Vin Aver

СТАНИСЛАВ ВИНАВЕР Причу о Станиславу Винаверу није лако написати. На пример, како је почети, приказати читаоцу помоћу неколико одредница, као што је уобичајено? Немогуће, зато што је Станислав Винавер био и један од најзанимљивијих, најевропејскијих, најважнијих писаца српске књижевности прошог века, и преводилац чудесне вештине, и писац путописа. Рођен је у Шапцу 1891. године. Живео је до 1955. године (умро у Нишкој Бањи). Био је јеврејског порекла. Учестововао је у балканским ратовима и Првом светском рату као добровољац. Песник и есејиста Винавер, јавља се као утемељивач експресионистичког покрета (написао је ,,Манифест експресионистичке школе''). Најоштрије се залагао за раскид с традиционалним уметничким изразом и оспоравао је дотадашње ,,патриотске и десетерачке каноне'' које су били поставили дотад неприкосновени књижевни критичари Јован Скерлић и Богдан Поповић. Последње године живота провео је као професионални књижевник и преводилац. Највећи утицај на њега имао је Анри Бергсон, па се и сам називао Бергсоновим шегртом. На књижевном пољу огласио се јако рано, као двадесетогодишњак, збирком песама Мјећа, 1911. године. Писао је поезију и прозу. Одликовао се великом културом. Његова најбоља књига пародија је уједно и најбоља у српској књижевности. Назвао ју је ,,Пантологија новије српске пеленгирике'' заправо је пародија Антологије новије српске лирике Богдана Поповића. Његова поезија, особито она која је садржана у књизи Европска ноћ (1952) носи недвосмислен, аутентичан печат времена ратног, немирног, варирајући своје заробљеничке мотиве са страшћу, али и са свежином. Његова основна преокупација као есејисте био је језички израз који је, у сфери преводилаштва и уопште српске

Documents

Vin Aver