgubio trag, da bi prazni vagoni, podjednako neobjašnji­vo, na kraju bili pronađeni u Sarajevu. Švaj- carci su tako°ostali bez televizora i bez para. Tek godinu dana kasnije, uspeli su da deo duga (oko dva miliona dolara, koliko je, navodno, "Yuco" imao položenp u banci) uteraju preko londonskog suda, koji je po ugovoru bio nadležan za spor. Zanimljivo je da ovo nije jedini slučaj da roba koju je Đorđević naručio nestane: slično se dogodilo sa ruskim kamionima "kamaz", koji su pos- lednji put viđeni na teritoriji Republike Srpske Krajine.

Početkom 1992, u Beogradu se pojavio izvesni Rolf Nol, švajcarski državljanin, koji je bio direktor zagrebačkog predstavništva "Ziber-Hegnera" i od koga je Đorđević naručio televizore. Nije sasvim jasno da li je Nol u tom trenutku još uvek predstavljao

svoju firmu, jer je posle nestanka robe bio otpušten - tvrdi se zbog sumnje da je bio u dogovoru sa Đorđevićem. Raspitujući se o mogućnostima naplate duga, Nol se upoznao sa Aleksandrom Cvijetićem, bivšim radni­kom u sppljnjoj trgovini, vlasnikom firme "Gavija" i Bokanovim političkim, istomišljenikom, i sa Ljubišom Rado- savljevićem, vlasnikom preduzeća "DFR" i sponzorom Bokanove stranke "Srpski otadžbinski savez". Izgleda daje Bokan u početku bio skeptičan prema ideji da preuzme posao (tokom 1992. bio je više puta privođen po osnovi remećenja javnog reda i mira, neovlašćenog posedovanja oružja i sličnih "nestašluka"), ali je na kraju popustio. Izgleda, međutim, da Rolf Nol iz nekog ra­zloga nikada nije uzeo novac. Jedan deo ple- na (30.000 DEM) nađen je na računu Lju- biše Radosavljevića u jednoj privatnoj banci. Bokanov deo, pak, potrošen je za "više ciljeve" Bokanove partije.

S obzirom na nesrećnu okolnost da su optuženi, bez obzira na navodno nesebične motive, novac zadržali za sebe, odbrana će imati težak posao. Prema članu 168 Krivičn­og zakona Srbije, stav 2 (razbojništvo), op­

tužene u ovom slučaju čeka kazna između jedne i petnaest godina zatvora. Ukoliko tu­žilac odluči da primeni član 169 (teško raz­bojništvo, učinjeno u sastavu grupe ili ba­nde), najmanja kazna je pet godina zatvora.

Neki od optuženih mogli bi da računaju na olakšavajuće okolnosti - loše zdravstveno stanje ili aktivna saradnja sa istragom. Saznaje se tako daje Šarca u maju ove god­ine teško ranio u noge izvesni ugostitelj Mar­ko Marković. Prvi je drugog, navodi se, čes­to tukao. Poslednji put, kada je Šarac pesni­com oborio Markovića na pod, ovaj je pote- gao revolver .357 magnum. Trenutno, Šarac hoda uz pomoć štaka. Dalje, tvrdi se, Momić je bio upleten u revolveraški obračun ("upu­cao" N.K. u nogu), pa je posle neko vreme proveo na Kipru. Izvori "Vremena" opisuju ga kao "visokog, mršavog, zajebanog" i smatraju daje baš on "pao prvi i pevnuo".

Kada je reč o Cvijetiću, neki od ljudi koji ga poznaju opisuju ga kao krajnje bezazle­nog - odnosno kao čoveka koji zna napamet sve dijaloge iz "Rata zvezda" ("Neka Sila bude s vama"). Takođe, amaterski se bavio strategijom: voleo je da pravi male makete tenkova i bojnih polja. On i Bokan su se

Bokan - jedna karijeraDragoslav Bokan je krajem 1991.

predstavljen u režimskoj štampi kao najnovija zvezda "u plejadi srp­skih komandanata". Do tada, po sopstvenom

priznanju, bio je "kao i svi drugi": diplo­mirao na filmskoj režiji, upisao postdiplom­ske studije na Filozofskom fakultetu, radio kao urednik u BIGZ-u...

Bokan je u toku 1990. boravio u Ameri­ci. Kada se vratio, shvatio je pravi smisao pravoslavlja kroz dela Artemija, Amfilohija, Irineja, Atansija, Danila Krstića. "Estetsku rigoroznost, dovedenu do puritanizma i avanturizma" pronašao je u novopazovskoj Srpskoj narodnoj obnovi (SNO) Mirka Jo- vića, gde je postao generalni sekretar stranke i komandant njenog podmlatka - "Belih or­lova". Svakog novog člana primao je lično tek nakon dve preporuke zasnovane "na uvidu u etičke vrline i patriotske opredelje- nosti". Ljudi koji su Bokana u to vreme poznavali tvrde da su neretko i njemu i svoj trojici "Belih orlova" iz telesnog obezbeđe- nja plaćali kafu, ulaznice za koncerte i...

Kada su "militantni pojedinci" upadali u prostorije Reformskih snaga, Jutela i Centra za antiratne akcije, razbijali telefone i ljude koje su tamo zatekli, Bokan se solidarisao sa "tim akcijama protiv pljuvača po Srbiji". Lično je, uniformisan i uparađen, pretio ak­tivistima mirovnog pokreta za vreme nji­hovih manifestacija, sastavljao spiskove "iz­dajnika", držao govore u Knez Mihailovoj... "Beli orlovi" i Bokan "oslobodili" su, 1991,

prazan četvorosobni stan (Njegoševa 54), vlasništvo Direkcije za raspolaganje diplo­matskim stanovima. Na terasu su okačili srpsku trobojku i po cele dane sa razglasa puštali srpske "rodoljubive" pesme. Posle ih je oterala policija.

"Srpskoj omladini mesto je na ratištu, a ne u kafićima", grmeo je Bokan u augustu 1991. Na front jfe i sam povremeno odlazio atf, kako navode njegovi poznanici, za razliku od Arka- na ili Kapetana Dragana nikog nije vodio sa sobom. Po sopstvenom priznanju, tamo je pokušavao da se nametne kao ideološki vođa- neka vrsta ultradesničarskog komesara. Dali je kao takav prihvatan, odnosno da li je nekome nešto komandovao, malo je poznato. Izvesno je da ga je ratni put nanio u zapadnu Slavoniju novembra i decembra 1991, kada je u selu Voćin izvršen masakr više od četrdeset Hrvata - mahom staraca i starica.

"Ja sam vodio svoje ljude u čišćenje Pap­uka", objašnjava on, "ali nikada nisam ko- mandovao akcijom. Ja sam, eventualno, mo­gao da posredujem ako bi bilo nekih proble­ma, da zamolim da im pošalju nekoga sa više vojnog obrazovanja ili da im daju dodatnu opremu".

Bokan je često isticao da su njegovi "Beli orlovi" bili uključeni u tadašnje srpske preko- drinske vojske ("Teritorijalnu odbranu") i da nisu nosili posebne oznake, "osim ponosnog lica, vedrog čela i uspravnog hoda". Hvalio se i daje često učestvovao u borbama i isticao je sopstvenu spremnost na žrtvu: na primer,

zahtevao je da mu se zagnojeni prst operiše bez anestezije.

U listu "Argument" odgovorio je na pi­tanje da lije ubijao: "Da lije vojvoda Živojin Mišić ubijao? Njega nikada niko nije pitao dali je ubijao? Umesto tog, modernog pitanja, pitalo se: da li je borba bila uspešna, da li ste pobedili, da li ste imali žrtava, koliko su imali godina poginuli momci? Nikad nisam ubijao zarobljenike i nikad nisam ubio nikoga na manje od dva santimetra blizine."

Bokan je objašnavao i da sa mnogim je­dinicama koje sebe nazivaju "Beli orlovi" nema nikakve veze. Da su to, eto, grupe koje deluju iz lične inicijative. Ništa čudno ako se zna da se izvesni "Beli orlovi" pominju u vezi sa teranjem Hrvata iz sela Lovaš u minsko polje. A jedan očevidac opisuje etničko čišćenje u istočnoj Bosni: "U maju 1992. tim područjem harale su zastrašujuće horde - Celetovi patrioti, ljudi Peje-Ciganina, Lain- ovićeva garda, Bokanovi Beli orlovi, Žućin vod, Interventni vod, Aždajini ljudi, specijal­ne jedinice Srpske Republike Krajine, Vod za tihe likvidacije... Sve ubica do ubice". ti Bokan je prvi put uhapšen u maju iste go­

dine. Zbog posedovanja "kašikare" i četiri metka različitog kalibra proveo je sedam dana u pritvoru. Od tužbe za reketiranje kafića "Kazablanka", tužilac je odustao...

Posle angažmana u BiH, 1992, Bokan se okrenuo novinarstvu i politici. Postao je glav­ni i odgovorni urednik "Naših ideja" - luksu­znog časopisa u kome se propagirala "Pan- slovenska imperija", rumunska "Gvozdena garda", "Zaratustra kao indoevropski heroj", "Junaci odbrane Belog doma", "Rusko pravo­slavlje i inicijacija"... Izašla su, sve u svemu,

VREME« 19. OKTOBAR 1996.

ponekad satima time bavili. "Da nas neko neškolovan vidi, mislio bi da su ovo dečje igre, a ovo su ozbiljne stvari”, govorio je Bokan. Ipak, svi se slažu daje, nezavisno od toga, Cvijetić bio ozbiljan biznismen, što važi i za Ljubišu Radosavljevića.

Ipak, premda je sa krivično-pravnog stanovišta slučaj prilično jasan, i dalje ostaje neobjašnjiva četvorogodišnja pauza u radu istražnih organa, s obzirom na stepen infil­tracije raznih ovdašnjih službi u "Bele or­love" (a i druge paravojne organizacije). Neki Bokanovi bliski saradnici kunu se da se on nikada ne bi usudio da se upusti u sličnu akciju bez "zelenog svetla" iz neke od tih struktura. I pored svega, teško je sagledati Bokana kao nevinu žrtvu političke mahi- nacije: celokupnim svojim ponašanjem u toku poslednjih sedam godina on je prak­tično tražio takvu ulogu za sebe. "Kod njega se njegova lična patologija na čudan način spojila sa njegovom vokacijom (filmom)", kaže jedan njegov dobar poznanik. "On je pokušao da svoj život režira kao film." Bar­em u ovoj epizodiprežiraće neko drugi. ■

FILIP ŠVARM DEJAN ANASTASIJEVIĆ

dva broja, a kao direktor marketinga u dru­gom broju potpisana je Šonja Karadžić (sem toga je objavila tekst "Lepota u službi đavola" - o modi). U istom periodu Bokan je osnovao i sopstvenu stranku: Srpski ota­džbinski savez (SOS). Ljudi koji ga poznaju kažu da su tada oko njega naglo počeli da se okupljaju ozbiljni biznismeni - "patriotski" orijentisani. Kažu daje i lično obezbeđenje izgledalo ozbiljnije i da je bar svaki treći čovek oko njega radio za policiju.

