SADR@AJ

UVODNA RE^ 5

SANOVNIK 7

SANOVNIK 9San i tuma~enje snova 9Tuma~enje snova kroz literaturu 12Va`ne napomene 14Sanovnik ili tuma~enje snova 15

HOROSKOP, PLANETAR, RO@DANIK 105

HOROSKOP @IVOTA 107Ve~iti strah od nepoznatog 107Astrolo{ko tuma~enje znakova zodijaka 114

PLANETAR 145O Suncu, Mesecu i planetama 145

LJUBAVNI SUSRETI ILI HOROSKOP LJUBAVI 155Kako se pona{amo u ljubavi 155

LJUBAVNI SUSRETI 155

RO@DANIK 171

GATANJA O SUDBINI 185

GATANJA O SUDBINI 187Narodna gatanja o sudbini ili proricanje sudbine 187Psihologija proricanja sudbine 190

GLEDANJE U [OLJU 193

BACANJE KARATA 201Pro{lost, sada{njost i budu}nost zapisana u kartama 201

^ITANJE SA DLANA ILI HIROMANTIJA 221[ta nam pi{e na dlanovima 221

345

^ITANJE SA DLANA 221

GATANJE U PLE]KU 235

ARAPSKO POGA\ANJE SUDBINE 243

SRE]NI BROJEVI I DANI 249

ZNAMENITI ISTORIJSKI DOGA\AJI 257

PREDSKAZIVANJA I STVARNOST 257

PREDSKAZIVANJE DOGA\AJA 259Godi{nja predskazivanja doga|aja 261

ZNAMENITI ISTORIJSKI DOGA\AJI 275

NARODNA GATANJA O VREMENU 285

NARODNO PREDSKAZIVANJE VREMENA 287Gatanje o vremenu po slovima nedeljnim 290Narodna gatanja o mesecima 299Narodna gatanja o vremenu prema danima izme|udva bo`i}a 302Narodna gatanja o vremenu i letini prema praznicima,danima i mesecima 303Narodno predskazivanje vremena po prirodnimpojavama 305

TREPETNIK 317

TREPETNIK 319Tuma~enja trepetanja, podrhtavanja i poigravanjapojedinih delova ~ove~ijeg tela 319

LE^ENJE NARODNIM LEKOVIMAPO VASI PELAGI]U 323

NARODNO LE^ENJE 325Le~enje bolesti narodnim lekovima 325

346

PRVA OUTLET KNJIŽARA U SRBIJI – LEO COMMERCE KNJIŽARA RIZNICA KNJIGA

Poručujte željene knjige putem sajta www.leo.rs ili nas posećujte direktno u ulici Mihajla Bandura 36 u Zemunu u naselju Plavi horizonti.

Na više od 200 kvm očekuje Vas izbor od 20.000 naslova izdavača iz zemlje i regiona.

Za više informacija pišite nam na info@leo.rs ili pozovite:011/3752-625; 011/3752-626; 011/3752-627; 063/507-334

Knjižara „Riznica knjiga br. 2”Mihajla Bandura 36011/375-2626063/517-874Zemun

Knjižara „Riznica knjiga br. 6”Gimnazijska 17023/510-783063/517-874Zrenjanin

POSETITE NAŠ SAJT WWW.LEO.RS

DRUŽITE SE SA LEO COMMERCOM PUTEM DRUŠTVENIH MREŽA

Potražite nas na Facebook-u: Pratite nas na Twitter-u:

LEO COMMERCE www.twitter.com/LeoKomerc

Na sajtu vas očekuje:veliki izbor knjiga iz svih oblasti aktuelni popusti na sva izdanjainteresantne lavovske akcije sa ekstra popustima

lavovski časopisbesplatne vesti i novosti intervjui sa autorima

Leo.rs je prijateljski sajt, lak za korišćenje i pretraživanje.Kupovinom preko Leo.rs uvek dobijate više

Prijavite se na lavovsku mejling listu da biste primali obaveštenja o novitetima i akcijama.

