Ako se podje od uprotenja da se upravljanje motornog vozila vri se krutim tokovima, onda se moe rei da e biti zadovoljen osnovni kinematski kriterij, da se ose obrtanja tokova sijeku u jednoj toki, kako se to vidi na slici.Ovdje je dato nekoliko karakteristinih izvedbi motornih vozila, koja zadovoljavaju osnovni kinematski kriterij (presjek ose obrtanja je u jednoj taki). Pri ovom uslovu nee doi do proklizavanja nijednog toka. Naravno mehanizam upravljanja, koji obezbjeuje ove uslove, je dosta sloeniji. Za prostije (jednostavne) mehanizme upravljanja ne ostvaruje se osnovni kinematski kriterij. Ose obrtanja tokova se ne sijeku u jednoj taki, to se vidi na slici 445.

Sl. 444 Upravljanje vozilom sa krutim tokovima

Sl. 445 Kinematika zaokretanja sa jednakim uglovima zakretanja

Ovdje su prisutna dva centra okretanja (Osi Ou sl. 445). Sa ovim rjeenjem bi se moralo pojaviti i proklizavanje jednog od tokova, ime se naruava i zadano voenje vozila u krivini, tj. naruava mu se stabilnost, uz poveano troenje pneumatika. Kod cestovnih prevoznih sredstava najee se upotrebljava princip upravljanja zakretanjem tokova samo jednog obino prednjeg mosta (sl. 446). Zakretanje tokova svih mostova primjenjuje se rijetko obino na specijalnim vozilima (grejderi, prikolice velikih duina, zglobni autobusi itd.). Ove konstrukcije znatno smanjuju prostor potreban za okretanje vozila.

Sl. 446 Kinematska ema okretanja vozila sa jednim upravljakim mostom Zakretanjem upravljakih tokova za neki ugao (sl. 446) vozilo se pone kretati oko nekog trenutnog pola O. Pol je presjecite produetka osa svih tokova. Iz slike se jasno vidi da je pri tome potrebno zakrenuti upravljake tokove za razliit ugao (toak blii polu za neto vei ugao , a toak dalje od pola za neto manji ugao ). Mehanizam upravljanja savremenih motornih vozila bazira na principu trapeznog rasporeda prenosnih poluga. Formiranje sistema za upravljanje ide paralelno sa sistemom elastinog oslanjanja motornog vozila. Ova zavisnost je neminovna jer se kinematika upravljakog mehanizma prenosi sa ovjeene mase karoserije na neovjeenu masu tokova. Ovo se posebno odnosi na prenosni mehanizam ukljuujui i trapez upravljanja. Izgled trapeza upravljanja vidi se na slici 447

Sl. 447 Trapez upravljanja Kod mehanizama sa zavisnim sistemom elastinog oslanjanja, prednja kruta osovina predstavlja jednu od komponenata trapeza sa stranicom Bo. U odnosu na osovinu upravljanja, trapez moe biti formiran

ispred ili iza osovine u zavisnosti od koncepcije vozila i raspoloivog prostora. Imajui u vidu prednosti i nedostatke jedne i druge kombinacije preporuuje se kompozicija trapeza iza osovine kako je to pokazano na slici 448. Na ovaj nain smanjena je duina upravljake spone b i na taj nain poveana

Sl. 448 Trapez upravljanja iza (i ispod) osovine njena krutost protiv izvijanja. Postavljanjem trapeza upravljanja iza upravljake osovine ostvarena je njegova zatita protiv mehanikih oteenja u toku eksploatacije. Ukoliko se ima u kombinaciji sistema sa nezavisnim oslanjanjm upravljakih tokova, onda se mora raunati sa zamiljenom osom trapeza (Bo) koja spaja take A i B (sl. 448) osovinice rukavaca oko kojih se okreu tokovi. Imajui gornje u vidu, moe se konstatovati da je glavni zadatak definisati ugao poloaja bone poluge trapeza (o). Za motorno vozilo iji odnos osovinskog rastojanja i trapa upravljakih tokova prelazi vrijednosti L/Bo= 2 2,5 za definisanje ugla okoristi se grafiki metod dat na sl. 438 a). Statistiki podaci za duine

Sl. 449 Grafike metode za odreivanje ugla trapeza bone poluge (d) vezani su za duinu vozila (L) ili prednje osnovine (Bo) i iznose: ()o B d 2 , 0 3 , 0 = (327) ()L d 16 , 0 08 , 0 = (328)

Za motorna vozila vee duine od naprijed definisanog odnosa, moe se prii odreivanju ugla trapeza oprema jednom od postupaka prikazanim na slici 449 b) i c). Sa slike 449 jasno se vidi nain definisanja ugla trapeza o.

Kontrola tehnike ispravnosti ureaja za upravljanje

Ako je stanica opremljena novim ureajima-razvlailico, onda prednji kraj vozila treba dovesti na ureaj. Ukoliko stanica nije opremljena ovim ureajem onda vozilo prednjim krajem treba dovesti to blie dizalici kojom e se podignuti prednji kraj vozila. Samo novo voziloje isto s donje strane. Sva su vozila blatnjava, neka zamaena ili pranjava. Dijelove vozila treba dotaknuti, saviti ili pokuati pomaknuti rukom, a nakon tih radnji ruke ne mogu ostati iste. Preporuljivo je da svaki kontrolor ima par rukavica ili neku krpu u kanalu za pregled donjeg dijela postroja vozila. Kontrolor koji ue pod vozilo i vrati se iz kanala istih ruku nije napravio dobar pregled.