G. D. Dilevskij, V. Z. Paenko

VOKE I VINOVA LOZA NA OKUNICIPreveo s ruskog Ivan Dolenko 1974

SADRAJPredgovor srpskom (jugoslovenskom) izdanju UVOD 1. Raspored voaka, jagodastog voa i vinove loze na okunici 2. Rastojanje izmeu voaka 3. Ugledna ema iskoriavanja okunice 4. Prva varijanta 5. Druga varijanta 6. Izbor sorti voaka, jagoda i vinove loze na okunici I DEO GAJENJE VOAKA NA OKUNICI 7. Sorte voaka 8. Sorte jabuka 9. Sorte kruaka 10. Sorte dunja 11. Sorte ljiva 12. Sorte bresaka 13. Sorte kajsija 14. Sorte treanja 15. Sorte vianja 16. Sorte marela 17. Izbor sorti 18. VONJAK 18. Organi voaka 19. Razmnoavanje voaka 20. Podloge voaka 21. Proizvodnja podloga semenom 22. Kalenljenje voaka okuliranjem 23. Proizvodnja bresaka iz semena-kotica PODIZANJE I NEGA VONJAKA 24. Izbor i priprema sadnog materijala 25. Priprema parcela za sadnju 26. Vreme saenja i saenje voaka 27. Rezidba sadnica posle saenja 28. Presaivanje starijih voaka NEGA VOAA 29. Nega mladih voakaOdravanje meuredne povrine Obrada zemljita oko voaka ubrenje Zalivanje Formiranje krune Odravanje zemljita u vonjaku

35.

30.

Nega voaka u rodu-

-

Navodnjavanje voaka u periodu plodonoenja Zimsko zalivanje ubrenje voaka Rezidba jabuka i kruaka Rezidba kajsija Rezidba bresaka Rezidba vianja Rezidba treanja Rezidba ljiva Pretvaranje okrugle u pljosnatu krunu kod mladih voaka Skraivanje visine krune

31.

Rezidba voaka i formiranje rodnih stabala-

32.

Rekonstrukcija krune voaka-

33. 34.

Nega stabla Prekalemljivanje voaka 35. Podupiranje voaka (atlovanje) 36. Zatita voaka od poznih mrazeva 37. Berba plodova 38. Spreavanje neredovnog plodonosenja 39. Voke na patuljastim podlogama 40. Podloge za patuljaste voke 41. Podizanje vonjaka patuljastim podlogama 42. Formiranje oblika krune 43. Postavljanje naslona 44. Obrada zemljita 45. ubrenje 46. Osobenosti agrotehnike na zaslanjenim zemljitima i zemljitima s plitkim podzemnim vodama

AGROTEHNIKA SUBTROPSKIH KULTURA 47. Nar 48. Smokva 49. Unabi 50. Hurma 51. Badem 52. Drenjina (dren) 53. Dud JAGODASTO VOE 54. Jagoda 55. Malina 56. Ribizla II DEO GAJENJE VINOVE LOZE NA OKUNICI 57. Sorte groa 58. Sorte za visokokvalitetna crna vina 59. Sorte groa za dobra crna vina 60. Sorte groa za visokokvalitetna bela vina 61. Najvanije stone sorte 62. Rane stone sorte 63. Srednje-pozne sorte 64. Pozne stone sorte 65. Besemene sorte 66. okot i njegovi delovi PODIZANJE I NEGA VINOGRADA NA OKUNICI 67. Razmnoavanje vinove loze 68. Podizanje vinograda 69. Nega mladog vinograda 70. Sistemi gajenja vinove loze 71. Zelena rezidbaProreivanje lastara Vezivanje zelenih lastara Rezidba lastara rano u leto Zakidanje zaperaka Skraivanje lastara Proreivanje listova VOKE I VINOVA LOZA NA OKUNICI

strana 2 / 80

-

Letnje skraivanje lastara

72. 73. 74. 75. 76. 77. 78. 79. 80. 81. 82. 83. 84.

Dopunsko opraivanje vinove loze Navodnjavanje vinograda u rodu ubrenje Primena giberelina Berba groa Formiranje okota vinove loze Osnovna rezidba vinove loze Formiranje oblika vinove loze na visokoj kosoj tergoli Obnavljanje vinove loze povreene niskim temperaturama i kasnim mrazevima Popunjavanje praznih mesta polaganjem lastara i potapanjem okota Prekalemljivanje vinove loze Podmlaivanje korena vinove loze Zatita vinograda od niskih temperatura i kasnih mrazevaPokrivanje evarom Pokrivanje vinograda zemljom Odgrtanje okota u prolee Polupokrivanje vinograda

85. Nezagrtanje vinograda UVANJE VOA I GROA PREKO ZIME 86. uvanje voa 87. uvanje groa VOARSKI I VINOGRADARSKI ALAT I PRIBOR, I VRSTE UBRIVA 88. Alat i pribor 89. Vrste ubriva90. 91. 92. 93. 94. 95. 96. 97. 98. 99. 100. 101. Organska ubriva Mineralna ubriva Suzbijanje tetoina i bolesti Organizacione mere Agrosanitarne mere Mehanike mere Bioloka metoda Hemijske mere borbe Nain ivota najvanijih tetoina i borba protivu njih Vanije bolesti voaka i vinove loze Hemijski preparati za suzbijanje biljnih bolesti i tetoina Spremanje i primena razblaenih sredstava za suzbijanje bolesti i tetoina Aparati za primenu hemijskih sredstava Mere obezbeenja pri korienju hemijskih sredstava

PREDGOVOR SRPSKOM IZDANJUPrevoenjem ove knjige nismo eleli da nae itaoce samo upoznamo kako se u dalekom Uzbekistanu s Ijubavlju i umenou gaje voke i vinova loza na okunici, ve smo to uinili i radi praktinih koristi koje se mogu izvui iz iskustava uzbekistanskih proizvoaa. Knjiga je prvenstveno namenjena naim voarima i vinogradarima-amaterima, to ne znai da od nje nee imati koristi i profesionalni proizvoai, tim pre to je knjiga u velikoj meri prilagoena i naim uslovima, tako da je dobila karakter prirunika za praktian rad i pod naim podnebljem. Da bismo to postigli morali smo da uinimo izvesne izmene u originalu, pre svega u pogledu sortimenta voaka i vinove loze, koji se znatno razlikuju od sortimenta u naoj zemlji. Izvrene su izmene, ukoliko je to bilo nuno, i u odeljku o zatiti voaka i vinove loze od raznih bolesti i tetoina, s obzirom na to to pojedine bolesti i tetoine ne ugroavaju u istoj meri vonjake i vinograde kod nas i Uzbekistanu, niti se kod nas koriste za zatitu uvek ona sredstva koja se koriste tamo. Razume se, ovim izmenama i dopunama prevod ne samo da nita nije izgubio ve je, naprotiv, dobio, jer je time knjiga sada postala isto tako korisna za nae itaoce kao i za one u Uzbekistanu, kojima je prvobitno bila i namenjena, na zadovoljstvo i pisaca i svih onih koji su saraivali na ovom korisnom poslu. Beograd, maja 1974. godine Dr Mihajlo Krsti

UVOD RASPORED VOAKA, JAGODASTOG VOA I VINOVE LOZE NA OKUNICIPod okunicom podrazumevamo povrinu na kojoj se nalazi zgrada za stanovanje, sporedne zgrade i vrt sa vokama, vinovom lozom, povrem i cveem. Kua se obino podie u sredini ili na jednom kraju okunice. Pred kuom je cvetnjak s raznobojnimVOKE I VINOVA LOZA NA OKUNICI strana 3 / 80

cveem, zatim voke niskog rasta, dbunasto parkovsko drvee i ukrasno iblje. Lepa ograda i ulaz u okunicu, asfaltiran, poploan ili poljunen i uvaljan puti pred kuom i ornamenti na kui jo vie ulepavaju izgled okunice, pa i celog naselja. Ograde od naboja, kakve su se nekada gradile u nekim krajevima, a koje se na alost, tu i tamo jo uvek mogu nai, ne samo da ne ulepavaju okunice i naselja, ve nanose i tete, jer su leglo raznih biljnih bolesti i tetoina. Pored toga takve se ograde brzo raspadaju, pa su bogat izvor praine, koju vetar raznosi i zagauje vazduh naselja. Zato ovakve ograde vie nigde ne treba podizati, a tamo gde ih jo ima valja ih zameniti ogradama od pletene ice, letava, gvozdenih ipki, ili ivom ogradom od gledija, duda, ligistruma i drugog drvea i iblja.

RASTOJANJE IZMEU VOAKAVoni zasadi mogu zauzimati odvojeni deo, ili se, pak, redovi voaka mogu pruati du cele okunice. Prilikom podizanja vonjaka veliku panju valja obratiti odreivanju rastojanja izmeu voaka. Ako sadnice posadimo suvie gusto, kad se razviju, njihove grane e se preplitati i voke e se meusobno guiti, to e se negativno odraziti kako na duinu njihovog veka, tako i na njihovu rodnost i kvalitet plodova. Kad se voke sade na okunici, najpovoljnije odstojanje meu njima je: za kajsije i jabuke 6x6 m; za kruke i trenje 6x5 m; breskve 43m; ljive i badem 5x4 m, a za narove i smokve 4x3 m. U prvo vreme posle saenja jabuke, kruke i kajsije, voke ne zasenjavaju celu povrinu koja je njima namenjena, zato se preporuuje da se izmeu redova gaje voke slabije bujnosti i kraeg veka, koje poinju rano da donose plod. Posle druge, odnosno tree godine ovakve voke su dva puta manje od jabuka ili kajsija, a ve oko dvanaeste godine poinju da odumiru. Osim breskve, izmeu redova jabuka, kruaka i kajsija moe se saditi i patuljasta jabuka na vegetativnoj podlozi M-tipa ili kruka na dunji. Na ovaj nain se jo gaje i ljiva, nar, smokva, vinja i druge slabo bujne vrste i sorte. Meu kulture se obino sade u redovima.

UGLEDNE EME ISKORIAVANJA OKUNICENa okunici se povrina pod vokama i sortni sastav utvruju po sopstvenoj elji. Da bi itaocima olakali ureenje okunice i razmetaj vrsta voaka u vonjaku, dajemo i nekoliko varijanti uglednih ema.

PRVA VARIJANTAParcela ima oblik izduenog pravougaonika (duine 60, irine 22 m, a povrine 1.320 m2. Po ovoj emi, na zemljite pod zgrade za stanovanje, ekonomske zgrade i dvorite ostavlja se 330 m2, za vinograd 330 m2, a za vonjak 660 m2. Razmer vonjaka je 30x22 m, a vinograda 30x11 m. Vonjak treba podizati po emi 6x6. Izmeu visokostablaica (osnovna sadnja) sade se voke niskog rasta, slabije bujnosti i kraeg veka kao meukultura (sadnja izmeu redova). U osnovnoj sadnji od 16 stabala visoko stablaica sade se: jabuke 10, kruke 2, kajsije 2, trenje 2. Radi boljeg iskoriavanja zemljita mogu se posaditi i 12 srednjebujnih vrsta voaka: 3 ljive, 3 vinje i 6 bresaka. Umesto ljiva, vianja i bresaka mogu se posaditi, kao to je ve reeno, jabuke na Mpodlogama i kruke na dunji. Izmeu redova mogu se posaditi 9 sadnica breskve, a na preostalom slobodnom prostoru gajiti jagode i povre. Na celoj parceli rasporeuje se 37 stabala. Prvo poinju donositi plodVOKE I VINOVA LOZA NA OKUNICI strana 4 / 80

breskve. Kroz nekoliko godina, u zavisnosti od razvijanja osnovnih sorata, odnosno, kada one ponu da daju pun rod, od meurednih voaka prvo unititi breskve, zatim vinje, i ljive. U meuredovima ovakvih vonjaka prve godine moe se gajiti i povre. Umesto bresaka u meuredovima moemo gajiti jagode jer, docnije kad voke porastu toliko da ponu zasenjavati jagode, mesto ovih u meuredovima se gaji povre, a kad voke jo vie porastu i razgranaju se pa ponu onemoguavati i gajanje povra prelazi se na setvu trava. U sluaju da se za jagode i povre odreuju posebne povrine, tada na vonjak otpada pola okunice, a druga polovina se koristi za gajenje jagoda i povra. Vinograd se moe zasaditi stonim ili vinskim sortama. Za gajenje stonih sorti po miljenju mnogih iskusnih vinogradara bolji je sistem u obliku klasinog okota. Pri ovom nainu gajenja okoti u redu mogu biti na rastojanju od 2 m, a red od reda 3 m. Na okunici, po prvoj varijanti, pri ovakvoj sadnji stonih sorti, stane svega 47 okota vinove loze. Ako se, pak, sade vinske sorte, onda se one gaje u paliru. okoti se sade na rastojanju 2 m u redu, a 22,5 m izmeu redova, U ovom sluaju na okunici se rasporedi 66 okota vinove loze. Ispred kue obino se sade vinje, breskve ili nar.

DRUGA VARIJANTAU ovom sluaju okunica iznosi 400 m2 i ima oblik kvadrata sa stranama od 20 m. U sredini okunice nalazi se kua za stanovanje veliine 8 x 8m. Voke se sade na rastojanju 6 m u redu i izmeu redova. U osnovnoj sadnji ima 6 visokostablaica: tri jabuke, jedna kruka, jedna trenja i jedno stablo kajsije. Za meurednu sadnju potrebno je osam slabo bujnih stabala: jedna dunja, dve vinje i etiri breskve, tako da na okunici doe ukupno 14 stabala. Na izdvojenoj parceli podignut je palirni vonjak. Vinova loza se gaji u paliru. Du ograde sadi se malina ili ribizla, a manji deo povrine odreen je za povrtnjak. Prve godine povre se moe proizvoditi i izmeu voaka. Sem opisanih varijanti, navodi se ema gde su za vonjak i vinograd povrine odreene, dok se na ostaloj povrini moe po volji gajiti povre ili neki drugi usev.