Poručite onlajn putem sajta: www.leo.rs

Poručite putem telefona: 011/375-2625, 011/375-2626, 011/375-2627

Poručite putem mejla: info@leo.rs

Poručite putem sms-a: pošaljite porudžbenicu na broj 063/517-874

Poručite putem vibera: pošaljite porudžbenicu na broj 063/507-334

� � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � �� � � � � � � � ! � " #� " $ � %� � � � � � � � � � � � � & ' � � � � ( ( � � � � � ) ! � � � � * � � �& � � � � + # � � � , � + � � � & � � + � � � - ) � � ( � � � � � � � � � �� � � � " % $ � $ � � % " � ! � ! � % � �� . � � � � � � / � � 0 ) ) ) � � � , ) !Leo commerce je prvi izdavač iz Srbije koji svoja izdanja plasira i u digitalnoj formi, eBook formi. Spisak naslova

koje možete da čitate preko tablet računara ili Android

mobilnih telefona dostupan je na sajtu www.leo.rs i na

linku http://www.leo.rs/e-izdanja.html

Vaš Leo commerce

Android Market

VELIKI VE^ITI KALENDAR

Sanovnik – Horoskop `ivota – Planetar – Ljubavni susreti– Ro`danik – Trepetnik – Gledanje u {olju – Bacanje karata

– Gatanja – O sudbini iz dlana, ple}ke, kobilice, slezine,pasulja, sve}e, arapskog kruga – Sre}ni brojevi i dani

– Predskazivanje doga|aja – Znameniti istorijski doga|aji– Predskazivanje vremena – Kalendarske tablice

BibliotekaKORISTAN PRIRU^NIK

Veliki ve~iti

KALENDAR

Karlo ^akovan

Leo commerce, 2016

Naziv knjige:Veliki večiti kalendar – Karlo Čakovan

3. izdanje

Copyright © Leo commerce, BeogradMoralna prava autora i ilustratora korica su potvrđena. Sva prava zadržana.

Nijedan deo ovog izdanja se ne sme reprodukovati, skladištiti u povratnom sistemu, ili prenositi, u bilo kom obliku, ili bilo kojim sredstvima, elektronskim, mehaničkim,

fotokopirnim i sličnim, bez prethodne dozvole izdavača i vlasnika autorskih prava.

Urednik:Nenad Perišić

Lektura i korektura:Bosiljka Delić

Prelom i korice:Leo commerce

Za izdavača:Nenad i Slađana Perišić

Izdavač:ID Leo commerce, Beograd

Plasman:ID Leo commerce, Beograd

Mihajla Bandura 36 011/375-2625; 011/375-2626; 011/375-2627; 063/517-874

E-mail:nesaperisic@gmail.com

info@leo.rswww.leo.rs

Štampa: Novi Sad

021/499-088, 499-461

Tiraž:1000

ISBN 978-86-7950-057-1

UVODNA RE^

Dragi ~itaoci,Dajemo Vam u ruke ovaj DOMA]I ZABAVNIK sa njegovim

tajanstvenim, a nadamo se, i zanimljivim poglavljima. Na po-~etku svakog poglavlja – ako je bilo potrebno – izneli smo ne-dvosmisleno, jasno i glasno, svoje mi{ljenje o materiji koju topoglavlje obra|uje. Kakvo je to mi{ljenje, sazna}ete kada ovuknjigu pro~itate. No, da bismo koliko-toliko zadovoljili Va{u ra-doznalost, re}i }emo Vam da je jo{ pre 150 godina na korici jed-ne sli~ne knjige pisalo:

RO@DANIK (HOROSKOP) ILI ^UDNOVATI VITAO (TO^AK)SRE]E ^REZ (KROZ) KOI SE PO ASTRONOMI^ESKOMU NA^INUNA RAZLI^NE VOPROSE (PITANJA) KOI SU PO DVANAJST ZNA-MENJA NEBESNIMA ODELJENI. ODGOVOR NA]I MO@E, [TA]E SE KOMU DOBROG ILI NEUGODNOG SLU^ITI (DESITI), NEZA ISTINU, NO ZA ZABAVU SO^INSJENO (SASTATVLJENO).

Prema tome, drage ~itateljke i ~itaoci, ovaj DOMA]I ZABAV-NIK namenili smo Va{oj razonodi: Za sve ono {to Vas „`ivo inte-resuje“ i za sve sudbinski vezano za Vas ili Va{e bli`nje, potra`iteodgovor u ovoj knjizi.

Ako Vam je odgovor po volji, ako Vam je prijatan, ako Vas jeobradovao i prorekao Vam ru`i~astu sutra{njicu – Vi ga prihvati-te i verujte u to {to Vam knjiga ka`e. U protivnom, sve ono {toVam je u knjizi „crno zapisano“, ono {to bi Vas ra`alostilo, ras-tu`ilo, zabrinulo ili pokvarilo Va{e raspolo`enje, sve to odbacitekao besmislicu, jer ovaj DOMA]I ZABAVNIK sa~inili smo NE ZAISTINU, NO ZA ZABAVU!

