Akademija strukovnih studija Beograd

Visoka zdravstvena škola

Mr Sanja Stanisavljević

ZDRAVSTVENA NEGA U INTERNOJ MEDICINI 1

Beograd, 2020.

Zdravstvena nega u hematologiji

Medicinska disciplina koja se bavi

prouĉavanjem krvi i krvotvornih organa

Krvne ćelije, plazma, limfa;

Hematopoeza;

Krvne grupe;

Hemostaza i koagulacija krvi;

Bolesti krvi i krvotvornih organa.

HEMATOLOGIJA

Tečno tkivo, crvene boje (hemoglobin - belančevina

koja sadrži gvožđe), PH 7,3-7,5, specifične težine

1048-1068.

Zapremina krvi: oko 5 litara (6-8% telesne težine).

KRV

Hematopoezni organi

1. Respiratorna funkcija (prenosi O2 i CO2);

2. Nutritivna funkcija (prenosi hranljive materije);

3. Ekskretorna funkcija (odstranjivanje produkata

metabolizma);

4. Termoregulatorna funkcija (održava stalnu telesnu

temperaturu);

5. Regulatorna funkcija (humoralna regulacija - voda,

soli, hormoni);

6. Odbrambena funkcija (humoralni imunitet).

Funkcije krvi

Izgled krvnih ćelija pod mikroskopom

ERITROCITI TROMBOCITI LEUKOCITI

Ne sadrže jedro.

Stvaraju se u koštanoj srži.

Eritropoezu reguliše eritropoetin (bubrezi) i parcijalni pritisak O2 u krvi.

Duţina ţivota :120 dana (RES – slezina).

Uloga: prenos O2 i CO2, puferska uloga (održanje acidobazne ravnoteže).

LEUKOCITI

Stvaraju se u: koštanoj

srţi iz mijeloblasta

(fagociti, imunociti) i

limfnim ţlezdama iz

limfoblasta (imunociti).

Ţivotni vek: 3-5 dana.

Uloga: imunološka

odbrana organizma.

LEUKOCITI

(funkcionalna podela)

Fagociti Imunociti

Granulociti Monocitii Limfociti Plazmociti

neutrofilni

bazofilni

eozonofilni T B

TROMBOCITI

Stvaraju se u koštanoj

srži iz megakariocita.

Ţivotni vek: 10 dana.

Uloga: hemostaza i

koagulacija krvi.

Leukocitna formula

Procentualna zastupljenost pojedinih loza leukocita.

Leukocitoza – povećanje broja leukocita,

Leukopenija - smanjenje broja leukocita.

• Limfocitoza → virusne infekcije,

• Granulocitoza → bakterijske infekcije,

• Eozinofilija → alergijska reakcija, parazitna infekcija

KRVNE GRUPE

Zastupljenost krvnih grupa u opštoj populaciji

Rh krvni sistem

Rezus majmuni.

Prisustvo antigena (C, D, E, c, d, e) na Er određeno je

genima.

Recesivno nasleđivanje.

RH + RH -

Nije prisutan antigen D

na površini eritrocita.

Prisutna anti D antitela u

serumu

Prisutan antigen D na

površini eritrocita.

Nema anti D antitela u

serumu

TRANSFUZIJA

Transfusio (lat.) - prelivati, presipati, točiti.

Postupak parenteralne nadoknade transfuzioloških ili

infuzionih rastvora kao nadoknade krvi.

Nadoknada volumena krvi, uspostavljanje adekvatne

hemo i homeostaze, oksigenacija tkiva.

Terapijski postupak u svim granama medicine kada

postoji nedostatak ili gubitak krvi ili delova krvi.

Modaliteti transfuzije krvi

1. Cela puna krv

• ac. krvavljenja,

• hipovolemija,

• hipotenzivni šok

2. Modifikovana krv

3. Deplazmatisana krv

• anemija,

• prevencija febrilnih stanja zbog antileukocitnih antitela.

Ćelijski elementi

- eritrocitni koncentrati (anemija, hipohemoglobinemija),

- mladi eritrociti (talasemija),

- oprani eritrociti (IgA alergijske reakcije),

- zamrznuti eritrociti (autologne transfuzije),

- trombocitni koncentrati (trombocitopenija, aplastična

anemija, DIK...).

Komponente krvne plazme

- sveža zamrznuta plazma (gubitak plazme, poremećaj

hemostaze),

- krioprecipitat (hemofilija, DIK, nizak fibrinogen),- albumini 5%, 12%, 20% (ciroza jetre, ascit).

Ko moţe biti davalac krvi ?

Punoletna osoba (18-65 godina), zdrava, dobrog opšteg

stanja, teža od 50 kg;

T0C: manje do 370C, P: 50 - 100/min.,TA: ne viša od

24/14 kPa i ne nižeg od 13,3/8,66 kPa;

Nalaz nad plućima i srcu uredan, ždrelo bez upale;

Limfne žlezde vrata i pazuha, jetra i slezina se ne

palpiraju;

Hemoglobin mora biti iznad 135 g/L (Hct = 0.38) za

muškarce i iznad 125 g/L (Hct = 0.4) za žene.

Interval izmeĊu davanja krvi je 3 meseca (12 nedelja) za muškarce i 4 meseca (16 nedelja) za ţene.

Posebna priprema za davanje krvi nije potrebna (lagani obrok i 4 čaše vode 1-2 sata pre davanja krvi).

Posle davanja krvi

• zavoj ne treba skidati dva sata,

• unositi tečnosti nešto više nego uobičajeno,

• obavljati uobičajene aktivnosti,

• izbegavati teži fizički rad ili vežbe najmanje 4 sata posle davanja krvi,

• izbegavati pušenje i alkohol,

• tog dana ne kretati kao vozač na dug i naporan put, niti obavljati rizičan posao (npr.penjanje, rad na skeli i sl.).

Kriterijumi za PRIVREMENO odbijanje davalaca:

• hipotenzija, transfuzija krvi,

• ac. infektivne i zapaljenske bolesti, alergije,

• uzimanje lekova (antibiotika, analgetika, steroida,

antihipertenziva, diuretika, antikoagulansa),

• vakcinacija,

• akupunktura, pirsing, tetovaža,

• hirurške i stomatološke intervencije,

• trudnoća, menstruacija, rizičan polni odnos,

• nelečena epilepsija.

Ko ne moţe biti davalac krvi ?

Kriterijumi za TRAJNO odbijanje davalaca

• chr. sistemska oboljenja sa insuficijencijom organa,

• maligne bolesti,

• koronarne bolesti, operacija srca, srčane mane,

• astma, HOBP, emfizem pluća,

• chr. bolesti (diabetes, kolitis...), bolesti krvi i KTO,

• chr. infektivne bolesti (hepatitis, sifilis, AIDS, malarija...)

• chr. autoimune bolesti,

• bolesti zavisnosti, rizična ponašanja,

• psihoze, mentalne retardacije, stanja posle inzulta...

Ko ne moţe biti davalac krvi

Ĉuvanje krvi i derivata

Puna krv i eritrociti – 21-35 dana, T 4-8⁰C.

Trombociti – 1-5 dana, T +22⁰C.

Plazma i krioprecipitat – 36 meseci, T -22⁰C.

INTERREAKCIJA – metod utvrđivanja podudarnosti krvi

primaoca i krvi davaoca (konzervisane krvi).

Uzimanje krvi za KG, RH faktor i interakciju = 5ml krvi

(bez antikoagulansa).

Transfuzione reakcije

Prevencija: BIOLOŠKA PROBA – 10-20 ml krvi.

1. Bol i toplota duž vene u kojoj se aplikuje krv;

2. Pirogena reakcija (jeza, drhtavica, febrilnost);

3. Alergijska reakcija (urtikarija, crvenilo kože, edem očnih kapaka, usana, Kvinkeov edem, šok, pad TA, filiforman puls);

4. Hemolitička reakcija (bol u grudima i slabinskom delu, otežano disanje, gađenje, povraćanje, bilirubinemija, oligurija, anurija, hematurija);

5. TRALI (transfuzijom izazvana akutna povreda pluća –nekardiološki plućni edem

(Stručne greške)

5. Vazdušna embolija (kašalj, dispnea, cijanoza);

6. Hipervolemija (nabreklost vena na vratu, sukrvičav

ispljuvak, kašalj, dispnea, bol u grudima);

7. Tromboflebitis (bol, otok, crvenilo duž krvnog suda,

febrilnost);

8. Hematom

Održavaj sistem prohodnim sa rastvorom 0,9% NaCl-a

Prijavi reakciju nadležnom lekaru i službi transfuziologije

Uporedi podatke bolesnika sa podacima na vrećici krvi i

rezultatom interakcije

Dati terapiju po nalogu lekara i pratiti vitalne parametre

Poslati kesicu krvi sa sistemom u transfuziologiju

Uzeti uzorak urina i krvi (KKS, LDH, Hgb, Bilirubin,

imunohematološki parametri) i poslati u laboratoriju

Dokumentovati reakciju na obrascu za prijavu transfuzionih

reakcija

BOLESTI KRVI I KRVOTVORNIH ORGANA

Leukemije

Ac. mijeloblastna

leukoza (AML),

Ac. limfoblastna

leukoza (ALL),

Ac. monoblastna

leukoza (AML),

Chr. granulocitna

leukoza (HGL),

Chr. limfocitna

leukoza (HLL)...

Anemije

Hipohromna (Fe↓),

Hemoragijska

(transfuzija,

infekcija...),

Perniciozna (B12↓),

Aplastična

(transplantacija

k.s., transfuzija,

onkološka

terapija...)

Hemoragijski

sindromi

Vaskularni

(defekt zida krvnog

suda),

Trombocitopatski

(Tr ↓) ,

Koagulopatski

(poremećaj

koagulacije)...

Simptomi i znaci oboljenja hematopoeznog

sistema

Uvećanje limfnih žlezda i slezine; febrilnost;

Bledilo, malaksalost, umor, tahikardija;

Petehijalna i druga krvarenja;

Ulceracije usne duplje, imunokompromitovanost...

Ikterus;

Uvećanje limfnih žlezda i Hočkinov limfom

Simptomi i znaci leukemija

Bujanje loze nefunkcionalnih i nezrelih leukocita;

Anemija usled smanjenja broja Er (bledilo, slabost,

zamaranje...);

Sklonost infekcijama; febrilnost;

Uvećanje jetre i slezine...

Trombocitopenija (petehijalna i druga krvarenja);

Petehijalna krvarenja

Hemoragijski sindrom

Hemofilija

Punkcija koštane srži

Sternalna punkcija

Razmaz na pločici

Prevencija i tretman mukozitisa (predhodna procena stepena promena) pravilnom i redovnom obradom usne duplje, lokalnim aplikovanjem ordinirane terapije i adekvatnom ishranom (nezačinjena, mlaka, kašasta).

Krvarenje kao posledica trombocitopenije –posmatranjem kože, sluzokože i izlučevina bolesnika blagovremeno uočiti prisustvo krvarenja. Kontrolisati vitalne funkcije. Sve invazivne terapijske i dijagnostičke intervencije svesti na minimum. Pratiti stanje bolesnika nakon venepunkcije ili kateterizacije. U slučaju epistakse primeniti prednju tamponadu nosa.

Sestrinske intervencije u nezi bolesnika

Imunokompromitovanost – pridržavati se svih pravila aseptičnog rada, zabraniti posete, kadrovska izolacija.

Slabost, zamaranje usled anemije – preduzeti mere prevencije pada bolesnika uz predhodnu procenu rizika, omogućiti stalni nadzor bolesnika, pomoć pri obavljanju osnovnih funkcija.

Mogućnost nastanka dekubitusa kod ležećih pacijenata usled anemije- sprovoditi preventivne mere.

Prevenirati neţeljene efekte hemioterapije ukoliko je pacijent na tom modalitetu lećenja.

Intenzivirati mere opšte nege bolesnika zbog febrilnosti i obilnog znojenja.

Hvala na paţnji