Visoka poslovna kola strukovnih studija-Blace Seminarski rad iz osnovi prava Tema:

PRAVO NASLEIVANjA

Mentor: Milica Krulj Mladenovi Dimitrovgrad 2008

Student:

SADRAJ:

Uvod Nasleivanje na osnovu zakona -Zakonski naslednici -Posebna pravila za neke zakonske naslednike -Nuni naslednici -Uraunavanje poklona i isporuke u nasledni deo

Nasleivanje na osnovu zavetenja(testamenta,poslednje volje) -Vrste oblika testamenta -Supstitucija -Tereti i uslovi -Tumaenje testamenta -Opozivanje testamenta -nevanost testamenta -Dokazivanje unitenog,sakrivenog ili izgubljenog testamenta

Zakljuak Literatura

2

- UVODNaleivanje je prenos duhovnoh i materijalnih osobina i vrednosti sa predaka na potomke , vremenska veza meuzavisnosti svih generacija,lanac kontinuiteta. Nasleivanje otud ne predstavlja samo pravni pojam. Naprotiv javlja se i u mnogim drugim naukama kako drutvenim tako i prirodnim (na primer: u biologiji, genetici, psihologiji, sociologiji, istoriji i dr.). U dravnom sistemu Republike Srbije, nasledni odnosi ine segment naslednog prava, a nasledno pravo predstavlja skup pravnih normi kojima se u dravi regilie oblast nasleivanja1 Nasleivanje predstavlja postupak u okviru kojeg se vri raspored imovine,odnosno zaostavtine izmeu naslednika. U savremenim pravima nasleivanje ima imovincki karakter i najece se oznaava kao prelazak imovine umrlog na druga lica. Lice koje je umrlo i ija zaostavtina odnosno imovina prelazi na druga lica naziva se ostavilac,a lica na koja u trenutku smrti prelazi ostavioeva imovina nazivaju se naslednici.Imovina koja prelazi sa ostavioca na njegove naslednike naziva se zaostavtina.2 Da bi dolo do nasleivanja potrebno je da se ostvare sledee etiri predpostavke: 1.Smrt ostavioca 2.Postojanje zaostavtine 3.Postojanje naslednika 4.Postojanje osnova pozivanja na naslee Naslediti se moze na dva naina: na osnovu zakona i na osnovu zavetenja (testamenta,poslednje volje). Naslednik moe biti samo onaj ko je iv u trenutku ostavioeve smrti.Ostavilac moe biti samo fiziko lice. Naslednik ne moe biti onaj ko je usmrtio ostavioca ili je to pokuao,onaj ko je prinudom ili prevarom naveo sastavioca da saini testament takoe onaj ko je pokuao da falsifikuje testament, unitio ga ili sakrio gubi pravo da bude naslednik tog zavetanja,onaj ko se tee ogreio o zakonsku obavezu izdravanja ostavioca,ili mu je uskratio nunu pomo. Naslednik moe imati pravo svojine na stvari koje slue za zadovoljavanje njegovih linih potreba i interesa lanova njegove porodice.1 2

Pravni leksikon avremena administracijiBeograd 1964 B.Blagojevi Nasledno pravo u jugoslavijiBeograd 1988

3

Potrebno je utvrditi taan trenutak delacije Isto dejstvo kao smrt ima i proglaenje nestalog lica za umrlo Komorijenti se meusobno ne mogu nasleivati jer je osnovni uslov da neko lice postane naslednik to da doivi trenutak delacije.Ako se radi o zaetom detetu u momentu delacije sva savremena prava uzimaju da se takav zaetak smatra ve roenim detetom u odnosu na taj trenutak,normalno pod uslovom da se ivo rodi.Ova funkcija u korist zaetka primenjuje se bez obzira na osnov pozivanja na naslee,u korist zakonskih i nunih,ali i u korist testamentalnih naslednika ostavioca. Odsutna i nestala lica mogu biti naslednici,jer se ivot jednom roenog lica pretpostavlja sve dok se u odgovarajuem postupku ne dokae suprotno. Ako nije poznato ima li naslesnika ili je njihovo prebivaljite nepoznato,sud e postaviti privremenog staraoca zaostavtine koji je ovlaen da u ima naslednika tui i bude tuen,da naplauje i isplauje dugove i uopte da zastupa naslednika. U Srbiji se nasleuje po naslednim redovima.Naslednici blieg naslednog reda iskljuuju naslednike daljeg naslednog reda.Poslednji zakonski naslednik je Republika Srbija i ona se ne moe odrei naslea.Zaostavtina koju republika srbija nasledi postaje dravna imovina.