"Mir koji nema alternativu" od 4. augus­ta 1994. pomeo je Bokana, SOS, ljude oko njega... Povremeno je još davao intervjue za "patriotske" listove, u kojima je govorio desnici, eliti, viteštvu, srpstvu... Iako je u rečenim prilikama izražavao svoja stra­hovanja od Tribunala u Hagu, MUP Srbije ga je gotovo redovno privodio. Tužno će priznati decembra 1995: "Desilo mi se da sam hteo da kupim neke okvire za slike, a naišla je patrola milicije koja me je pokupi­la i privela, pitajući me šta tamo tražim". Godinu dana pre hapšenja zbog razbojničke pljačke, Bokan je otvorio kafić "Leksing- ton", nazvan po uzoru na čikaški hotel koji je bio baza A1 Kaponea. Po zidovima su vi- sile slike Čarlija Lućiana, Dača Šulca, već pomenutog A1 Kaponea i njegovog hotela... Kafić je, navodno, slabo radio, a trenutno je zatvoren. U poslednje vreme okrenuo se pr­ofesiji za koju se školovao: režirao je serijuo termoelektranama za školski program RTS-a, a kažu daje, pre nego što će biti uh­apšen, završio sa režiranjem vrlo skupog reklamnog špota za list "Profil". Uhapšen je u sredu, 9. oktobra, u svom stanu u Beo- gradu. ■

UbijenpukovnikSuca

U subotu, 12. oktobra, u 4:15 izjutra, nepoznati napadač (ili više njih) izrešetao je Nebojšu Đorđevića ,Šucu (28), koji je sedeo u svom automobilu "VW passat" (vukovar- ske registracije), dobro grupisanim rafalom u glavu i vrat Đorđević je ostao na mestu mrtav. U blizini je nađeno petnaestak čaura i automat nepoznatog tipa, odbačen posle ubistva. Navodno je reč o oružju s priguši­vačem, ali to nije izvesno, jer policija ni ovoga puta nije saopštila detalje, a komšiluk je čuo pucnjavu. Ono što se zna navodi na zaključak daje reč o istom "rukopisu" kao i u većini nerasvetljenih ubistava u Beogradu proteklih godina, počev od ubistva Branisla- va Matića Belog, avgusta 1991: dobro pripremljena zaseda; napad u trenutku kada je žrtva u najnepovoljnijem položaju za odbranu ili bekstvo, kada seda u automobil ili iz njega izlazi, u trenutku kada motor ne radi; temeljito izvršenje, dakle ispaljivanje celog šaržera iz neposredne blizine u vitalne organe; bezbedno povlačenje s lica mesta. Ovakva operacija zahteva dugotrajne oba- veštajno-taktičke pripreme (upoznavanje navika i dnevne rutine žrtve, izviđanje lica mesta, pažljivo planiranje misije), skupu lo­gistiku (vozila i oružje za jednokratnu upo­trebu i bez biografije, dakle teško za trasir­anje do izvora, telekomunikacije itd.) i - iznad svega - dobro uvežbane, sposobne i hladnokrvne izvršioce. Sve je to veoma sku­po i teško da obični ulični kriminalac može sebi da dozvoli tako složen poduhvat i tako veliku investiciju.

Naime, ovakva ubistva - osim što su složena, skupa i nerasvetljena - imaju još jedan zajednički imenitelj: žrtve su, bez izuzetka, lica od određenog značaja i položaja u kriminalno-policijsko-obavešta- jno-"patriotskom" polusvetu (tim redom). Uostalom, na obična ubistva običnih smrtni­ka u nas, kao što je poznato, ne troše se toli­ki resursi: običan se svet između sebe ubija na mah, čime stigne i ta se ubistva uvek ras- vetle u kratkom roku. Upravo stoga sistem­atski neuspesi policije rasvetljavanju ovako tipičnih i specifičnih ubistava, gde se krug sumnjivih drastično sužava, izazivaju sve veće sumnje i zabrinutost u javnosti.

Pokojni Nebojša Đorđević Šuca bio je istaknuta ličnost u navijačkom plemenu "Crvene zvezde" ("Delije"); kada je Željko

Ražnatović Arkan 1990, u saradnji sa Rad- milom Bogdanovićem, preoteo "Delije ' od Šešeljevog Srpskog četničkog pokreta, Šuca se priključuje Arkanu i ističe se predvodeći navijače. Kada Arkan formira svoju Srpsku dobrovoljačku gardu, Šuca je i dalje s njim, učestvuje u operacijama, biva ranjen i iz Resnika, gde je ranije živeo, prelazi u Ze­mun; tamo, "finansijski ojačan", kako se izrazio jedan beogradski nedeljni list, ku­puje kuću. Dvadesetosmogodišnji pukovnik SDG-a u penziji, kažu ljudi koji su ga poznavali, navodno se posvetio biznisu i hu­manitarnom radu; bio je poznat i omiljen u određenim krugovima i - kako kažu prijatelji i komšije - nije imao veze s krimi­nalom, mada kroz neke policijske eviden­cije "prolazi", kako se to u struci kaže. Menjao je automobile često, Čašćavao je ljude po kafanama i bio je popularan. Postao je i predsednik zemunskog fudbalskog klu­ba "Zmaj", koji od tada, iz nekog razloga, nije izgubio nijednu utakmicu. "Politika" je- kao i obično u slučajevima ubistava ovog tipa - bila puna čitulja; upadljivo su ne­dostajale zvanične čitulje SDG-a i njenog komandanta Željka Ražnatovića Arkana; iz­vori bliski SDG-u kažu, međutim, daje Ar­kan rešio da takve čitulje više ne objavljuje, da ga se ne bi poistovećivalo sa organizo- vanim kriminalom u Beogradu, čiji je to običaj.

Policija, naravno, vodi istragu; nađeni automat mogao bi biti neki trag, jer je reč o oružju zabranjenom za civile, koje se teško nabavlja i o kome se vodi stroža evidencija na putu od proizvođača do korisnika. Oružje korišćeno u ubistvima ovog tipa inače se po pravilu baca u reku ili ga se počinioci ot­arase na neki drugi konačan način. Šucina kratka ali zanimljiva biografija mogla bi da pruži još koji trag. ■

MILOŠ VASIĆ

19. OKTOBAR 1996. ■ VREME 5 3

REPRIZNI PROGRAM

CENA KARATA ZA REPRIZNI PROGRAM JE 5 DINARAPOJEDINAČNA CENA ULAZNICA 10 DIN. CENA KOMPLETA . 50 DIN.

PREMIJERNI PROGRAM12 DIN. 10 DIN.70 DIN. 58 DIN.

SAVA CENTAROD 1.11. DO 7.11.1996.

DATUMvelika sala

12 ČASOVAmala sala

12.30 ČASOVAvelika sala

14 ČASOVAmala sala

14.30 ČASOVAvelika sala

16 ČASOVAmala sala

16.30 ČASOVAvelika sala

1 8 .3 0 ČASOVAvelika sala

2 0 .3 0 ČASO VAvelika sala 2 3 ČASA

1.11.96PETAK

D IJAB O LIKD ia b o !iq u e

ČETIRI SOBE F ou r Rooms

First Production

STRIPTIZStrip tease

First Production

N IK S 0NN ixon

VRELINAHeat

VREME ZA UBIJANJE A Time To Kili Režija: Džoel Sumaher

Uloge: Sandra Bjulok, Semjuel Džeksoi Kevin Spejsi, Donald Saterlend,

Metju Mek Konahi

DELINKVENTI. Kids Režija: Leri K lark

U loge: Leo Ficpatrik, Džastin Pirs

First Production

2.11.96SUBOTA

CREVNA NAPAST

Cable Guy

LIS AB O N SK APRIČAL isbonS to ry

DŽUMANDŽIJumanji

DŽ0RDŽIJAGeorgia

RAZUM 1 0SEĆAJN0ST

Sense&Sens»faility

ZAJEDNO U SMRT

Two Deaths

MATILDARežija: Deni DeVito U loge: Deni DeVito,

Rea Perlm an

ČETVORICA KAO JEDAN Mulltiplicity

Režija.- Herold Ramis Uloge: Majki Kiton, Endi MecDauel

MAKSIMALNI RIZIK Maximum Risk

Režija: Ringo Lam Uloge: Zan Kloa Van Dam,

Nataša Henstridž

3.11.96NEDEUA

EJS VENTURA 2 Ace Ventura 2

ENGUSAngus

LIKVIDAT0REraser

CVET MOJE TAJNE

Flower Of My Secret

NEŠTO SASVIM LIČNO

Up Close&Personal

BRAĆAMEKMALEN

B rothersM cM ulIen

POSTELJA OD RUŽA,BedOfRoses Režija: Majki Goldenberg

Uloge: Kristijan Slejter,Meri Stjuart Masterson

OSTRVO DOKTORA MOROA Island Of Dr.Moreau

Režija:Džon Frankenhajmer Uloge:Marlon Brando, Val Kilmer

BELA OLUJA, VVhite Squall Režija: Ridli Skot

Uloge:Džef Bridžiz,Džon Seviž, Skot Vulf ,Videom

4.11.96PONED.

NEKAD 1 SAD Now AndThen

IG R AČP la y e r

D E Ž U R N IK R IV C IU su a l

Suspects

K R A TK IR E ZO V I

S h o r tCuts

MOSTOVI OKRUGA MEDIS0 N

Bridges Of Medison Country

1 8 :3 0VISOKA MODA Pret-A-Porter

First Production

NASLEĐE BELOG ČOVEKA White Man's Burden

Režija: Dezmond Nekeino Uloge :Džon Travolta, Hori

Belafonte, Keli Linč

POSLEDNJI OSVETNIK Last Man Standing

Režija:Volter Hil Uloge:Brus Vilis,Kristofer

Voken, Brus Dern

KANZAS SITI, Kansas City Režija.-Robert Altman

Uloge :Dženifer DžejsonLi,Hari Belafonte, Miranda Ričardson

5.11.96UTORAK

DESPERADO

D esperado

PERIERA TVRDI DA...

