VETERINARSKIGLASNIK - vet.bg.ac.rs · ciola hepatica) i malim (Dicrocoelium dendriticum) ... ciroza, fibroza, jetra ... (12) 3 11 (2015) Kukolj V. i sar.:

VETERINARSKI GLASNIK

VOL. 69

B R O J 1 - 2

STRANA 1 - 160

Beograd 2015.

1-2

V E T E R I N A R S K I G L A S N I K

naučni časopis scientific journal

Veterinarski glasnik je časopis Fakulteta veterinarske medicine Univerziteta u Beogadu Veterinarski glasnik is published by Faculty of Veterinary Medicine University of Belgrade

VET. GLASNIK Vol. 69 Br. 1-2 Str. 1 -160 Beograd, 2015.

IZDAVAČ:FAKULTET VETERINARSKE MEDICINE UNIVERZITETA U BEOGRADU FACULTY OF VETERINARY MEDICINE UNIVERSITY OF BELGRADE FAKULÃTET VETERINARNOY MEDICINÀ UNIVERSITETA V BELGRADE

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK – EDITOR IN CHIEF: Vitomir Ćupić

UREĐIVAČKI ODBOR – EDITORIAL BOARD: Vlado Teodorović, Vera Katić, Sanja Kovačević-Aleksić, Zoran Kulišić, Dragiša Trailović, Stanko Boboš, Milovan Jovičin, Vesna Đorđević, Dobrila Jakić, Sara Savić

MEĐUNARODNI UREĐIVAČKI ODBOR – INTERNATIONAL EDITORIAL BOARD: Arturo Anadon (Španija), Horia Cernescu (Rumunija), Toni Dovenski (Makedonija), Petar Džaja (Hrvatska), Marijan Kosec (Slovenija), Mehmed Muminović (Bosna i Hercegovina), Dimitrios Raptopoulus (Grčka), Peter Šotony (Mađarska), Carlo Valente (Italija)

TEHNIČKI UREDNIK – TECHNICAL EDITOR: Miloš Vučićević

LEKTORI – LECTORS:Irena Nježić i Dušica Čardarević, za srpski jezik / for Serbian language Dušica Čardarević, za engleski jezik / for English languageIrena Nježić za ruski jezik / for Rusian language

GODIŠNJE SE OBJAVLJUJE 6 BROJEVA ČASOPISA

Godišnja pretplata: za pravna lica 6 000 dinara

za individualne pretplatnike 2 000 dinaraza inostranstvo 200 USD(The annual subscription outside Serbia is 200 US $)

Žiro račun broj: 205-2982-66

U finansiranju časopisa učestvuje:

Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije Publication of this journal is financially supported by:

Ministry of Education and Science, Republic of Serbia

Štampa – Printers: „Naučna KMD”, Beograd

Adresa časopisa:Fakultet veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu – Veterinarski glasnik, 11000 Beograd, Bulevar oslobođenja 18, tel/faks 011/2685-052e-mail: [email protected] www.vet.bg.ac.rs

ISSN 2406-0771 UDK 619 (05)

1

V E T E R I N A R S K I G L A S N I KČASOPIS FAKULTETA VETERINARSKE MEDICINE UNIVERZITETA U BEOGRADU

VET. GLASNIK Vol. 69 Br. 1-2 str. 1-160 Beograd, 2015

SADRŽAJ – CONTENTS – СОДЕРЖАНИЕ

ORIGINALNI RADOVI – ORIGINAL PAPERS – OРИГИНАЛЬНЫЕ РАБОТЫ

� Kukolj V., Nešić S:, Vučićević Ivana: Distribucija zvezdastih ćelija jetre i njihova uloga u nastanku parazitske fibroze i ciroze jetre kod domaćih životinjaDistribution of hepatic stellate cells and their role in the development of parasitic fibro-sis and liver cirrhosis in domestic animalsРаспределение звездчатых клеток печени и их роль в возникновении паразитарного фиброза и цирроза печени у домашних животных . . . . . . . . . . . . 3

� Belić Branislava, Cincović M.R., Došenović Maja, Stojanović Dragica, Kovačević Zorana: Uticaj različitih antikoagulansa na vrednost biohemijskih parametara u krvi kod kra-va The effects of different anticoagulants on biochemical parameters in blood of dairy cowsВлияние различных антикоагулянтов на значения биохимических параметров крови коров. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13

� Martać Ljiljana: Fraktalna dimenzija i neurotoksičnost kod pacova intoksiniranih aluminiju-momFractal dimension and neurotoxicity in rats intoxicated by aluminiumФрактальная размерность и нейротоксичность у крыс, интоксицированных алюминием . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21

� Blagojević M., Vitorović D., Adamović Ivana, Nešić Ivana, Brkić Zlata, Zdravković Marija, Đorđević Milena, Jović S., Zorić Z., Ćupić Dejana: Vaskularizacija bubrega kod tekuni-ce (Citellus citellus) u poređenju sa drugim eksperimentalnim životinjamaVascularization of the kidney of the ground squirrel (Citellus citellus) in comparison with other experimental animalsВаскуляризация почек у сусликов (Citellus citellus) в сопоставлении с другими экспериментальными животными. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31

� Dimitrijević B., Jović S., Jezdimirović Milanka, Bacić D., Savić Mila, Jezdimirović N., Vegara M.: Infekcija ovaca sa Strongyloides papillosus – uticaj intenziteta parazitske infekcije i terapije albendazolom na određene biohemijske parametre u krvi ovacaInfection of sheep with Strongyloides papillosus – the effect of intensity of parasitic infection as well as therapy with albendazole on certain biochemical parameters in the blood of sheepЗаражение овец Strongyloides papillosus – влияние интенсивности паразитарного заражения и терапии альбендазолом на определенные биохимические параметры крови овец. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41

2

� Radulović S., Marković Radmila, Jakić Dimić Dobrila, Šefer D.: Upotreba fitobiotika u sti-mulaciji rasta odbijene prasadiThe use of phytobiotics in growth stimulation of weaned pigsПрименение фитобиотиков для стимулирования роста поросят-отъемышей . . . 63

PREGLEDNI RAD – REVIEW PAPER – ОБЗОРЫ РАБОТЫ

� Milanović Svetlana, Jovanović Ivan, Valčić Olivera: SelenoproteiniSelenoproteinsСеленопротеины . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75

� Resanović Radmila: Klinički aspekti imunosupresije živineClinical aspects of immunosuppression in poultryКлинические аспекты иммуносупрессии у домашней птицы . . . . . . . . . . . . . . . . . 91

� Krstić Nikola, Lazarević Macanović Mirjana, Mitrović Branislava, Mitrović Marko: Rendgen-ska dijagnostika najčešćih oboljenja periodoncijuma pasa i mačakaX-ray diagnostics of most common periodontal diseases in dogs and catsРентгеновская диагностика распространенных заболеваний периодонта у собак и кошек . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101

� Petrović Tamaš, Lupulović Diana, Petrić Dušan, Vasić Ana, Hrnjaković Cvjetković Ivana, Milošević Vesna, Vidanović Dejan, Šekler Milanko, Lazić Sava, Đuričić Bosiljka , Plavšić Budimir, Saiz Juan-Carlos: Groznica Zapadnog Nila – značajna vektorska vi-rusna infekcija u Srbiji: aktuelna situacijaWNV infection - an emergent vector borne viral infection in Serbia: current situationЛихорадка Западного Нила – серьезная векторная вирусная инфекция в Сербии: текущая ситуация. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111

� Šefer D., Marković Radmila, Nedeljković-Trailović Jelena, Petrujkić B., Radulović S., Grdo-vić Svetlana: Primena biotehnologije u ishrani životinjaThe application of biotechnology in animal nutritionПрименение биотехнологии в кормлении животных. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127

� Dimitrijević Mirjana, Bošković Marija, Baltić M., Karabasil N., Teodorović V., Vasilev D., Katić Vera: Značaj i upotreba nanopakovanja u industriji hraneThe importance and use of nanopacking in food industryЗначение и применение наноупаковки в пищевой промышленности . . . . . . . . . . 139

DIPLOMIRANI STUDENTI – DOKTORI VETERINARSKE MEDICINE – GRADUATE STU-DENTS – DOCTORS OF VETERINARY MEDICINE – ДИПЛОМИРОВАННЫЕ СТУДЕНТИ – ДОКТОРЫ ВЕТЕРИНАРНОЙ МЕДИЦИНЫ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155UPUTSTVO AUTORIMA – NOTES FOR CONTRIBUTORS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157

3

ORIGINALNI RAD / ORIGINAL PAPER

* Rad primljen za štampu 17. 08. 2014. godine**Drsc.vet.med.KukoljVladimir,docent,drsc.vet.med.NešićSlađan,asistent,drsc.vet.med.VučićevićIvana,asistent,Katedrazapatološkumorfologiju,Fakultetveterinarskemedicine,UniverzitetuBeogradu,Srbija

DOI10.2298/VETGL1502003K UDK616.995.122616.36003.6/004

DISTRIBUCIJA ZVEZDASTIH ĆELIJA JETRE I NJIHOVA ULOGA U NASTANKU PARAZITSKE FIBROZE I CIROZE JETRE

KOD DOMAĆIH ŽIVOTINJA* DISTRIBUTION OF HEPATIC STELLATE CELLS AND THEIR ROLE

IN THE DEVELOPMENT OF PARASITIC FIBROSIS AND LIVER CIRRHOSIS IN DOMESTIC ANIMALS

Kukolj V., Nešić S., Vučićević Ivana**

Povećanje ekstracelularnog matriksa kod pacova, kao i kod lju-di, nastaje kao posledica aktivacije zvezdastih ćelija jetre (HSCs). Cilj ovog rada je izučavanje uloge ovih ćelija u razvoju fibroze i ciroze je-tre koje nastaju kao posledice infekcija ovaca i goveda velikim (Fas-ciola hepatica) i malim (Dicrocoelium dendriticum) metiljem. Uzorci jetri 12 goveda i 10 ovaca koje su u prirodinim uslovima inficirane ve-likim i malim metiljem su fiksirani u formalinu i uklopljeni u parafin. Parafinski isečci su bojeni hematoksilin-eozinom i Mason-trihromnom metodom, kao i imunohistohemijskom metodom za α-glatko-mišićni aktin (α-SMA). Svi ispitani uzorci su prema histološkim kriterijumima podeljeni u tri grupe: jetre inficiranih životinja sa I stepenom fibroze, jetre inficiranih životinja sa II stepenom fibroze i jetre inficiranih životi-nja sa cirozom. Distribucija HSCs je zavisila od stepena fibroze jetre. Imunohistohemijski reaktivne HSCs su bile predominantno smeštene u perisinusoidnim prostorima. U uzorcima jetre sa cirozom HSCs su bile smeštene na periferiji pseudolobulusa. Ćelije različitog oblika i veličine su bile pozitivne na α-SMA. HSCs igraju važnu ulogu u sin-tezi komponenti ekstracelularnog matriksa tokom razvoja parazitske fibroze i ciroze jetre kod domaćih životinja.

Ključne reči: ciroza, fibroza, jetra, zvezdaste ćelije

4

Vet.glasnik69(12)311(2015)KukoljV.isar.:Distribucijazvezdastihćelijajetreinjihovaulogaunastankuparazitskefibrozeicirozejetrekoddomaćihživotinja

Deregulacijaustvaranjuiremodeliranjuekstracelularnogmatriksa,kaoodgovorćelijajetrenaoštećenjaizazvanarazličitimtoksinima,virusima,bakterijama,parazitima i drugimagensima,manifestuje sefibrozom i cirozom.Najznačajnijuuloguurazvojufibrozeicirozejetrekodživotinjaimajuparazitikojistalnoparazitiraju iliu tokusvograzvojamigrirajukroz jetru (Rushton iMurray,1977;Marcos isar.,2007).Najčešćeparazitskooboljenje jetrekoddomaćihživotinjajemetiljavostizazvanavelikim(Fasciola hepatica)imalim(Dicrocoelium dendri-ticum)metiljem.Veliki imalimetiljparazitirajuužučnimkanalićima i tokommigracijemogudaoštete jetrinparenhim.Razvojpromena injihovstepenzaviseoddužinetrajanjaitežineinfekcije,kaoistarostiživotinje.Uslučajukratkotrajnihinfekcijamalimbrojemparazitapromenemogudaizostanu(DoyiHughes,1984;OtrantoiTraversa,2003).Promeneujetrinomparenhimumogudasemanifestujuuakutnomihroničnomobliku.Akutnelezijesuuosnovitraumatskeprirode.Priakutnomoblikupromenepodrazumevajuoštećenje jetrinogparenhima i krvnihsudova,tj.sinusoidnihkapilara(Perezisar.,1999;MangaGonzalezisar.,2004;Shiraiisar.,2006).Uhroničnomoblikupromeneseuglavnomsrećunažučnimkanalićimauvidurazličitihformiholangitisa(Dalton,1999).Perzistentnaoštećenja jetrinogparenhima ižučnihkanalićadovodedorazvojaparazitskefibroze icirozejetre.EksperimentalnojedokazanodasefibrozaIstepenarazvijaujetrikod17%govedainficiranihvelikimmetiljem.FibrozaIIstepenatakođejeustanovljenakod17%,adifuznefibrotičnelezijeIIIstepena,tj.ciroza,kod66%inficiranihgoveda.Stepenfibrozejeukorelacijisastepenominfekcije,odnosno,brojemprisutnihmetiljaujetri(Marcosisar.,2007).Generalno,mehanizamnastankairazvojafibrozeicirozeujetrinijeusvemupoznatisastanovištadanašnjihsaznanjaobuhvataperzistentnooštećenjehepatocitai/iliepitelažučnihkanalićasarazličitimstepenomnekrozeiapoptoze,prisustvohroničnoginflamatornoginfiltrata,aktivacijurazličitihtipovaćelijakojeproizvodematriksipromeneukvalitetuikvantitetuekstracelularnogmatriksa(ParolaiPinzani,2009).Hroničnooštećenjejetrinogparenhimaižučnihkanalićadovodidoaktivacijerazličitihpopulacijaćelijainjihovetransdiferencijacijeumiofibroblastekojiimajukontraktilna,proinflamatornaifibrogenetičkasvojstva(Bataller iBrenner,2005;Moreira,2007).Premasvojojlokalizacijiujetriiimunofenotipskimkarakteristikamamiofibroblastiujetripacovaičovekasedelenatrisubpopulacije:1)portalniiliseptalnimiofibroblastikojisenalazeuportalnimprostorimailiunovoformiranimvezivnotkivnimseptamainajvećimdelompotičuodportalnihfibroblasta;2)granični(interface)miofibroblastiprisutninagraniciizmeđuparenhimaivezivnogtkivaportalnihprostorailinovoformiranihvezivnotkivnihseptiipremasvomantigenomprofiluverovatnovodeporekloodaktiviranihHSCsi3)perisinusoidnosmešteneaktiviraneHSCskojepotičuodmirnihneaktivnihHSCs(ParolaiPinzani,2009;Cassimanisar.,2002;ForbesiParola,2011).Nakonaktivacijemiofibroblastiseposvojimfenotipskimosobinamarazlikujuodfibroblasta,odnosnoćelijaodkojihvodeporeklo.

Uvod / Introduction

5


Materijal i metode rada / Material and methods

Morfološki,sposobnostkontrakcijeseogledautomedamiofibroblastieksprimirajuαSMA,kontraktilniproteinusvojojcitoplazmi(Atzoriisar.,2009;Duffieldisar.,2013;Faustherisar.,2013).Dokazanojedakodčoveka,pacova,psa,mačkeijelenalopataraključnuuloguusintezikomponentiekstracelularnogmatriksaprirazvojufibroze iciroze jetre imajuaktiviraneHSCs(Cassiman isar.,2002; Idei sar., 2001;Mekonnen i sar., 2007;Gibelli i sar., 2008;Knežević i sar., 2009;AleksićKovačevićisar.,2010;Marinkovićisar.,2013).Ciljovogradajeizučavanjeulogeovihćelijaurazvojufibrozeicirozejetrekojanastajekaoposledicainfekcijeovacaigovedavelikim(Fasciola hepatica) imalim(Dicrocoelium den-driticum)metiljem.

Ovimispitivanjemsuobuhvaćeniuzorcijetri12govedai10ovacaobapola,obdukovanenaKatedrizapatološkumorfologijuFakultetaveterinarskemedicineUniverzitetauBeogradu.Životinjesuuprirodinimuslovima inficiranevelikim(Fasciola hepatica)imalim(Dicrocoelium dendriticum)metiljem.Nakondetaljnogmakroskopskogpregledaprikupljenisuuzorciparazita i jetre. Izolacija iidentifikacijaprikupljenihparazitaurađenajeunativnompreparatuprosvetljenomlaktofenolom, na osnovumorfoloških imorfometrijskih karakteristika izdvojenihparazita.Uzorcijetresufiksiraniu10%neutralnomformalinunakončegajetkivostandardnoobrađenouautomatskomtkivnomprocesoru (dehidratacijakrozserijualkohola,prosvetljavanjeuksilolu, impregnacijaparafinom)iuklopljenouparafinskeblokove.Parafinskiisečci,debljine3‒5µmsubojenihematoksilineozinom iMasontrihromnommetodom, kao i imunohistohemijskommetodomzaαglatkomišićniaktin(αSMA).Odimunohistohemijskihmetodakorišćenajetrostepenastreptavidinbiotinmetoda(LSAB2).Utkivnimisečcimajenajpreizvršenodemaskiranjeantigenakuvanjemucitratnompuferu(pH=6,0)21minut.Svaispiranja i razblaženja tokomreakcije rađenasuuPBSupH=7,2‒7,4.Preinkubacijajevršenau10%kozjemserumuuPBSu20minutanasobnojtemperaturi(22±3oC).IsečcisuinkubiraniprimarnimantitelomαSMA,clone1A4,mono-clonal mouse anti-human antibody (DAKO,M0851) u razređenju 1:50na sobnojtemperaturi60minuta.Nakoninkubacijeiispiranjaprimarnogantitela,isečcisutretiraniodgovarajućimkomponentamaizkitazadetekciju(Dako Cytomation LSAB2 System-HRP;Dako,K0675).Antigenantitelokomplekskoji jenastaoutkivupostaojevidljivprimenomdiaminobenzidina(DAB+,Dako,K3468)5do15minuta.Namestupozitivnereakcijejavljaseprecipitatsmeđeboje.Kontrastiranjeisečakaizvršenojeukoncentrovanomhematoksilinu(Mayerovhematoksilin)2sekunde.Nakonbojenja,isečcisumontiranipomoćuvodenogmedijumazamontiranje Glycergel(Dako,C563).

6

Rezultati / Results


Makroskopskimpregledomustanovljeno je da je jetra inficiranih goveda iovacabilapovećana,tupihrubova,čvrstoelastičnedožilavekonzistencije,dokjeušestslučajevajetrabilanormalneveličineitrošnekonzistencije.Upojednimslučajevima u parenhimu su uočenemigratorne trake ispunjene hemoragičnonekrotičnim sadržajem.Kod svih ispitanih životinja zasecanjem jetrinog parenhimaužučnimkanalićimavideosesluzavsadržajžutozelenedosmeđezelenebojeukojemsuseuočavaliodraslioblicivelikog(Fasciola hepatica)imalog(Di-crocoelium dendriticum)metilja.Zidžučnihkanalajezadebljan,belebojeičvrstekonzistencije.

Sviispitaniuzorcisupremahistološkimkriterijumimapodeljeniutrigrupe:jetreinficiranihživotinjasaIstepenomfibroze,jetreinficiranihživotinjasaIIstepenomfibrozeijetreinficiranihživotinjasacirozom.

MikroskopskimpregledomjetresaIstepenomfibrozeuočavasevećakoličinavezivnogtkivauportalnimprostorima,sastavljenogodkolagenihvlakanaifibroblasta.Vezivnotkivoportalnihprostorajeinfiltrovanolimfocitima,makrofagimaimanjimbrojemeozinofilnihgranulocita.Epitelnećelijeisluznećeliježučnihkanalićasuumerenoproliferisane.Lumenžučnihkanala je ispunjentečnošćuidetritusom (slika1a). ImunohistohemijskapozitivnostnaαSMAuvidudepozitafinozrnastog izgledazapažasenaperisinusoidnimćelijamazvezdastogoblikainjihovimdugačkimcitoplazmatskimnastavcima(slika1b).Samoretkeperisinusoidnećelijeimajuvakuoluucitoplazmi.ImunohistohemijskapozitivnostnaαSMA jeprisutna inavretenastimglatkomišićnimćelijamauziduvećihkrvnihsudova.

JetrasaIIstepenomfibrozeodlikujeseprisustvomvlaknastogvezivnogtkivauportalnomprostoruodaklese,uviduširihiliužihvezivnotkivnihsepti,pružaizmeđurežnjevakasusednimportalnimprostorima(slika1c).U jednomportalnomprostorusevidi5‒7žučnihkanalića.Epitelžučnihkanalićajeproliferisanimestimičnoodvojenodbazalnemembrane,smeštenulumenu,zajednosanekrotizovanimćelijamaineštoseroznogeksudata.Okožučnihkanalićanalazisevezivno tkivo infiltrovano limfocitima ieozinofilnimgranulocitima.NaαSMA intenzivnosuobojeneperisinusoidnezvezdastećelijesacitoplazmatskimnastavcimaukojimaseneuočavajulipidnevakuole.Poredperisinusoidnihćelija,brojneαSMApozitivnećelijesenalazeuvezivnomtkivuportalnihprostoraifibroznimseptama.Ovećelijesuvretenastogoblikaismeštenesuucentralnomdeluseptekaoinagranicivezivnotkivnesepteiparenhima(slika1d).

Jetra sa razvijenom cirozom pokazuje enormno prisustvo vezivnog tkiva. Vlaknastovezivouviduširihiliužihtrakadifuznoprožimajetrinparenhim,delećiganapseudolobulusenepravilnihoblika imeđusobnonejednakihveličina.Novoformiranipseudolobulusisunajčešćeokruglogdoovalnogoblika,sanepravilnim rasporedom hepatocita i ekscentrično postavljenom centralnom venom.U

7

Slika 1. Histološke (a,c,e) i imunohistohemijske (b,d,f) promene u jetri ovaca (a,b) i gove-da (c,d,e,f) inficiranih velikim i malim metiljem; a) jetra ovce sa I stepenom fibroze, umnoženo vezivno tkivo u portalnom prostoru, tečnost i detritus u lumenu žučnog kanala, HE; b) jetra ovce sa I stepenom fibroze, ekspresija α-SMA na perisinusoid-nim zvezdastim ćelijama i portalnim fibroblastima, α-SMA, LSAB2; c) jetra goveče-ta sa II stepenom fibroze, vezivno-tkivne septe se šire u vidu traka između lobulu-sa, HE; d) jetra govečeta sa II stepenom fibroze, ekspresija α-SMA na zvezdastim i glatkomišićnim ćelijama, α-SMA, LSAB2; e) jetra govečeta sa cirozom, vezivno tki-vo deli jetrin parenhim na pseudolobuluse, HE; f) jetra govečeta sa cirozom, ek-spresija α-SMA na zvezdastim ćelijama smeštenim na periferiji pseudolobulusa i glat-komišićnim ćelijama krvnih sudova, α-SMA, LSAB2/


8

Picture1. Histological (a,c,e) and immunohistochemical (b,d,f) changes in the liver of sheep (a,b) and cat-tle(c,d,e,f) infected with large and small fluke a) liver of a sheep with the first degree of fibrosis, multi-plied connective tissue in portal space, fluid and detritus in the lumen of bile duct, HE; b) liver of a sheep with the first degree of fibrosis, expression of α-SMA on perisinusoid stellate cells and portal fibroblast, α-SMA, LSAB2; c) liver of a beef with the second level of fibrosis, connective tissue of septa spreading in the form of strips betweenthe lobule, HE ; d) liver of a beef with the second level of fibrosis, expression of α-SMA on stellate and smooth muscle cells, α-SMA, LSAB2; e) liver of a beef with cirrhosis, connec-tive tissue dividing liver parenchyma on pseudolobulus, HE; f) liver of a beef with cirrhosis, expression of α-SMA on stellate cells placed on periphery of pseudoglobulus and smooth muscle cells of blood vessels, α-SMA, LSAB2.

Diskusija / Discussion


vezivnomtkivujeprisutanhroničnićelijskiinfiltratsastavljenodlimfocita,makrofaga,plazmocitaimanjegbrojaeozinofilnihgranulocita(slika1e).Ujetrisacirozomperisinusoidnećelijeseveoma intenzivnobojeαSMAantitelom.Ovećelijesunajbrojnijenaperiferijipseudolobulusa, imajuveomanaglašenecitoplazmatskenastavkeiunjihovojcitoplazmisenevidivakuola. ImunohistohemijskupozitivnostnaαSMApokazuju ibrojnećelijeuvezivnomtkivukojeokružujeregenerativnelobule.αSMApozitivnećelijeuvezivnomtkivusupolimorfne,vretenaste,okrugle,uoblikukapljiceilinepravilnogoblika(slika1f).

Makroskopskiustanovljenopovećanjejetregumastekonzistencijeukazivalojenafibrozurazličitogstepenakojajenastalakaoposledicadugotrajneinfekcijevelikimimalimmetiljem.Razvojparazitskefibrozerazličitogstepenauvezisainfekcijompreživaravelikimmetiljemjeopisanaiodstranedrugihautora(Marcosisar.,2007).Usvim ispitanimuzorcima jetrepromeneukazujunaderegulacijuremodeliranjavezivnog tkiva ibilijarnuhiperplaziju.Ustanovljenemikroskopskepromene na strukturama jetre posledica su direktnog dejstva parazita i reakcije ćelijajetrenaperzistentnoprisustvoparazita(Anthonyisar.,2010;Duffieldisar.,2013).

ĆelijeimunohistohemijskireaktivnenaαSMAbilesupredominantnosmešteneuperisinusoidnimprostorimaiposvojimimunofenotipskimkarakteristikamailokalizacijiodgovarajuHSCsibilesudistribuiranedifuzno,krozceoparenhimjetre.Odsustvomasnekapljice,kojaunormalnimuslovimapredstavljadepovitaminaA,uvećiniHSCuuzorcimajetresafibrozomicirozomukazujenanjihovuaktivacijuiobjašnjavasehidrolizomretinilestara,kojizatimuformiretinolanapuštajućeliju(BatalleriBrenner,2005;Moreira,2007).PerisinusoidneHSCnajintenzivnijesebojeαSMAujetrisarazvijenomcirozom.Ovakvirezultatiiduuprilog zapažanjimpojedinihautoradasapovećanjemstepenafibrozeu jetrirastei intenzitetekspresijeαSMAnaHSCs(Cassimanisar.,2002;Mekonnenisar.,2007;Kneževićisar.,2009).IntenzivnijareakcijaperisinusoidnihćelijanaαSMAprati fibrozu jetre II stepena.BrojneαSMApozitivnećelijeu vezivnom

9

Literatura / References


tkivuportalnihprostoraifibroznimseptamaodgovarajuseptalnimigraničnimmiofibroblastima (Golbar i sar., 2013). Pretpostavlja se da septalnimiofibroblastipotičuizportalnogpodručja,agraničnimiofibroblastiverovatnovodeporekloodaktiviranihHSCs(Cassiman isar.,2002;Parola iPinzani,2009).NalazαSMAimunohistohemijski pozitivnih ćelija različitog oblika i veličine u vezivnom tkivuportalnihprostorafibrotičnejetreukazujedabiportalnifibroblastimoglitakođedabuduizvormiofibroblasta.Sobziromnačinjenicudajeuispitanimuzorcimajetrekonstatovanaholestaza,mogućejedajeulogaovihćelijasličnaopisanojkodrazvojafibrozeindukovanepodvezivanjemžučnihkanala(DranoffiWells,2010;Lemoinneisar.,2013).

RezultatiovogispitivanjaukazujudaaktiviraneHSCsigrajuvažnuuloguusintezikomponentiekstracelularnogmatriksatokomrazvojaparazitskefibrozeiciroze jetrekoddomaćihživotinja.Njihovadistribucija zavisila jeodstepenafibrozejetre.AktiviraneHSCs,kaoiportalniiseptalnimiofibroblasti,suukorelacijisastepenomfibrozejetre.

1. AleksićKovačevićS,KukoljV,KureljušićB,MarinkovićD,KneževićDj,IgnjatovićI,JovanovićM,KneževićM,GledićD.Roleofhepaticstellatecells(HSCs)inthedevelopmentofhepaticfibrosisincatswithpolycystickidneydisease(PKD).ActaVet2010;60(4):391400.

2. AnthonyB,AllenJT,LiYS,McManusDP.Hepaticstellatecellsandparasiteinducedliverfibrosis.ParasitVectors2010;3(1):60,doi:10.1186/17563305360.

3. AtzoriL,PoliG,PerraA.Hepaticstellatecell:astarcellintheliver.IntJBiochemCellBiol2009;41(89):163942.

4. BatallerR,BrennerDA.Liverfibrosis.JClinInvest2005;115(2):20918.5. CassimanD,LibbrechtL,DesmetV,DenefC,RoskamsT.Hepaticstellatecell/myofibroblastsub

populationsinfibrotichumanandratlivers.JHepatol2002;36(2):2009.6. DaltonJP.Fasciolosis.Wallingford:CABIPublishing,UK,1999.7. DoyTG,HughesDL.EarlymigrationofimmatureFasciola hepaticaandassociatedliverpathology

incattle.ResVetSci1984;37(2):21922.8. DranoffJA,WellsRG.Portalfibroblasts:Underappreciatedmediatorsofbiliaryfibrosis.Hepatolo

gy2010;51(4):143844.9. DuffieldJS,LupherM,ThannickalVJ,WynnTA.Hostresponsesintissuerepairandfibrosis.Annu

RevPathol2013;8:24176.10. FaustherM,LavoieEG,DranoffJA.Contributionofmyofibroblastsofdifferentoriginstoliverfibro

sis.CurrPathobiolRep2013;1(3):22530.11. ForbesSJ,ParolaM.Liverfibrogeniccells.BestPractResClinGastroenterol2011;25(2):207

17.12. GibelliNE,TannuriU,MelloES. Immunohistochemical studiesof stellatecells inexperimental

cholestasisinnewbornandadultrats.Clinics(SaoPaulo)2008;63(5):68994.13. GolbarHM,IzawaT,JuniantitoV,IchikawaC,TanakaM,KuwamuraM,YamateJ.Immunohisto

chemicalcharacterizationofmacrophagesandmyofibroblastsinfibroticliverlesionsdueto Fasciolainfectionincattle.JVetMedSci2013;75(7):85765.

14. IdeM,YamateJ,KuwamuraM,KotaniT,SakumaS,TakeyaM.Immunohistochemicalanalysisofmacrophagesandmyofibroblastsappearinginhepaticandrenalfibrosisofdogs.JCompPathol2001;124(1):609.

10

ENGLISH


15.KneževićM,GledićD,KukoljV,KneževićD,JovanovićM,BožićT,AleksićKovačevićS.ExpressionofαSMA,desminandvimentinincanineliverwithfibrosis.ActaVet2009;59(4):36170.

16.LemoinneS,CadoretA,ElMourabitH,ThabutD,HoussetC.Originsandfunctionsoflivermyofibroblasts.BiochimBiophysActa2013;1832(7):94854.

17. MangaGonzalezMY,FerrerasMC,CampoR,GonzalezLanzaC,PerezV,GarciaMarinJF.Hepaticmarkerenzymes,biochemicalparametersandpathologicaleffectsinlambsexperimentally infectedwithDicrocoelium dendriticum (Digenea).ParasitolRes2004;93(5):34455.

18. MarcosLA,YiP,MachicadoA,AndradeR,SamalvidesF,SanchezJ,TerashimaA.Hepaticfibrosis and Fasciola hepaticainfectionincattle.JHelminthol2007;81(4):3816.

19.MarinkovićD,KukoljV,AleksićKovačevićS,JovanovićM,KneževićM.Theroleofhepaticmyofibroblastsinlivercirrhosisinfallowdeer(Dama dama)naturallyinfectedwithgiantliverfluke(Fascioloides magna).BMCVetRes2013;9:45,doi:10.1186/17466148945.

20. MekonnenGA,IjzerJ,NederbragtH.TenascinCinchroniccaninehepatitis:immunohistochemical localizationandcorrelationwithnecroinflammatoryactivity,fibroticstage,andexpressionofalphasmoothmuscleactin,cytokeratin7,andCD3+cells.VetPathol2007;44(6):80313.

21. MoreiraRK.Hepaticstellatecellsandliverfibrosis.ArchPatholLabMed2007;131(11):172834.22. OtrantoD,TraversaD.Dicrocoeliosisofruminants:alittleknownflukedisease.TrendsParasitol

2003;19(1):125.23. ParolaM,PinzaniM.Hepaticwoundrepair.FibrogenesisTissueRepair2009;2(1):49.24. PerezJ,MartindelasMulasJ,CarrascoL,GutierrezPN,MartinezCruzMS,MartinezMoreno

A.PathologicalandimmunohistochemicalstudyoftheliverandhepaticlymphnodesingoatsinfectedwithoneormoredosesofFasciola hepatica.JCompPath1999;120(2):199210.

25.RushtonB,MurrayM.HepaticpathologyofaprimaryexperimentalinfectionofFasciola hepatica insheep.JCompPath1977;87(3):45970.

26.ShiraiW,SatoT,ShibuyaH,NaitoK,TsukiseA.AnatomicopathologicalstudyofvascularandbiliarysystemsusingcastsamplesofFasciola–infectedbovinelivers.JVetMedAPhysiolPatholClinMed2006;53(5):23945.

DISTRIBUTION OF HEPATIC STELLATE CELLS AND THEIR ROLE IN THE DEVELOPMENT OF PARASITIC FIBROSIS AND LIVER CIRRHOSIS

IN DOMESTIC ANIMALS

Kukolj V., Nešić S., Vučićević Ivana

Increasingoftheextracellularmatrixinrats,aswellasinhumans,occursasaconsequenceofhepaticstellatecells(HSCs)activity.Theobjectiveofthisworkwastoinvestigationtheroleofthesecellsinthedevelopmentoffibrosisandlivercirrhosiswhichoccursasaconsequenceofinfectionofsheepandgoatswithlarge(Fasciolahepatica)andsmall(Dicrocoeliumdendriticum)fluke.Liversamplestakenfrom12cattleand10sheepinfectedundernaturalconditionswithlargeandsmallflukewerefixedinformalinandembeddedinparaffin.Paraffinclipswerestainedwithhematoxylineosinandmassontrichromemethod,andimmunohistochemicalmethodforαsmoothmuscleactin(αSMA).Alltested

11

РУССКИЙ


samplesweredividedintothreegroupsaccordingtohistologicalcriteria:liversofinfectedanimalswiththefirstdegreeoffibrosis,liversofinfectedanimalswiththeseconddegreeoffibrosis,andliversofinfectedanimalswithcirrhosis.DistributionofHSCsdependedonthedegreeofliverfibrosis.ImmunohistochemicallyreactiveHSCswerepredominantlyplacedinperisinusoidalspace.Inliversampleswithcirrhosis,HSCswereplacedontheperipheryofpseudolobulus.CellsofadifferentshapeandsizewerepositivetoαSMA.HSCsplayanimportantroleinsynthesisofcomponentsofextracellularmatrixduringthedevelopmentofparasiticfibrosisandlivercirrhosisindomesticanimals.

Keywords:cirrhosis,fibrosis,liver,stellatecells.

РАСПРЕДЕЛЕНИЕ ЗВЕЗДЧАТЫХ КЛЕТОК ПЕЧЕНИ И ИХ РОЛЬ В ВОЗНИКНОВЕНИИ ПАРАЗИТАРНОГО ФИБРОЗА И

ЦИРРОЗА ПЕЧЕНИ У ДОМАШНИХ ЖИВОТНЫХ

Куколь В., Нешич С., Вучичевич Ивана

Увеличение содержания внеклеточного матрикса у крыс, как и у человека,возникает вследствие активации звездчатых клеток печени (HSC). Целью данногоэтого исследования является изучение роли этих клеток в развитии фиброза ицирроза печени, возникающего как последствие заражения овец и КРС большой(Fasciolahepatica)ималой (Dicrocoeliumdendriticum)трематодой.Образцыпечени12 коров и 10 овец, в естественных условиях инфицированных большой ималойтрематодойфиксировалисьвформалинеизаливалисьпарафином.Парафиновыесрезы окрашивались гематоксилинэозином и методом трихромного окрашиванияпоМасону, а такжевыполнялосьиммуногистохимическоеокрашиваниена гладкомышечный актин (αSMA). Все исследованные образцы по гистологическим критериям были отнесены к трем группам: печень зараженных животных с первойстепеньюфиброза, печень зараженных животных со второй степеньюфиброза ипеченьзараженныхживотныхсциррозом.РаспределениеHSCзависелоотстепенифиброзапечени.ИммуногистохимическиреактивныеHSCпреимущественнорасполагалисьвперисинусоидальномпространстве.ВобразцахпеченисциррозомHSCрасполагалисьнапериферииложныхдолек.КлеткиразличнойформыиразмеровпозитивныкαSMA.HSCиграютважнуюрольвсинтезекомпонентоввнеклеточногоматриксавпроцессеразвитияпаразитарногофиброзаициррозапеченидомашнихживотных.

Ключевыеслова:цирроз,фиброз,печень,звездчатыеклетки

12

13


* Rad primljen za štampu 17. 08. 2014. godine**BelićBranislava,drsc.CincovićR.Marko,docent,DošenovićMaja,StojanovićDragica,KovačevićZorana,Departmanzaveterinarskumedicinu,Poljoprivrednifakultet,UniverzitetuNovomSadu

DOI10.2298/VETGL1502013B UDK636.2.09:612.12636.2.09:615.273

UTICAJ RAZLIČITIH ANTIKOAGULANSA NA VREDNOST BIOHEMIJSKIH PARAMETARA U KRVI KOD KRAVA*

THE EFFECTS OF DIFFERENT ANTICOAGULANTS ON BIOCHEMICAL PARAMETERS IN BLOOD OF DAIRY COWS

Belić Branislava, Cincović M.R., Došenović Maja, Stojanović Dragica, Kovačević Zorana**

Rutinska analiza kliničkih biohemijskih parametara krvi zahteva visoku preciznost. Zbog toga je razvijen veliki broj metoda i preporu-ka kako bi se omogućilo dobijanje preciznog rezultata. Cilj ovog rada je da se ispita da li vrsta antikoagulansa utiče na vrednosti biohemijskih parametara u krvi mlečnih krava u odnosu na vrednosti dobijene iz seruma. U ispitivanje je uključeno 20 zdravih krava Holštajnfrizijske rase, koje su se nalazile u drugom mesecu laktacije. Krv je uzimana venepunkcijom iz v.coccigea. Korišćeno je pet vrsta vakutajnera: za odvajanje seruma, sa heparinom, sa EDTA, citratom i fluoridom. Od svake krave uzorci su uzeti u svih pet vrsta vakutajnera. Određena je koncentracija: albumina, ukupnih proteina, glukoze, Ca, P, BHB, NEFA, uree, holesterola, triglicerida, ALT, AST, AP, GGT i bilirubina. Rezultati analiza uzoraka sa antikoagulansima statistički su poređe-ni sa analizama rađenim u serumu, koje su smatrane kontrolom. Izračunato je i procentualno odstupanje prosečnih vrednosti koncentracije metabolita dobijenih iz uzoraka sa različitim antikoagulansima u odno-su na vrednost iz seruma. Rezultati ispitivanja pokazuju da antiko-agulansi imaju uticaja na vrednosti biohemijskih parametara u krvi krava. U uzorcima gde je korišćen heparin kao antikoagulans nađe-na je viša vrednost albumina (odstupanje 4,1%) i ukupnih proteina (1,4%), a niža vrednost alkalne fosfataze u odnosu na serum (33%). U uzorcima u kojima je korišćen EDTA nađena je značajno niža vred-nost ukupnih proteina (5,8%), Ca (49,6%), P (17,7%), AP (32%) i viša vrednost AST (10,6%) u odnosu na serum. U uzorcima gde su

14

Vet.glasnik69(1-2)13-20(2015)BelićBranislavaisar.:Uticajrazličitihantikoagulansanavrednostbiohemijskihparametaraukrvikodkrava

korišće ni citrat i fluorid kao antikoagulansi utvrđena je niža vrednost u ku pnih proteina, albumina, glukoze (samo citrat), Ca, P, BHB, NEFA, uree (samo citrat), holesterola, AP i GGT (samo fluorid) i niža vred-nost bilirubina pri upotrebi citrata odnosno viša pri upotrebi fluorida u odnosu na serum. Odstupanja biohemijskih parametara merenih iz uzoraka krvi koji su bili u citratu, odnosno fluoridu, iznosili su: ukupnih proteina (5,3%, 5,2%), albumina (7%, 5,7%), glukoze (samo citrat 6,2%), Ca (55%, 82%), P (29%, 24%), BHB (53%, 80%), NEFA (62,1%, 79,4%), uree (samo citrat, 25,5%), holesterola (28,6%, 28,4%), AP (38%, 32%) i GGT (samo fluorid 17,8%) i viša vred-nost bilirubina (22,8%, 64,4%). Za rutinsku kliničku biohemijsku analizu krvi krava, osim seruma, najpouzdanije je koristiti uzorke u kojima je korišćen heparin kao antikoagulans, jer upotreba drugih antikoagu-lanasa daje velika odstupanja u vrednosti biohemijskih parametara u odnosu na serum.

Ključne reči: antikoagulansi, biohemijski parametri krvi, krave.

Rutinskaanalizakliničkihbiohemijskihparametarakrvizahtevavisokupre-ciznost.Zbogtogajerazvijenvelikibrojmetodaipreporukakakobiseomogućilodobijanjepreciznogrezultata.Oneseodnosenapreanalitičke,analitičkeipost-analitičkeprocedure.Upreanalitičkeprocedurespadajuonekojeseodnosenauzorkovanje krvi, upotrebuantikoagulansa, transport i separaciju u laboratoriji.Preanalitičkegreškesunajtežezakontrolu,jerveterinarskalaboratorijakojasebaviodređivanjemparametaraukrvifarmskihživotinjanemožemnogodautičenanjih.Hemoliza, lipemija ikoagulacijasuveomaznačajnepromeneuuzorkukojegamoguučinitimanjeilipotpunonepouzdanim(BurtisiAshwood,2001).Dabiseumanjilodelovanjepreanalitičkih faktora iobezbedilominimalnovariranjevrednostiparametaratokomanalitičkogpostupka,razvijenjevećibrojantikoagu-lanasaivakutajnersistemazauzimanjeitransportuzoraka.TakosekoristiEDTAzapotrebeuhematologiji,heparinzabiohemijskeanalize,Na-citratzaanalizekoagulacije,Na-fluoridzaispitivanjeglukoze.EDTA,citratifluoridfunkcionišuta-koštovezujujonekalcijuma,dokheparinizazivainhibicijutrombina(Thrallisar.,2004).

Ciljovograda jedase ispitada livrstaantikoagulansautičenavrednostibiohemijskihparametarauuzorcimakrvneplazmemlečnihkravaupoređenjusavrednostimadobijenimizseruma.

Životinje / Animals: U ispitivanje je uključeno 20 zdravih krava Holštajn-frizijske rase (u drugoj i terćoj laktaciji), koje su senalazile u drugommeseculaktacije.Kravesugajenepodistimuslovimaishraneinege.

Uvod / Introduction


15


Analiza krvi / Blood analysis:Krv jeuzimanavenepunkcijomizv. coccigea. Korišćenojepetvrstavakutajnera:zaodvajanjeseruma,saheparinom,saEDTA,citratomifluoridom.Odsvakekraveuzorcisuuzetiusvihpetvrstavakutajnera.Uzorcisupoloženinaleditransportovaniulaboratoriju,potomcentrifugirani,anekoliko časova po uzorkovanju izvedene su analize. Korišćeni su standardnibiohemijskikitovi,proizvođačaRandox iPointescientific.Analiza je rađenanaspektrofotometrumarkeRayto (RT1904CV).

Određena je koncentracija / Concentration determined:albumina,ukupnihpro-teina,glukoze,Ca,P,BHB,NEFA,uree,holesterola, triglicerida,ALT,AST,AP,GGTibilirubina.KorišćenisustandardnibiohemijskikitoviproizvođačaRandox (UK).

Statistika / Statistics:Vršeno jestatističkopoređenje izmeđusrednjevred-nostimetabolitakojejedobijenomerenjemuserumuimerenjemuuzorcimasakoagulansima.ProveranormalnostidistribucijeitiparaspodelevršenajetestomKolmogorov-Smirnova.Studentovt-testjekorišćenzapoređenjeparovaparame-tarasanormalnomraspodelom,odnosnoWilcoxonovtestzaparovemetabolitakojinemajunormalnuraspodelu.Izračunatajeiprocentualnavarijacijavrednostimetabolitadobijenihizuzorakasarazličitimantikoagulansimauodnosunavred-nostizserumakojisusmatranibazičnim.

Vrednostbiohemijskihparametarakrviuserumuiuuzorcimasaantikoagu-lansimadatajeutabeli1,avarijacijavrednostiuodnosunaserumprikazanajeutabeli2.

Uuzorcimagdejekorišćenheparinkaoantikoagulansnađenajevišavred-nostalbumina(odstupanje4,1%)iukupnihproteina(1,4%),anižavrednostal-kalne fosfataze u odnosu na serum (-33%). U uzorcima u kojima je korišćen EDTAnađenajeznačajnonižavrednostukupnihproteina(-5,8%),Ca(-49,6%),P(-17,7%),AP(-32%)ivišavrednostAST(10,6%)uodnosunaserum.Uuzor-cimagdesukorišćenicitratifluoridkaoantikoagulansiutvrđenajenižavrednostukupnihproteina,albumina,glukoze(samocitrat),Ca,P,BHB,NEFA,uree(sa-mocitrat),holesterola,APiGGT(samofluorid)inižavrednostbilirubinapriupo-trebicitrataodnosnovišapriupotrebifluoridauodnosunaserum.Odstupanjabiohemijskih parametaramerenih iz uzoraka krvi koji su bili u citratu odnosnofluoriduiznosilisu:ukupnihproteina(-5,3%,-5,2%),albumina(-7%,-5,7%),glu-koze(samocitrat-6,2%),Ca(-55%,-82%),P(-29%,-24%),BHB(-53%,-80%),NEFA(-62,1%,-79,4%),uree(samocitrat,-25,5%),holesterola(-28,6%,-28,4%),AP(-38%,-32%)iGGT(samofluorid-17,8%)ivišavrednostbilirubina(-22,8%,64,4%).

Komercijalna upotreba antikoagulanasa zajedno sa vakuum sistemom zauzimanje krvi umnogome je umanjila neke preanalitičke greške i manipulaci-juuzorcima.Zbogtoga, laboratorijeveomačestoprihvatajukrvzabiohemijsku

Rezultati / Results

16

analizunerazmatrajućikojijeantikoagulanskorišćen.To,opet,dovodidopove-ćanjarizikadasedogodipreanalitičkagreška.

Tabela1.Vrednost ispitanih biohemijskih parametara u krvnom serumu krava i u uzorcima sa različitim antikoagulansima

Table 1. Values of examined biochemical parameters in blood serum of cows and in samples with different anticoagulants

Parametar / Parameter

Serum (min-max)

n=20

Heparin (min-max)

n=20

EDTA (min-max)

n=20

Citrat / Citrate

(min-max) n=20

Fluorid / Fluoride

(min-max) n=20

Albumini/ Albumin,g/l

34,1±1,07(32,2-36,6)

35,5±0,9*(33,3-37,1)

34,1±1,05(32,6-36,4)

32,3±1,12**(30,2-34,5)

32,2±1,11**(30,4-33,9)

Ukupniprot./ Total protein, g/l

65,9±1,02(63,3-67,4)

66,8±0,7**(63,9-69,1)

62,1±1,1**(59,9-64,2)

61,3±0,9**(59,1-63,2)

62,2±1,3**(60,4-64,1)

Glukoza/ Glucose, mmol/l

3,11±0,1(2,92-3,33)

3,15±0,09(2,88-3,37)

3,12±0,14(2,9-3,3)

2,92±0,12**(2,69-3,18)

3,15±0,12(2,95-3,36)

Ca mmol/l

2,2±0,18(2,21-2,63

2,35±0,17(2,15-2,4)

1,11±0,11**(0,5-1,25)

0,99±0,09**(0,7-1,11)

0,4±0,19**(0,0-0,62)

P mmol/l

1,59±0,04(1,52-1,66)

1,61±0,05(1,55-1,68)

1,31±0,07**(1,15-1,45)

1,14±0,08**(0,8-1,3)

1,21±0,11**(0,88-1,34)

BHB mmol/l

0,45±0,19(0,2-0,6)

0,49±0,22(0,21-0,65)

0,5±0,17(0,31-0,69)

0,21±0,05**(0,14-0,28)

0,09±0,07**(0,00-0,18)

NEFA mmol/l

0,29±0,06(0,21-0,36)

0,32±0,07(0,24-0,41)

0,3±0,06(0,24-0,35)

0,11±**(0,01-0,15)

0,06±**(0,00-0,12)

Urea mmol/l

5,5±1,1(4,8-6,2)

5,7±1,1(4,5-6,5)

5,6±0,95(4,4-6,2)

4,1±0,9**(3,2-5,1)

5,5±1,11(4,7-6,3)

Holesterol/ Cholesterol,mmol/l¹

3,5±0,29(3,2-3,8)

3,6±0,25(3,3-3,9)

3,4±0,27(3,1-3,7)

2,5±0,39**(2,1-2,8)

2,6±0,35**(2,2-2,9)

Trigliceridi mmol/l¹

0,25±0,05(0,18-0,31)

0,24±0,04(0,18-0,32)

0,26±0,05(0,2-0,3)

0,25±0,06(0,18-0,32)

0,26±0,06(0,19-0,32)

ALT IU/l

25,5±4,8(20,1-30,2)

26,31±4,2(21-31)

25,8±3,8(21,1-31,2)

25,9±5,1(20,5-30,5)

25,9±5,1(20,8-31)

AST IU/l¹

72,5±6,5(65,5-78,7)

72,9±6,1(66,2-79,1)

80,2±6,5**(75,3-87,2)

73,1±5,9(65,1-80,2)

72,8±5,8(65,5-79,9)

AP IU/l

45±6,3(38-53)

30±5,5**(22-37)

31±4,9**(25-36)

28±5,1**(22-34)

32±6,2**(26-37)

GGT IU/l

26,3±4,5(21,7-29,1)

25,5±4,4(21,9-28,7)

26,6±4,3(21,8-28,9)

25,4±3,9(21,9-28,7)

21,8±4,7**(15,5-26,3)

Bilirubin μmol/l

4,5±0,51(3,9-4,9)

4,7±0,49(4,1-5,2)

4,6±0,42(4-5,1)

3,4±1,2*(2,1-4,4)

7,4±0,9**(6,5-8,9)

Razlikauvrednostimabiohemijskihparametarakrviuuzorcimasaantikoagulansomuodnosunavrednostiuserumu(*p<0,05;**p<0,01);¹testiranjevršenoWilcoxon-ovimtestom/Differences in values of biochemical parameters of blood in the samples with anticoagulants compared to the serum values (*p<0,05; **p<0,01); ¹ performed by Wilcoxon test


17

Poznato jedaheparinnajmanje interferirasa laboratorijskimbiohemijskimtestovima(BurtisiAshwood,2001;Thrallisar.,2004).Takavstavpotvrđujunaširezultati.Povišenevrednostialbuminamoguseobjasnitičinjenicomdasekombi-nacijaheparinaifibrinogenabojibrom-krezolzelenom,štojeuosnovikolorime-trijskereakcijezadokazivanjealbumina(Stokolisar.,2001).Ovakavrezultatjeprikazankodpasa(Ceronisar.,2004).

EDTAispoljavaantikoagulanstnodejstvogradećikompleksesakalcijumom,aliobezbeđujeočuvanjekrvnihćelija,zbogčegasenajvišekoristiuhematologiji.Koristisekaodinatrijumskailidi-itrikalijumskaso(BurtisiAshwood,2001).Zbogstvaranjakompleksaonznačajnointerferirasavrednostimajona,štosupokaza-liGuderisar.,1998.PokazanojedaupotrebaEDTAkaoantikoagulansadovodidosmanjenjaaktivnostiAPiporastavrednostiAST,štosupokazaliCeronisar.(2004)iJones(1985ai1985b)uispitivanjimauzorakapreživara,pasailjudi.

Tabela2.Odstupanje vrednosti biohemijskih parametara krvi merenih u uzorcima sa različitim antikoagulansima u odnosu na vrednosti u serumu

Table 2. Deviation in the values of biochemical parameters of blood obtained from the samples with different anticoagulants compared to the ones in serum

Parametar / Parameter Serum Heparin EDTA Citrat/

CitrateFluorid / Fluoride

Albumini/Albumin,g/l 100% +4,1% /* -5,3% -5,2%

Ukupniprot./Total protein, g/l 100% +1,4% -5,8% -7% -5,7%

Glukoza/Glucose, mmol/l 100% / / -6,2% /

Cammol/l 100% / -49,6% -55% -82%

Pmmol/l 100% / -17,7% -29% -24%

BHBmmol/l 100% / / -53,4% -80%

NEFAmmol/l 100% / / -62,1% -79,4%

Ureammol/l 100% / / -25,5% /

Holesterol/Cholesterol,mmol/l 100% / / -28,6 -28,4

Trigliceridimmol/l 100% / / / /

ALTIU/l 100% / / / /

ASTIU/l 100% / +10,6% / /

APIU/l 100% -33% -32% -38% -32%

GGTIU/l 100% / / / -17,8%

Bilirubinμmol/l 100% / / -22,8% +64,4%

*/-nijeizračunatogdenijeutvrđenastatističkiznačajnarazlikauodnosunaserum/ * / - not calculated statistically significant difference in regard to the serum



18

Natrijum-citrat dovodi do značajnih promena u vrednostima biohemijskihparametaraupoređenjusaserumom.Istraživačisugerišudajerazlogtomeiz-ražen dilucioni efekat. Upotreba natrijum‒florida dovodi do izražene hemolize(BurtisiAshwood,2001;Thrallisar.,2004).Hemolizaznačajnoutičenavrednostbiohemijskihparametarakrvikodrazličitihživotinjskihvrstaimlečnihkrava(Lippiisar.,2008;Belićisar.,2014).

Pojedini antikoagulansi mogu ispoljiti značajan uticaj na vrednosti biohe-mijskihparametaraukrvikrava.Zarutinskukliničkubiohemijskuanalizukrvikra-vaosimserumanajpouzdanijisuuzorciukojimajekorišćenheparinkaoantiko-agulans,jerupotrebadrugihantikoagulanasadajevelikaodstupanjauvrednostibiohmeijskihparametarauodnosunaserum.

NAPOMENA/ACKNOWLEDGEMENT:

Ovo istraživanje jedeoprojektaTR31062finansiranogodstraneMinistarstvaprosvete,naukeitehnološkograzvojaSrbije./This research is a part of Project TR31062 , funded by Ministry of Education, Science and Technologi-cal Development of the Republic of Serbia.

1. BelićB,CincovićMR,ToholjB,StevančevićM,DelićB.Uticajhemolizeuzorakakrvimlečnihkra-vanavrednostbiohemijskihparametarauuslovimatransportanastabilnojtemperaturi.Zbornikkratkihsadržaja19.SavjetovanjeveterinaraR.Srpske,2014:32-33.

2. BurtisCA,AshwoodAR.2001,TietzFundamentalsofClinicalChemistry,fifthed.WBSaunders,Philadephia,2001:31-43.

3. CeronJJ,Martınez-SubielaS,HennemannC,TeclesF.Theeffectsofdifferentanticoagulantsonroutinecanineplasmabiochemistry.TheVeterinaryJournal2004;167:294–301.

4. GuderWG,EhretW,daFonseca-WollheimF,HeilW,Muller-PlateO,TopferG.Serum,plasmaorwholeblood?Whichanticoagulanttouse?LaboratoryMedicine1998;22:297–312.

5. JonesDG.Stabilityandstoragecharacteristicsofenzymesincattleblood.ResearchinVeterinaryScience1985a;38:301–306.

6. JonesDG.Stabilityandstoragecharacteristicsofenzymesinsheepblood.ResearchinVeterinaryScience1985b;38:307–311.

7. LippiG,BlanckaertN,BoniniP,GreenS,KitchenS,PalickaV,VassaultAJ,PlebaniM.Haemoly-sis:anoverviewoftheleadingcauseofunsuitablespecimensinclinicallaboratories.ClinChemLabMed2008;46(6):764–772.

8. StokolT,TarrantJM,ScarlettJM.Overestimationofcaninealbuminconcentrationwiththebrom-cresol-greenmethodinheparinizedplasmasamples.VeterinaryClinicalPathology2001;30:170–178.

9. ThrallM-A,BakerCD,DuaneLassenE.Veterinaryhematologyandclinicalchemistry,Wiley-Black-well,2004.

Zaključak / Conclusion



19

THE EFFECTS OF DIFFERENT ANTICOAGULANTS ON BIOCHEMICAL PARAMETERS IN BLOOD OF DAIRY COWS

Belić Branislava, Cincović M.R., Došenović Maja, Stojanović Dragica, Kovačević Zorana

Routineanalysisofbloodparametersrequireshighprecision.Thereforeasignificant

numberofmethodsandrecommendationshasbeendeveloped toensure theobtainingofpreciseresults.Theaimofthisstudywastoinvestigatewhetherthetypeofanticoagu-lantaffectsthevaluesofbiochemicalparametersinthebloodofdairycowsinrelationtothevaluesobtainedfromtheserum.Thestudywascarriedouton20healthycowsofHol-stein-Friesianbreedinthesecondmonthoflactation.Thebloodwastakenbyvenipunc-turefromv.coccigea.Therewereusedfivetypesofvacutainersasfollows:fortheserumseparation,withheparin,EDTA,citrate,andfluoride.Samplesfromeachcowweretakeninallfivetypesofvacutainersrespectively.Therewasdeterminedtheconcentrationof:al-bumin,totalprotein,glucose,Ca,P,BHB,NEFA,urea,cholesterol,triglycerides,ALT,AST,AP,GGTandbilirubin.Theresultsoftheanalysisofsamplesthatcontainedanticoagulantswerecomparedstatisticallywithanalysisinserumthatwasconsideredtobethecontrolone.Itwasalsocalculatedthepercentageofdeviationinaveragevaluesofconcentrationofmetabolitesobtainedfromsampleswithdifferentanticoagulantsinregardtotheserumvalue.Theresultsoftheinvestigationshowthatanticoagulantsinfluencethevaluesofbio-chemicalparametersinthebloodofcows.Inthesampleswhereheparinwasusedasan-ticoagulanttherewasfoundhigheralbuminlevel(deviation4.1%)aswellastotalprotein(1.4%),but lowervalueofalkalinephosphataseactivity relative to theserum(-33%). InthesamplesinwhichEDTAwasusedthereweresignificantlylowerlevelsoftotalprotein(-5.8%),Ca(-49.6%),P(-17.7%),AP(-32%)andhighervalueAST(10.6%)comparedtoserum.Inthesampleswherecitrateorfluoridewereusedasanticoagulantstherewerefoundlowervaluesoftotalprotein,albumin,glucose(onlycitrate),Ca,P,BHB,NEFA,urea(onlycitrate),cholesterol,APandGGT(onlyfluoride)andlowerbilirubinwhenusingcitrateorhigherwhenusingfluoride,incomparisontotheserum.Deviationsofbiochemicalpa-rametersmeasuredfrombloodsamplesthatwereincitrateorfluoridewereasfollows:to-talprotein(-5.3%,-5.2%),albumin(-7%,-5.7%),glucose(onlycitrate-6.2%),Ca(-55%,-82%),P(-29%,-24%),BHB(-53%,-80%),NEFA(-62.1%,-79,4%),urea(onlycitrate,-25.5%),cholesterol(-28.6%,-28.4%),AP(-38%,-32%),andGGT(only-17fluoride,8%)andhigherbilirubin(-22.8%,64.4%).Forroutineclinicalbiochemicalanalysisofbloodofcowsitisthemostreliabletousethesampleswithheparinasananticoagulant,becausetheuseofotheranticoagulantsgiveslargevariationsinthevaluesofbiochemicalparam-etersinrelationtoserum

Keywords:anticoagulants,biochemicalparametersintheblood,cows.

ENGLISH


20

ВЛИЯНИЕ РАЗЛИЧНЫХ АНТИКОАГУЛЯНТОВ НА ЗНАЧЕНИЯ БИОХИМИЧЕСКИХ ПАРАМЕТРОВ КРОВИ КОРОВ

Бранислава Белич, М.Р. Цинцович, Майя Дошенович, Драгица Стоянович, Зорана Ковачевич

Рутинныйанализклиническихбиохимическихпараметровкровитребуетвысокойточности.Поэтомуразработанобольшоеколичествометодовирекомендацийдляполучения точных результатов. Целью настоящей работы является исследованиевлияниявидакоагулянтаназначениебиохимическихпараметроввкровимолочныхкоровотносительнозначений,полученныхизсыворотки.Исследованиепроводилосьна 20 здоровых коровах голштино-фризской породы на втором месяце лактации.Образцы крови получены из вены v.coccigea. Использовались вакутейнеры пятивидов: для отделения сыворотки, с гепарином, сEDTA, цитратом ифторидом.Откаждойкоровыбыливзятыобразцыкровивовсепятьвидоввакуумныхпробирок.Определенаконцентрацияпопараметрам:альбумин,общийбелок,глюкоза,Ca,P,BHB,NEFA,мочевина,холестерин,триглицериды,ALT,AST,AP,GGTибилирубин.Результаты анализа образцов, содержавших антикоагулянты, статистическисопоставлялись с показателями контрольной сыворотки. Производился расчетпроцентногоотклонениясреднихзначенийконцентрацииметаболитов,полученныхизобразцовсразличнымиантикоагулянтами,поотношениюкзначениямсыворотки.Результаты исследования показывают, что антикоагулянты оказывают влияние назначения биохимических параметров крови коров. В образцах с использованиемгепаринавкачествеантикоагулянтаобнаруженыболеевысокиезначенияальбумина(отклонение4,1%)иобщегобелка(1,4%),болеенизкиезначениящелочнойфосфатазыпоотношениюксыворотке(-33%).ВобразцахсиспользованиемEDTAобнаруженозначительноболеенизкоезначениеобщегопротеина(-5,8%),Ca(-49,6%),P(-17,7%),AP (-32%) и более высокое значениеAST (10,6%) по отношению к сыворотке. Вобразцахсиспользованиемцитратаифторидавкачествеантикоагулянтовотмеченыпониженные значения общего протеина, альбумина, глюкозы (только цитрат), Ca,P,BHB,NEFA,мочевины (толькоцитрат), холестеринa,APиGGT (толькофторид)и пониженные значениябилирубинаприиспользованиицитратаи соответственноповышенныеприиспользованиифторидапоотношению к сыворотке.Отклонениябиохимических параметров образцов крови в цитрате или фториде составляют:общийбелок (-5,3%, -5,2%),альбумин(-7%, -5,7%), глюкоза (толькоцитрат -6,2%),Ca(-55%,-82%),P(-29%,-24%),BHB(-53%,-80%),NEFA(-62,1%,-79,4%),мочевина(толькоцитрат,-25,5%),холестерин(-28,6%,-28,4%),AP(-38%,-32%)иGGT(толькофторид-17,8%)иповышенныезначениябилирубина(-22,8%,64,4%).Длярутинногобиохимического анализа крови кроме сыворотки наиболее надежным являетсяиспользованиеобразцовсиспользованиемгепаринавкачествеантикоагулянта,таккакиспользованиедругихантикоагулянтовдаетзначительныеотклонениязначенийбиохимическихпараметровотносительносыворотки.