4

- NASLEIVANJE NA OSNOVU ZAKONA I ZAKONSKI NASLEDNICIZakon o nasleivanju Republike Srbije odreuje da ostavioce kao zakonski naslednici nasleuju sledeca lica: ostavioevi potomci, usvojenici, njihovi potomci, suprunici, roditelji, braca i sestre i njihovi potomci, dede i babe i ostali preci. Zakonski naslednici rasporeeni su u nasledne redove po pravilima parentelarnog sistema-ovaj sistem zasniva se na podeli krvnih srodnika u odreene grupeparentele(nasledna kolena).Parentelarni sistem se zasniva na kombinaciji hierarhijskog pozivanja srodnika na naslee,pri emu se uzima podela srodnika na potomke,pretke i pobone srodnike,blizina stepena srodstva,i primena pravila o predstavljanju i prirataju..U Srbiji je broj naslednih redova teorijski ne ogranien s tim da je posle treceg naslednog reda (od etvtog pa nadalje) iskljuena primena prava nasleivanja, tako da se na naslee mogu pozvati samo rodonaelnici tih naslednih redova.Nasleuje se po naslednim redovima i to tako da naslednici blieg naslednog reda iskljuuju iz naslea naslednike daljeg naslednog reda. Republika Srbija je poslednji zakonski naslednik. PRAVO PREDSTAVLJANJA posebno je nasledno pravilo koje omoguava potomcima ostavioevog srodnika koji je u konkretnom sluaju dao negativnu nasledniku izjavu ili ne doivi trenutak delacije,nedostojan je,nesposoban,iskljuen ili lien prava na nuni deo,da stupe na njegovo mesto dobijajuci onaj deo koji bi dobio njihov predak da je postao naslednik.Pravo predstavljanja je osnovno pravilo naslednog prava i usvojeno je u svim savremenim pravima. USLOVI ZA PRIMENU PRAVA PREDSTAVLJANJA: -Da bi uopte dolo do predstavljanja mora doi do smrti rodonaelnika odgovarajue parentele.Samo se potomci mogu koristiti pravom predstavljanja. -Drugi uslov je da reprezentativni nije postao naslednikom ostavioca iz nekog razloga. -Tei uslov je da reprezentativni poseduje odreene kvalitete koji se trae od svakog naslednika(dostojnost,sposobnost,da je roen u trenutku delacuje,...) -etvrti uslov je da se pravo predstavljanja primenjuje samo kod zakonskog,ne i kod testamentalnig nasleivanja.

5

PRAVO PRIRATAJA jeste naslednopravna ustanova koja se primenjuje kada u konkretnom sluaju iz nekog razloga nije mogua primena prava predstavljanja,tako da nasledni deo jednog srodnika postaje slobodan i prirasta naslednom delu naslednika istog reda.Za razliku od prava predstavljanja,pravo prirataja se ptimenjuje kako kod zakonskog,tako i kod testamentalnog nasleivanja. -NASLEDNI REDOVI-

Prvi nasledni red ine; ostavioevi potomci i njegov suprunik.Zaostavtine se u prvom naslednomredu dele tako to ostavioeva deca i suprunik nasleuju jednake delove,npr.ako ostavioc ima suprugu i dvoje dece svi dobijaju po jednu tecinu zaostavtine.

Drugi nasledni red; kao naslednici pojavljuju se ostavioev suprunik i ostavioevi roditelji sa svojimpotomstvom.Zaostavtina se rasporeuje tako to suprunik dobija jednu polovinu(najvie to bi mogao da dobije u prvom naslednom redu), a ostavioevi roditelji po etvrtinu zaostavpo

Trei nasledni red: ine dede i babe ostavioca i njihovo potomstvo.Zaostavtina se rasporeuje izmeu ovih lica tako to se deli u dve velike celine od kolih svaka pripada po jednoj lozi:polovina zaostavtine oevoj, a polovina zaostavtine majinoj lozi.U okviru svake loze baba ideda nasleuju jednake delove,tako da svaki od ovih ostavioevih predaka dobija po1/4 zaostavtine.

etvrti nasledni red: ako nema naslednika u treem naslednom redu,na naslee se pozivaju ostavioeviprababa i pradeda, koji obrazuju etvrti nasledni red.Zaostavtina se deli na dva dela,od kojih jedan pripada precima iz oeve,a drugi precima iz majine loze.Polovina zaostavtine koja pripada jednoj lozi opet se deli na dva dela tako da po jedna etvrtina pripada roditeljima od dedove strane, a druga roditeljima od babe,tako da na kraju rodonaelnik etvrtog reda dobija po 1/8 zaostavtine.U etvrtom redu iskljuena je primena prava predstavljanja.

- POSEBNA PRAVILA ZA NEKE ZAKONSKE NASLEDNIKE-Brani drugI.Ostavioev brani drug gubi pravo na zakonsko naslee: 1.ako je ostavilac podneo tubu za razvod braka, a posle njegove smrti se utvrdi da je tuba bila osnovana, 2.ako je brak sa ostaviocem poniten posle ostavioeve smrti,a iz razloga koji su branom drugu bili poznati u trenutku zakljuenja braka, 3.ako je ivotna zajednica sa ostaviocem bila trajno prestala u sporazumu sa ostaviocem. II.Branom drugu se poveava nasledni deo:

6

Kada je pozvan sa naslednicima drugog naslednog reda,a nema sredstava za ivot,brani drug moe u roku od jedne godine od smrti ostavioca zahtevati doivotno uivanje na celini ili delu nasledstva koju su nasledili ostali naslednici. Pri odluivanju sud naroito ceni duinu trajanja brane zajednice izmeu ostavioca i branog druga,imovno stanje za privreivanje branog druga i ostalih naslednika i vrednost zaostavtine.

-Ostavioevi roditeljiI Uslovi za povecanje naslednog dela roditelja: 1. Kada su pozvani na naslee sa ostavioevim branim drugom,a nemaju adekvatnih sredstava za ivot,ostavioevi roditelji mogu u roku od jedne godine od smrti ostavioca zahtevati doivotno uivanje na celini ili delu zaostavtine koju je nasledio brani rug, 2.ako je ivotna zajednoca ostavioevih roditelja trajno prestala,roditelj koji nema nunih sreddtava za ivot i ukoliko zajednica nije prestala njegovom krivicom,moe zahtevati doivotno uivanje na delu ili celini zaostavtine koju je nasledio drugi ostavioev rodirelj, 3.kada je vrednost zaostavtine tako mala da bi njenom podelom zapali u oskudicu,ostavioevi roditelji mogu zahtevati da u njihovu svojinu pree celokupna zaostavtina. Pri odluivanju o zahtevu ostavioevih roditelja sud posebno ceni imovno stanje i sposobnost za privreivanje roditelja,branog druga i vrednost zaostavtine.

-

II NUNI NASLEDNICI-

Nuni naslednici posebna su vrsta zakonskih naslednika,ije se pravo izvlai direktno iz zakona (nije zasnovan na hipotetikoj volji ostavioca).Nuni naslednici su ostavioevi:potomci,usvojenici i njihovi potomci,brani drug,roditelji,usvojilac,braa i sestre,dedovi i babe i ostali preci. I nuni naslednici svrstani su u nasledne redove:

Prvi nuni nasledni red ine: ostavioeva deca i ostali potomci po pravu predstavljanja,usvojenici injihovi potomci i ostavioev suprunik.

Drugi nuni nasledni red ine: pored rodonaelnika ovog reda ostavioevih roditelja,nuni naslednicimogu biti i ostavioevi braca i sestre (bez obzira na kvalitet srodstva),i to samo oni,a ne i njihovi potomci.Ostavioev usvojilac takoe je nuni naslednik u drugom nunom naslednom redu.

7

Treci nuni nasledni red ine; dede i babe po obe loze uz potpuno iskluenje pravapredstavljanja.Usvojilac iz nepotpunog usvajanja,ostavioeva braa i sestr,njegovi dedovi i babe injihovi ostali preci nuni su naslednici samo ako su trajno nesposobni za privreivanje i nemaju nunih sredstava za ivot.Nunim naslednicima pripada deo zaostavtine kojom ostavilac nije mogao raspolagati i koji se naziva nunim delom.Nuni deo potomaka,usvojenika i njegovih potomaka i ostavioevog branog druga je polovina,a nuni deo ostalih nunih naslednika je treina dela koji bi svakom od njih pripao po zakonskom redu nasleivanja

EMA ZAKONSKIH NASLEDNIKA PO ZAKONU O NASLEIVANJU SRBIJE

-OBJEKTIVNI USLOOVI: da bi neko lice bilo naslednik potrebno je da postoji zakonom predviena veza tog lica sa ostaviocem(odreeno krvno ili graansko srodstvo,brana veza,...) i potrebno je da se to lice po zakonskom redu pozivanja pojavljuje kao naslednik. -OBJEKTIVNO-SUBJEKTIVNI USLOVI: izvesna lica mogu postati nuni naslednici samo uz ispunjenje odreenih uslova .Ti uslovi se svode na injenicu nemanja nunih sretstava za ivot i trajna nesposobnost za privreivanje. -VELIINA NUNOG DELA: da bi se odredio nuni deo nekog lica potrebno je prvo odrediti zakonski deo tog lica .A da bi se zakonski deo utvrdio potrebno je utvrditi obraunsku vrednost zaostavtine.U obraunsku vrednost spadaju :testamentalna raspolaganja,pokloni uinjeni zakonskim naslednicima i svi pokloni uinjeni ostalim licima u poslednjoj godini ivota ostavioca. -PRAVNA PRIRODA PRAVA NA NUNI SEO: nasledopravna priroda prava na nuni deo omoguava ovlaenom licu da uestvuje u deobi zaostavtine.To se dogaa kada zavetalac ne ostavi nita nunom nasledniku ili mu me ostavi zakonom predvieni deo.

8

-OBLIGACIONOPRAVNA PRIRODA: prema ovom reenju nuni naslednik nema pravo da zahteva realan deo zaostavtine.Njegov pravni polioaj u tom pogledu odgovara poloaju poverioca zaostavtine.Iz toga sledi da nuni naslednik u trenutku delacije ne stie stvarno pravo,ve samo pravo da zahteva isplatu odreene sume novca. -POSLEDICE: nuni naslednik u sistemu naslednopravne prirode stie pravo trenutkom delacije,a u sistemu obligacionopravne prirode stie pravo na tubu prema naslednicima.

-URAUNAVANJE POKLONA I ISPORUKE U NASLEDNI DEOZakonskom nasledniku uraunava se u njegov nasledni deo poklon koji je ma na koji nain dobio od ostavioca.Koristi koje je naslednik imao od poklonjene stvari ili prava do smrti ostavioeve ne uraunavaju mu se u nasledni deo. Poklon se nasledniku ne uraunava u nasledni deo,ako je ostavilac u vreme poklanjanja ili kasnije izjavio da se poklon nee raunati u nasledni deo ili se iz odreenih okolnosti ne moe utvrditi da je to bila ostavioeva namera.Pokloni i isporuke uraunavaju se tako to prvo ostali zakonski naslednici dobiju iz zaostavtine odgovarajuu vrednost,pa se posle ostatak deli meu ostalima.Ako je zaostavtina nedovoljna da ostali naslednici dobiju odgovarajuu vrednost,naslednik kome se vri uraunavanje nije duan da vrati nita od primljenog.Time se ne dira u pravo o nunom delu. Naslednik koji se odrekao prava naslea zadrava samo onaj poklon u granicama u kojima ne dira u neslee ostalih nunih naslednika.Pri uraunavanju poklona ceni se vrednost poklonjene stvari u trenutku uraunavanja.Uobiajni manji pokloni nikad se ne uraunavaju u nasledstvo.

- NASLEIVANJE NA OSNOVU ZAVETENJA (TESTAMENTA,POSLEDNJE VOLJE)Zavetenje je lina,jedinstvena i uvek opoziva izjava volje za to sposobnog lica kojom ono rasporeuje svoju imovinu za sluaj smrti u zakonom odrenom obliku.Zavetanje moe sainiti lice koje je napunilo petaest godina i sposobno je da rasuuje.Gubitak sposobnosti za rasuivanje posle sainjenog izvetaja ne utie na njegovu punovanost,osim kada se izmene prilike koje su u vreme zavetanja bile zavetaoeva odluujua pobuna, sud moe na zahtev zainteresovanog lica, staviti van snage pojedine

9

odredbe zavetanja ili celo zavetanje ako zavetalac to nije mogao uiniti zbog gubitka sposobnosti za rasuivanje.Zahtev se moe podneti u roku od tri godine od dana proglaenja zavetenja.Zavetaveva volja mora biti ozbiljna,stvarna i slobodna,takoe njegova namera mora biti odreena i bezuslovna.

U naslednom pravu testament ima vie znaenja: 1.U FORMALNOM smislu zavetenje je svaka izjava volje uperena na postizanje nekog naslednopravnog efekta,data u zakonom utvrenoj formi za testament.U tom smislu neka osoba moe imati vie testamenta,od kojih ce vaei biti samo onaj poslednji(poslednja volja ostavioca).Meutim deava se situacija da zavetalac ima vie testamenata,a da u podlednjem ne uredi neko pitanje koje je uredio u predhodnim verzijama.Tada e u odreenoj meri vaiti i predhodni testamenti. 2.U MATERIJALNOM (SUBJEKTIVNOM) smislu zavetalac moe imati samo jedan testamentto je poslednja volja ostavioca.Poslednja volja mora biti jedna i jedinstvena,jer je to ono to e biti sprovedeno u stvarnom ivotu.Testament u materijalnom smislu predstavlja vanvremensku i apstraktnu volju ostavioca,sto znai da ako se desi da testament bude uniten,on e i dalje postojati u materijalnom smislu .Ako se nekako sazna njegova sadrina ili testament bude rekonstruisan,sud e postupiti po toj volji. 3.U OBJEKTIVNOM smislu,testament predstavlja ispravu koja sadri ostavioevu poslednju volju odnosno objekt na kome je napisan testament (recimo papir)

-VRSTE OBLIKA TESTAMENTAa) Svojeruno zavetenje ili olografski testament-zavetalac koji zna da ita i pie moe zavetanje sainiti tako to e ga svojom rukom napisati i potpisati.Za svojeruno zavetenje nije nuno da se u njemu oznai datum,ali je to poeljno.U sastavljanju ove vrste testamenta ne uestvuju dravni organi.Poto je to najjednostavniji i najmanje zahtevan oblik testamenta,zato se i koristi najmasovnije.Materijal na kome je napisan tekst nije relevantan. b) Pismeno zavetenje pred svedocima ili alografski testament-je pismen,privatni i redovan oblik zavetenja,koje se sainjava na taj nain to e zavetalac unapred sainjenu izjavu svojeruno potpisati u prisustvu dva svedoka izjavljujuci da sainjeno pismo proitao i da je to njegova poslednja volja.Logini uslovi koji se nameu su,da je zavetalac pismen i da ima ouvano ulo vida,testament mora potpisati svojetuno i uobiajnim potpisom,svedoci moraju da vide potpisivanje(znai da moraju da imaju ouvano ulo vida) i da uju izjavu zavetaoca (takoe moraju da imaju ouvano ulo 10

sluha).Ne moraju da budu upoznati sa sadralem testamenta,ali moraju biti pismeni kako bi mogli da potpiu.Ako se testament sastoji od vie strana dovoljno je de se zavetalac potpie samo na poslednjoj. c) Sudski testament-je veoma znaajan oblik pismenog,redovnog i javnog oblika zavetenja ne samo zato to je najece koriena forma testamenta,ve i zato to je to model ija pravila vae i kod ostalih oblika javnih testamenata.Razlog za veliku popularnost ovog testamenta je i to to je za nepismene ili slepe osobe najsigurniji oblik,obzirom na to da u njegovom sastavljanju uestvuje sud. Sudski testament sastavlja sudija optinskog suda,prema usmenom i neposrednom kazivanju samog zavetaoca.Zavetalac ne moe doneti vec pripremljeni tekst testanenta.Pre bilo kakvog postupka sudija mora utvrditi identitet svedoka i da utvrdi da li zavetalac ima sposobnost da saini testament.Identitet se utvruje na tri naina da sudija lino i po imenu poznaje zavetaoca;uvidom u javnu ispravu sa fotografijom i uz sasluanje jednog svedoka identiteta;ili sasluanjem dva svedoka identiteta(iji identitet utvruje uvidom u javnu ispravu sa fotografijom). Sudski testament se belei u zapisnik,a dalji postupak zavisi od toga da li zavetalac moe da proita zavetenje ili ne.Ako moe,predaje mu se zapisnik,koji on ita,a potom sudija na samom testamentu potvruje da ga je zavetalac proitao.Zatim ga potpisuje i overava.Ako zavetalac ne moe,iz razliitih razioga ili ne moe da se potpie testament se sastavlja u prisustvu dva testamentarna svedoka.Sastavljeni testament se ita u prisustvu zavetaoca i svedoka i onda ga zavetalac potpisuje a ukoliko ne moe ostavlja se otisak prsta. Na kraju taj sainjeni testament se predaje zavetaosu ili se na njegov zahtev deponuje u sud,a sud mu o tome izdaje potvrdu. d) Konzularni testament-je pismeni,redovni i javni oblik testamenta koji naem dravljaninu u inostranstvu,po odredbama koje vae za sudski testament,sastavlja konzularni predstavnik ili diplomatski predstavnik Republike Srbije koji vri konzularne poslove. e) Vojni testament- je npismeni,vanredni i javni oblik testamenta koji za vreme rata ili mobilizacije zavetaocu koji je na vojnoj dunosti,po odredbama koje vae za sudski testament,sastavlja komandir ete,drugi stareina tog ili vieg ranga ,neko drugo lice u prisustvu nekog od tih stareina,kao i svaki stareina odvojenog odreda. f) Brodski testament-je pismeni,vanredni(sainjava se u vanrednim okolnostima) i javni oblik testamenta koji zavetaocu na brodu,po odredbama koje vae za sudski testament,sastavlja zapovednik broda.

11

g) Meunarodni testament-je u nae pravo uveden zakonom o ratifikaciji Konvencije o jednoobraznom zakonu o obliku meumarodnog testamenta,sa prilogom od 3.januara 1977.godine.Prema ovoj konvenciji testament e biti punovaan u pogledu oblika,bez obzira na mesto gde je napravljen,gde se nalaze dobra,dravljanstvo,prebivalite zavetaoca .Meunarodni testament je pismeni,redovani i javni oblik testamenta.Ovlaena lica za sastavljanje tog testamenta su sudije optinskog suda i konzularni predstavnik neke zemlje u inostranstvu,kao i lica koja su ovlaena za sastavljsnje vanrednih obliks testamenta.Meunardni testament mora biti sastavljen u pisanom obliku,na bilo kom jeziku,napisan rukom ili na bilo koji drugi nain.Zavetalac moe svoju poslednju volju izjaviti usmeno pred javnim organom koji e zatim preneti u pismenu formu ili moe doneti ve pripremljeni teks testamenta. Sa sardinom tog testamenta on moe ali i ne mora upoznati slubeno lice,samo mora pred njim i pre dva svedoka izjaviti da je sainjeno pismeno i proitao,kao i da je to njegova poslednja volja.Zavetalac potpisuje testament u prisustvu slubenog lica i svedoka,ako ga je potpisao pre toga treba samo da prizna i potvrdi potpis za svoj.Zavetalac mora da potpie svaki od listova koji sadri testament,a ti listovi moraju biti numerisani.Ako ne moe da se potpie,slibeno lice e razlog tome konstantovati na samom testamentu.Zavetalac moe da zahteva da ga neko drugo lice potpie,a ovlaceno lice e takoe i to konstantovati.Zatim se na testament potpisuju svedoci i slibeno lice.Zavetenje mora da sadrzi datum sastavljana .Zavetalac odluuje o nainu uvanja testamenta.Slubeno lice treba da uz testament priloi izjavu kojom potvruje da su ispunjeni svi zakonski uslovi za punovanost testamenta,koji e postojati i bez tog komstantovanja. h) Usmeni testament-je izuzetni i privatni oblik testamenta.Zavetalac moe svoju poslednju volju usmeno izrei pred tri istovremeno prisutna testamentarna svedoka,ako zbog izuzetnih prilika nije u mogunosti da saini pismeno zavetenje.Svedoci moraju da bez odlaganja najblizi sud upoznaju sa sadrinom tesatamenta.Njihove izjave se direktuju u zapisnik koji se potpisuje i overava i takav slui kao testamet.Izuzetne prilike moraju biti takve prirode da pogaaju veu ili manju grupu ljudi usled neotklonjivog i optepoznatog dogaaja koji ih je zadesio i bitno pogorao njihov ivotni poloaj (npr.rat,zemljotres,veliki poar,poplava,...).Obzirom da je ovaj testament izuzetno pogodan za krivotvorenje njegova upotreba je dosta ograniena restriktivnim tumaenjem izuzetnih prilika od starane sudova (npr.postoji sluaj da sudija nije uzeo u razmatranje usmeni testament ene koja je leala u bolnici nekoliko meseci ali je naglo preminula,s obrazloenjem da je ona za to vreme mogla da sastavi neki drugi testament).Ukoliko je trideset dana posle prestanka izuzetnih prilika zavetalac i dalje iv testament e prestati da vai.

12

i) Notarijalni testament-je pismeni,redovni i javni oblik testamenta koji zavetaocu,po odredbama koje vaze za sudski testament,sastavlja javni belenik-notar. NAPOMENA: i ako je zakon o notarima uveliko najavljivan u naoj zemlji,jo uvek se ne zna kada e biti usvojen,tako da taj oblik testamenta u sutini ne postoji,samo je u pripremi. Na zakon dozvoljava i takozvanu konverziju testamenta,odnosno ukoliko je testament sastavljen u jednoj formi za koju ne ispunjava uslove, sud e po slubenoj dunosti priznati taj testament,ali samo ako ispunjava uslove za neku drugu formu.3 -Sadraj testamenta: Zavetalac moe testamentom odrediti jednog ili vie naslednika.Naslednik na osnovu testamenta je lice koje je zavetalac odredio da nasledi celokupnu njegovu imovinu,ili deo imovine odreen prema celoj imovini.Naslednikom se smatra lice kome su testamentom ostavljeni jedna ili vie odreenih stavari ili prava,ako se utvradi da je volja zavetaoca bila da mu to lice bude naslednik.

-SUPSTITUCIJA: Zavetalac umoe odrediti testamentom lice kome e pripasti nasledstvo akoodreeni naslednik umre pre njega,ili se odrekne naslea,ili bude nedostojan da nasledi.zavetalac ne moe odrediti naslednika svom nasledniku.

-TERETI I USLOVI: Zavetalac moe opteretiti nekom dunocu lice kome ostavljazaostavtinu.Takoe zavetalac moe u pojedinim odredbama postaviti i odreene rokove.Nemogui,nedozvoljeni i nemoralni uslovi i tereti,kao i oni koji nisu razumljivi ili su protivreni smatraju se kao da ne postoje.

-TUMAENJE TESTAMENTA: Odredbe testamenta tumae se prema pravoj namerizavetaoca.U sluaju sumnje testament se moe tumaiti kako da se primeni ono to je povoljnije za zakonskog naslednika ili za lice kome je testamentom naloena neka obaveza.

- OPOZIVANJE TESTAMENTA: Zavetalac moe uvek opozvati testament u celini ili deliminoizjavom datom u bilo kom obliku u kome se po zakonu moe sainiti testament . Kad se kasnijim zavetenjem izriito ne opozove ranije, odredba ranijeg zavetenja ostaje na snazi ako nisu suprotne odredbe docnijeg. Ako zavetalac uniti kasnije zavetenje,na snazi ostaje ranije zavetenje ako iz okolnosti ne proizilazi neto drugo. Zavetaoc ima pravo opoziva zavetenja materijalnih stvari ili prava.

3

Anti- Nasledno pravo, Beograd 2004

13

- NEVANOST ZAVETENJA: Zavetenje je nevano ako ako je njegova sadrina protivnaprinudnim propisima,javnom poretku i dobrim obiajima.Zavetenje takoe moe biti nitavo ukoliko je lice koje sainjava testament potpuno lieno radne sposobnosti zbog nemogunosti da rasuuje i ukoliko nema navrenih petnaest godina ivora. Falsifikovana zavetenja su nitava. Nitavost neke odredbe zavetenja ne povlai nitavost samog zavetenja,ukoliko ta odredba nije nije odluujua zbog koje je zavetenje sainjeno.Takoe nitava je ona odredba kojom se zabranjuje deoba nasledstava.

-DOKAZIVANJE UNITENOG,IZGUBLJENOG ILI SAKRIVENOG ZAVETENJA Zavestenje koje je uniteno,izgibljeno ili sakriveno posle smrti zavetaoeve,ili prenjegove smrti ali bez njegovog znanja ili volje,proizvodi dejstvo punovanog zavetenja ako zainteresovano lice dokae da je zavetenje postojalo,da je uniteno,sakriveno ili izgubljeno,da je bilo sainjeno u obliku koji je zakon propisao i ako dokae sadrzinu zavetenja.

-IZVRIOCI ZAVETENJA:U zavetenju moe biti odreen jedan ili vie izvriocazavetenja.Izvrilac moe biti onaj ko je poslovno potpuno sposoban,ali taj izvrilac ukoliko ne eli ne mora se prihvatiti te dunosti. Ako zavetenjem nije odreen izvrilac ili je odreen a nije se primio te dunosti,izvrioca onda moe postaviti sud,ako se utvrdi da je to neophodno,a naroito ako je zavetalac ostavio naloge ,uslove ili rokove. Dunost izvrioca je da se stara o uvanju zaostavtine,da njome upravlja,da se stara o isplati dugova i isporuka i uopte da se stara da zavetenje bude izvreno onako kako je zavetalac to hteo.Ako ima vie izvrilaca,oni zajedno vre dunosti koje su im poverene

-POLAGANJE RAUNA I NAGRADA IZVRIOCU: Izvrilac zavetenja duan je da sudupoloi rain o svome radu,takoe ima pravo na naknadu trokova i nagradu za svoj trud koji mu se isplauje na teret zaostavtine,prema odlici suda.Sud moe,na predlog ili po slubenoj dunosti,opozvati izvrioca zavetenja ako njegov rad nije u skladu sa voljom zavetaoevom ili zakonom.

14

-ZAKLJUAKPod zaostavtinom(nasledstvom,nasleem) podrazumeva se skup prava i obaveza ostavioca,njegova celokupna aktiva i pasiva podobna nasleivanju. Aktiva i pasiva ine bruto vrednost zaostavtine,a razlika izmeu aktive i pasive naziva se ista.Kod zaostavtine treba pomenuti i njenu obraunsku vrednost,koju ini zbir neto vrednosti zaostavtine i vrednosti odreenih poklona koje je ostavilac uinio za vreme svog ivota. Naslednik ostavioca kako univerzalni tako i singularni moe biti fiziko i pravno lice.Ako je samo jedan naslednik naziva se generalni naslednik,a ukoliko je vie naslednika nazivaju se sanaslednici.Naslednik mora doiveti smrt ostavioca,odnosno mora postojati u tom trenutku,takoe dete zaeto u trenutku kada se deli imovina moe biti naslednik. U sastav zaostavtine ulaze pre svega stvarna prava(pravo svojine,slubenosti,pravo zaloge,graenja,...),dravna obligaciona prava(npr.iz ugovora o kupoprodaji,depozitu,zatiom naknade tete,neosnovanog obeanja i td),autorsko pravo i pravo industrijske svojine. Nasleuju se samo ona prava koja su podobna za nasleivanje,a to su po pravilusva imovinska prava.Prava vezana za linost ostavioca iako su imovinske prirode gase se sa njegovom smru. -Javnopravna parava odnosno obaveze su naelno vezana za linost ostavioca i nisu podobna nasleivanju (npr.krivine ili prekrajne kazne) i naslednik nije u obavezi da ih plati. -Privatnopravna prava (stvarna i obligaciona prava) su po pravilu podobna za nasleivanje. Zakon o nasleivanju Srbije iz 1995. godine predvia da zaostavtinu ne ine predmeti domainstva manje vrednosti koji slie svakodnevnim upotrebama ostavioevih potomaka ,ako su sa ostaviocem iveli u istom domainstvu,ti predmeti postaju zajednika svojina tih lica. Izdvajanje iz zaostavtine vri se: 1.po osnovi brane tekovine(zajednika imovina koju subrani drugovi stekli zajednikim radom u toku brane zajednice. 2.Izdvajanje po nekom drugom osnovu(ukoliko se predmet naao u zaostavtini po ugovoru o ostavi pa vlasnik trazi izlienje iz ostavionske mase. 3.Izdvajanje u korist potomaka koju su privreivali sa ostaviocem. Da bi doslo do nasledjivanja potrebno je da se ostvare odreeni uslovi,takoe da bi neko lice postalo naslednik potrebno je da se pridrava i da potuje propisana pravila i norme, mora biti dostojan za 15

nasleivanje i mora posedocati kvalitete koji se trae od svakog naslednika.Dunost izvrioca je da se stara o uvanju zaostavtine,da njome upravlja,da se stara o isplati dugova i isporuka i uopte da se stara da zavetenje bude izvreno onako kako je zavetalac to hteo.

LITERATURA: Oliver Anti Nasledno pravo Beograd 2004Internet stranice: http://sr.wikipedia.org http://www.projuris.org/zakoni/gradjansko_pravo http://www.bgcentar.org.yu/zakon o nasledjivanju

16

17