oVjeverice

U divljini, sve veverice imaju isti nain ishrane, koji je uslovljen godinjim dobima. Veina veverica jede kotunjave plodove, pupoljke, zrnevlje, jajaca od ptica. Crvene veverice posebno vole seme borovine. Preko zime se najee hrane gljivama i korom drveta. Veverice uglavnom skladite hranu za hladnije dane, i to kotunjave plodove i peurke.Ishrana

Ako je veverica sigurna da joj niko nee smetati, ona na svojim tumaranjima neprestano trai hranu. Ve prema dobu godine jede plodovo ili semenje, pupoljke, granice, ljuske, jagode, zrnevlje i gljive. Glavni deo njene hrane sastoji se ipak od iarki jele, bora i smreke, pupoljaka i mladih izdanaka. Veverica odgrize iarke naeg crnogorinog drvea sasvim uz peteljku, mirno seda na stranje noge, die iarku prednjim nogama do njukice, neprestano je okree i svojim dobrim zubiima odgriza jedan listi za drugim sve dok se ne pokae jezgra koju onda vadi jezikom i gura je u usta. A naroito se veseli kad nadje dovoljno lenika, svoju najmiliju hranu. Osim toga rado jede orahe kad potpuno sazru. Najpre oljuti zelenu ljusku, a onda prihvata orah prednjim apicama i gloui bui sa neverovatnom brzinom. Okreui orah vamo-tamo, ona sa nekoliko ujeda izbui u ljuski rupu, sve dok se orah ne raspadne u 2 polovine ili vie komadia. Zatim vadi jezgru i vrsto je smrvi kutnjacima, kao to ini sa ostalom hranom koju uzima. Gorke semenke, na primer badem, za nju su otrov, 2 gorka badema dovoljna su da je ubiju. Osim semenki i kotica veverica jede borovnice i gljive, i to vrlo rado. Do voa joj nije stalo, ali e oguliti itavo meso sa kruaka i jabuka da doe do kotica. Na alost, velik je prijatelj jaja, pa pljaka sva gnezda na koja naie pri svojim skitnjama, a isto tako ne tedi mlade ptice pa se tavie usuuje da napadne i odrasle ptice. im veverica ima dovoljno hrane, odmah poinje da sakuplja rezerve za kasnija, tea vremena. U pukotinama i rupama upljeg drvea, ispod korenja, u rupama koje je sama iskopala, pod grmljem i kamenjem, u svakom svom gnezdu i na slinim mestima ureuje veverica svoje ostave, pa do njih dovlai esto sa velike udaljenosti orahe, zrnevlje i kotice.