Sostiene Pereira

P 0R 0TN IK

JurorOD SUMRAKA DO

SVITANJA From Dusk Tili Dawn

First Production

PLAGIJATORCopycat

KARINGT0NCarrington

First Production

KAD DENIZ POZOVE, Denise Calls Up

Režija: Hal Selven Uloge:Tim Dejli,

Aida Turturo

FANATIK, The Fan Režija: Toni Skot

U loge :R obert D eN iro ,Vesli Snajps, Elen B ark in

NAĐA, Nadja Režija:Majkl Almerejda

Uloge: Piter Fonda, Martin Donovan

6.11.96SREDA

K U Č K E IZ

IS T V IK A

C r a f t

GRAD IZGUBUENE DECE

Citv Of Lost Cnildren

V idcon

vozT R E Z O R

M o n e y i T r a in

ŽIVEĆI U ZABORAVU

Living In Oblivion

SEDAMSeven

NAPUŠTAJUĆILASVEGAS

Leaving Las VegasVidcon

G RUBA ČAROLIJA, Rough Magic

R e žija :K le r Peplou U lo g e :B rid ž it Fonda,

Rasel Krou

DVOJE SUVIŠNIH, Two Much režija: Fernando Trueba

Uloge:Antonio Banderas,Melani Grifit, Deril Hana

LETEĆI HOLANĐANIN Flying Dutchman

Režija:Džos Steling Uloge: Nino Manfredi

7.11.96ČETVRTAK

D O N H U A N DE M A R K O D on J u a n D e M arco

ŠANGAJSKAM AFIJA

S hang haiT ria d

DRAKULA: MRTAV 1VOUEN

Dracula:Dead And Loving It

Videom

OTELOO thelloFirst Production

KONAČNAODLUKAExecutiveDecision

DUMGENERACIJA

DoomGeneration

ZAUVEK SA GILUEN To Gillian On Her 37th Birthday

Režija:Majkl Presman Uloae: Mišel Fajfer,

riter Galager

T IM S N O VA , T in Cup R e žija : Ron Selton

U lo g e :K e v in Kostner, Rene Ruso,

Don Džonson

UKRADENA LEPOTA, Sfealina Beautv Režija:Bernanao Bertoluči Uloae:Džeremi Ajrons,Liv Tajler,Stefanija Sandreli Provision

PRODAJA ULAZNICA NA BLAGAJNI SAVA CENTRA IB ILET SERVISA. GSB JE OBEZBEDIO PREVOZ POSLE POSLED NJE PROJEKCIJE.

sa* MO&TEL mEUnetš

TUCK ZADRZAVA PRAVO IZMENE PROGRAMA.

j f□a (Zon\puf£i rs 'D u0a CZompuffc!»*s

S TE

AM

BATE

S SA

ATC

HI

& SA

ATC

Hl

AD

VER

TISI

NG

B

ALK

AN

S

menoj biologiji: postoje dva dijametralno suprotna pravca, napredni, materijalistič­ki, mičurinski pravac i reakcionarno-ide- alistički koji su osnovali Vajsman, Men- del, Morgan i dr...

Osnovna deviza Mičurina glasi: "mi ne možemo čekati milost od prirode; naš zadatak je da uzmemo od nje." Nema toga što čovek div nije u stanju da preobrazi i što ne treba da promeni u skladu sa svo­jim promenama. Nevolja je u tome što su te potrebe shvatane vrlo usko pragmatič­no, uglavnom sa stanovišta mehaničkog povećanja proizvodnje te ideološke sve­tinje dogmatskog marksizma. U jugo- slovenskoj praksi, najzloglasniji primer zlostavljanja prirode u ime povećanja proizvodnje je plan za isušivanje Skadar­skog jezera, od koga se posle otkazivanja saradnje sa albanske strane odustalo...

U domaćim, jugoslovenskim uslovima mičurinski podvig je predstavljao pokušaj gajenja pirinča u Bačkoj. Na teoretskom planu mičurinska borba se uglavnom odvijala na univerzitetu. Kao i u drugim oblastima, građansko jezgro univerz­itetskih profesora davalo je priličan otpor ideologizaciji nastave. U biološkim naukama je stari profesor Đaja zadavao najviše jada mičurincima. Njegov slučaj je dospeo i u sam godišnji izveštaj Univerz­itetskog komiteta za 1948. U tom spisu se ističe da je profesor Đaja, "koji, pored toga što se u svojim predavanjima drži nazadnog vajsmanističkog pravca u bi­ologiji, ne ustručava da cinički i sa pods- mehom kaže studentima, koji mu se ob­raćaju da prevede sovjetski udžbenik - da on smatra da ne postoji nikakva sovjetska (napredna mičurinska) biologija, već samo jedna (njegova vajsmanistička) bi­ologija".

U raspravu su se uključili mlađi čl­anovi Srpskog biološkog društva. Tako je izvesni Vlada Vidović održao krajem 1948. predavanje u kojem je istakao daje spor mičurinaca sa protivnicima u stvari spor materijalizma i mistike... Vidović proziva svoje profesore, koje naziva "for­malnim" genetičarima. Zanimljivo je na­pomenuti da je u svim sferama naučne i intelektualne delatnosti pripisivanje neko- me da je "formalan" naučnik ili umetnik imalo pežorativan karakter...

Profesori koji ne doprinose usvajanju čudesnih mičurinskih tehnika postali su stalna meta karikaturista: U "Narodnom studentu" "napredan" naučnik je mlad i ima ispod miške mičurinova dela, dok na "nazadnoj" karikaturi stari naučnik sa krs- tom "čeka milost od prirode", piše u tek­stu ispod karikature. Jakov Donon se u ►

Duhovna mapa Beograda 1948-1965. (2)

Pobuna profesora DajeIstok i Zapad delovali su na društveni život Jugoslavije i Beograda i spolja i iz­nutra. Sukobljavaju se u politici, književnosti, nauci, likovnim umetnostima, ar­hitekturi, pogotovo masovnoj kulturi. Iz studije istoričara dr Predraga J. Mark- ovića "Beograd između Istoka i Zapada 1948-1965" ("Službeni list", 1996) donosimo nekoliko stranica koje ilustruju to periodično pomeranje jugosloven- skog klatna prema Istoku, ili prema Zapadu.

NAZADNA BIOLOGIJA: Profesor Đaja

olitička zloupotreba nauke najčešće se vezuje za društ­vene nauk$. U jugoslovens­kim prirodnim nauka prob­lem idejnosti najviše je raz-

u biologiji. Ideološka debata u bi­

ologiji ima izuzetan značaj, jer predstavlja jedan od najčistijih primera direktnog oponašanja sovjetske prakse. Centralni ideološki časopis "Komunist" u januar­skom broju za 1949. godinu doneo je opsežan prikaz o zbivanjima u savre-

19. OKTOBAR 1996. ■ VREME 5 5

Zašto se naljitio MošaU februaru 1952. sastaje se Inicijativni odor za pokretanje lista "Svedočanstva".

Samo ime časopisa, preuzeto od jednog predratnog avangardnog časopisa, znak je za usmerenje. U uvodnom izlaganju Eli Finci se pozvao na naprednost jugoslovenske političke i ekonomske prakse i zaostajanje kulture za njom. Jugoslovenska politika se "izgrađuje na izvesnim principima koji imaju širi evropski karakter i koji imaju iz- vesnu tesnu organsku povezanost sa evropskim problemima na tim planovima”. Kultura je, pak, smatra Finci, ostala u lokalnim okvirima, a izgrađivanje "jugoslov­enske socijalističke kulture” podrazumeva jasan uvid u evropska stremljenja. Nužno je, po Finciju, povezati se sa pokretima koji u razvoju svetske civilizacije znače pro­gres... Vrlo brzo novi časopis dolazi u sukob sa dogmatskim "Književnim novina­ma", oko skidanja sa repertoara Anujevog komada "Bal lopova". Eli Finci je u "Sve- dočanstvima" branio pravo čoveka na smeh kaamerilo slobode. Razvila se polemi­ka između Fincija i Bore Drenovca koji je na kraju tvrdio da je Finci protiv svakog mešanja države i partije u repertoarska pitanja. Čitava afera oko "Bala lopova" veza­na je za intervenciju Mitre Mitrović: ona je posle izjavila da se Moša Pijade jako naljutio kada je video komad jer je shvatio daje poruka romana da su svi političari lopovi. Mitra Mitrović je morala da sugeriše Beogradskom dramskom pozorištu da skine predstavu sa repertoara. Htela je da se u "SvedočanstvimaT solidariše sa Fin- cijem, ali je posle ubeđivanja u Centralnom komitetu napisala članak u kome ga kri- tikuje, ali pomalo i brani od potpune političke diskvalifikacije. "Svedočanstva" se neće izvući od političke osude...

prethodnom broju "Narod­nog studenta" žali kako se nije čulo dovoljno kritike reakcionarnih i idealis­tičkih gledišta, a da se u ce- loj stvari Narodna omladi­na nije dovoljno aktivirala.

Po svoj prilici, čitava mičurinovsko-lisenkovska čudotvorna nauka bila je potemkinovska himera sovjetske unutrašnje i spoljnc propagande. Ona je trebalo da ubedi narod, a možda da samo zavara vlastodršce u to da je mo­guće čudo: rešiti sovjetski poljoprivredni problem u sistemu sovhoza i kolho- za, bez đubiiva i tehnolo­gije, samo primenom ču­dotvornih sorti. Sve je tu bilo lažno: od lažnih izveštaja, koji su tobože prime- njivali lisenkovske metode, do lažnih statističkih uopštavanja u planskim ko­misijama i institutima, piše Predrag J. Marković.

Naši biolozi uskoro dolaze u dodir sa najsvežijim svetskim istraživanjima, opšta klima je sada drugačija i sada u proleće 1957. i najistaknutiji borac za idejnost u prirodnim naukama Dragiša Ivanović zaboravlja svoje stare pozive iz 1949. na obračun "vatrenim oružjem" sa idejnim protivnicima u nauci. Biološka nauka se više nije pojavljivala u člancima sa poli­tičkim pretenzijama.

RADIO I VELIKI BRATJugoslovenski režim, naročito u počet­

ku, nije imao sredstava da odbrani svoj radijski prostor. Radio emisije na jugoslovenskim jezicima smatrane su naj­moćnijim sredstvom strane propagande. Neprijateljska propaganda je pre 1948. dolazila preko zapadnih radio stanica: London, Glas Amerike, Alžir, Vatikan, Trst, Ankara i Pariz. U velikim gradovima najviše su se slušali Radio London i Glas Amerike. Muka sa radiom bila je i ta što samo 22 odsto radio prijemnika poseduju radnici i nameštenici, 23 odsto državni či­novnici, a 44 odsto radio prijemnika poseduju "ostaci buržoazije" (popovi, ad­vokati, trgovci itd.). Agitprop predlaže sledeće mere:

1. Podizati domaće fabrike jeftinih aparata

2. Pojačati snagu i domet domaćih stanica

3. Poboljšati prislušnu službu4. Uvesti plansku raspodelu radio

aparata, a ne kao do sada da se slobodno prodaju

5. Videti kakve su mogućnosti da se u svaku kuću instaliraju jeftini mikrofoni, kao u SSSR, kojim se može dirigovati iz jedne centrale. Na taj način bi ta centrala puštala samo domaće stanice

6. Raskrinkavati reakcionarnu ulogu BBC-a

7. Naši drugovi ne slušaju te radio stanice i ne znaju koje su parole pa uvek na njih reaguju sa zakašnjenjem

Perspektive koji nudi ovaj plan agit-

propa iz 1947. deluje veoma zastrašujuće. Nedostatak sredstava i skora promena političke klime sprečili su da se realizuje ovakav orvelovski projekat, sa jednim je­dinim programom u svakoj kući, širom zemlje. Na tom planu je ipak rađeno koli­ko se moglo: na svakom novogodišnjem dočeku morao se obezbediti radio sa po­jačalom da bi se čuo govor predsednika Tita. Dakle, svaka se ideja prilagođava te­renu: orvelovski sveprisutni pogled Ve­likog brata realizuje se u mnogo blažoj formi kao glas maršala koji se prostire preko praznične trpeze u atmosferu kolek­tivnih proslava novih godina.

56 VREME ■ 19. OKTOBAR 1996.

Sukob sa IB-om je doveo do potpunog preokreta. Sada neprijateljska radio pro­paganda stiže sa Istoka, najviše preko Ra­dio Budimpešte. Radio je i dalje korišćen za političku manipulaciju, ali selektivnije. Veliki partijski događaji su direktno prenošeni na radiju, pa čak i Treći ple­num, posvećen Đilasovom slučaju. Ipak, u radijskom informisanju postignut je priličan nivo objektivnosti. U izveštaju američke ambasade za 1954. ističe se kako je radijsko informisanje o zapadnom svetu sasvim zadovoljavajućeg kvaliteta i sadržaja.

BAL NA VODIUvoz stranih filmova nikad nije bio

predmet velikih kampanja, zabrana i afera... Nije sasvim jasno otkuda tolika ravnodušnost vrhova režima prema idejn­om uticaju stranog filma. Veća je pažnja posvećena uticajima slikarstva, a da i ne pominjemo književnost. Reč je o umet- nosti čiji je krug konzumenata neupore- divo manji od kruga filmske publike. Doduše, sam Tito je svako veče gledao fil­move, "svejedno kakav, ako nema dob­

rog", piše Đilas. Koliko je ova lična pasi- ja uticala na Tita da i svojim podanicima omogući manje-više nesmetano pos- matranje zapadnjačkih filmova, a koliko je liberalizam u tom pogledu bio svesno otvoreni ventil za raspoloženje širokih masa... Bioskopi prepuni zapadnih fil­mova činili su još jednu od osobenosti jugoslovenskog društvenog života. Po­javljuju se sredinom 50-ih godina tvrdnje da Jugoslavija čak uvozi više filmova od Francuske (200 prema 132), iako Fran­cuska ima pet puta više bioskopa.

Dolazak filma "Bal na vodi" u beo­gradske bioskope bio je "neka vrsta du­hovne atomske bombe"... Bazen je samo metafora, u ovom slučaju metafora jedne bogate svakodnevice, života ispunjenog materijalnim obiljem i slobodnom razon­odom.

Gledanje ovog filma nije samo es- kapistički čin; to je i plebiscitarno iz­jašnjavanje Beograđana za radost i bogat­stvo svakodnevice, a protiv sistema koji žrtvuje svakodnevicu u ime svetle budućnosti. Kada se pogledaju brojke o gledanosti "Bala na vodi", dobija se utisak

ČOND ZA OTVORENO DRUŠTVODEBATNI PROGRAM

raspisuje

KONKURSza prijem članova u Debatni klub

Klubovi su predviđeni za srednjoškolce iz Beograda, Subotice, Novog Sada i Prištine. U njima će se posebno razvijati: kultura govora i veština debatovanja, retorika i psihologija komunikacija, logičko i analitičko mišljenje.

Program će se realizovati od 30. oktobra do kraja školske godine (dva puta nedeljno).

Svi zainteresovani srednjoškolci mogu svoje prijave, sa osnovnim ličnim podacima* kao i kratkim tekstom o razlozima zaintereso- vanosti za ovaj program, poslati na sledeće adrese:Novi Sad i Subotica:Fond za otvoreno društvo, 21000 Novi Sad, Jevrejska 4/II Beograd: Fond za otvoreno društvo, 11000 Beograd, Tolstojeva 5 Priština: Fond za otvoreno društvo, 38000 Priština, Banjalučka 38

Rok za prijavu je osam dana od dana objavljivanja.

stvarnog svenarodnog plebiscita. Film je gledalo 332.000 Beograđana. Tada, 1951. godine, Beograd je imao 426.000 stanovnika.

DŽEZ NA SVE STRANE...Jedan od vodećih beogradskih džezera

Dušan Vidak je na usmenim novinama u jednoj gimnaziji 1952. uzviknuo: "Život je ritam, ritam je džez!" Za pravoverne džez nije samo igra. To je negacija čitavog sveta zasnovana na lišavanju rigidnosti. Dušan Plavša, muzikolog, daje "teorijsko’ • objašnjenje štetnosti džeza. U džez muzi­ci, piše Plavša, insistira se na elementima koji najjače utiču na animalna osećanja. Poklonici džeza smatraju sebe naprednim i slobodoumnim. A, u stvari, zabavna muzika ima samo cilj da "razonodi" i "opusti". Kao i zabavna literatura i avan­turistički filmovi i ovakva muzika ima za cilj samo da skrene pažnju sa gorućih društvenih problema. Džez je pravi opi­jum za narod. "Nama ostaje da dokažemo kako je histerija džeza baš taj otrovni ob­lik zabave, epidemija koja preti da nas zatruje."

I na Drugom plenumu SK, Tito će kao ilustraciju negativnog zapadnjačkog štimunga reći: "Pogledajte muziku: dže­zovi trube na sve strane i našu muziku često više ne čuješ".. Titove reči nisu značile početak kampanje protiv džeza. Džez je u Jugoslaviji bio prisutan do te mere, da se to posebno naglašava u godišnjem izveštaju američke ambasade, iz sredine 50-ih godina: "Verovatno naju­padljivija manifestacija zapadnog uticaja u jugoslovenskom radio programu je iznenađujuće veliki prostor posvećen američkoj džez muzici." Maja 1956, u toku pojačane propagandne borbe za Jugoslaviju, u Beogradu drži dva koncerta sam Dizi Gilespi.

(PRIREDILA: S. AST)

^ ^ ■■— —

f f .B A 6 ch o o l o f Engli&li]

m n ?

ZA ODRASLE I DECUSA ENGLESKIM PREDAVAČIMA

Priprema za ispite UNIVERZITETA U KEMBRIDŽU

IELTS, TOEFL i engleski za novinare

Simina 19/11,^ tel/fax 622-872 od 10 do 18 .

19. OKTOBAR 1996. ■ VREME : $7

Život u H rvatskoj

Ima svega - osim para

Nova "regionalna sila" živi normalno, ali plaća visoku cenu vojnih pobeda, haotične i sumnjive privatizacije i

tvrde monetarne politike

U Hrvatsku se dolazi tako što se pre­đe državna granica. Može i preko Mađarske (i drugih inostranstava),

ali je najbliže autoputem bivšeg bratstva i jedinstva, koji je ponovo otvoren maja me- seca. Navodno može i iz Herceg Novog, preko Debelog Brijega, u Dubrovnik, ali za to treba debelih veza kod crnogorske i kod hrvatske policije. Podanici države UN- TAES mogu lako da uđu u Hrvatsku - ako su već podigli hrvatske papire i ako im se ide. Ima još nekih načina, ali oni su dostup­ni samo povlašćenim grupama. Putovanje u Hrvatsku preko Mađarske opisivano je mnogo puta na stranicama "Vremena" do u poslednji tužni detalj, pa ćemo to preskoči­ti. Treba samo ponoviti da put autobusom (bar četiri polaska dnevno) i dalje traje 15 - 17 sati, sa presedanjem u nekakvim mađarskim palankama; da lopovi vreba­ju i da je reč o avanturizmu.

Da bi ušao u susednu i prijateljsku drža­vu Hrvatsku, jugoslovenski državljanin tre­ba da ima ili hrvatsku domovnicu (potvrduo državljanstvu), ili krštenicu (pomoću koje će izvaditi domovnicu), ili potvrdu za iz­davanje pogranične propusnice. Tu potvrdu izdaje Konzularni odjel Ureda Vlade Re­publike Hrvatske u Beogradu {Čakorska 1), posle određenog čekanja, jer je navala. U Ured treba otići i ako čovek ima domo­vnicu, pošto sve treba overiti. Sa potvrdom koja važi trideset dana, može se na put.

Na autoputu Beograd - Zagreb, na voj- vođansko-hrvatskoj granici malo dalje od Šida, jugoslovenske su vlasti tiho sagradile granični prelaz Batrovci još pre dve god­ine, što navodi na zaključak daje ishod rata s Hrvatima bio na vreme anticipiran. Do Batrovca se stiže u sopstvenom aranžmanu, jer se još niko nije setio da uvede barem lo­kalni autobus Beograd - granica. Najbolje

je da vas neko odveze. Granica se prelazi peške ("Idete li PREKO?", upitaće vas ljubazni carinik). E, sad: da vam je neko pre deset godina rekao da ćete putujući iz Beograda u Zagreb dvaput prolaziti kroz kontrolne punktove jordanskog bataljona- od svih vojski na svetu - znate šta biste mu rekli. Srećom su Jordanci svet pristojan i dobroćudan; zanima ih jedino nosite li oružje (pitanje glasi: "Ima buška? Ima bo­mba?"). Hrvatska pogranična policija na Bajakovu (tako se zove njihov prelaz) uljudna je i fleksibilna i trudi se da bude od pomoći. Tamo se izgradnja pravog granič­nog prelaza tek priprema, pa ovaj sadašnji radi u kontejnerima, ali pored njih (kao i inače, širom Hrvatske) uredno stoje dve telefonske govornice HPT (rade na kar­ticu), na usluzi putnicima. Prostor je još mali, jer se okolni teren čisti od mina, pa nema drugih olakšica. Po uvidu u potvrdu, policija će jugoslovenskom državljaninu izdati pograničnu propusnicu; trajanje zavisi od vaše izjave koliko imate nameru da ostanete (najviše je tri meseca), zato razmislite dobro.Policajac će uzeti adresu na kojoj ćete biti u Hrvatskoj i up- ozoriće vas da se tamo javite na polici­ju - ili vas neće upo­zoriti; praksa varira od smene do smene (policija tamo gde ste rekli da ćete biti nekad proverava, nekad ne, a nekad samo telefonira da vidi jeste li još tu). Pogranična propusnica je, inače, kartončić koji staje u pasoš, a pametno ga je uhvatiti spajalicom, da se ne izgubi.

KUNA - DINAR: U Hrvatsku se može ući i autom. U tom slučaju plaćate osiguranje i privremenu registraciju, a jugoslovenske tablice deponujete na prela- zu. Ako ste prešli peške, imate dve moguć­nosti: da neko iz Hrvatske dođe autom po vas ili da se bavite autostopom. Autostop radi dobro, jer je promet sve gušći: razni poslovni ljudi putuju u brzim kolima, a u v najgorem slučaju povešće vas kamionom ljubazni makedonski trgovci povrćem. Uostalom, najbliža stanica međugradskih autobusa je na benzinskoj pumpi kod Žu­panje, nekih tridesetak kilometara dalje, a na dva-tri kilometra od Batrovca je Lipov­ac, iz koga ide lokalni autobus za Županju, pa vi vidite. Najbolje od svega je da vas neki dobar čovek u brzom autu odveze sk­roz do Zagreba.

E, sad: kad ste jednom rešili da idete tamo, upamtite da se lokalna valuta - sviđalo se to vama ili ne - zove kuna (kn.) i da se deli na sto lipa. Za jednu marku dobi­jete u prošeku oko 3,50 kuna, što bi imalo značiti da su kuna i dinar negde u odnosu od 1:1. To, međutim, samo teorijski, kao što će se videti.

Prvo mesto gde čovek može da stane, kad prođe kroz spačvanske šume (svuda su upozorenja na mine) i preko privremenog Bejlijevog mosta na reci Spačvi (stari je srušen), jeste bivši motel "Spačva", teme­ljito oštećen, sada u rekonstrukciji. Tu, na parkingu, radi ad hoc bife: zalaze lokalni šumski radnici, šoferi i putnici; atmosfera je opuštena, struja je iz agregata, a tragovi rata vidljivi i sveži u pamćenju. Malo dalje, od Županje, sve je drugačije: normalna zemlja, pripreme za izgradnju autoputa, živ saobraćaj.

Hrvatska je - u svakodnevnom smislu - jedna uredna država. Infrastruktura je dobro održavana i vidljiva je briga oko toga. Au­

toput od Brodskog Stupnika do Zagreba je održavan, signalizacija je odlična. Konvoji ogromnih kamiona IFOR-a tutnje u pratnji američke vojne policije i to je jedino što podseća na bivše ratove. Putevi se inače do­bro održavaju, saobraćajni propisi su pooš­

SLABA POSETA: Dubrovnik

m 1 VREME ■ 19. OKTOBAR Wb.

BORI

S SU

BAŠI

Ć

SLAVONSKE MAKAZE: Goran Hadžić i Zak Klajn

treni, a policija budna. Sigurnosni pojasevi su obavezni (100 kuna kazna), a uskoro će biti obavezna i upaljena srednja svetla po danu. Željeznica je tačna, čista i oprana čak i spolja. Čistoća inače upada u oči kad čo­vek pređe odavde u Hrvatsku, ali slično je bilo i za bivše države. Najveći napredak, međutim, uočljiv je na planu telekomuni­kacija: Hrvatska je preplavljena telefonskim govornicama koje sve rade na karticu sa či- pom (20 ili 200 impulsa, kuna po impulsu), čime su izbegnuti vandalizacija i obijanje. Telefonska mreža je moderna i kvalitetna; počiva uglavnom na optičkim kablovima i digitalnim centralama. Tarife su diferencir­ane po dnevnim špicevima i vikendima, tako da je jevtinije razgovarati van radnog vremena i između petka i ponedeljka. Cela je administracija kompjuterizovana i če­kanje na šalterima je minimalno.

Gradski saobraćaj u većim gradovima je kvalitetan, mada skup: pojedinačna karta u Zagrebu, na primer, košta 4,80 kuna - ali vredi i za prelaz. Isti tip tramvaja (češki) u Beogradu se raspada, klepeće i nema svetla unutra, dok je u Zagrebu čist, osvetljen i tih. To je zbog toga što Hrvatska nije imala sankcije i zbog toga što se tamo tramvajske karte plaćaju. Najveća razlika u cenama je u taksiju: zagrebački taksisti imaju samo jedno udruženje i jednu radio-mrežu (tele­fon 970), što znači monopolski položaj. Zato je start taksi ja 15 kuna, a ni kilometar nije jevtin. Broj automobila iz nekog ra­zloga dramatično je porastao i to je podatak koji ne prđti rast opšteg životnog standarda (koji nije baš visok).

PROPAST TURIZMA: Tu dolazimo na najvažniju razliku - ili sličnost - između dve susedne države, kada je o svak­idašnjem životu reč: na razliku u kupovnoj

. moći dve valute koje su u odnosu na nem- ačku marku iste. Na zelenoj pijaci, u samo­posluzi, kod mesara i slično kupovna moć

dinara veća je dva do tri puta: u kafanama čak i više, kao i u taksiju. Prosečna plata u Hrvatskoj, s druge strane, veća je oko dva puta (prosečna penzija je oko 500 maraka, ali je država dužna umirovljenicima više godina penzija). Drugim rečima, opšta sk­upoća je u Hrvatskoj veća, ali je i dis­tribucija društvenog bogatstva drugačija. Reč je pre svega o poreskoj i monetarnoj politici: prva je stroga, druga je restriktiv­na. Rat 1991-1995. i prateći troškovi uspostavljanja složenog i modernog vojno- državnog aparata (uključujući i nekoliko tajnih službi) doveli su do velikih poreza, koji, međutim, ostaju i dalje, sa raznim opravdanjima: te šteta od rata, te obnova teritorija, te modernizacija privrede, te Her- ceg-Bosna i braća Hrvati itd. Štaviše, od iduće godine uvodi se i novi porez na do- datu vređnost (VAT) od 22 odsto, što bi, mogao biti i početak poreske reforme, kako misle optimisti. Monetarna politika je od uvođenja kune 1993. restriktivna toliko da je graničila sa deflacijom (marka je pala od 3,60 kn. na 3,40 kn. u jednom trenutku). Očito precenjena domaća valuta jeste bila faktor stabilnosti u izvesnoj meri, ali se za tu stabilnost plaća cena koju Hrvatska sve teže izdržava: pad izvoza i sve manji pri­hodi od turizma. Turizam je najviše stra­dao: na celoj jadranskoj obali, osim Istre, Rijeke i Kvarnera, do 1995. rat je bio glav­na smetnja; međutim, posle operacije "Olu­ja" prošle godine, nije porastao prihod od turizma, kao što se očekivalo. Razlozi nisu bili toliko političke prirode (nestabilna politička situacija nikada nije dobra za tur­izam), koliko finansijske: cene su jed­nostavno u Hrvatskoj veće nego kod kon­kurentskih turističkih zemalja mediteran­skog bazena, a usluge nisu kvalitetnije. Tur­istički radnici žalili su se letos na otka­zivanje krupnih aranžmana velikih turistič­kih agencija upravo zbog visokih cena:

"Neckermann" iz Nemačke je, recimo, ot­kazao 5000 turista Braču. U Crikvenici su se, početkom septembra, vašem izveštaču žalili na iznenađujuće malu posetu preko celog leta; u oba slučaja, nerealno nizak ku­rs marke i prateće visoke cene bili su razlog podbačaja, po proceni turističkih radnika.

Izvoz hrvatske privrede takođe je pogo­đen precenjenim kursem hrvatske valute, ali i nedostatkom odgovarajućih izvoznih stimulacija od strane države. Zamerke tog tipa čuju se kad je reč o izvozu uopšte, ali posebno u razgovorima o normalizaciji tr­govine sa SR Jugoslavijom. Postoji, naime, zanimanje za trgovinu između dve zemlje, ali je procena poslovnih ljudi u Zagrebu da uz sadašnje cene robe u Hrvatskoj, ovako opterećene porezima, na jugoslovensko trž­ište ulaza nema - sve i da se prevaziđu stra­hovi političke prirode ("trgovina sa agreso­rom" i slično). Čak i proizvodi koji bi se u Jugoslaviji sigurno prodali, jer postoji po­tražnja (kao "Vegeta", "Kraš" čokolade, iz- vesna vina itd.) ili zato što bi se ponovo us­postavile prekinute tehnološke celine (kooperacija u mnogim industrijama), u ovakvim uslovima jednostavno su presku­pi. Sa političke tačke gledišta i sama - in­ače racionalna - ideja da treba iskoristiti postojeće kompatibilnosti industrija (kako će "Crvena zastava" praviti automobile bez bivše "Jugoplastike", "Iskre" iz Kranja i drugih bivših kooperanata?) nije najpopu­larnija, jer HDZ - u panici pošto su Srbi otišli - sada preti strašilom "jugointe- gracije". To što za takvu pretnju nema ni­kakvih ozbiljnih osnova, niti bi iko više mogao naterati Srbiju i Hrvatsku u istu državu, nije važno: važno je da se od­laskom Srba iz Hrvatske HDZ našao u poli­tičkom vakuumu i da je srbofobija kao os­novna strategija postala deplasirana, pa valja tražiti novu pretnju. Dr Tuđman je u više navrata mahao belosvetskom zaverom protiv svekolikog hrvatstva, oličenom u "balkanskim i inim regionalnim integraci­jama" kojima se Hrvatska želi vratiti u "tamnicu naroda". S obzirom na i dalje vi­soku nacionalnu temperaturu u Hrvatskoj, koju sistematski podgrevaju stranke desnice, ali i svi mogući "domoljubni bi- zmismeni" hercegovačkog porekla i ostali profesionalni patrioti, prvi koraci u us­postavljanju normalne trgovine sa susedn- om i prijateljskom državom zahtevaće od­ređenu građansku - i trgovačku - hrabrost. Valjda če se ta hrabrost isplatiti, kako to već u trgovini biva...

ZAVIČAJNI KAPITALISTI: Međunarodni finansijski status Hrvatske u međuvremenu je rastao: na međunarodnoj kreditnoj rejting-listi Hrvatska je na 85. mestu, a na regionalnoj listi za Srednju

19. OKTOBAR 1996. ■ VREME 5 9

BORI

S SU

BAŠI

Ć

Evropu od 19 zemalja je na osmom mestu. Poređenja radi, Jugoslavija je na svetskoj listi na 129. mestu, a na regionalnoj - pos- lednja. Tokom prošle godine Hrvatska se popela sa 11. na 8. mesto u regionu, što je skok od 7,5 poena i spektakularan rezultat koji je imala još samo Slovenija. Sve u sve­mu, stiče se utisak da se Hrvatska solidno ekonomski drži, stoje zanimljivo s obzirom na sve što se proteklih pet godina događalo: rat, naoružavanje, finansijsko izdržavanje Herceg-Bosne, loš ili nikakav turizam itd. Prema nekim mišljenjima, inače krajnje moralno (i krivično-pravno) problematičan proces pretvorbe, to jest privatizacije, imao je za Hrvatsku bar jednu dobru stranu: privatizacija je počela, pa kako-tako, i prvi efekti su vidljivi. Kako to već biva, ti prvi efekti vide se u trgovini: radnje su pune

robe, ulice pune novih automobila, ima sve­ga - osim para. Druga neizbežna posledica takve postkomunističke transformacije jeste dramatična i radikalna preraspodela društvenog bogatstva: srednja klasa iz ko­munističkog doba je desetkovana, manje nego ovde i na drugi način (neutralne profe­sionalne strukture bolje su očuvane nego ovde, dok su administrativne neutralisane, naročito u pravosuđu i drugim granama iz- % vršne vlasti); radništvo i seljaštvo podneli su najveći teret - kao i obično. Bogatstvo se preselilo u klasu novih bogataša - sličnu našoj, to jest podjednako vulgarnu, mada agresivniju jer ne pati od ideoloških inhib- icija i inercije stečenih prava našeg pseu- dosocijalističkog režima. Hrvatska je drža­va temeljito krenula u rasprodaju "društvene imovine", odmah i po merilima

krajnje jasnim: povlašćeni su bili "domoljubni bizmismeni", hercegovački "rodijaci, netjaci i strike". Za tren oka stvorena je nova klasa zavičajnih kapitalis­ta koja se obogatila na državnim liferacija- ma, unovčila "domoljubni" angažman iz emigrantskih dana i osnivanja HDZ-a ili za nikakve pare otkupila bivše društveno vlas­ništvo nad fabrikama, firmama, nekretnina­ma, turističkim objektima, medijima itd. Tako se javljaju ljudi poput ministra od­brane Gojka Šuška, za koga se smatra daje najmoćniji čovek u Hrvatskoj, Miroslava Kutle, vlasnika pola Dalmacije, Ivice Todorića (vlasnika druge polovine) i sličnih umetnika, od kojih neki sada sistematski kupuju cela dalmatinska ostrva, luksuzne vile, avione, jahte i najskuplje automobile. Odgovarajuća štampa donosi preglede

nekretnina, vazduhoplova, plovnih ob­jekata i vozila na top-listama "najus­pješnijih Hrvata" (najomiljenije vozilo je "mercedes" serije "S"). Zagrebačka javnost to posmatra sa izvesnom do­zom ironiji: grad je pun viceva o Her­cegovcima, belim čarapama, mobite­lima i "mercedesima" - i to je sve. Doduše, oporba negoduje i traži reviz­iju pretvorbe, nezavisna štampa vrišti na lopovluk, psi laju, a karavan prolazi.

Život, međutim, ide svojim tokom: glavni problem na pijacama u Zagrebu su Makedonci koji uveliko dovoze svoje jevtinije i kvalitetnije povrće. Kafići se - kao i ovde - dele na "naše" i "njihove": iz jednih se ori turbo-teh- no-folk-dens (uključujući i srbijanske stvaraoce poput Cece Ražnatović) i ispred stoje crni BMW automobili sa mobitelima; iz drugih se čuje rokenrol (uključujući srpski i bosanski). Aro­gancija nove vladajuće klase - još dosadnije od prethodne, komunističke- dade se izbeći: ima nešto pristojnih

novina u kojima se izvesna etnička pripad­nost ne ističe u naslovima ("Srbin taj-i-taj ubio babu", ali nikada "Hrvat taj-i-taj ubio babu"); ima u Zagrebu jedna pristojna lokalna FM radio-stanica (Radio 101) sa odličnim informativnim programom, ima u Novom Mestu odlična FM lokalna radio­stanica za rokenrol ("Radio Krka") koja pokriva širi Zagreb; najviše od svega ima pristojnih ljudi, ali oni teško dolaze do izražaja - kao i svuda - pa ih valja potraži­ti. Otvoreni i iskreni pristup jedini je načini pomaže svuda, uključujući i državnu vlast. Opšta atmosfera ionako je daleko opuštenija nego ranije i trenutna taktika HDZ-a: normalizovati odnose sa Srbijom ali i dalje mrzeti Srbe - ne prolazi kod običnih ljudi. ■

MILOŠ VASIĆ

Ordinacija IV

Opšta medicina

Kućna nega i lečenje

Konsultacijespecijalista

Akupunktura i kineska masaža(stručnjaci iz Kine)

Ordinacija IV

Na Cvetnom trguNjegoševa 7

Tel/Fax:(011) 347-072

VREME ■ 19. OKTOBAR 1996.

Intervju: Roland Emerih i Din Devlin ("Dan nezavisnosti11)

Film za kokice"Dokazali smo da ako je potrebno da se u filmu uništi čitava Amerika - mi smo najjeftiniji"

Iako procenjen kao jedan od najvećih hi- tova sezone od trenutka producentske najave projekta, "Dan nezavisnosti" je

trenutno na šestom mestu liste najgledanijih filmova svih vremena sa tendencijom da ugrozi poziciju Diznijevog "Kralja lavova", koji je na mestu ispred njega. Iza uspeha ksenofobične bajke o invaziji vanzemaljaca na SAD stoje Nemac Roland Emerih, ko- scenarista, izvršni producent i reditelj, i ko- scenarista i koproducent Din Devlin, koji se sa Emerihom upoznao kao glumac u filmu "Mesec 44" i od tada se ne razdvajaju. Na listi njihovih zajedničkih uspeha su i fil­movi "Univerzalni vojnik" i "Zvezdana kapija" >^oja je prošle godine bila naj­gledaniji inostrani film u SRJ.

VREME”: Jedan ste od retkih au­tora koji rade isključivo u jednom žan­ru, naučnoj fantastici u vašem slučaju.

EMERIH: To ne znači da ne bih volio da radim komedije. Za moje filmsko formi­ranje presudni su bili Lukas i Spilberg, od­nosno magija njihovih filmova. Imao sam priliku da, igrom slučaja, pročitam scenarioi vidim stori-bord filma "Otimači izgublje­nog kovčega" pre nego što se pojavio u bio- skopima, i mislio sam daje to nešto veoma glupo. A onda me je film oborio s nogu.

”Dan nezavisnosti” po dizajnu i dramaturgiji dosta duguje naučnofan- tastičnim filmovima pedesetih godina, kao stoje ”Rat svetova”...

EMERLIH: Ne, kao što sam rekao, moj interes za ovaj žanr počinje sa Spilber- gom i Lukasom.

DEVLIN: Mnogi špekulišu tom tezom kako je "Dan nezavisnosti" politiziran filmi odatle je i ta paralela sa filmovima pede­setih, za koje se tvrdi da su metaforički bili antikomunistički, daje crvena planeta Mars bila sinonim za Ruse. Intimno mislim daje to potpuno suludo, jer sam i sam gledao te filmove kao dete, a u bioskopima su ih gle­dala isključivo deca, pa ne znam koje to mogao da smisli tako nešto za takvu publi­ku. Naša ambicija bila je ono što se u Ame­rici naziva "popcor movie", film za kokice, koji može da gleda cela porodica.

Ipak, pravili ste specijalnu projekci­

ju u Beloj kući za predsednika Klintona, Bob Dol vas pominje u svojim govori­ma...

DEVLIN: Znate, predsednička kam­panja je u toku, a naš filmski predsednik (Bil Pulman) više liči na Klintona.

EMERIH: "Dan nezavisnosti" jeste patriotski film, ali rekao bih daje i optimis­tičan film, zbog toga što govori o tome kako jedna ideja, ideja borbe protiv zajed­ničkog neprijatelja, može da ujedini ceo svet.

Glavni junaci filma su predsednik SAD (WASP), kompjuterski haker (Jevrej), pilot lovac (crnac)...

EMERIH: Oni su interesantni junaci, nije u pitanju dodvoravanje etničkim gru­pama.

Slika eksplozije Bele kuće verovatno je poster koji će svaki mudžahedin da poželi na svom zidu...

DEVLIN: Kada smo gledali projekciju u Vašingtonu, publika je pravila ovacije na toj sceni. Tako da će verovatno biti još zainteresovanih. (smeh)

Jedna od sjajnih dosetki u filmu je i to što vanzemaljce ne morate da eliminišete komplikovanim tehnologijama, već možetei udarcem direktno u glavu...

EMERIH: To gledaoca stavlja u ak­tivnu poziciju, više nego u filmovima u kojima se koriste laseri, fejzeri, blejzeri... Želeli smo da pokažemo da uvek postoji nada dok se borite za ono u što verujete.

Kakav je rad sa glumcima u filmu sa mnogo specijalnih efekata?

EMERIH: To je onaj deo u kome sam najviše uživao. Ipak je najvažnija drama koja se dešava junacima. Pokušavao sam da im objasnim emocije a ne ono šta se dešava iza njih dok sede ispred plave poza­dine za trikove. I siguran sam da je ono što je presudilo u konačnom uspehu filma sjaj­na i ubedljiva igra glumaca.

Film je snimljen za nekih 70 miliona dolara, a stručnjaci vam odaju prizna­nje da je to izuzetno jeftino i racionalno za ono kako film konačno igleda. Postojili neki recept?

EMERIH: Za početak, nismo išli u Ir-

RONALD EMERIH

sku da snimamo Ameriku, kao što se to obično radi. Snimanje smo počeli na Men- hetnu a nastavili na autentičnim lokacija­ma, uključujući i Rozvel, koji je postao ak- tuelan zbog navodnog filma o zarobljenim vanzemaljcima, za koji kažu daje auten­tičan.

DEVLIN: Roland (Emerih) tačno zna šta hoće i kontroliše svaki segment produkcije: scenografiju, kostim, efekte...

EMERIH: I da smo imali veći budžet, pokušao bih da snimim film za iste pare. Mislim da mora da se zaustavi taj suludi trend trošenja para, pa bi onda veći broj au­tora imao priliku da snima filmove. A dokazali smo da ako je potrebno da se u fil­mu uništi čitava Amerika - mi smo najjeft­iniji. (smeh)

Uspeh filma verovatno će uticati na ljude iz 20 Century Foxa da vas ubede da radite nastavak (razgovor je vođen na festivalu u Veneciji, a upravo ovih dana je izašla informacija da će prem­ijera ”Dana nezavisnosti 2” biti 4. jula 1997)...

EMERIH: Samo ako mi osetimo po­trebu i ako smislimo dobru priču. Intimno bih voleo da radim nešto drugo sledeće go­dine.

DEVLIN: Kao što znate, nismo prista­li da radimo ni "Zvezdanu kapiju 2", iako je bilo velikih pritisaka.

Kako možete da objasnite svoju ver- nost i ljubav prema žanru naučne fan­tastike?

EMERIH: Naučna fantastika je sinkre- tički žanr. Kada pravite SF film, u isto vreme pravite i vestern, akcioni film ili melodramu. Ja najviše volim fantastične filmove jer ne moram da robujem aktu- elnim političkim temama, pa moja mašta može da dobije krila. ■

DINKO TUCAKOVIĆ

19. OKTOBAR 1996. ■ VREME 61

V ■ D

RADIO I TV STANICE

TURISTIČKE AGENCIJE

F*OLI T I l< E RARTIJE

FILMSKE KOMPANIJE

BRAČNO POSREDOVANJE

RESTORANI s a j m o v i

INŽENJERIAAUZI CA R I

iNAARKETING AGENCIJE

FOTO MODELI l_ EZ KAR I

ROS LOVN A RRATNJ A GALERIJE

\

\DISKOGRAFSKE KUĆE PREVODIOCI Sy

NACIONALNI RARKOVI NOVINSKE KUĆE

FINANSIJSKE INSTITUCIJE i z d a v a č i /....................... ....................................... .......................... •• /

ADVOKATI AUTO KUĆE I *

ČASORISI LJ AA ETN ICI

HOTELI RREDUZEĆA

A A U Z E J I '"NAVEDENA PROMOTIVNA CENA PODRAZUMEVA POSTAVUANJE VAŠEGMATERIJALA do jedne kucane strane teksta i dve fotografije

n a h t t p : / / w w w . b e o g r a d . c o m /IZRADA HTML DOKUMENTA NIJE URAČUNATA U CENU.NAŠ DIZAJNERSKI STUDIO RADO CE VAM POMOCI DA EFEKTNO

REALIZUJETE VAŠU REKLAMU... /

/

tltl@a9Qfeggia t e M i f e f e i f f i ) I m SEB flt) § 9 2 0 3 9 ^ 3 ^ Gk3§£BE30O ,

OlfcB I /

* ./A

/

cOj55<DQ<2<

&

Formula 1: H il šampion

Deset godina do ciljaPoređenja u Formuli 1 su nezahvalna,

ali neizbežna. Dejmon Hil, novi prvak sveta u ovom sportu, po mentalitetu je mnogo bliži Nemcima nego njegov prethod­

nik Mihael Šumaher. Hil je tipični britanski džentlmen, međutim, njegov rad i, pre svega, velika upornost osobine su koje tradicionalno pripisujemo Nemcima.

Ta neobična kombinacija obeležava čita­vu karijeru najpopularnijeg vozača Velike Britanije. Dejmon je sin slavnog oca: Grejem Hil je dva puta osvajao titulu šampiona u For­muli 1. No, to nije mnogo uticalo na njegovog sina. Dejmon je voleo motocikle, ali trke nisu bile njegov cilj. Tek kada je Grejem HiU975. poginuo u avionskoj nesreći, Dejmon je od­lučio da se posveti motosportu i da bar jedn­om ponese titulu najboljeg.

Uporno je krčio put prema Formuli 1. Ra­dio je kao raznosač paketa na svom mopedu da bi mogao da finansira učešće na trkama. Prvu pobedu u automobilu, u Formuli Ford, ostvario je 1984. godine. Naporni put kroz Formulu 3000 doveo ga je 1988. do prve etape željenog cilja - debitovao je u Formuli1 u "Benetonu". Međutim, u ovaj sport se teš­

ko ulazi. Prvu trku izvezao je tek 1992. u "Brebemu”. Tek tada je uspeo da dobije ul­aznicu za tim Frenka Vilijemsa. I sve je kre­nulo drugim tempom. r

Prvu pobedu, u Mađarskoj, ostvario je1993, a već sledeće godine vo­dio je veliku borbu za titulu protiv Mihaela Šumahera. Re­priza te borbe viđena je i 1995. godine, a onda se Hilu prelas­kom nemačkog pilota u "Fera- ri" ukazala prilika koju u ovom šampionatu nije propustio.

lako je sada u svom timu "Vilijams" imao neugodnog protivnika, debitanta Žaka Vil- neva, uspeo je da ostvari san: postao je prvak sveta.

Sve svoje pobede i titulu posvetio je ocu. No, slobodno vreme i punu pažnju posvećuje porodici. Dečak iz Londona, rođen 17. sep­tembra 1960, živi u mirnoj seoskoj atmosferi u Irskoj i nikada ga ne možete sresti na raskošnim skupovima po svetskim prestoni- cama, osim ukoliko ga na to obavezuju ugo­

vori sa sponzorima.Supruga Džordži i njihovo troje dece daju

mu dovoljno podrške i inspiracije za sve napore ovog opasnog sporta.

"Mislim da nema vozača koji ne obožava velikane: Alena Prosta, Ajrtona Senu i Na- jdžela Mensela", kaže Hil. "Savršeni pilot bio bi onaj ko bi objedinio Alenov stil, Ajrtonov sjaj i Najdželovu odvažnost. Naravno, to niko ne može da postigne, ali je dovoljno da bar teži takvom spoju".

Šta za Dejmona Hila znači titula prvaka sveta?

"Znači da sam ostvario cilj koji sam sebi postavio. Čitav život sam planirao i usmerio ka njoj i sve što sam radio u pos- lednjih deset godina vodilo je tome. Na tom putu sam upoznao sam sebe. Shvatio sam da sve što sam radio mogu da saberem u jednu reč: odlučnost. Odu vek sam želeo da nešto uradim bolje nego do tada. Odlučnost je oso­bina koja je krasila mog oca i ponosan sam što nam je to zajedničko".

Dejmon Hil će u sledećoj se­zoni voziti za malo uspešni tim "Erouz". Kako se to uklapa u njegovu odlučnost? Za godinu dana šampion će dobiti 14 miiiona dolara, što je tražio i nije dobio u "Vilijamsu". ■

LJUBOMIR PAJIĆ

PUDEHSPUTNIČKA AGENCIJA

\ S B

V a s i n a 1 5 ,637-720 htl. PARK, 335-184,331-387

htl. JUGOSLAVIJA 673-834

BUDIMPEŠTA LJUBLjANAsvakog dana u 21 č. I PREVOZ DO AERODROMA

SEGEDINPONEDELjAK, SREDA, PETAK U 22 Č

TEMIŠVARPONEDELjAK, UTORAK, SREDA U 06 Č

SL0VENAČKEG R Č K E

SVAKOG DANA U 18 C

MINHEN-ŠTUTGARTNEDELjA I UTORAK U 09.30 Č

SOLUN-ATINAČETVRTAK, PETAK

IZNAJMLjIVANjE AUTOBUSA

19. OKTOBAR 1996. ■ VREME

Izborna prognoza u prvom koluOd početnih prognoza naših čitalaca pa do kraja prvog kola

"Izbornog ruleta 96" prosečna procena izbornih rezultata gotovo da se nije promenila. Valja napomenuti da su ovo prognoze date pre povlačenja Dragoslava Avramovića.

SPS/JUL/ND: ZAJEDNO: Ostale partije:

47 poslanika 47 poslanika 14 poslanika

Dobitnici prvog kolaU prvom kolu nagradne igre šestomesečne pretplate

na nedeljnik "Vreme" dobili su:1. Rade Ropija, ul. Đ. Đapića 3,11084 Zemun;2. Rade Damnjanović, ul. R. Petronijević, 31260 Ko-

sjerić;3. Branko Vuksan, Bul. AVNOJ-a 149/4,11070 Novi

Beograd.Dobitnicima pretplata teče od "Vremena" br. 314.

Željeni sastav Vlade SRJČitaoci su prilično jedinstveni u predlaganju kandidata za premijera i ministra finansija, dok su kandidati za ministra vojnog i minis­

tra informacija mnogobrojni i sa relativno malim brojem glasova:- premijer: Dragoslav Avramović (42%), Zoran Đinđić (19), Vuk Drašković (10)...- ministar finansija: Miroljub Labus (40%), Dragoslav Avramović (37)...- ministar pravde: Tibor Varadi (18%), Vojislav Koštunica (16)...- ministar vojni: general Vlada Trifunović (14%), general Momčilo Perišić (13), Ljubodrag Stojadinović (11), Nenad Čanak (8)...- ministar informacija: Zoran Đinđić, Vuk Drašković, Stojan Cerović, Miodrag Perišić, Dragoljub Žarković (svi od 5-8%)...Oproštajne poruke dosadašnjoj vladi: "Nikad više milo moje" (Aleksandra, Beograd), "Molim vas samo tiho, bez buke" (Nebojša, Ja­

godina), "Koje vas znao ni pakao mu neće teško pasti" (Mirko, Zemun), "Otišli su drugovi, najeli se, napili..." (Slobodan, Braničevo), "Hvala - niste trebali" (Milorad, Zemun)...

Slogani koji, po mišljenju naših čitaoca, najbolje odslikavaju stanje u društvu: "Kuća gori a baba se češlja" (Mile, Obrovac), "Vlast je puna hvale, a narodu nikako da dođe preko glave!" (Košta, Pančevo), "Kad kradeš, kradi mnogo" (Ferenc, Aleksandrovo), "Sit gladn­om ne veruje" (Dejan, Budimpešta), "Izlog nesposobnih i pohlepnih" (Marica, Novi Sad)...

mm mm mm

1. ZADATAK - Zadatak učesnika "Izbornog ruleta 96" je da na originalnom nagradnom TM &I l&S kuponu iz "Vremena" napisu tačan broj poslaničkih mandata koje će na saveznim izborima za Veće građana Savezne skupštine SRJ , koji se održavaju 03.11.1996, osvojiti koalicija "SPS / JUL / ND - Slobodan Milošević", a koliko koalicija "ZAJEDNO - Dragoslav Avramović". Nagradno pitanje odnosi se na mandate osvojene na saveznim izbori­ma za poslanike sa teritorije Republike Srbije, odakle se bira ukupno 108 poslanika. Merodavan je broj poslanika koji će biti utvrđen nakon, eventualne, presude Saveznog suda.

2. IGRA - Popunjen anketni list/nagradni kupon iz pojedinačnog kola, koji objavljujemo na sledećoj strani, pošaljite najkasnije deset dana po izlasku "Vremena" (merodavan je datum naznačen u zaglavlju lista) na adresu N.P "Vreme", Mišarska 12, 11000 Beograd sa naznakom ZA IZBORNI RULET.

3. ROKOVI - "Izborni rulet'96" trajaće četiri kola tokom četiri nedelje (brojevi "Vremena" 311 od 05.10.96, br. 312 od 12.10.96, br. 313 od

P R A V I L A 19.10.96 i br. 314 od 26.10.96) i za učestvovanje u nagradnoj igri potreb­

no je slati kupone iz svakog kola zasebno, u roku naznačenom na sa­mom kuponu. Kuponi pristigli posle roka naznačenog na samom kuponu neće biti uzeti u obzir. Kuponi iz sva četiri kola, pristigli u roku za dato kolo, ravnopravno učestvuju u utvrđivanju krajnjih dobitnika. Za propuste PTT-a, neprispeće i kašnjenje prognoza organizator Igre ne snosi nikakvu odgovornost.

4. DOBITNICI - Ako više učesnika u nagradnoj anketi tačno odgovori na oba nagradna pitanja, dobitnik premije i dobitnici utešnih nagrada izvlačiće se žrebom. Ako niko ne pogodi tačne brojeve osvojenih po­slaničkih mandata za obe izborne liste na koje se odnose nagradna pi­tanja, novčana vrednost nagrada biće uplaćena u dobrotvorne svrhe.

5. NAGRADE KOLA - U svakom od četiri kola "Izbornog ruleta 96" biće dodeljene po tri šestomesečne pretplate na nedeljnik "Vreme". Dobitnici će biti određeni žrebom među svim učesnicima datog kola igre.

6. PREMIJA - Premiju, jedan kompjuter PC Pentium (100 MHz, HDD 1.3, 8 MB, kolor monitor 14"), dobiće u izvlačenju najsrećniji među onim učesnicima "Izbornog ruleta 96" koji tačno pogode odgovor na oba nagradna pitanja. Pored premije biće dodeljene i najmanje tri utešne nagrade, godišnje pretplate na nedeljnik "Vreme", a dobitnici utešnih nagrada biće utvrđeni na isti način kao i dobitnik premije. Premija i utešne nagrade biće dodeljene nakon konstitutivne sednice novog saziva Veća građana Savezne skupštine SR Jugoslavije, o čemu će učesnici biti blagovremeno obavešteni u "Vremenu".

64 VREME« 19. OKTOBAR 1996.

A J U J A d U J M J J J L J J PO N»(Vreme broj 313)

Nagradno pitanje:Koliko će poslanika, od mogućih 108 sa teritorije Republike Srbije, u novom sazivu Veća građana Savezne skupštine SR Jugoslavije imati:

A - koalicija "SPS / JUL / ND - Slobodan Milošević" EU EU EU (upisatl broj)

B - koalicija "ZAJEDNO - Dragoslav Avramović" EUEUEU (upisati broj)

(Ispravna prognoza podrazumeva tačno pogođen broj za obe grupe poslanika. Zbir može biti i manji od 108 u zavisnosti od izbornih rezultata ostalih partija.)

Oabiste konkur išali za nagrade, neophodno (e da odgovorite i na sledeća pitanja:

1. Napišite slogan koji po vašem mišljenju najbolje odslikava stanje u društvu:

2. Koga biste posle izbora najviše voleli da vidite na sledećim funkcijama u Vladi SRJ:

a) Predsednik vlade ______________________b) Ministar finansija ______________________c) Ministar pravde ______________________d) Ministar vojni ______________________e) Ministar policije ______________________f) Ministar informacija ______________________

3. Napišite oproštajnu poruku dosadašnjbj vladi: ____________________________

4. Da li ste stalni čitalac "Vremena"? (zaokružiti) da ne

5. Koje novine čitate, osim "Vremena"_____________________________________________

6. Molimo Vas da navedete i šta biste eventualno menjali u nedeljniku "Vreme" da ste na mestu glavnog i odgovornog urednika (kritike, ideje, predloži, sugestije...): ______ ______________

W ■ H NR -M 1 « M l fcft i.*i IH M l MR ^ * ■ ■ M ^ ■

Ime i prezime: ' Anketni list / nagradni kupon poslati na adresu:AHroco- liT T T " N.P. "Vreme", P. FAH 257,Maresa- ----------------------------------- Mesi0‘ -------------------------- — — ~--------------Mišarska 12,11000 Beograd,Godina rođenja:----------- ^ * Zanimanje: _£1 ---------- --------- --------- £ g £ g £ U S tS T

m o fiH#8 s r e i e * b ¥ ti I e f ii ' 9 6 " fSil19. OKTOBAR 1996. ■ VREME 65

V R E M E uživanja"Maratoncitrce počasni

krug" Kovačevića i Sijana, jedan od najboljih srpskih filmova svih

vremena, između ostalog je i sjajan omaž filmu i bioskopu.

Belosvetski kicoš Đenka, vlasnik lokalnog bioskopa, donosi veliku

novotariju u malu srbijansku varoš: prvi tonski film. To baca u

očaj Kristinu, lokalnu "dobru priliku", koja je u njega smrtno zaljubljena. Kristina (Jelisaveta

Sablič), sva besna i očajna, uzvikuje antologijsku rečenicu:

"Serem vam se u ton-film!"... Tonski film nije, naravno, uništio biosk­

op, kao što ga nisu uništile ni kasnije novo­tarije poput televizije i videa. Ritual gleda­nja filma na velikom ekranu, u zamračenoj dvorani, zajedno s drugim nepoznatim filmofilima, u svakom pogledu nad- mašuje banalnu udobnost kućnih video seansi u kojima domaćin "gleda" film u papučama, dekoncentrisan i dremljiv, pijući pivo i podrigujući, razgovarajući sa gostima, prekidajući tok radnje zbog fizioloških potreba koje pivo izaziva.

Ne sećam se svog prvog odlaska u bioskop, ali znam da me nakon njega tamo više nije bilo nužno voditi: išao sam sam, dodijavajući roditeljima da sponzorišu moje sve češće posete tom čarobnom mestu za kvarenje dece i omladine. Čim sam izašao iz kratkih pantalona - koje sam, uostalom, oduvek mrzeo - postao sam jedan od onih bespr- izomika koji su, zahvaljujući svom nas­tranom ukusu, bežali sa časova matem­atike, odbrane i zaštite, domaćinstva i os­talih korisnih veština da bi ujezdili u bio­skop na matine. Negativne posledice takvog asoci jalnog ponašanja i lakomis­lenog preziranja viših duhovnih oblasti os- ećam i danas: hronično sam dekintiran, nenaoružan i nesposoban da sebi pripremim pošten ručak. Ipak, samo oni koji su odrasli na matineu mogu da shvate zašto mi nika­da nije žao zbog toga: zar se išta može up- orediti s uživanjem klinca koji, za šaku di­nara (matineje uvek jeftin), bar na dva sata uspeva da pobegne od brkatih učiteljica i bosoglavih čilagera-mizantropa koji smis­ao svog postojanja nalaze u tome da ti, već u tvojoj šesnaestoj, na vlastitom primeru dokažu daje (stvarni) svet odvratno mesto na kojem se ne treba predugo zadržavati? Uz sve tehničke novotarije, bioskop osam­desetih bio je isto što i početkom veka; isto,

Bioskopuostalom, što i čitanje dobre knjige krišom ispod klupe (ili maskirane u korice "Mark­sizma i socijalističkog samoupravljanja 2") ili slušanje Klasnom Neprijatelju nepodnoš­ljive muzike: način da se opistane u svetu koji se ponosio svojom ružnoćom.

Prošle su godine, i mnogi od onih čije su mi povelike glave smetale na matineima odustali od poseta bioskopu. Ne postizava se, treba argatovati za preživljavanje, šver- covati gaće iz Rumunije, kompakt-diskove iz Bugarske ili (kod primeraka koji su uspeli u životu) pogled na svijetlu budućnost iz Kine. Ako se nađe vremena za zamajavanje sa filmovima, tu su video kasete iz obližnjeg pirat-kluba "Mrlja", a na njima jedva vidlji­vi obrisi nečega što, kako se tvrdi na omo-

zova (tužnog lika) jednog odvratnog vreme­na. Činilo se da smo zauvek izolovani od ostatka planete, surovo kažnjeni zbog nestašnog ponašanja. Ne samo da su nas kaznili UN, EU, EFTA, FIFA i društvo: ni MOM, XX Century Fox i kompanija nisu hteli da imaju bilo šta sa nama. Bioskopi Tirane i Tirgu Mureša - o Spodnjem Duple- ku pri Dolenjski Bistrici da i ne govorimo- postali su naš nedostižni ideal. Istvud, Švarceneger i njima slični preselili su se negde drugde i ostavili nas same sa Sekula­rna. Zikinim dinastijama i šumadijskim grupnjacima. Ko se tada nije. odvikao od bioskopa, taj će podneti svako iskušenje koje donosi budućnost.

U međuvremenu, mir je naprasno izgu­bio alternativu. Kanabe na Andrićevom vencu časno je izdržalo kilograme ne­brojenih posetilaca iz belog sveta, balkan­ski moćnici popadali su jedni drugima u zagrljaj, mi smo preko našeg predsednika

tu, predstavlja 486. nastavak "Policijske akademije". Ili "Strave.u Ulici brestova", ko će ga znati.

U doba vrhunca neprijateljskog de- jstvovanja nepravednih i ničim zasluženih sankcija, bioskop je bio mera opšte propasti jednog društva. Većina ih je zatvorena i preu(ne)ređena u bilijar-klubove, sega-mega vrtiće ili salone za manikiranje uha, grla i nosa; oni koji su preostali bili su poput pro- davnica iz pustošne sezone 1992/1993: sve vrlo jeftino, al'nema ništa unutra! Narod je masovno oboleo od dafimentalne bolesti, a grejao se i oporavljao od celonoćnog čeka­nja pred dafinerijom svežeg novca uz po­kretne slike TV Robin Huda i ostalih vi.te-

obećali da ćemo biti dobri i da nećemo više da bijemo drugu decu. Svet je, polako i oprezno, počeo da se vraća u naše krajeve, a Robin Hud je izašao iz šume i postao min­istar (vidi vraga, kao pre pedeset leta!). Matinei su, iz nekih razloga (možda na zahtev Ministarstva prosvete?), odavno zamrli, ali deca ponovo idu u bioskop koji opet nudi prave razloge da se nikada ne odraste onako kako bi to brkate učiteljice želele. Usred laveža propagande i kevtanja laži preođevene u istinu, imate šansu da po­novo, za šaku sitniša, osetite istinu maski­ranu u filmsku iluziju. Može od četiri, šest ili osam - mrak u sali je uvek isti... ■

T K O F I L P A N Č I Ć

m VREME ■ 19. OKTOBAR 199ć

VODEĆI U SVETU EKSPRES POSTE

02 720 95 00WOftUJWfD£ EXPRj S

WORLOW/DE eXPRESS

011/602-326

O d / . o k t o b r a !

p r e t p / a t a

_ m za- ^ f mobi/ne te/efone

samosamo

N iš:

067 437 756 067 432 25S 067 432 895

N o v /S a c /:

067 437 777 067 437 26# 067 437 770

Prištinef:

067 432 622 067 432 376 067 432 623

Pozovitenas/

MOBTEL(0 / 0 J3S 608