Ключевыеслова:антикоагулянты,биохимическиепараметрыкрови,коровы

РУССКИЙ


21


* Rad primljen za štampu 01. 09. 2014. godine**Drsc.MartaćLjiljana,Odeljenjezaneurofiziologiju, Institutzabiološka istraživanja“Siniša

Stanković”,UniverzitetuBeogradu,RepublikaSrbija

DOI10.2298/VETGL1502021M UDC615.916:546.21

FRAKTALNA DIMENZIJA I NEUROTOKSIČNOST KOD PACOVA INTOKSINIRANIH ALUMINIJUMOM*

FRACTAL DIMENSION AND NEUROTOXICITY IN RATS INTOXICATED BY ALUMINIUM

Martać Ljiljana**

Za ovo istraživanje korišćen je animalni model neurotoksičnosti kod pacova koji pruža mogućnost izučavanja bioloških patofizioloških fenomena u in vivo i kasnije u in vitro uslovima. Analizom elektrokorti-kalne moždane aktivnosti uz matematičke metode mogu da se opišu promene izazvane intoksikacijom aluminijumom na animalnom modelu pacova. U fiziološkim i patofiziološkim uslovima, na eksperimen-talnim modelima, posmatrani su mehanizmi u vezi sa promenama u ponašanju, plastičnosti i akumulacija aluminijuma u nervnom tkivu mozga pacova. Animalni modeli pacova korišćeni u eksperimentima opisuju promene grupne neuronske aktivnosti mozga pacova u različi-tim režimima intoksikacije aluminijumom.

U ovoj studiji registrovana je ECoG aktivnost mozga pacova pod anestezijom kod kontrolnih i aluminijumom tretiranih jedinki. Spektral-na i fraktalna analiza kvalitativno i kvantitativno opisuju promene u uslovima neurotoksičnosti. Promene u neurotransmisiji, kao i u struk-turi i funkciji nervne mreže su u vezi sa molekularnofiziološkim mehanizmima neurotoksičnosti. Toksičnost aluminijuma je praćena u vezi sa promenama u glutamatergičnoj aktivnosti i aktivnosti kalcijumskih kanala. Spektralnom analizom opisana je neurotoksičnost preko promena u spektralnoj snazi u odgovarajućim frekventnim opsezima. Upoređivanjem FD kontrolnih i intoksiniranih jedinki data je veličina promene u korelaciji sa odgovarajućim patofiziološkim stanjima in-toksikacije. Promena FD može biti indikator neurotoksičnosti.

Ključne reči: toksičnost, aluminijum, kalcijum, glutamat, oksida-tivni stres

22

Vet.glasnik69(1-2)21-29(2015)MartaćLjiljana:Fraktalnadimenzijaineurotoksičnostkodpacovaintoksiniranihaluminijumom

Neurotoksičnost aluminijuma je potvrđena u brojnim studijama (Jope &Johnson isar.,1992;Meiri i sar.,1993).Aluminijum interagujesaprocesimaućelijiizazivajućifizičkepromenenaćelijskojmembrani,interagujućisafunkcijomvoltažnozavisnihjonskihkanalaisekrecijomneurotransmitera.Aluminijumutičenaproceseujedru,citoplazmiimitohondrijamadelujućinametabolizamglukoze,signalnu transdukciju, otpuštanje neurotransmitera, fosforilaciju i defosforilacijuproteina, aksonalni transport neurofilamenata i inhibira aktivnost jedarca (Wal-tonisar.,1998).Aluminijumkaofaktorsredinemožebitiuzrokinflamacijemozga(Campbellisar.,2004).Interesantnojedaaluminijumizazivarazličiteneurobihej-vioralnepromeneurazvićukojeserazlikujuodonihkododraslihjedinki.Studijepokazujudaoralnouzetaluminijumveomatoksičaniizazivapromeneurazvićumozgakakokodživotinjatakoikodljudi(Bishopisar.,1997;Yumotoisar.,2000;Colominaisar.,2005).

Brojnipodaciukazujudaaluminijumkaoneurotoksinizazivaneurodegenera-tivnaoboljenjakaoštosuAlchajmerovademencija,dijaliznademencijailiParkinso-novabolest(Yokelisar.,2000).Istraživanjanaanimalnimmodelimapokazalasudaizlaganjealuminijumuuzrokujepromeneponašanja,kognitivnihprocesa,kaoimemorije‒učenjeipamćenje(Woodruff-Pakisar.,2007).Promeneizazvanedejstvom aluminijuma kod jedinki u embrionalnom razviću, periodu laktacije iligestacijesukakokvalitativnotakoikvantitativnodrugačijeuodnosunazreleje-dinke.Uvisokimdozamaaluminijumdovodidomaformativnihpromenauembri-onalnomrazviću.Uuslovimanarušenehomeostazealuminijumseselektivnona-kupljautkivima,štouzrokujeakutanilihroničantipoboljenjausledintoksikacije.

UeksperimentalnomradukorišćenisupacoviWistariSpragueDawleyso-ja.Životinjesugajeneukavezima,12satiizloženesvetlostii12satiumraku,saneograničenimpristupombriketiranojhraniivodi,natemperaturiod18do21oC.SvieksperimentisuizvedeniuskladusanormamakojejeodobrioEtičkikomitetInstitutazaBiološkaistraživanja“SinišaStanković”.

Zaeksperimentesukorišćenipacovipočevodstarosti2‒3meseca, tele-snemase200‒350g.PrvutretiranugrupupredstavljajumužjaciWistarsojatre-tiranirastvoromaluminijum-heksahidrataudoziod2,3,4ili6mgAl/kgdnevno.Pacovisutretiraniintraperitonealnimubrizgavanjemrastvoraaluminijumheksa-hidrata.Postupakjetrajaonajmanje4anajviše6nedelja.Prviznaciintoksikaci-jesuprimećenivećnakon2nedelje.Utokutretmanapraćenajepromenatele-snemase.Drugugrupupredstavljajupacovitretirani1,5%rastvoromaluminijumaprekopijaćevode.Kodovihživotinjaintoksikacijaisključujeefekatstresaipodra-zumevaisekundarnemehanizmekojimenjajumoždanuaktivnost.

Uvod / Introduction


23


Eksperimentalne životinje su nakon tretmana aluminijumom podvrgnuteelektrokortikalnomregistrovanju.Usloviregistrovanjasuuniformnizasveživoti-njeirađenisupodanestezijom(NembutaliliZoletil)kakobiživotinjebileizloženeštomanjojpatnjiibolu.Registrovanjejevršenopodistimuslovimaiugrupikon-trolnihživotinjaistestarosti,kojenisutretiranealuminijumom.

Registravanajeaktivnostparijetalnekorevelikogmozgaikoremalogmoz-gapomoćuvolframskihelektroda,postavljenih0,5‒1,5mmdubokoukorumozga.Signalisuregistrovaniutrajanjuod121s,prifrekvencijisemplovanjaod256Hz.SvisignalisuregistrovaniprogramomzaakvizicijusignalaSIGVIEW(Jovanović,2004).

Analiza signala vršena je kao spektralna i fraktalna. Spektralna analizaECoGaktivnostijerađenaFurierovomtransformacijomza120s(podeljenihna15epohatrajanja8s).FraktalnadimenzijajeračunatapremaHigučievomalgo-ritmu(Spasić,2005).

Spektrisnagepredstavljajuneurotransmiterskupromenuaktivnostimozgapacova,afraktalnadimenzijapredstavljamerutepromene.

Rezultatipredstavljajupromenuneurotransmiterskeaktivnostiinjenuveličinuuuslovimaprimarneintoksinacije(kalcijumskaiglutamatergičnaaktivnost).Pos-matrana je iupoređivanatoksičnostpri intraperitonealnoj iperosaplikacijialu-minijuma,kakobisekomparacijomuočilimehanizmitoksičnostiistikodobamod-ela.Izborkontrolejevršentakodaseanuliraefekatanestezijeuodsustvusen-zo-motornihnadražajairadnji.Naovajnačin,upoređivanjemkontroleitretmana,mogućejekvalitativnoprekorelativnespektralnesnageopisatipromenuneuro-transmisijeusledintoksikacije.

Rezultati / Results

Slika1.Relativan porast snage po frekventnim područima – srednja vrednost i standar dna greška u grupi kontrolnih i anesteziranih pacova intraperitonealno tretiranih alumini-jumom

Picture 1. Relative increase in power per frequency ranges- average value and standard error in the group of the control and anesthetized rats, intraperitoneally treated by aluminium

24

FraktalnaanalizaprekoFDkvantitativnoopisujepromenuusledintoksikaci-jealuminijumom.Ovapromenajekorelisanazavelikiimalimozak.Razlikauin-toksikacijivelikogimalogmozgajeuvezisastrukturnimifunkcionalnimosobe-nostimapojedinihmoždanihregiona.Razlikaizmeđudvegrupetretiranihpacova(i.p.iliperos)posledicajeoksidativnogstresakojijeuvezisapatološkimprome-namauaktivnostipojedinihmoždanihregiona.

Slika2.Relativna spektralna snaga po frekventnim oblastimakontrolna vrednost u odno su na najmanju i najveću vrednost aluminijumom tretiranih pacova intraperitonealno (2 mg/kg) ili per os (1.5% rastvor)

Picture 2. Relative spectral power by frequency ranges- control value in regard to the minimum and maximum value of alumi-nium treated rats, peritoneally (2mg/kg) or per os (1.5 solution)

b)

a)


25

Sobziromnaosobenostineuralnemreževelikog imalogmozgauuslovi-ma intoksikacijealuminijumom,kojapodrazumevapromeneuglutamatergičnojtransmisijiiaktivnostikalcijumskihkanala,FDjeznatnovećanamalomnegonavelikommozgu.RazlikauFDizmeđuovedvestrukture(slika3)izražavatoksičniefekatglutamataipromenuuaktivnostikalcijumskihkanalauuslovimasaibezoksidativnogstresa(i.p.iliperos).Fluktuacijeuuslovimaoksidativnogstresasupredstavljenenaslici4.

Naslici4.predstavljenajepromenafraktalnedimenzijeuuslovimaoksida-tivnogstresakod intraperitonealnotretiranih jedinki.Linearizacijaukazujeda jevrednostfraktalnedimenzijekonstantnauzfluktuacije,kaoidajevećanavelikomnego na malom mozgu.

Prethodnestudijesupokazaledasepromenanervneaktivnostikodpacovaintoksiniranihaluminijumommožekvalitativnoopisatispektralnomanalizom(Mar-taćisar.,2010).Pokazanojedaporastdelta‒spektralnesnagemožebitiindikatorneurotoksičnosti,kaoidaodnosdeltaitetarelativnespektralnesnagepokazujeefekatneurotoksičnosti.Naslici1i2predstavljenajepromenaspektralnesnagepofrekventnimopsezima.Slika1seodnosinaheterogenugrupupacovaintra-peritonealnotretiranihaluminijumomudozi2,3,4ili6mg/kgaluminijuma.Slika

Slika3.a) Fraktalna analiza ECoG velikog mozga kod aluminijumom tretiranih pacova: 1. grupaper os, 2. grupa –intraperitonealni tretman; b) Fraktalna dimenzija ECoG ma-log mozga kod aluminijumom tretiranih pacova: 1.grupaper os, 2. grupa intraperi-tonealni tretman/

Picture 3. a) Fractal analysis of cerebrum ECoG in aluminium treated rats: 1st group - per os, 2nd group - intraperitoneally; b) Fractal dimension of cerebellum EcoG in aluminium treated rats: 1st group - per os, 2nd group - intraperitoneally

Slika4.Fraktalna dimensija u uslovima oxidativnog stresaPicture 4. Fractal dimension under conditions of oxidative stress



26

2seodnosinapacovetretiranenižimdozamaaluminijuma(2mg/kgi.p.ili1,5%rastvoraluminijuma)kojisu ispoljilipromeneuponašanju ikodkojih jeuočenaprimarnaintoksikacija.Vidisedautojgrupideltasnaganijeuporastukaoidajeodnosdelta‒tetarelativnespektralnesnagevarijabilan.Fraktalnaanalizajepoka-zaladafraktalnadimenzijapredstavljamerupovećanjasporotalasnihkomponen-ti.Ciljovogradajedasefraktalnomdimenzijomopišezapaženarazlikaizmeđudvegrupetretiranihpacova(i.p.iliperos).

Naslici3ai3bpredstavljenajefraktalnadimenzijakodpacovatretiranihin-traperitonealno i per os aluminijumom. Iako sumehanizmi neurotoksičnosti is-tikodobegrupetretiranihpacova,postojerazlikeufraktalnojdimenzijikojesemogudovestiuvezusaoksidativnimstresom(Stevanovićisar.,2009).Poveća-njedelta‒spektralnesnagejeuvezisaprimarnomtoksičnošćuipromenamauaktivnostiCa kanala i glutamatergičnoj transmisiji. Varijacija odnosa delta‒tetarelativnespektralnesnagejeuvezisapromenamakojesuodgovornapromenuhomeostazeusledoksidativnogstresa.Fraktalnadimenzijajemerilousporenjaionavarirauskladusafluktuacijamausledoksidativnogstresa.Fraktalnadimen-zijajenižauuslovimaoksidativnogstresaikodvelikogikodmalogmozga.Raz-likau fraktalnojdimenziji između intraperitonealnih iperos tretiranihpacova jesrazmernapromenamauaktivnostineurotransmisijeusledoksidativnogstresa.

Prvi znaci trovanja se manifestuju povećanom agresivnošću i javljaju seposle4dana.UosnoviovepromenejekompeticijaizmeđuAliCanaKCakana-lu.ToksičanefekatAlsemanifestujesmanjenjemaktivnosti tirozin‒fosfoproteinfosfatazeiserin-treoninfosfoproteinfosfataze.Ovajefekatjevarijabilanirazvijaseutokudrugenedeljetretmana.Početniznacitrovanjasupromeneupropustlji-vostiCakanala.NemapromenaukoncentracijiintracelularnogiekstracelularnogCaalisemenjanaponvoltažnozavisnihCakanala.Toksičanefekataluminijumasemanifestuje i promenamauglutamatnoj neurotransmisiji,madamehanizamnijepoznat.Zapaženojetodaurazličitimregionimamozgadolazidopovećanesintezeglutamata.OvajefekatjesekundarnaposledicatoksičnogefektaAliimadugotrajan efekat.Povećana sinteza glutamata, kao odgovor na toksičnostAl,pogađasvesinapseurazličitimdelovimamozgaivodisloženimpromenamauneurotransmisiji.

Promeneuekspresijiglutamatainjegovommetabolizmusujedanodoblikaneurotoksičnosti.UanimalnommodeludemencijenakontrovanjaaluminijumomdolazidopražnjenjaglutamatergičkihdepoaidosmanjenjaosetljivostigluR.Todovodi do drastičnog pada glutamatergične transmisije što semanifestuje po-rastomdelta‒ritma.Smisao stimulacije glutamatomdovodi dopromenauholi-nergičnojtransmisiji.Tosekodpacovamanifestujepromenamabeta‒ritma.Kodljudijemogućnostkompenzacijeglutamatergičnetransmisijeprekoholinergičkogsistemavećapasupromenediskretnije.OslobođeniglutamatdelujenamGlure-ceptoreokolnihneurona izazivajućiekscitaciju.Ove lokalnepromenenaelektri-sanjavodedopromenausenzornojkoriihipokampusu.


27

Toksičnost aluminijuma je praćena promenama u glutamatergičnoj aktiv-nostiiaktivnostikalcijumskihkanalakojitežedastabilizujujonskuhomeostazu.Glutamatergičnaneurotransmisija jeprimarnouvećanaalipostojefluktuacijeumetabolizmu glutamata. U uslovima toksičnosti kao odgovor na preteranu sti-mulacijuglureceptoramenjaseaktivnostvoltažnozavisnihkalcijumskihkanala.Ovapromenajerazličitaupojedinimmoždanimregionima.FDslužikaoindikatorpromenestanjauuslovimaprimarnetoksičnosti.PovećanjeFDjeizrazglutama-tergične toksičnostidoksmanjenjepodrazumevakompenzacionuCaaktivnost.MožesesmatratidajepromenaFDmeriloneurotoksičnostianimalnogmodela.

NAPOMENA/ACKNOWLEDGEMENT:

OvajradjepodržanodMinistarstvazaprosvetu,naukuitehnološkirazvojRepublikeSr-bije./This work is supported by Ministry Ministry of Education, Science and Technological Development of the Republic of Serbia.

1. BishopNM,MorleyR,ChizB,DayJP,LucasA,EnglN.Aluminiumneurotoxicityinpreterminfantsrecivingintravenousfeedingsolution.Medicine1997;336:1557-62.

2. CampbellA. Inflamation, NeurodegenerativeDiseases and Environmental Exposures.AnnNYAcadSci2004;1035:117-32.

3. ColominaMT,RaigJL,TorrenteM,VicensP,DomingoJL.Concurrentexposuretoaluminiumandstressduringpregnancyinrats:Effectsonpostnataldevelopmentandbehavioroftheoff-spring.NeurotoxicologyandTeratology2005;27:565-74.

4. JopeRS,JohnsonGV.Neurotoxiceffectsofdietaryaluminum.CibaFoundSymp1992;169:254-67.

5. JovanovićA,BiomedicalImageandSignalProcessing.Schoolofmathematics,UniversityofBel-grade,2004.

6.MartaćLj,PodgoracJ,SekulićS.EvaluationoftheneurotoxicaleffectofaluminumontheWistarrat.ArchBiolSci2010;62(3):585-8.

7.MeiriH,BaninE,RollM,RouesseauA.Toxiceffectsofaluminumonnervecellsandsynaptictransmission.ProgNeurobiol1993;40:89-121.

8. SpasicS,KalauziA,CulicM,GrbicG,MartacLj.Fractalanalysisofratbrainactivityafterinjuri.MedBiolEngComput2005;43:345-8

9. StevanovićI,JovanovićM,JelenkovićA,BokonjićD,ČolićM,StojanovićI,NinkovićM.EffectofL-NAMEonAlCl3-inducedtoxicitzinratbrain.ActaVeterinaria2009;59(2-3):133-46.

10. WaltonJ.Absorbtionofaluminiumanditseffectonbraincells.In:Aluminium:reportofaninterna-tionalmeeting,Brisbene,20-21April,1995,Eds.P.Imray,M.R.Moore,P.W.Callan,W.Lock,RundleMall-PublicandEnviromentalHealthService,1998;22-34.

11. Woodruff-PakDS,AgelanA,DelValleL.ArabbitmodelofAlzheimersdisease.Validatneuro-pathological,cognitiveandtherapeuticlevels.JAlzheimersDis2007;11:371-83.

12. YokelRA.Thetoxicologyofaluminiuminthebrain:areview.Neurotoxicology2000;21:813-28.




28

13.YumotoH,NagaiH,MatzuzakiT,KobayashiW,TadaY,OhkiY,KakimiS,KobayashiK.Trans-placentalpassageofAltransfertosucklingrats.NucleiInstrumPhys2000;172:925-9.

FRACTAL DIMENSION AND NEUROTOXICITY IN RATS INTOXICATED BY ALUMINIUM

Martać Ljiljana

Weusedanimalmodelofneurotoxicityinrats,whichprovidedthepossibilityofstudy-ing biological pathophysiological phenomena in vivo and afterwards in vitro conditions.Theanalysisofelectrocorticalbrainactivityusingmathematicalmethodscandescribethechangesinducedbyaluminumintoxicationinratasananimalmodel.Inphysiologicalandpathophysiologicalconditions,onexperimentalmodels,mechanismsrelatedtochangesinbehavior,plasticityandaccumulationofaluminuminnervoustissueoftheratbrainwereobserved.Animalmodelsofratsusedintheexperimentsdescribedchangesinthegroupofneuronalactivityinthebrainofratsindifferentmodesofintoxicationaluminum.

ThisstudydescribesECoGactivityinthebrainofratsunderanesthesiainboththecontrolandaluminumtreatedanimals.Fractalandspectralanalysiswasusedtopresentqualitativeandquantitativechangesintheconditionsofneurotoxicity.Changesinneuro-transmission,aswellas thestructureand functionof theneuralnetworkareconnectedtothemolecular-physiologicalmechanismsofneurotoxicity.Aluminiumtoxicitywasmoni-toredthroughchangesinglutamatergicactivityandcalciumchannelactivity.Byspectrumanalysisneurotoxicitywasdescribedthroughchangesinspectralpowerinthecorrespond-ingfrequencyranges.BycomparingtheFDof intoxicatedandcontrol individualstherewasobtainedtherangeofthechangeincorrelationwiththecorrespondingpathophysio-logicalconditionsofintoxication.TheshangeinFDmightbeanindicationofneurotoxicity.

Keywords:toxicity,aluminum,calcium,glutamate,oxidativestress

ФРАКТАЛЬНАЯ РАЗМЕРНОСТЬ И НЕЙРОТОКСИЧНОСТЬ У КРЫС, ИНТОКСИЦИРОВАННЫХ АЛЮМИНИЕМ

Лиляна Мартач

Использованабиомодельнейротоксичностикрыс,дающаявозможностьизученияпатофизиологическихфеноменовinvivoипозднееinvitro.Анализэлектрокорковойактивности мозга с применением математических моделей может дать описаниеобщих изменений, вызванных алюминиевой интоксикацией, на биомодели крыс.В физиологических и патофизиологических условиях на экспериментальныхмоделяхрассматривалисьмеханизмы,связанныесповеденческимиизменениями,

ENGLISH

РУССКИЙ


29

пластичностьюиаккумуляциейалюминиявнервнойтканимозгакрыс.Биомоделикрыс,использованныевэкспериментах,описываютизменениягрупповойактивностинейроновмозгакрысприразличныхвидахалюминиевойинтоксикации.

Впроцессеисследованиярегистрироваласьэлектрокорковаяактивностьмозгакрысподдействиеманестезииуконтрольныхособей,интоксицированныхалюминием.Спектральный и фрактальный анализ качественно и количественно описываетизменения в условиях нейротоксичности. Изменение нейротрансмиссии, а такжеструктуры ифункции нейронных сетей связаны с молекулярно-физиологическимимеханизмами нейротоксичности. Токсичность алюминия сопровождается измене-ниями глутаматергической активности и активности кальциевых каналов. Спек-тральный анализ описывает нейротоксичность через изменения спектральноймощностивсоответствующихчастотныхдиапазонах.СопоставлениеFDконтрольныхи интоксицированных особей показывает величину изменений в корреляции ссоответствующими патофизиологическими состояниями интоксикации. ИзменениеFDможетбытьиндикаторомнейротоксичности.

Ключевые слова: токсичность, алюминий, кальций, глутамат, окислительныйстресс


30

31


* Rad primljen za štampu 03. 09. 2014. godine**Drsc.vet.med.MilošBlagojević,docent,Fakultetveterinarskemedicine,UniverzitetuBeogradu;drsc.vet.med.DuškoVitorović,redovniprofesor,drsc.biotehničkihnaukaIvanaAdamović,docent,Poljoprivrednifakultet,UniverzitetuBeogradu;mrsc.vet.med.IvanaNešić,asistent, Fakultet veterinarskemedicine,Univerzitet uBeogradu; dr sc. stom.ZlataBrkić,vanredniprofesor,Vojnomedicinskaakademija,Beograd,Srbija;drsc.med.MarijaZdravković,kliničkiasistent,KBCBežanijskaKosa,Medicinskifakultet,UniverzitetuBeogradu;drsc.vet.med.MilenaĐorđević,asistent,drsc.vet.med.SlavoljubJović,docent,drsc.vet.med.Zoran Zorić, stručni saradnik, DejanaĆupić, dr vet.med, student doktorskih akademskihstudija,Fakultetveterinarskemedicine,UniverzitetuBeogradu,Srbija

DOI10.2298/VETGL1502031B UDC599.322.2146.1

VASKULARIZACIJA BUBREGA KOD TEKUNICE (CITELLUS CITELLUS) U POREĐENJU SA DRUGIM EKSPERIMENTALNIM ŽIVOTINJAMA*

VASCULARIZATION OF THE KIDNEY OF THE GROUND SQUIRREL (CITELLUS CITELLUS) IN COMPARISON WITH OTHER EXPERIMENTAL ANIMALS

Blagojević M., Vitorović D., Adamović Ivana, Nešić Ivana, Brkić Zlata, Zdravković Marija, Đorđević Milena, Jović S., Zorić Z., Ćupić Dejana**

U oblasti eksperimentalne, humane i veterinarske medicine sve se više pridaje značaj eksperimentalnim životinjama. Na njima se mogu pratiti funkcije određenih sistema i njihove farmakodinamske manifestacije, koje nastaju zavisno od vrste, načina unošenja i metaboličkih puteva pojedinih supstanci ili bioloških agenasa u organizam ove životinje.

Sa stepenom razvoja nauke, poznavanje građe tela tekunice (Citellus citellus) u cilju eksperimentalnih ispitivanja podrazumeva poznavanje makroskopske i mikroskopske građe kao i odnosa pojedinih organa i organskih sistema životinje za određene vidove istraživačke delatnosti. Za pomenuta istraživanja, pored ostalog, značajno je i poznavanje vaskularizacije bubrega. To je bio jedan od glavnih razloga da obradimo deo kardiovaskularnog sistema kod tekunice i boljim poznavanjem njene građe damo doprinos komparativnoj anatomiji.

Ključne reči: tekunica, bubreg, vaskularizacija

32

Vet.glasnik69(12)3140(2015)BlagojevićM.isar.:Vaskularizacijabubregakodtekunice(Citellus citellus)upoređenjusadrugimeksperimentalnimživotinjama

Tekunica jesisar iz redaglodara.To jeveoma ljupkaživotinjadužine telaoko20cm,kratkogrepa(5,5‒7,5cm),malenihušijuikrupnihočiju.Telesnamasakrećeseod200do300grama.Trbušnastranajesmeđesivealeđnaneštosvetlijeboje.Njenizgledkarakterišepoza„svećice”,kadaživotinjasedinazadnjimnogamaiuspravljenogtrupaosmatraokolinu.OvavrstarasprostranjenajeujugoistočnomdelusrednjeEvrope.UnašojzemljinastanjujeprvenstvenoVojvodinu,dokjeuostatkuSrbijeznatnoređa.

Tekunicajeprezimar,čijahibernacijatraje,uzavisnostioduzrastaipola,odkrajaletadoproleća.Kadanastanuhladnidanitekunicasezavlačiusvojejazbineihladise,takodajojtelesnatemperatura,kojaunormalnimuslovimaiznosi37°C,padnena10°,7°ili3°C,štozavisiodspoljašnjesredine.Poredtoga,kodnjesesmanjujeibrojsrčanihotkucajana1do2,adisanjena3do4putauminuti.

Sveovopokazujedauorganizmuoveživotinje,kaoikodostalihprezimara,nastupavelikosnižavanjeintenzitetasvihživotnihfunkcija,štojedokazanomnogobrojnimfiziološkim,biohemijskimihistološkimispitivanjimapojedinihorganskihsistemakodtekunice.

Kaoeksperimentalnaživotinjatekunica(Citelluscitellus)sekoristiumikrobiologiji, parazitologiji, farmakologiji i imunologiji. Mnogi naučnici koristili su jezaeksperimenteiprikazalidobijenerezultateuradovima:Regulacijahibernacijetemperaturomkodtekunice(Twenteisar.,1977);Spavanjeihibernacijakodtekunice(Walker isar.,1977);Jetra ižučnikanali,krvnisudovi jetre,digestivnitraktkodtekunice(Stanojević isar.,1978,1979,1982);Raširenost infekcijesastafilokokama u koloniji uhvaćenih tekunica (Campbell i sar., 1981); Primarnastrukturahemoglobinakodtekunice(Šoškićisar.,1986);Uterusivagina,ovariumioviduct,ekstrahepatičneiintrahepatičneveneportalnogkrvotokajetre,A. subclaviainjenegraneutekunice(Nikolićisar.,1990,1993,2003,2004);Antioksidanti u odbrani kod tekunice i efekat hibernacije, sezonska varijacija antioksidantnogodbrambenogsistemamozgakodtekunicaiodgovornaniskutemperaturu(Buzandžićisar.,1990,1997);Efektihibernacijenapamćenjekodtekunice(Millesiisar.,2001);Srčanasnagakodartičkihtekunica(Nakipova,2002);Morfologija,topografija,vaskularizacijaiinervacijaorganagrudnedupljeeksperimentalnihživotinja(Blagojević,2010);Zajedničkabedrenaarterija(Blagojević,2013).

Tekunicaspadau„prirodneretkosti”ipredloženajeza„CrvenuknjigufloreifauneSrbije“.

BudućidajeuSrbijitekunicazaštićenazakonomkaoprirodnaretkost,dobilismoodobrenjeEtičkogkomitetaFakultetaveterinarskemedicineuBeogradu,dekanaFakultetaveterinarskemedicineuBeograduiMinistarstvazaštiteživotnesredineRepublikeSrbijezanabavkutekunicaizprirode.

Uvod / Introduction

33


Očuvanjeovevrstekodnasmogućejejedinozaštitomnjenihstaništailokalnihpopulacija.

Zaispitivanjejeupotrebljeno6tekunica,obapola,telesnemase200‒300grama.TekunicesuhvatanenaterenujužnogBanata,umestuŠušarakodUljme(Deliblatskapeščara).

Uzobaveznuanesteziju,primenompreparataketamina(10mg/kgt.m.,i.m.)(Ketamidor10%,RitcherPharma,Austrija),uzpremedikacijuksilazinom(1,1mg/kgt.m.,i.m.)(Rompun,Bayer,Kanada)životinjesubiležrtvovane.Koristilismoanatomskemetoderadazaispitivanje.Iskrvarenježivotinjaizvršenojepresecanjem A. carotis communis.Zadobijanjearterijskevaskularizacijebubrega,posleiskrvarenjaživotinjaiotvaranjagrudneduplje,iglomsmoizgrudne(Aorta thoracica)ušliupočetnideotrbušneaorte(Aorta abdominalis),azatimsmokoncempodvezali iglu zajedno sa trbušnom aortom.Od kontrastnemase koristili smoželatin obojen slikarskom temperom. Špric smo napunili kontrastnommasom,stavili na iglu, koju smovećprethodnopostavili upočetni deo trbušneaorte, iubrizgalije.Posleinjiciranja,iglusmoizvadiliiztrbušneaorte,konacdobrozategliipreparateostavili24časaufrižideru,dasekontrastnamasastegne.Krvnisudovisuzatimpreparisaniifotografisani.

Zadobijanjekorozivnihpreparatavenskihkrvnihsudovabubrega,poiskrvarenjuživotinje,uV. azygos dextraubrizgan jeBiocryl (mešavina tečnogbiokrilametilmetakrilat monomer i biokrila u praškumetilmetakrilat polimer). Posleinjiciranja,preparatisustavljaniu5%NaOH,96satiiliu10%NaOH,48sati.Nakontoga,preparatisuispiranivrelomvodomifotografisani.

Zafotografisanjekoristilismodigitalni fotoaparatOLYMPUSX760,AF3xopticalzoom,10.0megapixels.

А. renalis dextra (Slika14)odvajaseodlateralnogzidatrbušneaorte,3‒4mmkaudalnoodkranijalnemezenteričnearterije.Pružaselaterokranijalnoiukrštasedorzalnosakaudalnomšupljomvenom(V.cavacaudalis).Unajvećembrojuslučajevaovajkrvnisud,preulaskaububreg,delisena2‒3granekojeserazgranavajuububregu.

Izdesnebubrežnearterije,odmahposlenjenogodvajanjaodtrbušneaorte,izlaze:A. phrenicoabdominalis i Aa. adrenales (suprarenales) caudales dextrae.

A. phrenicoabdominalis sepružaukranijalnompravcupremadijafragmiivaskularišenjenudesnupolovinu.

Aa. adrenales (suprarenales) caudales dextrae, kojihima3‒4,pružajusepremakaudalnomdeludesnenadbubrežnežlezde,ulazeuovužlezduidovodekrvunju.


Rezultati / Results

34

A. renalis sinistra (Slika15)odvajaseodlateralnogzidatrbušneaorte,7‒9mmkaudalnooddesnebubrežnearterije.Neposrednoposleodvajanjaodtrbušneaorte,levabubrežnaarterijadelisenadvegrane,kojesepružajudaljepremahilusulevogbubregaukomeserazgranavaju.Čestoseumestojednelevebubrežnearterijepojavljujudve,a retko tri. Iz jedneodovih izlazenekolikoAa. adrenales (suprarenales) caudales sinistraekojevaskularišukaudalnideolevenadbubrežnežlezde.

Iz A. renalis sinistra, kaoiizА. renalis dextra preulaskaububregizbijaju Aa. capsulares zabubrežnukapsului Ramus uretericus kojivaskularišekranijalnideouretera.

V. renalis dextra (slika22) jekratakvenskikrvnisud,dužine34mm,kojiizlaziizdesnogzidakaudalnešupljevene (V. cava caudalis). Preulaskaububregdelisenakranijalnuikaudalnugranu,kojeprolazekrozhilus,ulazeusinusbubrega i dalje segranajunamanjeogranke.

Slika1.Aorta abdominalis i njene grane kod tekunice (Citellus citellus)

1 – Aorta abdominalis, 2 – A. celiaca, 3 – A. mesenterica cranialis, 4 – A. renalis dextra, 5 – Aa. renales sinistrae, 6 – A. testicularis dextra, 7 – A. mesenterica caudalis, 8 – A. testicularis sinistra, 9 – A. circumflexa ilium profunda sinistra, 10 – A. iliaca externa sinistra, 11 – A. iliaca externa dextraPicture 1. Aorta abdominalis and its branches in ground squirrel

(Citellus citellus)1-Aorta abdominalis, 2-A. celiaca, 3-A. mesenterica cranialis, 4-A. renalis dextra, 5-Aa. renales sinistrae, 6-A. testicularis dextra, 7-A. mesenterica caudalis, 8-A. testicularis sinistra, 9-A. circumflexa ilium profunda sinistra, 10-A. iliaca externa sinistra, 11-A. iliaca externa dextra

Slika2.Korozivni preparat vena bubrega kod tekunice, posmatrano sa ventralne strane

1 – V. cava caudalis, 2 – V. renalis dextra, 3 – V. renalis sinistraPicture 2. Corosive preparations of the vein blood vessels of the kid-

neys in ground squirrel, viewed from the ventral side1 - V. cava caudalis, 2 – V. renalis dextra, 3 – V. renalis sinistra


35

V. renalis sinistra (slika23)izlaziizkaudalnešupljevene(V. cava caudalis) i toiznjenogzida4‒5mmkaudalnijeodušćadesnebubrežnevene.Poizlaskuizkaudalnešupljevene, levabubrežnavenaprelaziprekoventralnestraneaorte ipreulaskauhiluslevogbubregadelisenakranijalnuikaudalnugranu,kojeulazeusinuslevogbubregagdesegranajunamanjeogranke,kojiodvodekrvizlevogbubrega.

Dobijenerezultate,kojiseodnosenavaskularizacijububregakodtekunice(Citellus citellus)upoređivalismosaistimkodmajmunaMacaca fascicularis i M. mulatta,kanadskelasice,pacova,kunića,slepogkučeta,zlatnoghrčkaizamorca.

Kod tekunice,majmunaMacaca fascicularis i Macaca mulatta (Horacek isar.,1987),kanadskelasice(JablanPantićisar.,1978),pacova(HebeliStromberg,1976),kunića(Jankovićisar.,1977;McLaughliniChiasson,1990;Hristovisar.,2006),slepogkučeta(Jankovićisar.,1977;Blagojević,1982),zlatnoghrčka(Popeskoisar.,1990)izamorca(ShivelziStump,1975;Jankovićisar.,1977;Popeskoisar.,1990)uvaskularizacijibubregaučestvujububrežnearterije(A. renalis dextra et A renalis sinistra)ibubrežnevene(V. renalis dextra et V. renalis sinistra).

Kodtekunicedesna i levabubrežnaarterija (A. renalis dextra et A renalis sinistra)odvajajuseodlateralnogzidatrbušneaorteitodesnabubrežnaarterija3‒4mmkaudalnoodA.mesentericacranialis,alevabubrežnaarterija7‒9mmkaudalnooddesnebubrežnearterije.

KodmajmunaMacaca fascicularis i M. mulatta(Horacekisar.,1987)desnai leva bubrežna arterija izbijaju iz lateralnog zida aorte u nivou odvajanja A. mesenterica superior,kodkanadskelasice(JablanPantićisar.,1978)uvisini3.slabinskogpršljena,akodpacova(HebeliStromberg,1976),kunića(Jankovićisar.,1977;McLaughliniChiasson,1990;Hristovisar.,2006),slepogkučeta(Jankovićisar.,1977;Blagojević,1982),zlatnoghrčka(Popeskoisar.,1990)izamorca(ShivelyiStump,1975;Jankovićisar.,1977;Popeskoisar.,1990)nabočnimzidovimatrbušneaortekaudalnoodmestaodvajanjakranijalnemezenteričnearterije.Kodsvihživotinjadesnabubrežnaarterijajedužaiizbijaneštokranijalnijeodlevebubrežnearterije.

Kodtekuniceizdesnebubrežnearterije,odmahposlenjenogodvajanjaodtrbušneaorteizlazeA. phrenicoabdominalis i Aa. adrenales (suprarenales) dextrae. Levabubrežnaarterijaneposrednoposleodvajanjaod trbušneaortedelisenadvegrane,kojesepružajupremahilusulevogbubrega.Čestoseumestojednelevebubrežnearterijepojavljujudve,aretkotri.Oddesneilevebubrežnearterije,preulaskaububregizbijajuAa. capsulareszabubrežnukarlicuiRamus uretericuszakranijalnideouretera.



36

KodmajmunaMacaca fascicularis i M. mulatta (Horacek isar.,1987)preulaskauhilus renalis,desnailevabubrežnaarterijasedelenaprednjuizadnjugranu.Odsvakebubrežnearterijenanjihovomputuodaortedohilusabubrega,mogudaseodvojepojednaprednjanadbubrežnaarterija(A. suprarenalis superior dextra i sinistra),ačestoizadnjanadbubrežnaarterija(A. suprarenalis inferior dextra i sinistra),kojeneulazeububrežnihilus,većprobijajububrežnukarlicuiulazeububrežnušupljinu(Sinus renalis).

Kodkanadskelasice(JablanPantićisar.,1978)svakabubrežnaarterijaprehilusabubregasedelinadorzalnuiventralnulobarnuarteriju(A. lobaris dorsalis et A. lobaris ventralis).Uhilusububregadorzalnaiventralnalobarnaarterijadelesedihotomonakranijalnuikaudalnugranu,kojesedaljegranajunadveinterlobarnearterije(Aa. interlobares).Nagraniciizmeđukoreisrži,njihovedirektnegrane(Aa. arcuatae)dajuarterijezasržbubregaiznatnobrojnijeinterlobularnearterije(Aa. interlobulares).

Kodpacova(HebeliStromberg,1976)desnailevabubrežnaarterijaseuhilusububregagranajuna3‒4grane,kojesezatimdeledihotomona6‒8interlobarniharterija.Poduglomod60‒80°svakainterlobarnaarterijadaje8‒10lučniharterija(Aa. arcuatae)odkojihseodvajajuinterlobularnearterije.

Kodkunića (Janković isar.,1977;McLaughlin iChiasson,1990;Hristov isar.,2006)izlatnoghrčka(Popeskoisar.,1990)desnailevabubrežnaarterijaulazeububregkrozbubrežnihilusibubrežnisinusidaljesegranajunalobarneilobularnegrane.

Kod slepog kučeta (Janković i sar., 1977; Blagojević, 1982) desna i levabubrežnaarterijapreulaskaububregdelesenaRamus dorsalis i Ramus ventralis.Oddesneilevebubrežnearterije,ublizinideobenaRamus dorsalis i Ramus ventralis,odvajasepojednagranakojasepružaukranijalnompravcuiulaziudesnuilevunadbubrežnužlezdunanjenomkaudalnomkraju.Oddesnegrane,prenjenogulaskaudesnunadbubrežnužlezduodvajasegranazadijafragmu.

Kod zamorca (Shively iStump, 1975;Popesko i sar., 1990) desna i levabubrežnaarterija,svakanasvojojstranisedelinakranijalnu ikaudalnuarteriju.Kodzamorcamuškogpolakaudalnadesnaikaudalnalevabubrežnaarterijaizlazeiztrbušneaortezajednosadesnomilevomtestikularnomarterijom(A. testicularis dextra et A. testicularis sinistra).

KodnavedeniheksperimentalnihživotinjauvenskojvaskularizacijibubregaučestvujeV. renalis dextra et V. renalis sinistra.

Kodtekunicedesnailevabubrežnavenaizlazeizkaudalnešupljevene(V. cava caudalis).Preulaskauhilusbubregasvakaodnjihsedelinakranijalnuikaudalnugranu,kojeprolazekrozhilusbubrega,ulazeusinusbubregaidaljesegranajunamanjeogranke.

KodmajmunaMacaca fascicularis i Macaca mulatta(Horacekisar.,1987)bubrežneveneskupljajuvenskukrviz3ili4intrarenalnevene,kojeodvodekrv


37

izvenskihsegmenataparenhimabubrega,kojiodgovarajuarterijskimsegmentimabubrega.

Kod kanadske lasice (JablanPantić i sar., 1978) krv iz bubrega odvodekranijalnaikaudalnalobarnavena(V. lobaris cranialis et V. lobaris caudalis),kojeseslivajuuodgovarajućububrežnuvenuizvanhilusabubrega.

Kodpacova(Hebel iStromberg,1976),kunića(Janković isar.,1977;McLaughlin iChiasson,1990;Hristov isar.,2006),slepogkučeta(Janković isar.,1977;Blagojević,1982),zlatnoghrčka(Popeskoisar.,1990)izamorca(ShivelyiStump,1975;Popeskoisar.,1990)desnailevabubrežnavenaizlazeizlateralnogzidakaudalnešupljevene(V. cava caudalis)ipružajusezajednosaistoimenomarterijompremaHilusrenalisibubreguukomeserazgranjavaju.

Naosnovu svih prethodnonavedenih rezultatamože se zaključiti da kodmaj muna Macaca fascicularis i Macaca mulatta,kanadskelasice,pacova,kunića,slepogkučetaizlatnoghrčkaiztrbušneaorte(Aorta abdominalis)izlazesasvakestrane po jedna A. renalis dextra i A. renalis sinistra.

Kodzamorcapostojekranijalnaikaudalnadesnaikranijalnaikaudalnalevabubrežnaarterijakaodostajaki,alikratkikrvnisudovi.

Naosnovunašeg ispitivanjaustanovili smodakod tekunicepostoji jednaA. renalis dextraidve,retkotriAa. renales sinistrae.ReđepostojijednaA. renalis sinistra,kojaseneposrednopoodvajanjuodtrbušneaortedelinadvailivišeogranka.

Uvenskojvaskularizacijibubregakodtekunice,kaoikodnavedeniheksperimentalnihživotinjaučestvujeV. renalis dextra i V. renalis sinistra, kojeodvodevenskukrvizodgovarajućegbubregauV. cava caudalis.

1. BlagojevićZ.Srceiarterijeslepogkučeta(Spalax leucodon).Magistarskirad.Beograd,1982.2. BlagojevićM.Morfologija, topografija,vaskularizacija i inervacijaorganagrudnedupljeeksperi

mentalnihživotinja.Doktorskadisertacija.Beograd,2010.3. BlagojevićM,NešićI,ĐelićN,JovićS,ĐorđevićM,SavićStevanovićV.Thecommoniliacarteryin

thegroundsquirrel(Citellus citellus).ActaVetBelgrade2013;63(4):46370.4. BuzandžićB,SpasićM,SaičićZS,RadojčićR,PetrovićVM,HalliwellB.Antioxidantdefensesin

thegroundsquirrel (Citellus citellus).2.Theeffectofhibernatio,FreeRadioBiolMed1990;9:40713.

5. BuzandžićB,BlagojevićD,KoraćB,SaičićZS,SpasićMB,PetrovićVM.SeasonalVariationintheAntioxidantDefenseSystemoftheBrainofthegroundsquirrel(Citellus citellus) and ResponsetoLowTemperaturecomparedwithRatComparativeBiochemistryandPhysiology.DepartmentofPhysiology,InstituteforBiologicalResearch„SinišaStanković”Belgrade,1997;117(2):1419.




38

6.CampbellGA,KosankeSD,TothDM,WhiteGI.DisseminatedStaphylococcalInfectioninacolonyofcaptivegroundsquirrels.JournalofwildlifeDeseases,17:2.UniversityofOklahomaHealthSciencesCenter,OklahomaCity.Oklahoma,USA,1981.

7. HebelR,StrombergMW.Anatomyofthelaboratoryrat.TheWilliamsWilkinsCompanyBaltimore.USA,1976.

8. HoracekMJ,EarleAM,GilmoreJP.Therenalvascularsystemofthemonkey:agrossanatomicaldescription.JAnat1987;153:12337.

9. HristovH,KostovD,VladovaD.Topographicalanatomyofsomeabdominalorgansinrabbit.TrakiaJSci2006;4(3):710.

10. JablanPantićO,MiladinovićŽ,PopovićS.Vasographyoftheminkkidney(Mustela vison).Arhivbiološkihnauka.Beograd1978;30(14):536.

11. JankovićŽ,StanojevićD,BlagojevićZ.Comparationdescaracteristiquesduquelquesanaimauxde laboratoire (Oryctolagus cuniculus, Cavia cobaya et Spalax leucodon).ActaAnatomica,1977;99(3):329333.

12. McLaughlinAC,ChiassonBR.LaboratoryAnatomyoftherabbit.Wm.C.BrownPublishers.USA,1990.

13. MillesiE,ProssingerH,DittamiJP,FiederM.HibernationEffectsonMemoryinEuropeangroundsquirrels.JournalofBiologicalRhythms.UniversityofVienna.Austria,2001;16(3):26471.

14. NakipovaOV,AndreevaLA,ChumaevaNA,GainullinRZ,AnufrievAI,KosarskiiLS,KukushkinNI,KolaevaCG.MyocardialForceFrequencyRelationshipintheArticGroundsquirrel,RussianAcademyofsciencesRussia,2002.

15.NikolićZ,KatanićD,BlagojevićZ,CvetkovićD.Theuterusandvaginainthegroundsquirrel(Citellus citellus).ActaVetBelgrade,1990;40(4):2258.

16.NikolićZ,BlagojevićZ,KatanićD,RogožarskiD.Theovaryandtheoviductofthegroundsquirrel(Citellus citellus).ActaVetBelgrade,1993;43(23):1718.

17.NikolićZ,BlagojevićZ,VitorovićD,ĐelićD,NešićI.Extrahepaticandintrahepaticveinsoftheportalsysteminthegroundsquirrel(Citellus citellus).ActaVetBelgrade2003;53(1):5763.

18.NikolićZ,ĐelićD,BlagojevićZ,MrvićJovičićV,DrekićD,ZorićZ.Thesubclavianarteryanditsbranchesinthegroundsquirrel(Citellus citellus).ActaVetBelgrade2004;54(23):22737.

19. Nominaanatomicaveterinaria.Fifthedition(revisedversion).PublishedbytheEditorialCommitteeHannover(Germany),Columbia,MO(USA),Ghent,2012.

20. PopeskoP,RajtováV,HorákJ.AcolourAtlasofAnatomyofsmalllaboratoryanimals,Volumeone:rabbit,guineapig.PublishedbyPrirodaPublishingHouse.Bratislava1990.

21. PopeskoP,RajtováV,HorákJ.AcolourAtlasofAnatomyofsmalllaboratoryanimals,Volumetwo:rat,mouse,goldenhamster.PublishedbyPrirodaPublishingHouse.Bratislava1990.

22. ShivelyMJ,StumpJE.Thesystemicaretrialpatternoftheguineapig:Theabdomen.TheAnatomicalRecord,1975;182(3):35566.

23. StanojevićD,JankovićŽ,NikolićZ.Theliverinthegroundsquirrel(Citellus citellus)anditsbileducts.ActaVetBelgrade,1978;28(2):97106.

24. StanojevićD,JankovićŽ,NikolićZ.Bloodvesselsoftheliverinthegroundsquirrel(Citellus citellus).ActaVetBelgrade,1979;29(34):12936.

25.StanojevićD,JankovićŽ,NikolićZ.Thealimentarycanalinthegroundsquirrel(Citellus citellus):I.Theoralcavity,teethandpharynx.ActaVetBelgrade,1979;29(6):297307.

26.StanojevićD,NikolićZ,DrekićD.Thealimentarycanalinthegroundsquirrel(Citellus citellus):II.Oesophagus,Ventriculus,Duodenum,Jejunum,Ileum,Caecum,ColonandRectum.ActaVetBelgrade1982;32(4):20516.

27.ŠoškićV,GrujićInjacB,BraunitzerG.TheprimarystructureofthehemoglobinoftheEuropeanSouslik(Citellus citellus).BiolChemHoppeSeyler1986,367(11):115966.


39

28.TwenteJW,TwenteJ,MoyRM.RegulationofarousalfromhibernationbytemperatureinthreespeciesofCitellus.JApplPhysiol,1977;42(2):1915.

29. WalkerJM,GlotzbachSf,BergerRJ,HellerHC.Sleepandhibernation in thegroundsquirrels(Citellus spp):electrophysiologicalobservations.AmJPhysiolRegulIntegrCompPhysiol,1977;233(5):21321.

VASCULARIZATION OF THE KIDNEY OF THE GROUND SQUIRREL (CITELLUS CITELLUS) IN COMPARISON WITH OTHER EXPERIMENTAL ANIMALS

Blagojević M., Vitorović D., Adamović Ivana, Nešić Ivana, Brkić Zlata, Zdravković Marija, Đorđević Milena, Jović S., Zorić Z., Ćupić Dejana

Groundsquirrelistheonlyrepresentativeofitsgenusinourcountry.Asexperimentalanimalisusedinmicrobiology,parasitology,immunologyandpharmacology.Theaimofthisstudywastoexamineapartofgroundsquirrelcardiovascularsystemandthushelpbetterunderstandingofanatomyofthebodyofthisspecificanimalaswellastocontributetocomparativeanatomy.

Thestudieswereperfomedonsixgroundsquirrels,bothsexes,weightbetween200300g. Inordertoobtainthearterialvascularizationof thekidney,contrastmassgelatinstainedwithpaintingtemperawasinjectedintotheabdominalaortaafterbleedingout.Aftertheinjection,bloodvesselswerepreparedandphotographed.

CorosivepreparationsoftheveinbloodvesselsofthekidneyswereobtainedbyinjectionofByocrilintotherightazygosveinafterbleedingout.Afterinjection,thepreparationswereplacedinto5%NaOHfor96hoursor10%NaOHfor48hours.Afterthatthepreparationswererinsedwithhotwaterandphotographed.

A. renalis dextra arisesfromthelateralwalloftheabdominalaorta,34mmcaudaltoA.mesentericacranialis.Inmostcases,thisvesseldividesintotwoorthreebranchesbeforeenteringthehilusoftherightkidney.

A. renalis sinistraarisesfromthelateralwalloftheabdominalaorta,79mmcaudaltotherightrenalartery.Often,insteadofoneleftrenalartery,therearetwo,rarelythree.

Basedontheresultsofourstudy,weconcludedthatingroundsquirrelthereisoneA.renalisdextraandoftentwo,rarelythreeAa. renales sinistrae.

Inrenalvenousvascularization,bothrightandleftrenalveinareinvolved.Beforeenteringthekidney,bothofthemdivideintocranialandcaudalbranch,undergoingrenalhilus,entertherenalsinusandcontinuestobranchoutintosmallerbranches.

Keywords:groundsquirrel,kidneys,vascularization

ENGLISH


40

ВАСКУЛЯРИЗАЦИЯ ПОЧЕК У СУСЛИКОВ (CITELLUS CITELLUS) В СОПОСТАВЛЕНИИ С ДРУГИМИ ЭКСПЕРИМЕНТАЛЬНЫМИ ЖИВОТНЫМИ

Благоевич M., Виторович Д., Адамович Ивана, Нешич Ивана, Бркич Злата, Здравкович Мария, Джорджевич Милена, Йович С., Зорич З., Чупич Деяна

Вобластиэкспериментальной,ветеринарноймедициныимедицинычеловекавсе большее значение придается использованию экспериментальных животных.Нанихможноконтролироватьфункцииотдельныхсистемиихфармакологическиеэффекты,возникающиевзависимостиотвида,способавведенияиметаболическихпутейотдельныхвеществилибиологическихагентовворганизмеэтогоживотного.

Помере развития науки изучение строения тела суслика (Citellus citellus)сцельюприменениявэкспериментальныхисследованияхподразумеваетизучениемакро и микроскопической структуры, а также отношения отдельных органов исистем органов для определенных видов исследовательской деятельности. Врамках вышеупомянутых исследований наряду с остальными аспектами имеетзначениеизучениеваскуляризациипочек.Этобылооднойизпричин,побудившихнас обратиться к исследованию части сердечнососудистой системы сусликов,способствуяизучениюстроениятелаэтогоживотного,итакимобразомвнестисвойвкладвсравнительнуюанатомию.

Ключевыеслова:суслик,почка,васкуляризация

РУССКИЙ


41


* Rad primljen za štampu 08. 10. 2014. godine**Drsc.vet.med.BlagojeDimitrijević,docent,drsc.vet.med.SlavoljubJović,docent,drsc.vet.med.MilankaJezdimirović,redovniprofesor,drsc.vet.med.DraganBacić,docent,drsc.vet.med.MilaSavić,redovniprofesor,Fakultetveterinarskemedicine,UniverzitetuBeo-gradu,Srbija;NemanjaJezdimirović,drvet,Naučniinstitutzaveterinarstvo,Beograd,Srbija;drsc.vet.med.MensurVegara,LifescienceUniversity,Norway

DOI10.2298/VETGL1502041D UDC636.32/.38.09:616.995.132-074636.32/.38.09:615.284

INFEKCIJA OVACA SA Strongyloides papillosus – UTICAJ INTENZITETA PARAZITSKE INFEKCIJE I TERAPIJE ALBENDAZOLOM NA ODREĐENE

BIOHEMIJSKE PARAMETRE U KRVI OVACA* INFECTION OF SHEEP WITH Strongyloides papillosus – THE EFFECT OF INTENSITY OF PARASITIC INFECTION AS WELL AS THERAPY WITH ALBENDAZOLE ON CERTAIN

BIOCHEMICAL PARAMETERS IN THE BLOOD OF SHEEP

Dimitrijević B., Jović S., Jezdimirović Milanka, Bacić D., Savić Mila, Jezdimirović N., Vegara M.**

Cilj ovog rada je da se ispitaju određeni biohemijski parametri u krvi ovaca u uslovima različitog intenziteta parazitske infekcije sa Strongyloides papillosus, kao i nakon terapije albendazolom. Istraživanje je izvedeno na ovcama virtemberg rase (n = 30) kod kojih je utvrđen niski, srednji i visoki intenzitet parazitske infekcije sa S. papillosus. Kontrolnu grupu (n = 10) činile su ovce negativne na prisustvo parazitske infekcije. Stepen i vrsta promene praćeni su određivanjem koncentracije glukoze, ukupnih proteina, albumina, Albumin/Globulin odnosa, AST, uree, ukupnog bilirubina, kalcijuma, fosfora, ukupne a ktivnosti laktat dehidrogenaze (LDH) i izoenzimske distribucije LDH15.

Na osnovu dobijenih rezultata utvrdili smo, preko izoenzimske distribucije laktat dehidrogenaze, da u toku parazitske infekcije sa S. papillosus dolazi do oštećenja ćelija jetre, srčanog mišića i pluća, dok je nakon terapje albendazolom jetra najoštećeniji organ. Koncentracija glukoze, ukupnih proteina i albumina linearno je opadala sa rastom intenziteta parazitske infekcije (p < 0,05), a nakon terapije albendazolom pad koncentracije ovih parametara bio je na statistički znatno većem nivou (p < 0,01). Aktivnost AST, koncentracija uree i ukupnog bilirubina takođe su linearno rasle sa intenzitetom parazitske infekcije (p < 0,05). Nakon terapije sa ABZ aktivnost AST i koncentracij a

42

Vet.glasnik69(1-2)41-61(2015)DimitrijevićB.isar.:InfekcijaovacasaStrongyloides papillosus–uticajintenzitetaparazitskeinfekcijeiterapijealbendazolomnaodređene...

ukupnog bilirubina bile su na statistički značajno većem nivou (p < 0,001), dok je koncentracija uree zadržala iste nivoe kao u slučaju parazitske infekcije. Vrednosti koncentracija kalcijuma (p > 0,05) i fosfora (p < 0,05) takođe linearno opadaju sa rastom intenziteta parazitske infekcije. Trend pada koncentracije ovih makroelemenata, nastavlja se i nakon terapije albendazolom (p < 0,001). Imajući u vidu naša prethodna istraživanja na polju oksidativnog stresa, fenomena koji se nalazi u osnovi promena utvrđenih u ovom radu, strogo preporučujemo da se u antiparazitske protokole, pored antihelmintika koriste i preparati sa antioksidativnim svojstvima.

Ključne reči: Strongyloides papillosus, albendazol, biohemijski parametri, jetra, ovce

Ovcesuvisokoprijemčivenaparazitskeinfekcije,čakiuuslovimaniskein-fekcije pašnjaka. Iz tog razloga, u kliničkoj patologiji ovaca, parazitske infekci-jeimajuvelikiznačaj,jerporedzdravstvenogpredstavljajuiekonomskiproblem(Chauvinisar.,2001).

Uzročnik strongiloidoze ovaca jeStrongyloides papillosus. Strongiloidozaje kliničko-patološki entitet, kome se u kliničkoj praksi obično ne pridaje velikiznačaj. Razlog ovome je što su simptomi izazvani infekcijom saS. papillosus često„zamaskirani“simptomimainfekcijesadrugimparazitskimvrstama,štojeinajčešćislučajuuslovimaprirodneinfekcije.Takođe,priniskomintenzitetuoveparazitskeinfekcijeorganizamdomaćinanereagujekliničkividljivimsimptomima.Ekonomskeštetekojenastajupriovojinfekcijisuposledicaprogresivnogmrša-vljenjaživotinja,smanjenjaplodnosti,proizvodnjemlekaimesa.Procenjujesedaje15%proizvodnjemlekaimesauSrbijiizgubljenousledinfekcijeovacasaS. papillosus(Dimitrijevićisar.,2012).

Strongyloides spp.pripadajugeohelmintima,štoznačidautokurazvojamo-gudaporedparazitskogoblika imaju i slobodnoživeće formekojedeo razvo-jnogciklusaprovodeuzemljištu.OvojerazlogzbogčegainfekcijesaStrongyloides spp.imajujakenzootskikarakter.ParazitskiobliciS. papillosus predstavlja-jupartenogenetskeženkekojeparazitirajuutankomcrevuovaca(Kassai,1999;Eberhardtisar.,2008).Infekcijamoženastatiperoralnimunošenjem(prekokon-taminiranehrane i vode) infektivnih larvica (stadijumL3) iliperkutanimprobija-njemkožemeđupapčaneregije.Uovomdrugomnačinuinfekcije(perkutanom),otvarajuse„ulaznavrata“zauzročnikedrugeetiologije.Pritome,posebnuopas-nostpredstavljajuanaerobniuzročnicizaraznešepavostiovaca(AbbottiLewis,2005).

Albendazol(ABZ)jeantihelmintikširokogspektradejstvailekizborautera-pijistrongiloidozeidrugihparazitskihinfekcija(Kassai,1999).GlavnimehanizamkojimABZostvarujesvojefekatjerezultatnjegoveinterakcijesaeukariotskimci-

Uvod / Introduction

43


toskeletnimproteinom, tubulinom, inhibirajući njegovupolimerizacijuumikrotu-bule.Takođe,ABZdelujeinabiohemijskeienzimskeproceseuparazitimainhi-birajućitransportglukozeuparazitimaienzimfumaratreduktazu(Rufenerisar.,2005).Natajnačindolazidoosiromašenjaenergetskihrezerviiuginućaparazita.

UnašemprethodnomraduustanovilismodainfekcijasaS. papillosus dovo-diorganizamdomaćinaustanjepojačanogoksidativnogstresa(Dimitrijevićisar.,2012).Pritomjeutvrđenodajenivooksidativnogstresapozitivnokoreliraosain-tenzitetomoveparazitskeinfekcije.Interesantnojeidaterapijaalbendazolom,ta-kođeuvodiorganizamustanjenarušeneredoksravnoteže,intenzivnijeuodnosunaposmatranuparazitskuinfekcijuiudužemvremenskomperiodu(neobjavljenirezultatiautora).