IZBOR SORTI VOAKA, JAGODA I VINOVE LOZEDugovenost i rodnost voaka i vinove loze zavise od sorte i zato prilikom podizanja vonjaka i vinograda treba obratiti veliku panju na izbor sorti. U ratarstvu i povrtarstvu pri gajenju jednogodinjih kultura, u sluaju pogrenog izbora sorti lako ih je zameniti drugima, dok je kod voaka ovo veoma teko. U ovom sluaju greka koja se uini pri izboru sorte ispolji se tek kroz nekpliko godina. Najbolje je odabirati one sorte koje su odreene za pojedine rejone, a sadnice nabavljati u rasadnicima. I kod nas u Jugoslaviji, kao i u Uzbekistanu, prirodni uslovi dozvoljavaju gajenje razliitih vonih vrsta i sorti, ve u zavisnosti od zemljinih, terenskih i klimatskih uslova u pojedinim krajevima. Zato je najbolje da se prilikom odabiranja vrsta i sorata voaka za podizanje vonjaka na okunici, posavetujete sa poljoprivrednim strunjacima ili iskusnim voarima praktiarima i odaberete za svoj zasad one vrste i sorte koje u vaem kraju najbolje uspevaju. Razume se, prilikom odabiranja vrsta i sorata, pored ostalog valja paziti i na doba sazrevanja voa, tako da tokom cele sezone imamo sveih plodova.

I DEO GAJENJE VOAKA NA OKUNICI SORTE VOAKA1Po rokovima sazrevanja i upotrebe plodova sorte jabuke i kruke se dele na letnje, jesenje i zimske. Letnje sorte sazrevaju od sredine juna. One ve na stablu dobijaju odgovarajuu boju i ukus karakteristine za sortu, i pogodne su za upotrebu odraah posle berbe. Mogu se uvati 715 dana. Jesenje sorte sazrevaju u avgustu. Mogu se upotrebljavati za jelo 1530 dana posle berbe. Neke sorte mogu se uvati do januara.

1

Sasvim je azumljivo da je sortiment voaka i viove loze u Uzbekistau u mnogome drukiji od onog u Jugoslaviji i zato smo ama nepoznate ili malo poznate sote zameili sotama koje se gaje kod nas i samim tim smo kjigu uinili korisnijom i za nae itaoce. (Pimedba edakcije NOLIT) VOKE I VINOVA LOZA NA OKUNICI strana 5 / 80

Zimske sorte sazrevaju u septembru a pogodne su za upotrebu kroz mesec dana. Pojedine sorte mogu se uvati do nove berbe.

SORTE JABUKAJabuka ima razvijenije stablo, ali postoje i patuljasti i polu-patuljasti oblici. Jabuka je otporna prema mrazu, a najbolje uspeva na plodnim zemljitima i u krajevima sa dosta vlage. Jabuke visokostablaice pod ovakvira povoljnim uslovima mogu po stablu dati i preko 1500 kg jabuka. Od kvalitetnih sorti za nas u Jugoslaviji od znaaja su sledee sorte: Starkova najranija. Poreklom je iz SAD. Stablo je srednje bujno, plodovi su sitni (80100 g), okruglasti, ponekad mogu biti i nepravilnog oblika. Bledouti su sa crvenim pramenovima sa sunane strane. Meso joj je vrsto, sono, nakiselo i beliaste boje. Plodovi se uvaju dve nedelje. Sazreva u prvoj polovini jula. Ima polen koji dobro klija. Vrlo je rana sorta. Dobre rezultate daje na vegetativnim podlogama; srednje je bujnosti. arlamovski. Poreklom ja iz SSSR. Dosta je rasprostranjena u naoj zemlji. Stablo je srednje bujno, rano i obilno raa. Plod je srednje krupnoe, zelenkasto ute do bledo ute boje, prekriven intenzivno crvenim prugama. Meso j sono, nakiselo, ukasto-belo. Sazreva polovinom avgusta. uva se do 2 nedelje. Dems griv. Poreklom je iz Engleske. Rasprostranjena je u mnogim zemljama i unas. Plod je srednje krupnoe, okruglasto-konusan, slatko-kiselog ukusa, soan, sa izraenim mirisom na bananu. Sazreva polovinom avgusta. Ova sorta je pokazala dobre rezultate na vegetativnim podlogama. Spada po kvalitetu u grupu najboljih sorti koje kasno sazrevaju. Dobra je za proizvodnju sokova. Jonatan. Poreklom je iz SAD. Rasprostranjena je u celom svetu. U nas se gaji od 1930. godine. Plod je srednje krupan. Jonatan je rodna sorta. Plod ima glatku, sjajnu, svetlo-utu pokoicu, prekrivenu intenzivnom crvenom bojom. vrst je, soan, slatko-kiselog ukusa. Bere se u septembru i uva do aprila. Ova sorta je osetljiva na pepelnicu i tokom uvanja na plodovima se javlja oboljenje zvano jonatanove pege", koje umanjuje vrednost plodova. Parmenka. Poreklom je iz Engleske. Poznata je u celom svetu i u nas; ubraja se u najpoznatije sorte jabuke. Plod je osrednje krupan (140150 g), zlatno ute boje, sa crvenim prugama na sunanoj strani. Lepog je izgleda. Meso, je vrsto, sono, ima ukus slatnog vina, bledoukaste boje, odlinog kvaliteta. Bere se u septembru i upotrebljava odmah posle berbe, a moe se uvati do marta. Ova sorta je osetljiva na jabuni smotavac. Dolazi u obzir za gajenje u vlanim podrujima. Delies crveni. Poreklom je iz SAD. U nas se gaji od 1930. god. Stablo je umereno bujno. Delies redovno i obilno raa. Plodovi su srednje krupni do krupni (180220 g), oblika izdueno-kupastog sa izraenim rebrima oko aica. Pokoica ploda je debela, glatka, u osnovi svetlouta sa crvenim prelivom u vidu pramenova razliitih nijansi. Meso je vrsto, sono i slatko s malo kiselosti; ukaste je boje. Bere se krajem septembra ili poetkom oktobra. Plodovi se mogu uvati do marta. Duim uvanjem plodovi postaju branjavi. Ovaj delies ima svoje mutante: starking, riared i dr. Zlatni delies. Poreklom je iz SAD, ima ga u svim zemljama gde se gaje jabuke. U nas se gaji u savremenim plantaama Stablo ie umereno bujno, u mladosti ak izrazito bujno. Veoma je rodna sorta. Plod je srednje krupnoe (150-200 g), izueno-konusnog oblika. Pokoica ploda je zlatnouta sa izraenim sitnim sivkastim takama. Ima dugu peteljku. Meso je vrsto, slatko, bledo-ute bojie Izvrsnog je kvaliteta. Berba se obavlja od polovine septembra do sredine oktobra. Veoma rasprostranjena sorta u plantanom gajenju. Koks oran. Poreklom je iz Engleske. U nas je naroito rasprostranjen u Sloveniji, gde se ubraja u najvanije sorte. Stablo je umerene bujnosti, redovno i dobro raa. Plod je sitan do srednje krupan (100 120 g); boje zlatnoute i prekriven narandasto-crvenkastim pramenovima. Meso je ruiasto, sono, slatkog osveavajueg ukusa. Po kvalitetu ploda ova jabuka spada u prvorazredne. Berba je krajem septembra i poetkom oktobra. Ova vrsta trai vlanija podruja. Dobre rezultate daje kada se sadi u palirima. Boskopka. Poreklom je iz Holandije. Dosta je rasprostranjena u svetu, i u nas, u Jugoslaviji. Stablo je veoma bujno, sa razgranatom krunom. Plod je vrlo krupan (220250 g), razliitog oblika okruglastopljosnat ili asimetrian. Pokoica ploda je debela, rapava, suva, najee raste boje; meso je sono, nakiselo, vrsto i odlinog kvaliteta. Berba je u oktobru, a plodovi se mogu uvati do aprila. Zbog slabije rodnosti potiskuju je rodnije sorte. Budimka. To je naa domaa sorta jabuke. Ima je dosta u naoj zemlji, naroito u Pomoravlju. Stablo je bujno. Plod je srednje krupnoe (110130 g), okruglasto-pljosnatog oblika, esto nepravilnog. Pokoica mu je tamna, zelenkastoukasta, sa sunane strane bledo-rumena. Meso je belo, nedovoljno sono, oskudno kiselinom. Berba je u oktobru; plodovi se uvaju do maja. Zbog loijeg kvaliteta slabo se gaji, ali podnosi i loe zemljite.VOKE I VINOVA LOZA NA OKUNICI strana 6 / 80

Kolaara. Nepoznatog je porekla, mada se smatra naom sortom. Rasprostranjena je u svim jabuarskim predelima. Odlikuje se bujnim stablom i retkom krunom. Plodovi su srednje krupni (120150 g), kolaastog oblika. Pokoica je zelene boje sa zatvoreno-crvenim prugama koje prekrivaju vei deo ploda. Meso je vrsto, belo, prozeto zelenkastim koniima i kiselog je ukusa. Bere se u oktobru; plodovi se uvaju do maja. Polen je slabo klijav. Ne gaji se mnogo zbog loijeg kvaliteta, neredovne plodnosti i teeg oploavanja. Inae plod se moe uvati i u nepovoljnim uslovima vrlo dugo. Sem ovih, postoji jo veliki broj sorti jabuka koje se gaje kod nas: lepocvetka, umatovka, tetovka i druge.

SORTE KRUAKAJulska arena. Poreklom je iz Francuske i spada u najrairenije letnje sorte kruaka u svetu. U nas se gaji oko Beograda. Stablo je slabije ili umerene bujnosti. Plod je srednje krupnoe (80 100 g) i zarubljeno-jajastog oblika. Pokoica ploda je zelenkasta i prekrivena rumenilom sa sunane strane. Meso je belo, sazreva poetkom jula. Do sada je ova sorta dala dobre rezultate, te dolazi u obzir za proizvodnju. Trevuka. Poreklom je iz Francuske. Ima je dosta u okolini Beograda. Stablo je srednje bujno. Plod je srednje krupnoe (150 180 g), cilindrino-kupastog oblika. Pokoica je bledouta, prelivena rumenilom sa sunane strane, a meso je belo. Sazrevaju u julu i u avgustu. Ubraja se u red dobrih sorti kruaka to leti sazrevaju. Klapovka. Poreklom je iz SAD. Poslednjih godina se neto vie proizvodi u naoj zemlji. Plod je srednje krupnoe (150 180 g), jajastog oblika. Pokoica ploda je tamnouta sa crvenim prelivom. Meso jebelo, topi se u ustima, slatko-kiselog je ukusa i prijatne arome. Sazreva poetkom avgusta. Spada u red najboljih letnjih sorti kruaka, te se preporuuje za proizvodnju. Viljamovka. Poreklom je iz Engleske. Spada u grupu najrasprostranjenijih letnjih sorti kruaka u nas i u svetu. Odlikuje se umerenom bujnou. Plod je srednje krupan ili krupan (150250 g), krukastog do pravilnog oblika sa izvesnim neravninama na povrini. Pokoica je svetlouta, a moe biti i malo rumena na sunano] strani. Meso je neno, sono, topi se u ustima, odlinog kvaliteta. Sazreva krajem avgusta. Gajenje viljamovke se naroito poslednjih godina naglo iri u plantaama. Sa dunjom nema dobru kompatibilnost, dok na sejancu daje odline rezultate. Boskova boica. Poreklom je iz Francuske. Rasprostranjena je naroito u Engleskoj i u Holandiji. Ima je i kod nas. Odlikuje se srednje bujnim stablom. Plod je srednje krupnoe (150 180 g), izduenobokastog oblika. Pokoica ploda je svetlo-uta, prekrivena aastom prevlakom. Meso je belo sa utom nijansom, sono, topi se u ustima i vrlo je kvalitetno. Sazreva krajem septembra. Boskova boica spada u najbolje sorte. Preporuuje se za plantano gajenje zbog rodnosti i kvalitetnog ploda. Klero. Poreklom je iz Francuske i dosta je rasprostranjen u svetu a i kod nas se sve vie gaji posle rata. Stablo je slabo bujno, ali obiln rodi; plod je krupan (200300 g), izdueno-krukastog oblika sa povijenim vrhom i peteljkom. Pokoica ploda je debela, svetlouta sa crvenim prelivom sa sunane strane. Meso je bledouto i sono. Berba je poetkom oktobra, moe se uvati u skladitima do januara meseca. Bolje uspeva na sejancu, poto sa dunjom nema dobar afinitet. Kaluerka. Poreklom je iz Francuske. Dosta je rasprostranjena u svetu, u naoj zemlji ima je najvie od svih sorti kruaka. Stablo je bujno i vrlo rodno. Plod je krupan, ak i vrlo krupan (200 300 g) izduenokrukastog oblika. Pokoica ploda je svetlouta sa karakteristinom rastom trakom koja se prua od peteljke ka aici. Meso je bele boje, sono, bez izraene arome. Berba se obavlja oktobra, a moe se uvati do januara. lako nema meso visokog kvaliteta, zbog obilnog roda i skromnih zahteva kaluerka je najrairenija zimska sorta kruaka. Krasanka. Poreklom je iz Francuske. Dosta je odomaena u naoj zemlji. Stablo je umerene bujnosti i rodnosti. Plod je krupan i vrlo krupan (250 350 g), okruglastog oblika sa dugakom peteljkom. Pokoica ploda je sivozelena, s rastim prelivom. Meso je visokokvalitetno, ukasto, topi se u ustima. Berba je krajem oktobra, a moe se uvati do februara. Pored navedenih sorti kruaka gaje se jo i sledee: karamanka, dilova, maslovka, zimska dekonkinja i druge.

SORTE DUNJALeskovaka. To je domaa sorta, dosta rasprostranjena i poznata kao dunja". Stablo je umereno bujno i rodno. Plod je vrlo krupan (400500 g), okruglastog ili malo izduenog oblika, ravan ili sa slabo izraenim rebrima. Pokoica ploda je maljava, miriIjava, svetlouta. Meso je belo sa utom nijansom, prijatne arome.VOKE I VINOVA LOZA NA OKUNICI strana 7 / 80

Sazreva krajem oktobra i moe se uvati do februara. Leskovaka dunja je vrlo pogodna za industrijsku preradu, poto plodovi imaju manji broj kamenih elija. Vranjska. Domaa sorta, poznata u narodu kao dunjac". Ima bujno stablo. Plod je vrlo krupan (5001000 g), znatno krupniji od leskovake, krukastog oblika sa izraenim rebrima. Pokoica je maljava, limunastoute boje. Meso je uto, kiselastog ukusa i prijatne arome. Sazreva krajem oktobra. Za preradu vranjska dunja je manje podesna od leskovake. Pored navedenih sorti, koje ine 90% od svih sorti dunja u naoj zemlji, poznate su jo i sledee: ampinjon, portugalska, japanska dunja i druge.

SORTE LJIVARut gerteter. Poreklom je iz Nemake. Odlikuje se stablom umerene bujnosti i dobre rodnosti. Plod je krupan (teine 3035 g). Pokoica je zatvorenoplava, dok je meso bedoute boje, vrsto, sono i slatkog ukusa.Pokazuje dobre osobine stone sorte, pa se preporuuje za gajenje u blizini veih potroakih mesta. Kalifornijska plava. Poreklom je iz SAD. Stablo je umerene bujno i vrlo rodno. Plod je krupan (25 30 g). Pokoica ploda je plava. Meso je bledouto, sono, vrlo prijatnog ukusa i odvaja se od kotice. Sazreva u julu. Dolazi u obzir za gajenje kao rana stona sorta. Sklona naizmeninom raanju, ali se taj nedostatak lako otklanja poboljanom agrotehnikom. Krupna zelena renkloda. Nepoznatog je porekla. Stablo je umerene bujnosti i rodnosti. Plod je krupan (3035 g), okruglastog oblika. Pokoica ploda je zelenkasta, prozrana, pokrivena rumenim takicama sa sunane strane. Meso je zlatnouto, vrsto, sono, slatko, prijatnog ukusa i odvaja se od kotice. Sazreva sredinom avgusta. Plodovi ove sorte su pogodni kako za sveu upotrebu tako i za razne preraevine. Poegaa. Nepoznatog je porekla. Odlikuje se stablom umereno bujnim i veoma rodnim. Plod je srednje krupan (1822 g) i jajastog oblika. Pokoica ploda je tamnoplava sa izrazitim pepeljkom. Meso je zlatnoute boje, sono, topi se u ustima i slatko; lako se odvaja od kotice. Sazreva sredinom septembra. Poegaa je sorta koja je najvie zastupljena u Jugoslaviji. Odlina je za suenje, preradu i stonu upotrebu. Samooplodna je. Od nje se dobija odlina rakija. Mana joj je to ima dosta sitne plodove i to je osetljiva prema arki ljive. Postoji veliki broj formi poegae. Azenka. Poreklom je iz Francuske. Stablo je umerene bujnosti i rodnosti. Plod je srednje krupan (2530 g), jajastog oblika. Pokoica ploda je plavo-crvenkasta, tanka, sa crvenim takicama i izraenim pepeljkom. Mezokarp je zlatno-ute boje, soan vrst sladak i lako se odvaja od kotice. Najvie se koristi za suenje. Pored navedenih sorti, proizvode se i sledee: bilska rana italijanska ljiva, kirke, ana pet, altanova renkloda, prezident i vrste za proizvodnju rakije: crvena ranka, trnovaa, drenovka, moravka, metla, beloljiva i druge.

SORTE BRESAKAMajski cvet. Poreklom je iz SAD. Odlikuje se stablom umerene bujnosti koje redovno i obilno raa. Plod je srednje krupan (70 80 g) i okruglastog oblika. Pokoica ploda je tamnocrvena i maljava. Mezokarp je bele boje a ispod pokoice ima crvenkastu nijansu; ne odvaja se od kotice. Sazreva u drugoj polovini juna. Doskora majski cvet je bio najranija sorta bresaka u Jugoslaviji. U poslednje vreme uvode se jo ranije sorte kao to su: madlen, puaje, pringtajm, prekoisima moretini i druge. Moretini, Poreklom je iz Italije. Stablo je bujno i vrlo rodno. Plod je srednje krupnoe (80100 g), okruglast ili izdueno okruglast. Zbog osobine da esto prerodi, plodovi su znatno sitniji, naro-ito ako se ne probiraju. Pokoica ploda je prekrivena rumenilom na sunanoj strani. Mezokarp je bele boje i delimino se odvaja od kotice. Sazreva krajem juna, odmah posle majskog cveta. Zbog obilne rodnosti i ranog sazrevanja dosta je rasprostranjena u naim vonjacima. Diksired. Poreklom je iz SAD. Stablo je bujno ili umereno bujno i dosta rodno. Plod je srednje krupan ili krupan (150200 g) i okruglastog oblika. Pokoica ploda je obojena tamnocrvenom nijansom sa kratkim prugama. Meso je uto, ukusno i odvaja se od kotice. Plod je pogodan za transport. Sazreva u drugoj polovini jula. Zbog ranog sazrevanja i kvalitetnog, utog mesa ova sorta se veoma ceni svuda pa i kod nas. Redheven. Poreklom je iz SAD. Stablo je umerene bujnostj i odline rodnosti, tako da se ubraja u najrodnije sorte bresaka. Plodovi su srednje krupni (100150 g) i okruglastog oblika Pokozica ploda je prekrivena crvenom prevlakom. Meso je uto, dosta cvrsto, vrlo ukusno i odvaja se od kotice. Sazreva krajem jula. Veoma je zastupljena u naim novim plantaama bresaka (oko 50 %). Halenheven. Poreklom je iz SAD. Odlikuje se umereno bujnim stablom i odlinom rodnou. Plod je srednje krupan ili krupan (130160 g), okruglastog oblika. Pokoica ploda je crvena do zatvoreno-crvena. Meso je uto, malo crveno oko kotice. Vrlo je kvalitetno i odvaja se od kotice. Ubraja se u sorte koje su pogodne za transport i hlaenje. Sazreva poetkom avgusta.VOKE I VINOVA LOZA NA OKUNICI strana 8 / 80

Elberta. Poreklom je iz SAD. Ima vrlo bujno i dosta rodno stablo. Plod ie krupan (180200 g), izduenog oblika, esto asimetrian. Pokoica ploda je maljava, sa sunane strane je narandastoute boje Meso je uto, a ispod pokoice i oko kotice crvenkaste boje. Odvaja se od kotice. Postoji vei broj sorti bresaka sa imenom elberta: junska elberta julska elberta, rana elberta, elbert fej itd. Sve se meusobno razlikuju. Haleova pozna. Poreklom je iz SAD. Odlikuje se srednje bujnim stablom i zadovoljavajuom rodnou. Plod je vrlo krupan (200 250 g), a ponekad dostie i do 800 g. Oblika je okruglastog i simetrinog. Pokoica ploda je narandasto-crvenkasta prekrivena crvenom bojom sa prelivom u plavo. Meso je uto, prijatnog ukusa, ispod pokoice rumeno, a oko kotice crveno, odvaja se od kotice. Sazreva krajem avgusta i poetkom septembra. Smatra se jednom od najboljih sorti bresaka u svetu. Ima svestranu upotrebu. Mana joj je to je osetljiva na mraz i to polen tee klija. Od novih sorti bresaka koje se uvode u proizvodnju istiu se svojim kvalitetima: dersilend, sautheven, feirheven, diksidem, triodem, redskin, rio oso gem i dr.

SORTE KAJSIJAKrupna rana. Nepoznatog je porekla. Odlikuje se dosta bujnim ali nedovoljno rodnim stablom. Plod je krupan (100140 g), jajastog oblika, pravilnih simetrija. Pokoica ploda je bledouta, dok je sa sunane strane prekrivena rumenilom. Meso je zlatnoute boje. Ima slatku jezgru. Sazreva krajem juna meseca. Ovo je jedna od najboljih ranih sorti kajsija u svetu, te se zbog ranog sazrevanja najvie i ceni. Dobar kvalitet ploda i rano sazrevanje nadoknauju slabiju rodnost. Lijabo. Poreklom je iz Francuske. Odlikuje se bujnim stablom merene rodnosti. Plod je krupan (6080 g), okruglastog oblika, a ponekad je i jajast. Pokoica ploda je bledouta, a sa sunane strane rumena. Meso je slatko, svetlouto, topi se u ustima. Ima gorku jezgru. Sazreva krajem juna ili poetkom jula. Lijab se naroito ceni jer rano sazreva i ima kombinovana svojstva ploda. Meutim, zbog ranog cvetanja strada od mrazeva te je treba gajiti u toplim rejonima. Zapaeno je da neke forme ove sorte imaju morfoloku besplodnost (defektne tukove), to se smatra manom. Maarska najbolja. Poreklom je iz Maarske. Odlikuje se ume-reno bujnim i vrlo rodnim stablom. Plod je srednje krupan (45 65 g) i okruglastog oblika. Pokoica ploda je intenzivno uta sa tamno-crvenom dopunskom bojom. Na pokoici se vrlo esto zapaaju mrke take karakteristine za ovu sortu. Meso je narandasto, vrsto, sono i aromatino. Jezgra je gorka. Sazreva polovinom jula. Ovo je jedna od najrasprostranjenijih srti kajsije u nas. Kekemetska rua. Poreklom je iz Maarske. Stablo je slabo bujno i vrlo rodno. Zbog dobre rodnosti plodovi su esto sitni. Plod je srednje krupan (4050 g), pljosnatog i nesimetrinog oblika. Pokoica je svetlouta a sa sunane strane rumena. Meso je bedo-uto, prijatnog ukusa i vrsto. Ima gorku jezgru. Sazreva u drugoj polovini jula. U nas je naroito rairena oko rejona Subotica-Horgo. Naroito se ceni zbog poznog sazrevanja, kasnog cvetanja i pogodnosti za konzervnu industriju. Lako se raspoznaje jer se na peteljci lista, kod liske, nalaze dva izraena zaliska. Luizet. Poreklom je iz Francuske. Stablo je bujno i umereno rodno. Plod je srednje krupan do krupan (50 70 g), jajastog oblika i spljoten sa strane. Pokoica ploda je svetlonarandasta sa intenzivno crvenom bojom na sunanoj strani. Meso je narandasto, vrsto, slatko. Jezgra je takoe slatka. Sazreva u drugoj polovini jula. Luizet se ubraja u najistaknutije srte kajsije u svetu. Vrlo je cenjena jer se podjednako dobro koristi za sveu upotrebu, preradu i suenje. Pored navedenih sorti kajsija, u proizvodnji su dale dobre rezultate i sledee: breda, rojal, ambrozija, holubova, pavijot i dr.

SORTE TREANJATrina rana. Poreklom je iz Nemake. Odlikuje se bujnim i veoma rodnim stablom. Plod je sitan do srednje krupan (2,5 a g) i nepravilno srcastog oblika. Pokoica je tanka, glatka, sjajna i svetlo-crvene boje. Meso je meko i tamno-crvene boje. Ima obojen sok. Kotica se odvaja od mesa. Sazreva u prvoj polovini maja. Interesantna je zbog ranog sazrevanja. Hedefingenska. Poreklom je iz Nemake. Stablo je bujno i rodno. Plod je krupan do vrlo krupan (6 6,5 g), okruglasto-srcastog oblika. Pokoica ploda je tamnocrvena i lepog izgleda. Meso je vrsto, svetlocrveno i vrlo kvalitetno, odvaja se od kotice. Udeo kotice u ukupnoj teini ploda je mali. Sazreva sredinom juna. Vrlo je kvalitetna svetska sorta koja je i u naoj zemlji dosta zastupljena. Germersdorfska. Poreklom je iz Nemake. Stablo je bujno i rodno. Plod je krupan i vrlo krupan (6 6,5 g), srcastog oblika. Pokoica ploda je zatvoreno-crvena, a u punoj zrelosti skoro potpuno crna. Meso je vrsto, sono, bledocrveno. Kotica je sitna i odvaja se od mesa. Sazreva sredinom juna. Droganova uta. Poreklom je iz Francuske. Stablo je umerene bujnosti i rodnosti. Plod je krupanVOKE I VINOVA LOZA NA OKUNICI strana 9 / 80

(5,56 g) i okruglastog oblika. Pokoica ploda je svetlouta (slina ilibaru), tanka i za vreme kie puca. Meso je bledouto, vrsto, sono i odvaja se od kotice. Sazreva krajem juna. Ovo je sorta prvenstveno dobra za tehnoloku upotrebu zbog utog mesa. Za stonu upotrebu nije pogodna, jer ima malo gorku nijansu u ukusu ploda. Pored navedenih sorti, dobre su i sledee novije sorte trenje: emperor francis, sue, van, bing, lambert, treken, bigaro, i dr.

SORTE VIANJAMajurka (petrovaradinska). Smatra se da je poreklom iz Nemake. Stablo je srednje bujno do bujno, umerene rodnosti. Plod je srednje krupan (45 g), izdueno-okruglastog oblika. Pokoica ploda je tamnocrvene boje, debela i vrsta. Meso je tamnocrveno, sono, malo gorko. Sazreva krajem maja ili poetkom juna. Ova sorta vianja je dosta rairena u okolini Petrovaradina i u severnoj Bakoj. Interesantna je zbog ranog sazrevanja, ali ima manu da joj plodovi neravnomerno sazrevaju, pa je zbog toga i berba neravnomerna. Kereka. Poreklom je iz Maarske. Stablo je bujno i dobre rodnosti. Plod je krupan (56 g), okruglastog oblika, malo spljoten sa strane. Pokoica ploda je crvena do tamnocrvene. Meso je crvenkasto. Sok je ruiaste boje. Sazreva krajem juna. Poslednjih godina naglo prodire u plantane vonjake. Do sada je dala dobre rezultate, naroito kada su obezbeeni dobri opraivai. Maraska. Nepoznatog je porekla. Rairena je u Dalmaciji i van toga podruja nema veliku privrednu vrednost. Stablo je umerene bujnosti i rodnosti. Rano prorodi. Plod je sitan ili srednje krupan (2,53,5 g), okruglastog oblika. Pokoica ploda je tamno crvena do crna. Meso tamno-crvene boje. Sazreva u drugoj polovini juna. Gaji se prvenstveno za dobijanje prvoklasnih likera maraskino". U drugim podrujima nae zemlje ne daje liker takvog kvaliteta kao u Dalmaciji. panska. Verovatno je poreklom iz panije. Stablo je umereno bujno i rodno. Plod je srednje krupan do krupan (4,55,5 g), okruglastog oblika. Pokoica ploda je crvena. Meso je meko, sono, ruiasto. Sok bledoukaste boje do bezbojan. Sazreva krajem juna i poetkom jula. Pored navedenih u proizvodnji su dale dobre rezultate i sledee sorte vianja: lotova, majska vinja, osthajmska, rimorensi, hajmanova konzerva, hajmonov rubin i druge.

SORTE MARELAMarele su hibridi trenje i vinje. Neki strunjaci ih ubrajaju u vinje, dok ih drugi izdvajaju kao zasebnu vonu vrstu. Za marele je karakteristino uglavnom to t im stablo podsea na trenju, dok su osobine plodova slinije vinji. U vrlo kvalitetne sorte ubrajaju se: kraljevska marela, kraljica hortenzija, lepa od atneja, pozna marela, osenena marela i druge.

IZBOR SORTIPri izboru sorti za podizanje vonjaka treba se, pored ostalog, rukovoditi i mogunou opraivanja, odnosno oploavanja i zametanja plodova. Ovo zbog toga to se sorte nekih voaka mogu opraivati sopstvenim cvetnim prahom (samooplodne sorte), dok se druge, da bi se oplodile, moraju opraiti cvetnim prahom neke druge sorte (samobesplodne sorte). U samooplodne spadaju gotovo sve sorte kajsija i bresaka, veina sorti ljiva, vianja i ribizla, zatim orasi, agrumi, evropske kupine i neke sorte maslina. Samobesplodne su jabuke, kruke, trenje, slatki badem, gotovo sve sorte lenika i veina sorti maslina. Pri podizanju vonjaka, pa i onih malih na okunicama, posebnu panju treba obratiti pravilnom izboru i rasporedu sorti samobesplodnih voaka, kako bi se obezbedilo meusobno uspeno opraivanje, a samim tim i obimna rodnost. Pri izboru i rasporedu sorti samobesplodnih voaka treba imati na umu da za meusobno, unakrsno opraivanje nisu pogodne sve sorte s obzirom da su neke dobri a druge loi opraivai. Tako, na primer, kod jabuke kao dobri opraivai smatraju se sledee sorte: zlatna parmenka, lepocvetka, zlatni i crveni delies, kaselka, ontarior crveni i beli astrahan, londonski peping, ampanjka, ananasova reneta, budimka, tetovka i dr. U loe opraivae se ubrajaju: kanatka, boskopka, bobovec, starkig, grafentajnka, baumanova reneta itd. Od sorti kruaka u dobre opraivae spadaju: karamanka, klero, krasanka, viljamovka, kongresovka, klapova, lebrenova, gijatova itd. a u loe: kaluerka, dilova, lukasova, amajlika i dr. Imajui sve ovo u vidu, pri podizanju vonjaka u kome e se gajiti samobesplodne voke, ne moemo se ograniiti samo na jednu sortu, ve moramo odabrati najmanje dve, a jo sigurnije tri ili vie sorti koje se meusobno dobro oprauju i obezbeuju obilan i kvalitetan rod. Pri izboru samobesplodnih sorti, odabraemo prvo po svom ukusu jednu, dve ili vie sorti, koje emo gajiti radi proizvodnje plodova, a zatim emo odabrati opraivae koji najbolje odgovaraju glavnim sortama.VOKE I VINOVA LOZA NA OKUNICI strana 10 / 80

Kao opraivae valja odabrati sorte s kvalitetnim polenom koji sazreva u doba kada cvetaju i glavne sorte i koji omoguuje dobru oplodnju, kvalitetan i obilan rod. Pored toga sorte opraivaa treba da imaju priblino isti vek kao i glavne sorte i, to je vrlo znaajno, da budu dobro prilagoene lokalnim uslovima. Sam razmetaj sorti u vonjaku moe biti razliit, ali uvek takav da omoguuje pravilno opraivanje. Obino se radi ovako: ako sorte koje se gaje kao glavne i same meusobno dobro oprauju, onda se smenjuju sa po 4 ili najvie 6 redova. Meutim, kad su glavne sorte izrazito loi opraivai onda se sa dobrim opraivaima smenjuju posle svaka dva reda.

V O N JAK ORGANI VOAKAOrgani voki su: koren, deblo i kruna. Koren Koren je podzemni deo voke i sastoji se od osnovnog korena, ilica i korenovih dlaica. Svi ovi delovi korena zajedno ine korenov sistem. Zadatak korenovog sistema je da uvruje i hrani voku, a esto slui i za razmnoavanje putem izdanaka i reznica. Za ishranu voaka, odnosno za upijanje vode iz zemljita i u njoj rastvorenih hranljivih sastojaka slue korenove dlaice. Deblo Deblo je sredini uspravni deo voke, i nalazi se izmeu korena i krune. Mesto na kome koren prelazi u deblo naziva se korenov vrat. Voke bunastog oblika, kao to su maline, kupine, ogrozd i ribizle, nemaju debla. Glavna uloga debla je da sprovodi nepreraenu hranu koju korenove dlaice s vodom izvlae iz zemljita i sprovodi je u krunu, odnosno u lie voke gde se ova hrana prerauje i tako preraena putem debla vraa se u koren. Deo ove preraene hrane koren koristi za sopstvenu ishranu, to mu omoguuje dalji razvitak, a delom i za stvaranje rezervi hrane. Deo hrane koja e sluiti kao rezerva zadrava se i u samom deblu. Kruna Kruna je nadzemni deo voke i nasaena je na deblu. Veliina, oblik i struktura, u svom prirodnom obliku, karakteristini su za svaku vrstu posebno. Tako, na primer, krune jabuke, kajsije, ljive i trenje najee naginju okruglastom obliku; kruke, sem nekih sorta piramidalnora obliku, dok kruna bresaka po obliku podsea na kiobran, a vinje na alosnu vrbu. U izvesnoj meri na obim i oblik krune mogu da utiu i drugi inioci, kao to su podloga, zemljite, poloaj, duina debla itd. Delovi krune. Sredini deo voke koji predstavlja produetak stabla naziva se voditeljica. Grane koje izbijaju iz samog debla ili njegovog produetka, voditeljice, nazivaju se osnovne, ramene ili skeletne grane. Iz ovih osnovnih grana izbijaju bone grane ili kako se jo nazivaju pomone ili grane drugog reda. Iz grana drugog reda izbijaju grane treeg reda itd. Pored ovih grana u kruni voaka razlikujemo kratke i duge mladare. Kratki mladari su, kao to se vidi ve i po samom nazivu ogranienog rasta. Lie je na njima u obliku rozete, jer su im lanci veoma kratki, tako da ih skoro i nema, a pupoljci su delom lisni, tlelom cvetni. Dok se kratki mladari nalaze u unutranjosti krune! drugi mladari se nalaze na njenoj periferiji gde su povoljniji uslovi za njihov porast, pa zato i dostiu veu duinu. Za razliku od kratkih mladara, dugi mladari obino nose lie i drvne pupoljke. Drugim reima, u kruni voke postoje dve vrste mladara: drvni, koji slue za izgradnju skeleta voke, i rodni mladari. Kod kotiavog voa drvni mladari nose i drvne i rodne pupoljke, tako da mogu imati dve funkcije. Kod jabuastog voa, meutim, drvni mladari nemaju rodnih, odnosno cvetnih pupoljaka, ali se pogodnom rezidbom i ishranom mogu kao i lisni pupoljci pretvoriti u rodne. Rodno drvo je kod kotiavog voa jednogodinje, a kod jabuastog, uglavnom, viegodinje. Rodno drvo ine: vite rodne granice, krute rodne granice, prstenaste bodlje, rodni kolai i sloeno rodno drvo. Vite rodne granice su mladari dugi do 20 cm. U drugoj godini ovi mladari se zavravaju cvetnim pupoljcima, dok po celoj svojoj duini imaju lisne i drvne pupoljke (sl. 3). Krute rodne granice su neto krae od vite rodnih granica (515 cm), a neto due od prstenastih bodlji. Za razliku od ovih poslednjih, krute rodne granice nemaju pri osnovi prstenaste ostatke lia. Krute rodneVOKE I VINOVA LOZA NA OKUNICI strana 11 / 80

granice izbijaju pod pravim uglom. Du ovih granica nalaze se po nekoliko drvnih i lisnih pupoljaka, a na vrhu cvetni pupoljak. Ukoliko su uslovi povoljni, ovaj cvetni pupoljak se rascvetava jo prve godine, a u suprotnom u jednoj od narednih godina (sl. 4).

Prstenaste bodlje i izrataji su kratko rodno drvo dugaki svega 23 cm. U osnovi prstenaste bodlje nalazi se lisna rozeta, a na vrhu lisni pupoljak. Ukoliko je ovaj vrni pupoljak dobro hranjen i osvetljen on se jo tokom leta pretvara u cvetnik; ukoliko, pak, nema ovih delova, ovaj vrki pupoljak ostaje i nadalje cvetni (sl. 5). U sluaju kad se zbog slabog osvetljenja i ishrane vrni pupoljak prstenaste bodlje ne moe da pretvori u cvetni, prstenasta bodlja se neto izduuje i postaje nerodna granica, tzv. nerodna prstenasta bodlja (sl. 6). Rodni kolai javljaju se kod jabuke i kruke, a nastaju proire-njem dela granica na kome su ostali oiljci od obranih plodova. Do proirenja ovog dela granice dolazi zbog nagomilavanja hranljivih sastojaka koje plodovi nisu uspeli da iskoriste. S obzirom na ovakvu rezervu hrane, naredne godine se na ovim proirenira mestima gran-ica obrazuju cvetni pupoljci i stvara rodno drvo (sl. 7). Tokom vegetativnog perioda se iz drvnih pupoljaka vitih i krutih rodnih granica razvijaju mladari koji na vrhu takoe imaju cvetne pupoijke. Na ovaj nain za nekoliko godina se rodne granice vie puta razgranavaju stvarajui kratke rodne granice i rodne kolae, odnosno sloeno rodno drvo krivudavog oblika, to je est sluaj kod starijih voaka (sl. 8). Kod kotiavog voa rodno drvo ini kratke i due rodne gran-ice i kitice. Rodne granice kotiavog voa imaju drugaiji raspored drvnih i rodnih pupoljaka u odnosu na jabuasto voe. Na rodnim granicama kotiavog voa rodni pupoljci su boni, dok se drvni pupoIjci nalaze na vrhu granica. Drvni i lisni pupoljci su narodnim granicama esto grupisani po dva ili tri na istom kolencetu. Ako se na tom mestu nalaze zajedno dva pupoljka, jedan je uvek drvni, a drugi cvetni. Ukoliko ih, pak, ima tri, onda su krajnji pupoljci cvetni, a srednji drvni. Na nekim granicama su svi boni pupoljci cvetni a samo je vrni pupoljak lisni. Rodne kitice kotiavog voa karakteristine su za ljive, kajsije, trenje i vinje. Ove kitice su duge svega 24 cm i na vrhu imaju po 38 pupoljaka od kojih su srednji drvni a krajnji cvetni. Breskve imaju dve vrste rodnih granica: prave i lane.

VOKE I VINOVA LOZA NA OKUNICI

strana 12 / 80

Prave rodne granice po celoj svojoj duini obino imaju tri pupoljka, od kojih su dva cvetna, a jedan lisni. Lane rodne granice, za razku od pravih, po celoj duini imaju samo cvetne pupoljke, a lisne samo na vrhu. Slino rodno drvo je i u kajsije.

RAZMNOAVANJE VOAKAVoke se razmnoavaju semenom. Ali ovim nainom se sortna svojstva obino ne prenose u celini na potomstvo. Zato se u savremenom voarstvu voke razmnoavaju vegetativnim nainom. Vegetativni naini razmnoavanja mogu biti: reznicama, kalemima, polonicama, izdancima i dr. Za razmnoavanje jabuke, kruke, ljive, breskve, vinje, trenje i drugih vrsta seje se seme divljih voaka da bi se dobile divljake (podloga), na koje se onda kaleme kulturne, pitome sorte. Na taj nain posaena sadnica u vonjaku sastoji se iz dva dela: iz podloge (divljaice) i na njoj nakalemljene kalem-granice ili samo jednog okca plemenite sorte. Nar, smokva, ribizla i vinova loza razmnoavaju se reznicama. Reznicama posaenim u zemlju potrebna je odreena vlaga i temperatura zemljita da bi se omoguilo oiljavanje, dok iz nadzemnog dela izrastaju mlade granice s listovima koje lie na materinsku biljku. Njih nije potrebno kalemiti. Za oiljavanje se uzimaju obino odrvenele reznice, koje se spremaju u jesen posle opadanja lista. U toplim lejama mogu se kod nekih voaka proizvoditi reznice iz zelenih listova (limun i dr.). Pri razmnoavanju polonicama, letorasti (zeleni ili odrveneli) ukopavaju se u zemlju tako da na povrini ostane svega nekoliko pupoljaka. U jesen, kada se obrazuju ile, takav lastar se odvaja od materinskog stabla (korena) i presauje. Oiljenim letorastima razmnoavaju se maline, vinje i dunje. Letorasti koji su izrasli iz korena biljke i oilili se odvajaju se u prolee i presauju.

PODLOGE VOAKAZa razmnoavanje vonih vrsta upotrebljavaju se podloge. Podlogom se zove deo voke na kojem je nakalemljena plemenita sorta. I. V. Miurin je govorio: Podloga to je temelj plemenite voke". Podloga utie na dubinu oiljavanja, bujnost, dugovenost, rodnost i kvalitet plodova voaka, zato se izboru podloga kao i izboru sorata posveuje velika panja. U voarskoj praksi se upotrebljavaju dve vrste podloga: podloge proizvedene iz semena (sejanci) i podloge koje su proizvedene vegetativnim putem: reznicama, korenjacima, izdancima (vegatativne podloge). U sunim krajevima i tamo gde se ne oskudeva u zemljitu, obino se za podloge koriste sejanci. Voke na ovakvim podlogama imaju dubok korenov sistem, vilje stablo i obimniju krunu, docnije stupaju u rod, ali raaju obilno po jednom stablu i dugovene su. Voke na vegetativnim podlogama su slabe bujnosti, imaju plii korenov sistem, krai vek, manje su otporne prema negativnijim iniocima, ali zato rano prorode, daju kvalitetnije i vee prinose po jedinici povrine, mogu da se gaje i u obliku palira, a zbog manjeg rasta lake se tite od bolesti i tetoine i lake se beru, pa se ovi poslovi obavljaju bre i s manje radne snage. Kod nas u Jugoslaviji intenzivni zasadi jabuka i kruaka, kako oni na poljoprivrednim gazdinstvima tako i oni na okunicama, najee podiu na vegetivnim podlogama: jabuke na tzv. EM podlogama, a kruke na podlozi vegetativno razmnoene dunje, kojih ima raznih tipova: A, B, C, D, E, F, G. Sve pomenute vegetativne podloge se razlikuju prema bujnosti, oivljavanju, sraivanju s vijokom, zahtevima prema zemljitu, vlazi i drugim uslovima i osobinama, o emu proizvoai kalemova, a i kupci, moraju da vode rauna. Kao generativne podloge za kvalitetne sorte ljiva u Jugoslaviji se skoro iskljuivo koriste sejanci denarike, a od vegetativnih podloga najpogodnije su zasad neke domae sorte koje se razmnoavaju izdancima, kao to su petrovaa, crnoljiva, poegaa i crvena ranka. Kao podloge za breskve najee slue generativne podloge, od kojih su do sada u Srbiji najbolji rezultati postignuti sa sejancima vinogradskih bresaka. Kao podloge za kajsiju kod nas su najbolje rezultate dale neke domae sorte ljiva, bilo da su razmnoene semenom ili izdancima. Najpogodnije su za ovu svrhu beloljiva, crvena ranka i petrovaa. Za trenje i vinje uglavnom se kao podloge koriste sejanci divlje trenje (vrapare"). Za dunje veeg rasta koriste se generativne podloge (beli i crveni glog), a za patuljaste oblike vegetativne podlogeVOKE I VINOVA LOZA NA OKUNICI strana 13 / 80

(dunja EM-A). Za orah se obino kao podloga koriste sejanci crnog i domaeg oraha; za lesku sejanci kvalitetnih sorti leske ili sejanci meije leske (za bujnije obike leske), a za slatki, kulturni badem kao podloga slui gorki badem.

PROIZVODNJA PODLOGA SEMENOMDobro seme se dobija od zrelih i potpuno zdravih plodova voaka. Seme se sui u senci. Ako se uva u toku zime, a u prolee se nestratifikovano seje, onda ono u istoj godini ne nie, ve tek kroz godinu dana. Seme za setvu mora posle berbe da proe kroz izvesno ,,dozrevanje" da bi se u njemu odigrali neki sloeni hemijski procesi. Seme dozreva pri dovoljnoj vlazi, u promajnoj (provetrenoj) prostoriji i pri temperaturi od plus do minus 7C. Ovaj nain se zove stratifikacija ili peskovanje. Za stratifikovanje se uzima 34 dela krupnozrnog peska, koji se ispere u istoj vodi i dobro pomea s jednim delom semena (kod krupnog semena kajsije i breskve uzima se 56 delova peska). Dobro izmeano i pokvaeno seme stavi se u sanduie i uva u podrumu. S vremena na vreme seme se kvasi i mea da bi do njega dopro vazduh odreene temperature. Pomeano seme moe se staviti u sanduk i preko zime zakopati u zemlju na dubinu 3035 cm, gde e dozrevati bez ikakvog meanja. Za razliito seme potrebno je i razliito vreme stratifikacije: za dunju 60-70 dana, jabuku i kruku 100-120 dana, kajsiju i breskvu 90-100, za deneriku 150-200, vinju i trenju 200-250, za badem i orah 4560 dana. Ako se daju ovi rokovi, moe se seme na vreme pripremiti za setvu. Seme vinje i trenje moe se stratifikovati ve poetkom avgusta denerike poetkom septembra, mahalepske vinje u oktobru, breskve i kajsije u novembru, jabuke i kruke u decembru, dunje u januaru. Seme voaka moe se sejati u jesen i u prolee. Kod jesenje setve seme kajsije, breskve, jabuke, kruke i dunje se ne stratifikuje, poto ono taj period provede u zemlji. Stratifikaciju trae vinja, trenja, danarika i mahaleb. One se seju stratifikovanim semenom. Setva semena jabuastih voaka Za dobijanje sadnica jabuke, kruke i dunje prvo se odgaje divIjake, a zatim se one vade i sade na nova mesta i kaleme. Seme jabuke, kruke i dunje seje se na dubinu 23 cm. Setva se obavlja na zemljitu koje je uzorano ili izriljano na dubinu 2025 cm. Du prekopanog zemljita prvo se zategne kanap, zatim se odgovarajuim alatom napravi brazdica i u nju polae seme na 2 cm jedno od drugog. Zatim se brazdica zatrpa sitnom zemljom i pospe kompostom ili strugotinom u debljini 2 cm. Ovo se radi da se ne bi stvarala pokorica, koja moe da smeta pri nicanju divljaica. Meu redovima razmak treba da je 2025 cm. Setva se vri u jesen ili u prolee. U toku leta zemljite u meuredovima i u redovima se okopava 56 puta da bi se unitio korov. Zaliva se 10 do 12 puta pomou plitkih jarkova, koji se prave meu redovima. Ako divljaice gusto izniknu vri se proreivanje i ostavlja razmak od 35 cm izmeu njih. U jesen divljake se vade i sade na druge parcele, gde se kaleme. Setva semena kotiavih voaka Seme kotiavog voa kajsije, breskve, ljive, denarike i vinje nie dobro i divljaice rastu brzo, te se mogu kalemiti iste godine kada je izvrena setva. Agrotehnika i nega useva ista je kao i kod jabuastih voaka. Razlika je u tome to se krupno seme (kajsija i breskva) seje na dubinu 56 cm. Seme se razmeta u brazde na odstojanju 1012 cm. Meuredno odstojanje iznosi 5060 cm. Kod kotiavih voaka, posle nicanja biljke se proreuju na odstojanju 1520 cm. Na istoj parceli se sade divljake jabuke, krue i dunje prema zategnutom kanapu. Divljake se sade u redove na odstojanju 2025 cm, s razmakom 6070 cm izmeu redova. Pri samoj sadnji kopaju se jamice i u njih vertikalno sade divljake do na 12 cm ispod korenovog vrata. Zemljite okolo divljake dobro se nagazi. Pred sadnju ile divljaka se oreu na duinu 1215 cm. Ovo se ini zato da bi se ile razvijale u stranu. Zasaene divljake oreu se na visini 25 30 cm. Nega se sastoji u okopavanju, unitavanju korova i zalivanju. Divljaice treba dobro ubriti i esto zalivati. Agrotehniku treba podesiti da divljake do jeseni odebljaju na 8 10 cm. Kod takvih divljaka dobro se primaju kalemljeni pupoljci, dok se prerasle (debele) divljake u prolee moraju kalemiti u procep kalem-granicom sa 2 3 pupoljka.

KALEMLJENJE VOAKA OKULIRANJEMU proizvodnji sadnica primenjuje se kalemljenje okuliranjem ili oenjem, jer je to najjednostavniji, najbri i najjevtiniji nain kalemIjenja. U pogledu vremena, okuliranje se moe obaviti bilo u prolee na terajui pupoljak (maj-juni) ili u jesen na spavajui pupoljak (avgust-septembar). Po pravilu, ranije se okuliraju vrste s kotiavim plodovima od onih s jabuastim plodovima. Redosled kalemljenja bi bio ovakav: kajsija i ljiva na sejance ili klonove domae ljive; kruka na sejance kruke; trenja i vinja na sejance trenje; kruka na dunju; jabuka na mladice i divljaice jabuke; breskva na vinogradarsku breskvu; dunja na dunju i ljiva na denariku.VOKE I VINOVA LOZA NA OKUNICI strana 14 / 80

Okuliranje oraha obino se vri krajem jula i poetkom avgusta. No, pri odreivanju vremena za okuliranje valja koristiti i iskustva voara iz tog kraja. Dve do tri nedelje pre kalemljenja, kod podloge se noem uklanjaju granice sa stabla do visine 25 30 cm iznad povrine zemlje, a na sam dan kalemljenja stablo se obrie krpicom da bi se uklonila zemlja. Za kalem-granice uzimaju se zreli letorasti od 5 do 6 mm debIjine, i to sa stabala koja ve daju rod. Sa odseenih letorasta odmah se uklanjaju listovi i zalisci, a ostavlja samo lisna dra od 1 1,5cm duine. Ako ne moe odmah da se obavi kalemljenje, kalem-granice se uvaju na prohladnom mestu u vlanom materijalu (krpe ili novine). Kalemljenje se obavlja u prohladno vreme i izvodi otrim kalemarskim noem. Ruke treba da su iste. Za kalemljenje se uzimaju pupoljci sa srednjeg dela letorasta, poto su oni najzreliji. Sa kalemgranice se kalemarskim noem odseca pupoljak korom (s tankim slojem drveta) 2,53 cm duine. Pri kalemljenju kalem-granicu treba drati u levoj ruci, a desnom rukom pomou kalemarskog noa odseca pupoljke s delom kore. Odseeni pupoljak uzima se za lisnu drku prstima leve ruke, i pri tome se pazi da se ne dodiruje povrina reza. Zatim se kalemarskim noem na divljaci (podlozi) napravi rez u vidu slova T. Tupom stranom kalemarskog noa oprezno se odvoji kora i uvlai pupoljak tako da on sam sebi napravi leite, pri emu treba voditi rauna da se gornji deo pupoljka priljubi uz popreni rez na podlozi. Po ubacivanju pupoljka on se vezuje. Vezivanje ne sme biti ni labavo ni vrsto, ve tako da pupoljak bude dobro priljubljen uz podlogu. Vezivo se omotava spiralno, a poinje neposredno ispod pupoljka, zatim se obmotava iznad njega i onda redom, dok se vezivo nepodvee ispod pupoljka tako da okce ostane slobodno. Za vezivo slue rafija, lika ili gumice. Posle dve nedelje vri se kontrola kalemljenja. Kod neprimljenih kalemova kora se smeura, a pupoljak osui. Takva podloga se ponovo kalemi sve dok se na podlozi ne podlubi kora. Na primljenim kalemovima vezivo treba olabaviti. Za kalemljenje treba imati dobro naotren no i operaciju obavIjati istim rukama. Postoji i drugi nain okuliranja. To je okuliranje bez drveta. Njegovo preimustvo se sastoji u tome to se moe bolje priljubiti pupoljak, naroito kod vinje, ljive, kajsije, rue, limuna i drugih. Ali ovaj nain je sloeniji i sporiji. Nega kalemova Sledee godine rano u prolee 1520 cm iznad kalemljenog pupoljka treba divljaku odsei. Da bi se pupoljak nove sorte jo bre razvijao, treba uklanjati sve pupoljke koji se razvijaju na podlozi. Kada iz nakalemljenog pupoljka izraste letorast (810 cm), treba ga privezati za patrljak divljake da bi se razvijao vertikalno. U jesen patrljak podloge treba odsei. Patrljak se moe odrezati i u prolee iznad samog pupoljka, ali to treba raditi oprezno, da se mladar ne bi otetio. Da bi se, pak sauvao od dodira vetra ili povreda na neki drugi nain uz letorast treba pobiti kolac i privezati ga za njega. Dalja nega se sastoji u okopavanju vonjaka, unitavanju korova i zalivanju voaka. U toku porasta okulanta na njemu poinju da se razvijaju bone granice iz pupoljaka koji se nalaze u pazuhu lista. Pri dobroj nezi kalema jabuastih i kotiavih vrsta voaka moe se jo prve godine pristupiti formiranju krune. Formiranje krune obavlja se od 25. maja do 10. juna. U tom cilju treba vrhove okulanta skratiti na visinu 7580 cm da bismo podstakli porast bonih granica. Od razvijenih granica treba ostaviti 67 gornjih, jae razvijenih, a donje ukloniti, pri emu obavezno ostaviti list iz ijeg pazuha je izrasla granica. Ovaj list slui za debljanje stabla okulanta. Ovako formirani kalemi imaju stablo visoko 4050 cm sa krunom koja se sastoji od 5 do 6 bonih grana, koje se formiraju po spratovima ili po razraenom spratnom sistemu. Pri dobroj nezi sadnice se mogu vaditi u jesen i saditi na stalno mesto u vonjaku.

PROIZVODNJA BRESAKA IZ SEMENA - KOTICANeki voari gaje breskvu na okunici proizvedenu od kotice bez kalemljenja. Breskve pripadaju vrstama koje esto daju semensko potomstvo s priblinim osobinama materinske voke. Meutim, sve vrste i sorte ne poseduju ovu osobinu. Dobro prenose svoje osobine sorte lola i obilnaja, a slabije elberta i stark. Voke odgajene iz semena bez kalemljenja imaju bujniji rast, bolje podnose niske temperature i plitke podzemne vode, otpornije su prema gljivinim bolestima, ali kasnije stupaju na rod (34 godine). Seme bresaka seje se u rasadniku novembra. Ono se stavlja u jame duboke i iroke po 40 cm. Jame se popune zgorelim stajnjakom. U svaku jamu stavljaju se dve kotice breskve. U prolee, posle nicanja, slabiju biljku treba ukloniti. Agrotehnika u rasadniku se sastoji u obradi zemljita, ubrenju, zalivanju, formiranju krune i orezivanju mladih voaka.

PODIZANJE I NEGA VONJAKA IZBOR MESTAMesto predvieno za vonjak pre svega treba da je dobro osunano. Vone vrste koje zahtevaju vie svetlosti su kruka, trenja, kajsija i breskva, dok neto manje svetlosti, odnosno izvesno zasenjavanjeVOKE I VINOVA LOZA NA OKUNICI strana 15 / 80

podnose ljiva i jabuka. U svakom sluaju voke ne treba saditi pored visokog, dekorativnog drvea, poto ono svojom senkom zaguuju voke. Zemljite na kome se podie vonjak treba da bude plodno i obezbeeno vodom za zalivanje voaka.

IZBOR I PRIPREMA SADNOG MATERIJALAStarost vonjih sadnica Sadnice jabuastih vrsta mogu biti i jednogodinje i dvogodinje, dok su sadnice kotiavih vrsta najbolje kao jednogodinje. U elji da dobiju to ranije plodove mnogi Ijubitelji-voari sade ak i stara stabla od etiri i vie godina. Tano je da ovako stara stabla, ukoliko se prime, ranije prorode, ali treba raunati i s tim da se prilikom presaivanja takvih stabala obino veoma povreuju ile, tako da posle presaeno stablo boluje, a esto se i osui. Starija stabla se najbolje primaju ako se vade i presauju zajedno sa busenom zemlje koja se pripila uz ile. Kvalitet vonjih sadnica Potrebno je saditi samo sadnice dobrog kvaliteta: da imaju tri do etiri glavne ile, ne krae od 35 cm, pokrivene tankim ilama i korenovim dlaicama; da im je stablo pravo i zdravo, debljine i 2,5 cm; da se kruna sastoji od 34 osnovnih grana nakon proreivanja po etanom sistemu; da duina bonih grancica iznosi 60 cm; da je letorast-voica prav i da je dug dvadesetak santimetara. Slabijeg su kvaliteta sadnice druge klase, ali u nedostatku boljih mogu se i one koristiti za podizanje vonjaka. Sadnice druge klase moraju imati korenov sistem 2530 cm duine. Stablo ovih sadnica moe biti samo malo iskrivljeno, a duina osnovnih granica treba da je 3040 cm. Ne treba saditi povreene, zakrljale i slabe sadnice sa slabim korenovim sistemom i s polomljenim granama. Sadni materijal u rasadniku moe se nabaviti u jesen. Do sadnje u prolee sadnice se uvaju utrapljene. Pred transportovanje ile sadnica se stavljaju u razblaenu glinu zatim zamotaju slamom i odozgo sargijom, radi zatite od vetra i povreda za vreme prevoza. Ako u putu sadnice sluajno vie uvenu, treba ih pre trapljenja drati dva-tri dana u vodi, koju treba esto menjati. Ako su sadnice povreene od mraza, treba ih izvesno vreme drati u prohladnoj prostoriji, a zatim utrapiti. U ovu svrhu iskopa se kanal 50 cm dubine pravca istok-zapad, pa na junoj strani kanala, pod uglom od 45, napravi karpa i po to] karpi razmetaju sadnice jedna pored druge. ile sadnica se zatim zatrpaju sitnom vlanom zemljom i popune sva prazna mesta izmeu njih. Posle trapljenja, ako je zemlja suva, ile se dobro zaliju i potom sadnice zatrpaju do jedne treine duine. Naposletku se zemlja na sadnicama dobro nagazi. Sadnice se trape odvojeno po vrstama i sortama i na svaku sortu stavi se etiketa. Priprema sadnica za sadnju Pri vaenju sadnica iz trapa i njihovom transportu ile nekih sadnica mogu se povrediti i pokidati, usled ega podleu truljenju. Takve ile se skrauju otrim noem ili makazama do zdravog mesta. Ako su sadnice bile izvaene u jesen, onda krajeve ila ni u kom sluaju ne treba sei i obnavljati rez, poto se na krajevima obrazovao kalus i preseci napravljeni u jesen ve su potpuno srasli. ile treba skraivati do zdravog mesta ako su na krajevima poele truliti.

PRIPREMANJE PARCELE ZA SADNJUPovrinu parcele pred sadnju sadnica treba izravnati da se ne bi pri zalivanju voda zadravala, a zatim izriljati na dubinu 2530 cm. Pred riljanje unosi se 68 kg stajnjaka i 80100 g superfosfata po 1 m2. Razmeravanje Posle osnovne obrade zemljita parcelu treba razmeriti. U tom cilju du parcele treba zategnuti kanap i pomou metra obeleiti odstojanja koja su utvrena za sadnju odreenih vrsta voaka. Za obeleavanje mesta sadnje pobija se koi koji pokazje sredinu gde e se iskopati jama. Po izvrenom razmeravanju pravac redova kontrolie se pobodenim koiima. Koii se dobro pobiju da bi ostali na istom mestu i posle kopanja jame. Pri kopanju jama sluimo se daskom za sadnju dugakom 1,52 m, a irokom 1215 cm. Dasku naslanjamo centralnim usekom na koi, a u krajeve daske nametamo male kontrolne koie koji pri saenju slue kao centar jame Kopanje jama Iskopane jame treba da su iroke 100120 cm i duboke 6070 cm. U irokoj jami voka bolje raste i bre se razvija. Pri kopanju jama gornji sloj zemlje se izbacuje oko jame, a donji, manje plodan, razbacuje u meuredove. Jamu popunjavamo gornjim slojem meurednog zemljita pomeanog sa kofom zgorelog stajnjaka, 100 g superfosfata i 100 g amonijum-sulfata. Ako vonjak zasnivamo na ljunkovitom zemljitu, onda irina jame treba da je 1,5 m, a dubina oko 70 cm. U zamenu za izbaeno zemljite u jamu unosimo zemlju iz meuredova i dodajerao 15 20 kg zgorelog stajnjaka i po 200 g amonijumnitrata i superfosfata.

VOKE I VINOVA LOZA NA OKUNICI

strana 16 / 80

VREME SAENJA I SAENJE VOAKAVreme saenja Vone sadnice se sade u jesen i u prolee. U jesen se sade posle opadanja lia, tj. u novembru. Prolenja sadnja obavlja se ranije, im dozvoli vlanost zemljita. Saenje se zavrava kada pone otvaranje pupoljaka, tj. od 2025 marta u junim krajevima i do 1. aprila u severnim krajevima. Vreme sadnje treba da se odredi zavisno od toga da li je prolee kasno ili rano. Za prolenu sadnju jame treba iskopati u jesen. Saenje voaka Pri sadnji voaka ne treba dozvoliti zasuivanje ila sadnica. Sadnice donesene od mesta trapljenja treba odmah posaditi ili privremeno zatrpati zemljom. Nije dozvoljeno ostavljati ih nepokrivene, izloene vazduhu, ak ni pri oblanom vremenu, a kamoli na suncu i vetru. Neposredno pre saenja ile sadnica treba umoiti u kau napravljenu od gline i balege ili zgorelog stajnjaka. Za ovu svrhu treba iskopati jamu, razmutiti glinu vodom i dodati kofu balege ili zgorelog stajnjaka. Zemljite za saenje treba dobro pripremiti i snabdeti hranljivim materijama da bi mlade ilice dospevajui u plodno zemljite brzo povratile snagu, oslabljenu presaivanjem. Zato pri popunjavanju jame zemljom prvo treba ubaciti plodni sloj zemlje pomean sa zgorelim stajnjakom i tu smeu sloiti na dno jame u obliku konusa male humkice. Saenje izvode dva oveka jedan dri sadnicu, a drugi zatrpava ile. Sadnica se stavlja na vrh konusne humke. Pri tome ile treba rasporediti tako da ih bude u svim pravcima i paziti da im vrhovi ne budu savijeni nagore. Drugi radnik zatrpava jamu zemljom pomeanom sa zgorelim stajnjakom. Vona sadnica se mora posaditi na istu dubinu na kojoj je rasla u rasadniku. Pri dubljoj sadnji korenov vrat se nae duboko u zemIji, zbog ega e stablo lagano rasti i kasno doneti plod. Pri plitkoj sadnji, pak, ile se lako ogole pa sadnica moe uginuti od isuivanja. Prilikom sadnje korenov vrat treba da bude neto malo ispod povrine zemlje, jer e posle sleganja zemlje ostati na istom nivou sa njom. Na parcelama s tekim zemljitem pri sadnji u velike jame korenov vrat sadnice mora biti 46 cm iznad povrine zemlje. Pri zatrpavanju zemljom sadnicu moramo nekoliko puta lako protresti drei je u ruci i povlaiti je navie da bi se zemlja ravno-merno raspodelila izmeu ila. Kada je jama ispunjena zeraljom za 3/4 dubine, onda zemlju oko jame dobro nagaziti. Pri slabom sabijanju u zemlji ostaju upljine, to omoguava pojavu plesni na ilama. Poto se jama do vrha napuni zemljom, oko sadnice se napravi inija od 100 do 120 cm irine. Odmah po sadnji sadnice treba zaliti sa 23 kofe vode, bez obzira na vlanost zemljita. Vodu treba raspodeliti ravnomerno poceloj jami i sipati je u 23 navrata. Pri ravnomernoj raspodeli vode zemIjite u jami se ravnomerno slee, a zajedno s njim sleu i ile sadnice. iniju oko sadnice treba pokriti slojem stajnjaka, komposta ili lia 810 cm debljine, jer se tako zemlja uva od naglog suenja. Na razmaku 50 60 cm od jame treba iskopati kanali 1820 cm dubok i spojiti ga sa kanalom koji prolazi sredinom izmeu redova radi zalivanja sadnica. Obod inije se izdie 810 cm iznad povrine zemljita, da je ne bi voda pri zalivanju upropastila.

REZIDBA SADNICA POSLE SAENJAPosle sadnje treba granice krune skratiti na 1/2 iHJ/3 duine, a centralnu granu voicu skratiti manje, ostavljajui je duzor od bonih grana za 1520 cm. Skraivanje grana je neophodno zato to je potrebno uspostaviti ravnoteu izmeu ila, koje su oslabile prilikom presaivanja i nadzemnog dela sadnice. Ako se granice ne srate one ce imati mnogo listova, pa e samim tim i isparavanie vode biti vee, tako za ile nee biti u stanju da iz zemljita izvlae onoliko vode koliko je izgubljeno isparavanjem. Sem toga, rezidba grana je neophodna i radi formiranja krune. Pri prolenjoj sadnji granice krune treba orezati odmah, dok pri jesenjoj sadnji to se ini u prolee. Prilikom orezivanja treba paziti da rez bude iznad pupoljka. Ako sadnica ima samo dobro razvijeno stablo bez bonih granica, onda ga skraujemo na 7080 cm da bi izrasle bone grane krune. Posle orezivanja i sadnje deblo sadnice treba okreiti rastvorom gaenog krea i gline (tri dela krea i jedan deo gline razmuene u vodi do gustine milerama). Istim rastvorom stabla se kree u jesen.

PRESAIVANJE STARIJIH VOAKAStabla stara 510 godina presauju se sa busenom zemlje irine 11,5 m koja se pripila uz ile. Da bi se starije stablo pripremilo za presaivanje, potrebno je oko njega u avgustu ili septembru iskopati kanal irok 2030 cm i dubok 6070 cm. Kanal se puni dobro nakvaenom zemljom. U toku jeseni i zime u kanalu se na odseenim ilama izrastu sitne ilice. Rano u prolee, pre poetka vegetacije, treba zajedno podsei sve ile uokvirene kanalom, izvaditi stablo i preneti ga zajedno sa zemIjom na predvieno mesto. Savetuje se da se ceo busen sa ilama voke opije sargijom i tako prenese da zemlja ne bi spala sa ila. Jama u koju se voka presauje mora biti dobro naubrena stajnjakom, a kruna voke orezana naVOKE I VINOVA LOZA NA OKUNICI strana 17 / 80

polovinu duine grana. Posle saenja stablo treba uvrstiti pomou zategnutog kanapa ili slinog veziva. Stablo i osnovne grane treba omotati rogozom ili trskom i periodino prskati.

NEGA VOAKA NEGA MLADIH VOAKAOdravanje meuredne povrine Vono stablo se dobro i brzo razvija i donosi plod samo pod uslovom ako se, pravilno neguje. Prvih godina izmeu redova mladih voaka obino se seje povre, bostan i bob, katkad i lucerka. Na primer, prve godine gaje se dinje lubenice, krastavci i tikve; druge godine krompir, crveni patlidan i plavi patlidan; tree godine mrkva, cvekla, crni luk, pasulj i graak. Meu redovima moe se sejati i lucerka, s tim da se posle tree godine zaore. Na okunicama blizu grada mogu se meu redovima gajiti i jagode 45 godina. Meutira, izmeu redova se ne sme sejati kukuruz, suncokret i duvan, poto oni iscrpljuju zemljite i tetno utiu na voke. Isto tako ne treba sejati ni pozne kulture, kupus, mrkvu i druge, poto njihovo kasnije zalivanje izaziva bujniji rast voaka i zakanjenje sazrevanja letorasta, to esto dovodi do njegovog izmrzavanja u toku zime. Na iniji oko voke ne treba nita sejati. Obrada zemljita oko voaka Prve dve-tri godine po saenju ile voaka rastu jedan i po put bre nego grane krune. Na primer, ako je irina krune 1 m, ile rastu do l,5m pa i vie. Za rast voaka neophodno je da zemljiteoko voaka ima dovoljno hranjlivih materija i vlage, da se sprei razvijanje korova koji vokama oduzima hrahljive materije. Korov se unitava estom obradom zemljita i herbicidima. Zemljite oko voaka prekopava se ujesen, posle opadanja lia: kod jabuke i kruke na dubinu 2025 cm, i to oprezno, da se ne bi povredile ile, a kod vinje i dunje, ako se ile nalaze blizu povrine zemljita, dubina obrade je 1820 cm. Pri riljanju aov treba drati malo ukoso da bi se izbeglo vee presecanje ila. Grudve zemlje pri jesenjem riljanju ne treba usitnjavati, jer grudve bolje upijaju i zadravaju vlagu. U toku leta zemljite oko voaka okopava se 34 puta na dubinu 1012 cm. Rokovi kopanja zavise od padavina, zalivanja i pojave korova. Obrada se prekida polovinom septembra da bi se zaustavio rast letorasta, inae oni ne sazrevaju i mogu izmrznuti u toku zime. Sa starenjem voaka obraena povrina oko voaka se svake godine poveava za pola metra. Povrinu oko voaka dobro pokrivati (malovati) sveim stajnjakom i biljnim otpacima u sloju 12 do 15 cm. Pod malom se zemljite manje savija i bolje se uva vlaga. Mal dat u jesen pretvara se u zgorelu organsku materiju i pri prekopavanju mea se sa zemljom. Korov koji se pojavi treba upati ili unitavati herbicidima. Ako se zemIjite malira slamastim stajnjakom ili strugotinom, onda pod ovaj materijal treba stavljati 35 g/m2 amonijum-nitrata. Kod dvogodinjeg drveta inija oko voke treba da iznosi 2 m u preniku, kod trogodinjeg 2,5 m, kod etrogodinjeg 3 m, kod petogodinjeg 3,5 m itd. ubrenje Radi boljeg porasta voaka neophodno je ubrenje. Ako je pri sadnji uneseno dovoljno ubriva u jamu, onda prve dve godine pri normalnom porastu stabla kada letorasti dostignu 6070 cm i vie ubrenje se ne obavlja. Ako pri saenju ubrivo nije bilo uneseno, onda se u jesen daje 45 kg zgorelog stajnjaka i 100 g superfosfata po stablu, a u prolee se unosi jo po 100 g amonijum-sulfata. Docnije, sledeih godina, pod mlade voke unosi se ubre zavisno od intenziteta porasta. Ako poveanje letorasta dostie 7080 cm, do etvorogodinjeg uzrasta voke uopte ne treba ubriti; ako je prirataj manji od 50 cm, onda pod svako stablo treba uneti 46 kg zgorelog stajnjaka, 150 200 g amonijumsulfata i 200250 g superfosfata. Stajnjak i super-fosfat se unose u jesen pod duboku obradu zemljita, a u prolee se daje amonijumsulfat. Voke starije od 4 godine, koje su ve poele da raaju, ubre se sa 2025 g amonijumsulfata, 1520 g superfosfata i 56 g kalijeve soli po 1 mr. Mineralna ubriva treba davati svake godine, a stajnjak svake druge ili svake tree godine po 12 kg na 1 m2. Zalivanje Prve godine po sadnji voke se zalivaju 1012 puta: po dva puta u aprilu, maju i junu; u julu i avgustu po tri puta i u septembru jedan put. U drugoj godini broj zalivanja smanjuje se na 810 puta, a u treoj godini na 56 puta. Na ljunkovitim zemljitima broj zalivanja poveava se na 1620, a koliina vode se smanjuje. Navodnjavanje voaka vri se kanalima i voda se puta u inije polako, u toku 56 asova. Zalivanje voaka treba da se prekine poetkom septembra, jer kasnija zalivanja produavaju vegetaciju i zbog toga mogu voke izmrznuti preko zime. Posle svakog navodnjavanja, kada se zemlja prosui zalivne kanale treba prekopati. Ne trebaVOKE I VINOVA LOZA NA OKUNICI strana 18 / 80

dozvoliti da se zemljite u kanalima presui pa ga tek onda prekopavati jer se tada stvaraju velike grudve, to kvari strukturu zemljita. U novembru vonjak se navodnjava 12 puta da bi se nagomilala vlaga u zemljitu (zimsko zalivanje). Ako se izmeu redova voaka nalazi neki usev on se zaliva posebno, i u skladu s njegovim potrebama. Ako ne postoji sistem kanala za zalivanje, onda se voke zalivaju runo. Zalivanje mora biti obilno da bi zemljite dobilo vlagu do dubine od 100 do 120 cm. Za jedno dvogodinje stablo za jedno zalivanje potrebno je 47 kofa vode, a ponekad i vie. Kod runog zalivanja voda se ne upija odmah, zato se u kanal lije 12 kofe, pa tek kad se voda upije, doliva se jo nekoliko kofa, zavisno od starosti voaka. Ponekad se voke zalivaju esto, ali s malim koliinama vode. Takvo zalivanje treba izbegavati, jer se voda ne upija duboko i brzo se isparava, i ne dolazi do korenovog sistema. Isto tako i viak vlage u zemljitu tetan je za voke, jer suvina voda istiskuje vazduh i unitava mikrofloru. Rokovi runog zalivanja su isti kao i kod sistema za navodnjavanje pomou kanala. Formiranje krune Kruna se formira da bi skelet (osnov) bio jak, stabilan i dugovean. Osnovna grana treba da je stabilna, da bi se na njoj mogao odrati vei rod. Kod formiranja krune treba granice na stablu rasporediti ravnomerno na sve strane da ne bi smetale jedne drugima i da bi svakom delu krune bila pristupana svetlost i vazduh. Pri formiranju krune grane treba da se razviju od stabla pod uglom od 45. Ako rastu pod otrijim uglom treba ih razmaknuti od stabla. U prvim godinama porasta treba formirati ne samo osnovne grane nego i grane drugog i treeg reda. Ako se voka ne obrezuje, onda se bone grane vie izduuju, a manje razgranjavaju i kasno stupaju u plodonoenje. Ovo se moe videti i na fotografiji, koja uporedno prikazuje dve etvorogodinje voke, jednu koja je orezivana i drugu koja nije orezivana. Tu moemo zapaziti da na orezivanoj voki ima mnogo rodnih granica, dok ih na neorezanoj ima vrlo malo. U voarskoj praksi postoje mnogi naini formiranja krune voaka Za uzbekistanske uslove bolja je piramidalna kruna. Ona mora imati est do osam grana. Prvi sprat se ee formira od tri suprotne grane. Sledee grane se rasporeuju ree po dve ili po jedna na odstojanju 4050 cm. Osnovne grane treba da se nalaze ravnomerno u raznim pravcima. Posle formiranja poslednjih grana,centralnu voicu treba odsei. U jesen, posle sadnje, kod dobre nege na stablu se pojavljuju izdanci koji dostiu duinu 60100 cm. Na voici se takoe pojavljuje izdanak produenja. U prolee druge godine, kad bone grane izrastu 70 cm, orezuju se za 1/4, tj. skrauju za 1520 cm, a pri porastu od 100 cm orezuje se 1/3, tj. uklanja se 3540 cm letorasta. Pri takvom orezivanju na osnovnoj grani se pojavljuju bone grane, odnosno grane drugogreda, koje treba da se razvijaju (rastu u razne strane na odstojanju 50 cm jedna od druge). Jednovremeno sa orezivanjem bonih grana skrauje se i centralna vodea grana voica, da bi se formirao sprat krune. Drugi spratsezasnivana visini 4060 cm od prvog sprata od jedne, odnosno dve grane, i izdanka produivanja. Osnovne grane moraju biti usmerene na razne strane i ne treba da su u istoj ravni sa granama prvog reda. Prilikom orezivanja voicu treba skratiti manje nego bone grane, poto ona mora zauzimati poloaj za formiranje drugog sprata grana. Pri formiranju krune treba imati u vidu da e prve godine posle sadnje biti slab porast letorasta svega 3040 cm. U ovom sluaju, formiranju narednih grana pristupa se samo onda kada se razvije prvi sprat. U tom cilju sve grane i voicu treba skratiti na pola. Tree i etvrte godine, u prolee, treba orezivati kao u drugoj godini. Ali ako grane ne dostignu odgovarajuu duinu kao u drugoj godini, njih takoe rezati na 1520 cm. Sem prolene rezidbe, rezidba se obavlja i u leto. Radi ubrzanja formiranja krune kod letnje rezidbe se uklanjaju grane koje su suvine, jer stvaraju gustu krunu, zatim se uklanjaju duple grane i one koje rastu unutar krune, pored toga se skrauju vrhovi letorasta da bi se na njima formirali cvetni pupoljci. Pri rezidbi osnovnih grana strogo se pazi da se grane razvijaju ravnomerno. Ako neka grana preraste ostale, ona se skrauje. Letorasti koji izrastu izmeu osnovnih grana orezuju se u jesen, a mogu se i pincirati u leto radi formiranja cvetnih pupoljaka. Pinciranje se obavlja onda kada letorasti dostignu 20 cm. Prvo pinciranje izvodi se u maju, a drugo u junu. Pri orezivanju grana treba paziti da se rez nalazi iznad spoljnog okca. Kod neravnomernog razmetaja grana rezidba je iznad bonog pupoljka, gde je potrebno usmeravati raenje. U etvrtoj godini se formiranje krune uglavnom zavrava. Kod formiranja krune ponekad grana upravljena na gore (konkurent voice) raste bujno i ometa voicu. Takvu granu treba orezivanjem oslabiti ili je sasvim ukloniti. Ponekad voica raste slabo, pa se moe zameniti konkurentskom granom. Pri izboru osnovnih grana treba birati one grane koje sa voicom ne prave otar ugao. Granu sa otrim iiglom saviti pomou drvene rasponke, stvarajui manje otar ugao.

NEGA VOAKA U RODUOdravanje voaka u to duem donoenju visokog (obilnog) prinosa mogue je samo ako svakeVOKE I VINOVA LOZA NA OKUNICI strana 19 / 80

godine prirast letorasta nije manji od 30 do 40 cm. Takav prirast moe se obezbediti pravilnom obradom zemljita, zalivanjem, ubrenjeni i negom voaka (orezivanje, borba sa bolestima i tetoinama itd.). Odravanje zemljita u vonjaku Kod rodnih voaka ile se proiruju izvan projekcije krune. Zato se nega zemljita mora sastojati u tome da se stvore povoljni uslovi za razvoj korenovog sistema i za maksimalno obezbeenje voaka hranljivim materijama. Kao to je ve reeno, dok se krune voaka ne sastave, u njihovim meuredovima moemo gajiti razne poljoprivredne kulture. Kod starih voaka zemljite meu redovima je zasenjeno i mnoge poljoprivredne kulture ne mogu da uspevaju. Zato u starijim vonjacima zemljite svake godine treba odravati u crnom ugaru ili zatraviti. esto se izmeu redova voaka koje su u plodonoenju gaje i povrtarske kulture crveni patlidan, kasni krompir i sl. Ali agrotehnika crvenog patlidana se ne poklapa sa agrotehnikom voaka. Crveni patlidan treba u toku leta zalivati 1518 puta, dok voke samo 56 puta. Zato je bolje da se za povrtarske kulture izdvoji posebna parcela. U jesen zemljite u vonjaku treba prekopati na dubinu 2025 cm. Kod jesenje kopnje treba grudve usitnjavati jer neusitnjene bolje nagomilavaju vlagu preko zime. Obrada se izvodi aovom ili dubokim oranjem. Pri riljanju zemljita oko ljiva, vianja i dunja, dubina mora biti 45 cm manja, poto je kod ovih vrsta korenov sistem dosta plitak. U prolee zemljite treba usitniti, ali ne prevrtati zemljite. Prolena obrada se vri do dubine 1012 cm. Obrada zemljita oko voaka u vreme prolea i leta izvodi se najmanje 34 puta, a u meuredovima 12 puta. Kultiviranje se prekida krajem avgusta, da bi se stablo to bolje spremilo za zimu. Ako se povrina izmeu redova voaka zatravi, onda se zemIjite oko voaka obrauje 23 puta u toku leta. Od viegodinjih trava najvie se koristi crvena detelina, koja daje u sezoni tri otkosa. Navodnjavanje vonjaka u periodu plodonoenja Kad nema dovoljno vlage u zemljitu, voke slabo rastu, smanjuju rodnost, plodovi ostaju sitni i gube sonost. Zato, ako nema dovoljno vlage voke treba zalivati ve od prolea. Vonjak u periodu rodnosti moe se zalivati na vie uaina: na bugarski nain, na nain ae i infiltracijom. Infiltracioni nain smatra se najboljim. Ako se primenjuje ovaj nain na tekom zemljitu, u meuredovima se prave kanali duboki 15 20 cm na razmaku od 100 120 cm, a na lakom zemljitu 60 70 cm. Voda tee takvim kanalima 24 asa. Tok vode se regulie ubacivanjem vode u brazde pomou gumenih cevi dugih 100 110 cm, prenilta 1520 mm, pritiskivanjem ovih cevi pomou specijalnih titova ili s jako zatravljenim i iliastim busenjem. Infiltraciona zalivanja mogu se obavljati na ravnim povrinama cele deonice. Na bugarski nain zalivaju se deonice s malim nagibom. U tom cilju zagrauju se zalivne povrine sa svih strana bedemom od 20 25 m. Pri zalivanju po sistemu ae, okolo stabla pravi se udubljenje u obliku ae u koje se puta voda. Ovaj nain se preporuuje pri sadnji voaka na terenima s veim nagibom i kada se ne raspolae dovoljnim koliinama vode. Neprekidno zalivanje se koristi onda kada su u meuredovima voaka zasejane trave i kod zimskog navodnjavanja. Pri ovom nainu voke se zalivaju lanano, oko voaka. Neprekidan nain zalivanja se primenjuje i u zimsko doba. U severnim rejonima s neto vie vlage u vreme vegetacije, vonjak se zaliva 4 5 puta, dok u junim, gde je manje vlage, 56 puta. Na ljunkovitim zemljitima broj zalivanja poveava se na 15 17 puta, ali s neto manjim koliinama vode. Broj zalivanja i koliina vode zavise od mehanikog sastava zemljita (glinovito, peskovito), zatim od podzemnih voda, starosti voaka i drugih uslova. Prvi put se zaliva vonjak pred cvetanje voaka ako je prolee bilo vo; drugi put u aprilu u vreme cvetanja vonjaka; trei put u poetku juna, posle veeg opadanja zametnutih plodova; etvrti put u julu; peti put u poetku avgusta i esti put krajem avgusta ili poetkom septembra. Ako se poslednje zalivanje obavi kasnije od dve nedelje pred sazrevanje plodova, onda se poveava koliina opadnutog voa. Svakim zalivanjem zasiuje se zemljite vodom u kome se nalazi vei deo korenovog sistema, a na dubini najmanje 1 metar. Dva do tri dana posle svakog zalivanja razbija se pokorica. Ako se u vonjaku nalazi neka meukultura, onda se zalivanje podeava prema zahtevima dotine kulture. Voke se u takvom sluaju zalivaju kanalima sa obe strane reda, ali ne treba dozvolili da voda dospe oko samih voaka. Na peskovitom zemljitu broj zalivanja mora biti vei, a na glinovitim manji. Potrebno je, meutim, imati na umu da je viak vlage tetan, poto kvari vazduni reim zemljita. Zalivanje vonjaka u severnim krajevima prekida se krajem avgusta ili poetkom septembra, a u junim krajevima od 10 do 15 septembra. Zimsko zalivanjeVOKE I VINOVA LOZA NA OKUNICI strana 20 / 80

Zimsko zalivanje obavlja se kasno u jesen do smrzavanja zemIjita, inae voda se nee upiti. Nagomilavanjem vlage u zemljitu stvaraju se rezerve za period ranog prolea, kada su potrebe biljaka za vlagom naroito velike. Zimskim zalivanjem unitavaju se tetoine koje se nalaze u zemljitu, a naroito u rejonima gde nema dovoljno vlage. Pri suvoj jeseni zalivane poveava otpornost voke protiv smrzavanja u vreme jakih zimskih mrazeva. ubrenje vonjaka Za normalan porast i rodnost voke trae kao dopunu zeraljinim hranljivim materijama najvie azota, manje fosfora i kalijuma, a jo manje mikroelementa. Za ubrenje vonjaka koriste se sledea ubriva: Stajnjak. Ovo je najbolje ubrivo za voke. Dejstvo stajnjaka traje 23 godine usled njegovog laganog razlaganja u zemljitu. Stajanjak je najbolje unositi u zemljite svake druge godine, i to po mogustvu zajedno s mineralnim ubrivima. U takvom sastavu stajnjak bolje deluje na voke. Veliki znaaj ima pravilno uvanje stajnjaka. Da ne bi gubio od kvaliteta, stajnjak se slae i dobro sabijene gomile visoke 11,5 m. Gomile stajnjaka dobro se pokriju zemljom. Stajnjaku se dodaje 1,52% (u odnosu na teinu stajnjaka) super-fosfata, i to u slojevima na svakih pola metra debljine. Kompost. Kompost se spravlja od opalog lia, cime, domaeg smea, kuhinjskih otpada, praine sa puteva, strugotine drveta itd. Mesto za spravljanje komposta treba da bude u senci i blizu vode. Na gomilu se slau razni otpaci, i to u slojevima. Gomila se s vremena na vreme gazi. Komposna gomila stvara se postepeno, zavisno od nagomilavanja otpadaka, i visoka je 11,5m. Duina i irina gomile su proizvoljne. Kompostnu gomilu treba povremeno zalivati vodom, kuhinjskim pomijama ili osokom. Radi breg raspadanja otpadaka gomilu treba povremeno prekopavati i prebacivati vilama i lopatama. Posle nekoliko meseci ili kroz godinu kompostna gomila postaje jednoobrazno pregorela masa gotova za upotrebu. Koliina unoenja komposta u zemljite neto je vea nego stajnjaka. Zgoreli stajnjak i kompost treba pomeati sa strugotinom i u takvom obliku ih unositi u zemljite. Fekalije razblaene vodora upotrebljavaju se za prihranjivanje. ivinski izmet. Ovo ubrivo bolje je unositi u zemljite u tenom obliku. U suvom obliku koristi se u koliini od 150200 gr / m2. Mineralna ubriva. Vetaka ili mineralna ubriva sadre samo jednu ili vie hranljivih materija: azot, fosfor ili kalijum. U poslednje vreme industrija sve vie proizvodi meana, odnosno kompleksna ubriva. Sadrina mineralnih materija iskazuje se u procentima. Na primer, sadraj azota u amonijum-nitratu iznosi 3445%, u natrijum-nitratu 16%, u amonijum-sulfatu 1620%, i u karbamidu 46%. Sadraj fosfora u superfosfatu iznosi 1620%, u pepelu od drveta 620% itd. Ovo znai da se u 100 kg amonijum-nitrata nalazi 31 kg azota, a u superfosfatu 1620 kg fosfora (aktivne materije) itd. Mineralna ubriva u istom stanju se ne putaju u promet, nego se spravljaju meana sa odreenim procentom aktivne i neke inertne materije. Potrebna koliina ubriva u meanom stanju odreuje se na sledei nain: ako je, na primer, potrebno pri ubrenju amonijum-nitratom uneti 120 kg azota po 1 ha, onda koliinu azota pomnoimo sa 100 i podelimo sa procentnim sadrajem azota u nitratu (34%). Za ovo se koristimo formulom: (120x100)/34=353 kg. amonijum-nitrata na 1 ha, ili 35 gr / m2. Amonijum-nitrat se lako rastvara u vodi i brzo se ispira iz zemIjita. Amonijum-sulfat je manje rastvorljiv u vodi i biljka ga postepeno iskoriava, pa se zato moe delimino unositi u zemljite i u toku jeseni. Od fosfornih ubriva najee se upotrebljava granulirani super-fosfat, koji se unosi u zemljite prilikom osnovne, duboke obrade. Od kalijevih ubriva obino se uzima kalijeva so koja sadri 40% kalijuma (aktivne materije). Teina jedne pivske ae amonijum-nitrata iznosi 150 g, a super-fosfata i kalijeve soli 250300 grama. ubriva se unose u zemljite u obliku osnovnih doza i pri prihranjivanju voaka u toku vegetacije. Doze ubriva zavise od rodnosti pojedinih sorta. Ukoliko je vea rodnost, utoliko se vie unose ubriva. Ako je rod 120150 kg po jednom stablu, svake godine se unosi 3540 grama amonijum-nitrata i superfosfata i po 810 g stajnjaka na 1 m2. Da bi se postigla vea rodnost poveaju se koliine mineralnih ubriva 26 puta, a koliina stajnjaka za 45 po 1 m2. Ako gazdinstvo raspolae veim koliinama stajnjaka ili komposta, ono se moe unositi u veim koliinama. U ovim sluajevima poveava se prinos i naglo se smanjuje periodinost u plodonoenju jabuka i kruaka. Pri upotrebi veih koliina ubriva, 25% se unosi u jesen, 50%) rano u prolee, a ostatak se koristi za prihranjivanje voaka; koriste se samo lako rastvorljiva ubriva. ubriva se razbacuju u projekciji krune i izmeu stabala u redovima i potom zatrpavaju u zemljite.VOKE I VINOVA LOZA NA OKUNICI strana 21 / 80

Stajnjak, superfosfat i kalijeva ubriva unose se u jesen pod duboko oranje ili riljanje. Zgoreli stajnjak i kompost mogu se dodavati i u prolee. Ako se u meuredovima gaje povrtarske kulture, onda se one ubre nezavisno od ubrenja voaka. Prihranjivanje se sprovodi u maju i u junu. Docnija prihranjivanja nisu za preporuku, jer pospeuju kasnu vegetaciju, pa voke mogu izmrznuti u toku zime. Za prihranjivanje se upotrebljava osoka, razblaene fekalije, ivinski izmet i dr. Ova ubriva treba razrediti: osoku sa 23 puta veom koliinom vode, fekalije sa 34 puta vie vode i ivinski izmet sa 1012 puta vie vode. Za prihranjivanje se unosi po jedna kofa razblaenog ubriva na 23 duinska metra brazde. U pristablovim krugovima kopaju se brazdice duboke 1518 cm na odstojanju 150160 cm od stabla voke; druge brazdice kopaju se na odstojanju 75100 cm i tree brazdice u irini krune. Posle unoenja razblaenih ubriva, brazde se zatrpavaju i ravnaju. Unoenje ubriva u istom obliku dovodi do suenja voaka. Veliki znaaj za poveanje prinosa ima duboko unoenje ubriva za prihranjivanje. U tom cilju se gvozdenim ili drvenim svrdlom izbue rupe na dubini 5060 cm i u svaku ubaci odreena koliina tenih ubriva. Razmak izmeu otvora iznosi I m. Kod prihranjivanja mogu se unositi organska ubriva narodnim nainom arvot". Na poetku zalivnog kanala u vonjaku iskopa se jama duine 1 m i dubine 5060 cm. U takvu jamu ubaci se stajnjak ili fekalije. Du jame se puta voda, koja rastvara i odnosi ubriva do voaka. Organske materije moraju biti ravnomerno rasporeene. Stajnjak u jami treba stalno meati da se ne bi nataloio na dno jame. Stajnjaka se dodaje 23 kg na 1 m2. Fosforna ubriva se unose u obliku granula. Granulirano fosforno ubrivo zemljite ne upija tako brzo i ono ostaje due pristupano korenovom sistemu. Voke isto tako imaju veliku potrebu i za mikroelementima, iako u sasvim malim koliinama. Mikroelementi ubrzavaju raenje, poveavaju prinos, poboljavaju kvalitet plodova i otpornost prema mrazevima, spreavaju zaslanjivanje zemljita itd. Industrija mineralnih ubriva proizvodi specijalne tablete mikroelemenata za prihranjivanje vonih stabala. Tablete sadre: bor, bakar, cink, molibden, jod, kobalt i mangan. Jednu tabletu treba rastvoriti u kofi vode za svaki kvadratni metar zemljita. Prihranjivanje se obavlja dva puta: prvi put u prolee pred cvetanje i drugi put po zavretku cvetanja. Najbolje je ako se ubrivo unosi u kanale duboke 2025 cm ili u iskopane rupe. Posle prihranjivanja voke treba obilno zalivati. Prihranjivanjem se ne zamenjuje redovno ubrenje voaka, nego se samo dopunjuje ishrana. ubrenje preko lista folijarno ubrenje. Hranljive materije mogu dospeti u voke ne samo posredstvom korenovog sistema ve i kroz listove i grane voaka. Zato se voke prskaju rastvorima mineralnih ubriva azotnim, fosfornim i kalijumovim. Ovim nainom ubrenja rodnost se poveava, ali samo ako su i organomineralna ubriva u dovoljnim koliinama uneena u zemljite. U toku vegetacionog perioda stabla se prskaju dva do etiri puta sa 0,5% rastvorom amonijum-nitrata i 13% rastvorom superfosfata. Bakterijalna ubriva. Ova ubriva se sastoje od istih kultura zemljinih mikroorganizama koji poboljavaju uslove ishrane bi