5

VE^ITI KALENDARNEKAD I SAD

Na{i prvi Ve~iti kalendari pisani su pre 200 godina i imali su vi{ecrkveni a manje zabavni i prakti~ni karakter. No, vremenom sastavlja-~i ovih kalendara, ose}aju}i potrebe ~oveka, sve vi{e su smanjivali cr-kveni a pove}avali prakti~ni i zabavni deo. Sadr`aj Ve~itog kalendarastalno se menjao i dopunjavao, jer svako vreme i svaka generacija ima-li su svoje specifi~ne zahteve, `elje i potrebe.

Ipak, sve te promene i evolucije Ve~itih kalendara u su{tini nisubile bitne: menjao se samo jezik, uba~en poneki nov izraz, pojam,re~ ili igra i ni{ta vi{e! Gotovo svi Ve~iti kalendari na{ih starih imalisu pribli`no ovakav sadr`aj:

Crkveni deo kalendara, zatim podatke o postovima, mesoje|a-ma, pokladama, pokretnim i nepokretnim crkvenim praznicima, oiznala`enju nedeljnih dana i dana Uskrsa, o pashalnim i nedeljnimslovima, itd.

Zabavni i prakti~ni deo kalendara bio je ve} malo raznovrsniji:Sadr`avao je Sanovnik, Ro`danik, Trepetnik, Gatanje vremena, Gle-danje sudbine iz {olje i dlana, Proricanje sudbine po planetama i ne-beskim znacima, Planete vladarice, izlazak i zalazak sunca tokomgodine, o mese~evim menama, o sre}nim i nesre}nim danima, o polj-skim radovima, o le~enju bolesti doma}im lekovima, itd.

Danas bi ovakav Ve~iti kalendar predstavljao anahronizam svojevrste: zastareo, prevazi|en, nerazumljiv, neinteresantan i neprakti-~an! No poneka poglavlja iz tih starih Ve~itih kalendara mi smo ipakuneli u ovu na{u knjigu, jer smo uvereni da }e u tim poglavljima, iakosu ona iz starih vremena, mnog ~itaoci na}i dosta zanimljivosti i ra-zonode.

Ta novouneta poglavlja pokazuju nam i slikaju neke detalje izvremena Srbije XIX veka, pa }e na taj na~in neko mo}i da ih koristine samo kao zabavu, ve} i u druge svrhe.

Dakle, sve u svemu, umesto nekada{njeg Starinskog ve~itog ka-lendara, pre`ivelog i vremenom prevazi|enog, pru`amo Vam ovajna{, starim materijalom dopunjeni, DOMA]I ZABAVNIK i prijatnaVam zabava!

6

SANOVNIK

SANOVNIK

SAN I TUMA^ENJE SNOVA

San je stanje u koje organizam ~oveka dolazi postepeno ineprimetno prekidaju}i pri tome vezu sa spoljnim svetom. Zavreme sna ~ovek se nalazi u nekoj vrsti obamrlosti, a u organi-zmu se obavljaju samo autonomne funkcije neophodne za `i-vot: disanje, rad srca i ma{tanje psihe. San je biolo{ka potrebai slu`i za odmaranje ljudskog organizma.

[TA SU SNOVI?

Za vreme sna psiha ~oveka „radi“, odnosno ma{ta i ~ove-ku se u snu pri~injavaju razni mogu}i i nemogu}i do`ivljaji.Od dubine sna i ~ovekove memorije zavisi kako }e se ~ovek se-titi svojih snova, odnosno doga|aja u koje ga je njegova ma{tau snu odvela. U dubokom snu, obi~no prva dva sata spavanja,~ovek ne sanja ni{ta, tj. ne mo`e se setiti svojih snova; ali, ~imje san pli}i a memorija ja~a, to su i snovi jasniji.

Sve ono {to ~ovek do`ivi na javi, ostaje „zapisano“. tj. „re-gistrovano“ u njegovom mozgu. Za vreme sna psiha ~ovekaMA[TA i „zapisane“ doga|aje, malo izmenjene, doterane iliizme{ane, pod odre|enim uslovima i u odre|enim momenti-ma, dovodi na „ekran“ ~ovekovog mozga, i eto – to su snovi.To bi bilo obja{njenje za snove koji su nastali na osnovu „zapi-sanih“ i „registrovanih“ doga|aja. Ali, kako objasniti doga|a-je koji se jave u snu a koje ~ovek nikada nije do`iveo i doga|ajekoji nemaju nikakve veze ni sa na{om pro{lo{}u ni sa stvarnim

9

`ivotom? U tim nestvarnim, nikada do`ivljenim, fizi~ki, psi-hi~ki i tehni~ki nemogu}im doga|ajima i do`ivljajima koje ~o-vek pro`ivi u snu i le`i tajanstvenost ~ovekovih snova. Timisteriozni, nemogu}i i na javi nikada do`ivljeni snovi dali supovoda ~oveku da se pozabavi snovima i da ih poku{a odgo-netnuti.

TUMA^ENJE SNOVA

Jo{ od najstarijih vremena, sve dokle dopiru tragovi istori-je, ~ovek je svojim snovima pridavao nekad ve}i a nekad manjizna~aj. Snove je delio na dobre, zle i neutralne. Od snova jezavisilo da li }e se prihvatiti nekog posla ili ne. Na osnovu ne-kog sna ~ovek je protuma~io da li }e mu se `ivot pobolj{ati ili}e biti jo{ te`i, da li }e ga, u ta stara vremena, mnogobrojni ne-prijatelji napasti ili ne, da li }e ih pobediti ili }e biti pobe|en.Dakle, za veliki deo onoga {to ga je pritiskalo ili {to mu je bilonepoznato ~ovek je tra`io razja{njenje u snovima. Prvobitno,svaki je ~ovek sam sebi tuma~io snove. No, vremenom tuma-~enje snova prelazi u ruke „profesionalaca“: ~arobnjaka, mu-draca, vidovnjaka i bo`ijih „izaslanika“. Svi ovi profesionalciprenosili su svoju ve{tinu tuma~enja sa kolena na koleno, svedo pojave pisma pa i mnogo kasnije.

Razvojem pisma, pronalaskom hartije i {tampe, po~injepisanje i {tampanje raznih Sanovnika. Evropski ~ovek prve pi-sane sanovnike dobija od naroda Bliskog istoka. Na osnovutih isto~nja~kih Sanovnika pojavljuju se polako i u Evropi tu itamo {tampani Sanovnici – tuma~i snova: u Nema~koj 1540,u Francuskoj 1664, a u Srbiji ve} po~etkom devetnaestog ve-ka. Sastavlja~i kasnije {tampanih Sanovnika davali su nekimsnovima drugo tuma~enje, neka tuma~enja su dopunjavali ilimenjali, a u najnovije evropske Sanovnike unet je ne samoautomobil i avion ve} i atomska bomba.

Kao {to smo na po~etku uvoda ve} rekli, za ono {to smodo`iveli ili videli, pa posle sanjali, nije potrebno nikakvo obja-{njenje niti tuma~enje – tu misterije nema. Ali, za one nejasne,

10

SANOVNIKhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhh

nestvarne nemogu}e ili nikad do`ivljene snove {to ih sanjamo,za snove koji predstavljaju zagonetku od pojave prvih razum-nih bi}a pa sve do dana{njeg dana, {ta o tim snovima da ka`e-mo? Da li da verujemo u njih ili da ih odbacimo?

Pre nego {to odgovorimo na ovo pitanje, da vidimo {ta na-uka ka`e za snove i {ta mo`emo o~ekivati od nje u doglednojbudu}nosti na polju tuma~enja snova. Nauka otprilike ovakoobja{njava snove: Na ljudske snove uti~u razni spolja{nji iunutra{nji nadra`aji kao na primer: hladno}a u snu, vru}ina,glad, `e|, seksualni nagon, nedostatak vazduha i sl. Zatim bri-ga, `alost, radost, veselje, uzbu|enje, bolest, nemirna savest isli~ni utisci do`ivljeni na javi. Ogroman rezervoar ~ovekovogpam}enja („zapisanih“ i „registrovanih“ do`ivljaja i dogaja|a)podstaknut ovde navedenim nadra`ajima, za vreme spavanjastvara snove. Tako nauka govori danas. A sutra? [ta mo`emoo~ekivati od nje u budu}nosti?

Ako bacimo samo letimi~an pogled na dosada{nje uspehenauke – presa|ivanje srca sa ~oveka na ~oveka i upu}ivanje ~o-vekovih izvidnica na druge planete svemira – mo`emo biti si-gurni da }e u skoroj budu}nosti ~ovek u svojoj ku}i na svomeku}nom projektoru mo}i gledati svoje snove snimljene na filmpomo}u elektronskih aparata pri~vr{}enih za njegovu glavu!Tada snovi ne}e biti nikakva tajna za ~oveka. Ali dok ne do|eto TADA, stavimo ruku na srce, pogledajmo se u o~i i po{tenopriznajmo: ima li ijednog me|u nama koji se makar jedanputu `ivotu nije dobro zamislio posle neobi~nih, te{kih, ili lepihsnova?!

11

SANOVNIKhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhh

TUMA^ENJE SNOVAKROZ LITERATURU

Od najstarijih pisanih spomenika pa do najnovijih literar-nih dela imamo bezbroj primera da se snovima i tuma~enjusnova pridavao nekad ve}i a nekad manji zna~aj. Daleko binas odvelo ako bismo poku{ali da damo pribli`an pregled delau kojima se obra|uje motiv sna. Umesto toga, citira}emo dvadokumenta iz na{e knji`evnosti.

SAN SRPSKOG PESNIKAVOJISLAVA ILI]A (1862–1894)

Pet godina pre smrti, kada je bio u punoj snazi i zdravlju,Vojislav je video u snu i osetio da }e kroz pet godina umreti. Sprole}a 1889. godine sanjao je kao da ide preko Trkali{ta (po-ljana na kojoj su danas zgrade tehni~kih fakulteta u Beogradu)ka Novom groblju. Na sredini Trkali{ta ugledao je nekakavpodrum u koji se silazilo niz pet mermernih stepenica. On sezainteresuje i si|e da vidi {ta ima tamo. Spazio je podzemnusobicu nasred koje je stajao nadgrobni obelisk sa urezanimimenom pokojnika. Ime je bilo zamazano blatom i on po~e pe-rorezom da ~isti slova, ali se u taj mah probudio. O tom snu jeodmah sutradan pri~ao svojoj `eni.

Druge godine, opet s prole}a, sanjao je isti san, samo s tomrazlikom {to je sada umesto pet video ~etiri stepenika. Tako re-dom svake godine obnavljao se u isto vreme ovaj san, ali uveksa jednim stepenikom manje.

Pete godine sanjao je taj san dva puta: s prole}a i u jesen, kadase i razboleo. U poslednjem snu bio je samo jedan stepenik i Voji-

12

slav je uspeo da sastru`e blato sa slova i pro~ita svoje ime na obeli-sku. Kada se probudio, ispri~ao je po obi~aju san. Upitan ~ije jeime pro~itao, rekao je zami{ljen: „Ne se}am se, zaboravio sam.“Posle toga razboleo se i umro, upravo pet godina posle prvog sna.

Evo i jednog primera iz narodne poezije:

SMRT SENJANINA IVE

Sanak snila Ivanova majka,\e je Senje tama popanula,\e se vedro nebo prolomilo,Sjajan mjesec pao na zemljicu,Na Ru`icu nasred Senja crkvu;\e zvijezde kraju pribjegnule,A Danica krvava i`ljegla,A kuka joj tica kukavicaUsred Senja na bijeloj crkvi.

Kad se baba iz sna probudila,Uze {taku u desnicu ruku,Ode pravo ka Ru`ici crkvi,Te kazuje protopop Nedeljku,Kazuje mu {ta je u snu snila.

A kad stari baku saslu{ao,On joj ode sanak tolkovati:

„^uje{ mene ostarila majko!Zlo si snila a gore }e biti,

[to je Senje tama popanula,Ono }e ti pusti ostanuti;

[to l’ se vedro nebo prolomilo,I {to mjesec pao na Ru`icu,

To }e tebe Ivo poginuti;[to su zvjezde kraju pribjegnule,

To }e ostat’ mloge udovice;[to j’ Danica krvava i`ljegla,

To }e{ stara ostat’ kukavica;[to l’ ti tica kuka na Ru`ici

To }e ti je oboriti Turci,A i mene stara pogubiti.“– – – – – – – – – – – – – – – – –

(Iz knjige: Srpske narodne pjesme Vuka St. Karad`i}a knjiga III, Beograd, 1929,strana 202).

13

SANOVNIKhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhh