Presenter

Presentation Notes

Naši životi, naše ličnosti, naši identiteti, naše emocije, naši odnosi s a drugim ljudima menjaju oblik pod uticajem globalizujućih procesa

jer globalizacija upada u lokalnu kulturu. Ona provaljuje u lokalniživotni kontekst i prisiljava nas da živimo na otvoreniji, fleksibilniji iindividualizovan način“. Entoni Gidens

Ireverzibilnost globalizacije Ulrih Bek objašnjava sa osam sledećihfaktora: 1. geografska ekspanzija i sve veća gustina međunarodne trgovine, kao i globalno umrežavanje finansijskih tržišta i rastućamoć transnacionalnih korporacija2. neprestana revolucija informacijskih i komunikacijskihtehnologija;3. univezalni zahtevi za ljudska prava - princip demokratije;4. protok slika iz gobalnih kulturnih industrija;

5. pojava postnacionalne, policentrične svetske politike, u kojojtransnacionalni akteri (korporacije, nevladine organizacije, Ujedinjenenacije) postaju sve moćniji i brojniji uporedo sa vladama;

6. pitanje svetskog siromaštva;7. problem globalnog uništavanja životne sredine;8. transkulturalni konflikti na jednom istom mestu. Termin „globalizacija kulture“ pojavio se krajem osamdesetih godina

prošlog veka, kada je došlo do velike ekspanzije kulturnog povezivanja među ljudima.

Brojni autori nastanak fenomena održivog razvoja pripisuju kulturi. Razvoj zapravo nije ni postojao pre sedamnaestog veka, ni naZapadu, ni na Istoku.

Nastankom protestantske kulture prvi put dolazi do ekonomskograzvoja u Severnoj Evropi i Severnoj Americi.

Kulturne vrednosti su značajne u procesu ljudskog progresa zatošto formiraju principe na kojima se ekonomske aktivnosti zasnivaju, a bez ekonomske aktivnosti progres nije moguć.

Globalna ekonomija dvadeset i prvog veka donosi mogućnosti bez premca u stvaranju prosperiteta u celom svetu, ali i potencijalne pretnje vekovnim kulturnim tradicijama u svim delovima sveta.

Karakteristike sklone progresu Karatkeristike nesklone progresu

Globalizacija i konkurencija Zaštićena tržišta

Bitna mikroekonomija Bitna makroekonomija

Produktivnost na nivou firme Povezanost sa vođama na vrhu

Bitan ljudski kapital/znanje Bitan fizički/finansijski kapital

Fleksibilne meritokratske organizacije Hijerarhija i rigidna organizacija

Migracione strategije Ekonomija obima

Fleksibilnost Zavisnost od stranih partnera

Proaktivni pristup Reaktivan pristup

Zajednička vizija i strategija Vlada kao glavni strateg

Stvaranje bogatstva Redistribucija bogatstva

Inovacije Paternalizam

Posmatranjem ovih karakteristika na primeru Srbije, videli bi da su karakteristike neskolone progresu gotovo u potpunosti zastupljene, dok karakteristika sklonih progresu gotovo da nema.

Zaštićenost tržišta nije u celosti zastupljena, jer su posle demokratskih promena brojne carinske barijere ukinute, dok su sve ostale nepovoljne karakteristike duboko ukorenjene u našu životnu svakodnevicu.

Možemo konstatovati da je bitna makroekonomija, a ne mikroekonomija, povezanost sa vođama na vrhu je neizbežna ako se želi postići bilo kakav uspeh, o produktivnosti na nivou firme se retko ko brine, potencira se kapital, bilo fizički ili finansijski, dok su ljudski kapital i znanje totalno zapostavljeni, vlada je glavni i jedini strateg, a o zajedničkoj viziji i saradnji nema ni govora.

Marija Vargas Ljosa kulturu vidu kao ključni problem modernizacijeLatinske Amerike.

Ekonomske, obrazovne i sudske reforme neophodne za latinoameričkumodernizaciju:“ne mogu se izvesti osim ako im ne prethodi ili ih ne pratireforma naših običaja i ideja, celog kompleksnog sistema navika, znanja, predstava i formi koje mi shvatamo kao „kulturu“. Marija Vargas Ljosa

Uzroci latinoameričke nerazvijenosti u glavama Latinoamerikanaca.

Globalizacija se odnosi na na veoma širok krug događaja i trendova, kao što su razvoj svetske ideologije, velika borba za uspostavljanje Svetskog poretka, slabljenje suvereniteta Nacionalnih država, pojavljivanje i razvoj transnacionalnih korporacija, razvoj svetske trgovine, intenzivne masovne migracije i stvaranje multikulturalnih zajednica, stvaranje planetarnih mass medija i ekspanzija Zapadne kulture u svim regionima sveta.

Otvaranje granica za kulturne uticaje i za povećanje kumunikacija u kulturi vodi, u jednu ruku, podeli veoma uspešnih iskustava, obogaćujućinaše sopstvene kulture podižući ih na veći stepen razvoja, s druge strane, globalni kulturni uticaji vode i unifikaciji i standardizaciji, uspostavljajućiiste kulturne obrasce širom sveta.

Globalizacija kulture doprinosi promeni kulturnih vrednosti različitihzemalja, u čemu se krije nada da se nazadni kulturni stereotipi, koji se pokazuju kao kočnica progresa, mogu menjati.

U knjizi Pan-American Dream izdvaja se deset vrednosti, stavova i sklopova mišljenja po kojima se razlikuju progresivne od statičkih kultura:1. Vremenska orjentacija: Progresivne kulture naglašavaju budućnost; statične kulture naglašavaju sadašnjost ili prošlost. Orjentacija na budućnost podrazumeva progresivan pogled na svet - uticaj nad opstvenom sudbinom, nagradu za vrlinu u ovom životu, ekonomiju pozitivnih ishoda.

2. Rad je od ključnog značaja za dobar život u progresivnim kulturama, a u statičnim kulturama predstavlja teret. U prvim rad predstavlja okosnicu svakodnevnog života; marljivost, kreativnost i uspeh nagrađuje se ne samo finansijski već i zadovoljstvom i samopoštovanjem.3. Štedljivost je u progresivnim kulturama, majka ulaganja i finansijske sigurnosti, a pretnja je egalitarnom statusu “quo” u statičnim kulturama koje često imaju pogled na svet zasnovan na igri nultog ishoda.4. Obrazovanje je bitno za ostvarenje progresa u progresivnim kulturama, dok je od marginalnog značaja, osim za elitu, u statičnim kulturama.5. Zasluga ima presudni značaj za napredovanje u progresivnim kulturama; veze i porodica su ono što se računa u statičnim kulturama.

6. Zajednica: U progresivnim kulturama, radijus prepoznavanja i poverenja širi se izvan porodice na šire društvo. U statičnim kulturama, porodični krug opisuje granice zajednice. Društva sa malim radijusom prepoznavanja i poverenja sklonija su korupciji, utaji poreza i nepotizmu i manje su sklona dobrotvornim aktivnostima.7. Etički kod je obično stroži u progresivnim kulturama.8. Pravda i pravičnost su deo univerzalnih impersonalnih očekivanja u progresivnim kulturama. U statičnim kulturama, pravda na pragu ličnognapredovanja često zavisi od toga ko se poznaje i koliko može da se plati.

9. Autoritet pokazuje tendenciju ka disperziji i horizontalnom širenju u progresivnim kulturama, a u statičnim ka koncentraciji i vertikalnim odnosima.10. Sekularizam: Uticaj regionalnih institucija na građanski život mali je u progresivnim kulturama, taj uticaj je često značajan u statičnim kulturama.

Navođenje ovih deset faktora može da nam ukaže na to šta se krije izaširokog pojma „kulture“ i šta može da utiče na to da se društva razvijaju.

Zaostajanje Afrike u razvoju ima za posledicu siromaštvo, autoritarizam idruštvenu nepravdu, to se takođe pripisuje kulturnim vrednostima.

Danijel Etunga Mengele navodi sledeće kulturne vrednosti koje određujuafričku kulturu:1. Tradicija visoke centralizacije i vertikalnog autoriteta;2. Usredsređenost na prošlost i sadašnjost, ne na budućnost;3. Odbacivanje „tiranije vremena“;4. Gušenje individualne inicijative, uspešnosti i štednje5. Verovanje u vradžbine koje pothranjuju iracionalnost i fatalizam.

Kada je u pitanju interakcija globalizacije i kulture važno je istaći činjenicuda u osnovi postoje dva pristupa:

Konzervativni koji se opire svim uticajima globalne kulture. Drugi pristup, bilo bi preispitavanje sistema tradicionalnih vrednosti i

procena koje od njih treba menjati i usklađivati ih sa zahtevima globalizacije i modernog vremena.

Potrebno je da se opredelimo za sistem vrednosti koji odgovaraprogresivnoj kulturi, odnosno treba da izvršimo reformu naših običaja, celog kompleksnog sistema navika, znanja i formi koje mi shvatamo kaokulturu, da bi globalizacija bila pokretač našeg razvoja i progresa, u suprotnom naše zaostajanje za modernim svetom će biti sve veće, bezšansi za ekonomski i demokratski razvoj.

Razvijenost ili nerazvijenost nisu nametnuti društvu spolja, već ih bira samo društvo.

1. Kakav je odnos kulture i konkurentnosti? 2. Da li statične kulture sa vrednostima koje su se pokazale kao prepreka

razvoju i progresu treba menjati? 3. Da li je moguće da jedan region sačuva svoju istoriju i integritet i da

poštuje svoju lokalnu kulturu, a da ipak bude globalno konkurentan?