Imajućiuvidunašaprethodnaistraživanjauoblastioksidativnogstresakodparazitskih infekcija,ciljovog istraživanja jedasebliže ispitajupromenevred-nosti pojedinih biohemijskih parametara (glukoze, ukupnih proteina, albumina,A/Godnos,aspartat-aminotransaminaze(AST),uree,ukupnogbilirubina,kalciju-ma,fosfora,aktivnostienzimalaktatdehidrogenaze(LDH),kaoinjegovihizoen-zimskihoblikaLDH1-5)ukrviovaca,izazvanihrazličitimintenzitetomparazitskein-fekcijesaS. papillosus,kaoinakontretmanasaABZ.

IstraživanjejeizvedenouokolinigradaVranja(seloKupinince,geografskekoordinate:42◦29’46.98’’N,21◦53’50.10’’E),naovcama(n=40)rasevirtemberg,starosti2‒3godine,kodkojihjeparazitološkimispitivanjemdokazanainfekcijasaS. papillosus.Uzavisnostiodintenzitetainfekciježivotinjesupodeljeneutrigrupe(A1‒nizak;A2‒srednjiiA3‒visokintenzitetinfekcijesaS. papillosus).Ovcesuzatimtretiranejednokratno,peroralnomaplikacijomABZ,udoziod5mg/kgtele-sne mase i prikazane u rezultatima kao B1,B2 i B3grupa.KontrolnugrupuC1činilesuovce(n=10),negativnenaprisustvoovogparazita,inakontretmanasaABZ,prikazaneurezultatimakaoC2 grupa.

SvipostupcisaživotinjamaizvedenisuuskladusaprincimaEvropskekon-vencijezazaštituživotinjakičmenjakakorišćenihueksperimentalneidrugesvrhe(EuropeanConventionfortheProtectionofVertebrateAnimalsUsedforExperi-mentalandOther;OfficialDailyN.L358/1–358/6,18,December1986).

Uzorkovanje fecesa i krvi / Sampling of faeces and bloodUzorkovanje fecesa za parazitološki pregled / Sampling of faeces for parasitological examination

Uzorci fecesauzimani supojedinačnoodsvakeovce,direktno izampulerektuma, jednomdnevnou toku tri dana, pakovani u zasebne, obeleženepla-stičnekeseitransportovaniuručnomfrižiderudoparazitološkelaboratorije.

Materijal i metode / Material and methods

44

Uotkrivanjuideterminacijiparazitainjihovihrazvojnihoblikaprimenjenisustandardniključevizaidentifikacijuparazitainjihovihrazvojnihoblikakojiseba-zirajunamorfološkimimorfometrijskimkarakteristikamajaja,larvicai/iliadultnihoblika.

Koprološkadijagnostikajevršenametodamasedimentacijeiflotacije(Kas-sai,1999).Pregledpreparatavršenjepriuvećanju7x10i7x40namikroskopuReichert,Nemačka. Intenzitet infekcijeodređen jebrojanjem jajahelminatapogramu fecesa metodom po Mc Masteru (Euzeby, 1982; Reinecke i Fonesca,1992).

Uzorkovanje krvi / Sampling of blood

Uzorcikrviovacazapredviđenaispitivanjauzetisupunkcijomv. jugularis(uzfiksiranježivotinja),predehelmintizacije i21.danaoddehelmintizacijesaABZ.Deokrviuzorkovanjebezantikoagulansauciljuodvajanjakrvnogseruma,adeosaheparinomkaoantikoagulansomuciljuodvajanjakrvneplazme.Serumisuodvajaniposlespontanekoagulacijekrvicentrifugiranjemutrajanjuod10minu-tana3000rpm,akrvnaplazmacentrifugiranjempunekrvi.Ovakodobijeniuzorcikrvneplazmeikrvnogserumasučuvanina-200C,doanalize.

Biohemijske analize / Biochemical analyses

Koncentracija glukoze u krvi određena je korišćenjemPrecision-Xtra plustest traka. Aktivnost enzima AST određena je kinetičkim metodom u reakcijitransaminacijeaminogrupekojukatalizujeovajenzim.Koncentracijaureejeta-kođeodređenaenzimskimkinetičkimmetodomsaureazom.Koncentracijauku-pnihproteinaodređena jebiuretskommetodom,dok jekoncentracijaalbuminaodređenareakcijomsabromkrezolzelenim.Koncentracijaukupnogbilirubina(su-makonjugovanoginekonjugovanogbilirubina)jeodređenaureakcijisadiazoni-jumjonomsulfanilnekiseline.Koncentracijakalcijumaodređenajeureakcijisasao-krezolftaleinom,dokjekoncentracijafosforaodređenaureakcijisaamoni-jummolibdatom.Sviparametriodređenisukorišćenjemkomercijalnihtestpaketa,premauputstvuproizvođača(Bayer Diagnostics, Germany).Spektrofotometrijskamerenja izvedena su na aparatu Cecil CE 2021 UV/VIS.

UkupnaaktivnostLDHiizoenzimskioblicilaktatdehidrogenaze(LDH1,LDH2,LDH3,LDH4iLDH5)određenisuvertikalnomelektroforezomna7.5%PAGE(HO-EFFERMINIVE,Amersham,LKB,2117,Bromma,Uppsala,Sweden),uzprime-nuTRIS-glicinskogpuferaiNa-laktatakaosupstratauprisustvutetrazolijumskogplavogpometodiYoshidaiTakakuwa(1997).Intenzitettrakaodređenjedenzito-metrijski,korišćenjemkompjuterskogprogramskogpaketaScionImageBeta4.02(ScionCorp.,2007).Relativnaaktivnostpojedinihizoenzimaizraženajeprocen-tualnouodnosunaukupnuaktivnostLDH.


45

Statistička analiza / Statistical analyses

Statistička obrada rezultata izvršena je korišćenjem kompjuterskog pro-gramskogpaketaGraphPadPrism5.00(SanDiego,CA,USA).Statističkazna-čajnostrazlikasvihispitivanihparametaraodređenajepomoćuANOVAtesta,ko-rišćenjemTukey-ovogtesta.Rezultatisuizraženikaosrednjavrednost±standar-dnagreška(SE).Kaostatističkiznačajneuzetesurazlikenanivoup≤0,05.

Rezultatiparazitološkogpregledafecesaovaca/Theresultsofparasitolo-gicalexaminationoffaecesofsheep

RezultatiispitivanjaintenzitetaparazitskeinfekcijesaS. papillosus pre i na-kondehelmintizacijesaABZprikazanisuutabeli1.

Rezultati biohemijskih ispitivanja krvi / The results of biochemical blood tests

Upoređujućivrednostikoncentracijeglukozeukrvipredehelmintizacijeutvr-đenesustatističkiznačajnoniževrednostiitokodgrupesaniskimintenzitetominfekcije2,85±0,10mM/L(p<0,05),kodgrupesasrednjimintenzitetom2,60±0,14mM/Likodgrupesavisokimintenzitetominfekcije2,53±0,14mM/L(p<0,001),uodnosunakontrolnuC1grupu.NakontretmanasaABZ,koncentracijaglukozekodsvihispitivanihgrupajebilabezstatističkeznačajnostiuodnosunaC1grupu(p>0,05).Međutim,međusobnimpoređenjemgrupa(pre iposlede-helmintizacije) utvrđeno je da su koncentracije glukoze bile više nakon dehel-mintizacije,itokodgrupasablagimivisokimintenzitetomparazitskeinfekcijenanivoustatističkeznačajnostip<0,05,akodgrupesasrednjimintenzitetominfek-cijenanivoup<0,01,uodnosunagrupesaispitivanomparazitskominfekcijom.InteresantnojedasukoncentracijeglukozekodkontrolneC2grupebilestatističkiznačajnoniže(p<0,01)uodnosunakontrolnuC1grupu(grafikon1).

Rezultati / Results

Tabela1.Intenzitet parazitske infekcije sa S. papillosus (srednja vrednost ± standardna greška) pre i nakon dehelmintizacije sa ABZ

Table 1. Intensity of parasitic infection with S. papillosus (average value ± standard error) before and after dehelmintization with ABZ

Intenzitet infekcije sa S. papillosus (br. jaja/g fecesa) / Intensity of infection with S. papillosus (number of eggs/g of faeces)

Pre dehelmintizacije sa ABZ / Before dehelmintization with ABZ

PosledehelmintizacijesaABZ/ After dehelmintization with ABZ

Grupe ovaca / Groups of sheep

A1(n=10) A2(n=10) A3(n=10) B1(n=10) B2(n=10) B3(n=10)

832±34,7 1320±56,1 2918±146,5 0 0 0


46

Rezultatianalizeukupnihproteinaprikazanisunagrafikonu2.Poređenjem srednjih vrednosti koncentracije ukupnih proteina svih ispi-

tivanihgrupa(preiposledehelmintizacije)sakoncentracijomproteinakontrolnegrupe dokazano je smanjenje koncentracije proteina u grupi sa visokim inten-zitetominfekcijeisvihgrupatretiranihalbendazolom(p<0,05).Analizomdobi-jenihrezultataunutargrupapredehelmintizacijedokazanajeznačajnastatističkarazlikaukoncentracijiukupnihproteinaovacasaniskimisrednjimintenzitetominfekcijeuodnosunaovcesavisokimstepenomparazitskeinfekcije(p<0,01).

Nakondehelmintizacije,međusobnimpoređenjemunutargrupanijeutvrđe-nastatističkiznačajnarazlikausadržajuukupnihproteina(p>0,05).Međutim,ustanovljenajerazlikaukoncentracijiukupnihproteinakodgrupeovacasaniskimisrednjimintenzitetominfekcijepre(80,18±1,50i82,07±2,07g/L)iposlede-helmintizacijealbendazolom(72,77±1,40i74,95±1,31g/L)nanivoustatističkeznačajnostip<0,01.

Grafikon 1. Koncentracija glukoze u krvi ovaca pre (A) i posle (B) dehelmintizacije: grupa sa niskim intenzitetom infekcije (A1 ‒ pre i B1 ‒ nakon dehelmintizacije), grupa sa srednjim intenzitetom infekcije (A2 ‒ pre i B2 ‒ nakon dehelmintizacije), grupa sa visokim intenzitetom infekcije (A3 ‒ pre i B3 ‒ nakon dehelmintizacije); C1 ‒ kontrolna grupa ovaca negativna na prisustvo parazita; C2 ‒ kontrolna grupa ovaca negativna na prisustvo parazita i tretirana sa ABZ; *p < 0,05; **p < 0,01; ***p < 0,001 u odnosu na kontrolnu grupu C1; +p < 0,05; ++p < 0,01 poređenje između grupa pre i nakon dehelmintizacije (A1 vs. B1, A2 vs. B2, A3 vs. B3).

Graph 1. Concentration of glucose in the blood of sheep before (A) and after (B) dehelmintization: the group with low intensity of infection (A1-before and B1-after dehelmintization), the group with medium intensity of infection (A2-before and B2-after dehelmintization), the group with high intensity of infection (A3-before and B3-after dehelmintization); C1-control group of sheep negative for parasites; C2-control group of sheep negative for parasites and treated with ABZ; *p < 0,05; **p < 0,01; ***p < 0,001 in regard to control group C1; +p < 0,05; ++p < 0,01 compa-rison between groups before and after dehelmintization (A1 vs. B1, A2 vs. B2, A3 vs. B3).


47

Koncentracijadominantneproteinskefrakcije,albumina,kaoialbuminsko/globulinskiodnos(A/G)prikazanisunagrafikonima3i4.

Grafikon 2. Koncentracija ukupnih proteina u krvnom serumu ovaca pre (A) i posle (B) dehelmintizacije: grupa sa niskim intenzitetom infekcije (A1 ‒ pre i B1 ‒ nakon dehelmintizacije), grupa sa srednjim intenzitetom infekcije (A2 ‒ pre i B2 ‒ nakon dehelmintizacije), grupa sa visokim intenzitetom infekcije (A3 ‒ pre i B3 ‒ nakon dehelmintizacije); C1 ‒ kontrolna grupa ovaca negativna na prisustvo parazita; C2 ‒ kontrolna grupa ovaca negativna na prisustvo parazita i tretirana sa ABZ; *p < 0,05 u odnosu na kontrolnu grupu C1; ++p < 0,01 poređenje između grupa pre i nakon dehelmintizacije (A1 vs. B1, A2 vs. B2, A3 vs. B3).

Graph 2. Concentration of total protein in the blood serum of sheep before (A) and after (B) dehelmint-ization: the group with low intensity of infection (A1-before and B1-after dehelmintization), the group with medium intensity of infection (A2-before and B2-after dehelmintization), the group with high intensity of infection (A3-before and B3-after dehelmintization); C1-control group of sheep negative for parasites; C2-control group of sheep negative for parasites and treated with ABZ; *p < 0,05 in regard to control group C1; ++p < 0,01 comparison between groups before and after dehelmintization (A1 vs. B1, A2 vs. B2, A3 vs. B3).


48

Primena antihelmintika snižava koncentraciju albumina u grupi ovaca sablagimza25,40%,srednjimza25,00%ivisokimintenzitetominfekcijeza17,04%.

Grafikon 3.Koncentracija albumina u krvnom serumu ovaca pre (A) i posle (B) dehelmintizacije: grupa sa niskim intenzitetom infekcije (A1 ‒ pre i B1 ‒ nakon dehelmintizacije), grupa sa srednjim intenzitetom infekcije (A2 ‒ pre i B2 ‒ nakon dehelmintizacije), grupa sa visokim intenzitetom infekcije (A3 ‒ pre i B3 ‒ nakon dehelmintizacije); C1 ‒ kontrolna grupa ovaca negativna na prisustvo parazita; C2 ‒ kontrolna grupa ovaca negativna na prisustvo parazita i tretirana sa ABZ; *p < 0,05; **p < 0,01 u odnosu na kontrolnu grupu C1; +p < 0,05; +++p < 0,001 poređenje između grupa pre i nakon dehelmintizacije (A1 vs. B1, A2 vs. B2, A3 vs. B3).

Graph 3. Concentration of albumin in the blood serum of sheep before (A) and after (B) dehelminti-zation: the group with low intensity of infection (A1-before and B1-after dehelmintization), the group with medium intensity of infection (A2-before and B2-after dehelmintization), the group with high intensity of infection (A3-before and B3-after dehelmintization); C1-control group of sheep negative for parasites; C2-control group of sheep negative for parasites and treated with ABZ; *p < 0,05; **p < 0,01 in regard to control group C1; +p < 0,05; +++p < 0,001 comparison between groups before and after dehelmintization (A1 vs. B1, A2 vs. B2, A3 vs. B3).

Grafikon 4. A/G odnos u krvnom serumu ovaca pre (A) i posle (B) dehelmintizacije: grupa sa niskim intenzitetom infekcije (A1 ‒ pre i B1 ‒ nakon dehelmintizacije), grupa sa srednjim intenzitetom infekcije (A2 ‒ pre i B2 ‒ nakon dehelmintizacije), grupa sa visokim intenzitetom infekcije (A3 ‒ pre i B3 ‒ nakon dehelmintizacije); C1 ‒ kontrolna grupa ovaca negativna na prisustvo parazita; C2 ‒ kontrolna grupa ovaca negativna na prisustvo parazita i tretirana sa ABZ; ***p < 0,001 u odnosu na kontrolnu grupu C1; +p < 0,05; +++p < 0,001 poređenje između grupa pre i nakon dehelmintizacije (A1 vs. B1, A2 vs. B2, A3 vs. B3).

Graph 4. A/G ratio in the blood serum of sheep before (A) and after (B) dehelmintization: the group with low intensity of infection (A1-before and B1-after dehelmintization), the group with me-dium intensity of infection (A2-before and B2-after dehelmintization), the group with high in-tensity of infection (A3-before and B3-after dehelmintization); C1-control group of sheep neg-ative for parasites; C2-control group of sheep negative for parasites and treated with ABZ; ***p < 0,001 in regard to control group C1; +p < 0,05; +++p < 0,001 comparison between groups before and after dehelmintization (A1 vs. B1, A2 vs. B2, A3 vs. B3).


49

UočavasedaA/Gkoličnikimatendecijupadakakougrupipretakoiugrupiovacaposledehelmintizacijealbendazolomidostižeminimalnuvrednostugru-piovacasasrednjimintenzitetominfekcijeod0,82±0,06uodnosunakontrolnugrupu(1,44±0,10).

RezultatiodređivanjaenzimskeaktivnostASTprikazanisunagrafikonu5.

Poređenjem vrednosti aktivnosti AST svih grupa sa kontrolnom grupomdokazanjestatističkiznačajanrastaktivnostiASTugrupamapredehelmintizaci-je(p<0,05).NakondehelmintizacijeugrupisablagimintenzitetominfekcijeASTdostižemaksimalnuvrednost i iznosi149,9±4,88U/L,uodnosunaaktivnostovogenzimakontrolnegrupe(66,50±6,50U/L).

Rezulatianalizekoncentracijeureeuserumuovaca,preiposledehelminti-zacije,prikazanisunagrafikonu6.

Grafikon 5. Aktivnost AST u krvnom serumu ovaca pre (A) i posle (B) dehelmintizacije: grupa sa niskim intenzitetom infekcije (A1 ‒ pre i B1 ‒ nakon dehelmintizacije), grupa sa srednjim intenzitetom infekcije (A2 ‒ pre i B2 ‒ nakon dehelmintizacije), grupa sa visokim intenzitetom infekcije (A3 ‒ pre i B3 ‒ nakon dehelmintizacije); C1 ‒ kontrolna grupa ovaca negativna na prisustvo parazita; C2 ‒ kontrolna grupa ovaca negativna na prisustvo parazita i tretirana sa ABZ; *p < 0,05; **p < 0,01; ***p < 0,001 u odnosu na kontrolnu grupu C1; +p < 0,05; +++p < 0,001 poređenje između grupa pre i nakon dehelmintizacije (A1 vs. B1, A2 vs. B2, A3 vs. B3).

Graph 5. AST activity in the blood serum of sheep before (A) and after (B) dehelmintization: the group with low intensity of infection (A1-before and B1-after dehelmintization), the group with me-dium intensity of infection (A2-before and B2-after dehelmintization), the group with high in-tensity of infection (A3-before and B3-after dehelmintization); C1-control group of sheep neg-ative for parasites; C2-control group of sheep negative for parasites and treated with ABZ; *p < 0,05; **p < 0,01; ***p < 0,001 in regard to control group C1; +p < 0,05; +++p < 0,001 com-parison between groups before and after dehelmintization (A1 vs. B1, A2 vs. B2, A3 vs. B3).


50

Uočava se porast koncentracije uree u zavisnosti od intenziteta infekcije,kodgrupesablagimintenzitetominfekcijepovećanjeiznosi36%,sasrednjimin-tenzitetominfekcijeza57%dokugrupisavisokimstepenomparazitskeinfekcijeovopovećanjeiznosi68%.Posledehelmintizacije,koncentracijaureezadržavapovećanuvrednostiiznosi57 ‒61%odvrednostikontrolnegrupe.

Analizomkoncentracijeukupnogbilirubina(grafikon7)predehelmintizacije,utvrđenjeporastuzavisnostiod intenziteta infekcije,alibezstatističkeznačaj-nostiuodnosunakontrolnuC1grupu(3,23±0,27µM/L;p>0,05).Nakondehel-mintizacije,utvrđenjeporastkoncentracijeukupnogbilirubinakodgrupekojajeimalablagiintenzitetinfekcijenanivoustatističkeznačajnostip<0,05(5,51±0,43µM/L),kodgrupesasrednjimintenzitetominfekcijenanivoup<0,001(6,95±0,71µM/L), ikodgrupekojaje imalavisoki intenzitetparazitskeinfekcijenanivoup< 0,01 (6,13±0,25 µM/L), u poređenju sa kontrolnomC1 grupom. Interesantno jeprimetitida jekodkontrolneC2grupeutvrđenporastkoncentracijeukupnog

Grafikon 6.Koncentracija uree u krvnom serumu ovaca pre (A) i posle (B) dehelmintizacije: grupa sa niskim intenzitetom infekcije (A1 ‒ pre i B1 ‒ nakon dehelmintizacije), grupa sa srednjim intenzitetom infekcije (A2 ‒ pre i B2 ‒ nakon dehelmintizacije), grupa sa visokim intenzitetom infekcije (A3 ‒ pre i B3 ‒ nakon dehelmintizacije); C1 ‒ kontrolna grupa ovaca negativna na prisustvo parazita; C2 ‒ kontrolna grupa ovaca negativna na prisustvo parazita i tretirana sa ABZ; *p < 0,05; ***p < 0,001 u odnosu na kontrolnu grupu C1; ++p < 0,01 poređenje između grupa pre i nakon dehelmintizacije (A1 vs. B1, A2 vs. B2, A3 vs. B3).

Graph 6. Concentration of urea in the blood serum of sheep before (A) and after (B) dehelmintization: the group with low intensity of infection (A1-before and B1-after dehelmintization), the group with medium intensity of infection (A2-before and B2-after dehelmintization), the group with high intensity of infection (A3-before and B3-after dehelmintization); C1-control group of sheep negative for parasites; C2-control group of sheep negative for parasites and treated with ABZ; *p < 0,05; ***p < 0,001 in regard to control group C1; ++p < 0,01 comparison between groups be-fore and after dehelmintization (A1 vs. B1, A2 vs. B2, A3 vs. B3).


51

bilirubina(5,42±0,48µM/L)nanivoustatističkeznačajnostp<0,01,uodnosunaC1 grupu.

Analizomkoncentracijekalcijumaunutargrupapredehelmintizacije(upri-sustvu infekcije saS. papillosus), utvrđeno jedadolazi dopadakoncentracijekalcijumaukrvnomserumuispitivanihovacasaporastomintenzitetaparazitskeinfekcije,alibezstatističkeznačajnostiuodnosunakontrolnuC1grupu(p>0,05).NakondehelmintizacijesaABZutvrđenojedadolazidopadakoncentracijekalci-jumaukrvnomserumuispitivanihovaca,kakomeđusobnimpoređenjemgrupapreiposledehelmintizacije(1,87±0,04vs2,46±0,03;1,59±0,09vs2,26±0,06;1,62±0,06vs2,26±0,06mM/L),takoiuodnosunakontrolnuC1grupu(2,54±0,05mM/L),nanivoustatističkeznačajnostip<0,001.Takođe,ikodkontrolneC2 grupeutvrđenjepadkoncentracijekalcijumauodnosunaC1grupu(p<0,001)(grafikon8).

Grafikon 7. Koncentracija ukupnog bilirubina u krvnom serumu ovaca pre (A) i posle (B) dehelmintizacije: grupa sa niskim intenzitetom infekcije (A1 ‒ pre i B1 ‒ nakon dehelmintizacije), grupa sa srednjim intenzitetom infekcije (A2 ‒ pre i B2 ‒ nakon dehelmintizacije), grupa sa visokim intenzitetom infekcije (A3 ‒ pre i B3 ‒ nakon dehelmintizacije); C1 ‒ kontrolna grupa ovaca negativna na prisustvo parazita; C2 ‒ kontrolna grupa ovaca negativna na prisustvo parazita i tretirana sa ABZ; *p < 0,05; **p < 0,01; ***p < 0,001 u odnosu na kontrolnu grupu C1; +p < 0,05; ++p < 0,01 poređenje između grupa pre i nakon dehelmintizacije (A1 vs. B1, A2 vs. B2, A3 vs. B3).

Graph 7. Concentration of total biblirubin in the blood serum of sheep before (A) and after (B) dehelmint-ization: the group with low intensity of infection (A1-before and B1-after dehelmintization), the group with medium intensity of infection (A2-before and B2-after dehelmintization), the group with high intensity of infection (A3-before and B3-after dehelmintization); C1-control group of sheep negative for parasites; C2-control group of sheep negative for parasites and treated with ABZ; *p < 0,05; **p < 0,01; ***p < 0,001 in regard to control group C1; +p < 0,05; ++p < 0,01 compar-ison between groups before and after dehelmintization (A1 vs. B1, A2 vs. B2, A3 vs. B3).


52

Koncentracijafosforakodgrupesablagimintenzitetomparazitskeinfekcijesa S. papillosus(2,87±0,08mM/L)nijesestatističkirazlikovalaodC1grupe(2,66±0,07mM/L;p>0,05).Međutim,možesevideti(grafikon9)dasaporastomin-tenzitetaparazitskeinfekcije(kodsrednjeg2,17±0.14mM/L;p<0,05ivisokogintenziteta1,99±0,08mM/L;p<0,01)dolazidopadakoncentracijefosfora,uodnosunakontrolnuC1 grupu.

NakonterapijesaABZdolazidopadakoncentracijefosforausvimgrupa-ma(niski ‒1,87±0,04;srednji ‒1,59±0,09;visoki ‒1,62±0,05mM/L),nanivoustatističkeznačajnostip<0,001,uodnosunakontrolnuC1grupu.Međusobnimpoređenjemgrupapreiposledehelmintizacije,možesevideti(grafikon9)dajepadkoncentracijefosforakodgrupesablagimisrednjimintenzitetomparazitskeinfekcijebionavisokomnivoustatističkeznačajnosti,p<0,001.Takođe,utvrđenojedasuvrednostikoncentracijefosforaukrvnomserumuC2grupebilestatističkiznačajnonižeuodnosunaC1grupu(p<0,001).

Grafikon 8. Koncentracija kalcijuma u krvnom serumu ovaca pre (A) i posle (B) dehelmintizacije: grupa sa niskim intenzitetom infekcije (A1pre i B1nakon dehelmintizacije), grupa sa srednjim intenzitetom infekcije (A2pre i B2nakon dehelmintizacije), grupa sa visokim intenzitetom infekcije (A3pre i B3nakon dehelmintizacije); C1kontrolna grupa ovaca negativna na prisustvo parazita; C2kontrolna grupa ovaca negativna na prisustvo parazita i tretirana sa ABZ; ***p < 0,001 u odnosu na kontrolnu grupu C1; +++p < 0,001 poređenje između grupa pre i nakon dehelmintizacije (A1 vs. B1, A2 vs. B2, A3 vs. B3).

Graph 8. Concentration of calcium in the blood serum of sheep before (A) and after (B) dehelmintization: the group with low intensity of infection (A1-before and B1-after dehelmintization), the group with medium intensity of infection (A2-before and B2-after dehelmintization), the group with high intensity of infection (A3-before and B3-after dehelmintization); C1-control group of sheep negative for parasites; C2-control group of sheep negative for parasites and treated with ABZ; ***p < 0,001 in regard to control group C1; +++p < 0,001 comparison between groups before and after dehelmintization (A1 vs. B1, A2 vs. B2, A3 vs. B3).


53

AnalizirajućienzimskuaktivnostukupneLDHutvrđeno jepovećanjenjeneaktivnostisaporastomintenzitetaparazitskeinfekcije;kodgrupesablagiminten-zitetominfekcijenanivoustatističkeznačajnostip<0,01(1447±41,04U/L),akodgrupasasrednjimivisokimintenzitetomparazitskeinfekcijenanivouznačaj-nostip<0,001 (1882±72,90 i2086±150,50U/L)uodnosunakontrolnuC1 grupu (849,00±28,87U/L).Nakondehelmintizacijeutvrđena jenižaaktivnostovogenzimakodgrupesasrednjim(1354±139,40U/L;p<0,05)ivisokiminten-zitetom(1531±102,80U/L;p<0,001)parazitskeinfekcije,uodnosunakontrol-nuC1grupu.Međusobnimpoređenjemgrupa,pre iposledehelmintizacijeutvr-đenesustatističkiznačajnoniževrednostiLDHnakontretmanasaABZ,nanivoustatističkeznačajnostip<0,01.Poređenjemukupneaktivnostiovogenzimakodkontrolnihgrupa(C1 iC2),utvrđenojedatretmansaABZdovodidopovećanjanjegoveaktivnostikodkontrolneC2grupe(1164±78,36U/L)nanivoustatističkeznačajnostip<0,01(tabela2).

Grafikon 9. Koncentracija fosfora u krvnom serumu ovaca pre (A) i posle (B) dehelmintizacije: grupa sa niskim intenzitetom infekcije (A1 ‒ pre i B1 ‒ nakon dehelmintizacije), grupa sa srednjim intenzitetom infekcije (A2 ‒ pre i B2 ‒ nakon dehelmintizacije), grupa sa visokim intenzitetom infekcije (A3 ‒ pre i B3 ‒ nakon dehelmintizacije); C1 ‒ kontrolna grupa ovaca negativna na prisustvo parazita; C2 ‒ kontrolna grupa ovaca negativna na prisustvo parazita i tretirana sa ABZ; *p < 0,05; **p < 0,01; ***p < 0,001 u odnosu na kontrolnu grupu C1; +++p < 0,001 poređenje između grupa pre i nakon dehelmintizacije (A1 vs. B1, A2 vs. B2, A3 vs. B3).

Graph 9. Concentration of phosphorus in the blood serum of sheep before (A) and after (B) dehelmint-ization: the group with low intensity of infection (A1-before and B1-after dehelmintization), the group with medium intensity of infection (A2-before and B2-after dehelmintization), the group with high intensity of infection (A3-before and B3-after dehelmintization); C1-control group of sheep negative for parasites; C2-control group of sheep negative for parasites and treated with ABZ; *p < 0,05; **p < 0,01; ***p < 0,001 in regard to control group C1; +++p < 0,001 comparison be-tween groups before and after dehelmintization (A1 vs. B1, A2 vs. B2, A3 vs. B3).


54

Tabela2.A

ktiv

nost

LD

H i

rela

tivna

izoe

nzim

ska

dist

ribuc

ija L

DH

u k

rvno

j pla

zmi o

vaca

pre

i po

sle

dehe

lmin

tizac

ijeTa

ble

2. A

ctivi

ty o

f LDH

and

rela

tive

isoen

zym

e dis

tribu

tion

of L

DH in

bloo

d pl

asm

a of

she

ep b

efor

e an

d af

ter d

ehelm

intiza

tion

C1

A1

A2

A3

B1

B2

B3

C2

X ±

SE

LDH(U

/L)

849,0±28,8

1447±41,1**

1882±72,9***

2086±150,5***

901±50,1

++1354±139,4*+

+1531±102,8***+

+1164±78,4**

LDH

1(%)

60,9±1,47

43,91±0,72***42,77±1,43***45,67±1,83***53,33±0,82*

58,85±1,36

58,86±1,16

56,12±0,83

LDH

2(%)

5,81±0,39

15,52±0,34***

11,82±0,29***

12,73±0,66***

5,42±0,39+

++5,56±0,49+

++5,44±0,46+

++3,81±0,21+

LDH

3(%)

20,71±0,76

34,94±0,65***

27,32±1,52***

28,58±1,20***

32,01±0,66***

18,21±0,54

++18,56±0,75

++23,58±0,11

+

LDH

4(%)

4,40±0,47

2,04±0,39

2,25±0,83

2,07±0,48

3,61±0,32

4,74±0,26*

5,98±0,58***

3,95±0,09

LDH

5(%)

8,10±0,45

4,17±0,54***

14,64±2,07***12,71±1,92***5,43±0,53***

14,39±1,16***

10,57±1,47***

13,05±1,18***

Grupe:g

rupasaniskimintenzitetominfekcije(A

1-pre

i B

1-nakondehelmintizacije),grupasasrednjim

intenzitetominfekcije(A 2

-pre

i B

2-nakondehelmintizacije),grupasavisokimintenzitetominfekcije(A

3-pre

i B3-n

akondehelmintizacije);C

1-kon

troln

a gr

upa

ovac

a negativnanaprisustvoparazita;C

2-kontrolnagrupaovacanegativnanaprisustvoparazitaitretiranasaABZ;*p<0,05;**p<0,01;

***p<0,001uodnosunakontrolnugrupuC

1;+p<0,05;++p<0,01;+++

p<0,001poređenjeizmeđugrupapreinakondehelminti-

zacije(A

1 vs.

B1,A

2 vs.

B2,A3 v

s. B

3).G

roup

s: gr

oup

with

lo

w

inte

nsity

of

in

fect

ion

(A1-

befo

re

and

B1-a

fter

dehe

lmin

tizat

ion)

, gr

oup

with

m

ediu

m

inte

nsi-

ty

of

infe

ctio

n (A

2-be

fore

an

d B2

-afte

r de

helm

intiz

atio

n),

grou

p w

ith

high

in

tens

ity

of

infe

ctio

n (A

3-be

fore

an

d B3

-afte

r de

helm

int-

izat

ion)

; C1

-con

trol

grou

p of

sh

eep

nega

tive

for

para

sites

; C2

-con

trol

grou

p of

sh

eep

nega

tive

for

para

sites

an

d tre

ated

w

ith

ABZ

; *p

< 0

,05;

**p

< 0,

01; *

**p

< 0,

001

in re

gard

to co

ntro

l gro

up C

1; +

p <

0,05

; ++p

< 0

,01;

+++

p <

0,00

1 co

mpa

riso

n be

twee

n gr

oups

bef

ore a

nd a

fter d

e-he

lmin

tizat

ion

(A1

vs. B

1, A

2 vs

. B2,

A3

vs. B

3).


55

IzoenzimskiobliciLDH(LDH1-LDH5)pružajuinformacijuovrstitkivaiorga-nakoji suoštećeni tokomparazitske infekcije,kao inakon terapije lekom.Re-zultati izoenzimskedistribucijeLDH(LDH1-LDH5)prikazanisuu tabeli2.Anali-zom izoenzimskedistribucijeLDH1utvrđeno jedauprisustvuparazitske infek-cijedolazidosmanjenjaovog izoenzomskogoblikaupoređenjusakontrolnomC1grupom,nanivoustatističkeznačajnostip<0,001.NakonprimeneABZ,ta-kođesuuočeneniževrednostiLDH1,kojesusestatističkirazlikovalesamokodgrupesablagimintenzitetominfekcijeuodnosunakontrolnuC1grupu(p<0,05).IzmeđukontrolneC1iC2grupenijeutvrđenastatističkiznačajnarazlika(p>0,05)uizoenzimskojdistribucijiLDH1.ZarazlikuodLDH1,kodsvihgrupautvrđenojepovećanjeaktivnostiLDH2,uodnosunakontrolnuC1grupu,nanivoustatističkeznačajnostip<0,001.NakonprimeneABZkodsvihispitivanihgrupasuutvrđeneniževrednostiLDH2 kojesenisustatistički razlikovaleodC1 grupe (p>0,05).Međutim,međusobnimpoređenjemgrupapre iposledehelmintizacijeutvrđenesustatističkiznačajnoniževrednostinakondehelmintizacije(p<0,001).Takođe,ikodkontrolneC2grupedolazidosmanjenjaovogoblikaLDH2uodnosunaC1,nanivoup<0,05.AnalizomizoenzimskedistribucijeLDH3utvrđenojedauprisus-tvuparazitskeinfekcijedolazidopovećanjaovogoblikakodsvihgrupananivoup<0,001,uodnosunakontrolnugrupuC1.NakonterapijeABZ,statističkiznačaj-nopovećanjeutvrđenojesamokodgrupesablagimintenzitetominfekcije(p<0,001),uodnosunaC1grupu,dokjekodgrupasasrednjimivisokimintenzitetominfekcijeutvrđenosmanjenjeLDH3,nanivoup<0,01.KodkontrolneC2 grupe utvrđenajestatističkivećavrednostLDH3,upoređenjusaC1grupom(p<0,05).Interesantno jedaaktivnostLDH4nižakodgrupa inficiranihsaS. papillosus,uodnosunakontrolnuC1grupu,alibezstatističkeznačajnosti(p>0,05).NakondehelmintizacijeutvrđenojepovećanjeaktivnostiovogizoenzimaLDHkodgru-pasasrednjim(p<0,05)ivisokim(p<0,001)intenzitetominfekcije.Nijeutvrđe-nastatističkiznačajnarazlikaizmeđuC1iC2grupe(p>0,05).AktivnostLDH5 je bilasmanjenakodgrupesablagim,apovećanakodgrupasasrednjimivisokimintenzitetomparazitske infekcijeuodnosunakontrolnuC1grupu,nanivoup<0,001.Nakondehelmintizacijeutvrđen jegotovo identičanodnoskaoupretho-dnomslučaju(niževrednostikodgrupesablagimipovećanekodgrupesasred-njimivisokimintenzitetomparazitskeinfekcije;nanivoup<0,001).InteresantnojedajeprimenaABZdoveladopovećanjaaktivnosti izoenzimaLDH5 kod kon-trolneC2grupe,nanivoup<0,001,uodnosunaC1grupu(tabela2).

Laktatdehidrogenaza je tetramernienzimkoji katalizujeposlednju reakci-juanaerobneglikolize, interkonverzijupiruvataulaktat.Normalno,uorganizmukičmenjakapostojipetizoenzimskihoblikaLDH(LDH1-5),sastavljenihodkombi-nacijeMiHsubjedinica(Jaffeisar.,1996).



56

Analiza ukupne LDH ima ograničeni dijagnostički značaj i ukazuje naoštećenje ćelijskemembraneusled čegadolazi doposledičnog „curenja” i po-većanjaaktivnostiovogenzimaukrvnomserumu/plazmi.UnašemistraživanjuutvrdilismodasaporastomintenzitetaparazitskeinfekcijerasteiaktivnostLDHukrvnojplazmi(tabela2),štojepotvrdaoštećenjaćelijskemembrane.Nakontera-pijesaABZ,aktivnostovogenzimajestatističkiznačajnonižauodnosunastanjeuprisustvuparazitskeinfekcije,madaisamABZ(C2grupa)dovodidooštećenjaćelijskemembrane.Naime,ovinalazisuuskladusanašimprethodnimistraživa-njemiosnovnimehanizamkojidovodidooštećenjaćelijskemembranejeoksida-tivno/nitrozativnostreskojiserazvijauprisustvuksenobiotika(Dimitrijevićisar.,2012).Takođe,kaoštojenavedeno,ovajenzimimapetizoenzimskihoblika(uzavisnostiodvrsteiodnosasubjedinica)sarazličitomdistribucijomutkivimaior-ganima,paseodređivanjenivoaizoenzimskihoblikakoristiuciljuprocenestepe-naoštećenja,kaoivrstetkivakojejeoštećeno(Jaffeisar.,1996;YoshidaiTaka-kuwa,1997).

Prvugrupučinetzv.„brziizoenzimi“LDH1(sastavljenod4Hsubjedinice)iLDH2 sastavljenod3HiMsubjedinice)kojisunajvišezastupljeniusrcu,bubrezi-maieritrocitima.Drugugrupučinetzv„spori izoenzimi“,LDH4(sastavljenodHi3Msubjedinice)iLDH5(sastavljenod4Msubjedinica)karakterističnizajetruiskeletnemišiće.Trećugrupučinitzv.„srednjiizoenzim“LDH3(sastavljenod2Hi2Msubjedinice)sakarakterističnomdistribucijomućelijamapluća,tiroidejeinad-bubrega(GamieldieniMaritz,2008).NaširezultatiukazujudaprisustvoparazitaS. papillosus značajnopovećavarelativnuaktivnostiLDH2,LDH3iLDH5.SobziromdalarveniobliciS. papillosusutokumigracijekrvotokomdotankihcrevaprolazekrozjetru,miokard,pluća(Kassai,1999),našinalazisuusaglasnostisamigra-cionimputemioštećenjempomenutihorgana.NaširezultatiukazujudasenakondehelmintizacijesaABZaktivnostLDH5povećavaugrupisasrednjimivisokimintenzitetomparazitske infekcije ikontrolnojC2grupi,štoukazujenaoštećenjehepatocita.Uprilogtvrdnjioštećenjajetreukazujuipromeneuproteinskimfrak-cijamakrvnogserumainficiranihialbendazolomtretiranihživotinja.Kvantitativnonajzastupljenijaproteinskafrakcijakrvi,albumin,poredbrojnihfiziološkihfunkci-ja (transportendogenih iegzogenihmaterija,modulacijakapilarnepropustljivo-sti,adhezijaiaktivacijaneutrofila,idr.)jeivrloznačajanextra-celularniantioksi-dans,zahvaljujućiprisustvuslobodnihtiolnihgrupa(HalliwelliGutteridge,1999;Oettlisar.,2008).Sobziromnatodajejetrajedinomestouorganizmugdesesintetišealbumin,nivoalbuminapredstavljavrlovažanbiomarkerfunkcionalnogstanjajetre.VrlojeverovatnodajepadkoncentracijealbuminaipromenjenA/Godnosposledicamehaničkogoštećenjaiposledičneinflamacijeizazvanemigraci-jomparazita(grafikoni2,3i4).Trendpadakoncentracijealbumina,kojisemoževidetikodgrupaovacanakonterapijesaABZ,ukazujenahepatotoksičnipotenci-jal ovog leka.

Uprilogtvrdnjidajenastalooštećenjehepatocita(kodinficiranihitretiranihovaca)ideinalazpovećaneaktivnostiAST,pričemujenajvećiporastdetektovan


57

ugrupisanajvećimintenzitetomparazitskeinfekcije(grafikon5),štojeusagla-snostisanalazimaKozatiDenizhan(2010).Takođe,opetističemodaialbenda-zolimacitotoksičnodejstvonajetru(AbdEl-Rahmanisar.,1999),štosemoževidetinaosnovuaktivnostiASTkodC2 grupe.

Povećanjekoncentracijeureeunašemistraživanju,kojejeuskorolinearnojkorelacijisaintenzitetomparazitskeinfekcije(grafikon6),možeseobjasnitipo-većanomprodukcijomazotnihmaterijaporeklomodsekretorno/ekskretornihpro-dukataparazitasjednestrane,aliimogućimnarušavanjemmorfološko-funkcio-nalnogintegritetabubrega.

Saleh(2008)navodidauslučajuhroničnefasciolozeovacamarkerioksida-tivnogstresadetektovaniukrviukazujudalokalizacijaoštećenjaizazvanareak-tivnimkiseoničnimiazotovimvrstamanijeograničenasamonajetru,mestopara-zitiranja F. hepatica,većimasistemskikarakter,jernastalislobodniradikalimogucirkulacijomdospetiidodrugihorganskihsistema.Marquesisar.(2004)navodedaporedjetremogubitioštećenaidrugatkiva,npr.bubrezi,što je ipotvrđenokodinfekcijevodenogbivolasaFasciola hepatica.Takođe,Gangaisar.(2007)navodeuticajfasciolozeritskogbivolanaadrenalneitiroidnužlezdu,ističućitimesistemskiuticajovogparazita.Uovomistraživanjupovećanjekoncentracijeureetakođeukazujedanarušenaoksidans/antioksidansravnoteža,tj.oksidativnistresizazvan prisustvom S. papillosus i/ili njegovim sekretorno/ekskretornim produkti-ma,ukazujenamogućaoštećenjabubrega(grafikon6).

NakonterapijesaABZ,koncentracijaureejeidaljebilapovećana,upoređe-njusaC2grupom,štoopetnavodinazaključakdaprimenjeniantihelmintikprekoindukcijepovećanogstvaranja reaktivnihkiseoničnih iazotovihvrstadovodidooksidativnog stresa.

Jetrasintetiše,koncentrujeiizlučuježučnekiselineibilirubin.InteresantnojedasukoncentarcijeukupnogbilirubinabilevećenakonterapijesaABZ(grafikon7),štoukazujenahepatotoksičnostovogleka.Lekovimaizazvanaoštećenjahe-patocita i žučnih puteva mogu dovesti do holestaze, sa posledičnom intrahe-patičnomakumulacijomžučnihkiselinaidrugihekskrecionihprodukatajetre,štodaljepotenciraoštećenjehepatocita.Jetraimaogromanregenerativnikapacitet,iupravoregeneracijahepatocitaizgubljenihapoptozomilinekrozommožemaski-ratidetekcijuoštećenjaizazvanulekovima(Jaeschkeisar.,2002).

Uovomeksperimentalnommodelu,takođe,utvrdilismodasaporastomin-tenzitetaparazitskeinfekcijesaS. papillosusdolazidopadaglikemije.Naširezu-ltatisuusuprotnostisanalazimadrugihautora,kojitvrdedaovavrstaparazitskeinfekcijenematakavefekatnaorganizamdomaćina(ŠibalićiCvetković,1996).Međutim, naši prethodni rezultati potvrđuju da je jetra pretrpela izvestan step-enoštećenjaizazvanogparazitskominfekcijomsaS. papillosus,kakousledme-haničkogoštećenjautokumigracijeovogparazita,takoiusledposledičnograz-vojaoksidativnog/nitrozativnogstresa,štoneminovnodovodidoporemećajaglu-koneogenezeujetri.NakonterapijesaABZ,(kontrolnaC2grupa)utvrđenesuniže


58

vrednostiglikemije,štoukazujedahepatocitiutokubiotransformacijeABZtakođetrpeizvestanstepenopterećenja(grafikon1).

S obzirom da su tanka creva mesto parazitiranja S. papillosus (Kassai,1999),logičnojeočekivatipadkoncentracijekalcijuma,štojeipotvrđenouovomradu. Mada je nivo kalcemije linearno opadao sa rastom intenziteta parazitske infekcije(grafikon8),trebaistaćidajekoncentracijakalcijumabilaufiziološkimvrednostima i bez statističke značajnosti u odnosu naC1 grupu.Međutim, na-konterapijesaABZkoncentracijekalcijumaukrvnomserumubilesustatističkiznačajnoniže(p<0,001),uodnosunastanjepreterapije,kaoikodkontrolneC2grupe.VrlojeverovatnodajenarušenfunkcionalniintegritetjetreiposledičniporemećajuhidroksilacijiistvaranjuaktivneformevitaminaD(Braunisar.,1986),kojijeodgovoranzaresorpcijukalcijumaucrevima,razlogzaovakavnašnalaz.

Koncentracija fosfora je takođe opadala sa rastom intenziteta parazitskeinfekcije,pričemusuutvrđenevrednosti fosforabilestatističkiznačajnonižeuodnosunakontrolnuC1grupu.Nakondehelmintizacije,trendpadakoncentracijefosforasenastavio.KodkontrolneC2grupe,takođesuuočenestatističkiznačaj-nomanjevrednostiuodnosunaC1grupu(p<0,001).Imajućiuvidudajepoduti-cajemABZdošlodopadakoncentracijeikalcijumaifosfora,uzevidentnedokazeonarušenomintegritetu jetre,verovatnirazlogzaovakavnalaz jedeficitupro-teinskimnosačima(kojisesintetišuujetri)odgovornimzaaktivnitransportovihmakroelemenata(Braunisar.,1986).

Naši rezultati pokazujudaparazitska infekcija saS. papillosus dovodi do oštećenjajetre,itonesamomehaničkimputemutokumigracijelarvi,većikaoposledicerazvojaoksidativnog/nitrozativnogstresaposebnoizraženognakonte-rapijeABZ.ParazitskeinfekcijeiterapijasaABZuzrokujemetaboličkeporemeća-je (energije imakroelemenata). Imajući u vidu naša prethodna istraživanja napoljuoksidativnogstresa,fenomenakojisenalaziuosnoviovihpromena,strogopreporučujemodaseuantiparazitskeprotokole,poredantihelmintika, koriste ipreparatisaantioksidativnimosobinama.

ZAHVALNOST / ACKNOWLEDGEMENTS:ZahvaljujemosedrSunčiciBorozanidrSofijiKatić-Radivojevićnabezrezervnojpomoćiuobradima-terijala(određivanjeintenzitetaparazitskeinfekcijeiizoenzimskedistribucijeLDH).Finansijskapodr-škaobezbeđenajeizmaterijalnihsredstavaprojektaMinistarstvaprosvete,naukeitehnološkograz-vojaRepublikeSrbijeTR31085iHERDProjectNo:09/1548,332160UÅSpecial thanks to dr Sunčica Borozan and dr Sofija KatićRadivojević for help in processing of scientific material (determination of intensity of parasitic infection and isoenzyme distribution of LDH). Financial support was provided from the Ministry of Education, Science and Technological Development of Serbia, TR 31085 and HERD Project No: 09/1548, 332160 UÅ.



59

1. AbbottKA,LewisCJ.Currentapproachestothemanagementofovinefootrot.VetJ2005;169:28-41.

2. AbdEl-RahmanMA,Andel-NabiIM,OmranMAA,MohamedMF.Cytotoxiceffectsofalbendazole,antiparasiticdrug,ontheliveroftherat:subchronicstudy.EgyptJBiol1999;1:16-29.

3. BraunJP,BezilleP,RicoAG.Biochemicalsemiologyoftheliverinruminants.ReprodNutrDev1986;26:227-43.

4. ChauvinA,MoreauE,BoulardC.ResponsesofFasciolahepaticainfectedsheeptovariousinfec-tionlevels.VetRes2001;32:87-92.

5. Dimitrijević B, Borozan S, Katić-Radivojević S, Stojanović,S. Effects of infection intensity withStrongyloidespapillosusandalbendazoletreatmentondevelopmentofoxidative/nitrosa-tivestressinsheep.VetParasitol2012;186:364-375.

6. EberhardtGA,MayerWE,BonfohB,StreitA.TheStrongyloides(Nematoda)ofsheepandthepredominantStrongyloides of cattle at least two different, genetically isolated popula-tions.VetParasitol2008;157:89-99.

7. EuzebyJ.Diagnosticexperimentaldeshelminthosesanimales(animauxdomestiques–animauxdelaboratoire–primates).TravauxPratiquesd’HelminthologieVeterinaire.InformationsTechniquesdesServicesVeterinaires,MinisteredeIˇıAgriculture,1982.

8. GamieldienK,MaritzGS.Influenceofmaternalnicotineexposureduringgestationandlactationonlactatedehydrogenaseisoenzymeprofileandtranscriptlevelsindevelopingneonatalratlung.Pathophysiology2008;15:1-8.

9. GangaG,VarshneyJP,SharmaRL,VarshneyVP,KalicharanA.EffectofFasciolagiganticain-fectiononadrenalandthyroidglandsofriverinebuffaloes.ResVetSci2007;82:61-7.

10. HalliwellB,GutteridgeJMC.FreeRadicals inBiologyandMedicine,3rded.OxfordUniversityPress,1999.

11. JaeschkeH,GoresGJ,CederbaumAI,HinsonJA,PessayreD,LemastersJJ.Mechanismsofhepatotoxicity.ToxicolSci2002;65(2):166-76.

12. JaffeAS,LandtY,ParvinCA,AbendseheinDR,GeltmanEM,LadensonJH.Comparativesensi-tivityofcardiactroponinIandlactatedehydrogenaseisoenzymesfordiagnosingacutemyocardialinfarction.ClinChem1996;42:1770–76.

13.KassaiT. Veterinary Parasitology. Butterworth-Heinemann, LinacreHouse, JordanHill,OxfordOX28DP,ISBN0750635630.1999.

14. KozatS,DenizhanV.Glucose,lipid,andlipoproteinlevelsinsheepnaturallyinfectedwithFasciolahepatica.JParasitol2010;96:657–9.

15.MarquesSMT,ScrofernekerML,EdelweissMIA.Glomerulonephritisinwaterbuffaloes(Bubalusbubalus)naturallyinfectedbyFasciolahepatica.VetParasitol2004;123:83–91.

16.OettlK,StadlbauerV,PetterF,GreilbergerJ,Putz-BankutiC,HallstromS,LacknerC,Staub-erRE.Oxidativedamageofalbumininadvancedliverdiseases.BiochimBiophysActa2008;1782:469–73.

17.ReineckeRK,FonsecaAH.Firststagelarvaeper25ml(LI15-1)calffaecesforthediagnosisofnematodeparasitesantemortem.Pesquis.Aeropecu.BrasSerVet1992;12:43-4.

18. RufenerL,KaminskyR,MaserP.InvitroselectionofHaemonchuscontortusforresistancere-vealsamutationataminoacid198ofβ-tubulin.MolBiochemParasitol2009;168:120-2.

19. SalehMA.CirculatingoxidativestressstatusindesertsheepnaturallyinfectedwithFasciolahe-patica.VetParasitol2008;154:262-9.

20. ScionCorp.,2007.Availablefrom:http://www.scioncorp.com21. ŠibalićS,CvetkovićLj.Parazitskebolestidomaćihživotinja,Fakultetveterinarskemedicine,Beo-

grad,1996.



60

22. YoshidaM,TakakuwaY.Methodforthesimultaneousassayof initialvelocitiesof lactatedehy-drogenaseisoenzymesfollowinggelelectrophoresis.JBiochemBiophysMet1997;34:167-75

INFECTION OF SHEEP WITH Strongyloides papillosus – THE EFFECT OF INTENSITY OF PARASITIC INFECTION AS WELL AS THERAPY

WITH ALBENDAZOLE ON CERTAIN BIOCHEMICAL PARAMETERS IN THE BLOOD OF SHEEP

Dimitrijević B., Jović S., Jezdimirović Milanka, Bacić D., Savić Mila, Jezdimirović N., Vegara M.

TheobjectiveofthisworkwastoinvestigatecertainbiochemicalparametersinthebloodofsheepinconditionsofdifferentintensityofparasiticinfectionwithStrongyloidespapillosus,andalsoafterthetherapywithalbendazole.TheresearchwascarriedoutonthesheepofWurtembergbreed(n=30)inwhichtherewasdeterminedlow,mediumandhighintensityofparasiticinfectionwithS.papillosus.Thecontrolgroup(n=10)consistedofthesheepthatwerenegativetothepresenceoftheparasiticinfection.Thedegreeandtypeofchangesweremonitoredbydeterminingtheconcentrationofglucose,totalprotein,albumin,Albumin/Globulinratio,AST,urea,totalbilirubin,calcium,phosphorus,lactatede-hydrogenase(LDH)totalactivityandisoenzymedistributionLDH1-5.Onthebasisoftheobtained results itwasconcluded, through isoenzymedistributionof lactatedehydroge-nase,thatparasiticinfectionwithS.papillosuscancausedamagetotheliver,heartmuscleandlungs,whileafterthetherapywithalbendazole,themostaffectedorganistheliver.Theconcentrationofglucose, totalproteinandalbumin linearlydecreasedwith the increaseofintensityoftheparasiticinfection(p<0,05),andafterthetherapywithalbendazole,adrop inconcentrationof theseparameterswasatastatisticallysignificantlyhigher level(p<0,01).ASTactivityaswellastheconcentrationofureaandtotalbilirubingrewlinearlyalongwiththeintensityoftheparasiticinfection(p<0,05).AfterthetherapywithABZ,ASTactivityandconcentrationoftotalbilirubinwereatastatisticallysignificantlyhigherlevel(p<0,001),whileureaconcentrationkeptthesamelevelasinthecaseoftheparasiticinfec-tion.Thevaluesofcalciumconcentration(p>0,05)aswellasphosphorus(p<0,05)lin-earlydecreasedwiththeparasiticinfectionintensitygrowth.Trendtowardsthedeclineoftheconcentrationofthesemacroelementscontinuesevenafterthetherapywithalbenda-zole(p<0,001).Consideringourpreviousresearchinthefieldofoxidativestress,aphe-nomenonthatisfundamentallyrelatedtothechangesdeterminedinthiswork,westronglyrecommendthatbesidesantihelmintics,preparationswithantioxidativepropertiesshouldbeusedinantiparasiticprotocolsaswell.

Key words: Strongyloides papillosus, albendazole, bochemical parameters, liver,sheep

ENGLISH


61

ЗАРАЖЕНИЕ ОВЕЦ Strongyloides papillosus – ВЛИЯНИЕ ИНТЕНСИВНОСТИ ПАРАЗИТАРНОГО ЗАРАЖЕНИЯ И ТЕРАПИИ АЛЬБЕНДАЗОЛОМ НА ОПРЕДЕЛЕННЫЕ БИОХИМИЧЕСКИЕ ПАРАМЕТРЫ КРОВИ ОВЕЦ

Б. Димитриевич, С. Йович, Миланка Йездимирович, Д. Бацич, Мила Савич, Н. Йездимирович, М. Вегарa

Целью данной работы является изучение определенных биохимическихпараметровкровиовецвусловияхразличнойинтенсивностизараженияStrongyloi-despapillosus, а такжепосле терапииальбендазолом.Исследованиепроводилосьнаовцахвюртембергскойпороды(n=30),укоторыхбылаотмеченанизкая,средняяи высокая интенсивность паразитарного заражения S. papillosus. Контрольнуюгруппу(n=10)составлялиовцы,укоторыхотсутствовалопаразитарноезаражение.Степеньивидизменений,связанныхспоказателямиконцентрацииглюкозы,общегобелка,альбумина,альбумино-глобулиновогосоотношения,АСТ,мочевины,общегобилирубина, кальция, фосфора, общей активности лактатдегидрогеназы (LDH) иизоэнзимногораспределенияLDH1-5.

На основе полученных результатов через изоэнзимное распределениелактатдегидрогеназымыустановили, чтоприразвитиипаразитарнойинфекцииS.papillosusпроисходитпоражениеклетокпечени,сердечноймышцыилегких,апослетерапии альбендазолом чаще всего отмечаются поражения печени. Концентрацияглюкозы, общего белка и альбумина линейно сокращается по мере ростаинтенсивностипаразитарнойинфекции(p<0,05),апослетерапииальбендазоломснижение концентрациипо этимпараметрамбылона статистически значительноболеевысокомуровне(p<0,01).АктивностьАСТ,концентрациямочевиныиобщегобилирубина также линейно увеличивались с ростом интенсивности паразитарнойинфекции (p < 0,05). После терапииABZ активность АСТ и концентрация общегобилирубинабылинастатистическиболеевысокомуровне,(p<0,001),аконцентрациямочевиныоставалосьнатомжеуровне,чтоивслучаепаразитарногозаражения.Значения концентрации кальция (p > 0,05) и фосфора (p < 0,05) также линейноснижалисьсростоминтенсивностипаразитарногозаражения.Тенденциясниженияконцентрацииэтихмикроэлементовпродолжаетсяипослетерапииальбендазолом(p < 0,001). Учитывая, что наши предыдущие исследования проводились натему окислительного стресса, феномена, который лежит в основе изменений,установленных в рамках данного исследования, мы настоятельно рекомендуем,чтобы в рамках противопаразитарного лечения кроме глистогонных средствприменялисьипрепаратысантиоксидантнымисвойствами.

Ключевые слова: Strongyloides papillosus, альбендазол, биохимическиепараметры,печень,овцы

РУССКИЙ


62

63

* Rad primljen za štampu 17. 08. 2014. godine**Drsc.vet.med.StamenRadulović,asistent,drsc.vet.med.RadmilaMarković,vanrednipro-fesor,Katedrazaishranuibotaniku,Fakultetveterinarskemedicine,UniverzitetuBeogradu;drsc.vet.med.DobrilaJakićDimić,naučnisavetnik,NaučniinstitutzaveterinarstvoSrbije,Beograd; dr sc. vet.med.DraganŠefer, redovni profesor, Katedra za ishranu i botaniku,Fakultetveterinarskemedicine,UniverzitetuBeogradu


DOI10.2298/VETGL1502063R UDC636.4.087.7

UPOTREBA FITOBIOTIKA U STIMULACIJI RASTA ODBIJENE PRASADI* THE USE OF PHYTOBIOTICS IN GROWTH STIMULATION OF WEANED PIGS

Radulović S., Marković Radmila, Jakić Dimić Dobrila, Šefer D.**

Fitogeni dodaci hrani za životinje (fitobiotici) predstavljaju jedinjenja biljnog porekla koja se koriste u ishrani životinja za unapređenje njihove produktivnosti putem poboljšanja proizvodnih rezultata, svojstava hrane, kao i kvaliteta namirnica animalnog porekla. Navedeni dodaci omogućavaju stimulaciju rasta životinja korišće njem njihovih prirodnih fizioloških potencijala i mehanizama, obezbeđujući uslove za ostvarenje genetski projektovanog obima proizvodnje.

Podaci o upotrebi fitobiotika kao stimulatora rasta su nepotpuni i često vrlo kontradiktorni, naročito oni koji se odnose na njihov uticaj na zdravstveno stanje i proizvodne rezultate. S obzirom na aktuelnost i značaj navedene problematike organizovan je ogled ishrane po grupnokontrolnom sistemu. Ogled je trajao 40 dana, a podeljen je u dve faze od po 20 dana. Ogledom je izveden na 24 praseta, melezi švedskog landrasa i pietrena, odbijena od krmače u starosti od 35 dana. Ispitivanja su izvedena na prasadima oba pola, prosečne telesne mase 8,61±1,59 kg koja su odmah nakon odbija nja raspoređena u jedan od dva hranidbena tretmana. Kontrolna grupa prasadi hranjena je smešom bez stimulatora rasta, dok je ogledna grupa dobijala hranu sa dodatkom preparata fitobiotika (Enviva EO 101, Danisco Animal Nutrition) u količini preporučenoj od strane proizvođača (0,1 kg/t). Smeše za ishranu prasadi su bile formulisane u skla du sa preporukama NRC (1998), kao i AEC (1993) i u potpunosti su odgovarale njihovim nutritivnim zahtevima.

Tokom ogleda nije došlo do poremećaja zdravstvenog stanja i/ili ispoljavanja kliničkih znakova oboljenja. Kontrolna grupa prasadi hranjena smešama bez dodatog stimulatora rasta postigla je telesnu masu (25,32±6,31 kg), dnevni prirast (0,42±0,12 kg), konzumaciju (0,89 kg) i konverziju hrane (2,119) uobičajenu za datu rasu, starost i

64

Vet.glasnik69(1-2)63-74(2015)RadulovićS.isar.:Upotrebafitobiotikaustimulacijirastaodbijeneprasadi

uslove držanja. Korišćenjem preparata fitobiotika kao stimulatora rasta postignuti su bolji proizvodni rezultati u odnosu na kontrolnu grupu, zasnovani na većoj postignutoj telesnoj masi (27,19±4,77kg), većem ostvarenom prosečnom dnevnom prirastu (0,46±0,09 kg) i boljoj konverziji hrane (2,043). Korišćenje fitobiotika kao alternativne mogućnosti u stimulaciji rasta prasadi u odgoju ima svoje nutritivno, medicinsko i ekonomsko opravdanje.

