VITAMINI

Vitamini i vitaminske droge • Vitamini su prirodna organska jedinjenja koja se u malim količinama neophodna za rast, normalno funkcionisanje organizma i održavanje zdravlja čoveka.

• Ova jedinjenja se sintetišu u animalnom i biljnom tkivu.

• Čovek samo delimično ima sposobnost da neke provitamine transformiše u vitamine, iz tog razloga je u potpunosti zavistan od unosa vitamina putem hrane.

• Po hemijskoj prirodi, vitamini se međusobno razlikuju. Vitamin C (askorbinska kiselina) je šećerne prirode, vitamin A je diterpen, vitamin D ima steroidnu strukturu...

• Podela vitamina je izvršena na osnovu njihove rastvorljivosti: liposolubilni (Vitami A, D3, K1, E) i hidrosolubilni (Vitamini C, -Biotin, H, B1, B2, B3, B5, B6, B9, B12).

Vitamin C

Vitamini i vitaminske droge • Vitamini koji su neophodni za funkcionisanje jednog organizma, obezbeđuju se iz hrane.

• Dnevne potrebe su definisane kroz preporučene dnevne potrebe za vitaminima .

•Nedovoljno unošenje i iskorišćavanje vitamina iz hrane, uzrokuje njihov deficit u organizmu i pojavu raznih oboljenja, hipovitaminoza (skorbut-nedostatkom vitamina C, sreće se kod mornara koji su dugo bili na moru. Rani simptomi su primetni na ivicama usana, krvarenje desni i zubi koji postaju labavi. U odmakloj fazi mišići postaju slabi i prisutan je bol u zglobovima, beri-beri- je neurološki i kardiovaskularni poremećaj,nastaje usled nedostatka vitamina B1. Ova bolest predstavlja veliki problem na Dalekom istoku, jer pirinač koji se tamo koristi u ishrani, nema visoki nivo vitamina B1. Javlja se kao bol u ekstremitetima i promene u boji kože. Srce kod nekih ljudi može da bude uvećano, i broj otkucaja je neregularan, pelagra-nedostatak vitamina B3 itd.).

• Povećan unos vitamina, takođe, može da izazove poremećaje u organizmu što se manifestuje određenim oboljenjima (hipervitaminozama).

Najvažnije vitaminske droge Droga Biološki izvor Vitamin

Dauci radix recens Sirovi koren šargarepe

Daucus carota, Apiaceae Provitamin A

Medicago sativae folium

List lucerke

Medicago sativa, Fabaceae

Provitamin A

Cucurbitae fructus recens

Sirova pulpa bundeve

Cucurbita sativa, Cucurbitaceae

Provitamin A

Urticae folium

List koprive

Urtica dioica, Urticaceae Vitamin K

Maydis stigmata

Kukuruzna svila

Zea mays, Poaceae Vitamin K

Milefolii herba

Herba hajdučke trave

Achillea millefolium, Astaeraceae

Vitamin K

Bursae pastoris herba

Hoću-neću

Capsela bursa pastoris, Brassicaceae

Vitamin K

Najvažnije vitaminske droge Droga Biološki izvor Vitamin

Rosae caninae fructus Šipurak

Rosa canina, Rosaceae Vitamin C

Ribes nigri fructus

Plod crne ribizle

Ribes nigrum, Grossulariaceae

Vitamin C

Primulae folium

List jagorčevine

Primula sp., Primulaceae Vitamin C

Juglandis immaturi fructus

Zeleni orasi

Juglans regia, Juglandaceae

Vitamin C

Pini folium

Mlade četine bora

Pinus sp., Pinaceae Vitamin C

Petroselini folium

List peršuna

Petroselinum crispum, Apiaceae

Vitamin C

Capsici fructus

Plod paprike

Capsicum annuum, Solanaceae

Vitamin C

Vitamini i vitaminske droge

Biljka: žbun, visine preko 2m. Grane uspravne ili povijene, prekrivene srpasto povijenim trnovima. Listovi spiralno raspoređeni, neparno perasto složeni. Eliptični, testerasto nazubljeni. Krunični listići ružičaste boje. Plod je zbirna orašica. Stanište: može se naći u nizijskom regionu, pa sve do planinskih oblasti i četinarskih šuma. Koristi se: nepotpuno zreo, osušeni plod (Rosae caninae fructus). Berba i sastojci: plod se bere krajem leta, kada nije potpuno zreo. Sadrži različite vrste vitamina: vitamin C do 1%, karotenoide (provitamin A), vitamin K, vitamin B kompleksa. U masnom ulju orašica ima vitamina E. Sadrži i kompleks flavonoidnih heterozida, voćnih kiselina, šećera, pektina, mineralnih materija i tanina. Upotreba: koristi se za izradu vitaminskog napitka kao okrepljujuće i osvežavajuće sredstvo. Koristi se preventivno protiv gripa, prehlada i infektivnih oboljenja. Deluje i kao blagi diuretik, a koristi se i kao dopunska terapiaj kod reumatizma i artritisa.

Rosae caninae fructus- šipurak, plod divlje ruže

Rosa canina L., Rosacea

Vitamini i vitaminske droge

Biljka: višegodišnja zeljasta biljka. Stablo četvrtasto i pokriveno čekinjastim i žarnim dlakama. Listovi naspramno raspoređeni, lancetasti, po ivici grubo testerasto nazubljeni. Na naličju se nalaze kratke dlake izmešane sa žarnim dlakama. Cvetovi su jednopolni, a biljke jednodome ili dvodome. Cvetovi su zelenkasti i sakupljeni u prividne klasove ili rese. Muške cvasti su uspravne, ženske vise. Stanište: oko kuća, po njivama, duž rečnih dolina, na vlažnim staništima. Nalazište: kao ruderalna biljka široko rasprostranjena u SR Srbiji. Koristi se: list (Urticae folium) i koren (U. radix) Berba i sastojci: bere se mlad, zdrav i razvijen list. Koren se vadi u jesen. U listu ima hlorofila, karotenoida, vitamina (K, C i B-grupe), triterpena, sterola, mineralnih soli i tanina. U korenu ima tanina i drugih sastojaka. Upotreba: diuretik, matabolik, antidijaroik.

Urticae folium – list koprive

Urtica dioica L., Urticaceae

Vitamini i vitaminske droge Dauci radix recens- svež koren šargarepe

Daucus carota L., Apiacea

Biljka: Dvogodišnja ili jednogodišnja zeljasta biljka. Stabljika rebrasta, prekrivena čekinjastim dlakama, visine do 80cm. Koren vretenastog oblika. Listovi 2-4 puta perasto deljeni. Cvetovi grupisani u složene štitove. Plod je šizokarpijum. Stanište: suve i vlažne livade, nasipi, poljia. Nalazište: u Srbiji široko rasprostranjena. Koristi se: svež koren (Dauci radix recens). Berba i sastojci: koren se vadi u jesem. Sadrži karotenoide, vitamine (provitamin A), šećere, mineralne soli, pektine. Upotreba: svež koren je hrana, lek (digestiv, antihelmintik i blag antidijabetik).

Vitamini i vitaminske droge Capsici fructus- plod paprike

Capsicum annuum L., Solanaceae

Biljka: jednogodišnja zeljasta biljak visine do 50 cm. Stabljika uspravna, gola. Listovi prosti na lisnim drškama. Cvetovi aktinomorfni, pojedinačni ili po 2 na kratkim drškama. Plod je konusna ili ovalna bobica, uspravna ili na dole povijena, a perikarp je čvrst, kožast, sjajan i različite boje: zelene, žute ili crvene. Stanište: kulturna biljka. Nalazište: u Srbiji se gaji. Koristi se: osušen zreo plod krupnih dugačkih sorti ljute paprike (Capsici fructus). Berba i sastojci: bere se zreo plod. Sadrzi alkaloide, amide kiselina (glavna je kapsicidna kiselina), karotenoide, askorbinsku kiselinu, masno i etarsko ulje. Upotreba: deluje kao rubefacijens i stomahik.

Vitamini i vitaminske droge Maydis stigmata- kukuruzna svila

Zea mays L., Poaceae Biljka: jednogodišnja zeljasta biljka visine preko 200 cm. Adventivni korenovi dobro razvijeni. Listovi linearno-lancetasti. Cvetovi jednopolni, biljka jednodoma. Klasići sa muškim cvetovima gdre metlicu. Ženski klasići grade cvast klip. Ceo klip je obavijen braktejama izvan kojih se za vreme cvetanja pomaljaju končasti žigovi (svila). Nalazište: gajena biljka. Koristi se: kukuruzna svila (Maydis stigmata). Berba i sastojci: bere se samo mlada, sočna kukuruzna svila sa ženskih cvetova. Sadrži oko 2% masnog ulja, 0.1% etarskog ulja, smolu, flavonoide, gorka jedinjenja, saponine, tanine, sluzi, šećere, karotenoide, vitamin K, askorbinsku kiselinu. Upotreba: deluje kao blag diuretik i spazmolitik. Koristi se i kao sredstvo za pojačano lučenje žuči.

ALIFATSKE KISELINE

Droge koje sadrže niže alifatske kiseline

• Kiselost ćelijskog soka potiče od organskih kiselina. One su značajne za normalno fukcionisanje biljne ćelije.

• U biljkama su najrasprostranjenije sirćetna, oksalna, ćilibarna, jabučna, vinska i limunska.

• Droge koje sadrže voćne kiseline deluju blago laksantno i diuretično.

• Voćni sokovi i voće se koriste kao sredstva za otklanjanje i sprečavanje nastanka hroničnog zatvora. Pomažu boljem varenju hrane jer pojačevaju lučenje enzima u digestivnom traktu.

• Kao droge se koriste plodovi divljih, gajenih voćaka ili zeljasti delovi nekih biljaka.

Plodovi kao droge Droga Biološki izvor Sastojci

Pruni fructus Plod šljive-sočna koštunica

Prunus domestica, Amygdalaceae

40% šećera, pektini, min. materije, jabučna kiselina

Cerasi fructus

Plod višnje-sočna koštunica

Prunus cerasus, Amygdalaceae

Do 1.5% organskih kiselina

Myrtilli fructus

Plod borovnice-bobica

Vaccinium myrtillus, Myrtaceae

Do 1.5% organskih kiselina

Ribis rubri fructus

Plod crvene ribizle-bobica

Ribes rubrum, Grossulariaceae

5% šećera, 3% limunske kis., vitamin C

Rubi idaei fructus

Plod maline-zbirna koštunica

Rubus idaeus, Rosaceae

10% šećera, belančevine, limunska i jabučna kiselina

Corni maris fruktus

Plod drena-koštunica

Cornus mass, Cornaceae

10% šećera, organske kis., pektini, tanini, vitamin C

Cydoniae fructus

Plod dunje-sinkarpna koštunica

Cydonia oblonga, Malaceae

1% organskih kiselina, pektine, tanine

Droge koje sadrže niže alifatske kiseline

Rubi idaei fructus- plod maline

Rubus ideus L., Rosaceae

Biljka: višegodišnja biljka. Stablo visoko do 150 cm, uspravno, sa mnogobrojnim trnićima. Listovi perasto složeni. Cvetovi sakupljeni u grozdaste cvasti. Plod zbirna koštunica. Stanište: raste po šumama i proplancima. Nalazište: na Kopaoniku, Goliji, Jastrepcu, Staroj planini i na dr. palninama. Koristi se: sveži plod (Rubi idaei fructus). Berba i sastojci: bere se zreo plod. Sadrži do 10 % šećera, organske kiseline, tanine, pektine, mineralne soli, vitamine. Upotreba: Od soka svežih malina spravlja se u apotekama oficinalni malinov sirup koji služi za zaslađivanje tečnih lekova, osobito namenjenih deci.

Droge koje sadrže niže alifatske kiseline

Myrtilli fructus- plod borovnice

Vaccinium myrtillus L., Vacciniaceae

Biljka: listopadni žbun, visine do 50 cm. Listovi prosti, celi, spiralno raspoređen. Cvetovi dvopolni, pojedinačni, javljaju se u pazuhu listova. Plod sočna bobica. Stanište: četinarske i mešovite šume. Nalazište: u Srbiji široko rasprostranjena. Koristi se: plod (Myrtilli fructus). Berba i sastojci: beru se zrele bobice, po lepom i suvom vremenu posle rose. Sadrži do 10% tanina, antocijanine, voćne kiseline, pektine i dr. Upotreba: plod je antidijaroik.

Voće i povrće u kozmetičkim preparatima

• Voće i porće se često koristi u kozmetičkoj industriji zbog prisustva voćnih kiselina, enzima, vitamina, mineralnih materija itd.

• Ovi sastojvi doprinose negujućem, tonizirajućem i umirujućem delovanju kozmetičkih preparata za negu kože i kose.

• Salata- čini kožu mekom, nežnom i svilenom

• Kokotac- smanjuje nastanak bora

• Krastavac- čini kožu tankom i mekom

• Peršun- boji kosu sivo

• Jagoda- koristi se kao adstringens

• Kajsija- revitalizuje kožu

• Limun- posvetljuje kožu

MINERALNE MATERIJE

Droge koje sadrže mineralne materije

• Biljke iz podloge, pored ugljenika, kiseomika i vodonika, usvajaju i ostale hemijske elemente.

• Ovi elementi se obično nalaze u rastvoru u svom jonskom obliku i biljka ih preuzima korenovim sistemom.

• Mineralne soli su neophodne biljci, kao i svim drugim živim bićima za izgradnju, rast, reprodukciju i normalno fukcionisanje.

• U većim količinama neophodno je prisustvo N, S, P, K, Ca, Mg, Fe (makroelementi).

• U malim količinama je neophodno prisustvo Mn, B, Zn, Cu, Mo, Cl (mikroelementi).

• U tragovima su potrebni Na, Se, Co, Si.

• Sadržaj mineralnih materija u biljnom tkivu delimično odražava sastav podloge na kojoj biljka raste.

Droga Biološki izvor Sastav soli

Betulae folium Betula pendula, Betulaceae

Kalijumove soli

Urticae herba Urtica dioica, Urticaceae

Kalijumove i kalcijumove soli

Millefolii herba Achillea millefolium, Asteraceae

Kalijumove soli

Allii sativi bulbus Allium sativum, Alliaceae

Selen vezan za organska jedinjenja

Galeopsidis herba Galeopsis segetum, Lamiaceae

Silicijumove soli

Equiseti herba Equisetum arvense, Equisetaceae

Kalijum silikat

Avenae stramentum Avena sativa, Poaceae Silicijumove kiseline

Mineralne materije kod biljak

Mineralne materije kod biljak Galeopsidis herba- herba smrdljive koprive

Galeopsis segatum Necker, Lamiaceae Biljka: jednogodišnja biljka. Listovi sa

dlakavim drškama, jajasti do lancetasti. Obično od 4-8 cvetova u pršljenu. Plod orašica. Stanište: na ivici šuma, u šikarama, na poljima, na peskovitoj podlozi. Nalazište: u Srbiji široko rasprostranjena. Koristi se: gornji deo biljke u cvetu (Galeopsidis herba). Berba i sastojci: bere se preko leta, dok biljka cveta. Sadrži tanine, silicijumovu kiselinu, saponine i malo etarskog ulja. Upotreba: deluje kao blag ekspektorans i adstringens. Najčešće se upotrebljava protiv katara pluća.

Mineralne materije kod biljak Equiseti herba- nadzemni deo poljskog rastavića

Equisetum arvense L., Equisetaceae

Biljka: višegodišnja zeljasta biljka. Sterilna stabljika člankovita, pršljenasto razgranata. Fertilna stabljika se formira pre sterilne, negranata je. Na vrhu je sporonosni klasić. Stanište: raste na vlažnim mestima, pored potoka, reka. Nalazište: u Srbiji široko rasprostranjena. Koristi se: nadzemni deo biljke (Equiseti herba). Berba i sastojci: beru se preko leta samo zelene sterilne, granate stabljike. Sadrže mineralne materije, od kojih je najznačajnija silicijumova kiselina. Sadrže i silikate i kalijumove soli, zatim flavonoide, alkaloide i organske kiseline. Upotreba: deluje kao diuretik, i kao takav je poznat kao narodni lek.

Pčelinji proizvodi u farmaciji i kozmetologiji

• Pored voskova i meda, i neki drugi proizvodi pčela radilica se koriste za izradu farmaceutskih preparata.

Matični mleč

• To je mlečno bela tečnost i produkt je lučenja pljuvačnih žlezdi pčela radilica.

• Koristi se kao osnovna hrana neophodna za razvoj larve pčele radilice.

• Sadrži mešavine aminokiselina, vitemine (B kompleksa i vitamin C), lipide, masne kiseline, ugljene hidrate i mineralne materije.

• Koristi se kao dodatak hrani; reklamiran je kao agens koji usporava procese starenja.

Pčelinji proizvodi u farmaciji i kozmetologiji

Propolis

• To je gusta, tamna smolasta masa.

• Nastaje pod uticajem fermenata pljuvačke pčele od smole koju one sakupe sa pupoljaka i mladih izdanaka.

• Pčele ga koriste za oblaganje i zatvaranje pukotina i šupljina u košnicama.

• Sastoji se od velikog broja jedinjenja, od kojih najviše ima fenola, pčeljnjeg voska, drugih voskova, flavonoida, terpenskih jedinjenja i lipida.

• Propolis se koristi zbog svog antibakterijskog i antivirusnog svojstva. Ispoljava i antiinflamatornu aktivnost, a deluje i kao blag anestetik.

Pčelinji proizvodi u farmaciji i kozmetologiji

Polen

• Polen predstavlja fini cvetni prah.

• Pčelama služi kao hrana.

• Zrno polena se sastoji it dve opne: spoljašnje egzine i unutrašnje intine.

• Osušeni polen sadrži do 25% proteina, 45% ugljenih hidrata, masne materije, sterole, vitamine, enzime i mineralne soli. Flavonoidi i karotenoidi su odgovorni za boju polenovih zrna.

• Koristi se kod povišenog krvnog pritiska, uznemirenosti, bezvoljnosti i kao dodatna terapija lečenju alkoholizma. Za jačanje odbrambene sposobnosti i kao dodatak hrani. Uočena je i antimikrobna aktivnost.