Vladan Radovanović

I-MEJL ART I KNJIŠKA STRUKTURA Zoran Spasojević: Mala noćna pošta (e-mail art) Centar slobodarskih delatnosti, Kragujevac, 2009. Delo Mala noćna pošta Zorana Spasojevića prvi put sam primio, pročitao i pregledao u vidu i-mejl arta. Kao takvo, ono verovatno predstavlja prvi primer te vrste u našj sredini. Inače, slovi da je u svetu Alehandro Vigilante „otac“ i-mejl arta, a ubrzo su se toj podvrsti internet arta pridružili i Dženi Holcer, Ken Fridmen, Sajmon Feitful i drugi. Internet art uopšte i u svim svojim vidovima nastaje u jeku tehnoloških proširenja medija. Doprinos interneta ne leži u povećanju kvaliteta prenosa slike, muzike, semantizovanog govora, pokreta, nego u brzini prenosa poruke, domašanju najudaljenijih tehnološki ekvivalentnih tačaka prostora, responzibilnosti, istovremenom višestrukom ali bezdodirnom opštenju i – što se danas veoma ceni – mogućnosti interakcije. Sva ta svojstva obeležavaju i i-mejl art, analogon starijeg mail-arta, umetničkog usmerenja nižeg tehnološkog nivoa. Neposredno posle svog nastanka u vidu i-mejl arta, Mala noćna pošta se pojavljuje i u vidu kvalitetno opremljene i odštampane knjige koju je izdao Centar slobodarskih delatnosti iz Kragujevca. Postavlja se pitanje da li to što se ta knjiga poziva na digitalnu internet strukturu a pojavljuje se u ruhu knjižne strukture predstavlja protivrečnost? Predstavlja - jer delo u vidu knjige, iako na njoj piše da je i-mejl art, budući knjiga nije više i-mejl art. Međutim, osim te protivrečne naznake na knjizi, nema nikakve smetnje da Mala noćna pošta postoji dvovido: i kao i-mejl art i kao knjiga. To čak smatram povoljnim za profil kulture za koji se zalažem. A zalažem se za aditivnu a ne za supstitutivnu kulturu. Gutembergovska knjižna struktura treba i dalje da postoji, dok nova medijska i tehnološka prezentacija može da egzistira paralelno s knjižnom strukturom. Spasojevićeve table postavljaju veće zahteve nego što je puko vizuelno uobličenje. Ne samo što se njegovo delo s obzirom na fizička konstitutivna sredstva preklapa medijski s knjišnom strukturom i kompjuterskom umetnošću, nego se po svojoj višemedijnosti preklapa i s vokovizuelom kao umetnošću koja objedinjuje vizuelno, govorno-zvučno, kinetičko i prostorno pod okriljem obaveznog značenja. Otuda i ovi višemedijski radovi uključuju vizuelno, sugestiju pokreta i tekst koji je semantičan. Tačnije, budući da nije zastupljen samo brealovski odnos reči i značenja, nego su

2

upotrebljeni i vizuelni aluzivni i ideogramski konvencionalni znaci - pre se može reći da je značenje sveg pokrenutog vizuelnog materijala semiotičko. Mada i malobrojni čisto likovni Spasojevićevi radovi uspešno opstaju kao čiste vizualije, znatna većina radova, opremljena oruđem značenja, raspolaže uslovima i za kritičku ubojitost. Kritika je uperena na različite oblasti: politiku, ekologiju, seks. Najoštrije strele su s pravom upućene američkoj administraciji, iako je dobro poznato da je ona samo marioneta čije konce vuče jači centar moći. Nisu zanemarljivi ni umetnički protesti protiv bližeg evropskog političkog okruženja i, posebno, protiv metafizičkog zla. Pod sloganom „Arbeit macht frei“ na kapiji konclagera instaliran je amblem Evropske zajednice. Nadrealistički horor pleni u prizoru otimanja dve mrtvačke glave oko banane. Već i samo pominjanje mesta i vremena - „Kragujevac 21. oktobar 1941 / 21. oktobar 1944.“ – predstavlja vrhunac užasa, a u ovom radu se još uspostavlja i važenje vremena za mrtve. Možda povodom nekih tema nije pristojno praviti poente, zato je, valjda, u jednom bomb-artu samo dat prizor atomske bombe i ljudske glave. U radu „Bau-bau“ su ručna bomba i Zemlja približene po strukturnoj isparcelisanosti, s tim što je Zemlja „inficirana“ svojstvom bombe. Ućutkana Srbija, zašivenih usta, istovremeno je i Srbija naseljena Munkovim „Vriskovima“. Pored sveg crnila, radovima ne nedostaje humor, ali sličnog tamnog „valera“. Smisao „Fast food“ doživljava transformaciju: uobičajeno značenje hrane koju čovek može brzo pojesti ovde se odnosi na čoveka koji brzo izmiče monstrumu da mu ne postane hrana. Obamina glava na krovu Bele kuće indukuje valersku konverziju iste kuće kroz dobrodošlicu „Welcome to the Black House“. Možda nekolikim radovima na temu seksa nedostaje malo „izostavljanja“ da bi se ublažila izvesna bukvalnost. Ipak, čini se bitnim da su sva značenja koja radovi ove knjige uspostavljaju, bez obzira na njihovu humornost ili potresnost, uvek ubedljivo sapeta sa oblikom. Verovatno se jedino na taj način mogu sačuvati i vrednost dela i značaj značenja koja ne smemo da zaboravimo, niti uzročnicima nekih od njih imamo prava da oprostimo. Zavođenju na nepodnošljivu lakoću stvaranja koje omogućuje digitalno krupnosegmentno kolažiranje, klipinzi – Spasojević se odupro donošenjem, reklo bi se, veće gustine ličnih umetničkih odluka nego što je to uobičajeno za imejlovski medij, kao prvi vid postojanja Male noćne pošte. Ipak, s obzirom na visoko razvijenu digitalnu simulaciju tehnika likovne umetnosti, ne može se uvek znati da li je određeni pojedinačni rad proizišao iz autorskog odlučivanja o najsitnijim pojedinostima izvođenja, ili u njemu pretežu krupnosegmentno kolažiranje i „kliping“. Iako stepen autorstva zavisi od toga, možda ovaj moj kriterij nije umesno potegnuti u pogledu i-mejl vida ovog dela, jer za taj medij nije bitno razotkrivanje porekla egzekucije, pa nije toliko važan ni stepen autorstva za koji se ja zalažem. Međutim, možda se Mala noćna pošta nešto više bliži kritičnoj zoni problema autorstva kada se okolnosti imejl

3

medija projektuju na status knjige. Jer, po svoj prilici se i delimična neprozirnost egzekucije takođe projektuje na knjigu. Uprkos neprozirnosti egzekucije u meri u kojoj ona može biti presudna po autorstvo, ostaju brojna druga dejstva ovog dela, bilo o kojem njegovom vidu da je reč, koja svedoče o zadovoljavajućem stepenu autorstva. Među tim dejstvima su organizacija oblika u prostoru, iznalaženje prodornih veza između oblika kao vizuelnog znaka i značenja, opseg kardinalnih tema koje se tretiraju, dosezanje poetičnosti posredstvom eliptičnosti koja ne propada u nerazumljivost. Imam utisak da listanje elektronske forme dela dozvoljava kraće vreme zastajkivanja nego što je to slučaj s listanjem dela u vidu knjige sa svim njenim fizičkim svojstvima. Tim povodom zapaža se da Spasojevićevi predlošci poseduju i znatnu brzinu dejstva, jer najčešće uspevaju da osvoje i u neštedrom „elektronskom“ trenutku. Ta brzina dejstva, međutim, ne zavisi samo od Spasojevićevih projekata-projektila nego i od naše reagibilnosti. Podrazumeva se da uvek postoji prećutan zahtev da se pojedinačno ostvarenje uzdigne iznad obeležja opšteg umetničkog usmerenja, nije dovoljno da mu samo pripada. Sa te tačke posmatranja, Izvanredno svojstvo ovog dela jeste u tome što ono opstaje i bez obzira na to kako je klasifikovano. To što ono nudi, ne izgleda podložno nekoj skoroj istrošivosti. Na fonu srodnih pojava u umetnosti, ova knjižna verzija Male noćne pošte predstavljaće značajan doprinos u toj oblasti umetnosti i po svome umetničkom kvalitetu i kao prvo izdanje te vrste. Na kraju, pored odavanja priznanja Zoranu Spasojeviću, svakako treba skrenuti pažnju i na hrabro poduzetništvo urednika Đorđa Savića i istaći saradnike na grafičkoj opremi - Ivana Đurišića i Radovana Šarenca. Napomena: Objavljeno u časopisu"Treći program", broj 143-144, strane 452-454, leto-jesen 2009 Prikaz je pročitan u radio-emisiji "Hronika", Treći program Radio Beograda, 27.11.2009.