Ključne reči: fitobiotici, prasad, stimulatori rasta

Posebnapažnjanaučneistručnejavnosti,asvakakoipotrošača,oduvekjebilausmerenakapronalaženjuadekvatnihnutritivnihstrategijakojimabisemo-glouticatinapoboljšanjeproizvodnih rezultataživotinjauz istovremenopojefti-njenjeproizvodnje.Međubrojnimjedinjenjima,antibioticipredstavljajunajstarijeiuprošlostinajčešćekorišćenestimulatorerasta.Upotrebomantibiotikauishra-niprasadizabeleženojepovećanjeproizvodnihrezultataod4‒5%,autovusvi-nja1,5‒2%(SigvardiElwinger,1998).Poredpozitivnih,opisanisuištetniefek-tiupotrebeantibiotika,kaoštosustvaranje rezistentnihsojevaenterobakterija,koje,dalje,predstavljajuozbiljanproblempriterapijiobolelihživotinja,ali i ljudi.Problemrezistentnihsojevaseusložnjavaipojavomunakrsnerezistencijekojajeposledicaadaptivnesposobnostimikroorganizamaimutagenihefekataantibioti-ka.Sledeći,čest,asigurnoznačajnijiproblemjesteprisustvoreziduaantibiotikaunamirnicamaanimalnogporekla,kaoimogućegenotoksičnodelovanjeantibioti-kainjihovihrezidua(Sinovec,2000).UregulativiEvropskeunije(RegulationECNo1831/2003oftheEuropeanParliamentandoftheCouncil)od22.septembra2003.godineoaditivimakojisekoristeuishraniživotinjaiznosisedaantibioti-ci,izuzevkokcidiostatikaihistomonostatika,mogubitiuprometuikoristitisekaoaditivisamodo31.decembra2005.godine,adaseod1.januara2006.godinetesupstancebrišuizRegistra.PravinikokvalitetuhranezaživotinjeuRepubliciSrbiji,kojiseprimenjujeod1.maja2010.godine,učlanu98navodidasmešezaishranuživotinjanesmejusadržatiantibiotikeisulfonamide.

Shodnonavedenimpromenamastrategijauishrani,javiosevelikiintereszarazvijanjeodgovarajućihrešenja,kojaće,presvega,podržatifunkcijuautohtonemikrofloreugastrointestinalnomtraktuukontrolipatogenihbakterija.Poslednjudeceniju karakteriše uvođenje alternativnihmogućnosti i rešenja u kontroli en-teropatogenihbakterijaistimulacijirastaživotinjauproizvodnji.Korišćenjemal-ternativnih stimulatora rasta postižu se korisni efekti kod domaćina popravlja-jućipreživljavanjeiimplantacijupoželjnemikroflore,selektivnostimulišućirasti/iliaktivnostjedneiliograničenogbrojavrstabakterija.Natajnačinostvarujeseiposredanuticajnamorfološkeosobinesluznicedigestivnogtrakta,štojeosnovnipreduslovzapravilnovarenjeiapsorpcijuhranljivihmaterija.

Uvod / Introduction

65


Fitobioticipredstavljajunajnovijugeneracijualternativnihstimulatorarastauishraniživotinja.Fitogenidodacihranizaživotinje(fitobiotici)sujedinjenjabiljnogporeklakojasekoristeuishraniživotinjasaciljemunapređenjanjihoveproduk-tivnostiputempoboljšanjaproizvodnihrezultataživotinja,svojstavahrane,kaoikvalitetanamirnicaanimalnogporekla.Navedenidodaciomogućavajustimulaci-jurastaživotinjakorišćenjemnjihovihprirodnihfiziološkihpotencijalaimehaniza-maobezbeđujući imuslovezaostvarenjegenetskiprojektovanogobimaproiz-vodnje.Evropskaagencijazabezbednosthrane(EFSA,2009)navodidafitobi-otici,kaoisvidrugidodacihranizaživotinjebiljnogporekla,pripadajuipodležuregulativiosenzornimaditivima-aromama.Agencijazabezbednosthraneilekova(FDA,2013)jevelikibrojesencijalnihulja,uljanihsmola,kaoiprirodnihekstraka-taoznačilakaosupstancekojesugeneralnoprihvaćenekaobezbednezaupo-trebu(Substancesgenerallyrecognizedassafe-GRAS).NaosnovuPravilnikaokvalitetuhranezaživotinjeuRepubliciSrbiji,(SlužbeniglasnikRSbroj41/09,član88)fitobioticisesvrstavajuukategorijustimulatorarasta.

Podacioupotrebifitobiotikakaostimulatorarastasunepotpuniičestovrlokontradiktorni,anaročitoonikojiseodnosenanjihovuticajnazdravstvenostan-jeiproizvodnerezultateuodgojuprasadi.Sobziromnaaktuelnostiznačajnave-deneproblematike,naučnoopravdanoiinteresantnozapraksujedaseispitajumogućnostiiefektiupotrebealternativnihstimulatorarastanazdravstvenostanjei proizvodne rezultate prasadi u odgoju.

Dabisedobilinaučnovalidnirezultati,primenljiviupraksi,organizovanjeogledishraneprasadipogrupno-kontrolnomsistemu,nafarmiregistrovanoggaz-dinstvauMalimRadincima.Ogledomjeizvedenna24prasetakojasuodmahna-konodbijanja raspoređenaudvegrupeodpo12jedinkisajednakimodnosompo-lova.Ogledjetrajao40danaipodeljenjeudvefazeodpo20dana.Tokomogle-dapraćenisuzdravstvenostanjeiproizvodnirezultatiprasadi.Napočetkuikrajusvakefazeogledaizvršenojemerenjetelesnemaseživotinja,utroškahrane,kaoiuzimanjeuzorakapotpunihsmešazaanalizuaizdobijenihpodatakavršenojeizračunavanjeostalihproizvodnihrezultata(prosečandnevniprirast,konzumacijaikonverzijahrane).

Eksperimentalnegrupesutokomogledahranjenesmešamakojesuodgo-varaledobuživotaprasadi.Smešezaishranuprasadisubileformulisaneuskla-dusapreporukamaNRC(1998),kaoiAEC(1993)iupotpunostisuodgovaralenjihovimnutritivnimzahtevima.Prasadsupozalučenjuhranjenapotpunomsme-šomzaodbijenuprasaddo15kg,azatimsmešomzaporastdo25kg,standar-dnogsirovinskogsastava(tabela1).


66

Osnovnizadatakispitivanjabiojedaseutvrdiuticajishraneprasadismeša-masadodatimstimulatoromrastanazdravstvenostanjeiproizvodnerezultate,kaoiopravdanostnjegovogkorišćenjauishraniprasadi.Zbogtogasuusmeša-maizvršeneminimalnekorekcijekakobisepostigaoželjenicilj.Kontrolnagru-paprasadihranjenajesmešombezstimulatorarasta,dokjeoglednagrupa,do-bijalahranusadodatkomstimulatorarasta,fitobiotika(EnvivaEO101),ukoličini(0,1kg/thrane)preporučenojodstraneproizvođača.EnvivaEO101(DaniscoAn-imalNutrition)jekomercijalnipreparatkorišćenuogledukaofitobiotikisadržiak-tivneprincipe(cinamaldehiditimol)ukoličini18/100gpreparata,inkapsuliraneumaltodekstrinskimatriks.

Zauzorkovanjeipripremuhranezaživotinjeprimenjivanisuuobičajenipos-tupci (Pravilnikometodamauzimanjauzoraka imetodamafizičkih,hemijskih imikrobioloških analiza stočne hrane, 1987), a hemijski sastav smeša (sadržajsuvematerije,vlage,pepela,sirovihproteina,masti iceluloze)utvrđen jepro-cedurompropisanomod straneAOAC (1997).Određivanje sadržaja kalcijuma

Tabela1.Sirovinski sastav smeša za ishranu prasadi do TM 15 kg i TM od 15‒25 kg [izraženo u % smeše] /

Table 1. Raw material composition of mixtures for feeding of piglets up to BW 15 kg and BW 15-25 kg [expressed as % of mixture]

Hraniva / Feed

Sirovinski sastav smeša za ishranu prasadi / Raw material composition of mixtures for feeding of piglets

TM do 15 kg / BW up to 15 kg TM od 15 do 25 kg / BW 15 to 25 kg

K O-I K O-I

Kukuruz/ Maize 53 53 60 60

Sojinasačma/ Soybean meal 18 18 15 15

Ekstrudiranisojingriz/ Extruded soybean grits 19 19 15 15

Premiks/ Premix* 10 10 10 10

Stimulator rasta / Growth stimulator - + - +

*Sastavpremiksa[sadržaju1kg]/Premix composition [content in 1 kg]:VitaminA,200000I.J.;VitaminD3,20000I.J.;VitaminE,800mg;VitaminK3,24mg;VitaminB1,24mg;VitaminB2,60mg;VitaminB6,60mg;VitaminB12,4mg;Biotin,3mg;Ca-pantotenat,140mg;Niacin,320mg;Holinhlorid,5500mg;Folnakiselina,50mg;Gvožđe,2400mg;Bakar,1600mg;Man-gan,1200mg;Cink,2400mg;Jod,30mg;Selen,4mg;Kobalt,6mg;Fitaza,10000PU;Limunskakiselina,10000mg;AntioksidantBHT1000mg.


67

izvršenojepomoćuatomskogapsorpcionogspektrofotometra(Perkin-ElmerAn-alyst700MHS)postupkomkojijeprethodnoopisanodstraneRamakrishnaisar.(1968).UtvrđivanjesadržajfosforaizvršenojespektrofotometrijskimetodompoCavell-u(1955).Određivanjevrednostimetaboličkeenergije,kaoisadržajalizina,metioninaicistinaitriptofanaizvršenojenaosnovuprethodnoutvrđenihvredno-sti INRA-AFZ (2004). Sadržaj bezazotnih ekstraktivnihmaterija (BEM) utvrđenjeračunskipremaformuli:BEM=100-(%vlage+%pepela+%celuloze+%sirovihproteina+%sirovemasti) i izraženjeu%,(SinoveciŠevković,2008).Poredpreventivnogprogramazaštite,sveoglednejedinkesusenalazilepodstal-nomveterinarsko-medicinskomkontrolom,asvepromenezdravstvenogstanjasupraćeneibeležene.Svakodnevnaopservacijavršenajepojedinačnomigrup-nomadspekcijom.

Kontrolnamerenjaeksperimentalnihprasadi izvršenasuna tehničkojvagisatačnošćuod10-2kg.Naosnovurezultatamerenjaizračunavanajeprosečnatelesnamasa,aizrazlikatelesnihmasaukupanprirast,dokjednevniprirastiz-računavannaosnovutrajanjapojedinihfaza,kaoisamogogleda.Tokomcelogogleda tačno jemerenakoličinapotpunihsmešadatihpojedinimgrupama.Nakrajusvakefazeiogledaucelini,naosnovusabiranjadnevnihkoličina,utvrđenjeutrošakhrane.Izdobijenihpodatakaokonzumacijiiprirastuizračunavanajekon-verzijahraneitoposebnozasvakufazu,kaoizaceoogled.

Hemijskisastavpotpunihsmešakorišćenihzaishranuprasadiuogledupri-kazanjeutabeli2.Naosnovurezultatahemijskeanalizemožesezaključitidajeupotpunostiispunjenradnizadatakpostavljenpriformiranjuogledaupogledusadržajaiodnosapojedinihhranljivihmaterijauispitivanimsmešama.Naopisaninačinisključenajerazlikausastavupotpunihkrmnihsmešazakontrolnuiogled-nugrupuprasadikojabimogladautičenanaknadnoostvareneproizvodnerezul-tate.Smešezaishranuprasadibilesuuskladusatehnološkimizakonskimnor-mativima(Pravilnik,2010),asadržajhranljivihmaterijaupotpunostijezadovolja-vaopotrebeprasadiurazličitimfazamaodgoja(NRC,1998;AEC,1993).

Prasadispitivanihgrupabilasuskladnetelesnegrađe,pravilnorazvijenogkoštanog imišićnog tkiva,živahnog temperamenta idobrekondicije.Koža ivi-dljivesluznicebilesuuobičajenogizgleda.Apetitjebiodobar,afecesuobičaje-noformiran.Sposobnostaktivnogkretanjaikoordinacijapokretabilisuusklađe-ni, amišićni tonus normalno izražen.Tokomogleda nije došlo do poremećajazdravstvenog stanja i/ili ispoljavanja kliničkih znakova oboljenja.Opisani efektiupotrebefitobiotikanazdravstvenostanjeprasadiuizvedenomeksperimentusuuskladusapodacimakojesu izneliBederska iPieszka (2011) iPengfei isar.(2012)kojinavedeneefektetumače,presvega,smanjenjembrojapatogenihbak-terijaudigestivnomtraktuprasadiiposledičnojprevencijinastankadijareje.

Rezultati i diskusija / Results and Discussion


68

Porednavedenih,fitobioticimoguispoljavatiiimunostimulatorni,antivirusni,antiinflamatorni,antiparazitski,kaoiantioksidativniefekat(Wenk,2003;Halasisar.,2011;Li isar.,2012)čimeostvarujupozitivanuticajnazdravstvenostanjetretiranihjedinki.

Prosečne telesnemaseprasadinapočetkuogledabilesuujednačene,uokvirutehnološkihnormativa ikretalesuse, izmeđugrupa,uopseguod8,53‒8,82 kg. Nije bilo statistički značajnih razlika (p>0,05) u telesnojmasi izmeđuispitivanihgrupanapočetkuogleda,čimejeispunjenpreduslovuniformnostigru-pakojijeomogućiopreciznotumačenjenaknadnoostvarenihproizvodnihrezulta-ta.Prosečnatelesnamasakojusuostvarilaprasadizoglednegrupesadodatimfitobiotikombilajeza7,39%većauodnosunakontrolnugrupu.SličnerezultatesuutvrdiliGrilli(2007),Liisar.(2012),Pengfeiisar.(2012),kaoiChoisar.(2006)priupotrebifitobiotika.Trebanapomenutidakodsličnokoncipiranihistraživanjapostojerazlikeukorišćenomeksperimentalnommaterijalu,sirovinskomsastavu

Tabela2.Hemijski sastav smeša za ishranu prasadi do TM 15 kg i TM od 1525 kg [izraženo u % smeše]

Table 2. Chemical composition of mixtures for feeding of piglets up to BW 15 kg and BW 15-25 kg [expressed as % of mixture]

Ispitivani parametar / Examined parameter

Hemijskisastavsmešazaishranuprasadi/ Chemical composition of mixtures for feeding of piglets

TMdo15kg/BW up to 15 kg TMod15do25kg/BW 15 to 25 kg

K O-I K O-I

Voda / Water 11,21 11,21 11,50 11,50

Pepeo / Ash 3,24 3,24 2,92 2,92

Protein / Protein 20,94 20,94 18,66 18,66

Mast/Fat 6,20 6,20 5,73 5,73

Celuloza/Cellulose 3,58 3,58 3,43 3,43

BEM/ (NFE) nitrogen free extractives 54,83 54,83 57,76 57,76

Ca 0,95 0,95 0,90 0,90

P 0,68 0,68 0,66 0,66

ME,MJ/kg 14,35 14,35 14,21 14,21

Lizin* / Lysine* 1,44 1,44 1,27 1,27

Metionin+cistin*/ Methionine+cystine* 0,72 0,72 0,64 0,64

Triptofan* / Tryptophan* 0,31 0,31 0,28 0,28

*Kalkulativno/Calculative


69

ikvalitetuhrane,načinudržanja,kaoidrugimparametrimadizajnaeksperimen-ta,štootežavadirektnoupoređivanjepodataka,naročitoproizvodnihparametara.

Iako je telesna masa dobar pokazatelj, smatra se da je dnevni prirastpouzdanijiproizvodnipokazatelj,itokakohranljivevrednostiihigijenskeisprav-nostihranetakoizdravstvenogstanjaživotinje.Dnevniprirastprasadikontrolnegrupetokomsvihfazaogledabiojeugranicamapredviđenimtehnološkimnorma-tivima.Analizirajućirezultateostvarenepofazamaogledamožesekonstatova-tidajegrupaprasadisadodatimfitobiotikomupočetnomperioduogleda(1‒20.dan)ostvarilasličanprirast(0,23±0,09)kaoikontrolnagrupaprasadi(0,23±0,15).DobijenirezultatisuuskladusapodacimaHalasisar.(2011)iChoisar.(2006)koji prilikomupotrebe fitobiotika u ishrani prasadi nisu uočili razlike u ostvare-nomprirastuuodnosunakontrolnugruputokomprvefazeogleda,doksutokomnarednihfazarazlikebiliznatnoizraženije.Rezultatikojiseodnosenaostvareniprirasttokomcelokupnogperiodaogleda(1‒40.dan)jasnoukazujunapozitivanuticaj fitobiotika upotrebljenog kao stimulator rasta.Ostvaren prosečan dnevniprirastugrupiprasadi sadodatimfitobiotikomu izvedenomeksperimentu jeupotpunostiuskladusarezultatimadokojihsudošliLiisar.(2012)iPengfeiisar.(2012)upotrebomistogpreparatafitobiotika.Dobijenerezultateautorisuobjasnilipovećanomsvarljivošćuhranljivihmaterija,poboljšanjemsastavacrevnemikro-populacijeiimunološkogstatusaprasadi,kaoimogućimuticajembakterijskihme-tabolitapoputspermidinaispermina.Suprotnonavedenimrezultatima,Namkungisar.(2004)suutvrdilinižidnevniprirastkodprasadikojajeputemhranedobijalapreparatfitobiotika,štosuautoriobjasniliizraženimmirisomfitobiotikakojijeuti-caonasmanjenjekonzumacijehrane.

Apetitpredstavljajedanodprvihpokazateljazdravljaživotinja,kaoikvalite-tahrane.Konzumacijahranejepostepenopovećavanausvimisptivanimgrupa-mauporedosaperiodomtrajanjaogleda.Grupaprasadisadodatimfitobiotikom,tokomprve fazeogledaostvarila je identičnudnevnukonzumacijuhranekao ikontrolnagrupaprasadi.Navedenipodaciukazujudaprasadtokomnavedenogperiodanisunegativnoreagovalanaspecifičaniizraženmirisupotrebljenogpre-paratafitobiotika.Usuprotnostisa iznetimpodacimasunavodiWindisch isar.(2008)daupotrebafitobiotikauishraniprasadipretežnorezultirasmanjenimuno-somhrane.SličnepodatkeiznoseNamkungisar.(2004),kaoiHalasisar.(2011)kojisuupotrebomfitobiotikauishraniprasadiutvrdilismanjenukonzumacijuhra-netokomsvihispitivanihfazaogleda.Autoridobijenerezultatetumačeizraženim,odbojnimmirisomupotrebljenogpreparatafitobiotika.Takođe,Trevisiisar.(2007)utvrdilisunegativanefekatupotrebljnogtimolauishraniprasadinaostvarenunoshrane.Zarazlikuodrezultataostvarenihtokomprvefaze,udrugojfaziizvedenogeksperimenta (20‒40. dan) grupa prasadi sa dodatim fitobiotikom konzumiralajevećukoličinuhraneitoza8,53%višeuodnosunakontrolnugrupu,odnosno5,62%,posmatranozacelokupniperiod(1‒40.dan).Navedenopovećanjemožeseobjasnitikompenzatornimmehanizmom(Pluskeisar.,2003)ilipretpostavkomdajeprasadipotrebanodređeniperiodadaptacijenaizraženmirisupotrebljenog

X


70

preparata.Opisanopovećanjeunosahraneukojujedodatfitobiotik(timol)možebitiposledicapovećanesekrecijedigestivnihenzima,skraćenogvremenapasažecrevnogsadržaja,kaoisklonostiprasadikanavedenomfitobiotiku(Michielsisar.,

2012).Prikazanirezultatiizvedenogeksperimenta(tabela3)suuskladusapo-dacimaPengfeiisar.(2012),kaoiLiisar.(2012)kojisuupotrebomidentičnogpreparatafitobiotikauishraniprasadiutvrdilivećidnevniunoshraneuodnosunakontrolnugrupu.

Tabela3. Proizvodni rezultati ostvareni tokom ogleda* (prosečna telesna masa, prosečan dnevni prirast, prosečna dnevna konzumacija hrane i konverzija hrane)

Table 3. Production results achieved during the experiment* (average body mass, average daily weight gain, average daily food intake and food conversion)

Ispitivani parametar / Examined parameter[kg]

Eksperimentalna grupa / Experimental group

Kontrolna grupa / Control group

K

Ogledna grupa / Experimental group

O-I

Početnaprosečnatelesnamasa**[1.dan]/ Initial average body mass** [1st day] 8,53±2,20 8,82±1,40

Period ogleda 1‒20. dan / Period of the experiment 1st - 20th day

Prosečandnevniprirast**/Average daily weight gain** 0,23±0,15 0,23±0,09

Prosečandnevniunoshrane/Average daily feed intake 0,49 0,49

Konverzijahrane/feed conversion 2,130 2,130

Period ogleda 20‒40. dan / Period of the experiment 20th - 40th day


Prosečandnevniunoshrane/Average daily feed intake 1,29 1,40

Konverzijahrane/Feed conversion 2,115 2,059

Period ogleda 1‒40. dan / Period of the experiment 1st - 40th day


Prosečandnevniunoshrane/ Average daily feed intake 0,89 0,94

Konverzijahrane/Feed conversion 2,119 2,043

Konačnaprosečnatelesnamasa**[40.dan]/ Final average body mass** [40th day] 25,32±6,31 27,19±4,77

*razlikeudobijenimvrednostimanisudostiglenivostatističkeznačajnosti(p>0,05)/*differences in obtained values did not reach the level of statistical significance (p>0,05) **vrednostizraženakao X ±SD/**value expressed as ± SD


71

Konverzija hrane, kao interakcija konzumacije hrane i prirasta, predstav-lja jedanodnajboljihpokazateljaekonomičnostiproizvodnje,odnosnokvalitetahraneinjenihmogućnostidazadovoljispecifičneivisokepotrebemladihživoti-nja u porastu.

Posmatranopofazamaogleda,prasadkojasuputemhranedobijalaprepa-ratfitobiotikapostiglasuuprvojfaziidentičnuaudrugojfazinižukonverzijuhraneuodnosunaprasadkontrolnegrupe.Dobijenirezultatisuupotpunostiuskladusa

podacimadokojihjeusvomogledudošaoGrilli(2007)kadajeuobrokzaprasaduključiopreparatfitobiotika(timol).Analizirajućipredstavljenerezultate(tabela3,grafikon1)ostvarenetokomcelokupnogperiodaishrane,upotrebomfitobiotika,kaostimulatorarastaostvarenajeza3,59%nižakonverzijahraneuodnosunakontrolnugrupuprasadi.SličnerezultateiznoseiLiisar.(2012)iPengfeiisar.(2012)priupotrebiistogpreparatafitobiotikauishraniodbijeneprasadi.

Korišćenjempreparatafitobiotika,kaostimulatorarasta,postignutisuboljiproizvodnirezultatiuodnosunakontrolnugrupuprasadi,zasnovaninavećojpo-stignutojtelesnojmasi(27,19±4,77kg),većemostvarenomprosečnomdnevnomprirastu(0,46±0,09kg)iboljojkonverzijihrane(2,043).Dodavanjempreparatafi-tobiotikaustarterigroversmešezaishranuprasadinijezabeležennegativanuti-cajnaapetitkaoninazdravstvenostanjeispitivanihjedinki.Naosnovurezultatapredstavljenogogledamožesezaključitida upotrebafitobiotika,kaoalternativnemogućnostiustimulacijirastaprasadiuodgoju,imasvojenutritivnoimedicinskoopravdanje.

Grafikon1.Konverzija hrane ostvarena tokom ogledaGraph 1. Feed conversion realized during the experiment



72

NAPOMENA / ACKNOWLEDGEMENT:OvajradjefinansiransredstvimaprojektaMinistarstvanaukeiprosveteRepublikeSrbijeIII 46002 i 46009.This work is funded by Ministry of Education, Science and Technological Development of the Republic of Serbia III 46002 and 46009:

1.AECTables.RecommendationforAnimalNutrition.6thEdition,Rhone-Poulenc,France,1993.2.AOAC,OfficialMethodsofAnalysis:AssociationofOfficialAnalyticalChemists.The16thedition,

Washington,DC,USA1997.3.BederskaLojewskaD,PieszkaM.Modulatinggastrointestinalmicrofloraofpigsthroughnutrition

usingfeedadditives.Ann.Anim.Sci.2011;11(3):333–355.4.CavellAJ:Thespectrophotometricdeterminationofphosphorusinplantmaterial.JSciFoodAgric

1955,(6):479–480.5.ChoJH,ChenYJ,MinBJ,KimHJ,KwonOS,ShonKS,KimIH,KimSJandAsamerA.Effects

ofessentialoilssupplementationongrowthperformance, IgGconcentrationand fecalnoxiousgasconcentrationofweanedpigs.Asian-Aust.J.Anim.Sci.2006;19(1):80-85.

6.EFSAScientificopinion.Guidanceforthepreparationofdossiersforsensoryadditives.EFSAJour-nal2009;7(10):1352.

7.EuropeanParliamentandCouncil.Regulation(EC)No.1831/2003oftheEuropeanParliamentandoftheCouncilof22September2003onadditivesforuseinanimalnutrition.Off.J.Eur.Union,2003;L268:29–43.

8.FDA,FoodandDrugAdministration.Part182-SubstancesGenerallyRecognizedAsSafe.CFR-CodeofFederalRegulationsTitle21.U.S.FoodandDrugAdministration,2013.

9.GrilliE.Developmentofnonpharmaceuticalstrategiestoimproveintestinalhealthinweaningpig-lets.PhDthesis,Universita´diBologna,127p.,2007.

10.HalasV,NochtaI,PástiZ,SzabóC,TóthiR,TossenbergerJ,BabinszkyL.Cellularimmunere-sponseofweanedpigsfeddietsupplementedwithanessentialOil.AgriculturaeCon-spectusScientificus,2011;76(4):279-282.

11.LiSY,RuYJ,LiuM,XuB,PéronA,ShiXG.Theeffectofessentialoilsonperformance,immuni-tyandgutmicrobialpopulationinweanerpigs.LivestockScience,2012;(145):119–123.

12.MichielsJ,MissottenJ,OvynA,DierickN,FremautD,DeSmetS.Effectofdoseofthymolandsupplementalflavoursorcamphoronpalatabilityinachoicefeedingstudywithpiglets.Czech.J.anim.Sci.2012;57(2):65-74.

13.NamkungH,LiM,GongJ,YuH,CottrillM,anddeLangeC.F.M.Impactoffeedingblendsoforganicacidsandherbalextractsongrowthperformance,gutmicrobiotaanddigestivefunctioninnewlyweanedpigs.Canadianjournalofanimalscience2004;(84):697-704.

14. National Research Council. Nutrient Requirements of Swine. 10th Edition. NationalAcademyPress,Washington,DC,1998.

15.PengfeiLi,XiangshuP,YingjunR,XuH,LingfengX,HongyuZ.Effectsofaddingessentialoiltothedietofweanedpigsonperformance,nutrientutilization,immuneresponseandintes-tinalhealth.Asian-Aust.J.Anim.Sci.2012;25(11).

16.PluskeJ,LeDividichVerstegenMWA.Weaningthepig–conceptsandconsequences.Wagen-ingenAcademicPublishersTheNetherlands,2003.

17.Pravilnikokvalitetuhranezaživotinje.SlužbeniglasnikRS,broj41/09,2010.18.Pravilnikometodamauzimanjauzoraka imetodamafizičkih,hemijskih imikrobiološkihanaliza

stočnehrane.Sl.listSFRJ,15,1987.19.RamakrishnaTV,WestW,RobinsonJW:Thedeterminationofcalciumandmagnesiuminacety-

leneflames.AnalChimActa1968,(40):347–350.



73

20.SigvardTandElwingerK.Growthpromotantsinfeedingpigsandpoultry.Growthandfeedef-ficeancyresponsestoantibioticgrowthpromotants.AnnZootech1998;(47):85-97.

21.SinovecZ,ŠevkovićN.Praktikumizishrane,FVM,Beograd,2008.22.SinovecZ.Stimulatorirastauishraninepreživara.HemijskaindustrijaŽupa,Kruševac,2000.23.TrevisiP,MerialdiG,MazzoniM,CasiniL,TittarelliC,DeFilippiS,MinieriL,Lalatta-Costerbosa,

G.&BosiP.Effectofdietaryadditionofthymolongrowth,salivaryandgastricfunction,immuneresponse,andexcretionofSalmonella enterica serovarTyphimurium, inwea-ningpigschallengedwiththismicrobestrain.ItalianJournalofAnimalScience2007;(1),374-376.

24.WenkC.Herbsandbotanicalsasfeedadditivesinmonogastricanimals.Asian-Aust.J.Anim.Sci.2003;16(2):282-289.

25.WindischW,SchedleK,PlitznerCandKroismayrA.Useofphytogenicproductsasfeedadditivesforswineandpoultry.JANIMSCI,2008;(86):140-148.

THE USE OF PHYTOBIOTICS IN GROWTH STIMULATION OF WEANED PIGS

Radulović S., Marković Radmila, Jakić Dimić Dobrila, Šefer D.

Phytogenefeedadditives(phytobiotics)areplantorigincompoundsusedinanimalnutritioninordertoimprovetheirproductivitybyimprovingtheproductionperformanceofanimals,feedpropertiesandthequalityoffoodofanimalorigin.Theseadditivesstimulateanimalgrowthbyusingtheirnaturalandphysiologicalpotentialsandmechanismsprovid-ingconditionsfortherealizationofthegeneticallyprojectedproductionvolumes.

Dataontheuseofphytobioticsasgrowthstimulatorsareincompleteandoftenverycontradictory,especially those related to their impacton thehealthandperformanceofweanedpigs.Giventherelevanceandimportanceoftheseissuesthefeedingtrialwasor-ganizedbythegroup-controlsystem.Theexperimentlastedfor40daysanditwasdivid-edintotwophasesof20dayseach.Trialwasconductedon24piglets,F1generationofSwedishLandraceandPietrain,weanedfromsowsattheageof35days.Testswerecar-riedoutonpiglets,withanaveragebodyweightof8.61±1.59kg,whichweresubjectedtooneofthetwofeedingtreatmentsimmediatelyafterweaning.Thecontrolgroupwasfedwithamixturewithoutgrowthpromoters,whiletheexperimentalgroupreceivedadietcon-tainingpreparationofphytobiotic(EnvivaEO101,DaniscoAnimalNutrition)intheamountrecommendedbythemanufacturer(0.1kg/t).Themixturesforpigletsnutritionwerefor-mulatedinaccordancewiththerecommendationsoftheNRC(1998),andAEC(1993)andtheymetthenutritionalrequirementscompletely.

Duringtheexperiment,therewasnodisturbanceofhealthand/orthemanifestationofclinicalsignsofdisease.Thecontrolgroup,fedwiththedietwithoutaddedgrowthstimula-tors,achievedbodyweight(25.32±6.31kg),averagedailygain(0.42±0.12kg),consump-tion(0.89kg)andfeedconversion(2.119)normalforagivenrace,ageandhousingcondi-tions.Theuseofpreparationofphytobioticsasgrowthpromoters,ledtobetterproductionresultsinregardtothecontrolgroup,whichwasbasedonhigherbodyweight(27.19±4.77kg),higheraveragedailygain(0.46±0.09kg)andbetterfeedconversion(2.043).Theuseofphytobiotic,asanalternativeoptioningrowthstimulationofweanedpigs,hasitsnutri-tive,medicalandeconomicjustification.

Keywords:phytobiotics,pigs,growthpromoters

ENGLISH


74

ПРИМЕНЕНИЕ ФИТОБИОТИКОВ ДЛЯ СТИМУЛИРОВАНИЯ РОСТА ПОРОСЯТ-ОТЪЕМЫШЕЙ

С. Радулович, Радмила Маркович, Добрила Якич Димич, Д. Шефер

Фитогенные кормовые добавки (фитобиотики) представляют собой продуктырастительного происхождения, используемые для кормления животных с цельюувеличения их продуктивности путем улучшения производственных результатовживотных, характеристик питания, а также качества продуктов питания животногопроисхождения. Указанные добавки способствуют стимуляции роста животных засчетиспользованияихестественногофизиологическогопотенциалаимеханизмов,обеспечивая условия для реализации генетически запрограммированного объемапроизводства.

Данныеоприменениифитобиотиковвкачествестимулятораростаявляютсянеполнымиизачастуювесьмапротиворечивыми,особенновпланеихвлияниянасостояние здоровья и производственные результаты при выращивании поросят.С учетом актуальности и значения указанной проблематики был организованэксперимент по групповой системе контроля. Продолжительность экспериментасоставила 40 дней, он был разделен на две фазы по 20 дней. Для проведенияэксперимента использовались 24 поросенка, метисы пород шведский ландрас ипьетрен, отнятые от свиноматки в возрасте 35 дней. Исследования проводилисьнапоросятахобоегопола,среднийвессоставил8,61±1,59кг,поросятасразупослеотнятия были распределены на две группы с соответствующим типом кормления.Контрольная группапоросятполучала кормовуюсмесьбез стимуляторовроста, аэкспериментальная группа получала корм с добавлением препарата-фитобиотика(Enviva EO 101, DaniscoAnimal Nutrition) в дозе, рекомендуемой производителем(0,1 кг/т). Смеси для кормления поросят приготавливались в соответствии срекомендациямиNRC(1998),атакжеAEC(1993)иполностьюсоответствовалиихпитательнымтребованиям.

В ходе эксперимента не было отмечено нарушений состояния здоровья и/или появления клинических симптомов заболевания. У поросят из контрольнойгруппы, получавших смеси без добавления стимулятора, вес (25,32±6,31 кг),ежедневныйприрост(0,42±0,12кг),потребление(0,89кг)иконверсиякорма(2,119)были в пределах нормы для данной породы, возраста и условий содержания. Сприменением препарата-фитобиотика были получены лучшие производственныерезультатыпосравнениюсконтрольнойгруппой,основанныенаполучениибольшеговеса(27,19±4,77кг),большемдневномприросте(0,46±0,09кг)илучшейконверсиикорма (2,043).Применениефитобиотиковв качествеальтернативнойвозможностистимулирования роста поросят при выращивании является оправданным внутритивном,медицинскомиэкономическомаспекте.

Ключевыеслова:фитобиотики,поросята,стимуляторыроста

РУССКИЙ


75

* Rad primljen za štampu 22. 10. 2014. godine**Drsc.vet.med.MilanovićSvetlana,docent,drsc.vet.med.JovanovićIvan,redovniprofesor,drsc.vet.med.ValčićOlivera,vanredniprofesor,FakultetveterinarskemedicineUniverzitetau Beogradu

PREGLEDNI RAD / REVIEW PAPER

DOI10.2298/VETGL1502075M UDC577.112.85:546.23

SELENOPROTEINI* SELENOPROTEINS

Milanović Svetlana, Jovanović Ivan, Valčić Olivera**

Selen je esencijalni mikroelement sa mnogostrukim i vrlo važnim ulogama u organizmu. Za razliku od ostalih mikroelemenata koji figu riraju kao kofaktori pojedinih enzima, njegove fiziološke uloge direktno su povezane sa funkcijama proteina u čiji sastav se kotranslatorno ugrađuje putem netipične aminokiseline selenocisteina. Grupa proteina koja u svom sastavu ima selenocistein kao integralni funkcionalni deo polipeptida nazivaju se selenoproteini. Prvi enzim za koji je dokazano da u svom sastavu ima ugrađen selenocistein je glutation peroksidaza (GPx). Do sada je identifikovano 5 izoenzimskih formi GPx koje redukuju vodonik‒peroksid i organske hidroperokside, štiteći ćelije od oksidativnog oštećenja. Među najznačajnijim selenoenzimima su i jodotironin dejodinaze (ID), odgovorne za aktivaciju i deaktivaciju tireoidnih hormona. Do sada je otkriveno preko dvadeset selenoproteina, a samo za neke od njih je poznata fiziološka uloga.

Ključne reči: selenoproteini, selen, glutation peroksidaza, jodotironin dejodinaza

Grupaproteinakojausvomsastavuimaselenocisteinkaointegralnifunkcio-nalni deo polipeptida naziva se selenoproteini.Zarazlikuoddrugihproteinaučijisastavmetaliulazekaokofaktori,selenusastavselenoproteinaulaziprethodnougrađenuaminokiselinuselenocistein.Selenusastavuselenocisteinajeokostoputajačinukleofilniagensodsumporaizcisteina,štomudajekarakterističnabio-hemijskasvojstva.Poredselenoproteinapostojeiproteinikojisadrženespecifičnougrađenselen,kaoiselenvezujućiproteinigdejeonkofaktor.Nespecifično

Uvod / Introduction

76

Vet.glasnik69(12)7589(2015)MilanovićSvetlanaisar.:Selenoproteini

vezivanjeselenaupolipeptidjeposledicačinjenicedatRNKzametioninnerazli-kujemetioninodselenometioninatesepraktičnoselenometioninugrađujeupoli-peptidravnopravnosametioninomumeriukojojjeprisutanuhrani(Pappisar.,2007).

Činjenicadaselenoproteineosimeukariotaimajuinajprimitivniji,evolutivnonajstarijiorganizmi(prokarioti),govoriotomedajeevolucijaselenoenzimapoče-lavrloranoidajepovezanasapočetkom’kiseoničnog’metabolizmanaZemlji,kaoneophodanmehanizamantioksidativne zaštite. Iakopostoje značajne raz-likeumehanizmusintezeselenoproteinakodeukariotaiprokariota,ikodjednihikoddrugihsuzasintezuneophodnisledećielementi:UGASeckodon,specifičnatRNK,SECISelementinekolikodrugihfaktora.Sintezaselenoproteinajejedin-stvenbiohemijskiproceskojiseodlikujemnogimspecifičnostima.PrvaodnjihjedaseselenocisteinsintetišenasamojtRNK.Drugaspecifičnostještoseprilikomtranslacije,UGAkodonnaiRNK,inačejedanodtriSTOPkodonaodgovornazaterminacijutranslacije,specifičnoprekodiraukodonzaugradnjuselenocisteina(Berryisar.,1991).

Mehanizam biosinteze selenocisteina i njegove ugradnje u polipeptidni lanac Mechanisms of biosynthesis of selenocysteine and its embedding in polypeptide chain

Selenocistein(Sec)jeaminokiselinakojasekotranslatornougrađujeupro-tein.Zarazlikuodsvihostalihaminokiselina,njegovasintezaseodvijanasamojtransportnojRNK(Leeisar.,1989).

Genomsisarasadržisamojednukopijugenakojikodiradvespecifičneizo-formetRNKnakojimaseodvijasintezaselenocisteina.MolekultRNKsadrži90nukleotidasa4modifikovanebaze(Itohisar.,2009).Ovadvatipasekundarnestrukture tRNKseoznačavajukao7/5 (7parovabazanaakceptorskomkrakui5parovabazanaTkraku) i9/4.Prilikomaminoacilacije, tj. vezivanjaaminokiseline,zaovutRNKseprimarnovezujeserinuzkatalitičkuaktivnostseriltRNKsintetaze(slika1)inastajeseriltRNK.AktivacijaseriltRNKvezivanjemfosfornegrupeodvijasepomoćufosfoseriltRNKkinazeinastajefosfoseriltRNK.Zatim,selenocisteinsintazadefosforilišeOfosfoseriltRNKuzprenosmonoselenofos-fatanatRNK.MonoselenofosfatjeaktivnaformaselenakojinastajeodselenidauzučešćeATPa(Glassisar.,1993).Enzimkojikatalizujeovureakcijukodsisarajeselenofosfatsintetaza2(SPS2)kojajeisamaselenoprotein,tesepret-postavljadaautoregulacijomsopstvenesintezeregulišeisintezuostalihseleno-proteina(Guimaraesisar.,1996).VezivanjemmonoselenofosfatazatRNKformi-raseselenocisteiltRNK(SectRNK).

DrugaspecifičnostusinteziselenoproteinajetaštoseUGAkodon(STOPkodon)naiRNK,očitavakaokodonzaugradnjuselenocisteina.DabiseUGAko-donprekodiraozaugradnjuselenocisteina,poredspecifičnetRNKneophodanjeitakozvaniSECISelement(Selenocysteine Insertion Sequence).Onsenalaziu

77


3’netranslatornomregionu(UTR)iRNKzaodgovarajućiselenoproteiniponeko-likohiljadanukleotidaudaljenodUGAkodona,(Berry isar.,1991).SECISele-mentzauzimaoblikukosniceimogugasačinjavatirazličitinukleotidi,alipostojevisokokonzerviranesekvencenukleotidakaoštosudvenespareneAAreziduenaapikalnojpetljiukosnice(iliCCnaSECISelementuzaselenoproteinMisele-noproteinO),AGUA(G)na5’iGAna3’kraju.IzmeđuovihnukleotidajeuočenonestandardnoAGiGAsparivanje(Walczakisar,1998).Onosenalaziikoddru-gihiRNKnamestimakojaslužezavezivanjeodgovarajućihRNKvezujućihpro-teina.OvaformaSECISelementajezapaženakodglutationperoksidaza(GPx)idejodinazetipa1(ID1).Koddejodinazatipa2i3(ID2iID3),SECISelementima

dodatnu petlju.Osimovihelemenata, zaugradnju selenocisteina jeneophodnoprisustvo

jošnekihproteinakaoštosuSECIS‒vezujućiprotein2 (SBP2),Secspecifičnifaktorelongacije(eEFSec),ribozomskiL30protein,Secp43iSLAproteinfaktor.

Selenoproteini: vrsta i funkcija / Selenoproteins: types and functions

Kodljudiiglodarajeidentifikovanopreko20vrstaselenoproteina.Nekiodnjihimajusličnefunkcijeuorganizmu,alisukodiranisanekolikorazličitihgena:glutation peroksidaze (5), tioredoksin reduktaze (3), jodotironin dejodinaze (3),selenofosfat sintetaze (2).Ostali identifikovani selenoproteini su:Sep15,SelH,SelI,SelK,SelM,SelN,SelO,SelP,SelR,SelS,SelT,SelViSelW.Samonekolici-niodovihproteinajepoznatafiziološkaulogaiuglavnomjeuvezisaprocesimaoksidoredukcije.

Glutation peroksidaze / Glutathione peroxidase

Glutationperoksidazajeprviproteinsisarazakojijepokazanodaukatalitičkomcentruimaugrađenselenuoblikuselenocisteina(Forstromisar.,1978).

Slika1.Sinteza selenocisteina na samoj tRNK (objašnjenje dato u tekstu) /Picture 1. Synthesis of selenocysteine on the tRNA (explanation in the text)

78

Ovaj enzim katalizuje redukciju vodonik peroksida i organskih hidroperoksidaštitećićelijuodoksidativihoštećenja.Kodljudijeidentifikovanosedamglutationperoksidazaodčegasupetselenoenzimi,adveumestoselenocisteinaimajucistein.Familiji(selenskih)glutationperoksidazapripadaju:

1.citosolnaglutationperoksidaza(cGPxiliGPx1);2.gastrointestinalnaGPx(GIGPxiliGPx2)(Wingler,1999);3.glutationperoksidazakrvneplazme(pGPxiliGPx3)(Takahashi,1990);4. fosfolipidhidroperoksidglutationperoksidaza (PHGPx iliGPx4) (Thom-

as,1988);5.glutationperoksidaza6(GPx6)(Kryukovisar.,2003).

Relativne molekulske mase svih glutation peroksidaza su prilično ujednačene.Usastavenzimaulazečetiri identičnesubjedinice,asvakaodnjihukatalitičkomcentrusadržiatomselenaugrađenuselenocistein.SubjedinicaGPxsesastojiod198aminokiselina,aselenocisteinjeporedosledu45.aminokiseli-na(Günzlerisar.,1984).IzuzetakodovešemegrađedoneklečiniGPx4kojajesačinjenaodsamojednogpolipeptidnoglanca.

Glutation peroksidaza 1 (GPx1)jeenzimcitoplazmekojiredukujevodonik‒peroksidiperoksideslobodnihmasnihkiselina.Smatrasedajeulogaovogenzi-maufiziološkimuslovimainormalnomrazvićuograničenajersumiševikojinema-juovajenzimzdravi,plodni inepokazujupovećanusenzitivnostnahiperoksiju(Hoisar.,1997).Međutim,izlaganjeovihmiševaagensimakojiizazivajuoksida-tivnistres(vodonik‒peroksid,parakvat)izazivapovećanmorbiditetimortalitet(deHaan,1998).UlogaGPx1jeusprečavanjuoksidacijemolekulaNADPH,NADH,lipidaiproteina(Cheng,2003).Ovaperoksidazajevrloosetljivanapromenesta-tusaselenapričemukodselendeficitnihjedinkiza90%opadanivoodgovarajućeiRNKiza99%aktivnostsamogenzima.NaekspresijuGPx1biuuslovimadeficitaselenamogliinhibitornouticatiitireoidnihormoni(Milanović,2012).

Glutation peroksidaza 2 (GPx2) jepronađenauepitelugastrointestinalnogtrakta,astrukturajojjesličnasaGPx1(Wingler,1999).MiševikodkojihjegenskommodifikacijomsprečenasintezaGPx2sunormalnorazvijeni,alikombinacijanedostatkaiGPx1iGPx2dovodidozaostajanjaurazvojukaoibakterijskihinfek-cijacreva,štodovodidorazvojatumoraileuma(Chuisar.,2004).SmatrasedajeantikancerogenaulogaGPx2uvezisametabolisanjemvodonik‒peroksidanastalogusledinflamacije(Esworthyisar.,2005).KolikojeGPx2važanmožesezaključitiiizčinjenicedaprideficituselenakoličinanjeneiRNKneopada,adajeprinadoknadiselenomnjegovasintezaprioritetuodnosunaostaleselenoproteine.

Glutation peroksidaza 3 (GPx3) jejedinienzimizfamilijeglutationperoksi-dazakojise lučiumeđućelijskiprostor i imaznačajnuuloguuantioksidativnimprocesimaukrvnojplazmi (BrigeliusFlohe,1999).Glavni izvorekstracelularneGPxsububrezi,asintetišu jeepitelnećelijeproksimalnihtubulanefronaipari-etalnećelijeBoumanovekapsule(Yoshimuraisar.,1991).Supstratizaovajenzim


79

su vodonik‒peroksid, hidroperoksidimasnih kiselina i fosfolipidni hidroperoksi-di.Sastarošćujedinki,aktivnostGPx3rastekodpacova(Batesisar.,2000),asličnirezultatisudobijeniikodnekihdrugihživotinjskihvrsta:goveda(Jovanovićisar.,2004.),pilića(Valčićisar.,2011.).Međutim,ukolikopostojideficitselena,aktivnostGPx3ostajenanivouaktivnostikodjuvenilnihjedinki(Milanović,2012).KakoaktivnostGPx3opadaido99%uslučajudeficitaselena,onaseširokokoristiuprocenistatusaselena,štojenaročitoznačajnokoddomaćihživotinjakojepotičuizselen‒deficitnihpodručjailisehranebiljnimhranivimaporeklomizovihpodručja.HranivasateritorijeSrbijesadržeuproseku30,4±27,4μg/kgselenapričemujenajnižakoncentracijaselenautvrđenauhranivimasaPešterskevisoravni(Mihailovićisar.,1996),ahranivaizBanataiBačkeimajukoličinuselenaispodminimalnihpotrebazanormalanrastiproizvodnju(Jovanović,1998).Valčićisar.(2013)suustanovilikodovacauzgajanihjužnoodDunavaznačajnonižuaktiv-nostglutationperoksidazeukrvinegokodjedinkiuzgajanihsavernoodDunava,pričemujeaktivnostenzimakoreliralasakoličinomselenauhranivimaporeklomiztihpodručja.

Glutation peroksidaza 4 (GPx4),za razlikuodostalihGPx,možedirektnodaredukuje fosfolipidne iholesterolhidroperoksidekoristećielektrone iz tiolnihgrupasamogproteinakaoiodglutationa(ImaiiNakagawa,2003).Ovaperoksi-dazajezastupljenaucitosolu,mitohondrijama,čakiujedrućelijarazličitihtkiva.Nedostatakenzimadovodidosmrtiembriona(Imaiisar.,2003),asmanjenaak-tivnostuzrokujepovećanuosetljivostnaoksidativnistres izazvanγzračenjem,parakvatom, tercijalnimbutilhidroperoksidom i vodonikperoksidom (Yant i sar.,2003).Ovajenzimtakođeučestvujeusazrevanjuspermatozoida.Jedarnaizofor-maGPx4imauloguukondenzacijihromatinainjegovojstrukturnojstabilnostiuspermatozoidima(Conradisar.,2005).Izučavanjavršenanapacovimasuukaza-lanapovezanostnivoaselenaiplodnostimužijaka(Olsonisar.,2004).Petrujkićisar.(2014),naosnovurezultataistraživanjaizvedenihnanerastima,takođezak-ljučujudaselenimapozitivanefekatnakoncentracijuipokretljivostspermatozoi-da.Smanjenaaktivnostovogenzimasnižavamotilitetivijabilnostspermatozoidaljudi(Forestaisar.,2002).

Glutation peroksidaza 6 (GPx6) je identifikovana kao selenoenzim samokodljudi,dokjekodpacovaimiševaumestoselenocisteinaumolekuluproteinazastupljencistein(Kryukovisar.,2003).

Tioredoksin reduktaze / Thioredoxin reductase

Enzimitioredoksinreduktaze(TrxR)zajednosatioredoksinomiNADPHčinetioredoksinsistemkojijenajvećićelijskiredokssistemzastupljenkodsvihorgani-zama.Tioredoksinreduktazekodsisaraimajuraznovrsneuloge,izmeđuostalog,kontrolišufunkcijucentralnogredoksmolekulatioredoksina,amoguisamidirek-tnodaredukujunekolikosupstrata.


80

Do sada su identifikovane3 izoforme tioredoksin reduktaze i to citosolnaTrxR1(TamuraiStadtman,1996),mitohondrijalnaTrxR2(Leeisar.,1999)iTrxR3iztestisa(Sunisar.,2001).OvojejedinapoznatagrupaenzimakojakatalizujeNADPHzavisnuredukcijuoksidovanogtioredoksina,tesumnogićelijskiprocesiuvezisaaktivnosćuovihenzima.

Tioredoksinsistemimacentralnuuloguuregulacijiekspresijegenaputemredokskontrolenekihtranskripcionihfaktora,glukokortikoidnihreceptoraienzimaapoptozaregulatornekinazeteindirektnoutičenaproliferacijućelija,ćelijskusmrtiaktivacijuimunskogodgovora(RundlofiArner,2004).

Supstratizaovajenzimtakođemogubitiselenit,selenodiglutation,metilsele-ninat,selenocistein iebselen.Selenodiglutation iselenitseredukujuuvodonikselenid koji je donor selenaprilikomsinteze selenocisteina teTrxR ima važnuuloguukontrolisintezesvihselenoproteina(Ganther,1999).

VezaizmeđusuplementacijeselenaiekspresijeTrxRjekompleksnaizavi-siodizvoraselenakaoiodtipaćelija,odnosnotkiva(Arner,2009).Deficitsele-nasmanjujeaktivnostTrxRujetriibubrezimadokjeumozguonaočuvana(Hillisar.,1997).

Jodotironin dejodinaze / Iodothyronine deiodinase

DejodinacijaT4sesmatrakrajnjimkorakomunastankuaktivnogtireoidnoghormona(T3).DvarazličitaenzimaprevodeT4uT3itosujodotironindejodina-za1(ID1)ijodotironindejodinaza2(ID2)kojevršedejodinacijuspoljnogprste-

Slika2. Dejodinacija tireoidnih hormonaPicture 2. Deiodination of thyroid hormones


81

natiroksina.DejodinacijomunutrašnjegprstenainaktiviraseT4pričemunastajereverzniT3(rT3),aovajprocesmogukatalizovatiID1kaoiID3(slika2).

Jodotironin dejodinaza tipa 1(ID1)obezbeđujegotovo80%T3ukrvnojpla-zmiljudi.KodljudijenemauCNSu(CamposBarrosisar.,1996).ID1senalaziumnogimtkivimapacova:jetri,bubrezima,centralnomnervnomsistemu,hipofizi,štitastojžlezdi,crevimaiplacenti(Biancoisar,2002).

Novija istraživanjapotvrđujuda jeID1smeštenauplazmamembranićeli-jabubregaitireocita(Baquiisar.,2000).Dejodinaza1jemonomerni integralnimembranskiproteintipa1(Toyodaisar.,1995a).Položajkatalitičkogcentranacitoplazmatskojstrani ipoložajsamogmolekulauplazmamembraniomoguća-vajuolakšanpristupcirkulišućemvanćelijskomT4kaoirT3,kojisusupstratizaovajenzim.Smatrasedajezahvaljujućisvojojlokalizaciji,ID1glavniproizvođačT3plazme,adajeID2kojajelokalizovanauendoplazmatskomretikulumu(ER)odgovornazagenerisanjeintracelularnogT3(Larsenisar.,1981).

Primarnu ulogu u regulaciji aktivnosti i ekspresije ID1 ima nivo tireoidnihhormonakoji povećavaju i njenuekspresiju i aktivnost (Berry i sar., 1990).Nabočnom regionu ID1genapostojedvaTRE (thyroid response element) (Toyo-da,1995b,Jakobs,1997)prekokojihtireoidnihormonipojačavajunjegovutran-skripciju.Regulacijaaktivnostiovedejodinazemoglabidabudeipoduticajemtireostimulirajućeghormona(TSH)kojiizazivatrostrukopovećanjekoncentracijeiRNKzaID1(Toyoda,1992).

Jodotironin dejodinaza tipa 2katalizujedejodinacijuspoljnogprstenatiroksi-na,daklekonverzijuT4uT3ilirT3u3,3’T2.Kodpacovajezastupljenauhipofizi(Cheronisar.,1979),mozgu(Leonard,1988)imrkommasnomtkivu(SilvaiLars-en,1983).Aktivnostovogenzimajetakođeuočenaiugonadamapacova,epi-fizi,timusu,mlečnojžlezdi,matericiskotnihženkipacova,koronarnimarterijamaiglatkimmišićnimćelijamaaorte.Kodljudijeeksprimiranauštitastojžlezdi,sr-cu,mozgu,kičmenojmoždini,skeletnimmišićimaiplacenti.Kodpacovajenemausrcuiskeletnimmišićima,aekspresijautireoidejiadultnihpacovajejakomala(Gerebenisar.,2001).

Dejodinaza2 je integralnimembranskiproteinčiji jeaminoterminalni kraju lumenu endoplazmatskog retikuluma, a karboksiterminalni kraj u citoplazmi(Baquiisar.,2000).ZarazlikuodID1,neosetljivajenainhibitornodejstvopropil-tiouracilaPTU(Salvatoreisar.,1996),alise,kaoiID1iID3,kompetitivnoinhi-birasajopanoičnomkiselinom(Germain,1988a,1988b).PretpostavljasedaseuuslovimahipotireozeizazvanesaPTU,naročitoakojehipotireozaudruženasadeficitomselenanakojijeID1osetljivijanegoID2,raspoloživiselenpreusmeravausintezuID2kakobiseodržalafiziološkakoncentracijaaktivnogT3(Milanović,2012).

Prilikom izlaganja niskim temperaturama, kod životinja se umrkommas-nomtkivupovećavaaktivnostID2alisepovećavaikoličinaiRNKzaID2.Porast


82

Tabela1.S

elen

opro

tein

i, nj

ihov

a di

strib

ucija

u o

rgan

izm

u i f

unkc

ije (P

appa

s i s

ar.,

2008

)Ta

ble

1. S

eleno

prot

eins,

their

dist

ribut

ion in

the

body

and

func

tions

(Pap

pas

i sar

., 20

08)

Enzi

m/p

rote

in /

Enzy

me/

prot

ein

Skra

ćeni

ca /

Abbr

evia

tion

Funk

cija

u o

rgan

izm

u / F

unct

ion i

n the

bod

yTk

ivo,

ćel

ija /

Tissu

e, ce

lls

Glu

tatio

n pe

roks

idaz

e/G

luta

thio

ne p

erox

idas

e

Citosolna/C

ytoso

liccG

Px,GPx1

Antioksidativnazaštita/A

ntiox

aditiv

e pr

otec

tion

Gotovosvatkivaićelije/

Alm

ost a

ll tiss

ues a

nd ce

lls

Plazm

atska/P

lasm

atic

pGPx,GPx3


ntiox

aditiv

e pr

otec

tion

Ekstracelularniprostor,plazm

a/

Extra

cellu

lar sp

ace,

plas

ma

Gastrointestinalna/

Gastr

ointe

stina

lGIG

Px,GPx2


ntiox

aditiv

e pr

otec

tion

GIT

Fosfolipidhidroperoksid

glutationperoksidaza/

Pho

spho

lipid

hyd

rope

roxi

de

glu

tath

ione

per

oxid

ase

GPx4


ntiox

aditiv

e pr

otec

tion

Ćel.m

embrana,raznatkiva/

Cell m

embr

ane,

vario

us tis

sues

Glutationperoksidaza6/

Glut

athio

ne p

erox

idase

GPx6


ntiox

aditiv

e pr

otec

tion

Olfaktornasluzokoža,embri-

onskatkiva/O

lfacto

ry m

ucou

s mem

-br

anes

, em

bryo

nic tis

sues

Tior

edok

sin

redu

ktaz

e / T

hior

edox

in re

duct

ase

Tioredoksinreduktaza1/

Thior

edox

in re

ducta

se 1

TRxR

1Deotioredoksinsistem

a,antioksidativnazaštita,redoksregulaci

-ja,ćelijskasignalizacija/

Part

of th

iored

oxin

syste

m, a

ntiox

idativ

e pr

otec

ti-on

, red

ox re

gulat

ion, c

ell si

gnali

ng

Citoplazma,jetra,srce,bubrezi/

Cyto

plasm

, live

r, hea

rt, ki

dney

s


Thior

edox

in re

ducta

se 2

TRxR

2Deotioredoksinsistem



Part

of th

iored

oxin

syste

m, a

ntiox

idativ

e pr

otec

ti-on

, red

ox re

gulat

ion, c

ell si

gnali

ng

Mitohondrije,jetra,bubrezi/

Mito

chon

dria,

liver,

kidn

eys


Thior

edox

in re

ducta

se 3

TR

xR3

Deotioredoksinsistem



Part

of th

iored

oxin

syste

m, a

ntiox

idativ

e pr

otec

ti-on

, red

ox re

gulat

ion, c

ell si

gnali

ng

Testisi/Te

sticle

s

Jodo

tiron

in d

ejod

inaz

e / I

odot

hyro

nine

dei

odin

ase

Dejodinaza1/D

eiodin

ase

1ID1

KonverzijaT4uT3iT4urT

3/C

onve

rsion

T4

into T

3 an

d T

4 int

o rT

3Jetra,bubrezi,štitastažlezda/

Liver,

kidn

eys,

thyr

oid g

land


83

nastavaktabele1./

con

t. Tab

le 1

Dejodinaza2/D

eiodin

ase

2ID2

KonverzijaT4uT3/

Conv

ersio

n T4

into T

3Jetra,bubrezi,štitastažlezda,

mrkomasnotkivo/L

iver, k

idney

s, th

yroid

glan

d, b

rown

adip

ose

tisue

Dejodinaza3/D

eiodin

ase

3ID3

KonverzijaT4urT3/C

onve

rsion

T4

into

rT3

Placenta,mozak,koža/

Plac

enta

, bra

in, sk

in

Selenofosfatsintetaza/

Se

lenop

hosp

hate

synt

heta

seSPS2

Sintezaselenofosfata/

Synt

hesis

of s

eleno

phos

phat

eTestisi,raznatkiva/

Testi

cles,

vario

us tis

sues

15kDaselenoprotein/

15-k

Da se

lenop

rote

inSel15

Ćelijskaapoptoza/C

ell a

popt

osis

ER,Tlimfociti,raznatkiva/

ER, T

lym

phoc

ytes,

vario

us tis

sues

SelenoproteinH/

Selen

opro

tein

HSelH

Nepoznata,verovatnouregulacijigenaodgovornihzasintezuglutationa/

Un

know

n, p

roba

bly in

the

regu

lation

of g

enes

resp

onsib

le fo

r syn

thes

is of

glut

athio

ne

SelenoproteinI/S

eleno

prot

ein I

SelI

Etanolaminfosfotransferaznaaktivnost/

Etha

nolam

ine p

hosp

ho tr

ansv

ersa

l acti

vity

SelenoproteinK/

Selen

opro

tein

KSelK


ntiox

aditiv

e pr

otec

tion

Kardiom

iociti/C

ardio

myo

cyte

s

SelenoproteinM/

Selen

opro

tein

MSelM

VezanazaSel15,mogućaulogauetiologijikancera/

Tied

to S

el 15

, pos

sible

role

in e

tiolog

y of c

ance

rMozak,raznatkiva/

Brain

, var

ious t

issue

s

SelenoproteinN/

Selen

opro

tein

NSelN

Nepoznata/

Unkn

own

ER

SelenoproteinO/

Selen

opro

tein

OSelO

Nepoznata/

Unkn

own

Širokorasprostranjen/

Wide

spre

ad

SelenoproteinP/

Selen

opro

tein

PSelP

Transportselena,antioksidativnazaštita/

Tran

spor

t of s

eleniu

m, a

ntiox

aditiv

e pr

otec

tion

Plazm

a,mnogatkiva/

Plas

ma,

man

y tiss

ues

SelenoproteinR/

Selen

opro

tein

RSelR

Redukcijaoksidovanogmetioninauoštećenimproteinima/

Redu

ction

of o

xidize

d m

ethio

nine

in d

amag

ed p

rote

insCitosol,jedro/

Cyto

sol, c

ore

SelenoproteinS/

Selen

opro

tein

SSelS

Ćelijskaredoksravnoteža,mogućaulogauimunskom

odgovoru/

Cellu

lar re

dox b

alanc

e, p

ossib

le ro

le in

imm

une

resp

onse

ER

SelenoproteinT/

Selen

opro

tein

TSelT

Hom

eostazaCa2+,neuroendokrinasekrecija/

Ca2+

hom

eosta

sis ,

neur

oend

ocrin

e se

cret

ionUbikvitaran/U

biquit

ous

SelenoproteinV/

Selen

opro

tein

VSelV

Nepoznata,m

ogućauredoksregulaciji/

Unkn

own,

pos

sible

in re

dox r

egula

tion

Testisi/Te

sticle

s

SelenoproteinW

/Se

lenop

rote

in W

SelW


ntiox

aditiv

e pr

otec

tion

Srceidrugatkiva/

Hear

t and

oth

er tis

sues


84

aktivnostiID2uizolovanimadipocitimamrkogmasnogtkivajezabeleženpriupo-trebinorepinefrina,insulinaiglukagona,apadpriupotrebihormonarasta(SilvaiLarsen,1986a).

TireoidnistatusutičenaekspresijuID2kakonapredtranslacionomtakoinaposttranslacionomnivou(SilvaiLarsen,1986b;Germain,1985).KodhipotireoidnihpacovaseukorivelikogmozgapovećavakoncentracijaiRNKzaID2,kaoiaktivnostovogenzima(Burmeisterisar.,1997).NakondodavanjaT3dolazidopada koncentracije iRNKza ID2a nakondodavanjaT4 se smanjuje aktivnostsamogenzima.Kim(1998)smatradajesupresijaiRNKzaID2kojuizazivaT3nanivoutranskripcije.RegulacijaaktivnostisamogenzimasaT4jenaposttransla-cionomnivou jer sa količinomprisutnogT4povećava količina ID2 vezana zaubikvitin.

Jodotironin dejodinaza tipa 3jeselenoenzimkojikatalizujedejodinacijuunutrašnjegprstenatireoidnihhormonaidovodidodeaktivacijetireoidnihhormona,pričemunastajuneaktivnirT3odT4,odnosno3,3’T2odT3.Ovajenzimštititkivaodprekomernekoličinetireoidnihhormonainatajnačinučestvujeuhomeostazi.Osimucentralnomnervnomsistemu,ID3jezastupljenaiukoži,placentiigravidnomuterusupacova.Kodneonatalnihpacova, ID3 jezastupljenauskeletnojmuskulaturi,jetriicrevima(Batesisar.,2000).Tokomembriogenezeovajenzimimavelikuuloguuhomeostazitireoidnihhormonajerizlaganjeembrionavisokomnivoutireoidnihhormonamajkemožedovestidomalformacija,poremećenograsta,mentalneretardacije,pačakismrtiploda.

Aktivnostdejodinaze3rastekodhipertireoidizma,aopadauCNSupacovatokomhipotireoidizma(KaplaniYaskoski,1980).UsvimregijamaCNSauko-jimajezastupljenaiRNKzaID3,uzavisnostiodstepenahipertireoidizma,nivosepovećavaido50putauodnosunaeutireoidnejedinke,anajizraženijepovećanjejeucerebelumu.JošuveknijejasnodalijeovopovećanjenakonkratkogizlaganjaT3posledicapovećanetranskripcijegenazaID3,povećanestabilnostiiRNKzaID3ilikombinacijaovadvafaktora.

Ostali selenoproteini / Other selenoproteins

Pregledfunkcijagorepomenutihiostalihotkrivenihselenoproteinaprikazanjeutabeli1.

NAPOMENA/ACKNOWLEDGEMENTS:RadjerealizovanizprojektaTR31050iTR31003MinistarstvazanaukuitehnologijuRepublikeSrbije.The work is funded within TR31050 i TR31003, by Ministry of Education, Science and Technological Development of the Republic of Serbia.


85

1. ArnerES.FocusonmammalianthioredoxinreductasesImportantselenoproteinswithversatilefunctions.BiochimBiophysActa,2009;1790:495526.

2. BaquiMM,GerebenB,HarneyJW,LarsenPR,BiancoAC.Distinctsubcellularlocalizationoftran-sientlyexpressedtypes1and2iodothyroninedeiodinasesasdeterminedbyimmunoflu-orescenceconfocalmicroscopy.Endocrinology2000;141:4309–12.

3. BatesJM,SpateVL,MorrisJS,St.GermainDL,GaltonVA.Effectsofseleniumdeficiencyontis-sueseleniumcontent,deiodinaseactivity,andthyroidhormoneeconomyintheratduringdevelopment.Endocrinology2000;141:2490–500.

4. BerryMJ,BanuL,ChenYY,MandelSJ,KiefferJD,HarneyJW,LarsenPR.RecognitionofUGAasaselenocysteinecodonintypeIdeiodinaserequiressequncesinthe3’untransllatedregion.Nature1991;353:2736.

5. BerryMJ,KatesAL,LarsenPR.ThyroidhormoneregulatestypeIdeiodinasemessengerRNAinratliver.MolEndocrinol,1990;4:743–8.

6. BiancoAC,SalvatoreD,GerebenB,BerryMJ,LarsenPR.Biochemistry,cellularandmolecu-larbiology,andphysiologicalrolesoftheiodothyronineselenodeiodinases.EndocrRev2002;23:3889.

7. BrigeliusFloheR.Tissuespecificfunctionsofindividualglutathioneperoxidases.FreeRadicBiolMed1999;27:951–65.

8. BurmeisterLA,PachuckiJ,St.GermainDL.Thyroidhormonesinhibittype2iodothyroninedeio-dinaseintheratcerebralcortexbybothpreandposttranslationalmechanisms.Endocri-nology1997;138:5231–7

9. CamposBarrosA,HoellT,MusaA,SampaoloS,StoltenburgG,PinnaG,EravciM,MeinholdH,BaumgartnerA.Phenolicandtyrosylringiodothyroninedeiodinationandthyroidhor-mone concentrations in the human central nervous system. J Clin Endocrinol Metab1996;81:2179–85.

10. ChengWH,QuimbyFW,LeiXG.Impactsofglutathioneperoxidase1knockoutontheprotectionbyinjectedseleniumagainsttheprooxidantinducedliveraponecrosisandsignalinginseleniumdeficientmice.FreeRadicBiolMed2003;34:918–27.

11. CheronRG,KaplanMM,LarsenPR.Physiologicalandpharmacologicalinfluencesonthyroxineto3,5,3’triiodothyronineconversionandnuclear3,5,3’triiodothyroninebindinginratan-teriorpituitary.JClinInvest,1979;64:1402–14.

12. ChuFF,EsworthyRS,ChuPG,LongmateJA,HuyckeMM,WilczynskiS,DoroshowJH,ArandaR,MartinMG,BinderSW.BacteriainducedintestinalcancerinmicewithdisruptedGpx1andGpx2genes,micewithcombineddisruptionofGpx1andGpx2geneshavecolitis.CancerRes2004;64:962–8.

13.ConradM,MorenoSG,SinowatzF,UrsiniF,KolleS,RoveriA,BrielmeierM,WurstW,MaiorinoM,BornkammGW.Thenuclearformofphospholipidhydroperoxideglutathioneperoxi-daseisaproteinthiolperoxidasecontributingtospermchromatinstability.MolCellBiol,2005;25:7637–44.

14. deHaanJB,BladierC,GriffithsP,KelnerM,O’SheaRD,CheungNS,BronsonRT,SilvestroMJ,WildS,ZhengSS,BeartPM,HertzogPJ,KolaI.Micewithahomozygousnullmutationforthemostabundantglutathioneperoxidase,Gpx1,showincreasedsusceptibilitytotheoxidativestressinducingagentsparaquatandhydrogenperoxide.JBiolChem1998;28:273(35),2252836.

15. EsworthyRS,YangL,FrankelPH,ChuFF,ArandaR,MartinMG,DoroshowJH,BinderSW.Ep-itheliumspecificglutathioneperoxidase,Gpx2, is involved in thepreventionof intesti-nalinflammationinseleniumdeficientmice:micewithcombineddisruptionofGpx1andGpx2geneshavecolitis.JNutr2005;135:740–5.



86

16.ForestaC,FloheL,GarollaA,RoveriA,UrsiniF,MaiorinoM.Malefertilityislinkedtotheseleno-proteinphospholipidhydroperoxideglutathioneperoxidase.BiolReprod2002;67:967–71.

17. ForstromJW,ZakowskiJJ,TappelAL.Identificationofthecatalyticsiteofratliverglutathioneper-oxidaseasselenocysteine.Biochemistry,1978;17:2639–44.

18.GantherHE.Seleniummetabolism,selenoproteinsandmechanismsofcancerprevention:com-plexitieswiththioredoxinreductase,Carcinogenesis,1999;20:1657–66.

19.GerebenB,SalvatoreD,HarneyJW,TuHM,LarsenPR.Thehuman,butnotrat,dio2geneisstimulatedbythyroidtranscriptionfactor1(TTF1).MolEndocrinol2001;15:112–24.

20. GermainDL.Metaboliceffectof3,3’,5’triiodothyronineinculturedgrowthhormoneproducingratpituitarytumorcells.Evidenceforauniquemechanismofthyroidhormoneaction.JClinInvest1985;76:890–3.

21. GermainDL.Theeffectsandinteractionsofsubstrates,inhibitors,andthecellularthioldisulfidebalanceontheregulationoftypeII iodothyronine5’deiodinase.Endocrinology1988a;122:1860–8.

22. GermainDL.DualMechanismsofRegulationofTypeIlodothyronine5’DeiodinaseintheRatKid-ney,Liver,andThyroidGlandImplicationsfortheTreatmentofHyperthyroidismwithRa-diographicContrastAgents.JClinInvest1988b;81:147684.

23.GlassR,SinghW,Jung,W,VeresZ,ScholzT,StadtmanT.Monoselenophosphate:Synthesis,characterizationand identitywith theprocarioticbiological seleniumdonor, compoundSePX.Biochemistry1993;32:125559.

24. Guimaraes,MJ,PetersonD,VicariA,CocksBG,CopelandNG,GilbertDJ,JenkinsNA,FerrickDA,KasteleinRA,BazanJF,ZlotnikA.IdentificationofanovelselDhomologfromeu-karyotes,bacteria,andarchaea:Isthereanautoregulatorymechanisminselenocysteinemetabolism?ProcNatlAcadSciUSA1996;93:15086–91.

25. GünzlerWA,SteffensGJ,GrossmanA,KimSMA,OttingF,WendelA,FloheL.Theaminoac-idsequenceofabovineglutathioneperoxidase.HoppeSeyler’sZPhysiolChem1984;365:195.

26.HillKE,McCollumWG,BoeglinME,BurkRF.Thioredoxinreductaseactivityisdecreasedbysele-niumdeficiency.BiochemBiophysActa1997;234:2935.

27. HoYS,MagnenatJL,BronsonRT,CaoJ,GarganoM,SugawaraM,FunkCD.Micedeficientincellularglutathioneperoxidasedevelopnormallyandshownoincreasedsensitivitytohy-peroxia.JBiolChem1997;272:16644–51.

28.ImaiH,NakagawaY.Biologicalsignificanceofphospholipidhydroperoxideglutathioneperoxidase(PHGPx,GPx4)inmammaliancells.FreeRadicBiolMed2003;34:145–69.

29.ImaiY,ToyodaN,MaedaA,KadobayashiT,WangF,KumaK,MitsushigeN,IwasakaT.Type2iodothyroninedeiodinaseexpressionisupregulatedbyproteinkinaseAdependentpath-wayandisdownregulatedbytheproteinkinaseCdependentpathwayinculturedhumanthyroidcells.Thyroid2001;11:899–907.

30.ItohY,ChibaS,SekineS,YokoyamaS.CrystalstructureofhumanselenocysteinetRNA.NucleicAcidsResearch2009;37:62596268.

31.JakobsTC,SchmutzlerC,MeissnerJ,KohrleJ.ThepromoterofthehumantypeI5’deiodinasegene Mapping of the trancription start site and identification of aDR+4 thyroidhor-moneresponsiveelement,EurJBiochem1997;247:28897.

32.JovanovićI,PešutO,MihailovićM,KosanovićM.SeleniumcontentinfeedstuffsinVojvodina,Ser-bia.Actaveterinaria1998;48:33943.

33.JovanovićI,PešutO,GvozdićD,StojićV.Seleniumandiodinestatusrelationshipincalvesandheifers fromseleniumand iodinedeficientareas inSerbia.ActaVeterinaria2004;54:311.

34.KaplanMM,YaskoskiKA.Phenolicandtyrosylringdeiodinationofiodothyroninesinratbrainho-mogenates.JClinInvest1980;66:551–2.


87

35.KimSW,HarneyJW,LarsenPR.Studiesof thehormonalregulationof type25’iodothyroninedeiodinasemessengerribonucleicacidinpituitarytumorcellsusingsemiquantitativere-versetranscriptionpolymerasechainreaction.Endocrinology1998;139:4895–905.

36.KryukovGV,CastellanoS,NovoselovSV,LobanovAV,ZehtabO,GuigoR,GladyshevVN.Char-acterizationofmammalianselenoproteomes.Science2003;300:143943.

37.LarsenPR,SilvaJE,KaplanMM.Relationshipsbetweencirculatingandintracellularthyroidhor-mones:physiologicalandclinicalimplications.EndocrRev1981;2:87–102.

38.LeeBJ,WorlandPJ,DavisJN,StadtmanTC,HarfieldDI.IdentificationofaselenocysteiltRNA(S-er) inmammaliancells that recognizes thenonsensecodonUGA.JBiolChem1989;264:97247.

39.LeeSR,KimJR,KwonKS,YoonHW,LevineRL,GinsburgA,RheeSG.Molecularcloningandcharacterizationofamitochondrialselenocysteinecontainingthioredoxinreductasefromratliver.JBiolChem1999;274:4722–34.

40. LeonardJL.DibutyrylcAMPinductionofTypeII5’deiodinaseactivityinratbrainastrocytesincul-ture.BiochemBiophysResCommun1988;151:1164–72.

41. MihailovićM,LindbergP,JovanovićI.SeleniumcontentinfeedstuffsinSerbia,Actaveterinaria,1996;46:3437.

42. MilanovićSvetlana.Uticajpropiltiouracilaijopanoičnekiselinenafunkcijutireoidneosovineiak-tivnostglutationperoksidazakodselendeficijentnihiselenadekvatnihjuvenilnihpaco-va,doktorskadisertacija,Fakultetveterinarskemedicine,UniverzitetuBeogradu,2012,

43.OlsonGE,WinfreyVP,HillKE,BurkRF.Sequentialdevelopmentofflagellardefectsinsperma-tids and epididymal spermatozoa of seleniumdeficient rats. Reproduction 2004; 127:335–42.

44. PappLV,LuJ,HolmgrenA,KhannaK.Fromseleniumtoselenoproteins:synthesis,identityandtheirroleinhumanhealth.AntioxidansandRedoxSignaling2007;9:775806.

45. PappasAC,ZoidisE,SuraiPF,ZervasG.Selenoproteinsandmaternalnutrition.ComparativBio-chemPhysiol2008;151:36172.

46.PetrujkicB,SeferD,JovanovicI,JovicinM,JankovicS,JakovijevicG,BeierR,AndersonR.Effectsofcommercialseleniumproductsonglutathioneperoxidaseactivityandsemenqualityinstudboars.AnimalFeedScienceandTechnology2014;197:194205.

47. RundlofAK,ArnerES.Regulationofthemammalianselenoproteinthioredoxinreductase1inre-lationtocellularphenotype,growth,andsignalingevents.AntioxidRedoxSignal2004;6:41–52.

48.SalvatoreD,BarthaT,HarneyJW,LarsenPR.Molecularbiologicalandbiochemicalcharacteriza-tionofthehumantype2selenodeiodinase.Endocrinology1996;137:3308–15.

49.SilvaJE,LarsenPR.Adrenergicactivationoftriiodothyronineproductioninbrownadiposetissue.Nature1983;305:712–3.

50. SilvaJE,LarsenPR.Hormonalregulationofiodothyronine5’deiodinaseinratbrownadiposetis-sue.AmJPhysiol1986b;251:E639–E643.

51. SilvaJE,LarsenPR.Interrelationshipsamongthyroxine,growthhormone,andthesympatheticnervoussystemintheregulationof5’iodothyroninedeiodinaseinratbrownadiposetis-sue.JClinInvest1986a;77:1214–23.

52. SunQA,KirnarskyL,ShermanS,GladyshevVN.Selenoproteinoxidoreductasewithspecifici-tyforthioredoxinandglutathionesystems.ProcNatlAcadSciUSA,2001;98:3673–8.

53.TamuraT,StadtmanTC.Anewselenoproteinfromhumanlungadenocarcinomacells:purifica-tion,properties,and thioredoxin reductaseactivity.ProcNatlAcadSciUSA1996;93:1006–11.

54. ThomasJP,GirottiAW.Photooxidationofcellmembranesinthepresenceofhematoporphyrinde-rivative:reactivityofphospholipidandcholesterolhydroperoxideswithglutathioneperox-idase.BiochimBiophysActa1988;962:297–307.


88

55. ToyodaN,BerryMJ,HarneyJW,LarsenPR.Topologicalanalysisoftheintegralmembranepro-tein,type1iodothyroninedeiodinase(D1).JBiolChem1995a;270;12310–8.

56.ToyodaN,NishikawaM,MoriY,GondouA,OgawaY,YonemotoT,YoshimuraM,MasakiH,InadaM.Thyrotropinandtriiodothyronineregulateiodothyronine5’deiodinasemessengerribo-nucleicacidlevelsinFRTL5ratthyroidcells.Endocrinology1992;131:38994.

57. ToyodaN,ZavackiAM,MaiaAL,HarneyJW,LarsenPR.AnovelretinoidXreceptorindependentthyroidhormoneresponseelementispresentinthehumantype1deiodinasegene.MolCellBiol1995b;15:5100–12.

58.ValčićO,JovanovićI,MilanovićS.Selenium,thiobarbituricacidreactivesubstancesandthyroidhormoneactivationinbroilerssupplementedwithseleniumasselenizedyeastorsodiumselenite.JapaneseJournalofVeterinaryResearch2011;59:6977.

59.ValčićO,JovanovićI,MilanovićS,GvozdićD.SeleniumstatusoffeedstuffsandgrazingewesinSerbia.Actaveterinaria2013;61:66575.

60.WalczakR,CarbonP,KrolA.AnesseltialnonWatsonCrickbasepairmotifin3’UTRtomediateselenoproteintranslation.RNA1998;4:7484.

61.WinglerK,BrigeliusFloheR.Gastrointestinalglutathioneperoxidase.Biofactors1999;10:245–9.62.YantLJ,RanQ,RaoL,VanRemmenH,ShibataniT,BelterJG,MottaL,RichardsonA,ProllaTA.

TheselenoproteinGPX4isessentialformousedevelopmentandprotectsfromradiationandoxidativedamageinsults.FreeRadicBiolMed2003;34:496–502.

63.YoshimuraS,WantanabeK,SuemizuH,OnozawaT,MizoguchiJ,TsudaK,HattaH,MoriuchiT.Tissuespecificexpressionoftheplasmaglutathioneperoxidasegeneinratkidney.JBio-chem1991;109:91823.

SELENOPROTEINSMilanović Svetlana, Jovanović Ivan, Valčić Olivera

Seleniumisanessentialtraceelementwithmultisignificantroleinthebody.Incon-trasttoothertraceelementsthatappearascofactorsofcertainenzymes,itsphysiologicalroleisdirectlyrelatedtofunctionsofproteinsincompositionofwhichitiscotranslationallyinstalledbyatypicalaminoacidselenocysteine.Thegroupofproteins,inwhichcomposi-tionselenocysteineisanintegralfunctionalpartofpolypeptides,arereferredtoassele-noproteins.Thefirstenzymethathasbeenproventohaveselenocysteineincorporatedinitscomposition,isglutathioneperoxidase(GPx).Sofartherehavebeenidentified5iso-enzymeformsofGPxwhichreducehydrogenperoxideandorganichydroperoxides,pro-tectingcellsfromoxidativedamage.Iodothyroninedeiodinases(ID)areamongthemostimportantselenopoteins,beingresponsibleforbothactivationanddeactivationofthyroidhormones.Sofartherehavebeenfoundovertwentyselenoproteins,butonlyforsomeofthemaphysiologicalroleisknown.

Keywords:selenoproteins,selenium,glutathioneperoxidase,iodothyroninedeio-dinase

ENGLISH


89

СЕЛЕНОПРОТЕИНЫМиланович Светлана, Йованович И, Валчич Оливера

Селенявляетсянезаменимыммикроэлементом,имеющимразностороннююичрезвычайно важную роль в организме.В отличие от остальныхмикроэлементов,выступающихвкачествекофакторовферментов,егофизиологическаярольнапрямуюсвязанасфункциямибелков,всоставкоторыхкотрансляционновстраиваетсяввиденестандартной аминокислоты селеноцистеина. Группа белков, имеющих в своемсоставе селеноцистеин в качестве неотъемлемого функционального компонентаполипептидов,получиланазваниеселенопротеины.Первымферментом,вотношениикоторогобылодоказано,чтоонимеетвсвоемсоставевстроенныйселеноцистеин,является глутатионпероксидаза (GPx). В настоящее время идентифицировано 5изоэнзимных форм GPx, восстанавливающих пероксид водорода и органическийгидропероксид,защищающихклеткиотокислительногоповреждения.Кважнейшимселеноэнзимамотносятсяийодтирониныдейодиназы(ID),отвечающиезаактивациюи дезактивацию тиреоидных гормонов. В настоящий момент обнаружено свышедвадцатиселенопротеинов,и толькоунесколькихизнихизученафизиологичекаяроль.

Ключевые слова: селенопротеины, глутатионпероксидаза, йодтирониндейодиназа

РУССКИЙ


90

91

* Rad primljen za štampu 17. 08. 2014. godine**Drsc.vet.med.RеsаnоvićRаdmilа,redovniprofesor,FakultetveterinarskemedicineUniver-

zitetauBeogradu,Srbija


Uvod / Introduction

DOI10.2298/VETGL1502091R UDC636.5.09:616-097

KLINIČKI ASPEKTI IMUNOSUPRESIJE ŽIVINE* CLINICAL ASPECTS OF IMMUNOSUPPRESSION IN POULTRY

Rеsаnоvić Rаdmilа**

Imunski odgovor predstavlјa sposobnost jedinke da odgovori na infektivni izazov. Imunosupresija predstavlјa stanje organizma gde je humoralni i/ili celularni imunski odgovor suprimiran.

Imunosupresija može biti uzrokovana infektivnim agensom, neodgovarajućom i neizbalnsiranom ishranom, lošim biosigurnos-nim merama, nedostacima u menandžmentu i stresom. Svaki od ovih faktora ponaosob ili u kombinaciji može da dovede do pojave imu-nosupresije. Faktori okoline su označeni kao multifaktorijalni uzrok nastan ka različitih stepena imunosuprеsije živine. Subklinički karak-ter mnogih bolesti i različite konkurentne infekcije otežavaju otkrivanje osnovnog uzroka nastale imunosupresije. S druge strane, rana dijagnostika i identifikacija faktora koji su doveli do imunosupresije su ve-oma važni za sprečavanje njenog nastanka i dalјi razvoj.

Kombinacija biosigurnosnih mera, optimizacija faktora okoline, redukcija stresa i adekvatan vakcinalni program su neophodni u kon-troli imunosupresije živine u komercijalnim uslovima gajenja.

Klјučne reči: imunski odgovor, infektivne bolesti, otpornost, imu-nomodulacija, živina

Živinaječestoizloženarazličitimstresorimaiinfektivnimbolestimakojemo-gudautičunaurođeniistečeniimunskiodgovor.Kompromitovanimunskiodgo-vorsvakakoutičena:dobrobitživine,mogućnostdasegenetskipotencijaliispoljeunajboljemsvetlu,slabljenjeodgovoranavakcinalneantigene,efekteproizvo-dnje,pojavuraznihbolesti.

92

Vet.glasnik69(1-2)91-99(2015)RеsаnоvićRаdmilа:Kliničkiaspektiimunosupresiježivine

Nalošstečeniimunskiodgovormogudautičugreškeuinkubaciji,kaoiizlo-ženostlošimambijentalnimuslovima,poputvisokekoncentracijeamonijaka,in-toksikacijamikotoksinimailineadekvatnaishrana.

Različiteinfektivnebolesti,poputGamborobolesti,Marekovebolestiiinfek-tivneanemije,imajusnažanuticajnastečeniimunskiodgovoripovećavajuose-tlјivostkadrugimvirusnim,bakterijskimiliparazitarniminfekcijama,dovodećidosupresijeihumoralnogicelularnogimunskogodgovora(Muller,2003).

Nekecrevneinfekcijemogudadovedudoatrofijeideplecijelimfoidnihor-gana, ali nepokazuju naročito supresivan karakter. Imunosupresivni efekti en-teričnogparvovirusaživine su jošuvekpredmet razmatranja.Hemoragični en-teritisćurakaimasličneimunosupresivnekarakteristikepoputvirusainfektivnogbronhitisa(Qureshiisar,1998).

Pojedinireovirusiuzrokujuatrofijulimfoidnihorganaireplikujuseumonoci-tima.Adenovirus tip4ponajnovijim istraživanjimapokazuje izražena imunosu-presivnasvojstvakodživine.Atipičnakugaživinemožedadovededooštećenjalimfoidnogtkivaimakrofaga.

Inkubacija,izleganjeiperiodposleizleganjamogudadovedudosupresijenasleđenogimuniteta.

Lošiuslovitokominkubiranjapoputneadekvatnetemperature,vlage,venti-lacije,dužineinkubacije,značajnomogudautičunanastanakapoptozelimfocita,štojeposebnovažnokodvakcinacije“in ovo”(Resanović,2013).

Lošerukovanjepilićima,dug ineadekvatantransport,zakasnelouzimanjevodeihranečinedodatnistreszapilićeidovodedopovećanjabrojaheterofilaismanjenjabrojalimfocitatesezapažalošheterofilnolimfocitniodnosštopred-stavlјabolјiindikatorstresaodkoncentracijekortikosteronauplazmi(ResanovićiPalić,2009).

Neadekvatnaishranakakokvantitativnotakoikvalitativnomožedovestidosupresijenasleđenogimuniteta.

Mnogimikotoksinipokazujuimunosupresivniefekatnaživinu.Aflatoksinjeveomasnažan imunosupresiv i dovodidodeplecije limfoidnog tkiva,oštećenjafunkcijelimfocitaimakrofagairedukcijesintezeilučenjakomplementa.Ohrato-ksindovodidogeneralizovaneatrofijelimfnihorgana,oštećenjaćelijauklјučenihuhumoralni i celularni imunskiodgovor, remeti fagocitnuaktivnost.Trihotecenitakođedovodedodeplecijelimfoidnihorgana,smanjenjalimfocitnogmitogenogodgovoraicitotoksičnisuzamakrofage.Sviovifaktoriuzrokujuslabljenjeimun-skogodgovoranavakcinalneantigeneiznatnopovećavajuosetlјivostkarazniminfektivnimbolestima(Sinovecisar,2006).

Adekvatnaishranajeveomaznačajnazapravilanrazvojorganaimunskogsistema.Akoadekvatnaishrananijeodmahdostupnanovoizleglimpilićima,atro-firaju burza i timus.Masne kiseline, vitminA,D iE imaju direktnu regulatornuuloguzanormalnofunkcionisanjeleukocita.

93


Imunokompetentni organi živine / Immunocompetent organs in poultry

Imunskisistemživinesefunkcionalnopodudarasaimunskimsistemomsisa-ra,dokuanatomskomsmislupostojeodređenerazlike.TosepresvegaodnosinaburzuFabricii,limfatičniorgankojimraspolažusmaoptice,zatimodsustvolimfnihčvorova,postojanjeHarderijevežlezdeumedijalnomosčnomuglu,ileocekalnihtonzilaimnogedrugekarakteristikevezanezagrađupojedinihimunokompeten-tnihorgana

Imunskisistemživineseanatomskisatojiizlimfoidnoginelimfoidnogtkiva.U osnovno limfoidno tkivo (primarni imunski organi) spadaju: b. Fabricii,

timusikostnasrž,dokusekundarnelimfatičneorganespadajuslezina, ileoce-kalne tonzile iHarderijеvаžlezda.Limfatično tkivopovezanosasluznicomkodživinenijeformiranopotipulimfnihčvorovakaokodsisara(saizuzetkomnekihplovuša)ipredstavlјajutakozvaniGALT,gastrointenstinalnolimfnotkivorazbaca-noduždigestivnogtrakta,BALT–limfatičnotkivodužbronhijailimfatičnotkivokonјunktiva.Limfatičnotkivopovezanosasluzokožompredstavlјakrucijalnubari-jeruzabrojneeksternepatogene.

Unelimfoidnotkivoimunskogsistemaživineubrajajusećelijekojepružajunespecifičnuimunskuodbranu.Prvulinijuteodbranečinesvakakomononuklear-nifagociti.Monocitiitkivnimakrofagitakođeimajuveomaznačajnuuloguiras-prostiruseusveorgane,tkivaišuplјine.Pilećimagrofagiuprvih15minutaubijupreko80%peroralnounetihsalmonela.Fagocitnipotencijalposedujuiheterofili(analogsisarskimneutrofilima)itrombociti(ResanovićiPalić,2009).

Bursa Fabricii

B. Fabriciijeglavnilimfoidniorganživinečijirazvojpočinjetokomembrional-nograzvojainastavlјaseineposrednonakonizleganja,svedodruge,odnosnočetvrtenedelјestarosti.Tokomtogperiodarazvojburzezavisiodantigena.Lim-fociti izmedularnogdela burze prolaze kortiko-medularnubarijeru, naselјavajuseiproliferišuukorteksuimigrirajuuperifernukrvodaklenaselјavajuostalelim-foidneorgane.Uprvojnedelјiživotahumoralni imunskiodgovorzavisipresve-gaodnormalnograzvojaifunkcionisanjaburze Fabricii.Utomperiodu,ačestoiuporedosaaplikovanjemvakcinedajusepilićimaantibiotici.Smatrasedaantibi-oticiutomperioduimajunepovolјanuticajnarazvojburzeFabriciiinjenustruktu-ru,kaoiproliferacijuBlimfocita.Dokazanojedaupotrebaenrofloksacinaimasu-presivniefekatnanivoserumskihižumančetnihIgYantitelakodkokanosilјa(istiefekatnaimunoglobulineklaseGjeuočenkodlјudinakonupotrebemetabolitaenrofloksacina,ciprofloksacina).Nakondavanjaterapeutskihdozaenrofloksaci-na,florfenikolaiceftiofuradolazidosmanjenjaB1ćelijaunutarmeduleb. Fabricii,dokistovremenonjihovbrojrasteukori(Qureshiisar.,1997).

94

Imunosupresija izazvana virusom Gamboro bolesti (GB) / Immunosupression caused by Gumboro disease or Infectious Bursal Disease (IBD)

PilićisunajosetlјivijinavirusGamborobolestiuperiodizmeđu3.i6.nede-lјestarostijerjetovremenajintenzivnijegrazvojaburze Fabriciiitadasebolestnajčešćekliničkimanifestuje.Kodstarijihpilićabolestsenajčešćejavlјausub-kliničkojformi.

VirusGumborobolesti(serotip1)seširihorizontalnoiinficirapilićeoralnimputemuvećinislučajeva.Virusnajpreinficiralimfociteimakrofagelimfoidnogtki-vacreva.Izcrevavirussetransportujedodrugihtkivaputemfagocita(rezidentnimakrofagi).Virusniantigensevećnakonnekolikosatimožedetektovatiutkivububrega i jetre,anakon togaub. Fabriciigdesebrzoširipo folikulimaburze.VirusGBsepojavlјujeuburzivećza13hnakoninfekcije,aza16hdolazidoreplikacijevirusaiširenjapoostalimlimfoidnimorganima.Virusnareplikacijavo-dikamasovnojdestrukcijimedularnihikortikalnihfolikulaburze.Dolazidobrzenekrozeideplecijelimfocitaufolikulimaburze.Burza Fabricijenajvišeatakirana,alisevirusniantigenmoženaćiumanjojkoličiniiudrugimlimfoidnimorganimapoputtimusaislezine.Virussemožedetektovatiiucekalnimtonzilamaiproven-trikulusu(Mullerisar.,2003)

Target organ je b. Fabricii,atargetćelijesuIgMpozitivniBlimfociti,takodauakutnojlitičkojfazidolazidoredukcijecirkulišućihIgM.ReplikacijomvirusauIgMpozitivnimBlimfocitimadolazidonjihovedestrukcijemehanizmimaćelijskelize(nekroze)i/iliapoptoze(nezreliBiliTlimfocitisuveomaosetlјivinaapoptolitičkućelijskusmrt).VelikiudeounastankuimunosupresijekodGamborobolestisepri-pisujeapoptotičkimprocesima.VirusniproteiniVP2iVP5suuklјučeniiuindukcijuovihprocesa,alitrebaimatiuviduiuloguimunskihmedijatorauprocesuapop-tozećelija.Imunosupresijabezinflamatornogodgovoraburze Fabriciijejošuveknerazjašnjenfenomen,nouprkostomesmatrasedaovajprocesmožebitijedanoddelovakojidovodidoimunosupresijekodinfekcijevirusomGamborobolesti.Apoptozuuvekpratiatrofija(DNKsegmentacija,nuklearnaićelijskasegmentacijaiformiranjeapoptotičnihtelašaca)bezinflamatornogprocesa(Lam,1998).

Virussereplikuje iućelijamamonocitno-makrofagne lozekoje imajuveo-maznačajnuuloguudisiminaciji virusapoorganizmu.Makrofagi igrajuveomaznačajnuuloguupatotogeneziGBisintetišucitokinaepoput:tumornekrotičnogfaktora, interleukina1, interleukina6i faktoratransformacijerasta(TGF-ß).Ak-tivacijamakrofagaživinenastajekaoposledicastimulacije interferonom.DolazidostimulacijeTćelijanasintezuinterferona.PotrebnojejošistraživanjadabiseulogaTćelijaupatogeneziGamorobolestiupotpunostidokazala(Lam,1998).

Uovojfazinedolazidosmanjenjacirkulišućihimunoglobulina.IakojepatogenezaGamborobolestipriličnorazjašnjenajošuveksenezna

šta je uzrok kliničkemanifestacije bolesti i visokogprocenta smrtnosti.Stepenoštećenjab. Fabriciičestonijeukorelacijisaprocentommortalitetaujatu.


95

TćelijeutimususurezistentnenavirusGB(nemapodatakadadolazidoreplikacijevirusaGBućelijamatimusa)iakodolazidoatrofijetimusazbogobimneapoptoze timocita tokom akutne faze infekcije GB. Nakon par dana apoptozaprestajeitkivotimusaseregenerišeupotpunosti.

PrviodgovornainfekcijuvirusomGBjeprilivTlimfocitauburzu.Intrabur-zalneTćelijeićelijskiposredovanimunskiodgovorsuveomaznačajnizaukla-njanjevirusaineophodnizaoporavakodinfekcije.IntraburzalneTćelijeograniča-vajuvirusnureplikacijuućelijamauranojfazibolestiioneseakumulirajuublizinimestareplikacijevirusaimoguseuočitiveć24hnakoninfekcije.Tćelijeostajuuburzičakdo12nedelјanakoninfekcije.CitotoksičniTlimfociti(CD4+iCD8+)učestvujuuograničavanjuvirusnereplikacijevirusa,aliomogućavajuoštećenjetkivaburzeiodlažuoporavaktkivaburze.MaksimalannivoCD4+iCD8+Tlim-focitasedostiže7.dananakoninfekcije.Trebanaglasitidaseoninalazeupod-jednakimodnosimatokomprvih7dana,dabikasnijeCD8+postaledominantne.Ovajmehanizamseverovatnoodvijaposredstvomcitokinainjihovihcitotoksičnihefekata.NastepenodgovoraTćelijapresvegautičevirulencijasamogvirusa.(Snyderisar.,1998).

AkutnainfekcijavirusomGBdovodidosubkliničkeilikliničkiispolјeneboles-ti,mortalitetjekarakterističanzainfekcijusavrlovirulentnimsojevimavirusaGB.Tokombolestiporedoštećenjatkivaburze Fabriciidolaziidooštećenjadrugoglimfoidnogtkiva,slezineibubregaistvaranjaimunihkomleksaucirkulaciji.

Pticekojepreživeakutnufazuinfekcijeseoporave,kliničkisimptominesta-nu.KodpilićakojipreživeinfekcijuvirusomGBdolazidouklanjanjavirusaizor-ganizmaidelimičnereparacijefolikulaburze FabriciiIgMpozitivnimBlimfocitima.Što je virus patogeniji to je stepen repopulacije b.FabriciiimunoglobulinimaklaseMiBlimfocitimamanji,štoznačidajeobrnutoproporcionalanvirulentnostivirusa.

Petnedelјanakoninfekcijepolakodolazidooporavkaburze,folikuliburzesepopunjavajuIgMpozitivnimlimfoidnimćelijama.7nedelјanakoninfekcije40%burzalnihfolikulabivapopunjenolimfocitima.Nakon12nedelјaodinfekcijeskorosvifolikulisupopunjeniIgMpozitivnimćelijamaimorfologijaburzesevraćanastanjepreinfekcije.Mehanizamoporavkaburze Fabriciijošuveknijeupotpuno-stirazjašnjen(Thierry,2000).

UlogaTćelijaupatogeneziGBjošuveknijeupotpunostiobjašnjena.Bur-zalneTćelijeimajupovišenekspersijupovršinskogMHCkompleksa,IL-2recep-tora,citokinapoput INF-z i IL-6. Interesantno jenaglasitidau in vitro uslovima burzalneTćelijeproliferišuumedijumukomejedodatpurifikovanisupstratviru-sa GB.

Inhibicijahumoralnogimunskogodgovorajeuslovlјenadestrukcijomimuno-globulinprodukujućihćelija.Dolaziidopromenenaantigenprezentujućimihel-perTlimfocitima.Citokinipoputinterferona(IFN)-ystimulišumakrofagenapro-dukcijuazotnogoksidaidrugihcitokinakojiimajuantiproliferativnuulogu.Direktni


96

imunosupresivniuticajvirusaGBnapopulacijuifunkcijuTlimfocitanijedovolјnoispitan.

KadsegovoriorepopulacijiBlimfocitatrebauzetiuobzirdadolazidozna-čajnogstvaranjanovih,velikihfolikulaburzeukorteksuimeduliimalih,slaboraz-vijenihfolikulaburzeukolikojevirusGBbioslabopathogen.Ukolikojevirusbiovrlopathogensmanjujesemogućnostzastvaranjenovihfolikula,asamimtimizasintezuantitelaodBćelija.

Pilićistarido14danakojipreživeinfekcijuvirusomGBsuimunosupresivniuprkosrepopulacijiBlimfocitauburziihumoralniimunitetimostajeoštećento-komcelogživota,štotakvepilićečiniosetlјivimnainfektivnebolesti,tj.lakodolazidosekundarnihbakterijskihinfekcija(Raglandisar.,2002).

Pilićistarijiod24danakojipreživeinfekcijuvirusomGBimajuprolaznude-presiju sistemske produkcije antitela i nekrozu plazma ćelija, Harderijeve žl. ismanjenmukozniimunskiodgovor.Ćelijskiimunskiodgovorifunkcijaheterofilaimakrofagajeprivremenooslablјena.

InfekcijavirusomGamborobolestirezultiranastankomimunosupresije.Imu-nosupresivniefektisunajizraženijiukolikoživinadođeukontaktsavirusomGBustarostiod2‒3nedelјe.Imunosupresijasekliničkimanifestujenarazličitenačine.Generalnouzevši,performansedatogjatasuznatnoredukovane.Imunosupresiv-najatasuizloženasekundarniminfekcijama,akonverzijahranejenezadovolјa-vajuća.Titarantitelakaoodgovornaizvršenuvakcinacijujenizakirasteprocenatlošihtrupovanalinijiklanja.ImunosupresijapratiikliničkuisubkliničkuformuGB.

Sobziromnabrzoširenje,nakonotkrićaGamborobolestipristupiloseimu-nizacijiroditelјskihjataraditransferamaternalnihantitelanapotomstvo,azatimvakcinacijimladihpilićaatenuiranimsojevimvakcine.Nakonovakvedugogodiš-njepraksedanasklјučpraćenjauspešnostivakcinacijepredstavlјaprocenajačineidužinetrajanjaprolazneimunosupresije.

Kod Gamboro bolesti nastanak imunosupresije je u potpunosti dokazan,alimehanizamnastankanijeupotpunostirazjašnjen.Atakovanisuihumoralniicelularniimunskiodgovor(Snyderisar.,1988).

Efekti virusa GB na humoralni imunitet / Effects of IBD virus on humoral immunity

VirusGamborobolestidovodidocitolitičkeinfekcijeIgMpozitivihBlimfoci-ta.DestrukcijaBimfocitajenajizraženijauburzi Fabricii,azatimiusekundarnimlimfoidnimorganimapoputslezine i ileocekalnih tonzila.CitolitičkiefekatvirusaGBvodi kadramatičnomsmanjenju cirkulišićih Ig.Samoprimarni odgovoran-titelajeoštećendokjesekundarniočuvan.SmatrasedadestrukcijaIgproduku-jućihBćelijapredstavlјaverovatnoglavnimehanizamnastankaimunosupresijehumoralnogimunskogodgovora.Drugieventualnimehanizmisupredmetstalnihistraživnja(Hoerr,2010).


97

Hronologijaoporavkahumoralnog imunskogodgovora jeuskladusahro-nologijomoporavkaburze FabriciinakoninfekcijevirusomGB.

ImunosupresijaizazvanavirusomGBjereverzibilneprirode.

Efekti virusa GB na celularni imunitet / Effects of IBD virus on cellular immunity

PodaciouticajuvirusaGBnafunkcijuantigenspecifičnihTćeliјasukontro-verzni.KompromitovanisuTlimfocitiusleziniiuperifernojcirkulaciji.Mitogenainhibicijanastupauprvihnekolikodananakoninfekcije(3‒5dananakonizlaga-njavirusu).Nakon5nedelјaodinfekcije,mitogeniodgovorodstraneTćelijasevraćapostepeno,dabisenegdeoko8.nedelјevratioupotpunufunkciju.TokomtogperiodadolaziidogreškeusintezisekrecijiIL-2.Postojedokazidajemito-genainhibicijaTćelijausleziniposredovanaadherentnimćelijama,tj.makrofagi-ma.TokominfekcijevirusomGMmakrofagislezinesintetišubrojnecitokine,poputINN,IL-6iIL-8.Delimičnojedokazanodasetomprilikomproizvodiiazotoksid.Azotoksidproizvodemakrofagi,aonisustimulisaninaproizvodnuazotoksidaodstraneIFN-y.AzotoksidinhibišemitogenindukovanuproliferacijuTćelija(Butterisar.,2003).

SmatrasedavirusGBmodulira funkcijuTćelija,alisetačanmehanizammodulacijejošuveknezna.TakođesesmatradavirusGamborobolestiutičeinafunkcijumakrofaga.

AkoseuzmeuobzirkompleksnostnastankaGamborobolestijasnojedajeneophodanmultidisciplinarnipristuprešavnutogproblema.Antitelasamazase-benemogupredstavlјatiadekvatanodgovornainfekcijuvirusomGBtejeiuklјu-čivanjecelularnogimunskogodgovoraveomabitnouzaštitiodovogvirusa.Ulo-gamakrofagaiznačajcitokinaupatogeneziGBjejošsamodelimičnorazjašn-jena.

Pravameraborbeprotivvirusnihbolestijesvakakovakcinacija.Nutritivnaterapijamožedoprinetipobolјšnjuimunskogodgovorakodživine.

Dodavanje vitamina E in ovomenjaiunapređujekakohumoralnitakoicelularniimunskiodgovorpilića.

Imunogenetikajerelativnonovametodakojomgenetičaripokušavajudado-bijupilesavišimimunskimodgovorom.

Imunskisistemživinejeistrukturnoifunkcionalnojedinstvenidirektnozavisiodfizioloških,genetskihinutritivnihfaktora,kaoifaktoraokoline.Imunskiodgovorživinemožedaslužikaosenzitivniindikatormenadžmentafarmeizdravlјaživine.



98

1. ButterC,SturmanTDM,BaatenBJG,DavisonTF.Protectionfrominfectiousbursaldiseasevirus(IBDV)-induced immunosuppressionby immunizationwitha fowlpoxrecombinantcon-tainingIBDV-VP2.AvianPathology2003;32(6):597-604.

2. FredericJ.Hoerr:ClinicalAspectsofImmunosuppressioninPoultry.Aviandiseses2010;54(1):2-15.

3. LamKL.Alterationofchickenheterophilandmacrophagefunctionsbytheinfectiousbursaldis-easevirus.MicrobPathogen1998;25:147-55.

4. MüllerHermann,Md.RafiqulIslam,RüdigerRaue.Researchoninfectiousbursaldisease—thepast,thepresentandthefuture.VeterinaryMicrobiology2003;97,153–165.

5. QureshiMA,EdensFW,HavensteinGB.Immunesystemdysfunctionduringexposuretopoulten-teritisandmortalitysyndromeagents.PoultrySci1997;76:564–569.

6. RaglandWL,NovakR,AttracheJ,SavicV,EsterK.ChickenAnemiaVirusandInfectiousBursalDiseaseVirusInterferewithTranscriptionofChickenIFN-aandIFN-gmRNA.Journalofinterferonandcytokineresearch2002;22:437–441.

7. ResanovićR.,Salmoneloza–izazovzaživinarskuindustriju,Zbornikradovaikratkihsadržaja24.SavetovanjaveterinaraSrbije,Zlatibor,Srbija,2013;12-15.Septembar,127-133

8. ResanovićR.Mycotoxins:Whatisthetrueriskforpoultryproduction,Thefirstinternationalsym-posiumonanimalscience,Belgrade,2012;Serbia,November8-10th,pp740-748

9. ResanovićRadmila,NešićKsenija,NešićVladimir,PalićTodor,JaćevićVesnaMycotoxinsinpoul-tryindustry.ZbornikMaticesrpskezaprirodnenauke,(2009);116,NoviSad,pp.7-14.

10. ResanovićRadmila,PalićTodor.Stresusavremenomindustrijskomživinarstvu.Zbornikradova18.savetovanježivinara,Kopaonik,(2009);13.X.-17.X2009,str.31-38.

11. Sinovec,Z.,Resanović,R.,Sinovec,S.Mikotoksini–pojava,efektiiprevencija.Fakultetveteri-narskemedicine,Beograd(2006);73-89

12. SnyderDB,LanaDP,SavagePK,YanceyFS,MengelSA,MarquardtWW.Differentiationofin-fectiousbursaldiseasevirusesdirectlyfrominfectedtissueswithneutralizingmonoclo-nalantibodies:Evidenceofamajorantigenicshiftinrecentfieldisolates.AvianDis1988;32:535–539.

13.ThierryP.VanDenBerg.Acute infectiousbursaldisease inpoultry:A review.AvianPathology2000;29(3);175-194.

CLINICAL ASPECTS OF IMMUNOSUPPRESSION IN POULTRY

Rеsаnоvić Rаdmilа

Immunityisabilitytostopaninfection.Immunosupressionisastatuswheretheim-munityisreduced.Humoral(antibodies)and/orcellimmunitymaybedepressed.

Immunosupressioncanbecausedbyinfectiousagents,improperfeedingbalance(deficiencies), lack of biosecurity,management failures, stress or by a combination ofthesefactors.Eachofthesepossiblecausesmustbeseriouslyworkedouttopreventtheconsequencesofimmunosupressiononprofitability.Environmentalfactorsandnumerousinfectiouspathogenshavebeenidentifiedasamulti-factorialcauseofvariousdegreesofimmunosupression.Mainlysubclinicalcharacterandcoinfectionsmake thediagnosisof


ENGLISH


99

theprimary immunosuppressiveagentsdifficult.Ontheotherhand,earlydiagnosisandidentificationofcontributingfactorsareimportanttodevelopstrategiestofightimmunosu-pressioninbirdssuccessfully.

Acombinationofbiosecuritymeasures,optimizedhousingconditionandstressre-duction togetherwithappropriate vaccination strategies isnecessary for the successfulcontrolofimmunosupressionincommercialpoultry.

Keywords: immuneresponse, infectiousdiseases,resistance, immunomodulation,poultry

КЛИНИЧЕСКИЕ АСПЕКТЫ ИММУНОСУПРЕССИИ У ДОМАШНЕЙ ПТИЦЫ

Ресанович Радмила

Иммунный ответ представляет собой способность организма проявлятьответную реакцию на проникновение инфекции. Иммуносупрессия представляетсобойсостояниеорганизма,прикоторомподавляетсягуморальныйиликлеточныйиммунныйответ.

Причиной иммуносупрессии может стать инфекционный агент, неправильноеи несбалансированное питание, несоблюдение мер биобезопасности, недостаткив организации процесса и стресс. Каждый из этихфакторов в отдельности или всовокупности может привести к иммуносупрессии. Факторы окружающей средыявляются многофакторной причиной возникновения иммуносупрессии различнойстепениудомашнейптицы.Субклиническийхарактермногихзаблеванийиразличныхконкурирующих инфекций усложняет обнаружение основной причины возникшейиммуносупрессии.Сдругойстороны,ранняядиагностикаиопределениефактора,вызвавшегоиммуносупрессию,оченьважныдляпредотвращениявозникновенияидальнейшеоразвитияиммуносупрессии.

Комбинациямербиологическойбезопасности,оптимизацияфакторовсредыисоответствующаяпрограммавакцинациинеобходимыдляконтроляиммуносупрессиидомашнейптицывусловияхкоммерческоговыращивания.

Ключевые слова: иммунный ответ, инфекционные заболевания, сопротив-ляемость,иммуномодуляция,домашняяптица

РУССКИЙ


100

101

* Rad primljen za štampu 27. 03. 2014. godine**Drsc.vet.med.NikolaKrstić,redovniprofesor;drsc.vet.med.MirjanaLazarevićMacanović,van.profesor;dr.sc.vet.med.BranislavaMitrović,docent;MarkoMitrović,drvet.med.,asis-tent,Katedrazaradiologijuiradijacionuhigijenu,Fakultetveterinarskemedicine,UniverzitetuBeogradu,Srbija

DOI10.2298/VETGL1502101K UDC636.7/.8:616.31-07

RENDGENSKA DIJAGNOSTIKA NAJČEŠĆIH OBOLJENJA PERIODONCIJUMA PASA I MAČAKA*

X-RAY DIAGNOSTICS OF MOST COMMON PERIODONTAL DISEASES IN DOGS AND CATS

Krstić Nikola, Lazarević Macanović Mirjana, Mitrović Branislava, Mitrović Marko**

Proučavanje dentalnih oboljenja pasa i mačaka ima sve veći značaj u veterinarskoj praksi. Ukoliko se ne dijagnostikuju i ne leče na vreme, mogu značajno da utiču na kvalitet života i zdravlje kućnih lju-bimaca. Rendgenografija orofacijalnog sistema, kao deo veterinarske stomatologije, je važan dijagnostički metod koji pruža uvid u oboljenja i nepravilnosti zuba, omogućava prikaz makrostrukture koštanih de-lova, a može ukazati i na etiologiju i genezu različitih patoloških stanja zubala. Svrha ovog rada je da ukaže na najčešće patološke po-jave sa kojima se veterinarska stomatologija malih životinja svakod-nevno suočava, kao i da podstakne sistematski razvoj ove oblasti u ci lju nalaženja što kvalitetnijih kako dijagnostičkih tako i terapijskih postupaka.

Ključne reči: oboljenja zuba, rendgenska dijagnostika, veteri-narska medicina, stomatologija

Radiološkadijagnostikaoboljenjazubapasaimačakajeizrazitoobjektivandijagnostičkipostupak,kojizaveterinarskumedicinuimanaročitznačaj.Pratećinovetrendoveumedicini,poslednjihgodinaseznačajnopromenilaislikadelat-nostiveterinara,poštosesvevišediferencirajusaznanjaurazličitimdisciplina-maveterinarskemedicine.Ovosenaročitoodnosinadijagnostikuizdravstveno


Uvod / Introduction

102

Vet.glasnik69(1-2)101-110(2015)KrstićNikolaisar.:Rendgenskadijagnostikanajčešćihoboljenjaperiodoncijumapasaimačaka

zbrinjavanjepatologijekućnihljubimacauoblastistomatološkihintervencija(Nie-miec,2005;2009).

Povećani zahtevi u selekciji kao i uzgoj rasnihpasauslovljavajubrigu zaočuvanjezdravstvenogstanjaživotinja,pričemuoboljenjaorofacijalneregijedo-bijajusvevećiznačaj.Uprilogtomeidepodatakdasevećposledrugegodineživotakod70%mačaka i 80%pasa razvijajudentalnaoboljenja (Wiggs i sar.,1997),akodpasasenajčešćedijganostikujuperiodontitis(60.0%)identalniplak(61.3%),(Krstićisar.,2002;KyllariWitter,2005).Drugaznačajnaoboljenjakojasemoguradiološkidijagnostikovatisunedostatakzuba,karijesitumori(KyllariWitter,2005).SopstvenimšestomesečnimistraživanjimasprovedenimnaKatedrizaradiologijuiradijacionuhigijenu,FakultetaveterinarskemedicineuBeogradu,od50pregledanihpasa,30jeimalokliničkiiradiološkividljivepromenename-kimtkivimaipotpornomaparatuzuba.Odtogbroja,21životinjajepripadalapatu-ljastim(toy),a9jedinkikrupnijimigigantskimrasama.

Zbogčinjenicedasudentalnaoboljenjasveprisutnijakodkućnihljubimaca,uovomradusunavedenemogućnostiupotreberendgenografijeuveterinarskojstomatologiji.

Metodi rendgenskog snimanja stomatognatnog sistema / Methods of radiographic exposure of stomatognathic system

Upotrebomrendgenskedijagnostikeomogućen je jasnijiuviduetiologiju ipatogenezuraznihpatološkihstanjakao iudiferencijalnudijagnostikurazličitihoboljenjastomatognatnogsistema.Detaljnomanalizomrendgenskogsnimkamo-gusedijagnostikovatiperiodontalnebolesti,periapikalnelezije,neoplazme,frak-turezuba,karijes,aliiznacioralnetraume(Woodward,2009).Ponekadsemožeustanovitiietiološkifaktor,odnosnoputafekcijekojajedoveladolezijauperia-peksu.

U veterinarskojmedicini koriste se ekstraoralno i intraoralno radiografskosnimanje,azaobanačina jenajčešćepotrebnodaseživotinjauvedeuopštuanesteziju.Priekstraoralnojdentografijipostojedvaosnovnafaktorakojideter-minišuvalidanprikazanatomskihstrukturau rendgenskojslici:nagib rendgen-ske cevi i sagitalni ugao pri snimanju.Ukoliko ova dva faktora ne ispunjavajuodređenekriterijume,nastajudeformacijeurendgenskojslici,jersenedobijajuizometrijskirendgenogrami.Nagibrendgenskeceviseodređujetakodacentralnizrakpadanormalnonasimetraluuglakojičiniosovinazubasaosovinomfilma.Ukolikocentralni zraksasimetralomupadnoguglazaklapa90º,dobijasenaj-vernijaveličinaslikezuba,odnosnotzv.ortoradijalna projekcija.Ukolikocentralnizrakpadapodmanjimuglom,javljaseskraćenjerendgenskeslike,aakopadapodvećimuglomdolazidoizduženjaslikezuba.Ekstraoralneradiografsketeh-nikesupodeljenenaaksijalnuilidorzoventralnu(DV)projekciju,kojajekorisnaudeterminisanju lezijazigomatičnogprocesusa,centralnogdelamaksile i tem-poromandibularnogzglobaiaksijalnu-bisekcionuililaterolateralnuprojekciju(LL),

103


kojasekoristiuprikazivanjuzuba,zubnogkorena,laminedure,parodoncijuma,kaoimekihtkiva.Osimtogazarendgenografijunepčanogsvodainazalnihkosti-juuupotrebijeikosaaksijalnaprojekcija(poduglomod30º‒45º)(EmilyiPen-man,1990).Uortodoncijisezadijagnostikumalokluzijekoristespecijalnimetodirendgenografsketehnike–rendgenkraniometrijairendgenkefalometrija.Prilikomovakvih snimanja potrebno je životinju postaviti u kostoabdominalni položaj, aglavufiksiratičvrsto,kakonarendgenogramimanebidošlodouvećanjaidistorzi-jeslike,kaoinejasnoćatkivnihsenki.Rendgenskacevprilikomsnimanjatrebadabudeudaljenaodpacijenta1,5‒2m.Pomoćupomenutihmetodavršesemerenjalinearnihiangularnihparametaranakostimaimekimtkivimalobanje(Krstićisar.,2009;Krstićisar.,2002a;Krstićisar.,1999).Upotrebomovakvihprofilnihidor-zo-ventralnihrendgenogramamogusedijagnostikovatirazličitemalokluzijepasaimačaka(prognatizam,retrognatizam,ukrštenizagrižaj,različitemanerazvića),kaoianaliziratiosnovnefunkcijerastairazvitkaglavejedinkeutokudužegvre-menskog perioda.

Parodontopatija / Periodontitis

Podparadontopatijomsepodrazumevaoboljenjepotpornogaparatazuba.Osnovnietiološkičinilacodgovoranzanastanakparadontopatijejedentalniplak.Ostalifaktori,iakoznačajni,samodoprinoserazvojubolesti.Onisemogupode-liti na lokalne, koji stimulišuakumulacijudentalnogplaka (malokluzije,mekanahrana,karijes) iopštekojisuprimirajuodbrambenesnageorganizma(genetskifaktor,autoimunebolesti,dijabetesinekehipovitaminoze),(Harvey,1998).Den-talniplakjebela,mekana,ljigavasupstancakojaseobrazujenapovršinizubaigingivalnojmargini.Sastojiseodorganskeineorganskekomponente.Organskumaterijuplakačine:deskvamisaneepitelnećelije,glikoproteinipljuvačke,polisa-haridi iostacihrane,aneorgansku:voda,kalcijum, fosfor,kao imanjekoličinemagnezijuma,kalijumainatrijuma.Povećanjemsadržajaneorganskekomponen-te plaksepretvaraukalkulus.Uplakusenalazesvimikroorganizmiusnedupljealisunajzastupljenijestreptokoke.Bakterijskisastavsupragingivalnogisubgingi-valnogplakaseznačajnorazlikuje.Supragingivalniplaksevidiiznadgingivalnemargine ipodstičenastanak i razvojsubgingivalnogplaka.Subgingivalniplak itoksininjegovihmikroorganizamaizazivajuhroničnuinflamacijuioštećenjepripoj-negingive,prodiruuapikalnezubnestrukture igingivitisprelaziuperiodontitis(DennisoniVanDyke,1997;Ohlrichisar.,2009).Usledosteoklastičneaktivno-stipovlačisealveolarnakostinastajelabavljenjezuba.Rendgenskoispitivanjeparadontopatijeolakšavavizualizacijukoštanetopografije,čimesemogupratitipromeneustrukturialveolarnekosti,oblikiintenzitetnjenesenke,količinasaču-vane,odnosnorazgrađenespongiozeipostojanjerendgenskihznakaokluzionogtraumatizma.

Rendgenografskiznaciparodontopatijeuranomstadijumunisuvidljivi,poš-to rendgenski zraci prolaze kroz gingivu i periodoncijum ne ostavljajući vidljivi

104

zapisnafilmu.Rendgenskaslikaoboljenjaukasnijimstadijumimasekarakterišestanjivanjemkostno-spogioznogprostora,rarefikacijomkosti,prekidomkontinui-teta krečnesenke laminedure ili kortikalisaalveolanavrhovima interdigitalnihseptuma,proširenjemperiodontalnogprostorakojiobuhvatakorenzuba,osteo-lizomilisklerozominterradikularnogprostora,resorpcijomkorenaieventualnimosteomijelitisomokolnihdelovakosti(Gorrel,1998).

Kodparadontopatijesemogurazvitidvatipagubitkakosti:horizontalniiver-tikalni.Horizontalnigubitaksekarakterišeujednačenimsmanjenjemnivoakostidužceledentalnearkadeinajčešćijetipparadontopatijekodživotinja.Vertikalnigubitakkostiseretkojavljakodživotinja,najčešćenastajekaoposledicamaloklu-zijeiliparodontitisa,aurendgenskojslicisekarakterišegubitkomspongiozeuzkorenjednogilivišezuba.

U odnosu na stepen gubitka kosti procenjuje se i stepen paradontopatije(ColmeryiFrost,1986). Početniiliprvistepenseprikazujemarginalnimgingiviti-som,odnosnoinflamacijomgingivalnoggrebenaiinicijalnimgubitkomkosti.Ovajstadijumoboljenjaparodoncijumajereverzibilanimožesesaniratipoliranjemzu-ba.

Drugistadijumjepredstavljeninicijalnimedemomgingivalnoggrebenaiin-flamacijomcelokupnopogođenegingive.Ovajstadijumoboljenjaparodoncijumasenazivagingivitis.Evidentnajehalitoza(foetor ex ore)azazaustavljanjedaljegrazvojaoboljenjaparadoncijumaisanacijuprocesaneophodnajeprimenaade-kvatne terapije.

Trećistadijumoboljenjasekarakterišeprisustvomedema,gingivitisaipočet-komstvaranjadžepova,odčegaipočinjeevolucijaprocesaodgingivitisapremaparodontitisu.Prvatristadijumasureverzibilneprirode,mogusepredupreditiva-lidnomprofilaksomisaniratisubgingivalnomkiretažomipoliranjemzuba.

IV/1stadijumoboljenjasemanifestujeizraženominflamacijom,formiranjemdubokih džepova, prisustvom gnoja, gubitkom do 2/3 alveolarne kosti imobil-nošćuzuba.Uovojfazisedešavarazvijeniparodontitis.IV/2stadijumoboljenjailipetistadijumpremamišljenjunekihautora,odlikujesegubitkomvišeod2/3alve-olarnekosti,egzistiranjemdubokihdžepova,ogolelimkorenovimazubainjihovimispadanjem.Poslednjadvastadijumazahtevajuhitnuhirurškuintervenciju.Trebaistaćidaseuistomzubalumogujavitisvihpetstadijumaoboljenja.

NaKatedrizaradiologijuiradijacionuhigijenu,Fakultetaveterinarskemedi-cineuBeogradu,specijalnimkliničkim(inspekcija,perkusija,palpacija,sondira-nje)iradiološkimispitivanjimajeutokutrimesecabiloobuhvaćenopetnaestpa-sa,kodkojihjeprilikomopštegfizikalnogpregledapostavljenasumnjanaobolje-njamekih tkivausneduplje i parodoncijuma.Analizom rendgenogramaurađe-nimuLL(kosoj)iDVprojekciji,kodsedampasajedijagnostikovanprodromalnistadijumparodontopatije, koji se ispoljiomarginalnimgingivitisom,odnosno in-flamacijomgingivalnoggrebenaiinicijalnimgubitkomkosti.Drugiitrećistadijumjedijagnostikovankodtripsa,amanifestovaoseedemomalveolarnoggrebena,


105

gingivitisom i početkom stvaranja infrakoštanih džepova. Klinički razvijen oblikparodontopatijejezabeleženkodpetpasa,štosenarendgenogramuprikazalokaorazaranjekostnesenkelaminedureupredeluinterdentalnihseptumavećinepremolaramandibuleimaksile,horizontalnimtipomresorpcijealveolarnoglimbu-saidestrukcijomvišeod2/3spongiozealveolarnekosti(slika1).

Periapeksne lezije‒periapikalni apsces / Periapical lesions – Periapical abscess

Sakliničketačkegledišta,klasifikacijahroničnihperiapeksnihlezijasemoževršitinaosnovurendgenskihnalaza.Onasemorazasnivatinakorelacijihistopa-tološkeirendgenskeslike(Fouadisar.,1992).Naosnovunavedenog,najedno-stavnijapodelasvihperiapeksnihoboljenja–lezijapulparnogporeklajeonakojasebaziranadvaosnovnavida:naakutnaihroničnaoboljenjauapeksnomparo-doncijumu.Osnovuhroničnogzapaljenja,bezobziradalijeprimarnonastalokaotakvoi/ili jeposledicaakutnog,činiproduktivnozapaljenjekojepredstavljaimu-niodgovornanastalinadražaj.Karakterišesenalazomgranulomatoznogtkiva,zbogčegaseuliteraturiovajvidoboljenjačestonaziva“granulom”bezobziradaliseradiorendgenskividljivomograničenomokruglom,polumesečastomilidi-fuznomoblikurazaranjakostiilioorganizovanom,ožiljnomtkivuuvidufibrozira-jućihprocesauapeksnomparodoncijumu.

Zaklasičnurendgenologiju,osnovniznakkojiprethodiformiranjugranulomailiradikularnecistejepostojanjeperiapeksneosteoporoze.Zatose,prirutinskojrendgenskojanalizikostijuvilica,običnoitragasamozaperiapeksnomosteoporo-zom.Smatrasedaakonjenema,ondanepostojinihroničniperiapeksniproces.Međutim,morasevoditiračunaotomedanijepotrebnosvakurendgenskusvet-linu proglasiti hroničnomperiapeksnom lezijom.Na donošenje egzaktne dijag-nozeutičuanatomskivarijetetigrađeuvilicama,kaoštosuprirodnerendgenske

Slika1.Razaranje alveolarne kosti u predelu interradikularnog prostora i interdentalnih septuma većine premolara mandibule i maksile (a); horizontalni tip resorpcije alve-olarnog limbusa i destrukcija više od 2/3 spongioze alveolarne kosti (b)

Picture 1. Destruction of alveolar bone in the region of interradicular space and interdental septum of most mandible and maxilla premolars (a); horizontal type of resorption of alveolar limbus and destruction of more than 2/3 of cancel-lous alveolar bone (b)


106

svetline,anatomskiotvori(foramenincisivum,foramenmentale,akcesorniotvoriitd.),arendgenskaslikajesamopomoćnodijagnostičkosredstvokojesemoradopunitidrugimsavremenimspecijalističkimmetodimapregleda(slika2).

Periapikalni ilidentoalveolarniapscespredstavlja ireverzibilnuupalupulpesaširenjemprocesanaapikalno tkivozuba iokolnestrukture.Doupalepulpemožedoćidirektnousledprodorapatogenihbakterijaprekokarijesa,traumeilihe-matogenoiindirektnousledspoljnogpritiskakojionemogućavadasepulpasnab-devakrvlju.Usledireverzibilnihpromenanastajesmrtpulpe,aprocesseprekoapikalnogforamenaiakcesornihkanalaširiuperiapikalnotkivozuba(Petrovićisar.,2008,2009).Periapikalniapscesdaljemožedovestidodestrukciješarpeje-vihvlakana,alveolarnekosti,ispadanjazubaipojavefistula(Shama,2013).

Kod pasa sa periapikalnim apscesom je često prisutna fistula, odnosnodrenažnikanaluzigomatičnojregijikojanastaješirenjemprocesasa4.premolaragornjevilice.Uzavisnostikojijeodtrikarnazijalnakorenazahvaćen,periapikalniapscessemožeispoljitikaocelulitiskojiuključujeegzistiranjefistulozneformaci-jeitoakosuafektiranivelikikaudalniirostralnibukalnikoren.Ukolikojenapa-dnut lingvalni koren, najčešće se javlja unilateralni hronični epistaksis (epista-xix).Drenažnikanalserazvijakodoko10%životinjasaperiapikalnimapscesom.Sumnjanaperiapikalniapscessemožepotvrditiradiografskimpregledomkojićepokazatirasvetljenjuzonuokoapeksaafektiranogzubanastaluusledrarefikacijespongiozealveolarnekosti,odnosnoredukcijenjenihtrabekula.Uranomstadiju-muoboljenjaovemanifestacijenemorajubitievidentne,pajeneophodnoobrati-tiizrazitupažnjunadiferencijalnudijagnozudrugihperiapikalnihmanifestacija.

Slika2.Periapeksna lezijaPicture 2. Periapical lesion


107

Periodontalni apsces / Periodontal abscess

Predstavljalokalizovangnojniprocessmeštenblizuzubauperidoncijumu.Možeimatiakutniihroničnitok.Nastajeusledpotpunoilidelimičnoonemogućenedrenažegnojnogprocesaizparodontalnogdžepaštodovodidoakutneinflama-tornereakcijesaedemomifluktuacijom.Doperidontalnogapscesamožedoćiipri reakciji na strano telo nakon skidanja kamenca ili zaostalog kalkulusa u toku kiretaže.Takodje,kodmačaka,dlakakojaseuvijeokosekuticailiočnjakamozesezadržatiugingivalnomsulkusuiizazvatinastajanjeapscesa.Neadekvatnotre-tiranperidontalniapscessemožerazvitiuosteomijelitis.Terapijuperidontalnogapscesačinikiretažadžepova,aplikacijaantibiotika,režanjoperacijaigingivek-tomija.

Oralne neoplazme / Oral neoplasms

Tumoriusnešupljinesučestikodkućnihljubimacaičineoko5.3%neopla-zmikodpasai6.7%kodmačaka(WiggsiLobprise,1997).Semfibromatoznogepulisa i virusne papilomatoze, benigni tumori orofacijalnog sistema su retki.Postavljanjevalidnedijagnozevrstetumorajedelikatno,zbogtogaštosuklinič-kiznacinjihovograstaskoroistiizabenigneizamaligne.Nekiopštikliničkisim-ptomisuzajednički:poremećajužvakanju,ispadanjehraneizusta,pojavabola,halitoza,gubljenjezuba,pojačanasalivacija,perzistentnailiperiodičnakrvavlje-nja,facijalnaasimetrija,gubitaktežine,postepenailinaglamalokluzijaividljivosttumefakcija.Zbogsveganavedenog,njihovadefinitivnaidentifikacijasemorapo-tvrditiradiološkomihistopatološkomanalizom.

Malignioralnitumorisejavljaju2,5putačešćekodpasanegokodmačaka.Najčešćeneoplazijekodpasasumalignimelanom(WiggsiLobprise,1997),kar-cinomskvamoznihćelija,osteosarkomifibrosarkom,akodmačakaskvamoznikarcinomifibrosarkom,dokjemalignimelanomredak.Predilekcionamestama-lignihoralnihtumorasu:gingiva,bukalnamukoza,tvrdoimekonepce,jezikiden-talnaalveola(slike3i4).Lokalnikliničkiznacimalignihlezijauključuju:brzrapidnirast,infiltracijuafektiranogtkiva,bol,ulceracije,induracije,hemoragije,regional-nulimfadenopatiju.Oralneneoplazmesuveomaagresivneiteškesuzasanaci-ju.Mogudaseprošireposlevađenjazubanaokolnamekatkiva,glavuilivrat,ilidanapadnukoštanuihrskavičavuosnovuzuba.Metastazeputemkrvnihilimfnihsudovasunajčešćenaplućima.

Najčešćaradiološkaslikaprimarnihkoštanihneoplazija je litičkiprocessaminimalnomtumorskomkoštanomprodukcijomislabomperiostalnomreakcijom.Međutimkodnekihslučajevaosteosarkoma,možesenaćitipičanizgledkalcifika-cijeperiostauvidurasutihsunčevihzraka.Fibrosarkomsenajčešćekarakterišelizomalveolarnekostiidubokimkostnimerozijamabeznovostvoreneperiostalneili tumorske kosti. Hondrosarkom takođe deluje osteolotički sa slabom mode-lacijomokolnog tkiva,dajućikalcifikaciju tumorskogmatriksauvidu iregularne,


108

lobularne,karfiolastestrukture.Kakoovitumoriposedujusličnuradiološkuslikuneophodno je uraditi njihovu patohistološku analizu.Benigni tumori ne ispolja-vajutakvuradiološkusličnost.Osteomasenasnimkuprikazujekaokalcifikova-nalobularnamasa,hondrosarkomjepointenzitetusenkesličan,samoposedujemanjuhomogenost,afibromsemanifestujekaopotpunolitičko-transparentnopo-dručjediskretnoograničenoodokoline.

Upotrebom rendgenske dijagnostike omogućen je jasniji uvid u etiologijuipatogenezu raznihpatološkihstanja,pri čemuonapredstavlja inezamenljivosredstvoudiferencijalno‒dijagnostičkomdeterminisanju velikogbrojaoboljenjastomatognatnog sistema.

U radu se daje prikaz osnovnih postulata veterinarske stomatologije, ra-dioloških karakteristika potpornog sistema zuba, kao i rendgenske simpto-matologijeodontopatija.Posebnapažnjajeusmerenanadefinisanjerendgenskesemiotikeparadontopatijaineoplazmiorofacijalneregije,anavedenisuinajnovijiliteraturniikliničkipodacioradiološkojsliciperiodontalnihiperiapikalnihapscesa.Karakterističnemanifestacijekodnavedenihperiapeksnihlezijaurendgenskojsli-cisu:razaranjekostnesenkelaminedureupredeluinterdentalnihseptumadru-gog,trećegičetvrtogpremolaramandibuleimaksile,destrukcijaspongiozealveo-larnekosti,kaoihorizontalnitipresorpcijesastvaranjeminfrakoštanihdžepova.

1. ColmeryB 3rd, Frost P. Periodonatal disease. Etiology and pathogenesis.VeterinaryClinics ofNorthAmerica:SmallAnimallPractice,1986;16:817-33.

2. DennisonDK,VanDykeTE.Theacuteinflammatoryresponseandtheroleofphagocyticcellsinperiodontalhealthanddisease.Periodontology2000,1997;14(1):54-78.

Slika3.Neoplastični proces na nazalnoj, frontalnoj kosti i maksili /

Picture 3. Neoplastic process on nasal, frontal bone and maxilla

Slika4.Neoplastični proces na alveolarnoj kosti i premolarima mandibule

Picture 4. Neoplastic process on alveolar bone and mandib-ular premolars




109

3. EmilyP,PenmanS.Handbookofsmallanimaldentistry.PergamonPressplc,1990.4. FouadAF,WaltonRE,RittmanBR.Inducedperiapicallesionsinferretcanines:histologicaland

radiographicevaluation.EndodDentTraumatol,1992;8(2):56-62.5.GorrelC.Radiographicevaluation,inHolmstromSE(ed):VeterinaryClinicsofNorthAmerica:Ca-

nineDentistry.Philadelphia,W.B.Saunders,1998.6. HaleFA.Dentalcariesinthedog.JournalVetDentistry1998;15:79-83.7. HarveyCE.Periodontaldiseaseindogs:Etiopathogenesis,prevalence,andsignificance.Veteri-

naryClinicsofNorthAmerica:SmallAnimalPractice1998;28:1111-28.8. KrstićN,MacanovićM,MilosavljevićŽ,TepavčevićZ.Dijagnostikaiterapijaoboljenjausneduplje

malihdomaćihživotinja.Veterinarskiglasnik2002;56(3-4):187-194.9. KrstićN,MilosavljevićŽ,NikolićP,JankovićZagorčićA.Roentgecraniometricandroentgenceph-

alometricanalysisofpointsontheGermanSheparddogbreed.ActaVeterinaria1999;49(2-3):185-198.

10. KrstićN,MilosavljevićŽ,TepavčevićZ.Roentgencraniometricandroentgencephalometricdeter-minationoflinearparametersondogsofGermanShepardbreed.ActaVeterinaria2002a;52(2-)3:181-196.

11. KrstićN,PešutO,MarkovićD,TepavčevićZ,Hadži-MilićM,MilosavljevićŽ.X-raycraniometricandX-raycephalometricdeterminationofangularparametersinGermanshepherddogs.ActaVeterinaria2009;59(2-3):255-265.

12. KyllarM,WitterK.Prevalenceofdentaldisordersinpetdogs.Vet.Med.–Czech2005;50(11):496–505.

13. NiemiecAB.CaseBasedDentalRadiology.TopicsinCompanionAnimalMedicine2009;24(1):4-19.

14. NiemiecBA:Interpretationofdentalradiographs.JournalofVeterinaryDentistry2005;22(1):53-59.

15.OhlrichEJ,CullinanMP,SeymouGJ.Theimmunopathogenesisofperiodontaldisease.AustralianDentalJournal,2009;54(1):S2–S10.

16.PetrovićVanja,MarkovićDejan,ČakićSaša,KrstićNikola,DanilovićVesna,Clinicalstudyontheinfluenceofhydroxyapatiteonapexogenesisinmonkeys.ActaVeterinaria,2008;58,(4),395-409.

17. PetrovićVanja,DanilovićVesna,MarkovićDejan,ČakićSaša,KrstićNikola,MarkovićDanica,Theeffectsofthehydroxyapatiteandplateletrichplasmaonapexogenesisinmonkeys.ActaVeterinaria,2009;59,(2-3),277-289.

18. ShamaSA.Periapicalabscessofthemaxillaryteethanditsfistulizations:Multi-detectorCTstudy,AlexandriaJournalofMedicine,2013;49(3):273-79.

19. WiggsRB,LobpriseHB.Periodontology, in:WiggsRB,LobpriseHB(eds),VeterinaryDentistry,PrincipalsandPractice.Philadelphia,Lippincott–Raven,1997:104-139.

20. WoodwardMT.InterpretationofDentalRadiographs.TopicsinCompanionAnimalMedicine2009;24(1):37-43.

X-RAY DIAGNOSTICS OF MOST COMMON PERIODONTAL DISEASES IN DOGS AND CATS

Krstić Nikola, Lazarević Macanović Mirjana, Mitrović Branislava, Mitrović Marko

Dentaldiseasesindogsandcatsareofincreasingimportanceinveterinarypractice.Ifnotdiagnosedandtreatedontime,theycansignificantlyaffectthequalityoflifeandpet

ENGLISH


110

healthaswell.Roentgenographyoforofacialsystem,asapartofveterinarydentistry,isanimportantdiagnostictoolthatprovidesinsightintodiseasesandirregularitiesoftheteeth,showsmacrostructureofboneparts,andalsomayindicatetheetiologyandgenesisofvar-iouspathologicalconditionsoftheteeth.Theobjectiveofthispaperistopointouttomostcommonpathologieswhichsmallanimalveterinarydentistrydailymeets,aswellastofos-terthesystematicdevelopmentinthisareainordertofindmorequalitytobothdiagnosticandtherapeuticprocedures.

Keywords:diseasesoftheteeth,x-raydiagnostics,veterinarymedicine,dentistry

РЕНТГЕНОВСКАЯ ДИАГНОСТИКА РАСПРОСТРАНЕННЫХ ЗАБОЛЕВАНИЙ ПЕРИОДОНТА У СОБАК И КОШЕК

Н. Крстич, Миряна Лазаревич Мацанович, Бранислава Митрович, М. Митрович

Болезни зубов у собак и кошек занимают все более значительное местов ветеринарной практике. Без своевременной диагностики и лечения онимогут серьезно повлиять на качество жизни и здоровье домашних питомцев.Рентгенография орофасциальной системы как часть ветеринарной стоматологииявляется важным методом диагностики, дает представление о заболевании идефектах зуба, о макроструктуре костной части, может указать на этиологию игенез различных патологических состояний зубов. Данная работа направлена нато, чтобы обозначить наиболее часто возникающие патологические явления, скоторыми ежедневно сталкивается ветеринарная стоматология мелких животныхи стимулировать систематическое развитие этой области в целях разработкимаксимальноэффективныхдиагностическихитерапевтическихпроцедур.

Ключевые слова: болезни зубов, рентгеновская диагностика, ветеринарнаямедицина,стоматология

РУССКИЙ


111

* Rad primljen za štampu 17. 08. 2014. godine**Drsc.vet.med.TamašPetrović,višinaučnisaradnik;drsc.LupulovićDiana,naučnisarad-nik,Naučniinstitutzaveterinarstvo„NoviSad“,NoviSad,Srbija;drsc.DušanPetrić,redovniprofesor,Laboratorijazamedicinskuiveterinarskuentomologiju,Poljoprivrednifakultet,Uni-verzitetuNovomSadu,NoviSad,Srbija;mrsc.AnaVasić,istraživačsaradnik,Fakultetveter-inarskemedicine,UniverzitetuBeogradu,Beograd,Srbija;drsc.IvanaHrnjakovićCvetković,vanredniprofesor,drsc.VesnaMilošević,redovniprofesor,InstitutzajavnozdravljeVojvo-dine,Medicinskifakultet,UniverzitetuNovomSadu,NoviSad,Srbija;drsc.DejanVidanović,naučni saradnik; dr sc.MilankoŠekler, naučni saradnik, Veterinarski specijalistički institut„Kraljevo“,Kraljevo,Srbija;drsc.SavaLazić,naučnisavetnik,Naučniinstitutzaveterinarstvo„NoviSad“,NoviSad,Srbija;drsc.vet.med.BosiljkaĐuričić,redovniprofesor,Fakultetvet-erinarskemedicine,UniverzitetuBeogradu,Beograd,Srbija;drsc.BudimirPlavšić,naučnisaradnik,Upravazaveterinu,Ministarstvopoljoprivrede izaštiteživotnesredine,Beograd,Srbija;drsc.Juan-CarlosSaiz,naučnisavetnik,Departmanzabiotehnologiju,Nacionalniis-traživačkiinstitutzapoljoprivreduihranu(INIA),Madrid,Španija


DOI10.2298/VETGL1502111P UDC616.98:578.833.1(497.11)

GROZNICA ZAPADNOG NILA – ZNAČAJNA VEKTORSKA VIRUSNA INFEKCIJA U SRBIJI: AKTUELNA SITUACIJA*

WNV INFECTION - AN EMERGENT VECTOR BORNE VIRAL INFECTION IN SERBIA: CURRENT SITUATION

Petrović Tamaš, Lupulović Diana, Petrić Dušan, Vasić Ana, Hrnjaković Cvjetković Ivana, Milošević Vesna, Vidanović Dejan, Šekler Milanko, Lazić Sava,

Đuričić Bosiljka , Plavšić Budimir, Saiz Juan-Carlos

Virus Zapadnog Nila (VZN) je neurovirulentni, komarcima preno-sivi flavivirus zoonotskog potencijala. Virus se održava u prirodi u en-zootskom ciklusu kruženja između ptica kao domaćina i komaraca kao vektora virusa ali povremeno može inficirati i druge kičmenjake. Infekcija ljudi i konja može proći asimptomatično ili sa različitom klinič-kom slikom od blagog febrilnog stanja do letalnog meningoencefaliti-sa. Poslednjih godina u centralnoj i južnoj Evropi, kao i u Srbiji je dra-matično povećan broj, učestalost i težina oboljenja sa neurološkim poremećajima kod ptica, ljudi i konja, predstavljući značajan problem veterinarskog i javnog zdravlja.

Značaj problema infekcije VZN u Srbiji je opisan preko trenutne epizootiološko-epidemiološke situacije bazirane na skorašnjim po-dacima o prisustvu ove infekcije kod prirodnih domaćina i vektora, kod konja kao sentinel životinja i drugih vrsta životinja, kao i u humanoj populaciji. Opisani su rezultati seroloških ispitivanja sprovedenih u Sr-biji na uzorcima krvnih seruma konja uzorkovanih u različitim peri o-

112

Vet.glasnik69(1-2)111-126(2015)PetrovićTamašisar.:GroznicaZapadnogNila–značajnavektorskavirusnainfekcijauSrbiji:aktuelnasituacija

dima tokom poslednjih 6 godina, kao i rezultati seroloških ispitivanja sprovedenih na uzorcima krvnih seruma drugih životinjskih vrsta, kao što su svinje, divlje svinje, srndaći i psi. Takođe, prikazani su i anali-zirani rezultati prvih istraživanja prisustva virusa u komarcima vektori-ma i divljim pticama kao prirodnim domaćinima u Srbiji. Pored toga, predstavljeni su i rezultati seroloških istraživanja sprovedenih u hu-manoj populaciji u Srbiji tokom poslednjih nekoliko godina, kao i poda-ci o epidemijama u 2012. i 2013. godini.

Na osnovu postojećeg znanja o epidemiološkoj situaciji, istaknuta je presudna uloga veterinarske službe u ranoj detekciji prisustva VZN, kao i tekući nacionalni program nadzora prisustva VZN kod sentinel životinja, komaraca i divljih ptica u Srbiji.

Ključne reči: virus Zapadnog Nila, detekcija antitela i virusa, domaće i divlje životinje, ljudi, komaraci, program nadzora, Srbija

VirusZapadnogNila(VZN–West Nile virus - WNV)jeneurovirulentni,ko-marcimaprenosiviflaviviruszoonotskogpotencijala.Virusseodržavauprirodiuenzootskomciklusukruženjaizmeđupticakaodomaćinaikomaracakaovektoravirusa.Viruspovremenoinficiraidrugekičmenjake,uključujućituičovekaikonje,kodkojihizazivasporadičnaoboljenjakojanekadmoguzavršitismrtnimishodom(Martin-AcabesiCaiz,2012).VZNjeprviputizolovanizuzorakajednevisokofe-brilneženeuUgandi (West Nile okrug)1937.godine (Smithburn i sar., 1940),počemujeinfekcijaidobilanaziv„groznicaZapadnogNila“(GZN),adanasse,nakonDengavirusa, smatradrugimnajrasprostranjenijimflavivirusomusvetu.VZNjedanasendemskiprisutannapodručjimaAfrike,Azije,Evrope,Bliskogis-toka,Australijeinaameričkomkontinentu(Komar,2003;TrevejoiEidson,2008;Hrnjaković-Cvetkovićisar.,2009;Calistriisar.,2010;Weissenböckisar.,2010;Papaisar.,2011).NaameričkomkontinentuVZNseprviputpojaviouNjujorku1999.izasamonekolikogodinaserapidnoproširionacelokupnopodručjeSAD,Kanade,MeksikaiCentralneAmerikeitrenutnoseendemskijavljaiuSAD-uiuKanadi(Valiakosisar.,2011).

Genom VZN predstavlja jednolančana pozitivno orjentisana RNK sa oko11000nukleotida,kojaindukujesintezutristrukturnaisedamnestrukturnihpro-teina(Martin-AcabesiCaiz,2012).Dosadajepoznato5linija,odnosnotipovavirusaodkojihsulinija1i2širokorasprostranjeneusvetu(Martin-AcabesiCaiz,2012).NapodručjuEvrope,pretežnoumediteranskimzemljama, su cirkulisalisamosojevilinije1virusasvedo2004.godine,kadajeuMađarskoj,poprviputuEvropi,izjastrebaizolovanVZNlinije2.Odtada,VZNlinije2jepotvrđenuve-likombrojudivljihptica,vektorskihkomaracai ljudiuMađarskoj,Austriji,Rusiji,Italiji,Grčkoj,aunovijevremeiuSrbiji(Bakonyiisar.,2006;Saviniisar.,2012;

Uvod / Introduction

113


Valiakosisar.,2011;Papaisar.,2011;Erdélyiisar.,2007;Platonovisar.,2008;Wodakisar.,2011;Bagnarelliisar.,2011;Petrovićisar.,2013).

InfekcijaVZNjeopisanakodvećegbrojakičmenjaka(Komarisar.,2003).Virusseuprirodiodržavauciklusukruženja izmeđuornitofilnihkomaracakaovektoravirusa,najčešćeizrodaCulex(Hayesisar.,2005;Zieglerisar.,2012),ukojispadaitzv.„kućnikomarac“Culex pipiens pipienskojijekodnasnajčešćivektorvirusa,aliirodovaAedes i Ochlerotatusiodređenihvrstadivljihpticako-jisupravidomaćinivirusa(Savini isar.,2012;Ziegler isar.,2012).DosadajeVZNpotvrđenkodvišeod150vrstadivljihidomaćihptica(vanderMeulenisar.,2005).Divljepticesuposebnoznačajnesaaspektazdravlja ljudi iživotinja jerčestomigrirajuprekonacionalnihaliiinterkontinentalnihgranica,predstavljajućitakoprenosiocevirusanavelikerazdaljine(Linkeisar.,2007).Kodvećegbro-javrstadivljihpticaalinesvihkojesupodložneinfekciji,nivoviremije,odnosnobrojvirusnihčesticakojisenalaziukrvotokuufaziviremije,jedovoljnovelikidaomogućiprenošenjevirusanakomarcepriubodu(Komarisar.,2003).Ljudiisi-sari,ameđunjimanaročitokonji,suslučajnidomaćinivirusa,tzv.„slepaulica“zadalješirenjevirusa.Nemajuznačajnijuuloguuprirodnomciklusukruženjavirusajerjenivoviremijeprilikomnjihoveinfekcijesuvišenizakdabiseviruspreneonakomarceprilikomuboda(Dauphinisar.,2004;Hrnjaković-Cvetkovićisar.,2009;Valiakosisar.,2011),alisezatonaročitokodljudiikonjainfekcijamožeuma-njemprocentumanifestovatiteškimneuroinvazivnimoboljenjem,čestoisasmrt-nimishodom.

InfekcijeVZNkodljudiprolazenajčešćeasimptomatično(80–90%slučaje-va).Kodmanjegbrojainficiranihosoba(do20%)semogupojavitiblažikliničkisimptomikojipоdsеćајunаоbоljеnjеsličnоgripu,sаnаglоmpојаvоmpоvišеnеtеlеsnе tеmpеrаturе,glаvоbоljоm,bоlоmugrlu, lеđimа,mišićimа, zglоbоvimа,umоrоm, blаgimprоlаznimоsipоm i limfаdеnоpаtiјоm.Međutim, prosečno kodjednogod150slučajevaitonajčešćekodstarijihosoba,možeserazvititežaneu-roinvazivna forma bolesti sa encafalitisom ilimeningoencefalitisom, kojamožedovesti do smrtnog ishoda (Komar, 2000; Kramer i sar., 2007; Blitvich, 2008;Hrnjaković-Cvetkovićisar.,2009).KodkonjainfekcijaVZN,kaoikodljudi,prolazinajčešćekliničkiinaparentnoaličakiudo10%slučajevasejavljajuneurološkesmetnjekodkojihjemortalitetido50%(Blitvich,2008;Calistriisar.,2010).

UEvropijeovajvirusprisutanvećdecenijama,alisenedavno,broj,učestalostiozbiljnostepidemijasaneurološkimposledicamazaptice,ljudeikonjedramati-čnopovećaoucentralnojijužnojEvropi,predstavljajućiozbiljanproblemuvete-rinarskom i javnom zdravlju (Martin-Acabes i Caiz, 2012; Ziegler i sar., 2012;Petrovićisar.,2013).NapodručjuEvrope,do90-tihgodinaprošlogveka,VZNjeuzrokovaosamosporadičnaizbijanjabolestisaretkimkliničkimslučajevimaen-cafalitisaaliseepidemiološkasituacijapromenilasapojavomvirusavećeviru-lencijeuRumuniji,Rusiji inapodručjuMediterana,uzrokujućidesetinesmrtnihishodakakoljudi,takoikonja(HubalekiHalouzka,1999;Komar,2000;Kramerisar.,2007;Blitvich,2008;Hrnjaković-Cvetkovićisar.,2009;Calistriisar.,2010).

114

UproteklihnekolikogodinaslučajevioboljenjauhumanojpopulacijisuopisaniuItaliji,Mađarskoj,Rumuniji,kaoiGrčkoj(Tsaiisar.,1998;Sirbuisar.,2010;Dan-isisar.,2011;Bagnarelliisar.,2011;Papaisar.,2011).Međunajvećimepidemi-jamajeonauGrčkojtokom2010.godinesa262laboratorijskipotvrđenaslučaja,odkojihje197biloneuroinvazivnihi33smrtnaishoda(Danisisar.,2011;Papaisar.,2011).Iste2010.godineuRumunijijedetektovano57laboratorijskipotvr-đenihslučajevai5smrtnihishoda(Sirbuisar.,2010).Sličnaepizootiološkasitu-acija jeopisanaikodkonjanapodručjuEvrope,uključujući tu ivelikuepizooti-junapodručjuseverneItalijeu2008.godiniukojojjeinfekcijaVZNpotvrđenau251štalikonjasa794obolelaslučajai5uginuća(Calistriisar.,2010).Tokomle-ta2010.godinejeprviputuŠpanijipotvrđenoizbijanjeteškihkliničkihoboljenjakodkonjauzrokovanihakutnominfekcijomVZN.Utvrđenoje102kliničkaslučajabolestiiz36štalaodkojihje15uginulo,atrisueutanaziranazbogteškihkliničkihsimptomabolesti(Garcia-Bocanegraisar.,2011).UsusednojRepubliciHrvatskojsu jošpočetkomovogavekapočelaprva istraživanjaprevalence infekcijeVZNkodkonja.Od980uzorkovanihkonjatokom2001.i2002.godineutvrđenojesa-mo4(0,4%)seropozitivnihživotinja(Madićisar.,2007),alijekod2098uzorko-vanihkonjatokom2010.i2011.godineprevalencabilaveć3,43%(72/2098)(Bar-bićisar.,2012).

CiljovogaradajestedaprikažeistraživanjakojasunatemuepidemiologijeidijagnostikeVZNrađenanapodručjuSrbijeuproteklihnekolikogodinaidanatajnačinukaženaaktuelnuepidemiološkuiepizootiološkusituaciju,kaoinamerenadzoraVZNkojesetrenutnopreduzimajuuRepubliciSrbiji.

Pojava infekcije VZN u humanoj populaciji na području Srbije / Occurence of WNV infection in human population in the region of Serbia

IstorijatpojavegrozniceZapadnogNilauSrbiji jedobrimdelomnepoznat.Prvaserološkaistraživanjasusprovedenajoš1972.godine,pričemusuantite-laprotivVZNutvrđenau2,6do4,7%ispitanihhumanihseruma(Borđoškiisar.,1972).SerološkaistraživanjaprisustvaVZNuhumanojpopulacijikojasukrajem80-tihgodinaprošlogvekasprovedenanapodručjubivšeJugoslavijesuukaza-lanaseroprevalancu1‒3%uHrvatskoj,1%uBosniiHercegovini,napodručjuKosovaiCrneGorei1‒8%uSrbiji(Vesenjak-Hirjanisar.,1991).

UproteklihnekolikogodinaseintenzivirajuserološkaistraživanjaprisustvaVZNuhumanojpopulaciji.Takojetokom2010.godineELISAIgGtestomizvrše-noretrogradnoispitivanjekrvnihseruma45pacijenatahospitalizovanihuperioduod2001.do2005.godineitokom2010.godinesakliničkimnalazomencefaliti-sailimeningoencefalitisa,kaoikrvnihseruma406kliničkizdravihosobauzorko-vanihizmeđu2005.i2010.godine.UtvrđenaseroprevalencanaVZNjeiznosila6,67%kodhospitalizovanihpacijenatai3,69%kodkliničkizdravihosoba.Posma-trajućizbirno,seroprevalencanaVZNkodsvihispitanihuzorakaod2001‒2010.godinejeiznosila3,99%(18/451)savariranjemuodnosunagodinuuzorkovanja


115

od1,97%do6,04%.Odukupno337osobauzorkovanihtokom2010.godine,kojesubileizloženebarjednomodrizikadasubileukontaktusakomarcima,utvrđe-naseroprevalencanaVZNjeiznosila5,04%(Petrićisar.,2012).

InfекciјаvirusоmZаpаdnоgNilајеzvаničnоprviputrеgistrоvаnаuhumаnојpоpulаciјi nа tеritоriјi Rеpubliке Srbiје krајеm јulа i početkom avgusta 2012.gоdinе(EpiSouthWeeklyEpiBulletin-N°232,2012;ECDC,2012;Popovićisar.,2013; Institutza javnozdravljeSrbije,2014).Pre2012.godineprisustvo infek-cijeVZNnijenikadabilo kliničkipotvrđenonapodručjuSrbije.Usеzоni2012.gоdinе,zакljučnоsа14.nоvеmbrоm,rеgistrоvаnјеuкupnо71slučајоbоlеvаnjаuRеpubliciSrbiјi(ECDC,2012;InstitutzajavnozdravljeSrbije,2014).Uкupnо81,7%оbоlеlihоsоbаbilојеiznаd50gоdinаstаrоsti,kojaseinačesmatrasta-rosnomgranicomiznadkojejepovećenrizikodrazvojaneuroinvazivnogoblikabolesti,аmеđunjimаје75,9%imаlоnекоhrоničnооbоljеnjе(InstitutzajavnozdravljeSrbije,2014).NајvеćibrојоbоlеlihјеbiоsаtеritоriјеBеоgrаdа(74,6%),Јužnоbаnаtsкоgокrugа(8,5%)iSrеmsкоgокrugа(7%)inajvišeihje(86%)re-gistrovanouavgustuiseptembru2012.gоdinе,štоsepoklapasanajvećomak-tivnošćukomaraca(EpiSouthWeeklyEpiBulletin-N°240;ECDC,2012;Popovićisar.,2013;InstitutzajavnozdravljeSrbije,2014).Uкupnојеpotvrđeno9smrtnihishоdа,odnosnoletalitetjeiznosio12,7%(InstitutzajavnozdravljeSrbije,2014).

U sеzоni 2013. zакljučnо sа 2. nоvеmbrоm, rеgistrоvаnа su 303 slučајаоbоlеvаnjаоdgrоznicеZаpаdnоgNilа(GZN)nаtеritоriјi18окrugа.NаоsnоvulаbоrаtоriјsкihкritеriјumаzаklаsifiкаciјuslučајеvаinfекciјеVZNЕvrоpsкоgcеn-trаzакоntrоlubоlеsti,200slučајеvајеklаsifiкоvаnокаоpоtvrđеnislučајеviin-fекciјеvirusоmZаpаdnоgNilа (prisutnаVZNspеcifičnа IgMаntitеlаu liкvоru),а103slučајаklаsifiкоvаnаsukаоvеrоvаtnislučајеvi infекciје (VZNspеcifičnаIgMаntitеlаprisutnаusеrumu) (ECDC,2013; Institut za javnozdravljeSrbije,2014).Ukupnо83,5%оbоlеlihоsоbаbilојеuuzrаstuiznаd50gоdinаstаrоsti,mеđunjimаје72,3%bolesnikaimaloidrugihzdravstvenihproblema,auuzrаstuprеко70gоdina rеgistrоvаnо је40,3%оbоlеlih,mеđukojima je80,3% imalo idrugihzdravstvenihproblema.Оduкupnоgbrојаrеgistrоvаnihslučајеvа93%јеbilоhоspitаlizоvаnо(InstitutzajavnozdravljeSrbije,2014).NајvеćibrојоbоlеlihјеbiоsаtеritоriјеGrаdаBеоgrаdа(172оbоlеlа,56,8%),Јužnоbаnаtsкоgокrugа(16,2%),Јužnоbаčкоg(6,6%)iSrеmsкоgокrugа(3,6%),anајvеćibrојslučајеvа(70,3%)rеgistrоvаnјеuаvgustu(ECDC,2013;InstitutzajavnozdravljeSrbije,2014).Mеđupоtvrđеnimivеrоvаtnimslučајеvimаоbоlеvаnjаbilојеuкupnо35smrtnihishоdакојisеmоgudоvеstiuvеzusаinfекciјоmVZN(osobesubilesta-rijeod50godina,letalitet11,6%).Oduкupnоgbrојаumrlihоsоbа83%јеimаlоnекоhrоničnооbоljеnjе(InstitutzajavnozdravljeSrbije,2014).

Svigorenavedenirezultati,aposebnoepidemijeu2012.i2013.godini,kaoiprvislučajevibolestiuavgustu2014.godine(Institutza javnozdravljeSrbije,2014)ukazujunačinjenicudajeVZNpostaoendemskiprisutannapodručjuSr-bije.Naosnovupomenutog,možesepretpostavitidaćeseovainfekcijajavljatii


116

unarednimgodinama,predstavljajućistalnupretnjuzajavnozdravljekojujeneo-phodnokontrolisati,odnosnokonstantnopratitiiprevenirati.

Epizootiološka situacija VZN kod konja na području Srbije / Epizootiological situation regarding WNV in horses in the region of Serbia

PrvaserološkaistraživanjaprisustvainfekcijeuzrokovaneVZNkodkonjasusprovedenanauzorcimakrvnihseruma349životinjasapodručjaVojvodine,Beo-gradaiopštineŠabacuzorkovanihtokom2009.i2010.godine(Lupulovićisar.,2011).Deoispitanihživotinjajepoticaosaergelasportskihkonja(1/3)adeoizindividualnoguzgoja(2/3).Skoropolovina(48,4%)ispitanihsubilisportskikonji,36%lipicaneri,10,2%poniji,1,7%arapskikonjii3,8%subilimešanci,prosečnestarosti7,9godina(3‒19godina).Ispitivanje,sprovedenonekomercijalnimELISAtestombaziranimnarekombinantnomE(rE)proteinuomotačaVZNipotvrdompozitivnihnalazaplakredukcionimneutralizacionimtestom(PRNT) jepokazaloda12%(42/349) ispitanihkonjaposedujespecifičnaantitelaprotivVZN.Sero-pozitivnejednikesupotvrđenenapodručju14od28ispitanihopština,nameđu-sobnojudaljenostiido200km.Dobijenirezultatisuukazalinaznačajnucirkulaci-juVZNnapodručjuSrbije,odnosnonamnogointenzivnijucirkulacijunegoštosetodotadasmatralo.Poredtoga,uzorakkrvnogserumajednogkonjajeunakrsnoneutralizovaoiUsutuvirus,štojeukazivalonacirkulisanjeiovogaflavivirusanapodručjuSrbije.Ovojeujednobioiprvinalazvisokogtitraantitela(PRNT90=90)protivUsutuvirusakodkonja(Lupulovićisar.,2011).

U drugom sličnom ispitivanjuMedića i saradnika (2014), testirano je 252uzorkakrvnihserumakonjaiz7ergelasapodručjaVojvodineiBeograda,uzorko-vanihuperioduod2007.do2011.godinealipretežno2010.i2011.godine.Se-rološkaispitivanjasusprovedenakomercijalnimELISAtestom,ajedanbrojpozi-tivnihuzorakaserumanaprisustvoantitelaprotivVZNjepotvrđenIPRNTtestom.UtvrđenaprevalencaseropozitivnihkonjanaVZNjeiznosila28%(72/252).Sero-prevalencasepoispitanimergelamakretalaod13,3%do40%seropozitivnihgr-la.NajvećaseroprevalencanaVZNjeutvrđenauergelamablizugranicesaRu-munijom(40%)inapodručjuBeograda(35%)(Medićisar,2014).UtvrđenavećaprevalencakonjakojisubiliukontaktusaVZNuodnosunaprethodnoopisanoispitivanje,sprovedenonaistompodručju,semožeobjasnitinadvanačina.Prvijeuvezisanačinomuzgojaidržanjakonja.Udrugomispitivanjusuučestvovaliisključivokonjidržaniuergelamaukojimajevećibrojživotinjanajednommestu,paukolikonatimmikrolokalitetimapostojicirkulacijaVZN,velikibrojživotinjaćeibitiinficiran.Istovremeno,tosusportskeživotinjekojemnogoputujupotrkamaiizložbama,čestoivanSrbije,pajeišansadadođuukontaktsavirusomveća.Drugoobjašnjenje, koje je verovatnijeali ne isključujeprvo, jesteda je većinauzorakaudrugomispitivanjuuzorkovanotokom2010. i2011.godine,odnosnoneštokasnijeuodnosunaprvoispitivanje,uperiodukadaseuvelikojmeri in-tenziviracirkulacijaVZNnapodručjuSrbije,štoćenaredna ispitivanja ipojava


117

epidemijakodljudiipotvrditi.VisokaseroprevalencautvrđenauergelamablizugranicesaRumunijominapodručjuBeogradajeukazivalanamogućelokaliteteintenzivnijecirkulacijeVZN,kaoimogućepravceširenja(ulaska)VZNnapodru-čjeSrbije.URumunijije2008‒2010.utvrđenaintenzivnacirkulacijavirusa(Sirbuisar.,2010),asadrugestraneBeogradsenalazinaDunavu,područjusainten-zivnomcirkulacijommigratornihdivljihpticakojesudomaćiniivektoriVZNnave-likerazdaljine.

Petrović isaradnici (2014)sprovelisu trećetestiranjekonjaodmahnakonpojave prve ikada zabeležene epidemije VZN kod ljudi 2012. godine. Uzorcikrvnihseruma130konjaiz6većispitivanihergelasapodručjaVojvodineijed-nogbroja individualnodržanih konja sapodručjaNovogBečeja suuzorkovanitokomnovembraidecembra2012.godine.SerološkaispitivanjasusprovedenakomercijalnimELISAtestom,apozitivninalazisupotvrđenivirusneutralizacionimtestom.PozitivanrezultatnaprisustvospecifičnihantitelaprotivVZNjeutvrđenkod49,23%(64/130)uzoraka.Sudećipremaispitivanimergelama,procenatse-ropozitivnihkonjasekretaood35%do64%(Petrovićisar.,2014).Utvrđenapre-valencaseropozitivnihkonjakoji subiliukontaktusavirusom jebilaznačajnovećanegoonautvrđenakodistihergalauuzorcimauzorkovanim2009–2010.i2011.godine(Lupulovićisar.,2011;Medićisar.,2014),pričemujeseroprevalen-cau4od6ispitanihergelabilapreko50%,štoukazujenaintenzivnucirkulacijuvirusatokom2011.i2012.godine.Udveergelejeutvrđenvelikiporastseropre-valenceitosa21,9%na64%isa14,3%na50%seropozitivnihživotinja.ObeoveergelesulociraneuJužnobačkomokrugu,ubliziniDunavaiTise,upodru-čjimasabrojnompopulacijomvektorskihkomaracaiprijemčivihvrstadivljihpticaiposledičnoverovatnomintenzivnomcirkulacijomVZN.Takođe,od21konjakojijeuranijimtestiranjima(2009/2010)bionegativannaprisustvoantitelaprotivVZN,kod8konjaiz3od5ispitivanihergelajeutvrđenaserokonverzija,štopotvrđujetvrdnjuo intenzivnojcirkulacijiVZNtokom2011. i2012.godine(Petrović isar.,2014).TvrdnjuoskorijojintenzivnojcirkulacijiVZNnaispitivanompodručjuSrbi-jedirektnopotvrđujeinalazvisokogprocentaseropozitivnihkonjauuzrastudo3godine(56,57%),azatimiuuzrastuod3do5godina(60%).Uuzrastuispitivanihkonjaod5do10godinautvrđenajeseroprevalencaod51,85%,akodživotinjapreko10godinastarosti32,26%(Petrovićisar.,2014).

Rezultati svih prethodno navedenih ispitivanja sprovedenih na populaci-ji konja uSrbiji ukazuju na pojavu i intenziviranje cirkulacije VZN na područjusevernih i centralnih područjaSrbije u periodu od2009. godine, kao i na daljipozitivantrendširenjainfekcijeVZN.Istovremeno,kolikojenamapoznato,nijebiloprijavakliničkihznakovabolestikodkonjakojibidirektnoukazivalinainfek-cijuVZN.


118

Seroprevalenca VZN kod različitih domaćih i divljih vrsta životinja / Seroprevalence of WNV in various domestic and wild animal species

Uistraživanjimasprovedenimuperiodu2008.do2012.godine,uzorkovanojeiserološkiispitanoagargelimunodifuzionimtestomnaprisustvoantitelaprotivVZNukupno2736uzorakakrvnihseruma8različitihvrstaživotinjasa18lokali-tetasacelogpodručjaRepublikeSrbije(Đuričićisar.,2013).Osimkodkonja,pri-sustvoantitelaprotivVZNjepotvrđenoikodpasa(10/1076;0,93%)na4od10ispitivanihlokalitetaiživine(1/318;0,13%)na1od3ispitivanalokaliteta,anijeutvrđenouuzorcimaispitanihmagaraca(0/66),ovaca(0/102),koza(0/6),goveda(0/30)nitijelena(0/5)(Đuričićisar.,2013).

Poredpomenutogistraživanja,sprovedenojeiserološkotestiranje279uzo-rakakrvnihserumadomaćihsvinjauzorkovanihkrajem2010.ipočetkom2011.godinesatrivelikefarmesvinjauVojvodini,91uzorakkrvnihserumasrnauzorko-vanih2011.i2012.godinenaistompodručjui318uzorakakrvnihserumadivljihsvinja uzorkovanih tokom lovne sezone 2011/2012. godine sa područjaVojvo-dine,Mačvanskog,Kolubarskog,Niškog,Nišavskog,Jablaničkog,PirotskogiRa-sinskogokruga(Escribano-Romeroisar.2015).IspitivanjeprisustvaspecifičnihantitelaprotivVZNjesprovedenonekomercijalnimELISAtestombaziranimnare-kombinantnomE(rE)proteinuomotačaVZNipotvrdompozitivnihnalazaPRNTmetodom. Pozitivan nalaz ELISA testom je dobijen kod 43 (15,4%) svinja, 17(18,7%)srnai56(17,6%)divljihsvinja(Escribano-Romeroisar.2015).Dobije-nirezultatisuukazivalinaintenzivnucirkulacijuVZNnacelokupnomispitivanompodručju,sakcentomnautvrđenuintenzivnijucirkulacijuVZNnapodručjuseverazemlje(područjeVojvodine).

Prisustvo VZN u prirodnim domaćinima i vektorima virusa u Srbiji / Presence of WNV in natural hosts and virus vectors in Serbia

PrvaispitivanjaprisustvaVZNkoddivljihpticauSrbijikaoprirodnogdomaći-navirusasupočelakrajem2011. iu toku2012.godine. Ispitivanjasubilapresvegapotaknutaprethodnonavedenimserološkimispitivanjimasprovedenimkodkonja.UciljuutvrđivanjaprisustvavirusaZapadnogNilauSrbiji,ispitanojepri-sustvospecifičnihantitelaprotivVZNukrvnimserumima92divljepticeiprisus-tvosamogvirusauzbirnimuzorcimatkiva81divljeptice.Naovajnačinjeukup-notestirano133divljihptica,svrstanihu45migratornihinemigratornihvrstaiz27familija,uzorkovanihiliprikupljenihtokom2012.godinenapodručjuVojvodine(Petrovićisar.,2013).Uzorcisupoticaliodživihzarobljenihdivljihptica(nekeodnjihtokompostupkaprstenovanja),divljihpticakojesuuginuleurehabilitacionomcentruuSuboticiiliodonihkojesupronađeneuginuleiposlateucentar.Prisus-tvospecifičnihantitelaprotivVZN jeutvrđenonekomercijalnim,prethodnovali-dovanimELISAtestom,baziranimnarekombinantnomE(rE)proteinuomotačavirusa. Svi uzorci krvnih seruma koji su dali pozitivnu reakciju u ELISA testu,kaoi jedanbrojuzorakasanegativnimnalazom,suispitaniinaprisustvovirus


119

specifičnihneutralizacionihantitelapomoćuPRNT90 testanakulturiVeroćelija.Prisustvo anti-WNV IgGantitela jeutvrđenoELISAtestomkod7(7,6%)uzora-ka:4uzorkaserumalabudova(Cygnus olor),2uzorkaorlabelorepana(Haliaee-tus albicillas), i1uzorkufazana(Phasianus colchicus).PetodovihuzorakasuneutralisalaVZNnakulturićelijauniskomPRNT90titrukojisekretaood22do58,osimuzorkajednogorlabelorepana,kodkogajeutvrđentitarantitelapreko160(PRNT90>160).Triodpomenutih7seropozitivnihpticasustanarice(2orlabelorepanaifazan)doksuprestale4seropozitivnepticelabudovikojispadajuumigratornevrstepticaalimogubitiistanariceuzavisnostiodjačinezime.Porednavedenog,jedanod12uzorkaserumatestiranihPRNTtestomnaUsutuvirus(USUV)jedaopozitivannalaz,ukazujućinaistovremenucirkulacijuiovogflavivi-rusaupopulacijidivljihpticanapodručjuSrbije(Petrovićisar.,2013).

PrisustvogenomavirusaZapadnogNilauuzorcimatkiva81divljepticejevršenomolekularnommetodomRT-qPCR(reverznatranskricija–lančanareakci-japolimerazeustvarnomvremenu)ipozitivannalazjedobijenuuzorcimatkiva9ptica:3jastreba(Accipiter gentilis),2orlabelorepana,1galeba(Larus michahell-is),1sivevrane(Corvus cornix),1brkatesenice(Panurus biarmicus)i1fazana.Sedamodovihpticajeuginulotokomleta,adveptice(fazanijedanjastreb)suuginulekrajemzimeipočetkomproleća2012godine.Sedamod9pticapozitivnihnaprisustvovirusasubilestanarice,štoukazujenatodaprisustvoVZNuSrbijinijesamorezultatunošenjavirusaputemmigratornihpticasvakegodine,većdajeVZNiendemskiprisutannapodručjuSrbije(Petrovićisar.,2013).Poredto-ga,5od9pticapozitivnihnaprisustvovirusapripadajugrabljivicama,ukazujućinačinjenicudaovevrstepticaimajuznačajnuuloguuprenošenjuVZNnanašimpodručjimaštojeusaglasnostisanalazimauokolnimdržavama(Bakonyiisar.,2006).Genomisvihutvrđenihvirusnihizolatasuiparcijalnosekvencioniraniude-lugenomakojikodirasintezustrukturnogproteinaomotačavirusa(E–enveloperegiongenoma),aizolatizjednogjastrebaSRB-NoviSad/12jeizolovannaVe-rokulturićelijaisekvencioniranudužiniceloggenoma.Filogenetskomanalizomimolekularnomtipizacijomizolatautvrđenojedasvispadajuuliniju2VZNidasuveomasličniizolatimakojisuuzrokovaliepidemijekodljudiiživotinjaupro-teklihnekolikogodinauMađarskoj,RumunijiiGrčkoj.Poredtoga,utvrđenojeidasviizolatiVZNizSrbijenisuidentičninegodaserazlikujuzanekolikonukleoti-daformirajućidvapotpunozasebnaogranka(klastera)virusakojasucirkulisalaistovremenotokomleta2012.godineuSrbiji(Petrovićisar.,2013).OvirezultatiukazujudajenajverovatnijeVZNušaouSrbijuunajmanjedvarazličitavremena,odnosnoputevaunosaitonajverovatnijeizMađarskeiRumunije.

UporedosaserološkimispitivanjemprisustvaVZNupopulacijikonjaiispi-tivanjimaprisustvaovogavirusakoddivljihptica,vršenasuiistraživanjaprisus-tvaVZNukomarcimakaovektorimavirusa.Prvaistraživanjasusprovedenajošuperioduod2005.do2010.godinenauzorcimakomaracaprikupljenihklopkamanabaziCO2uperiodimajun–oktobar(Petrićisar.,2012).Lokacijezauzorkova-nje,njihukupno66napodručju29naseljenihmestauVojvodini,suodabranena


120

osnovupoznatihlokalitetanakojimaseskupljajumigratornepticeinakojimajeodranijeutvrđivanaznačajnapopulacijavektoraVZN–komaracaizrodaCulex spp.(periodod2005.do2009.godine),kaoipredhodnihserološkihnalazaan-titelaprotivVZNukrvnimserumimaljudi,tesuklopkeipostavljanenalokalitetimanakojimasuutvrđeneseropozitivneosobe(tokom2010.godine).PrisustvoVZNjedetektovanorazličitim testovima,uključujućidetekcijuantigenavirusa(VecT-est®),izolacijuvirusanakulturićelijaimolekularnommetodomRT-qPCR(Petrićisar.,2012).NaovajnačinjenaprisustvoVZNispitanoukupno56757komaraca(841pulovaodoko50jedinki)kojisuspadaliu15vrsta.PrisustvogenomaVZNjeutvrđenosamou3zbirnauzorkakomaracauzorkovanih2010.godinenaloka-cijinovosadskegradskečetvrtiDetelinara.Ovojeujednoiprvinalazpotvrdepri-sustvaVZNuvektorskimkomarcimanapodručjuSrbije.Utvđenivirusniizolatizkomaracajeisekvencioniranipotvrđenkaoviruslinije2VZN(Petrićisar.,2012).

Tokomsezoneaktivnostikomaraca2012.godine,istovremenosapojavomprveepidemijeVZNuhumanojpopulacijiuSrbiji,vršenojekontinuiranoperio-dičnouzorkovanjekomaracana62lokalitetau31opštininapodručjuSrbije.Pri-sustvogenomaVZNje,zarazlikuodveomaniskeprevalenceutvrđeneuprethod-nomispitivanjusprovedenomod2005.do2010.godine,potvrđenoRT-qPCRtes-tomučak9,55%od314zbirnihuzoraka(pulova)komaraca(11113jedinkikoma-raca)sapodručja9opštinaitoukomarcimakojisupripadalivrstama:Cx. pipiens pipiens,Aedimorphus vexans and Culiseta annulata (Petrićisar.,u štampi).OvaispitivanjasupotvrdilaveomaintenzivnucirkulacijuVZNuvektorimavirusa,štojeirezultiralopojavomprethodnoopisaneepidemijekodljudi2012.godine.

Satestiranjemkomaracasenijestalonitokomzime2012.iranogproleća2013.godine.UtomperiodujenaprisustvogenomaVZNispitan31zbirniuzorakCx. pipiens pipienskomaracauhibernacijisa4lokaliteta,ergelakonjanakojimasuprethodnopotvrđeninalaziVZNukomarcimaili jepotvrđenaserokonverzijakodkonja(Petrovićisar.,2014).Ciljovogispitivanjajebiodasepokušautvrdi-tidaliVZNnanašimprostorimamožeprezimitiukomarcimakojiprezimljavajukaoadultiuzatvorenimprostorima. IspitivanjemnijedetektovanVZN,odnosnonijepotvrđenahipotezaomogućemprezimljavanjuVZNuadultnimkomarcima,odnosnoopstankuidaljemenzootskomširenjuVZNnaovajnačinnanekompo-dručju(Petrovićisar.,2014).

Tokom sezone 2013. godine je takođe vršeno kontinuirano periodičnouzorkovanje komaraca na 20 lokaliteta na područjuVojvodine.Nakon detaljneidentifikacijevrstakomaraca,kao iuranijim ispitivanjima, jedinkesugrupisaneupuloveuodnosunavrstuilokalitetuzorkovanjaitestiranemolekularnomRT-qPCRmetodologijomnaprisustvoVZN.Od306ispitanihpulovakomaracakojisuspadaliu15vrsta,pozitivannalaznaprisustvogenomaVZNjeutvrđenou28pulova(9,15%),štojetakođeukazivalonapodjednakovelikiintenzitetcirkulaci-jeVZNuvektorskimkomarcimakaoiprethodne2012.godine,štojeirezultiralopojavomdosadauSrbijinajvećeepidemijekodljudi2013.godine(Petrićisar.,u štampi).NekolikoizolatavirusaVZNutvrđenihukomarcimatokom2012.i2013.


121

godinejeisekvencioniranouEdelugenomavirusaisvisuklasifikovanikaoviruslinije2VZN(Petrićisar.,u štampi).

DobijenirezultatipotvrđujucirkulacijuVZNkoddivljihpticaikomaracauSr-bijiitovirusakojipripadaliniji2,kojisuuproteklih4godineuzrokovalivelikeepi-demijekodljudiiživotinjauRumuniji,GrčkojiItaliji.Sobziromnaovajnalaz,ve-likajeverovatnoćadasuovivirusniizolatiizazvaliiepidemijeljudiuSrbijitokom2012.i2013.godine,kaoidaćepredstavljatidaljupretnjuzazdravljekakoljuditakoiživotinja.StimuvezipostojivelikapotrebazakonstantnimnadzoromnadprisustvomicirkulacijomVZNnapodručjuSrbije.

SobziromnatodajepojavainfekcijeVZNkodživotinja,naročitokodkonjaidomaćepernateživinenajčešćepretečaialarmirajućiznakzaskorupojavuin-fekcijekodljudi,veterinarskaslužbauSrbijijeprepoznalasvojuznačajnuuloguuzaštiti javnogzdravlja ipokrenula jedannacionalniprogrammonitoringaVZNkodkonjaiseoskeživinekaosentinelživotinja,kaoikomaracaidivljihpticakaodomaćinaivektoraVZNnapodručjuSrbije.

Trenutni i budući koraci i očekivanja / Current and future steps and expectations

Uodnosunaprikazane rezultatemnogih sprovedenih seroloških i viruso-loških ispitivanja i realne pretpostavke o nastavku intenzivne cirkulacije VZN iopasnostizajavnozdravljeali izdravlježivotinjanapodručjuRepublikeSrbije,odaprila2014.godinejeUpravazaveterinuMinistarstvapoljoprivredeizaštiteživotnesredinepokrenulanacionalni programmonitoringaVZN, koji na terenusprovodeveterinarskinaučniispecijalističkiinstitutiinadležneveterinarskestan-ice.OsnovniciljmonitoringajeranadetekcijaprisustvaVZNnanekompodručjuipravovremenoalarmiranjehumanezdravstveneslužbeilokalnihsamoupravara-dikontrole–suzbijanjakomaraca,informisanjastanovništvaipreduzimanjasvihmogućihpreventivnihmerazaštiteljudi.Programmonitoringa–nadzorapojaveiširenjaVZNsezasnivanaindirektnomidirektnompraćenjuprisustvaVZNupriro-di. Indirektnopraćenjevirusasevršiserološkim testiranjemnaVZNseronega-tivnih–sentinelkonjaiživineizleženetokom2014godine(mladejedinkeizleženeugodiniukojojsevršinadzor).Serološkatestiranjasevršekontinuiranoiperi-odično(svake2nedeljekodživineijednommesečnokodkonja)uperioduaktiv-nostikomaraca(maj–septembar).BrojsentinelživotinjakojesepratejedefinisannanivousvakogaokrugaRepublikeSrbijeitouodnosunavisinurizikaodpojaveinfekcijeVZNnatomokrugu,aonajeodređenanaosnovupostojećihpodatakaoobolelimljudimau2012.i2013.godiniipredhodnihserološkihispitivanjaspro-vedenihkodkonja.Nalazserokonverzijekodsentinalživotinje(nalazspecifičnihantitelaprotivVZNukrvnimserumimapredhodnoseronegativnihjedinki)predsta-vljadokazprisustva–cirkulacijeVZNnatompodručju.Direktnopraćenjeprisus-tvaVZNsevršikontinuiranimiperiodičnimispitivanjimazbirnihuzorakakomara-cauzorkovanihsvakedvenedeljeuperiodunjihovenajvećeaktivnosti(maj‒sep-tembar)idivljihptica(tkivauginulihibrisevaživihprijemčivihvrstadivljihptica)na


122

prisustvoovogavirusa.Brojuzorakazaispitivanjejetakođeodređenpookruzimanaosnovuvisinerizika.

Sobziromnapostavkuprogramanadzora,kojipredstavljamešavinuuspeš-nihmetodološkihprilazanadzoruovevirusneinfekcijekojiseprimenjujuusvetu,možeserealnopretpostavitidaćetokom2014.inarednihgodinabrzinadetekci-jecirkulacijeVZNnapodručjubitibrža,ainformisanjeipreventivnemerezaštitestanovništvauključujućiimerekontrolekomaracapravovremene,štoćezajednodoprinetismanjenjubrojaobolelihosobaismanjitiopasnostizazdravlježivotinja,naročitokonjanapodručjuRepublikeSrbije.

ZAHVALNICA/ACKNOWLEDGEMENT:

Rad je realizovan po projektu TR31084 koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkograzvojaRepublikeSrbije,kao iprojektaTR43007finansiranogod istogMinistarstva iprojektabroj: 114-451-2142/2011-01finansiranogodPokrajinskogsekretarijatazanaukuitehnološkirazvojPokra-jineVojvodine./This work is realized within the project TR31084 funded by Ministry Ministry of Education, Science and Technological Development of the Re-public of Serbia, the project TR43007 funded by the same Ministry, as well as the project number 114-451-2142/2011-01 funded by Provin-cial Secretariat for Science and Technological Development AP Vojvodina.

1. BagnarelliP,MarinelliK,TrottaD,MonachettiA,TavioM,DelGobboR,CapobianchiMR,MenzoS,NicolettiL,MaguranoF,VaraldoPE.HumancaseofautochthonousWestNileviruslineage2infectioninItaly.EuroSurveill.2011;Vol16,No43,pii=20002.

2. BakonyiT,IvanicsE,ErdelyiK,UrsuK,FerencziE,WeissenbockH,NowotnyN.Lineage1and2strainsofencephaliticWestNilevirus,centralEurope.EmergInfectDis2006;12(4),618-623.

3. BarbićLj,Liste,E,KatićS,StevanovićV,MadićJ,StarešinaV,LabrovićA,DiGennaroA,SaviniG.SpreadingofWestNilevirus infectioninCroatia.VeterinaryMicrobiology2012;Vol159,No3-4,504–508

4. BlitvichBJ.TransmissiondynamicsandchangingepidemiologyofWestNilevirus.AnimHealthResRev2008;9(1),71-86.

5. BordjoskiM,GligićA,BoskovićR.ArbovirusneinfekcijeuSRSrbiji.VojnosanitPregl1972;Vol29,Nо4,173-175.

6. CalistriP,GiovanniniA,HubalekZ,IonescuA,MonacoF,SaviniG,LelliR.EpidemiologyofWestNileinEuropeandtheMediterraneanbasin.TheOpenVirolJ2010;No4,29-37.

7. DanisK,PapaA,TheocharopoulosG,DouglasG,AthanasiouM,DetsisM,AgoritsaB,TheodorosL,KassianiM,StefanosB,PanagiotopoulosT.OutbreakofWestNilevirusinfectioninGreece,2010.EmergInfectDis2011;17(10):1868-1872.

8. DauphinG,ZientaraS,ZellerH,MurgueB.WestNile:worldwidecurrentsituationinanimalsandhumans.CompImmunolMicrobiolInfectDis2004;Vol27No5,343-355.

9. ĐuričićB,VasićA,RogožarskiD,VojinovićD,ElezovićRadovanovićM,ManićM,MarićJ,Pro-kićN,IlićŽ,NovotnyN,GligićA.Seroepizootiological-epidemiologicalinvestigationandmapping ofWest Nile infection in the Republic of Serbia.Acta Veterinaria (Beograd)2013;Vol.63,No.5-6,569-579.DOI:10.2298/AVB1306569D



123

10. EpiSouthWeeklyEpiBulletin-N°232,22ndAugust–28thAugust2012(e-WEB)dostupnona:http://www.episouthnetwork.org/sites/default/files/bulletin_file/eweb_232_30_08_12.pdf

11. EpiSouthWeeklyEpiBulletin-N°240,17October–23October2012(e-WEB)dostupnona:http://www.episouthnetwork.org/content/episouth-weekly-epi-bulletin-e-web

12. ErdélyiK,UrsuK,FerencziE,SzeerediL,RatzF,SkareJ,BakonyiT.Clinicalandpathologicalfeaturesoflinage2WestNilevirus:InfectionsinbirdsofpreyinHungary.VectorBorneZoonoticDis2007;Vol7,No2,181-188

13.EuropeanCentreforDiseasePreventionandControl(ECDC).ReportedcasesofWestNilefeverfor theEUandneighbouringcountries.Situationsupdate30.November2012. [Pristu-pljeno 16 dec 2012].Dostupno na: http://ecdc.europa.eu/en/healthtopics/west_nile_fe-ver/West-Nile-fever-maps/Pages/index.aspx

14. EuropeanCentreforDiseasePreventionandControl(ECDC).WestNileFever–situationupdate06November2013.[Pristupljeno20nov2013].Dostupnona:http://ecdc.europa.eu/en/healthtopics/west_nile_fever/West-Nile-fever-maps/Pages/2013-table.aspx

15.Escribano-RomeroE,LupulovićD,MerinoT,BlázquezA-B,LazićG,LazićS,SaizJC,PetrovićT.WestNilevirusserosurveillanceinpigs,wildboarsandroedeerinSerbia.VeterinaryMicrobiology2015;Vol176,365-369

16.Garcia-BocanegraI,Jaén-TélleJA,NappS,Arenas-MontesA,Fernández-MorenteM,Fernán-dez-MoleraV,ArenasA.WestNilefeveroutbreakinhorsesandhumans,Spain,2010,Emer.Infect.Dis2011;Vol.17,No.12,2397–99.

17. HayesE,KomarN,NasciR,MontgomeryS,O’LearyD,CampbellG.Epidemiologyandtransmis-siondynamicsofWestNilevirusdisease.EmergInfectDis2005;Vol11,No8,1167-73.

18. Hrnjaković-CvjetkovićI,CvjetkovićD,PetrićD,MiloševićV,Jerant-PatićV,ZgombaM.Savreme-nasaznanjaoinfekcijivirusomZapadnogNila.MedicinskiPregled2009;Vol.62,No5/6,231-235

19.HubálekZ,HalouzkaJ.WestNileFever–are-emergingMosquito-borneviraldiseaseinEurope.EmergInfDis1999,Vol5,No5,643-650.

20. InstitutzajavnozdravljeSrbije.InfоrmаciјаоакtuеlnојеpidеmiоlоšкојsituаciјigrоznicеZаpаdnоgNilаnаtеritоriјiRеpubliкеSrbiјеu2014.gоdini-25.07.2014.(Dostupnona:www.batut.org.rs;http://www.batut.org.rs/index.php?content=940)

21. KomarN.WestNileviralencephalitis.RevSciTech2000;19:166–171.22. KomarN.WestNilevirus:epidemiologyandecologyinNorthAmerica.AdvVirusRes2003;Vol

61,185–234.23.KomarN,LangevinS,HintenS,NemethN,EdwardsE,HettlerD,DavisB,BowenR,BunningM.

Experimental infectionofNorthAmericanbirdswiththeNewYork1999StrainofWestNilevirus.EmergInfectDis2003;Vol9,No3,311-322.

24. KramerL,LiJ,ShiPY.WestNilevirus.LancetNeurol2007;6:171–181.25.LinkeS,NiedrigM,KaiserA,EllerbrokH,MullerK,MullerT,ConrathsFJ,MuhleRU,SchmidtD,

KoppenU,BairleinF,BertholdP,PauliG.SerologicevidenceofWestNilevirusinfectionsinwildbirdscapturedinGermany.AmJTropMedHyg2007;Vol77,358–364.

26.Lupulović D,Martín-AcebesM, Lazić S,Alonso-Padilla J, BláquezA-B, Escribano-Romero E,PetrovićT,SaizJC.FirstSerologicalEvidenceofWestNileVirusActivity inHorses inSerbia.Vector-BorneandZoonoticDiseases2011;Vol.11,No9,1303-05.

27. MadićJ,SaviniG,DiGennaroA,MonacoF,JukicB,KovacS,RudanN,ListesE.SerologicalevidenceforWestNilevirusinfectioninhorsesinCroatia.VetRec2007;Vol160,No2,772-773.

28. Martin-AcebesMA, Saiz JC.WestNile virus: a re-emerging pathogen revisited.World J Virol2012;1(2):51-70.

29.MedićS,vandenHovenR,PetrovićT,LupulovićD,NowotnyN.SerologicalevidenceofWestNilevirusinfectioninthehorsepopulationofnorthernSerbia.JInfectDevCtries2014;8(7):914-918.doi:10.3855/jidc.3885


http://www.episouthnetwork.org/sites/default/files/bulletin_file/eweb_232_30_08_12.pdf

http://www.episouthnetwork.org/content/episouth-weekly-epi-bulletin-e-web

http://www.episouthnetwork.org/content/episouth-weekly-epi-bulletin-e-web

http://ecdc.europa.eu/en/healthtopics/west_nile_fever/West-Nile-fever-maps/Pages/index.aspx

http://ecdc.europa.eu/en/healthtopics/west_nile_fever/West-Nile-fever-maps/Pages/index.aspx

http://ecdc.europa.eu/en/healthtopics/west_nile_fever/West-Nile-fever-maps/Pages/2013-table.aspx

http://ecdc.europa.eu/en/healthtopics/west_nile_fever/West-Nile-fever-maps/Pages/2013-table.aspx

http://www.batut.org.rs/

http://www.batut.org.rs/

http://www.batut.org.rs/index.php?content=940

124

30.PapaA,BakonyiT,XanthopoulouK,VazquezA,TenorioA,NowotnyN.Genetic characteriza-tionofWestNileviruslineage2,Greece,2010.EmergInfectDis2011;Vol17,920–922.

31.PetrićD,HrnjakovićCvjetkovićI,RadovanovJ,CvjetkovićD,JerantPatićV,MiloševićV,KovačevićG,ZgombaM, IgnjatovićĆupinaA,KonjevićA,Marinković,D,PazSánchez-SecoM.WestnilevirussurveillanceinhumansandmosquitoesanddetectionofcellfusingagentvirusinVojvodinaprovince(Serbia).HealthMED2012;Vol.6,No2,462-468

32.PetrićD,ZgombaM,IgnjatovićĆupinaA,BelliniR,HrnjakovićCvjetkovićI,MiloševićV,JerantPa-tićV,LazićS,PetrovićT.WestNileviruspresenceinmosquitoesinSerbiaduring2012.Uštampi

33.PetrovićT,BlazquezA, LupulovićD, LazićG,Escribano-RomeroE,FabijanD,KapetanovM,LazićS,SaizJC.MonitoringWestNilevirus(WNV)infectioninwildbirdsinSerbiaduring2012:first isolationandcharacterisationofWNVstrains fromSerbia.Eurosurveillance2013;Vol18,44,1-8.

34.PetrovićT,LazićS,LupulovićD,LazićG,BugarskiD,VidanovićD,Stefan-MikićS,MiloševićV,Hrnjaković-CvetkovićI,PetrićD.SerologicalstudyonWNVpresenceinhorsesinVojvo-dinaafterthehumanoutbreakinSerbiain2012.ArchBiolSciBelgrade2014;66(2),473-481.DOI:10.2298/ABS1402473P

35.PlatonovAE,FedorovaMV,KaranLS,ShopenskayaTA,PlatonovaOV,ZhuravlevVI.Epidemiolo-gyofWestNileinfectioninVolgograd,Russia,inrelationtoclimatechangeandmosquito(Diptera:Culicidae)bionomics.ParasitolRes2008;103,Suppl1,45-53.

36.PopovićN,MiloševićB,UroševićA,PolugaJ,LavadinovićL,NedelijkovićJ,JevtovićD,DulovićO.OutbreakofWestNilevirusinfectionamonghumansinSerbia,AugusttoOctober2012.EuroSurveill.2013;18(43):pii=20613.

37.SaviniG,CapelliG,MonacoF,PolciA,RussoF,DiGennaroA,MariniV,TeodoriL,MontarsiF,PinoniC,PisciellaM,TerreginoC,MarangonS,CapuaI,LelliR.EvidenceofWestNileviruslineage2circulationinNorthernItaly.VetMicrobiol2012;158No3-4,267-273.

38.SirbuAC,SirbuA,CelanuCS,Panculescu-GatejR,VazquezA,TenorioA,RebreanuR,NiedrigM,NicolescuG,PistolA.OutbreakofWestNilevirusinfectioninhumans.EuroSurveill2010;16(2).pii:19762

39.SmithburnKC,HughesTP,BurkeAW,PaulJH.Aneurotropicvirusisolatedfromthebloodofana-tiveofUganda.AmJTropMedHyg1940;20,471-492.

40. TrevejoRT,EidsonM.Zoonosisupdate:WestNilevirus.JAmVetMedAssoc2008;232,1302–1309.

41. TsaiTF,PopoviciF,CernescuC,CampbellGC,NedelcuNI.AnepidemicofWestNileencephalitisinsoutheasternRomania.Lancet1998;352:767–771.

42. ValiakosG,TouloudiA,IacovakisC,AthanasiouL,BirtsasP,SpyrouV,BillinisC.Moleculardetec-tionandphylogeneticanalysisofWestNileviruslineage2insedentarywildbirds(Eur-asianmagpie),Greece,2010.EuroSurveill2011;16(18):pii=19862.

43.vanderMeulenKM,PensaertMB,NauwynckHJ.WestNilevirusinthevertebrateworld.ArchVi-rol2005;150,637–657.

44. Vesenjak-HirjanJ,Punda-PoliV,DobecM.GeographicaldistributionofarbovirusesinYugosla-via.JournalofHygiene,Epidemiology,MicrobiologyandImmunology(Prague)2001;35,129-40.

45.WeissenböckH,HubálekZ,BakonyiT,NowotnyN.Zoonoticmosquito-borneflaviviruses:world-widepresenceof agentswithprovenpathogenicity andpotential candidatesof futureemergingdiseases.Vet.Microbiol2010;140,271–280.

46.WodakE,RichterS,BagóZ,Revilla-FernándezS,WeissenböckH,NowotnyN,WinterP.Detec-tionandmolecularanalysisofWestNilevirusinfectionsinbirdsofpreyintheeasternpartofAustriain2008and2009.VetMicrobiol2011;149,No3-4,358-366.

47. ZieglerU,SeidowskiD,AngenvoortJ,EidenM,MüllerK,NowotnyN,GroschupMH.MonitoringofWestNileVirusInfectionsinGermany.ZoonosesandPublicHealth2012;Vol.59,95-101


125

WNV INFECTION - AN EMERGENT VECTOR BORNE VIRAL INFECTION IN SERBIA: CURRENT SITUATION

Petrović Tamaš, Lupulović Diana, Petrić Dušan, Vasić Ana, Hrnjaković Cvjetković Ivana, Milošević Vesna, Vidanović Dejan, Šekler Milanko, Lazić Sava,

Đuričić Bosiljka , Plavšić Budimir, Saiz Juan-Carlos

WestNilevirus(WNV)isaneurovirulentmosquito-borneFlaviviruswithzoonoticpo-tential.Virusismaintainedinnatureinanenzootictransmissioncyclebetweenavianhostsandmosquitovectors,butoccasionallyinfectsothervertebrates.Theinfectioninhorsesandhumanscanbeasymptomaticoritcanhavedifferentclinicalmanifestationsrangingfromlightfebrilediseasestofatalmeningoencephalitis.Recently,thenumber,frequencyandseverityofoutbreakswithneurologicalconsequencesforbirds,humansandhorseshaveincreaseddramaticallythroughoutcentralandsouthEurope,includingSerbia,posingaseriousveterinaryandpublichealthproblem.

TheemergencyofWNVinfectionsinSerbiaisdescribedthroughthecurrentepide-miologysituationbasedonrecentdataontheincidenceofWNVinfectionamongvirusnat-uralhostsandvectors;sentinel(horses)andotheranimalspecies,andinhumanpopula-tion.TheresultsoftheWNVserologystudiesconductedonhorsebloodsamplescollectedindifferentoccasionsduringthelastsixyears,andtheresultsoftheserologystudiescon-ductedamongotheranimalspecieslikepigs,wildboars,roedeeranddogsinSerbiaarepresentedanddiscussed.Also,theresultsofthefirststudiesonWNVpresenceinmosqui-tovectorsandinwildbirdsasvirusnaturalhostsinSerbiaarepresentedandanalyzed.Inaddition,thedataontheWNVserologystudiesconductedinhumanpopulationinSerbiainthelastfewyears,andtheexistingdataofWNVoutbreaksin2012and2013areincluded.

RegardingtheexistingknowledgeonWNVepidemiologysituation, thecrucialroleofveterinaryserviceinearlydetectionofWNVpresenceandongoingnationalprogramofWNVsurveillanceinsentinelanimals,mosquitoesandwildbirdsarediscussed.

Keywords:WestNilevirus,antibodyandvirusdetection,domesticandwildanimals,humanpopulation,mosquitoes,surveillanceprogram,Serbia

ENGLISH


126

ЛИХОРАДКА ЗАПАДНОГО НИЛА – СЕРЬЕЗНАЯ ВЕКТОРНАЯ ВИРУСНАЯ ИНФЕКЦИЯ В СЕРБИИ: ТЕКУЩАЯ СИТУАЦИЯ

Петрович Т., Лупулович Диана, Петрич Д., Васич Ана, Хрнякович Цветкович Ивана, Милошевич Весна, Виданович Д., Шеклер М., Лазич С.,

Джуричич Босилька, Плавшич Б., Saiz Juan-Carlos

Вирус Западного Нила (ВЗН) нейровирулентный переносимый комарамифлавивирус, с зоонотическим потенциалом. Вирус сохраняется в природе вэнзоотическом цикле между птицами в качестве хозяев и комарами как векторомвируса, ноодновременноможет статьисточникомзаражениядругихпозвоночных.У людей и лошадей заболевание может протекать бессимптомно или с разнойклиническойкартиной,отфебрильногосостояниядолетальногоменингоэнцефалита.ВпоследниегодывЦентральнойиЮжнойЕвропе,атакжевСербии,драматичноувеличилосьчисло,частотаитяжестьзболеваниясневрологичскимиосложнениямиу птиц, людей и лошадей, что является серьезной проблемой ветеринарии иобщественногоздравоохранения.

Серьезность проблемы заражения ВЗН в Сербии характеризуется текущейэпизоотическо-эпидемиологической ситуацией, основывающейся на недавнополученных сведениях о присутствии этого инфекционного заболевания средиестественных хозяев и вектора, у лошадей как индикаторных животных и другихвидов, а также в человеческой популяции. Описаны результаты серологическихисследований, проведенных в Сербии на образцах сыворотки крови лошадей,взятыхвразличныепериодызапоследние6лет,атакжерезультатысерологическихисследований, проведенных на образцах сыворотки крови животных другихвидов, таких как свиньи, дикие кабаны, олени и собаки. Также представлены ипроанализированырезультатыпервыхисследованийприсутствиявирусаукомаров-векторовидикихптиц,естественныххозяев,вСербии.Крометого,представленырезультатысерологическихисследований,проведенныхвчеловеческойпопуляциинвСербиивпоследниенескольколет,атакжеданныеобэпидемияхв2012и2013году.

Наосновеимеющихсясведенийобэпидемиологическойситуациподчеркиваетсяключевая роль ветеринарной службы в раннем обнаружении присутствия ВЗН изначимость текущей национальной программы мониторинга присутствия ВЗН уиндикаторныхживотных,комаровидикихптицвСербии.

Ключевыеслова:вирусЗападногоНила,детекцияантителивируса,домашниеидикиеживотные,люди,комары,программамониторинга,Сербия

РУССКИЙ


127

* Rad primljen za štampu 17. 08. 2014. godine**Drsc.vet.med.DraganŠefer,redovniprofesor,drsc.vet.med.RadmilaMarković,vanredniprofesor,dr sc. vet.med. JelenaNedeljković-Trailović, vanredniprofesor,dr sc. vet.med.BrankoPetrujkić,docent,drsc.vet.med.StamenRadulović,asistent,drsc.SvetlanaGrdo-vić,vanredniprofessor,Katedrazaishranuibotaniku,Fakultetveterinarskemedicine,Univer-zitet u Beogradu


DOI10.2298/VETGL1502127S UDC60:636.085

PRIMENA BIOTEHNOLOGIJE U ISHRANI ŽIVOTINJA THE APPLICATION OF BIOTECHNOLOGY IN ANIMAL NUTRITION*

Šefer D., Marković Radmila, Nedeljković-Trailović Jelena, Petrujkić B., Radulović S., Grdović Svetlana**

Hrana za životinje treba istovremeno da objedini više ciljeva, tj. treba da obezbedi dobro zdravlje životinja, dobre proizvodne i repro-duktivne performanse, smanji zagađivanje čovekove okoline ali i da utiče na namirnice animalnog porekla, da ih pored osnovnih hranljivih materija, snabde i određenim korisnim materijama koje mogu da de-luju preventivno na pojavu raznih oboljenja ljudi u savremenim uslovi-ma življenja.

Ovaj kompleksan zadatak podrazumeva primenu naučnih saz-nanja iz oblasti biotehnologije u proizvodnju hrane za životinje a takođe uključuje i upotrebu specifičnih hraniva nastalih kao rezul tat najnovijih dostignuća iz pojedinih naučnih disciplina kao što su molekularna biologija i genetski inženjering. Kao rezultat istraživanja u ovim oblasti-ma stvoreni su varijeteti žitarica i leguminoza sa poboljšanim nutri-tivnim svojstvima. Sa druge strane, da bi se dobio bezbedan proizvod, odnosno namirnica animalnog porekla, nameće se upotreba supstanci prirodnog porekla (kao što su probiotci, prebiotici, fitobiotici, enzimi, helati, …) koje će doprineti boljoj svarljivosti i potpunijem isko-rišćavanju određenih hranljivih materija iz hraniva. Na taj način se u značaj noj meri smanjuje deo nesvarenih materija i zagađivanje zem-ljišta i atmosfere.

Specifični dodaci u ishrani životinja, koji su proistekli iz bioteh-noloških istraživanja najčešće se koriste da bi se prevazišli problemi u vezi sa određenim nivoom proizvodnje ili zdravstvenim stanjem životinja.Tu se ubraja grupa nehranidbenih ingredijenata koja reguliše mikrofloru digestivnog trakta, pH, prirast, modifikuje procese metabo-lizma i slično.

Ključne reči: biotehnologija, intenzivno stočarstvo, ishrana

128

Vet.glasnik69(1-2)127-137(2015)ŠeferD.isar.:Primenabiotehnologijeuishraniživotinja

Biotehnologija,kojojsepredviđaveomaaktivnaulogaubudućnostinesamounaučnomrazvojunegoiutehnološkomrazvoju,prioritetnajeoblastrazvojaka-kouSAD-u,takoiuEvropskojuniji(EU).Smatrasedapostignutirezultatinapo-ljubiotehnologijeprevazilazenaučnidomeniulazeuoblastekonomije,zakono-davstva,kvalitetaživota,paipolitike.

Biotehnologijaunajširemsmislujeprimenabiologijeudobijanjunekogproiz-voda.Evropskafederacijabiotehnologaje1992.godinedefinisalabiotehnologi-jukaoprimenubiohemije,mikrobiologije i inženjerskihznanjauciljukorišćenjamikroorganizama,kulturabiljnihiživotinjskihćelijaitkivailinjihovihdelovauin-dustrijskojproizvodnji.Naosnovuovedefinicijesevididaonaimaizrazitumulti-disciplinarnost(Popov,2000).

Dabi industrijahranezaživotinjeuspeladaseodrži,zbogsveizraženijihpromenahabitulanihijestivihnavikaljudi(vegetarijanstvo,pokretzdravehrane)kao i novih zakonskih regulativa, ona treba da uvaži mišljenje potrošača i dapokušadamuponudionoštoontraži–prirodneživotinjskeproizvodečijomseproizvodnjomnezagađuježivotnasredina.

Prirodnabiotehnologijasesasvojimrešenjimapojavilaupravovremeuvaža-vajućikaosvojeosnovnooruđe–prirodnealternative.Zbogsvevećihzahtevasvetskogpotrošačkoglobija,apoštujućiproizvodneprioritete(boljeiskorišćava-njehrane,dužaodrživost,lakšamanipulacija)sakonačnimciljempovećanjapro-izvodnje i poboljšanja kvaliteta namirnica animalnog porekla, pored osnovnihhranivausmešesedodajevelikibrojaditivakojiimajurazličitenamene.Aditivisusupstancekoje,dodatedrugimumalimkoličinama,potencirajukorisne,asupri-mirajuštetneefekte.Industrijskuproizvodnjuhranezaživotinjepratistalnopove-ćanjebrojaraznihaditivatakodasedanaskoristivelikibrojrazličitihdodatakasatendencijomstalnogpovećanja.Osnovnapodelasvihdozvoljenihdodatakajena:

–sredstvakojastimulišuproizvodnju(stimulatorerasta);– sredstva koja omogućavaju održavanje normalnog zdravstvenog stanja

(preventivneilekovitedodatke);–sredstvakojaslužezadužeočuvanjehrane(konzervansi,stabilizatori,an-

tioksidanti,veziva);–sredstvazabolje iskorišćavanjehrane(enzimi,emulgatori, regulatoriki-

selosti);–sredstvakojakorigujumirisiukushrane;–sredstvakojapoboljšavajubojuživotinjskogproizvoda(pigmneti);–sredstvakojautičunaboljuprotočnosthranei–sredstvazadenaturisanje.Unizualternativnihrešenjaunovijojsvetskojliteraturinajčešćesepominju

hranivasaspecifičnimdejstvom,enzimi,probioticiiprebiotici.

Uvod / Introduction

129


Stimulisanje rasta kod životinja i najnovija biotehnološka rešenja / Growth stimulation in animals and the latest biotechnological solutions

Antibioticisuzabranjenizaupotrebuuciljustmulisanjarastaživotinja(2009).Onisusekoristili višeod50godina,ali vrlobrzo (većkasnih ‘60-tih) raste in-teresovanjenesamozanjihovepozitivne,većizamogućenegativne,paištetneefekte(rezistentnisojevienterobakterija,unakrsnarezistencija,rezidueantibioti-kaunamirnicamaanimalnogporekla,mogućegenotoksičnodejstvo).Danassezastimulisanjerastaživotinjakoristeprirodnaalternativnarešenja:prebiotici,pro-biotici,fitobioticiisinbiotici.

Probiotici predstavljaju mogućnost izbora stimulacije rasta korišćenjemfiziološkihpotencijala imehanizamaživotinja.Upotrebomprobiotikapostižusesličniefektikaoprikorišćenjuantibiotikastimštoseizbegavajumogućineželjeniefekti(rezidue,karenca,rezistencija,alergije,genotoksičnostidr.).

Značajupotrebepoželjnihvrstamikroorganizamakaostimulatorarastazas-nivasenajednostavnojčinjenicidasamozdravorganizamživotinjemožeupot-punostidaispoljigenetskipotencijalproizvodnihsvojstava.

Mikroorganizmi digestivnog traktaobezbeđujunormalnu funkciju sluznice,povećavajusvarljivost,stimulišumotilitetiimunološkisistem.Mehanizmiuključe-niunabrojanefunkcijenisuudovoljnojmerirazjašnjeni,alisezasadanajvišepominjetzv.“konkurentskoisključivanje”(competitiveexlusion-CE)kojesezas-nivanavišemehanizama.Ovajterminsekoristizaopisivanjeprocesakojimako-risnebakterije isključujupatogene(Šefer isar.,2013).Konkurentsko isključiva-nje podrazumevaprevenciju ulaska ili utemeljenja jednebakterijske populacijeugastrointestinalnom traktuzatošto jenišavećokupiranakonkurentnombak-terijskompopulacijom.Dabiuspela,kasnijapopulacijamoradabudesposobni-jadaseutemeljiiliodržiusrediniilimoradaproizvodiinhibitornajedinjenjapro-tivkonkurentnevrste(Bailey,1987).Mogućnostkočenjakolonizacijepatogenihmikroorganizamaucrevupoznatajepodnazivom“kolonizacionarezistenca”.Me-hanizmi(Bartlett,1979;Bocci,1992;Savage,1972)kojimanormalnabakterijskapopulacijaostvarujekolonizacionurezistencijuzasnivajusenanekolikodejstava:

–konkurencijazamestapripajanjanaintestinalnomepitelu;–lokalnaproizvodnjaantibiotika(bakteriokini);–konkurencijazahranljivesastojkei–obrazovanjeneodgovarajućegpH.Prebiotici su nesvarljivi sastojci hrane koji povoljno deluju na domaćina

selektivnostimulišućirasti/iliaktivnostjedneiliograničenogbrojavrstabakteri-jaudigestivnom traktu,čimepoboljšavajuzdravstvenostanjedomaćina.Sma-trasedaprebioticiispoljavajusvojedejstvolokalnoilisistemski.Prebioticidirek-tnostižuukolon,posedujuselektivnufermentacijuipomažuodržavanjueubiozeprvenstvenokorišćenjemodstranepoželjnemikrofloreipovećanjemekskrecijenepoželjnemikroflorefecesom.Poredtoga,mogudaispoljepozitivnesistemske

130

efekte nakonresorpcijefermentacionihprodukatametabolizmabakterija.Porednavedenog,prebioticimorajudaispunjavajuisledećekriterijume:

–dasenehidrolizujuiliresorbujuuprednjimpartijamadigestivnogtrakta;–dapredstavljajuselektivansupstratza jednu iliograničenbrojpoželjnih

vrstabakterija;–dastimulišurasti/ilimetaboličkiaktivirajupoželjnevrstebakterijai–dabuduumogućnostidaremeteprisutnumikrofloruuciljuzdravijekom-

pozicije.Izmeđubrojnihsastojakahranenesvarljivi ugljenihidrati (oligo i polisaha-

ridi),nekipeptidi iproteini iodređeni lipidipredstavljaju,zasada,kandidatezaprebiotike.Zbogsvojehemijskestrukturenabrojanekomponentenepodležuen-zimskojhidrolizinitiseresorbujuuprednjimpartijamadigestivnogtrakta,pamo-gudasenazovukolonalnahrana,odnosnohranakojadospevšiuzadnjepartijedigestivnogtraktaslužikaosupstratzaprisutnebakterije,indirektnoobezbeđujućidomaćinaenergijom,metaboličkimsupstratima iesencijalnimmikroingredijenti-ma.Odnaprednabrojanihsastojakaneskrobniugljenihidratizasadajedinimogudazadovoljenavedenekriterijumeprebiotika(Marković,2005).

Principdejstvamananabazirasenakompatibilnostistrukturemanozailek-tinakojisenalazenabakterijskimpilamaifimbrijama.Napovršinibaketrijako-jeujednoipreovlađujuupatologijidigestivnogtraktamonogastričnihživotinja(E. coli, Salmonella, Clostridium, Vibrio)nalazeselektiniprekokojihsebakterijepri-pajajuzapovršinuepitelnećelijecrevnemukozekojanasvojojpovršiniposedu-jepolisaharidnustrukturukojakonformacijskiodgovara lektinima(Sharon iLis,1993).Dodavanjemmananoligosaharidadolazidostvaranjakompleksamanan-bakterijačimeseonemogućavaadherencijapatogenazacrevnizid.

Sinbiotici predstavljaju kombinaciju probiotika i prebiotika. U ovom sluča-juseselektiraniprobiotičkimikroorganizmiprimenjujuusmešisasupstratomvi-sokospecifičnimzanjihovrast.

Fitogeni dodaci hrani za životinje se definišu kao jedinjenja biljnog pore-klakojasekoristeuishraniživotinjakakobiseunapredilanjihovaproduktivnostputempoboljšanjaproizvodnihrezultataživotinja,svojstavahrane,kaoikvalitetanamirnicaanimalnogporekla(Radulović,2014).

Antibakterijskodejstvoostvarujuuvezisanjihovomhidrofobnošćukojaimomogućavadaseutisnuufosfolipidnislojćelijskemembrane,iliputeminhibici-jebakterijskihenzimaireceptoravezivanjanaspecifičnimmestima.Poreddoka-zanogantibakterijskogdejstvabiljniekstraktiispoljavajukokcidiostatski,antihel-mintički,antivirusni,antikancerogeniiantioksidativniefekat.Biljniekstraktiputemspecifičnearomeutičunalučenjedigestivnihsokova,vremepasažecrevnogsa-držajaistimulativniuticajnaendokrinisistem.

Fitogenisurelativnomladagrupadodatakahranikojajeposlednjihgodinaprivuklaznačajnupažnju industrijekojasebaviproizvodnjomhranezaživotin-


131

je. Upoređenjusasintetskidobijenimantibioticimaianorganskimhemijskimma-terijama, ovi proizvodi dobijeni iz biljaka su prirodni, dokazanomanje toksični,nestvarajurezidue,imoglibipostatiidealnidodacihranizaživotinjeiuspešnozamenitiantibiotskepromotererastauhrani(Vukić-Vranješisar.,2013).Esenci-jalnauljakojasadržekaoglavnekomponentealdehideilifenole(cinamaldehid,citral,karvakrol, timol,eugenol)pokazujunajvećuantibakterijskuaktivnost,dokesencijalnauljakojasadržeterpenskealkoholeposedujuneštomanjuaktivnost.Sobziromnaporekloinačindobijanjaklasifikujuseučetiripodgrupe:

1.bilje(cvetajućebilje,biljenaliktravi,jednogodišnjebilje);2.začini(botanicals),celabiljkailideobiljke(npr.lišće,koren,seme,koras

intenzivnimmirisomiliukusomkojeseuobičajenododajeljudskojhrani);3.eteričnaulja (isparljive lipofilnekomponentedobijnehladnomekstrakci-

jomiliekstrakcijomvodenomparomilialkoholnomdestilacijom);4.uljnesmole(ekstraktidobijeninevodenimrastvaračima).

Enzimi / Enzymes

Ciljdodavanjaenzimajedopunaaktivnostiendogenihenzimaživotinja,ot-klanjanjeantinutritivnihmaterija(glukani,fitati)izpojedinihhraniva,povećanjeen-ergetskeihranljivevrednosthranivanaosnovuvećedostupnostipojedinihhran-ljivihmaterijazaresorpciju,kaoismanjivanjeizlučivanjaneiskorišćenihhranljivihmaterija u spoljašnju sredinu.

Danassu,kaododacihrani,odpraktičnogznačajaenzimicelulolitičkogen-zimskogkompleksa (celulaza ipektinaza ),kompleksaNSP(-glukanaza,ksila-naze, (-galaktozidaza), proteaze, amilaze i fitaza (Choct, 1996).Takođe, omo-gućavaseperforiranjećelijskihzidovaidostupnost“zarobljenih”hranljivihsasto-jakaunutarnjih,digestivnimenzimima,aistovremenohidrolizomNSP-apoveća-vaseinjihovaiskoristljivost.

Galaktozidi su galaktooligosaharidi prisutni u većim količinama u sojinomzrnuisačmi.Ovajedinjenjasenerazlažuutankomcrevujervišikičmenjacinelučeenzimezanjihovorazlaganje,većsefermentišuudebelomcrevu.Nekimo-guizazvatiantinutritivneefektekaoštosunadutostiliotežanovarenje(Classen,1996).Dodatkomenzima(-galaktozidazeuobrokenabazisojeinekihdrugihma-hunarkipostignutojesmanjenjenivoagalaktozida.

Činjenica da fosfor učestvuje umnogo višemetaboličkih procesa nego ijedan drugimineral svrstava ga u esencijalne elemente umetabolizmu životi-nja.Uhranivimabiljnogporeklafosforseunajvećemstepenu(50‒80%ukupnogfosfora)nalaziufitinskojformikojajeneiskoristivapresvegazamonogastričneživotinje(Oberleas,1973;Raboy,1990).

Uciljurazgradnjekompleksafitinskekiselineioslobađanjafosfora,odnos-no smanjenja potrebne količine neorganskog fosfora dodaje se enzim fitaza(Šefer, 2002).Obziromna lociranost fitata u aleuronskomsloju preporučuje se


132

kombinovanaupotrebacelulolitičkihenzimakao(-glukanazeipentozonazaukom-binacijisafitazomuciljupovećanjaaktivnostiendogenefitazeudigestivnomtrak-tuživine.

Mikroelementi / Microelements

Mikroelementisuživotinjamapotrebniumalimkoličinamaiučestvujuuskorosvimfiziološkimibiohemijskimprocesima.

Mikroelementiseobezbeđujuživotinjamaprekohrane(prisutni),posebnimdodavanjem(dodatiprekopredsmeša)ilikrozvodu.Uintenzivnojproizvodnjido-davanjejeobavezno(Lyons,1994)jersesamotakomoguobezbeditiudovoljnimkoličinamazaoptimalnozdravstvenostanjeiproizvodnerezultate.

Resorpcijamikroelemenatanezavisisamoodsadržajauhrani,negoioddobaživotinje,elektrohemijskereakcijeucrevima ioblikaukomesemikroele-ment nalazi.

Poredneorganskihformimineralnihmaterija,danassesvevišekoristetzv.„helatne“forme(HynesiKelly,1995),odnosnoorganskivezanimikroelementi.

Bilokojaodprirodnihaminokiselinamožeformiratistabilanpetočlaniprstensametalnimjonom.Kadaseformirakomplekskojiposedujejedanilivišehetero-cikličnihprstenovanazivase»helat«.Komercijalnimineralnidodaci seopisujukaoproteinatiabiopleksisusmešaaminokiselinaipeptida.

Vitamini / Vitamins

Zasprečavanjesimptomadeficitarnostiiodržavanjazdravljaživotinjakoristesevitaminskipremiksikaointegralnideosmešazastočnuhranu.Poznatojedasevitaminidodajunanivoumiligramailigramasupstancepotonihrane,auci-ljuboljeraspodeletakomalihkoličina,sastojciseprvomešajusaodgovarajućimnosačemizatimuvidugotovogpremiksadodajuuhranu.Danasseuglavnomko-ristevitaminiuoblikuformulisanihproizvodaizrazlogavećestabilnosi,boljebio-iskoristivosti i uniformne raspodele.

Jasnojedajejedanodnajvažnijihkriterijumazarazmatranjekvalitetapre-miksastabilnostvitamina.Nijevažnasamopojedinačnastabilnostvitamina,negoistabilnostsvihvitaminaunetihupremiks.Mnogifaktoriutičunastabilnostvita-minameđukojimasunajvažnijitemperatura,pH,kiseonik,izlaganjesvetlu,kata-lizatori,inhibitoriivreme.

Aminokiseline / Aminoacids

Mogućnost zamenedela izvora proteina uvođenjemsintetskih aminokise-linaopisana jeubrojnimradovima idokazanauvelikombrojuogleda.Kaore-zultat toga proizašle su opšteprihvaćene preporuke o potrebama životinja u


133

proteinima (NationalResearchCouncil,1994;AECTables,1993)koje,umestoukupnekoličineproteina,dajupodatkesamoosadržajuesencijalnihaminokiseli-nauobroku.Korišćenjeovihpreporukanemasamonaučniaspekt,većipraktičnuosnovu.Naosnovunjihdošlo jedoširokoprihvaćenogkonceptaoptimalizacijeobrokanabazisadržajaesencijalnihaminokiselinabezobziranaučešćeukup-nihproteina,štojerezultiralopostizanjemzadovoljavajućihproizvodnihrezultatauzznatnoekonomičnijuproizvodnju.Ipak,sporadičnislučajeviizostankaželjenihproizvodnihrezultataukazalisunapotrebupoznavanjaiuvažavanjabrojnihfak-toraiprincipakorišćenjasintetskihaminokiselinaokojimasedosadanijevodilodovoljnoračuna.Usvimogledimarezultatisupokazalidapostojiograničenamo-gućnostsmanjenjaukupnihproteinaobrokadodavanjemesencijalnihaminokise-linapričemusepostižuzadovoljavajućiproizvodnirezultati,alinenanivouistihdobijenihkonvecionalnomishranomživotinja.

Tablični sadržaj aminokiselina u pojedinim hranivima (National ResearchCouncil,1994;AECTables,1993)neodgovarapravimvrednostima jerhranivapopravilusadržemanjekoličine.Zatoseračunskomoptimalizacijomobrokanaosnovuovakvihpodatakanepostižezadovoljavajućakoličinaesencijalnihami-nokiselina.Pored togapojedineživotinjskevrste(živina)posedujuznatnovećepotrebeupojedinimaminokiselinama(izoleucin,valin,triptofan).Naovajnačin,korišćenjemtabličnihpodatakaiopisanihpotreba,postižuseslabijiproizvodnire-zultatijerodnoslizina,kaoprvelimitirajućeaminokiseline,sadrugimesencijalnimamino kiselinama nije adekvatan.

Osobinesintetskihaminokiselinadaselakoresorbujuizdigestivnogtraktačestoslužeumarketinškomnastupukaojedanododlučujućihfaktorazanjihovuupotrebu, dok se njihovom prekomernom upotrebom postiže upravo suprotanefekat.Zarazlikuodintaktnihproteinahrane,kojimorajuprethodnodapodlegnuprocesimavarenjaudigestivnomtraktu,sintetskeaminokiselineseznatnobržeresorbuju.Zatosenamestimasintezeproteinajavljajuurazličitovreme,odnosnododateaminokiselinenemoguseiskoristitiupotpunostivećpodležudezaminacijiiuključivanjuuenergetskimetabolizam.Nakondigestijeiresorpcijeaminokiselineizintaktnihproteinastičuputemkrvinamestosuntezeproteina,aliseelongacijalancaproteinanevršijernedostajuaminokiselinekojesudodateikojesu,zbognavedenesituacije,izmetabolisane.

Kvasac / Yeast

Sumirajući pozitivne efekte uvođenja biotehnologije u proizvodnju stočnehranemoramoizdvojitistočnikvasaciproizvodeodkvascakaojednoodosnov-nihoruđauborbizapovećanjeproizvodnježivotinjanapotpunoprirodannačiniistovremenopovećanjeprofita.Kvascisupoznatizbogsvojedugogodišnjeupo-trebe u pekarstvu, pivarstvu i vinarstvu, s tim da biotehnologija promoviše i uproizvodnjistočnehraneerukorišćenjakulturekvasaca.


134

Poredvećpoznatenutritivnedimenzije,značajkvascauishraniživotinjaob-jašnjavaseinizomdrugihpovoljnihdejstavakojemožemopodelitina:

–sposobnostkvascadapovoljnoutičenanormalnumikrofloruburagakodpreživara,odnosnomikroflorucekumakodkonja,svinjaizečeva;

–ulogukvascaumodifikacijimikrofloredigestivnogtraktaistimulacijiimu-nog sistema i

–korišćenjerodaSaccharomyces cerevisaeuborbiprotivmikotoksikoza.Mnogi radovi ukazuju da kod preživara kulturaSacharomyces cerevisae

povećavabrojbakterijaurumenuislužikaopufer(stabilizujepHsadržaj)čimepoboljšavafermentacijuuburagu.

Esterifikacijomglukomananaporeklom izkvascadobijaseproizvodkojiuvelikojmeri apsorbujemikotoksine (aflatoksin, ohratoksin, fuzariotoksine itd.) idovodidonjihovebiodegradacije.

Uticaj ishrane na kvalitet namirnica animalnog porekla / The impact of nutrition on the quality of food of animal origin

Velikibrojistraživanjapokazujedaseishranomživotinjamožeuticatinado-bijanjenamirnicaanimalnogporeklaposebnogkvalitetaidužeodrživosti.

Najčešćifunkcionalnisastojcikojisekoristepriobogaćivanjuanimalnihna-mirnicasu:selen,omega-3masnekiseline,vitaminEikonjugovanalinolnakiseli-na(CLA)(Markovićisar.,2013).Navedenisastojciatraktivnisuprvenstvenozbogtogaštosevećnizgodinaurazvojufunkcionalnehranetežidizajniranjuvećegbrojaproizvodazaočuvanjezdravljasrcaismanjenjeprekomernetelesnemase,budućidasutonajvećiproblemimodernoganačinaživota.

Najčešćeseobraćapažnjanauticajishranenakvalitetmesa,odnosnonapHvrednost,mekoću,mramoriranost,kvalitetmasti,održivost,senzorneosobine.Istraživanjauovojoblastisubrojnaisložena,budućidaporedishraneuključujuuticajdrugihfaktora(genetskaosnova,postupakpreklanjaitd.)kojiznatnoutičuna kvalitet mesa.

Intenzivnoratarstvoistočarstvozahtevaupotrebuvelikihkoličinamineralnihđubriva,biološkistimulisanihizaštitnihagenasakojisenazivaju“agrohemikalije”.Ovipreparatidugomupotrebomzagađujuzemljišteihranu.Biotehnologijadajeveomaznačajandoprinosproizvodnji“bioinsekticida”i“biopesticida”.Poredtoga,uproizvodnji„biološkihđubriva”(organskađubriva),kojasunajboljazamenazamineralna,razvijenisupostupcikompostiranjaimetanizacije(metanskovrenje)organskogotpada(Popov,2000).

Naosnovusveganaprediznetog,biotehnologijapredstavljaveomaznačaj-nukarikuulancuproizvodnjehrane,tesemožerećidajeonaintegralnideopre-hrambeneindustrijeiindustrijehranezaživotinje.Istraživanjaprimenerezultatabiotehnologije i istraživanjanapoljugenske tehnologije i bioinženjerstvamogu


135

doprinetirešavanjunestašicevisokovrednehrane(protein)ienergije(bioetanol,metanisl.).Zaovurealizacijupotrebanjekoordinirani,multidisciplinarniitimskiradštotrebadaomogućisaradnjaunutardržave,regijeisveta.

ZAHVALNICA/ACKNOWLEDGEMENT:

Istraživanje je sprovedeno u okviru projekta “Odabrane biološke opasnosti za bezbednost/kvalitethrane animalnog porekla i kontrolnemere od farme do potrošača”,Tehnološki razvoj, 2011-2015,br. projekta: 031034. Nosilac projekta: Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Finansiranog od straneMinistarstvazaobrazovanje,naukuitehnološkirazvojRepublikeSrbije/The study was conducted within the project “The selected biological threat to the safety/quality of food of animal origin and control measures from the farm to the consumer”, TR 031034 financed by the Ministry of Education, Science and technological development of the Republic of Serbia

1. AEC Tables. Recommendation for animal nutrition. Rhone-Poulenc, Animal Nutrition, 1993,France.

2. BaileyJS.Factorsaffectingmicrobialcompetitiveexlusioninpoultry.FoodTechnol.,1987;41:88-92.

3. BartlettJG..Antibiotic-associatedpseudomembranouscolitis.Rev.Infect.Dis.,1979;1:530-538.4. BocciV.Theneglectedorgan:bacterialflorahasacrucialimmunostimulatoryrole.Perspectives

inBiologyandMedicine,1992;35,2,251-260.5. ChoctM.Theroleoffeedenzymesinanimalnutritiontowards2000.ProceedingsofXXWorld’s

PoultryCongress,NewDelhi,India,2.-5.September,1996;VolII:125-133.6. ClassenHL.Enzymesinaction.Feedmix.,1996;4,2:22-27.7. HynesM,KellyM.Metalions,chelatesandproteinates.Biotecnologyinthefeedindustry,1995;

233-248.8. LyonsPT.Biotecnologyinthefeedindustryandbeyond.Biotecnologyinthefeedindustry,1994;

1-50.9.MarkovićR,ĐorđevićV,BaltićMŽ.Theimportanceofconjugatedlinoleicacidformeatquality.

ProceedingsInternational57thmeatindustryconference.Meatandmeatproducts-per-spectivesofsustainableproduction,Belgrade,2013;17-23.

10.MarkovićR.»Uticajkorišćenjarazličitihstimulatorarastauishranibrojleranaproizvodnerezulta-teizdravstvenostanje«,Magistarskateza,FakultetveterinarskemedicineUniverzitetauBeogradu,2005.

11.NationalResearchCouncil.Nutritientrequirementsforpoultry9threv.ed.,.NacionalAcademyofSciences,Washington,DC.,1994.

12.Oberleas Din. Toxicants Occuring Naturally in Foods. p 363. NationalAcademy of Sciences,Washington,DC,1973.

13.PopovS.Osnovibiohemijskoginženjerstva”,TehnološkifakultetNoviSad,2000.14.RaboyV.5.Biochemistryandgeneticsofphyticacidsynthesis.In:InositolMetabolisminPlants,

1990;55-76.Wiley-Liss,Inc.15.RadulovićS.„Ispitivanjeuticajaprirodnihstimulatorarastanazdravstvenostanjeiproizvodnere-

zultateprasadiuodgoju“,Doktorskadisertacija,FakultetveterinarskemedicineUniver-ziteta u Beogradu, 2014.

16.SavageDC.DefiningtheLabaratoryAnimal.NationalAcademyofSciences,Washington,DC,1972;60-77.



136

17.ŠeferD.Efekatkorišćenjafitazeuishraniprasadinaproizvodnerezultate,iskoristivostfosforaistepenmineralizacijekoštanogtkiva,Doktorskadisertacija,Fakultetveterinarskemedi-cineUniverzitetauBeogradu,2002.

18.ŠeferD,RadulovićS,MarkovićR,Jakić-DimićD,Milić.Biotechnologicalsolutionsforthegrowthstimulationofbroilers.Proceedings10thInternationalSymposium„Moderntrendsinli-vestockproduction,Instituteforanimalhusbandry,Belgrade,2-4.10.2013,str.244-260.

19.SharonN,LisH.Carbohydratesincellrecognition.ScientificAmerican,1993.20.Vukić-VranješM,TolimarN,VukmirovićĐ,ČolovićR,StanaćevV,IkonićP,PavkovS.Effectof

phytogenicadditivesonperformance,morphologyandcaecalmicrofloraofbroilerchick-ens,BiotechnologyinanimalHusbandry,2013;29(2),311-319.

THE APPLICATION OF BIOTECHNOLOGY IN ANIMAL NUTRITION

Šefer D., Marković Radmila, Nedeljković-Trailović Jelena, Petrujkić B., Radulović S., Grdović Svetlana

Animalfoodhastoincorporatemultipleobjectives,ie.itshouldprovidegoodanimalhealth, goodproductionand reproductiveperformance, reducepollutionof theenviron-mentaswellashavetheimpactonfoodofanimalorigin,bysupplyingit,inadditiontobasicnutrients,withcertainusefulsubstancesthatcanactpreventivelyontheoccurrenceofvar-iousdiseasesinhumansinmodernlivingconditions.Thiscomplextaskimpliestheappli-cationofscientificknowledgeconcerningbiotechnologyinthefieldofanimalfeedproduc-tion,andalsoincludestheuseofspecificnutrientsthataretheresultofthelatestdevelop-mentsinspecificdisciplinessuchasmolecularbiologyandgeneticengineering.Asaresultofresearchesintheseareastherewerecreatedsomevarietiesofcerealsandlegumeswithimprovednutritionalproperties.Ontheotherhand,obtainingasafefoodofanimalor-iginproductimposestheuseofsubstancesofnaturalorigin(suchasprobiotics,prebiot-ics,phytobiotics,enzymes,chelatingforms..),whichprovidebetterdigestibilityandmorecompleteutilizationofcertainnutrientsfromthefeedstuff.Inthisway,thequantityofundi-gestedsubstancesaresignificantlyreducedaswellassoilandtheatmospherepollution.

Theuseofspecificadditives inanimalnutrition resulting frombiotechnological re-searchismostfrequentwhenaproblemconcerningcertainlevelofproductionoranimalhealthhastobeovercome.Thisimpliesagroupofnon-nutritionalingredientswhichareaimedtoregulatethedigestivetractmicroflora,pH,weightgain,aswellastomodifymet-abolicprocessesetc.

Keywords:biotechnology,intensivefarming,nutrition

ENGLISH


137

РУССКИЙ

ПРИМЕНЕНИЕ БИОТЕХНОЛОГИИ В КОРМЛЕНИИ ЖИВОТНЫХ

Д. Шефер, Радмила Маркович, Елена Неделькович-Траилович, Б. Петруйкич, С. Радулович, Светлана Грдович

Кормадляживотныхдолжныодновременносочетатьвсебенесколькоцелей:обеспечениехорошегосостоянияздоровьяживотных,хорошихпроизводственныхирепродуктивных показателей, уменьшение загрязнения среды обитания человека,ноиоказыватьвлияниенакачествопродуктовпитанияживотногопроисхождения,снабжая их, помимо основных питательных веществ, определенными полезнымивеществами, способными оказывать превентивное действие на возникновениеразличныхзаболеванийулюдейвсовременныхусловияхжизни.

Эта комплексная задача подразумевает применение научных знаний изобласти биотехнологий в отрасли производства кормов для животных, а такжевключаетиспользованиеконкретныхпитательныхвеществ,возникшихврезультатеприменения достижений отдельных научных дисциплин, таких как молекулярнаябиологияигеннаяинженерия.Врезультатеисследованийвэтихобластяхсозданысортазерновыхизернобобовыхкультурсулучшеннымипитательнымисвойствами.Сдругойстороны,дляполучениябезопаснойпродукции,аименнопродуктовпитанияживотного происхождения, становится необходимым использование веществнатурального происхождения (таких как пробиотики, пребиотики, фитобиотики,ферменты,хелаты…),способствующихлучшемуперевариваниюиполноноценномуусвоению определенных питательных веществ из корма. Таким способом взначительной мере сокращается объем непереваренных веществ и загрязнениепочвыиатмосферы.

Использование специальных добавок, полученных в результате биотехно-логических исследований, в кормлении животных, чаще происходит в случаях,когда есть необходимость преодоления проблем, связанных с определеннымуровнем производства или состоянием здоровья животных. В таких случаях при-бегаюткиспользованиюнепитательныхингредиентов,цельюкоторыхявляетсяре-гулирование микрофлоры пищеварительного тракта, pH, рост, корректированиепроцссовметаболизмаит.п.

Ключевыеслова:биотехнология,интенсивноескотоводство,питание.


138

139

* Rad primljen za štampu 05.09.2014. godine**Drsc.vet.med.DimitrijevićMirjana,profesor,BoškovićMarijadrvet.med.,drsc.vet.med.

BaltićMilan,profesor,drsc.vet.med.KarabasilNeđeljko,profesor,drsc.vet.med.TeodorovićVlado,profesor,drsc.vet.med.VasilevDragan,drsc.vet.med.KatićVera,profesor,Katedrazahigijenuitehnologijunamirnicaanimalnogporekla,FakultetveterinarskemedicineUniverzitetauBeogradu


DOI10.2298/VETGL1502139D UDK663/664:621.79866.017/.018

ZNAČAJ I UPOTREBA NANOPAKOVANJA U INDUSTRIJI HRANE* THE IMPORTANCE AND USE OF NANOPACKING IN FOOD INDUSTRY

Dimitrijević Mirjana, Bošković Marija, Baltić M., Karabasil N., Teodorović V., Vasilev D., Katić Vera**

U cilju zadovoljenja sve većih potreba za proizvodnjom hrane koja će do potrošača stići u bezbednom stanju, a istovremeno za-dovoljiti njihova očekivanja u pogledu kvaliteta, industrija pakovanja se konstant no razvija i teži ka implementaciji novih tehnologija u koje spada i nanotehnologija. Aplikacijom nanočestica i drugih nanomateri-jala različitih organskih i neorganskih jedinjenja u standardne materi-jale za pakovanje omogućava se poboljšanje osobina pakovanja kao što su fleksibilnost, čvrstina, propustljivost za gasove, vlažnost i svet-lost, termalna i hemijska stabilnost i biorazgradivost. Takođe, primena nanopolimernih materijala dozvoljava konstantan monitoring uslova u pakovanju, omogućavajući tako prezervaciju sveže hrane, produža-vanje održivosti namirnice, kao i poboljšanje kvaliteta i bezbednosti. Upotreba nanopakovanja na tržištu je dosta usporena i onemo gućena nedostatkom podataka o potencijalnom riziku po zdravlje ljudi i uticaju na životnu sredinu, kao i nedostatkom zakonskih regulativa. Ovi ne-dostaci utiču i na opštu sliku koju potrošači imaju o upotrebi nanoteh-nologije, ali kada se ovi problemi jednom prevaziđu upotreba nanopa-kovanja obećava da postane nezamenjiv deo industrijske proizvodnje hrane.

Ključne reči: nanotehnologija, pakovanja, antibakterijske osobine, meso

Industrijahranejesektorkojibeležikonstantanporastproizvodnje,ukomeuvek postoji potreba za stvaranjem kvalitetnijeg, bezbednijeg i za potrošača

Uvod / Introduction

140

Vet.glasnik69(12)139154(2015)DimitrijevićMirjanaisar.:Značajiupotrebananopakovanjauindustrijihrane

prihvatljivijegproizvoda.Uslednavedenog,ovaindustrijapredstavljametunovihtehnologija,ukojespadainanotehnologija,kojapredstavljapočetaknovetehnološke revolucije. Neosporno najviše istraživana i obećavajuća oblast nanotehnologije je primena nanomaterijala za proizvodnju pakovanja (Murray, 2007;Ozimekisar.,2010;ChaudhryiCastle,2011;Duncan,2011).Nanotehnologijapolimerapredstavlja interdisciplinarnopolje istraživanja,aobuhvatakarakterizaciju,fabrikacijuimanipulacijustrukturamaimaterijalimakojiimajunajmanjejednudimenziju(iliusvomsastavusadržekomponentekojeimajunajmanjejednudimenziju)urasponuod1do100nm(Azaredo,2009;Ozimekisar.,2010;Duncan,2011;Silvestreisar.,2011;Cushenisar.,2012;Baltićisar.,2013;ColesiFrewer,2013).Nanomaterijalisemogunaćiuforminanočestica,nanocevi,nanovlakana,nanofilamenatainanoploča(Ozimekisar.,2010;Cushenisar.,2012;Baltićisar.,2013).Trenutnosenanomaterijaliproizvodekorišćenjempristupa„topdown“podkojimsepodrazumevalomljenječesticavećihdimenzijamlevenjem,nanolitigrafijomiprecizniminžinjeringomdočesticananometarskihdimenzijaili„bottomup“metodomkojapredstavljaalternativninačinproizvodnjenanomaterijalakristalizacijom,uklanjanjemmetodom„slojposloj“,ekstrakcijom/evaporacijompomoćurastvarača, samosklapanjem ilimikrobiološkomsintezom (Azaredo,2009;Cushenisar.,2012).Uzavisnostiodnamenenanomaterijalisemoguproizvoditiodorganskihineorganskihjedinjenja,aliuobaslučajaimajurazličiteosobineodistihmaterijalavećihdimenzija.Smanjenjemdimenzijadolazidopromenaosobinamaterijalakaoštosumehaničke,hemijske,magnetne,optičkeosobineielektričnaitermičkaprovodljivost,načemuseizasnivaupotrebananotehnologijeuproizvodnjipakovanja(Ozimekisar.,2010;Cushenisar.,2012).Nanopolimernimaterijalipredstavljajuinovativnorešenjekojebitrebalodautičenapoboljšanjeosobinapakovanja,povećanjebezbednostiproizvodnjeuzekonomskeprednosti,jerbiredukovaloupotrebuenergijeuprocesuproizvodnje,aistovremenokaoposledicapovećanerazgradivostitakođeimalopovoljanuticajnaživotnusredinu,dovelodosmanjenjaotpadaimanjeemisiještetnihgasovakaoštojeugljen‒dioksid(Silvestreisar.,2011).Uciljuuspešneprimeneovenaprednetehnologijenaglobalnomtržištuneophodnojesavladatitehnološke,sigurnosneizakonskeprepreke,standardizovatiprocesproizvodnje iosiguratibezbedanproizvodkojićebitiprihvatljivzakrajnjegpotrošača.

Nanopakovanja i njihov značaj / Nanopackaging and its significance

Osnovnafunkcijapakovanjajedaodržekvalitetibezbednostproizvodatokomtransportaiperiodaskladištenja,kaoidaproduženjegovuodrživostsprečavajućidejstvoneželjenihagenasakaoštosumikroorganizmikvara,hemijskikontaminenti,kiseonik,vlaga,svetlostidr.(Pavlićevićisar.,2011;Rhimisar.,2013).Dabiseispuniliovizahtevipotrebnojedapakovanjanebudusamofizičkebarijereukojimasečuvanamirnica,većdaposedujuiodređeneinovativnefunkcije(Lončinaisar.,2013;Rhimisar.,2013).Osnovnimaterijalikojisekoristezaproizvodnjupakovanjakaoštosupapir,karton,plastika,staklo,metalilinjihova

141


kombinacijamoguispunjavatinekiodovihuslova,uzavisnostiodvrsteproizvodakojisepakuje.Ipak,natržištupostojikonstantapotrebazapoboljšanjemuslovaukojimasečuvajunamirnice,zbogčegaseulažuvelikinaporizaproizvodnjomnovihipoboljšanihmaterijalazapakovanje(Rhimisar.,2013).Jednavrstaovihmaterijalasu ionikojisadrženanomaterijale.Nanotehnologija jeprimenjenausvrhuproizvodnjepolimernihmaterijalapresvegadabiregulisalapropustljivostzagasovekaoštosukiseonikiugljen‒dioksid.Dokazanojedaprimenananotehnologijeuproizvodnjipakovanja takođepoboljšava idrugeosobinepakovanja,kaoštosuosetljivostnaUVzrake,stabilnost,čvrstinu,osetljivostnatemperaturu,amožeimatiuloguiudetektovanjuisprečavanjurazvojapatogenihimikroorganizamakvara(Silvestreisar.,2011;Cushenisar.,2012).Ovosurazlozizbogkojihnajvećesvetskekompanijezaproizvodnjupakovanjakonstantoispitujunanotehnologijupolimerauciljuobjedinjavanjamaterijalazapakovanjesapoboljšanimmehaničkim,optičkim,temperaturnimiantibakterijskimosobinama,kojibiomogućilipraćenjeuslovatokomtransportaiskladištenjahrane,tebionabiladostavljenadopotrošačaubezbednomiodrživomstanju(Silvestreisar.,2011).

Uodnosunaulogukojuimaju,nanopakovanjasemogupodelitina„poboljšana nanopakovanja“, „aktivna nanopakovanja“ i „inteligentna nanopakovanja“(Silvestreisar.,2011;Baltićisar.,2013).

Poboljšana nanopakovanja / Improved nanopackaging

Termin„poboljšana“nanopakovanjaodnosisenapolimernematerijalekojiimajuinkorporiranenanočesticeinatajnačinpoboljšavajuosobinepakovanja:fleksibilnost, čvrstinu, propustljivost za gasove, vlagu i svetlost, termalnu i hemijskustabilnostibiorazgradivost(ChaudhryiCastle,2011;Cushenisar.,2012;Silvestre isar.,2011;Baltić isar.,2013).Upotrebaovihpakovanjaomogućavazaštitu sveže hrane i produžava njenu održivost (Sorrentino i sar., 2007; Lee,2010;Duncan,2011).

Propustljivost zagasove je jednaodosobina zbog koje je započela proizvodnjananopakovanja,jerjeinkorporacijananomaterijalauvelikojmeriuticalanapoboljšanjeoveosobine.Kadamolekuligasaputujuizspoljašnjesredinekrozpolimernečesticemalihpromeranjihovaputanja jekrivudavaimolekuliznatnosporijestižudoupakovanehrane,uodnosunavećipromerpolimernihčesticakojesekoristeuproizvodnjikonvencionalnhpakovanjainatajnačinseodlažedifuzijagasovaizspoljašnjesredinekahraniiobrnuto(Nielsen,1967;Silvestreisar.,2011;Cushenisar.,2012).Jedanodnajčešćekorišćenihmaterijalazaproizvodnjuovakvihmaterijalajeglina,ainkorporcijomnanočesticaglineupolimere,stvorenjejedanodprvihmaterijlakojisunatržištupredstavljenikaopoboljšanananopakovanja(ChaudhryiCastle,2011;Silvestreisar.,2011).

Nekoliko različitih polimera kao što su poliamid, najlon, polistiren, etilen‒vinilacetatkopolimer,polimidipolietilentereftalatmogusekoristitizaproizvodnjupolimernihmaterijalakojisadržeglinu.Nanoglinaseobičnokoristiuobliku

142

montmorilonita(MMT),kojipredstavljahidriranualuminijumsilikatnuslojevituglinu(Paivaisar.,2008).MMTjerelativnojeftinirasprostranjenoblikglineizolovaneizpepela/stenavulkanskogporekla.Upotrebapolimernihmaterijalakojisadržečesticenanoglinemogusekoristitizaproizvodnjupakovanjazarazličitenamirnicepoputmesa,sira,cerealija,hranekojasekuvaupakovanju,kaoipakovanjazasokove,proizvodeodmlekaibocezapivaigaziranapića(Silvestreisar.,2011).Dokazanojedačesticeglineprimenjeneukomercijalnesvrhe,smanjujupropustljivostkiseonikaza70%.Nedavnojeuokvirujednogistražavanjadokazanodatransparentnimaterijalproizvedennovom,poboljšanommetodomkojisadržiglinusmanjujepropustljivostzakiseonikzaskoro100%(Cavaisar.,2006;Lagaron isar.,2007;Silvestre isar.,2011).Takođe jeukazanodaglinaprimenjenauproizvodnjimaterijalazapakovanjeutičenapoboljšanjemehaničkihosobina,termalnestabilnostiiotpornostinavatrukodnekolikopolimera,uključujućipolietilen,polipropilen,najlon6,poli(ekaprolakton),polietilentereftalatidr.(Parkisar.,2003;Bertiniisar.,2006;Silvestreisar.,2007;Cyrasisar.,2008;AdameiBeall,2009;Prioloisar.,2010).Povećanatermalnastabilnostsepripisujesporijojdifuzijiisparljivihprodukatarazlaganjauokvirunanokompozitakojisadržečesticegline(Silvestreisar.,2011).

Porednanočesticaglineinanoceviugljenika(CNTs),silikonoksida(SiO)isrebrooksida(AgO),kaoinekedrugenanočesticepoboljšavajumehaničkeosobine(čvrstina,snagaielastičnost)ismanjujupropustljivostzagasoveivlagu(Silvestreisar.,2011).

Poredtogaštoštitenamirniceodfaktoraspoljašnjesredineprodužavajućinjenu održivost, upotreba bionanokomponenata u ovimpakovanjima redukujeupotrebuplastike,zahtevamanjupotrošnjufosilnihgorivazaprocesproizvodnje,štoovapakovanjačinibiorazgradivijimismanjujekoličinuotpadnogmaterijlakojinastajeodlaganjemiskorišćenihpakovanja,činećiihekološkiprihvatljivim(Sorrentinoisar.,2007;SozeriKokini,2009;ChaudhryiCastle,2011;Cushenisar.,2012).

Aktivna nanopakovanja / Active nanopackaging

„Aktivna“nanopakovanjausebisadrženanočesticekojeomogućavajuinterakcijuizmeđupakovanja,hraneispoljašnjesredineinatajnačinimajuuloguuprezervacijihrane(Silvestreisar.,2011;Baltićisar.,2013).Kombinovanjematerijalazapakovanjehraneiaktivnihsupstancipredstavljanovnačinzakontrolisanjepovršinskekontaminacijehranemikroorganizmima,akorišćenjemnanotehnologijeomogućavaseproduženjeodrživostiproizvoda,kaoipoboljšanjekvalitetaibezbednostiidosmanjenjakoličineotpadaprouzrokovanogbacanjemhrane(Cushen i sar., 2012).Aktivna pakovanja dizajnirana su da oslobađaju ili apsorbujusupstanceuiliizpakovanjauhranuinjenookruženje,aupotrebananotehnologijeuaktivnimpakovanjimatrenutnosenajvišebaziranaproizvodnjiantimikrobnihpakovanja,kojasuposlednjihgodinaprivuklavelikupažnju(Azeredo,


143

2009;Silvestreisar.,2011;Lončinaisar.,2013).Ovapakovanjamoglabidapomognuukontrolipatogenihbakterijakojeuzrokujubolestiprenosivehranom,aliimikroorganizamakvara(Azeredo,2009).Takođe,eksperimentišesesaupotrebomnanočesticauproizvodnjipakovanjauciljukontrolisanjamolekulakiseonika,uklanjanjaetilenaiapsorpcije/emisijeugljen‒dioksida(AroraiPadua,2010;Silvestreisar.,2011).

Zaproizvodnjuantimikrobnihaktivnihnanopakovanjakoristesenanočesticemetala,nanomaterijalikojisadržemetalneoksideinanoceviugljenika.Ovečesticesemogukoristitikaoinhibitorirasta,bakteriocidiilinosiociantibiotika,adelujudirektnimkontaktomkojijeneophodanzaispoljavanjeaktivnosti,alitakođesporomigrirajuireagujusamaterijamaprisutnimuhrani(Guisar.,2003;Vermeirenisar.,2002;Cioffiisar.,2005;Huangisar.,2005;Linisar.,2005;KumariMünstedt,2005;Azeredo,2009;Silvestreisar.,2011).najvišeseispitujunanočesticesrebrainjihovauptrebauproizvodnjiantimikrobnihpakovanjavećjenašlakomercijalnuprimenu(Silvestreisar.,2011).Srebropokazuješirokspektarantimikrobneaktivnostiprema150različitihvrstagramnegativnih igrampozitivnihbakterija,gljivicama,protozoamainekimvirusima(Silvestreisar.,2011;Azeredo,2013).Takođe,srebropokazujenekebitneosobineproizvodnogprocesa,kaoštosutemperaturnastabilnostiniskaisparljivost(KumariMunstedt,2005).Zahvaljujućisvojojvelikojpovršiniiodnosupovršineizapremine,materijalizapakovanjekojisadrženanočesticesrebrasuefektnijiuinterakcijisamikrobnimćelijamaodčesticasrebravećihdimenzija(Anisar.,2008;Azeredo,2013).Mehanizamkojimmaterijalizapakovanjesananočesticamasrebradelujujošuveknijeupotpunostirazjašnjen,madapostojetrihipotezekojeobjašnjavajunjihovoantimikrobnodejstvo.Uskladusaprvomhipotezom,antimikrobnodejstvoovihmaterijalabazirasenapostepenomoslobađanju jonasrebrakoji inhibišustvaranjeATPaiDNKreplikaciju.Drugahipotezagovoriotomedajeantimikrobnimehanizamzasnovannadirektnomoštećenjućelijskemembrane,atrećinastvaranjureaktivnihkiseonikovihradikala(ROS)(Dallasisar.,2011;Rhimisar.,2013).Jonisrebravezujusezaelektonskugrupudonorakojisadržesumpor,kiseonikiazot(Morones,2005;Dallasisar.,2011;Silvestreisar.,2011).Sintezananopolimerakojisadržesrebromožebitiex situ i in situ. Ex situsintezasebaziranaprodukcijinanočesticahemijskomredukcijom,Onesepotomdispergujuupolimerizovanuformulaciju.Ovametoda,poredtogaštojerizičnazbogrukovanjasuvimnanočesticama,čestodovodidohemijskekontaminacijepovršinapakovanjaipodiženivotoksičnosti,aprilikomovakvognačinaproizvodnjenemožesepostićipravilnadispergovanostnanočestica(BalaniBurget,2006;Vimalaisar.,2010;Azeredo,2013).Tokomin situsinteze,nanočesticesegenerišuupolimerizovanimedijumizprekursorakojiispoljavajuboljedisperzionesposobnosti(Balanisar.,2010).Ovaj proces semožeobaviti fizičkom (UV/toplota)metodomkoja omogućavastabilnostoblikapakovanjaipravilnudispergovanostnanočesticaihemijskomredukcijomkoja rezultiraagregacijomčestica. In situsintezaomogućavastabilizacijujonasrebraiproizvodnjuujednomkoraku(Azeredo,2013).Celuloza


144

dobro vezujemetale sa pozitivnim električnim nabojem, kao što je srebro, a icitozanpokazujejakafinitetpremajonimasrebrausledprisustvaaminihidroksilgrupe,zbogčegaseovematerijemogukoristitiuproizvodnjinanopakovanjakojasadržesrebro(Varmaisar.,2004;Azeredo,2013).Nanočesticezlataicinkasuporedsrebradvanajčešćeispitivanametala,kojazbogsvojihantimikrobnihosobinamogunaćiprimenuuproizvodnjiantimikrobnihnanopakovanja(Vermeirenisar.,2002,Silvestreisar.,2011).Rezultatiistraživanjasupokazalidakombinacijasrebraizeolita,kaoičesticasrebraizlataispoljavajujačiantibakterijskiefekatodsrebraupotrebljenogsamostalno(Mbheleisar.,2003;Silvestreisar.,2011).Metaloksidikaoštojetitanijumdioksid(TiO2),cinkoksid(ZnO)imagnezijumoksid(MgO), su jedneodnajčešćekorišćenihneorganskih supstanci zaproizvodnjunanopakovanja.Kaoimetaliinjihovioksidipokazujuantimikrobnuaktivnostkojasebaziranaprodukcijireaktivnihradikalakiseonika(ROS)(Premanathanisar.,2011;Azeredo,2013,Baltićisar.,2013).Prednostmetaloksidauodnosunaantimikrobneagenseorganskogporeklajevišinivostabilnosti(Azeredo,2013).Njihovauspešnaaplikacijazavisiodkontrolisanesintezeifazerastvaranja.Oksidimetalasečestosintetišusolgelmetodomprikojojsereakcijaprekidapreželatinizacije.Osobinenanočesticaseodređujunukleacijom,rastomimehanizmomstarenja (Oskam,2006).Rezultati istraživanjapokazalisuantibakterijskiefekatTiO2nanočesticainanocevinaEscherichia coli,doksusenanočesticeMgOpokazaleefektivnimprotivE. coli i Bacillus spp.(ChawengkijwanichiHayata,2008;Jingisar.,2011;AlHazmiisar.2012;Azeredo,2013).AntibakterijskiefekatZnOnanočesticajeizraženijipremagrampozitivnimnegogramnegativnimbakterijama(Premanathanisar.,2011).ZnOnanočesticesusepokazaleefektivnimprotivListeria monocytogenes,Salmonella enteritidis i E. coliO157:H7(Jinisar.,2009;Azeredo,2013).Rezultati jednestudijepokazali sudananočesticeZnOuspešno deluju na Salmonella typhimurium i Staphylococcus aureusu„readytoeat“proizvodimaodmesaživine(AkbariAnal,2014).ZaispoljavanjeantibakterijskogefektaneophodnojedananočesticeZnOpenetrirajuućeliju,auzavisnostiodkoncentracijeZnOzavisida lićeefekatbitibakteriostatski ilibakterocidni(Jin isar.,2009;Azeredo,2013).Osimmetalaimetaloksidaicitozan,linearnipolisaharidkojisesastojiizviše(14)2amino2dezoksißDglukanjedinica,sepominjekaopotencijalnimaterijalzaproizvodnjuantibakterijskihnanopakovanja.Citozanpokazujeantibakterijskiefekatpremavelikombrojubakterija,amehanizamdelovanjasezasnivanainterakcijikatjonacitozanasaanjonimaćelijskemembaraneštodovodidopovećanepermeabilnostimembraneiposledičnerupturećelije(Qiisar.,2004;Azeredo,2013).Drugadvapredloženamehanizmaantimikrobnogdejstvacitozanasebazirajunavezivanjucitozanazatragovemetalakojiinhibišuaktivnostenzima,aućelijamagljivadolazidopenetracijeućeliju,vezivanjazaDNKmolekuliinhibicijusintezeRNK(Rabeaisar.,2003;Azeredo,2009).Nanočesticecitozanadobrosedispergujuubiopolimernimmaterijalimaipredstavljajudobarizbormaterijalazaproizvodnjuantibakterijskihibiorazgradivihpakovanja(Azeredo,2013).Nanočesticeglinesameposebinemajuantimikrobneosobine,alimo


145

guapsorbovatibakterijeizrastvoraiomogućitiboljuinterakcijusaantimikrobnimpolimerimakaoštojecitozan(Wangisar.,2006).

Upotreba nanotehnologije u proizvodnji aktivnih nanopakovanja možedovestiidosmanjenjapojavekvararazličitihnamirnicaizazvanogdirektnom(dejstvomkiseonika)iliindirektnom(poddejstvomaerobnihmikroorganizama)oksidacijom.Ovajefekatsepostižeinkorporacijomnanočesticakojedelujukaoskupljači/hvatačikiseonikaumaterijalezaproizvodnjupakovanja.Prisustvokiseonikaupakovanjumožepredstavljatiokidač iliuticatinaubrzavanjeoksidativnereakcijeuhrani,naročitoumesu iproizvodimaodmesa, idovestidokvara ilirastaaerobnemikroflore(Boškovićisar.,2013;Lončinaisar.,2013).Sekundarniproizvodinastalikaoposledicaoksidacije,kaoštosualdehidikratkih lanacaiketoni,moguuticatinegativnonakvalitethrane idovestidodiskoloracije,pojaveneprijatnogmirisaiukusa,redukovatinutritivnuvrednost,smanjitiodrživostiugrozitibezbednostpotrošača.Skupljači/hvatačikiseonikauklanjajuO2iodlažuoksidativnu reakciju. Nekolikovrstananočestica,uključujući iTiOnanočesticeuspešnojekorišćenozaproizvodnjunanopakovanjakojasadržefilmovesaovimefektom(Xiaoeisar.,2004;Simitzisisar.,2010;Silvestreisar.,2011;Boškovićisar.,2013).

Nekenanočestice,kaoštosunanočesticesrebra,sposobnesudaapsorbujuirazložeetilen,čijebiuklanjanjeizneposrednesredinepakovanjaomogućavaloproduženjeodrživostisirovehrane,kaoštosuvoćeipovrće(Liisar.,2009;Silvestreisar.,2011).

Inteligentna nanopakovanja / Smart nanopackaging

Prisustvo nanočestica i nanouređaja u polimernom matriksu „inteligentnih“nanopakovanjaomogućavastalanmonitoringuslovahraneupakovanjimailipromenasredineokohrane (Silvestre isar.,2011;Baltić isar.,2013). Inteligentnapakovanjaomogućavajudobavljačuilipotrošačudaseinformišeostanjuhraneupogledunačinaskladištenja,svežinealiibezbednosti,anjihovaupotrebanašlaješirokuprimenu(Silvestreisar.,2011).Inteligentnapakovanjasunastalaugrađivanjemposebnihuređajaukonvencionalnematerijale zapakovanjeuciljumonitoringaintegritetapakovanjaitemperaturnihuslovaukojimasečuvaproizvod.Ovakavnačinpakovanjajepresvegapružaoinformacijeorokutrajanjaproizvoda.Kododređivanjadatumanapakovanjukojioznačavaisticanjerokatrajanjanekehranepretpostavljasedasetahranaskladištinapropisannačiničuvauoptimalnimuslovima(temperatura,koncentracijaO2,vlažnostidr.).Međutim,upraksitonijeuvekslučajidešavasedaodstupanjaodpreporučenihuslovaskladištenjadovodedopreranogkvarahranekojimožedovestidougrožavanjazdravljapotrošačausledprisustvanekog toksina ilipatogenogmikroorganizma(TaoukisiLabuza,1989;Silvestreisar.,2011;Cushenisar.,2012).Nanočestice,kaoreaktivnečesticeuoblikunanosenzoramogubitiinkorporiraneumaterijalezapakovanjauciljuinformisanjaostanjupakovanja(Silvestreisar.,2011).Ovi


146

nanosenzorireagujunapromenespoljašnjesredine,detektujuodređenahemijskajedinjenja,proizvodedegradacije,patogenemikroorganizmeitoksineomogućavajućidaproizvodulancuproizvodnjestignebezbedandopotrošačaieliminišući potrebu za određivanjem roka trajanja (Lee i sar., 2002;Ahvenainen,2003;Cushenisar.,2012).Nanotehnologijauproizvodnjiinteligentnihpakovanjanašlajeprimenupresvegauproizvodnjiindikatorakiseonika,indikatorasvežineisenzorazaotkrivanjeprisustvamikroorganizama.

Kaoštojeprethodnopomenuto,kiseonikomogućavarastaerobnimmikroorganizamainjegovoprisustvopredstavljajedanodnajčešćihuzrokakvarahrane,zbogčegarasteintereszaproizvodnjusenzorakiseonikakojićeosiguratinjegovoodsustvouvakuumpakovanjimaipakovanjimaumodifikovanojatmosferikoju čini azot (Mills iHazafy, 2009;Duncan, 2011;Silvestre i sar., 2011;Baltić isar.,2013).Upotrebananosenzoraomogućavalakopraćenjesadržajakiseonikaupakovanjubeznjegovogoštećenja.Postojivelikibrojneinvazivnihmetodazaotkrivanjeimerenjekoličinekiseonikabaziranihnananosenzorima.Jednaodtihmetodasezasnivana aktiviranju fotosenzitivnog indikatorasamastilomupakovanjimakojausebisadrženanočesticeTiO2iliSnO2imetilenplavuboju.Kaoodgovornaminimumprisustvakiseonikaovaj indikatormenjaboju,a intenzitetbojevarirauzavisnostiodnivoaprisutnogkiseonika.Naime,filmjesvetaokadanije izloženprisustvukiseonika iplavkada jeste(Mills iHazafy,2009).KaoobećavajućametodapominjeseiupotrebaUVaktiviranogkolorimetrijkogindikatorakiseonika,kojasezasnivanakorišćenjunanočesticaTiOkojefotosenzibilišuredukcijumetilenplavetrietanolaminomupolimernommedijumukoristećiUVsvetlost.PoddejstvomUVzračenjasenzorpostajesvetlijidokneizgubibojuukolikojeizloženprisustvukiseonikailiostajeplavunjegovomodsustvu(Leeisar.,2002).

Nanosenzorimogudetektovati iprisustvonekihdrugihgasovakaoštosugasovitiaminikojipredstavljajuindikatorekvararibeimesa(Azeredo,2009;MillsiHazafy,2009;Duncan,2011).

Sličnosenzorimazadetekcijugasa,razvijenisuisenzoribaziraninaupotrebinanotehnologijezadetekcijunivoavlage.Ovisenzoriomogućavajubrzo iprecizno određivanje nivoa vlage u pakovanju bez upotrebe invazivnemetodeuzorkovanja. Pod uticajem vlage polimernimatriks se naduje i dovodi do rastezanjapakovanjaipovećanjaprostoraizmeđunanočestica.Ovepromeneurasporedunanočesticasenzoradovodedopromeneurefleksijiiliapsorpcijisvetlostikojesevizuelnodetektuju(Duncan,2011;Baltićisar.,2013).

Takođe,napravljenisuipHindikatoričijaseproizvodnjabaziranaorganskimodifikovanimnanočesticamasilikata(Jurmanovićisar.,2010).

Nanosenzorimogudaslužezadetekcijuorganskihineorganskihmolekulainatajnačinbudukorisniuotkrivanjuprisustvamelamina,pesticida,proteinskihtoksinarazličitihbakterijaidrugihkontaminenatamesainamirnicauopšte(Duncan,2011;Baltićisar.,2013).


147

Smatrasedajezaproizvodnjuindikatorasvežineuproizvodnjipakovanjaključnopoznavanjemetabolitakojiutičunakvalitetnamirnice.Pokazateljisvežinenamirnicezasnovanisunaprisustvumetabolita,kaonaprimer ukupnoisparljivogazota(TVBN),kojinastajuaktivnošćumikroorganizamakvara(Babićisar.,2014).Formiranjerazličitihmetabolitazavisiodvrstemikroorganizamakvarakarakterističnihzapakovanunamirnicuiodvrstepakovanja.Senzorikojisuinkorporiraniupakovanjamorajubitisposobnidadetektujuprisustvomikroorganizamakvarai izazovupromenuuboji,kojabipotrošačuukazalana isticanjeodrživostiproizvoda.Postojinekolikovrstagasnihsenzorakojimogudasekoristezakvantitativnoodređivanjeiliidentifikacijumikroorganizmanaosnovugasakojiproizvode.Jedanodnajčešćekorišćenih senzora, zbogvisokestabilnosti i osetljivosti jesenzorkojisadržimetalokside(Šetkus,2002;Smolander,2004;Silvestreisar.,2011).

Mikrobni senzori bazirani na upotrebi nanomaterijala predstavljaju novii obećavajući način detekcije patogenih imikroorganizamakvara, doprinosećibezbednostiproizvoda(Duncan,2011;Silvestreisar.,2011;Baltićisar.,2013).Slično kao i konvencionalne biološke metode za detekciju mikroorganizama,funkcionisanjemikrobnih senzora se zasniva na interakciji antitelo‒antigen, aliposedujerazličiteoptičkeielektričneosobine,štoovimsenzorimapružaprednostuoblikubržeipreciznijedetekcijeipoboljšaneselektivnosti.Jednaodpomenutihtahnikajeiimumomagnetnaseparacijakojakoristimagnetnenanočesticekonjugovanesaspecifičnimantitelomuciljubržeizolacijeciljnogmikroorganizmaizhrane.Korišćenjemovemetodeuzefikasnostod94%,izmlevenoggoveđegmesa izolovana je E. colibezinterferencijesadrugimmikroorganizmima(Duncan,2011).ZasadasurazličitimmetodamaupotrebommikrobnihnanosenzorauspešnodetektovaneBacillus cereus, Vibrio parahemolyticus i Salmonella spp. (Garland,2004;Arshakisar.,2007;Silvestreisar.,2011).Novaistraživanjauključujuitzv.„elektronskijezik“kojisesastojiodnizananočesticaveomaosetljivihnagasovekojeprodukujumikroorganizmikvaraireagujukaoindikatoriuotkrivanjukvaranamirnicepromenomboje(Liuisar.,2007;Silvestreisar.,2011).BiočipovikojisebazirajunaotkrivanjuDNKtrenutnosuufaziispitivanjainjihovaupotrebabilabiizuzetnokorisnaupreciznojdetekcijištetnihbakterijaumesuiribi(Silvestreisar.,2011).

Uticaj nanočestica na zdravlje ljudi i prihvatljivost nanotehnologije od strane potrošača / The impact of nanoparticles on human health and acceptability of nano-technology by consumers

Iakoprimenananotehnologijepružabrojneprednostiuvezisazakvalitetomibezbednosćuhrane,istovremenomožepredstavljatipotencijalnirizik,nesamopozdravlje ljudivećmožeuticatinaživotinje,ali iživotnusredinu(Baltić isar.,2013).


148

Uorganizamnanočesticemoguućiinhalacijom,ingestijomilidirektnimkontaktomprekokože(LiiHuang,2008;Silvestreisar.,2011;Cushenisar.,2012;Baltićisar.,2013;Rhimisar.,2013).Inhalacijaidermalnikontaktsuređinačininakojepotrošačidolazeukontaktsananočesticama.Međutim,radniciuindustrijihranekojiučestvujuuproizvodnjiovihčesticailimaterijaladirektnosuizloženiopasnosti,zbogčegasesavetujedakoristezaštitnuopremu(rukavice,maske,zaštitnenaočareidr.)(Silvestreisar.,2011).Kodpotrošačaingestijapredstavljanajčešćiputunosananočesticakojemogupoticatiizinkapsuliranihaditivadodatihdirektnouhranuilimigracijomiznanopakovanja(Cushenisar.,2012;Baltićisar.,2013;ColesiFrewer,2013).Nanočesticeuhranumogudospetiiindirektnoizspoljašnjesredine.Naprimer,razlaganjemotpadakojisadržinanomaterijale,nanočesticeseoslobađajuimogumigriratiuvoduizemljišteiposledičnoseakumuliratiubiljkamakojesekoristeuishraniljudiiživotinja(Azeredo,2013;ColesiFrewer,2013).Potencijalni problemuveterinarskojmedicini predstavljalabi iupotrebananonosačau veterinarskim lekovima, vakcinama i hrani za životinjepabibiloneophodnodobroproučitinjihovmetabolizamradiodređivanjakarencedabiseosiguralobezbednoklanjeiproizvodnjamesaneškodljivogpozdravljepotrošače(Morein,2004;ChaudhryiCastle,2011;Cushenisar.,2012).Smatrasedasunanopakovanjadalekosigurnijaoddirektnogdodavanjananočesticauhranu.Rezultatistudijaieksperimenatapokazalisudajemigracijananočesticaiznanopakovanjaveomamalailinijezabeležena,kaoidauhranumigrirajusamonanočesticeuokviruniskogopsegananovrednosti(ChaudhryiCastle,2011).

Nakonulaskaucirkulaciju krozgastro‒intestinalni trakt, nanočestice imaju tendencijudamigrirajuu jetru i slezinu,madanekemogudaprođubarijerukrvmozakilimigrirajuufetus(Leroueilisar.,2007;ColesiFrewer,2013;Silvestre isar.,2011).Dejstvonanomaterijalanaorganizamnezavisisamoodnačinaulaskavećiodosobinasamihmaterijala.Zabeleženojedavremeprovedenoucirkulaciji rasteukoliko sunanočesticehidrofilne i pozitivnonaelektrisane(Silvestreisar.,2011).VelikiproblempredstavljanedostatakpodatakaoADMEprofilu(apsorpcija,distribucija,metabolizamieliminacija)itoksičnimosobinamananočesticazbogčegajeneophodnouraditibrojneanalizeieksperimenteuciljuprihvatanjailiodbijanjahipotezeoštetimposledicamananočesticanaorganizam(ChaudhryiCastle,2011,Baltićisar.,2013).

Nedostatakprocenerizikadirektnoutičeinadonošenjezakonskihregulativaoupotrebinanomaterijalauindustrijihrane,štopredstavljaproblemjersuodređeniproizvodiovogtipavećprisutninanekimtržištima.UEvropisenastojidaseupotrebananotehnologijeimplementirauvećpostojećeregulative,ilidaseonemodifikujuuovusvrhu.Međutim,ovajzadatakjeveomatežakjerurazmatranjetrebauzetivelikibrojkakohorizontalnihtakoivertikalnihpropisa(Cushenisar.,2012;ColesiFrewer,2013).Ovakvasituacija,bezprikladnihregulativaoupotrebinanotehnologije,otežavaproizvodnjuiusporavarazvojovogobećavajućegpoljaistraživanja(ColesiFrewer,2013).


149

Iporedpretpostavkedaseuspešnostnekogproizvodaogledaunjegovimprednostima i proceni rizika, zapravosupotrošači ti koji imaju ključnuuloguuodređivanjunjegovogplasmananatržištu(Baltićisar.,2013).Ljudisugeneralnoskeptičnipremanovimtehnologijamaukojespadainanotehnologija,anaročitoihbrinenjihovaupotrebauindustrijihranejerseovajnačinproizvodnjepribližavaveštačkojigenetskimodifikovanojhrani(ColesiFrewer,2013).Ipak,ovamišljenjavarirajuuzavisnostiodpoznavanjaodređeneoblastiiinformisanosti,avelikiuticajimaipoverenjekojepotrošačiimajuuodređenogproizvođača,kaoisocijalno,ekonomskoipolitičkookruženje(Currallisar.,2006;Castelliniisar.,2007;Siegristisar.,2007;Siegristisar.,2008;Kahanisar.,2009;Silvestreisar.,2011).Velikibrojstudijapokazaojedaurazličitimdelovimasvetapotrošačirazličitoprihvatajunanotehnologiju.Zajedničkozasve ispitanike jeda jenjihovoznanjeonanotehnologiji veomaograničeno.USADu ispitaniciočekujuvelikekoristiodupotrebenanotehnologijeusvrhupoboljšanjasigurnostiproizvodnje ivoljnisu,da iporedpotencijalneopasnosti,koristeproizvodekojiusebi imajunanočesticeukoliko jeprednost njihovogkorišćenja većauodnosuna konvencionalneproizvode.UEvropijesituacijadrugačijaiispitanicisubiliskeptičnijipremaupotrebinanotehnologijezaproizvodnjuhrane,madasevećinanjihizjasniladaupotrebunanotehnologijeunekimdrugimoblastimasmatraperspektivnijom(CobbiMacoubrie,2004;Currallisar.,2006;Castelliniisar.,2007;Siegristisar.,2007;Kahan isar.,2009;Silvestre isar.,2011).Takođe,rezultati ispitivanjapokazujudapotrošačismatrajudanajvećuopasnostpredstavljaprisustvonanočesticadodatihdirektnouhranu,presvegazbogmalemogućnostinjihovekontrole,dokjepercepcijauvezisananopakovanjimamnogopovoljnija.Većinaispitanikasmatradajeovajnačinprimenenanotehnologijekorisnijiipredstavljamanjuopasnostpozdravlje(Siegristisar.,2007).

Primenananotehnologijeuindustrijihranepredstavljanovutehnološkurevoluciju,akorišćenjenanomaterijalauproizvodnjipakovanjajeoblastkojanajvišeobećava.Upotrebompolimernenanotehnologijemoguseproširiti i implementiratisveneophodnefunkcijepakovanja.Nanopakovanjaposedujuboljeoptičke,mehaničkeitermičkeosobineuodnosunatrenutnokorišćenapakovanja,zatimpružajumogućnoststalnogpraćenjauslovaukojimasenalazihrana,kaoikontrolisanuinterakcijupakovanjasasastojcimahraneuciljuproduženjaodrživostiipovećanjanivoabezbednostiproizvoda.Iporedbrojnihprednostikojebiprimenananopakovanjaomogućila,uslednedostatkapodatakaouticajunanomaterijalanaživotnusredinu i zdravlje ljudi javljaseproblemuzakonskomregulisanjunjihoveprimene,štouzrokujeusporavanjeimplementacijenanopakovanjanatržištu.Ipak,kadaseuskladiekonomičnostiusavršiprocesproizvodnje,procenirizikidonesuodgovarajućizakonskipropisiiregulative,upotrebananomaterijalasigurnoćenaćiširokuprimenukakouindustrijihranetakoidrugimoblastima.



150

1. AdameD, Beall GW.Directmeasurement of the constrained polymerregion in polyamide/claynanocompositesandtheimplicationsforgasdiffusion.AppliedClayScience2009;42:545–52.

2. AhvenainenR,editor.Novelfoodpackagingtechniques.BosaRoca:CRCPressInc.2003;2.3. AlHazmiF,AlnowaiserF,AlGhamdiAA,AlGhamdiAA,AlyMM,AlTuwirqiRM,etal.Anew

largescalesynthesisofmagnesiumoxidenanowires:structuralandantibacterialproperties.SuperlatticesandMicrostructures2012;52(2),2009.

4. AkbarA,AnalAK.Zincoxidenanoparticlesloadedactivepackaging,achallengestudyagainstSalmonellatyphimuriumandStaphylococcusaureusinreadytoeatpoultrymeat,FoodControl2014;38:8895.

5. AnJ,ZhangM,WangS,TangJ.Physical,chemicalandmicrobiologicalchangesinstoredgreenasparagusspearsasaffectedbycoatingofsilvernanoparticlesPVP.LWTeFoodScienceandTechnology2008;41(6);11007.

6. AroraA,PaduaGW.Review:nanocompositesinfoodpackaging.JournalofFoodscience2010;75(1):43–9.

7. ArshakK,AdleyC,MooreE,CunniffeC,CampionM,HarrisJ.Characterisationofpolymernanocomposite sensors for quantification of bacterial cultures. Sensors and Actuators B:Chemical2007;126(1):22631.

8. AzeredoMCH.Nanocompositesforfoodpackagingapplications.FoodResearchInternational2009;42:1240–53.

9. AzeredoMCH,Antimicrobialnanostructuresinfoodpackaging.TrendsinFoodScience&Technology2013;30,5669.

10. BabicAJ,DimitrijevicRM,MilijaševićPM,ĐorđevićŽV,PetronijevićBR,GrbićMS,SpirićTA.Effectofmodifiedatmosphereandvacuumpackingonselectedchemicalparametersofrainbowtrout(Oncorchynchusmykiss)andcarp(Cyprinuscarpio)cutsfreshness.Hem.Ind.2014;68(1):69–76.

11. BalanL,MalvalJP,LougnotDJ.Insituphotochemicallyassistedsynthesisofsilvernanoparticlesinpolymermatrixes.InD.P.Perez(Ed.).Silvernanoparticles2010;7991.

12. BaltićŽM,BoškovićM,IvanovićJ,DokmanovićM,JanjićJ,LončinaJ,BaltićT,Nanotechnologyanditspotentialapplicationsinmeatindustry.Tehnologijamesa2013;54(2):16875.

13. BalanL,BurgetD.Synthesisofmetal/polymernanocompositebyUVradiationcuring.EuropeanPolymerJournal2006;42:31809.

14. BertiniF,CanettiM,AudisioG,CostaG,FalquiL.Characterizationandthermaldegradationofpolypropylene–montmorillonitenanocomposites.Polymerdegradationandstability2006;91(3):600–5.

15. BoškovićM,BaltićŽM,IvanovićJ,ĐurićJ,LončinaJ,DokmanovićM,MarkovićR,.Useofessentialoilsinordertopreventfoodborneillnesscausedbypathogensinmeat,Tehnologijamesa2013;54(1):1421.

16.CastelliniOM,WalejkoGK,HolladayCE,TheimTJ,ZennerGM,CroneWC.Nanotechnologyandthepublic:effectivelycommunicatingnanoscalescienceandengineeringconcepts.JournalofNanoparticleResearch2007;9(2):183–9.

17.CavaD,GimenezE,GavaraR,LagaronJM.ComparativeperformanceandbarrierpropertiesofbiodegradablethermoplasticsandnanobiocompositesversusPETforfoodpackagingapplications.Journalofplasticfilmandsheeting2006;22(4):265–74.

18. ChaudhryQ,CastleL. Foodapplicationsofnanotechnologies:Anoverviewofopportunitiesandchallengesfordevelopingcountries,TrendsinFoodScience&Technology2011;22(11),595603.



151

19. ChawengkijwanichC,HayataY.DevelopmentofTiOpowdercoatedfoodpackagingfilmanditsability to inactivateEscherichiacoli invitroand inactual tests. InternationalJournalofFoodMicrobiology2008;123(3),28892.

20. CioffiN,TorsiL,DitarantoN,TantilloG,GhibelliL,SabbatiniL,etal.Coppernanoparticle/polymercompositeswithantifungalandbacteriostaticproperties.ChemistryofMaterials2005;17(21):5255–62.

21. CobbMD,MacoubrieJ.Publicperceptionsaboutnanotechnology:Risks,benefitsandtrust.JournalofNanoparticleResearch2004;6(4):395–405.

22. ColesD,FrewerL J.Nanotechnologyapplied toEuropean foodproductioneA reviewofethical and regulatory issues, Trends in Food Science &Technology 2013; http://dx.doi.org/10.1016/j.tifs.2013.08.006(articleinpress).

23. CurrallSC,KingEB,LaneN,MaderaJ,TurnerS.Whatdrivespublicacceptanceofnanotechnology?.NatureNanotechnology2006;1(3):1535.

24. CushenM,KerryJ,MorrisM,CruzRomeroM,CumminsE.Nanotechnologiesinthefoodindustry–Recentdevelopments,risksandregulation,TrendsinFoodScience&Technology2012;24(1),3046.

25. CyrasVP,ManfrediLB,TonThatMT,VazquezA.Physicalandmechanicalpropertiesofthermoplasticstarch/montmorillonitenanocompositefilms.CarbohydratePolymers2008,73(1):55–63.

26.Dallas P, Sharma V K, Zboril R. Silver polymeric nanocomposites as advanced antimicrobialagents:classification,syntheticpaths,applications,andperspectives.AdvancesinColloidandInterfaceScience2011;166(1):11935.

27.DuncanVT.Applicationsofnanotechnologyinfoodpackagingandfoodsafety:Barriermaterials,antimicrobialsandsensors,JournalofColloidandInterfaceScience2011;363(1):1–24.

28. GarlandA,editor.Nanotechnologyinplasticspackaging.Commercialapplicationsinnanotechnology.Leatherhead,UK:PiraInternational2004;14–63.

29. GuHW,HoPL,TongE,WangL,XuB.Presentingvancomycinonnanoparticlestoenhanceantimicrobialactivities.NanoLetters2003;3(9):1261–63.

30. HuangL,LiDQ,LinYJ,WeiM,EvansDG,DuanX.ControllablepreparationofnanoMgOandinvestigationofitsbactericidalproperties.JournalofInorganicBiochemistry2005;99(5):986–93.

31. JinT,SunD,SuJY,ZhangH,SueH.AntimicrobialefficacyofzincoxidequantumdotsagainstL.monocytogenes,S.enteritidis,andE.coliO157:H7.JournalofFoodScience2009;74(1):4652.

32. JingZ,GuoD,WangW,ZhangS,QiW,LingB.Comparativestudyoftitaniananoparticlesandnanotubesasantibacterialagents.SolidStateSciences2011;13(9):1797803.

33. JurmanovićS,KordićŠ,SteinbergMD, Steinberg IM.Organicallymodifiedsilicate thinfilmsdopedwithcolourimetricpHindicatorsmethylredandbromocresolgreenaspHresponsivesol–gelhybridmaterials.ThinSolidFilms2010;518(8):223440.

34. KahanDM,BramanD,SlovicP,GastrilS,CohenG.Culturalcognitionoftheriskandbenefitsofnanotechnology.NatureNanotechnology2009;4(2):8790.

35. KumarR,MunstedtH.Silverionreleasefromantimicrobialpolyamide/silvercomposites.Biomaterials2005;26(14):208188.

36.LagaronJM,SanchezGarciaMD,GimenezE.NovelPETnanocompositesof interest infoodpackagingapplicationsandcomparativebarrierperformancewithbiopolyesternanocomposites.JournalofPlasticFilmandSheeting2007;23(2):133–48.

37.LeeSW,MaoC,FlynnCE,BelcherAM.Orderingofquantumdotsusinggeneticallyengineeredviruses.Science2002;296(5569):892895.

38. LeeKT.Qualityandsafetyaspectsofmeatproductsasaffectedbyvariousphysicalmanipulationsofpackagingmaterials,MeatScience2010;86(1):138–50.


http://dx.doi.org/10.1016/j.tifs.2013.08.006

http://dx.doi.org/10.1016/j.tifs.2013.08.006

152

39. LeroueilPR,HongS,MeckeA,BakerJR,OrrBG,BanaszakHollMM.Nanoparticleinteractionwithbiologicalmembranes:doesnanotechnologypresentaJanusface?AccountsofChemicalResearch2007;40(5):33542.

40. LiLH,HuangL.Pharmacokineticsandbiodistributionofnanoparticles.MolecularPharmacology2008;5(4):496–504.

41. LiH,LiF,WangL,ShengJ,XinZ,ZhaoL,XiaoH,ZhengY,HuQ.EffectofnanopackingonpreservationqualityofChinesejujube.Foodchemistry2009;114(2):547–52.

42. LinYJ,LiDQ,WangG,HuangL,DuanX.PreparationandbactericidalpropertyofMgOnanoparticlesoncAl2O.JournalofMaterialsScience:MaterialsinMedicine2005;16:53–6.

43. LiuY,ChakrabarttyS,AlociljaEC.Fundamentalbuildingblocksformolecularbiowirebasedforwarderrorcorrectingbiosensors.Nanotechnology2007;18(42):424017.

44. LončinaJ,NedićD, IvanovićJ,BaltićT,DokmanovićM,ĐurićJ,BoškovićM,BaltićM.Aktivnisistemipakovanjamesaiproizvodaodmesa.VeterinarskižurnalRepublikeSrpske2013;1(13):515.

45. MbheleZH,SalemaneMG,VanSittertCGCE,NedeljkovićJM,DjokovićV,Luyt46.AS,Fabricationandcharacterizationofsilverpolyvinylalcoholnanocomposites.ChemistryofMa

terials2003;15(26);501924.47.MillsA,HazafyD.NanocrystallineSnO2based,UVBactivated,colourimetricoxygenindicator.

SensorandActuatorsB:Chemical2009;136(2):344–9.48. MoreinB,HuKF,Abusugra I.Currentstatusandpotentialapplicationof ISCOMs inveterinary

medicine.AdvancedDrugDeliveryReviews2004;56(10):136782.49. MoronesJR,ElechiguerraJL,CamachoA,HoltK,KouriJB,RamirezJT.Thebactericidaleffectof

silvernanoparticles.Nanotechnology2005;16:2346–53.50. MurrayS.Food:theworld’sbiggestindustrywww.forbes.com/2007/11/11/growthagriculturebusi

nessforbeslifefood07cx_sm_1113bigfood.html51. NielsenLE.Modelsforthepermeabilityoffilledpolymersystems,Nielsen,L.E.(1967).Modelsfor

thepermeabilityoffilledpolymersystems.JournalofMacromolecularScience—Chemistry1967;1(5):929–42.

52. OksmanK,MathewAP,BondesonD,KvienI.Manufacturingprocessofcellulosewhiskers/polylacticacidnanocomposites.CompositesScienceandTechnology2006;66(15),2776–84.

53. OzimekL,PospiechE,NarineS.Nanotechnologiesinfoodandmeatprocessing.ActaSci.Pol.,Technol.Aliment2010;9(4):40112.

54. PaivaLB,MoralesAR,DiazFRV.Organoclays:propertiespreparationandapplications.AppliedClayScience2008;42(1):8–24.

55. ParkHM,LeeWK,ParkCY,ChoWJ,HaCS.Environmentallyfriendlypolymerhybrids:partI.Mechanical,thermal,andbarrierpropertiesofthethermoplasticstarch/claynanocomposites.JMaterSci2003;38,909–915.Park,H.M.,Lee,W.K.,

56.PavlićevićN,DimitrijevićM,TeodorovićV,KarabasilN,ĐorđevićV,BaltićM.Changenumberofenterobacteriaduringstorageofcoldsmokedtroutpackedinvacuumandmodifiedatmosphere.ConferenceProceedingsoftheVInternationalconference»Aquaculture&Fishery«,Belgrade,Serbia,13June2011:570575.

57.PremanathanM,KarthikeyanK,JeyasubramanianK,ManivannanG.SelectivetoxicityofZnOnanoparticlestowardGrampositivebacteriaandcancercellsbyapoptosisthroughlipidperoxidation.Nanomedicine2011;7(2):18492.

58. PrioloMA,GamboaD,HolderKM,GrunlanJC.Supergasbarrieroftransparentpolymer−claymultilayerultrathinfilms.Nanoletters2010;10(12):49704974.

59. QiLF,XuZR,JiangX,HuC,ZouX.Preparationandantibacterialactivityofchitosannanoparticles.CarbohydrateResearch2004;339(16):2693700.


http://www.forbes.com/2007/11/11/growth-agriculture-business-forbeslife-food07 cx_sm_1113bigfood.html

http://www.forbes.com/2007/11/11/growth-agriculture-business-forbeslife-food07 cx_sm_1113bigfood.html

153

60.RabeaEI,BadawyME,StevensCV,SmaggheG,SteurbautW.Chitosanasantimicrobialagent:applicationsandmodeofaction.Biomacromolecules2003;4(6):1457–65.

61.RhimJW,ParkHM,HaCS.Bionanocompositesforfoodpackaging,applications,ProgressinPolymerScience2013;38(10):1629–52.

62.SiegristM,CousinME,KastenholzH,WiekA.Publicacceptanceofnanotechnologyfoodsandfoodpackaging:Theinfluenceofaffectandtrust.Appetite2007;49(2):459–66.

63.SiegristM,StampfliN,KastenholzH,Keller,C.Perceivedrisksandperceivedbenefitsofdifferentnanotechnologyfoodsandnanotechnologyfoodpackaging.Appetite2008;51(2):283290.

64.SilvestreC,CimminoS,DuraccioD,KotsilkovaR.Structureandmorphologyofepoxynanocompositeswithclay,carbonanddiamond.In:KotsilkovaR,editor.Thermosetnanocompositesforengineeringapplications.Shawbury,UK:RapraTechnology2007;117–41.

65.SilvestreC,DuraccioD,CimminoS.Foodpackagingbasedonpolymernanomaterials.ProgressinPolymerScience2011;36(12):1766–82.

66.SimitzisPE,SymeonGK,CharismiadouMA,BizelisJA,DeligeorgisSG.Theeffectsofdietaryoreganooilsupplementationonpigmeatcharacteristics.Meatscience2010;84(4):6706.

67.SmolanderM.Freshnessindicatorsforpackaging.FoodScienceTechnology2004;18(9):26–7.68.SorrentinoA,GorrasiG,VittoriaV.Potentialperspectivesofbionanocompositesforfoodpackag

ingapplications,TrendsinFoodScience&Technology2007;18(2):8495.69.SozerN,KokiniJL.Nanotechnologyanditsapplicationsinthefoodsector.Trendsinbiotechnol

ogy:27(2):8289.70.ŠetkusA.Heterogeneousreactionratebaseddescriptionoftheresponsekineticsinmetaloxide

gassensors.SensorsandActuatorsB:Chemical2002;87(2):34657.71.TaoukisPS,LabuzaTP.Applicabilityoftimetemperatureindicatorsasshelflifemonitorsoffood

products.JournalofFoodScience1989;54(4):7838.72.VarmaAJ,KennedyJF,GalgaliP.Syntheticpolymersfunctionalizedbycarbohydrates:areview.

CarbohydratePolymers2004;56(4),42945.73.VermeirenL,DevlieghereF,DebevereJ.Effectivenessofsomerecentantimicrobialpackaging

concepts.FoodAdditives&Contaminants:PartA:Chemistry,Analysis,Control,Exposure&RiskAssessment2002;19(4):16371.

74.VimalaK,MohanYM,SivuduKS,VaraprasadK,RavindraS,ReddyNN,etal.Fabricationofporouschitosanfilmsimpregnatedwithsilvernanoparticles:afacileapproachforsuperiorantibacterialapplication.ColloidsandSurfacesB:Biointerfaces2010;76(1):24858.

75.XiaoeL,GreenANM,HaqueSA,MillsA,DurrantJR.Lightdrivenoxygenscavengingbytitania/polymernanocompositefilms.JournalofPhotochemistryandPhotobiologyA:Chemistry2004;162(2):253–9.

76.WangX,DuY,YangJ,WangX,ShiX,HuY.Preparation,characterizationandantimicrobialactivityofchitosan/layeredsilicatenanocomposites.Polymer2006;47(19):673844.


154

THE IMPORTANCE AND USE OF NANOPACKING IN FOOD INDUSTRYDimitrijević Mirjana, Bošković Marija, Baltić M., Karabasil N., Teodorović V.,

Vasilev D., Katić VeraInordertosatisfytheincreasingdemandforfoodproductionwhichwillreachthecon

sumersinasafecondition,andatthesametimemeettheirexpectationsintermsofquality,thepackagingindustryhasbeencontinuallydevelopingandstrivingtoimplementnewtechnologiessuchasnanotechnology.Byapplicationofnanoparticlesandothernanomaterialsofvariousorganicandinorganiccompoundsinstandardpackagingmaterials,thequalityofpackagingsuchaspolymerflexibility,gasbarrierproperties,temperature/moisture/lightstability,thermalandchemicalstabilityandbiodegradabilityhasbeenimproved.Moreover,theuseofpolymernanotechnologyenablesconstantmonitoringofpackagingconditions,providinginthatwaythepreservationoffreshfood,extensionofshelf lifeoffoodsandimprovementofproductsqualityandsafety.Theapplicationofnanopackagingonthemarketisslowedduetolackofdataonpotentialrisktohumanhealthandtheimpactontheenvironment,aswellastolackoflegalregulations.Theseshortcomingsaffectpublicperceptionofnanotechnology,butwhentheseproblemsareovercomeapplicationofnanopackagingpromisestobecomeanirreplaceablepartofindustrialproductionoffood.

Keywords:nanotechnology,packaging,antibacterialproperties,meat

ЗНАЧЕНИЕ И ПРИМЕНЕНИЕ НАНОУПАКОВКИ В ПИЩЕВОЙ ПРОМЫШЛЕННОСТИ

Димитриевич Миряна, Мария Бошкович, М. Балтич, Н. Карабасил, В. Теодорович, Д. Василев, Вера Катич

Дляудовлетворениярастущихпотребностейвпроизводствепищевыхпродуктов,которыедолжныдойтидо потребителей в безопасном состояниии одновременносоответствовать их ожиданиям в плане качества, индустрия упаковки находится впостоянном развитии и стремится к имплементации новых технологий, к которымотносится и нанотехнология. Применение наночастиц и других наноматериаловразличныхорганическихинеорганическихсоединенийвстандартныхматериалах,используемыхдляпроизводстваупаковки,способствуетулучшениюсвойствупаковки,таких как гибкость, прочность, газо, влаго и светопроницаемость, термическаяи химическая стабильность и биоразлагаемость. Применение нанополимерныхматериалов позволяет осуществлять постоянный мониторинг условий в упаковке,сохраняятемсамымсвежестьпродуктов,обеспечиваяувеличениесрокахранения,а также улучшение качества и безопасности. Применение наноупаковки на рынкезамедленоизатрудненовследствиенехваткисведенийопотенциальномрискедляздоровья людей и влиянии на окружающую среду, а также по причине отсутствияправовых норм. Эти недостатки влияют на общее представление о применениинанотехнологий,существующеевсознаниипотребителей,однакопослетого,какэти трудностибудутпреодолены,применениенаноупаковкиобещаетстатьнеотъемлемойчастьюпищевойпромышленности.

Ключевыеслова:нанотехнология,упаковка,антибактериальныесвойства,мясо

ENGLISH

РУССКИЙ


155

DIPLOMIRANI STUDENTI – DOKTORI VETERINARSKE MEDICINE GRADUATE STUDENTS – DOCTORS OF VETERINARY MEDICINE

FAKULTET VETERINARSKE MEDICINE U BEOGRADU 2014-2015. GODINE

Janjić M. AleksandarDatum diplomiranja 08.04.2015.

Tomović Ž. NikolaDatum diplomiranja 08.04.2015.

Deretić S. LukaDatum diplomiranja 03.04.2015.

Marković S. GoranDatum diplomiranja 03.04.2015.

Petrović M. AleksandarDatum diplomiranja 27.03.2015.

Nikolić R. BobanDatum diplomiranja 27.03.2015.

Veljković S. MilanDatum diplomiranja 16.03.2015.

Dragić M. NinoslavDatum diplomiranja 11.03.2015.

Vasiljević M. BudimirDatum diplomiranja 06.03.2015.

Savić G. MilaDatum diplomiranja 09.03.2015.

Predojević Ž. SavaDatum diplomiranja 04.03.2015.

Kiralj Z. MaćašDatum diplomiranja 27.02.2015.

Ranković Z. NemanjaDatum diplomiranja 27.02.2015.

Hajdarević M. ErvinDatum diplomiranja 25.02.2015.

Jezdić M. DraganDatum diplomiranja 18.02.2015.

Mor I. AnđelaDatum diplomiranja 19.02.2015.

Spariosu A. KristinaDatum diplomiranja 05.02.2015.

Živković P. LjiljanaDatum diplomiranja 28.01.2015.

Ćirković D. DraganaDatum diplomiranja 24.10.2014.

Stojić A. JelenaDatum diplomiranja 23.09.2014.

156

157

UPUTSTVO AUTORIMA ZA PRIPREMANJE RUKOPISA

VETERINARSKI GLASNIK je časopis Fakulteta veterinarske medicine Uni-verziteta u Beogradu. Časopis objavljuje originalne i pregledne radove, izvešta-je sa kongresa i stručnih sastanaka, prikaze knjiga, radove iz istorije veterinarske medicine, dopise za rubriku Sećanje, kao i komentare i pisma Uredništvu u vezi sa objavljenim radovima.

Sve prispele rukopise Uređivački odbor, odnosno glavni i odgovorni urednik šalje recenzentima radi stručne procene. Ukoliko recenzenti predlože izmene i dopune, tada se kopija recenziranog rukopisa dostavlja autoru (autorima) s mol-bom da tražene izmene unesu u tekst ili pak u protivnom da argumentovano iz-raze svoje neslaganje sa datim primedbama recenzenta. Konačnu odluku o prih-vatanju rada za štampu donosi glavni i odgovorni urednik zajedno sa Uređivačkim odborom.

Časopis se štampa na srpskom jeziku, a kratak sadržaj se prevodi na en-gleski i ruski. Radovi stranih autora, van srpskog, hrvatskog i bošnjačkog govor-nog područja se štampaju na engleskom jeziku sa kratkim sadržajem na srpskom i ruskom jeziku.

Molimo saradnike da svoje radove za Veterinarski glasnik pišu jasno, konciz-no, racionalno, gramatički ispravno i u skladu sa sledećim uputstvima.

OPŠTA UPUTSTVATekst rada se kuca u programu za obradu teksta Word, latinicom, fontom

Times New Roman, duplim proredom i veličinom slova 12 tačaka (12 pt). Levu i desnu marginu podesiti na 20 mm, a gornju i donju na 30 mm, veličinu stranice na A4, sa levim poravnanjem i uvlačenjem svakog pasusa za 10 mm. Ukoliko se u tekstu koriste specijalni znaci (simboli), koristiti font Symbol. Rukopis rada do-staviti elektronskim putem na adresu [email protected]. Stranice numerisa-ti redom u okviru donje margine (sa desne strane) počev od naslovne strane. Po-daci o korišćenoj literaturi u tekstu označavaju se u zagradi prezimenom autora, iza kojeg se stavlja zarez i godina. Ukoliko ima više od dva autora, tada se u za-gradi piše samo prezime prvog autora uz dodatak “i sar.,” pa godina (npr. Petrović i sar., 1987). Fotografije, sheme i grafikone dostaviti u JPG ili TIFF formatu, rezo-lucije 300 dpi (1200x900 piksela).

NASLOVNA STRANA Na posebnoj prvoj stranici treba napisati sledeće: – Naziv članka, odnosno rada, treba pisati velikim slovima bez podvlačenja

i bez skraćenica.– Imena autora pisati ispod naslova punim imenom i prezimenom sa titulom

i zvanjem, bez podvlačenja i veznika, već razdvojena samo zarezom. Iznad prezi-

158

mena se zvezdicom (jednom ili više) označava ustanova u kojoj radi autor (autori). Zvezdice se stavljaju u superskriptum na kraju svakog prezimena.

– Tačan naziv ustanove (i mesta u kojima se nalazi) u kojima autori rade, tre-ba navoditi onim redosledom koji odgovara redosledu autora u radu.

– Na dnu stranice treba navesti ime i prezime (adresu, broj telefona, faksa ili e-mail) jednog od autora, radi korespondencije

KRATAK SADRŽAJNa posebnoj stranici uz rad treba priložiti i prošireni kratak sadržaj rada, obi-

ma jedne stranice A4 formata. Pored naslova i imena autora, kratak sadržaj treba da sadrži uvod, materijal i metode, rezultate, diskusiju i zaključak. Takođe, ispod kratkog sadržaja treba navesti ključne reči (optimalno tri do šest).

PISANJE TEKSTASvi podnaslovi se pišu malim slovima i boldovano. U radu koristiti kratke i

jasne rečenice. Sve strane reči za koje postoji odgovarajuće ime u našem jezi-ku treba zameniti tim nazivom tj. da prevod bude u duhu srpskog jezika. Za na-zive lekova koristiti isključivo njihova internacionalna nezaštićena imena (ili kako to još neko naziva generička imena) i pisati ih onako kako se izgovaraju (ne na latinskom ili engleskom jeziku). Ukoliko se pak želi ipak istaći ime nekog prepa-rata, onda se njegovo ime (zajedno sa imenom proizvođača) stavlja u zagradu iza naziva aktivne supstancije. Uređaji ili aparati se takođe označavaju njihovim trgovačkim nazivima, s tim što se i ovde u zagradi mora navesti ime i mesto proiz-vođača. Određene supstancije ili hemikalije, koje se označavaju slovima i brojka-ma, moraju se precizno označiti stavljanjem broja iznad (superskriptum) ili ispod slova (subskriptum) (npr. IL-6, H2O, B12, CO8). U radu se mogu koristiti određene skraćenice, ali samo kada je to neophodno (npr. kod dugačkih imena hemijskih jedinjenja) ili kada se takve skraćenice već nalaze u literaturi, odnosno kao takve su već prepoznatljive (npr. DNK). Za svaku skraćenicu, koja se prvi put javlja u tekstu treba navesti i pun naziv. Skraćenice nikako ne koristiti u naslovu, a u krat-kom sadržaju ih takođe treba izbegavati. Decimalne brojeve pisati sa zarezom. Obim rukopisa bez priloga, ne treba da bude veći od 8 stranica kucanog teksta, izbegavati veliki broj priloga.

Tabele se označavaju arapskim brojevima (iznad tabela) po redosledu navođenja u tekstu, sa nazivom na srpskom jeziku. Koristiti font Times New Ro-man i veličinu slova 12 pt, sa jednostrukim proredom i bez uvlačenja. Ukoliko se u tabeli koriste skraćenice, iste treba objasniti u legendi ispod tabele. Svaku ta-belu treba odštampati na posebnom listu papira i za svaki primerak rukopisa do-staviti po jednu.

Grafikoni se takođe označavaju arapskim brojevima (ispod grafikona) po re-dosledu navođenja u tekstu, sa nazivom na srpskom jeziku. Koristiti font Times New Roman i veličinu slova 12 pt, sa jednostrukim proredom i bez uvlačenja. Ukoliko se koriste skraćenice, iste treba objasniti u legendi ispod grafikona. Svaki grafikon treba odštampati na posebnom listu papira i za svaki primerak rukopisa dostaviti po jedan.

159

Sheme (crteži) se označavaju arapskim brojevima (ispod shema) po redos-ledu navođenja u tekstu, sa nazivom na srpskom jeziku. Koristiti font Times New Roman i veličinu slova 10 pt, sa jednostrukim proredom i bez uvlačenja. Ukoliko se koriste skraćenice, iste treba objasniti u legendi ispod sheme. Svaku shemu treba odštampati na posebnom listu papira i za svaki primerak rukopisa dostavi-ti po jednu.

Fotografije se označavaju arapskim brojevima (ispod fotografije) po redosle-du navođenja u tekstu, sa nazivom na srpskom jeziku. Primaju se isključivo orig-inalne fotografije (crno-bele ili u boji). Na poleđini svake fotografije treba napi-sati redni broj i strelicom označiti gornji deo slike. Zbog kvalitetnije reprodukcije preporučljivo je slike dostavljati u elektronskom obliku (nastavak: jpg, tif ili sl., ne “uvlačiti” ih u “Word” format). U prilogu papirne forme teksta rada treba odštampati fotografiju sa odgovarajućom legendom i oznakom rednog broja.

POGLAVLJA RADAPoglavlja rada su: Uvod, Materijal i metode rada, Rezultati, Diskusija (ili

Rezultati i diskusija zajedno), Zaključak i Literatura.

U uvodu treba ukazati na najvažnije, odnosno najnovije činjenice i poglede, vezane za temu rada, sa kratkim obrazloženjem cilja sopstvenih ispitivanja.

Materijal i metode rada – U ovom poglavlju treba opisati uslove pod kojima su ogledi izvedeni, materijal i životinje na kojima su izvedeni, kao i metode koje su korišćene u ogledu.

Rezultati – Rezultate prikazati pregledno uz pomoć tabela ili grafikona. Svu-da treba da stoji redni broj i tekst, koji opisuje šta određena slika, tabela, grafikon ili shema prikazuje. Redni broj sa tekstom se stavlja iznad tabela, a kod svih os-talih prezentacija ispod. Autor mora tačno da naznači mesto u tekstu gde želi da bude prikazan određeni prilog.

Diskusija – U ovom poglavlju autor analizira dobijene rezultate i iste up-oređuje sa rezultatima i mišljenjima drugih autora, te pokušava istaći njihov teori-jski i praktični značaj.

Literatura – Autor treba da navede literaturne podatke, odnosno radove, ko-je je koristio u toku izrade svog rada. Poželjno je da korišćena literatura bude što novija, ako je moguće da ne bude starija od 5 godina. Reference treba pisati jednu ispod druge, numerisati ih arapskim brojevima i abecednim redom prema prvom slovu prezimena prvog autora. Ukoliko tekst reference ne može da stane u jedan red, tada se red koji sledi uvlači ispod prethodnog, jednim pritiskom na tabulator. Broj referenci nije u principu ograničen ali se preporučuje da ne bude veći od 30. Izbegavati korišćenje abstrakta kao reference. Reference članaka, koji su prih-vaćeni za štampu treba označiti kao “u štampi” i priložiti dokaz o prihvatanju rada. Reference se citiraju prema “Vankuverskim pravilima”, koja su zasnovana na for-matima koja koriste National Library of Medicine i Index Medicus. Naslove časo-pisa takođe treba skraćivati prema načinu koji koristi Index Medicus (ne stavljati tačke posle skraćenice). Stranice se citiraju tako što se navode početna stranica, a krajnja bez cifara koje se ponavljaju (npr. 134-138 se navode kao 134-8).

160

Primeri:

1. Članak u časopisu:1. Petrović M, Rakić L. Uticaj selena na razvoj pilića. Živinarstvo 2005; 2(7): 234-9.2. Knežević B. Kvantitativni parametri radova u medicini. Perod Biolog 1990; 92(2): 241-3.

2. Knjige i druge monografije: 3. Borojević S. Metodologija eksperimentalnog naučnog rada. 2. izd. Novi Sad: Radnički univerzitet

“Radivoje Čirpanov”, 1978.4. Colson JH, Armour WJ. Sports injuries and their treatment. 2nd rev. ed. London: S Paul, 1986.5. Mihajlov AI, Černyj AI, Giljarevskij PS. Naučnie komunikacii i informatika. Moskva: Izdateljstvo

“Nauka”, 1976.6. Plumb DC. Veterinary Drug Handbook. 4th edition. Iowa/Ames: Iowa State University Press, 2002.

3. Poglavlja u knjizi:7. Pantelić D. Naučni metod. U: Pantelić D, Vesley-Tanasković I, Radotić M, Savić B, Kuzmanović M,

Vojvodić V, i dr. Metodologija naučnoistraživačkog rada u medicinsko-biološkim nauka-ma. Beograd: Vojnoizdavački zavod, 1977: 7-37.

8. Weinstein L, Swartz MN. Pathologic properties of invading microorganims. In: Sodeman WA Jr, Sodeman WA, editors. Pathologic physiology: mechanisms of disease. Philadelphia: Saunders, 1974: 457-72 .

4. Rad ili abstrakt u Zborniku radova: 9. Ćupić V, Trailović D, Dobrić S, Velev R. Značaj racionalne primene lekova u veterinarskoj medici-

ni. Proceeding of Workshop Clinica Veterinaria Ohrid, Macedonia, 3-7. September 2005: 207-9.

10. Ćupić V, Trailović D. Neracionalna primena lekova u veterinarskoj medicini – rizik po zdravlje lju-di. Zbornik kratkih sadržaja radova 16. savetovanja veterinara Srbije sa međunarodnim učešćem. Zlatibor, Srbija, 8-10 Septembar, 2004: 223-34.

NAPOMENARad koji ne ispunjava sve gore navedene uslove neće biti poslat na recenziju

i biće vraćen autorima da ga dopune i isprave.

ADRESA ČASOPISAFakultet veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu – Veterinarski glasnik

11000 Beograd, Bulevar oslobođenja 18tel/faks 011/2685-052, 2685-936

[email protected]

CIP - Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд

619

VETERINARSKI glasnik : časopis Fakulteta veterinarske medicine

Univerziteta u Beogradu / glavni i odgovorni urednik Vitomir Ćupić. -

God. 3, br. 1/2 (1949)- . - Beograd : Fakultet veterinarske medicine

Univerziteta u Beogradu, 1949- (Beograd : Naučna KMD). - 25 cm

Dvomesečno. - Је наставак: Jugoslovenski veterinarski glasnik. -

Drugo izdanje na drugom medijumu:

Veterinarski glasnik (Online) = ISSN 2406-0771

ISSN 0350-2457 = Veterinarski glasnik

Documents

VETERINARSKIGLASNIK - vet.bg.ac.rs · ciola hepatica) i malim (Dicrocoelium dendriticum) ... ciroza, fibroza, jetra ... (12) 3 11 (2015) Kukolj V. i sar.: