vatikanglavnosataninognezdo

Dr Vojislav [e{eq

VATIKAN GLAVNO SATANINO GNEZDO

Srpska radikalna stranka Beograd 2006.

Dr Vojislav [e{eq

VATIKAN GLAVNO SATANINO GNEZDORecenzenti Tomislav Nikoli} Aleksandar Vu~i} Direktor izdava~kog sektora Ogwen Mihajlovi} Redakcija Ivana Borac, Qubinka Boòvi}, Qubica Davidovi}, Vesna Zobenica, Zorica Ili}, Vesna Mari}, Qiqana Mihajlovi}, Biqana Mi~i}, Severin Popovi}, Zlata Radovanovi}, Marina Risti}, Zlatija Sevi}, Brankica Terzi}, Dragica Tomi}, Milica [e{eq Izdava~ Srpska radikalna stranka Trg pobede 3, Zemun Za izdava~a Dr Vojislav [e{eq [tampa [tamparija DOO Dragi}, Zrewanin Za {tampariju Mom~ilo Dragi} Tira` 3000 primeraka

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 327 .83/ (456.31:497.11) [E[EQ, Vojislav Vatikansko glavno satanino gnezdo / Vojislav [e{eq . - Zemun : Srpska radikalna stranka, 2006 Zrewanin : Dragi}). 1000 - str. ; 23. cm (Sabrana dela Vojislav [e{eq ; 74) Na nasl. str. naziv mesta izdawa : Beograd. - Tira` 3.000. - Str. 3-4: ISBN 86-7886-002-2 a) Srpsko pitawe - Me|unarodna zajednica b) Vatikan COBISS.SR-ID 132377356

PredgovorKwiga Vatikan glavno Satanino gnezdo nastala je kao tre}a u nizu, od ukupno ~etiri, {to ~ini celinu zasnovanu na konceptu moje odbrane pred Ha{kim tribunalom. Dakle, ovo je materijalizovawe moje namere da dokaèm da je za sve zlo~ine u proteklom ratu na prostoru biv{e Jugoslavije glavni krivac rimokatoli~ki papa, kako Jovan Pavle Drugi, tako i wegov naslednik Benedikt [esnaesti, u to vreme poznatiji kao inkvizitor Racinger. Upravo u tom pravcu, da dokaèm naslednost papske politike genocida, tempirana je i dopuna elaborata o ulozi Vatikana i pape Jovana Pavla Drugog u zlo~inima izvr{enim na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine sa osvrtom na sau~esni~ki doprinos kardinala Racingera (podnesak broj 152), koja je objavqena u kwizi Antihristov namesnik zlikova~ki rimski papa Benedikt [esnaesti. U istoj kwizi nalazi se i elaborat o neokorteksnim dejstvima protiv optuènih u Me|unarodnom krivi~nom sudu za biv{u Jugoslaviju (podnesak broj 150, koji sam predao Pretresnom ve}u 7. aprila 2006. godine), a koji su priredili Sla|an Mijaqevi} i Nikola Anti}. Tako|e, tu se nalazi elaborat kojim osporavam govor mr`we kao poseban oblik po~iwewa (podnesak broj 136, koji sam Pretresnom ve}u predao 17. februara 2006. godine), autora mr Dejana Mirovi}a. O zlo~inu kao pravom kohezivnom faktoru katoli~kog klera dokazi su mnogobrojni, pa je moj stru~ni tim za odbranu uloìo velike napore u prikupqawe, izbor i obradu ovih nepobitnih istorijskih ~iwenica. Zato je vredno napomenuti da je Elena Boì} Talijan, kao ~lan tima za odbranu, zaslu`na za kqu~ne delove ove kwige. Wen dugotrajan, ali zato pedantan i precizan rad, ovde se nalazi u formi podneska, onako kako je i predat Tribunalu. Ta~nije, ovde je prvi deo wenog obimnog elaborata koji u potpunosti razgoli}uje ratne zlo~ine papstva nad srpskim narodom u celini. Drugi deo nalazi se u slede}oj kwizi, zna~i ~etvrtoj po redu sa istom tematikom, koja je iza{la pod naslovom Rimska kurija ve~ito èdna srpske krvi. Naslovi koje sam odabrao za sve ~etiri kwige doslovno prate wihov sadràj, dakle sve ono {to je istorija registrovala kao potvr|ene ~iwenice. Prema tome, nije ovo ubadawe prsta u oko globalistima, jer me wihovo mi{qewe nikada nije ni zanimalo, ve} samo suvo konstatovawe stawa. I zaista, posle vekovnog iskustva sa crnom internacionalom, mi, Srbi, sigurni smo da se u Vatikanu ugnezdio li~no Satana, ba{ kao {to nas ni{ta ne moè razuveriti da se Rimska kurija napokon zasitila na{e krvi. U ovo su sigurni i Srbi vernici i Srbi ateisti, tu odavno ne postoji nikakva dilema.3

Kada ovaj veliki rad sumiramo, po{to prve dve kwige obuhvataju elaborat Zorana Krasi}a (podnesak broj 147, predat 26. aprila 2006. godine), na istu temu i istovetnog imena kao ovaj Elene Boì} Talijan koji se nalazi u tre}oj i ~etvrtoj kwizi, dobijemo zbir od blizu tri hiqade stranica {to je, siguran sam, najkompletniji dokazni materijal protiv institucije papstva koji je civilizacija ikada ugledala. Naravno, bilo je i bi}e razli~itih autora i raznovrsnih radova koji imaju za temu rimokatoli~ke poglavare i wihova zlodela, ali sumwam da je mogu}e porediti ih sa materijalom koji sam predao Pretresnom ve}u Ha{kog tribunala. Ne samo po kvantitetu, nego i kvalitetu, a posebnu vrednost vidim u jednoj potpuno prakti~noj nameni ovih izdawa, nameni koja mi je i namera. Ovo je najkompletniji priru~nik za poznavawe ideologije, organizacije, ciqeva i sprovo|ewa zajedni~kog zlo~ina~kog poduhvata kojeg je predvodio Jovan Pavle Drugi, a sada ga dovr{ava wegov naslednik Benedikt [esnaesti. Hiqade ovih stranica namewene su pre svega skepticima, zna~i onim Srbima koji su imali tu sre}u da generacijama ìve izvan dometa papskih spletki i genocida nare|ivanog direktno iz Vatikana. Jasno da je to samo sistematski stvaran privid, jer Srbija kao matica srpskog naroda ostaje glavni ciq rimske kurije. Danas, kada je teritorija Republike Srpske Krajine okupirana i etni~ki o~i{}ena, a Republika Srpska pod pretwom fakti~kog ukidawa, iza ~ega se krije namera da se pokrene jo{ jedan veliki talas izbeglica, te tako dodatno etni~ki o~isti, Srbija ostaje posledwi prostor naseqen srpskom ve}inom. Kao najzapadnija dràva pravoslavnog stanovni{tva, danas je ugroèna vi{e nego ikad. Prvi put u istoriji na na{oj granici se nalazi jedna me|unarodno priznata hrvatska dràva. Ova Tu|manova NDH malo se razlikuje od Paveli}eve, samo u Zagrebu je, od 1991. godine, pokatoli~eno oko trideset hiqada Srba, po podacima Srpske pravoslavne crkve. Zato ove stranice treba shvatiti kao prevenciju, shvatiti da papstvo zaista ima nameru da istrebi sve one koje ne moè da kontroli{e. Srbe, pre svih. Prof. dr Vojislav [e{eq

4

Nau~ni skup Govor mr`we u optu`nici Ha{kog tribunala protiv prof. dr Vojislava [e{eqaBeograd, Sava centar, 27. maj 2006.Aleksandar Vu~i}: Dame i gospodo, dragi prijateqi, hvala vam {to ste do{li na nau~ni skup. Tema je: Govor mr`we u optu`nici Ha{kog tribunala protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Predsednik Srpske radikalne stranke nedavno je ~etvrti Vaskrs proveo u ha{kom kazamatu. Okosnicu wegove optu`nice ~ini verbalni delikt, odnosno govor mr`we ili zapaqivi govori, kako bi oni rekli u svojoj optu`nici. Ni to im nije bilo dovoqno da ga odvoje od wegove dece, supruge, porodice, wegove otaybine i wegove Srpske radikalne stranke, da poku{aju da ga oteraju iz otaybine {to je mogu}e daqe od politi~kih doga|aja, ve} sada po nalogu Tuìla{tva, odnosno, po zahtevu Tuìla{tva poku{avaju da mu uskrate pravo da se brani sam, ono {to je svima na kugli zemaqskoj dozvoqeno, zato {to misle da je najboqe [e{eqa nemati za protivnika, jer Vojislav [e{eq nije ni oti{ao da se brani, nego da napada. Ali su|ewa u kojem }e oni imati tobo`weg nekakvog branioca, zvao se on Van der Spul, Van der bilo kako, ne}e biti, jer Vojislav [e{eq to nikada ne}e prihvatiti i nikada na to ne}e pristati. On nije od onih koji ki~mu savijaju. Koristim priliku da vam se zahvalim svima {to ste do{li na ovaj nau~ni skup, posebno se zahvaqujem supruzi na{eg predsednika Vojislava [e{eqa, Jadranki [e{eq, koja je sa nama, svim uvaènim akademicima, profesorima, na{im dragim gostima koji }e se danas obratiti ovom velikom skupu i pozivam {efa Tima za odbranu predsednika srpskih radikala i zamenika predsednika Srpske radikalne stranke, Tomislava Nikoli}a, da pozdravi skup. Tomislav Nikoli}: Dame i gospodo, dragi prijateqi, uvaèni akademici i profesori, u~esnici nau~nog skupa, hvala vam {to ste jo{ jedanput pokazali da su vam hrabrost, istina i qubav prema svom narodu i prema svojoj otaybini, va`ni jednako, mo`da i va`niji od svih titula i nau~nog zvawa, va`niji od svakog li~nog interesa. Ja sam danas saznao da su i neki asistenti i pripravnici podneli svoje referate za ovaj nau~ni skup i iskreno im ~estitam na hrabrosti. Asistent pripravnik, koji ima referat za ovaj skup, bi}e sigurno jedan od najboqih redovnih profesora Beogradskog univerziteta.5

@elim da vam se u ime Tima za odbranu zahvalim {to ste prisustvom na ovom nau~nom skupu pokazali da istinu i otaybinu volite vi{e od svega i da u najteìm vremenima pruàte podr{ku onima koje progone, hapse i zatvaraju samo zato {to imaju hrabrosti da se suprotstave zapadwa~kim mo}nicima i poku{avaju da za{tite i odbrane interese svoje zemqe i naroda. Jedan od takvih qudi je na{ predsednik dr Vojislav [e{eq. Tuìla{tvo Tribunala u Hagu bezuspe{no poku{ava da pokaè srpskom i svetskom mwewu da je Vojislav [e{eq kriv zbog svojih zapaqivih govora i onoga {to nazivaju govorom mr`we. Svodi se optu`ba protiv Vojislava [e{eqa na govor mr`we, pa }e sad govor mr`we postati jedan od uzroka za ratne zlo~ine. Ne mogu da prona|u zlo~in za koji bi direktnu odgovornost i krivicu pripisali na{em predsedniku, ve} preko instituta gotovo zaboravqenog govora mr`we, verbalnog delikta, poku{avaju da mu pripi{u posrednu odgovornost za zlo~ine koji su se odigrali u sukobima koje su oni izazvali, generisali i u najve}oj meri kontrolisali. Kakve je to re~i izgovarao Vojislav [e{eq, kakve su re~i izgovarali wegovi tuìoci i progoniteqi, ili su mo`da wihova dela govorila vi{e od bilo kakvih re~i. Uostalom, kakva li je to mr`wa bila potrebna i kakav je to nemu{ti govor kada ubijete malu Milicu Raki}, pa izjavite da je ona kolateralna {teta. Kakav li je to prefiweni govor kada bombardujete zgradu Televizije ili voz u pokretu i ubijete vi{e od 50 qudi. Naravno, ni za jedan od wihovih brojnih prefiwenih zlo~ina oni nisu odgovarali. Nisu, jer nisu dràli zapaqive govore. Zlo~ine su izvr{avali uglavnom pod okriqem no}i, da {to vi{e qudi pobiju, a da {to mawi deo sveta sazna za razmere wihovog zlo~ina. Ubijawe na{e dece, srpskih civila, na{ih vojnika, bio je govor qubavi, za na{e medije i za na{e pravosu|e tako je i ostalo, samo smo mi Srbi krivi. Vaqda zbog toga {to dobar deo nas nije spreman da kaè kako nije odu{evqen wihovim govorom qubavi. Na kraju i posle svega ti isti su nastavili da nam razaraju zemqu, otimaju teritorije, a mi i daqe moramo da se pravimo da nam wihove, naravno ironi~no }u izgovoriti, poruke qubavi beskrajno prijaju i kao narodu odgovaraju. Ne}emo to da trpimo. Ne}e to ni Srbija vi{e da trpi. Malo jezgro onih koji se nisu sloìli sa onim {to nam je u~iweno 2000. preraslo je u ve}inu u Srbiji i sad samo jo{ jedni izbori i obe}avam da mi vi{e to ne}emo da trpimo. Hvala vam {to ste do{li, hvala vam {to volite Srbiju vi{e od svega, hvala vam {to pomaète odbranu i pravo na odbranu predsednika srpskih radikala dr Vojislava [e{eqa. Gaj je u drugom veku pre nove ere rekao da je sloboda od svih stvari najpre~a. Mi to i danas tvrdimo. To su ubacili u mnoge poveqe i konvencije, mnoge ustave i zakone. Na primeru Vojislava [e{eqa pokazuje se da je sloboda od svih stvari najpre~a, ali ponavqam vam ono {to sam rekao i na pro{lom skupu, nema trenutno na kugli zemaqskoj ~oveka slobodnijeg od Vojislava [e{eqa, ~oveka koji iz Haga stigne u svaku srpsku ku}u i u svaku srpsku du{u. ôveka o kome sad razmi{qaju kad vuku mnoge poteze, uglavnom izdajni~ke, kako li }e da reaguje Vojislav [e{eq. Hvala vam i zato {to vam je sloboda na{eg naroda va`nija od svega, a za wu }emo morati, siguran sam da }emo i uspeti, zajedni~kim snagama da se izborimo.6

Aleksandar Vu~i}: Dame i gospodo, pozivam vas da burnim aplauzom pozdravimo akademika prof. dr Kostu âvo{kog. Akademik Kosta âvo{ki: Uvaèni gospodine predsedavaju}i, dragi prijateqi, dame i gospodo, ovo je prilika da se solidari{emo sa nedu`nom `rtvom zloglasnog Ha{kog tribunala, nama svima dragim dr Vojislavom [e{eqem, koji ve} ~etvrtu godinu tamnuje u Hagu i da izrazimo najiskrenije saose}awe sa wegovom mu~eni~kom porodicom. Ovo je tako|e prilika da se solidari{emo i sa drugima koje Ha{ki tribunal hapsi, optuùje, osu|uje i ubija. I da dozovemo u se}awe sve one koje je ovo ruglo od prava li{ilo ìvota. Mada smo se danas okupili da raspravqamo o navodnom govoru mr`we u optu`nici protiv dr Vojislava [e{eqa, vaqa odmah re}i da je on na mnogo ve}im isku{ewima i da mu je sam ìvot ugroèn. Naime, sudsko ubistvo Slobodana Milo{evi}a, od 11. marta 2006. godine u ha{koj tamnici, jo{ jednom je utvrdilo da je ovaj sud pokretna traka smrti koja je odnela ve} 11 ìvota. Prva ha{ka `rtva bio je general \or|e \uki}, koga su 30. januara 1996. godine muslimanske vlasti kidnapovale, potom pogubno zlostavqale i na posletku izru~ile Ha{kom tribunalu. Tamo je te{ko oboleo da bi ve} 18. maja 1996. godine ispustio svoju mu~eni~ku du{u. Druga `rtva bio je Simo Drqa~a, koga su prilikom hap{ewa 10. jula 1997. godine britanski komandosi ubili u samoodbrani. Tre}a ha{ka `rtva bio je Milan Kova~evi} koji je, 1. avgusta 1997. godine, umro u ha{koj }eliji li{en spasonosne nege i prave lekarske pomo}i. êtvrta `rtva bio je Slavko Dokmanovi} koji je, 28. juna 1998. godine, ba{ na Vidovdan, na|en obe{en u svojoj }eliji. Peta ha{ka `rtva bio je Dragan Gagovi}, koga su francuski vojnici ubili za volanom pored petoro dece oko ~ijih glava su svirali meci, dok su {esta i sedma `rtva bili Novica Jawi} koji je sam sebi oduzeo ìvot kada je optuèn i wegov ucveqeni otac koji se ubio kada je ostao bez sina jedinca. A Luiz Arbur, tada{wi ha{ki tuìlac i ne znaju}i da je Nikica Jawi} mrtav povukla je optu`nicu protiv wega zbog preoptere}enosti suda. Osma ha{ka `rtva bio je Vlajko Stojiqkovi} koji je ritualno izvr{io samoubistvo na stepeni{tu Savezne skup{tine kada je saznao da je usvojen zakon po kome je trebalo da bude izru~en Hagu. Deveta `rtva ha{ka bio je general Momir Tali}, koji je na prevaru uhap{en u Be~u, da bi u ha{kom zatvoru te{ko oboleo i ubrzo potom umro. Deseta ha{ka `rtva bio je Milan Babi} ~ija savest, posle o~igledno iznu|enog svedo~ewa protiv Slobodana Milo{evi}a i Milana Marti}a nije izdràla, pa je navodno sam sebi oduzeo ìvot. Na posletku je Slobodan Milo{evi} bio 11. `rtva sudskog ubistva u toj ha{koj nakazi od suda. Taman smo pomislili da je 11 `rtava utaìlo krvoèdnost ha{kog minotaura kada nas je nedavno opet iznenadila stra{na vest da je ha{ki suàw Milan Marti} oboleo od embolije plu}a. Raspitao sam se kod onih koji to znaju i re~eno mi je da se odgovaraju}om kombinacijom medikamenata embolija moè izazvati. Kao {to vidite, dragi prijateqi, dr Vojislavu [e{equ ne ugroàva ìvot samo navodni govor mr`we nego i mogu}nost sudskog ubistva. [e{eqeva navodna krivica je plod providne i krhke konstrukcije. Po sredi je takozvana formularna optu`nica kojom se po naho|ewu Karle del7

Ponte i wenih pomo}nika moè optuìti bar 10.000 na{ih sunarodnika u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj. Prvi deo te puke konstrukcije je nekakav zajedni~ki kriminalni poduhvat kome se pripisuju mnogobrojni ratni zlo~ini po~iweni na tlu Hrvatske i Bosne i Hercegovine, a potom se dr Vojislav [e{eq, iako li~no nije izvr{io nijedno krivi~no delo, ~ini posredno odgovornim za 14 ratnih zlo~ina koji su navodno izvr{eni tim zajedni~kim kriminalnim poduhvatom. Pa u ~emu je po Karli del Ponte [e{eqeva krivica? Da bismo razumeli o~iglednu neutemeqenost ovih optu`bi uporedo }emo navoditi ono {to Karla del Ponte ili tuìlac Stalnog me|unarodnog krivi~nog suda ne inkrimini{u i time ~ine dopu{tenim. [e{eq se optuùje {to je propagirao politiku ujediwewa svih srpskih zemaqa u homogenu srpsku dràvu. Kada, me|utim, ~elnici Albanije propagiraju prisajediwewe delova susednih dràva u homogenu albansku dràvu to je po ha{kim merilima ne samo dozvoqeno nego i poèqno. [e{equ se stavqa na teret {to je u~estvovao u regrutovawu, finansirawu, snabdevawu i upu}ivawu srpskih dobrovoqaca. Kada, me|utim, Alija Izetbegovi}, Ejup Gani} i drugi bo{waci regrutuju ne svoje zemqake, nego muyahedine iz dalekog Bin Ladenovog okruèwa, to je po ha{kim tuìocima maltene bezazleno i dopu{teno. [e{eqa optuùju {to je iznosio i ohrabrivao stvarawe homogene Velike Srbije. Kada, me|utim, vo|e Albanije ne samo ohrabruju, nego i oru`jem i teroristi~kim akcijama podsti~u stvarawe velike Albanije to je po sudu wihovih mentora u Hagu, Va{ingtonu i Briselu legitimna te`wa ka nacionalnom ujediwewu. [e{equ se stavqa na teret {to je drào javne govore u kojima je pozivao na izbacivawe hrvatskih civila i time podsticao svoje sledbenike i lokalne vlasti da to ~ine. Kada, me|utim, Frawo Tu|man uz pre}utnu podr{ku Va{ingtona i Brisela i aktivnu podr{ku penzionisanih ameri~kih generala protera sa vekovnih ogwi{ta 300.000 Srba, a {iptarski teroristi proteraju 250.000 Srba, Roma i drugih nearbanasa sa Kosova i Metohije, u tome po ha{kom tuìocu nema ni trunke zlo~ina, a kamoli genocida. [e{eq se kona~no optuùje da je regrutovao srpske dobrovoqce i indoktrinirao ih ekstremnom retorikom. Kada, me|utim, Alija Izetbegovi} regrutuje muyahedine koji su ve} zadojeni yihadom, svetim ratom protiv nevernika, i oni po~ine stra{ne ratne zlo~ine, to po ha{kom tuìocu treba jednostavno zanemariti. Jedino ~iwewe koje se [e{equ stavqa na teret jeste regrutovawe dobrovoqaca i wihovo upu}ivawe na front gde su se borili u sastavu regularnih vojnih jedinica pod komandom profesionalnih stare{ina, a potom su poneki od wih izvr{ili i poneki navodni zlo~in koji se [e{equ, o~igledno shodno na~elu objektivne odgovornosti, stavqa na teret. Ukoliko bi se tako prevaqivala krivi~na odgovornost ha{ki tuìlac bi pored ostalih trebalo da optuì i sve slu`benike u op{tinskih, vojnim odsecima koji su regrute i druge vojne obveznike upu}ivali u regularne vojne jedinice. Pa {ta preostaje od optu`nice Karle del Ponte? To su zapaqivi govori, odnosno jezik mr`we, kako bi to rekli dobro pla}eni zvani~nici ameri~kih i nema~kih nevladinih organizacija u na{oj zemqi. A da bismo saznali merila kojima se ha{ki tuìlac rukovodi ka8

da inkrimini{e [e{eqeve zapaqive govore, vaqa razmotriti slede}u ispovest pesnika, izdava~a i novinara Zilhada Kqu~anina objavqenu u Qiqanu broj 36, od 22. septembra 1993. godine, pod naslovom: Da, ja prezirem Srbe. Da mi se nije ukazala Alahova milost, ubio bih nekoliko du{mana i skon~ao kao ~ovjek. Moj du{man zove se Srbin. Du{man moga dida zvao se Srbin. Du{man moga oca zvao se Srbin. Du{man moga brata zvao se Srbin. Du{man moga djeteta zva}e se posigurno Srbin. Halal im ne mogu dati. Srbima }u halaliti kada wih nestane 200.000. Kad u smrti budemo jednaki, a zaboraviti im ne}u nikada i prezirati }u ih zauvek. Prezir je sasma prirodan odnos prema Srbima, prezir mora postati osnov muslimanske ~ovje~nosti. Onaj musliman koji ne}e da prezire Srbina zasluùje svaki prezir, kraj citata. Ha{ki tuìlac je optuìo [e{eqa zbog wegovih navodno zapaqivih govora iako oni u pore|ewu sa Kqu~aninovom provalom iskonske mr`we iz tamnog vilajeta deluju jadno i bedno. A kako tuìlac nije ni ukorio, a kamoli optuìo Zilhada Kqu~anina, nije iskqu~eno da je u wegovim re~ima otkrio jezik istinske qubavi i muslimanskog humanizma. Eto tako, dragi prijateqi Ha{ki tribunal blagosiqa Zilhada Kqu~anina, a optuùje i satire na{eg Vojislava [e{eqa. Hvala vam. Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se prof. âvo{kom, a zamolio bih sve prisutne, ako to ne predstavqa veliki problem, da iskqu~e mobilne telefone, po{to to uàsno dekoncentri{e govornike. Molio bih prof. dr Slavenka Terzi}a, kome je ovo {to se u Crnoj Gori zbivalo te{ko palo da iza|e i da vam se obrati. Prof. dr Slavenko Terzi}: Dame i gospodo, dragi prijateqi, do{ao sam, pre svega, da izrazim svoju solidarnost sa dr Vojislavom [e{eqem. Jedno od poglavqa pete glave izvanredne, nedavno kod nas prevedene kwige Dajane Yonston, Suludi krsta{i, Jugoslavija, NATO i obmane Zapada, glasi Trijumf mr`we. Da stvari u istoriji mogu nekada biti dovedene do golog apsurda i da osvedo~eni teroristi i trgovci narkoticima mogu biti progla{eni za borce za qudska prava svedo~e re~i ameri~kog senatora Yo Libermana objavqenog u Va{ington postu, 20. aprila 1990. godine, a one glase: Sjediwene Ameri~ke Dràve i OVK zastupaju iste qudske vrednosti i principe. Bitka za OVK jeste bitka za qudska prava i ameri~ke vrednosti, zavr{en citat. Ovo je ogoqena i surova su{tina ameri~ke politike na Balkanu. Ve} tokom osamdesetih godina pro{log veka, tokom ubrzanih priprema za razbijawe srpske dràve, izronilo je i niz stranih predrasuda o Srbima i uop{te prema slovenskom pravoslavnom svetu, naro~ito Rusima. Stare teorije bavarskog istori~ara Jakoba Falmerajera o nepomirqivosti vizantijskog nasle|a sa evropskom civilizacijom i o potrebi, kako kaè Falmerajer, da se Nemci i ceo evropski svet spremaju za, citiram, kona~ni obra~un sa naslednicima Vizantije, kao docnije sli~ne teorije Bewamina Kalaja i Iva Pilara i wihovih sledbenika na na{im prostorima kao {to su Savi} Markovi} [tedimlija, Sekula Drqevi} dobili su svoje savremene pristalice u li~nostima poput Alojzija Moka, Vilija Klasa, Frawe Tu|mana, Ri~arda Holbruka, Milana Ku~ana i mnogih drugih nama9

poznatih. Iz takvog idejnog nasle|a proistekla je teorija o reci Drini kao tisu}qetwoj granici Istoka i Zapada, o Srbima kao stranom telu na organizmu Evrope i o potrebi da Zapad svim sredstvima ne dozvoli varvarskim Srbima da pre|u reku Drinu. Na toj teoriji nastala je nacisti~ka Nezavisna Dràva Hrvatska koja je odnela skoro milion nevinih Srba u Drugom svetskom ratu. Podse}am na intelektualni rat francuskih filozofa Alena Virken Krauta, Andreja Gliksmana i Bernar Andrej Levija koji su ube|ivali ~itav svet da se Zapad mora braniti od Srba. Wihova parola bila je, isti~e austrijski istori~ar Hans Hofbauer Evropa po~iwe u Sarajevu. Gliksman je, pi{e Hofbauer, pateti~no pevao bojni pokli~ u nedeqniku Ekspres, citiram: Moèmo da pobedimo, s toga moramo da pobedimo, u pitawu je da ili ne za evropsku civilizaciju, zavr{en citat. Trebalo bi na jednom mestu, ja vas pozivam, sakupiti sve te brojne izlive mr`we i netrpeqivosti prema Srbima tokom osamdesetih i devedesetih godina koje su zna~ile ponavqawe mnogo toga {to se ve} ~ulo i napisalo u Prvom i u Drugom svetskom ratu. Crnogorski Kwièvni list bi zauzeo dobar deo te kwige. Su{tina svih ovih dela se krila zapravo u nalaèwu tobo`weg vi{eg civilizacijskog i politi~kog interesa, kao opravdawa za agresiju prema Srbima i wihovim teritorijama. Austrougarska je okupirala Bosnu i Hercegovinu 1878. pravdaju}i to tobo`wom civilizacijskom misijom u ime zapadnog duha i zapadne civilizacije. Sopstveno zaposedawe Bosne i Hercegovine i neskrivene daqe agresivne pretenzije prema staroj vla{oj i staroj Srbiji, Kosovu i Metohiji Austrougarska je pravdala potrebom suzbijawa Velike Srbije i navodne velikosrpske opasnosti. U pomenutoj kwizi Dajana Yonston je vrlo argumentovano i uverqivo osvetlila fenomen o ~emu je prof. âvo{ki govorio inkriminisawe takozvanih ratnih huqa. Jedno od sredstava te inkriminacije jeste i osnivawe Ha{kog tribunala. Podizawe optu`nice u politi~ke svrhe pokazalo se kao sna`no oru`je. Da se neki ~ovek stigmatizuje, a time i udaqi sa doma}e i me|unarodne politi~ke scene dovoqno je samo re}i, citiram optuèn za ratne zlo~ine. Zahvaquju}i jugoslovenskoj krizi devedesetih godina ponovo ujediwena Nema~ka pojavila se iznenada na me|unarodnoj evropskoj sceni kao velika sila. Nema~ka satanizacija Srba i Srbije bila je eho nacisti~ke propagande iz 1941. godine, koja je sa svoje strane bila eho i 1914. godine, kada su Nema~ka i Austrougarska zapo~ele Prvi svetski rat okupacijom Srbije. U oba slu~aja ta mala balkanska zemqa stigmatizovana je kao remetila~ki faktor koji mora da se elimini{e. Ovaj stav je saèt u poznatoj paroli iz 1914. Serbien mus {terbien Srbija mora da umre. Hans Hofbauer u svojoj kwizi Balkanski rat, razarawe Jugoslavije 1991-1999. navodi tvrdwe iz kwige generala Veqka Kadijevi}a Moje vi|ewe raspada, da je jo{ osamdesetih godina pro{loga veka, dakle 20. veka nema~ki vojni izaslanik u Beogradu prosto pucao od mr`we, kaè Hofbauer, prema Srbima, koriste}i izraze srpske sviwe i samo mrtav Srbin je dobar Srbin. Po~etkom jula 1991. godine, [pigl je objavio udarni tekst pod naslovom Tamnica naroda Jugoslavije i teror Srba, ~ime je bio markiran glav10

ni pravac nema~ko-austrijske spoqne politike prema jugoslovenskoj krizi i gra|anskom ratu. Jedan od izgovora koji je sluìo NATO-u i vo|ama zapadnih sila za upotrebu svih sredstava protiv Srba bio je i mit o Memorandumu SANU koji je celom svetu predstavqen kao program stvarawa Republike Srbije putem etni~kog ~i{}ewa, neka vrsta navodnog nacrta agresivnog osvajawa sli~nog Hitlerovom Majn kampfu. Ta manipulacija se pojavila u jednom francuskom uybeniku za vi{e razrede sredwih {kola 1993, u kome stoji slede}i tekst. Citiram: Etni~ko ~i{}ewe, teorija koju su razvili ~lanovi SANU u Beogradu, koja zagovara etni~ku homogenizaciju delova Jugoslavije naseqenih Srbima da se primenom terora proteraju druge populacije kako bi se omogu}ilo definitivno pripajawe tih teritorija Srbiji, zavr{en citat. Ameri~ki predsednik Klinton je na Dan se}awa uporedio Milo{evi}evu vladu sa vladom nacisti~ke Nema~ke. Harvardski profesor Goldhagen se zalagao za osvajawe i okupaciju Srbije upore|uju}i bekstvo kosovskih civila sa genocidom nad Jevrejima, Milo{evi}a sa Hitlerom, a srpski narod sa Hitlerovim dobrovoqnim egzekutorima. Kwiga pod ovim naslovom donela mu je katedru na Harvardu za predmet Genocid nad Jevrejima. Porede}i navodno proterivawe albanskog stanovni{tva sa genocidom nad Jevrejima Goldhagen je zakqu~io: Zbog toga jedini lek jeste isti onaj koji je vaìo za nacisti~ku Nema~ku, Zapad mora da zauzme Srbiju da je denacifikuje i prevaspita. Oti{ao je jo{ i daqe, dakle, srpski narod je oti{ao jo{ daqe, daju}i podr{ku Milo{evi}evoj politici etni~kog ~i{}ewa, isti~e Goldhagen, srpski narod postao je pravno i moralno nekompetentan da vodi svoje sopstvene poslove, zavr{en citat. Zbog toga wihova zemqa mora da se stavi pod tutorstvo NATO, mora da preuzme vlast, citiram: A srpski narod mora da se natera da shvati svoje gre{ke i da se rehabilituje. Sve ostalo, dame i gospodo, vi znate i vidite. Jasno je ko je okupator, a ko je borac za slobodu. Hvala vam. Aleksandar Vu~i}: Obave{tewe za sve qude u sali, za sve qude u publici, po okon~awu nau~nog skupa svi }ete dobiti kwigu, ~asopis Srpsku slobodarsku misao u kojoj }ete mo}i da pro~itate mnogo dokumenata, mnogo podnesaka predsednika srpskih radikala Vojislava [e{eqa Ha{kom tribunalu, ali i sve ono {to je govoreno na raznim nau~nim skupovima. Jedan od qudi koji je uvek sa nama, koji je uvek sa onima koji su progoweni, koji je uvek sa dr Vojislavom [e{eqem, koji je uvek na strani pravde i istine je prof. dr Oliver Anti}. Prof. dr Oliver Anti}: Po{tovano predsedni{tvo, uvaèna gospo|o [e{eq, dame i gospodo, moj referat za ovaj nau~ni skup nosi naslov Govor mr`we ili mr`wa govora i podeqen je u tri dela, ali nemojte se unapred pla{iti, ne{to }u i skratiti. Naravno, o ovome se moè govoriti, ako bi mi dopustili mogao bih da govorim i dva, tri sata, ali bi}e previ{e. Me|utim, da po~nem sa ovim prvim delom. Moj referat nosi naziv Govor mr`we ili mr`wa govora.11

I [ta bi se dogodilo kada bi, na primer neki dràvnici, politi~ari, novinari i uop{te javne li~nosti dali slede}e izjave. Recimo Klaus Kinkel, nema~ki ministar spoqnih poslova: Jevreje treba naterati da kle~e! Ili, Margaret Ta~er biv{i premijer Velike Britanije: Zaustaviti Jevreje. Odmah. Zauvek. Ili, Tomislav Mer~ep, hrvatski politi~ar: ...da se zauvjek rije{imo Jevreja i napravimo ekolo{ki ~istu dràvu, pa doda i slede}e: Na nesre}u, nisam pobio sve Jevreje. Ili, Piter Justinov, glumac, kwièvnik, reìser i ambasador UNICEF-a(!): Jevreji su dvodimenzionalni narod sa ùdwom za prostotom i ideologijom tako bazi~nom da se moè razumeti bez napora... @ivotiwe koriste svoje resurse znatno sre}nije nego ovi naopaki stvorovi, ~ija je pripadnost qudskoj rasi u velikom zaka{wewu. Ili, Goran Ivani{evi}, hrvatski teniski as: Dali su mi da pucam iz automata...Bio je teàk za kontrolu, ali, oh, bio je to lep osje}aj, kada svi meci izlaze napoqe. Mislio sam kako bi bilo lepo imati nekoliko Jevreja koji stoje naspram mene. Ili kada bi nema~ki kancelar Helmut Kol izjavio: Neka se Jevreji podave u sopstvenom smradu. Ili, Yozef Bajden, senator (demokrata) iz Delavera: Jevreji su nepismeni i degenerici, a zatim doda: Jevreji su nepismeni, degenerici, silovateqi, ubice beba, kasapi i agresori. Ili, Dejvid Obij, ameri~ki kongresmen: Jevreji su sviwe. Ili, da ameri~ki dràvni sekretar Yejms Bejker izjavi: Vodi}emo protiv Jevreja rat diplomatski, ekonomski, politi~ki, propagandni i psiholo{ki. Ili, Ri~ard Holbruk, pomo}nik ameri~kog dràvnog sekretara da u vreme mirovnih pregovora izme|u Jevreja i Arapa kaè: Jevreji nisu ideolozi, ve} zlo~ina~ki dupeglavci. Ili, kada bi Holbrukov zamenik, Robert Frajcer, rekao: Pitam se sve vreme da li bi na{a zemqa u postvijetnamskom raspoloèwu, imala dovoqno hrabrosti i snage da zaustavi te pse i tvorove iz balkanskog |ubri{ta. Ili, kada bi rimski papa Jovan Pavle Drugi uputio apel predsedniku SAD: Trebalo bi da bombardujete Jevreje. Ili, kada bi predsednik Narodne skup{tine Francuske rekao. Jevreji su |ubre!. Ili, kada bi predsednik Francuske @ak [irak prekinuo usred govora i to kao doma}in, premijera Gr~ke i izrekao: Jevreji su narod bez zakona i bez vere. To je narod razbojnika i terorista. Ili, kada bi britanski general Majkl Rouz izjavio: NATO je spreman da Jevreje bombardovawem vrati u kameno doba. Ili kada bi turski predsednik u poseti Egiptu rekao: Turski ciq je okruèwe Izraela s juga, odozdo, dok }e posao... sa drugih strana...zavr{iti ostali, posle ovoga vide}emo {ta }e Jevreji mo}i da urade. Ili, kada bi Toni Bler, britanski premijer rekao: Rat protiv Jevreja nije vi{e vojni sukob. To je bitka izme|u Dobra i Zla; izme|u civilizacije i varvarstva. Ili, kada bi ameri~ki forenzi~ari-antropolozi Erik Stover i Gils Perves izjavili: Jevreji su prqave, pijane, smrdqive i ubila~ke ìvotiwe. Ili, kada bi Madlen Olbrajt, kao {ef ameri~ke diplomatije, pred pregovore, na pitawe ko }e biti u delegaciji Izraela, izjavila: Mi ne znamo ko }e, ili {ta }e, tamo da se pojavi, sve uz grohotni smeh prisutnih! Ili kada bi Bernard Ku{ner, {ef civilne misije UN izrekao: Pro{le nedeqe imali smo devetoro ubijenih Jevreja, ove nedeqe osmoro.12

To je jasni napredak. Ili, kada bi Yejmi [ej, portparol NATO-a izjavio: Jevreje treba spokojno bombardovati, jer }e sve brzo zaboraviti. Posle ovakvih izjava, koje ja ne bih mogao da kvalifikujem kao govor mr`we, jer to nije pravni pojam, niti pravna ustanova, ve} sasvim konkretno kao podstrekavawe na genocid, svako razuman bi o~ekivao krivi~ni progon onih koji su ovakve izjave dali. Verovatno bi tako i bilo. Najmawa posledica bila bi da bi visoki politi~ari morali zauvek da budu ukloweni sa politi~ke scene. Isto bi se dogodilo i da se u navedene izjave umesto Jevreji stave Arapi, Cigani, Englezi, Nemci, ili pak muslimani, pravoslavci, katolici i sl. Tu, me|utim, ima jedan problem. Naime, sve ove izjave su zaista date, to su citati originala, ali umesto re~i Jevreji ili Izrael, re~eno je Srbi i Srbija! I niko ne odgovara, niko se ne poziva na odgovornost, niko ne pomiwe makar jezik mr`we. Svi ovi citati, kao i mnogi drugi, sa konkretnim podacima kada i kojom prilikom su izre~eni, objavqeni su u kwizi Izbrisati srpski virus drugo izdawe, Beograd, 2002, autora Zorana Petrovi}a. Srbi i Jevreji imaju sli~nu zlehudu istoriju, zato su, vaqda, muyahedini, kaù i hrvatski borci, ve} 1992. godine, u Bosni na srpskim ku}ama ispisivali: Zabraweno za Srbe i Jevreje.1) Meni se ~ini da govor mr`we treba prou~iti i ovako: Govor mr`we mora se sastojati iz re~enica mr`we, ove, pak, od re~i mr`we, a re~i mr`we od slova mr`we, odnosno }irili~nih slova, koja oni mrze. Uostalom, }irilica i pravoslavqe nisu u modi, {to je razumqivo, jer ni samo hri{}anstvo nije u trendu. Otuda, ni{ta }irili~no, ni pravoslavno, ni hri{}ansko nije im sveto: wihov Milosrdni an|eo radosno je sejao rakete i kasetne bombe, ~ak i na }irili~ni, odnosno pravoslavni hri{}anski Uskrs, kao nekad, kada su na{i o~evi i majke, krajem Drugog svetskog rata, dodu{e uz obi~ne bombe, slavili najve}i hri{}anski praznik.2) Wihova mr`wa u wihovom govoru je velika, jer, kako je napisao akademik Ditur, mrze se samo nacije ili qudi koji imaju du{u ili karakter.3) Oni koji su se nametnuli kao sudije Srbiji bili su dalekovidiji; wima nije promaklo da su, osu|uju}i ovaj narod, ovu naciju koja je poku{avala da preìvi i to je radila kako je mogla, indirektno nanosili udarce Francuskoj; nadali su se da kod nas ne}e nai}i na dovoqno vrline da bismo se solidarisali sa na{im starim drugovima i wihova ra~unica je, naàlost, bila ta~na. Ovde uvek postoji neki uticaj iz inostranstva ili, ako tako vi{e volite, opredeqewe za odricawem, koje je ponekad najja~e, i, kada je to slu~aj odvla~i nas u delovawe ili pona{awe zbog kojih kasnije zaàlimo po{to se vrlina vrati u na{a srca.4) Zato, ~ekaju}i upravo taj povratak vrline, i dr Vojislav [e{eq, kako bi to rekao Andri},5) sedi u prokletoj avliji, ...prevaren i li{en slobode, usamqen i odvojen od svojih i od prijateqa, doveden u tragi~an procep, a celom svetu na vidiku kao na sramnom stubu, ali sa gordom re{eno{}u u sebi da u tom poloàju istraje i da ostane ono {to je, da ne izgubi svoj ciq ispred o~iju i da ne popusti ni bratu krvniku ni nevernicima koji ga podmuklo varaju, ucewuju, prodaju i preprodaju.13

Veliki Gete nekada se divio srpskoj epskoj poeziji i upore|ivao je sa Ilijadom i Odisejom. Danas, wegov zemqak, nekakav profesor Kluge, svakako bezna~ajan u odnosu na Getea, ali sa zna~ajnog Univerziteta u Tibingenu, sugeri{e da srpskoj deci treba zabraniti u~ewe srpske nacionalne epske poezije! To nije palo na um saveznicima po kapitulaciji nacisti~ke Nema~ke! Zato je danas mogu}e sve. Vojislav [e{eq robija u Hagu, zbog u su{tini verbalnog delikta, a Dinko [aki}, upravnik koncentracionog logora Jasenovac II, sa slobode poru~uje: @ao mi je {to nismo u~inili sve {to nam se pripisuje, jer da smo to tada u~inili, danas Hrvatska ne bi imala problema, ne bi imao tko pisati izmi{qotine. U takvoj atmosferi mogu}e je i da jedan novinar (Fransis Vijn) prekoreva biv{eg ministra spoqnih poslova Velike Britanije Daglasa Herda koji je obja{wavao da je u Bosni gra|anski rat, re~ima da bi on (Herd) morao da zna da je to bila invazija na suverenu dràvu koju je osmislio i vodio ekspanzionisti~ki i genocidni sused!6) I da ponovo prozovemo Andri}a, jer se predlaè da se i on zabrani, jer, vaqda, kao nekad Sokrat Gr~ku, kvari srpsku omladinu: U mutnom vremenu kad vlast prestane da razaznaje pravog od krivog, tada je mogu}e sve. Kao nekad u vreme inkvizicije, pariskih i moskovskih procesa. Sada, kako bi rekao veliki francuski akademik @an Ditur, kada se ne{to neodre|eno pojavi u re~niku, kao {to ja tu prepoznajem govor mr`we, to zna~i da moral kapitulira. A dezinformacijama se daje zvani~ni izgled tako {to se osniva me|unarodni sud koji se sme{ta u jedan mali, uqudan i pomalo dosadan grad severne Evrope. Naime, ne moè se zamisliti da preki sud ovakvog tipa zaseda u mestima sa toplom klimom, u Re|o di Kalabriji, u Delfima, Monte Karlu, Pamploni. Danas, moral dolazi iz hladnih krajeva. Ni{ta ne vredi kao magle severa, flamanski kanali, vlaga i vetrewa~e Holandije, da bi izgledalo ozbiqno.7) Napisao je ovo veliki Francuz, koji nije hteo da peva u horu konformista, jer je zaista intelektualac. On jednostavno nije mogao da }uti pred ha{kim procesima i upravo zato ih je uporedio sa Pariskim iz 1793. godine i Moskovskim procesima.8) U ha{kim procesima, treba ponoviti ako treba i bezbroj puta,9) najgrubqe su povre|ene osnovne garancije qudskih prava, a to su ujedno i pravni principi koje po{tuju sve civilizovane dràve: 1) nullum crimen, nulla poena sine lege; 2) nulla poena sine proccessu; 3) na~in i postupak osnivawa me|unarodnog suda; 4) pravo okrivqenog da mu sudi nadle`ni, nezavisni i nepristrasni sud koji je zakonom ustanovqen; 5) odgovornost u krivi~nim stvarima, za razliku od gra|anskog prava, moè biti samo subjektivna, nikako objektivna; 6) povratno dejstvo propisa (retroaktivnost) ni u kom slu~aju ne moè pogor{ati poloàj okrivqenog; 7) svaki pritvorenik ima pravo da mu se sudi u razumnom roku; 8) po{tovawe prezumpcije nevinosti; 9) jednakost poloàja tuìla~ke strane, s jedne, i okrivqenog, odnosno odbrane, s druge strane, u odnosu na nepristrasni sud; 10) pravo okrivqenog da odbranu iznese li~no. II Po{to se ha{ki procesi, ipak, sprovode u Evropi, pogledajmo {ta o ovom problemu i implikacijama koje on izaziva govori Evropska konvencija o qudskim pravima i osnovnim slobodama (u daqem tekstu Konvencija).10)14

Prema ~lanu 3 Konvencije Niko ne sme da bude podvrgnut torturi ili ne~ove~nom postupawu ili poniàvaju}em tretmanu ili kazni. Ovde se, u stvari, {titi fizi~ki i psihi~ki integritet fizi~kog lica. To se, pored ostalog, ogleda u duìni trajawa pre svega krivi~nog postupka prema odre|enom licu, posebno imaju}i u vidu inkriminaciju koja mu se stavqa na teret. Dràti nekog jednu godinu, da ne govorimo o dve, tri ili vi{e godina, da mu se stavqa na teret neka nedovoqno odre|ena inkriminacija, a da ne po~iwe su|ewe, uveren sam da je protivno ~l. 3 Konvencije. To je nehuman i poniàvaju}i, dakle ne~ove~an11) tretman, a prema okolnostima slu~aja, s obzirom da je okrivqeni dobrovoqno oti{ao u Hag, diskriminatorski, ~ak na granici torture, ili preko te granice. Pri tome treba imati u vidu da Rezolucija Saveta Evrope, iz 1965. godine, preporu~uje da se iz zakonodavstva izbaci obavezni pritvor i da se zadrì samo kada je apsolutno neophodan. A da li je apsolutno neophodan u slu~aju dr Vojislava [e{eqa? Odgovor zaista ne zahteva vrhunsko poznavawe prava. Pored toga, duìna trajawa pritvora ne sme biti arbitrarna.12) Vreme pritvora koje se meri godinama ne moè se smatrati razumnim i primerenim rokom pritvora koji podrazumeva Konvencija. Prema praksi suda u Strazburu smatra}e se da je duìna pritvora neprimerena i neposredno protivna ~lanu 5, stav 3 Konvencije u slede}im slu~ajevima: 1) kada istra`ni organi slu~aj vode sporo, odnosno odugovla~e sa postupkom; 2) kada je odugovla~ewe posledica slabe organizovanosti pravosu|a; 3) kada je odugovla~ewe posledica negativnog sukoba nadle`nosti izme|u organa.13) U ~lanu 6 Konvencije govori se o potrebi brzog postupka i dono{ewa presude u razumnom roku. Krivi~ni postupak prema pravilima Evropskog suda za qudska prava po~iwe trenutkom podizawa optu`nice, a okon~ava dono{ewem odluke u posledwoj instanci (po redovnim ili vanrednim pravnim lekovima). Karla del Ponte je podigla optu`nicu protiv dr Vojislava [e{eqa 15. januara 2003. godine! Jedno od pravnih pravila glasi o~igledne stvari se ne dokazuju, u stvari ovo je tzv. prima faciae evidens. ^lan 6, stav 2 Konvencije ure|uje pitawe pretpostavke nevinosti. To jednostavno zna~i da okrivqeni nije duàn da dokazuje svoju nevinost, ve} upravo obrnuto, ta obaveza leì na tuìocu. Koliko li smo samo puta ~uli od najvi{ih funkcionera ove na{e nesre}ne dràve izjavu: Ako je nevin, neka ide u Hag i to dokaè! Ina~e, pretpostavka nevinosti je bezizuzetno pravilo koje vaì u pravima svih civilizovanih naroda. Iz toga se lako moè izvu}i zakqu~ak o potpunoj necivilizovanosti davalaca navedenih izjava. [tavi{e, ta pretpostavka treba da za{titi okrivqenog od predrasuda ne samo suda, ve} i javnosti i ona vaì za sve (za izjave policije, tuìla{tva, suda, medija i dr.) i sve do pravnosna`nog okon~awa postupka. Da li je ova pretpostavka po{tovana u ha{kim procesima i da li je po{tovana u na{oj javnosti (suprotne izjave politi~ara, dràvnih funkcionera, novinara)? Iz pretpostavke nevinosti proizlazi i pravo okrivqenog da se brani i }utawem. S druge strane, tuìla{tvo je du`no da okrivqenom predo~i sve dokaze na kojima zasniva optu`nicu, kako bi optuèni mogao da pripremi odbranu, odnosno da se izjasni o svim elementima optu`nice.15

U ~lanu 7 Konvencije se ure|uje pravilo nullum crimen, nulla poena sine lege. Niko se ne moè smatrati krivim za delo koje nije bilo predvi|eno kao krivi~no delo prema unutra{wem ili me|unarodnom pravu. U stavu 2 ovog ~lana se predvi|a izuzetak, a to je slu~aj kada je u pitawu delo koje se smatralo krivi~nim delom prema op{tim pravnim na~elima koja priznaju civilizovani narodi. U svakom slu~aju, ovo podrazumeva zabranu retroaktivnosti, a stav 2, budu}i da je izuzetak, podrazumeva restriktivno, najuè tuma~ewe, {to bi zna~ilo da bi neko delo moralo biti nesporno takvo da ga osu|uju imperativni propisi civilizovanog sveta. Da li jedna optu`nica prema op{tim pravnim pravilima koja priznaju civilizovani narodi moè da sadrì formulacije kao {to su ili pribli`no od tog datuma, u dogovoru sa poznatim ili nepoznatim u~esnicima udruènog zlo~ina~kog poduhvata, zagovarao je politiku ujediwewa svih srpskih zemaqa u homogenu srpsku dràvu. Na kraju, ima ne~eg u optu`nici {to se okrivqenom mo`da i moè staviti na teret, a to je {to je 14. marta 1990. u{ao u koaliciju sa Vukom Dra{kovi}em, tako|e srpskim nacionalistom, i osnovao Srpski pokret obnove.... Citati su doslovno prepisani iz optu`nice, koju je potpisala, naravno, Karla del Ponte. Da li ona spada u pravo civilizovanih naroda? Posebno je zna~ajan ~lan 10 Konvencije, koji glasi: 1. Svako ima pravo na slobodu izraàvawa. Ovo pravo ukqu~uje slobodu posedovawa sopstvenog mi{qewa, primawe i saop{tavawe informacija i ideja bez me{awa javne vlasti i bez obzira na granice. Ovaj ~lan ne spre~ava dràve da zahtevaju dozvole za rad televizijskih, radio i bioskopskih preduze}a. 2. Po{to kori{}ewe ovih sloboda povla~i za sobom du`nosti i odgovornosti, ono se moè podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograni~ewima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom dru{tvu u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, radi spre~avawa nereda ili kriminala, za{tite zdravqa ili morala, za{tite ugleda ili prava drugih, spre~avawa otkrivawa obave{tewa dobijenih u poverewu, ili radi o~uvawa autoriteta i nepristrasnosti suda. [ta moè da kaè jedan patriota kada je upravo napadnut teritorijalni integritet wegove dràve14) i napadnut wegov narod od strane onih koji su ve} dva puta u istoriji izvr{ili genocid nad wegovim narodom? Da poziva na nejedinstvo? Da poziva na dezerterstvo? Da poziva na predaju? Ili ga je, pak, pravo civilizovanih naroda tada obavezivalo da }uti? Da li to neko smatra da srpski narod ne}e odgovarati samo ako je `rtva zlo~ina, ukqu~uju}i i genocid? U stvari, iskustvo nas je pou~ilo da tada niko nije odgovarao! Ante Paveli} nije umro kao osu|eni ratni zlo~inac, ali Draà Mihailovi} jeste! U Ha{kim procesima optuèni su samo Slobodan Milo{evi}, Radovan Karayi}, Milan Marti}, ~elnici srpskih dràva, ali ne i Frawo Tu|man, Alija Izetbegovi}, ali ni slovena~ki ~elnici koji su prvi otpo~eli sa oruànom secesijom! Istorija se ponavqa, zar ne? Da ne govorim o mnogim drugim sli~nim slu~ajevima. Da li je to pravo i pravda?16

Zar srpski patriota nema pravo da u vremenima najve}e ugroènosti wegovog naroda, u ratnim vremenima koja nisu prouzrokovali Srbi, poziva na jedinstvo, na borbu protiv neprijateqa? Prof. dr Lazar Markovi} tako|e je osu|en od strane Brozovog reìma, jer je izrekao istinu o hrvatskim zlo~inima nad Srbima u Drugom svetskom ratu, a to ga je na kraju ko{talo ìvota. Sloboda govora i izraàvawa je osnovno demokratsko pravo, u stvari to je uslov svake demokratije i pretpostavka qudskih prava. Za{to je ba{ ovo pravo zagarantovano Amandmanom br. 1 ameri~kog ustava? I sama qudska sloboda je nezamisliva bez slobode govora. Ona podrazumeva i pravo svakog odgovornog ~oveka da u kriznim vremenima pozove na nacionalno jedinstvo i borbu protiv neprijateqa, tim pre kada postoji istorijsko iskustvo o okrutnosti i spremnosti na svaku vrstu zlo~ina prema wegovom narodu. Ciq je, dakle, svih izjava za koje se tereti dr Vojislav [e{eq bio spas sopstvenog naroda, naroda koji je ve} dva puta bio `rtva genocida na tim istim prostorima. Otuda se moè, sa visokim stepenom sigurnosti, tvrditi da su i wegove izjave bile proporcionalne tom ciqu. A ako je izjava proporcionalna ciqu, onda u demokratskom dru{tvu i pravednom pravu, ne moè biti govora o krivi~no-pravnoj i bilo kojoj drugoj odgovornosti. Ovo tim pre {to je re~ o politi~aru, koji nije imao nikakvu vojnu ili drugu zapovednu, odnosno subordiniraju}u vlast. Uostalom, da li ima nekog u ovoj sali ko bi u takvoj situaciji postupio druga~ije? III U jednom radu sam dokazao flagrantno kr{ewe osnovnog na~ela me|unarodnog prava u slu~aju jugoslovenske dràve, srpskih dràva, srpskog naroda, kao i pojedinaca, Srba, koji su bili na politi~kim i vojnim poloàjima, a koje je u~iweno u ha{kim procesima.15) A to osnovno na~elo, koje je ujedno i pretpostavka drugim na~elima jeste princip zabrane svake vrste diskriminacije. Ipak, na ovom mestu podsetio bih na slede}e: U Preambuli Poveqe UN stoji: Mi, narodi Ujediwenih nacija, re{eni da spasemo budu}a pokolewa uàsa rata, koji je dvaput u toku jednog qudskog veka naneo ~ove~anstvu neopisive patwe, i da vaspostavimo veru u osnovna prava ~oveka, u dostojanstvo i vrednost qudske li~nosti, u ravnopravnost qudi i èna i nacija velikih i malih ....16) U Glavi 1 Poveqe (Ciqevi i na~ela), u ~lanu 1, pored ostalog, stoji da su ciqevi Ujediwenih nacija: 3. Da ostvaruju me|unarodnu saradwu re{avawem me|unarodnih problema privredne, dru{tvene, kulturne ili humanitarne prirode, kao i podràvawem i razvijawem po{tovawa qudskih prava i osnovnih sloboda za sve bez obzira na rasu, pol jezik ili veru... U ~lanu 2 Poveqe navedeno je: 1. Organizacija po~iva na na~elu suverene jednakosti svih wenih ~lanova. U Glavi 9 Me|unarodna privredna i socijalna saradwa u ~lanu 55 isti~e se: U ciqu stvarawa uslova stabilnosti i blagostawa, koji su nu`ni za odràvawe mirnih i prijateqskih odnosa me|u nacijama, zasnovanih na po{tovawu na~ela ravnopravnosti i samoopredeqewa naroda, Ujediwene nacije }e pomagati: ... c) sveop{te po{tovawe i uvaàvawe17), odnosno sveop{te i17

stvarno po{tovawe18) prava ~oveka kao i osnovnih sloboda za sve bez obzira na rasu, pol, jezik ili veru. U Deklaraciji o principima me|unarodnog prava o prijateqskim odnosima i saradwi dràva19) navodi se da suverena jednakost obuhvata slede}e elemente: 1. sve dràve su pravno jednake; 2. svaka dràva uìva neotu|iva prava svojstvena punom suverenitetu; 3. svaka dràva je du`na da po{tuje li~nost ostalih dràva; 4. teritorijalni integritet i politi~ka nezavisnost svake dràve su nepovredivi; 5. svaka dràva ima pravo da slobodno bira i razvija svoj politi~ki, socijalni, ekonomski i kulturni poredak; 6. svaka dràva je du`na da ispuwava savesno svoje me|unarodne obaveze i ìvi u miru sa ostalim dràvama. Na~elo nediskriminacije i wegova primena u domenu qudskih prava vidqiva je i iz niza drugih propisa.20) Evropska konvencija o qudskim pravima u ~l. 14 utvr|uje: Uìvawe prava i sloboda predvi|enih u ovoj konvenciji obezbe|uje se bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao {to su pol, rasa, boja koè, jezik, veroispovest, politi~ko ili drugo mi{qewe, nacionalno ili socijalno poreklo, veza s nekom drugom nacionalnom mawinom, imovno stawe, ro|ewe ili drugi status. S druge strane, Protokol XII iz Konvencije u ~lanu 1 navodi: 1. Svako pravo koje zakon predvi|a ostvariva}e se bez diskriminacije po bilo kom osnovu, na primer, polu, rasi, boji koè, jeziku, veroispovesti, politi~kom i drugom uverewu, nacionalnom ili dru{tvenom poreklu, povezanosti sa nacionalnom mawinom, imovini, ro|ewu ili drugom statusu. 2. Javne vlasti ne}e ni prema kome vr{iti diskriminaciju po osnovima kao {to su pomenuti u stavu 1. Ina~e, Evropski sud za qudska prava u Strazburu permanentno pro{iruje primenu ovog ~lana, i to u meri da poprima obele`ja autonomnog prava.21) I pored svih ovih propisa i garancija, diskriminacija se i daqe sprovodi, posebno u ha{kim procesima, prema okrivqenim Srbima. Posebno teàk slu~aj diskriminacije je postupak, pa i sama optu`nica, koji je potpisala Karla del Ponte, protiv dr Vojislava [e{eqa. U woj se nalaze slede}e inkriminacije: Na gotovo svakodnevnim mitinzima i tokom predizborne kampawe, pozivao je na jedinstvo Srba i na rat protiv istorijskih neprijateqa; u~estvovao je u regrutovawu, formirawu, finansirawu, snabdevawu, pruàwu podr{ke i rukovo|ewa srpskim dobrovoqcima; drào hu{ka~ke govore u medijima, na javnim nastupima i prilikom svojih poseta dobrovoqa~kim jedinicama i drugim srpskim snagama; zagovarao i podsticao stvarawe Velike Srbije; od 1. avgusta ili pribli`no tog datuma..., deluju}i pojedina~no ili u dogovoru sa poznatim ili nepoznatim u~esnicima udruènog zlo~ina~kog poduhvata... Ali, za svaki slu~aj, ukoliko ove optu`be, o~igledno ~iweni~no i pravno neutemeqene, ne pro|u, onda, postoji i alternativna22) optu`ba: zlo~ini navedeni pod ta~kama...optu`nice bili su prirodne i predvidive posledice ostvarewa ciqa ovog udruènog zlo~ina~kog poduhvata, a Vojislav [e{eq je bio svestan da su takvi zlo~ini mogu}i ishod ostvarewa udruènog zlo~ina~kog poduhvata!18

Dovoqno bi bilo re}i da je optu`nica potpuno neodre|ena i da se iz navedenog ne mogu dokazati tvrdwe, a ~ak i da su nesporne, ne mogu se podvesti ni pod jednu konkretnu krivi~nopravnu normu. To je razlog da se konstrui{e alternativna optu`ba, kod koje, pak, tuìlac pretpostavqa da je okrivqeni bio svestan mogu}eg ishoda! Tu zaista ima subjektivne odgovornosti, ali tuìoca i to za zloupotrebu slu`benog poloàja, odnosno Malicious prosecution. U stvari, okrivqenom se stavqa na teret neka vrsta verbalnog delikta, ukinutog u svim civilizovanim dràvama, a u na{oj zemqi ukinutog u vreme kada je predsednik bio Slobodan Milo{evi}. Jedino za~u|uje {to protiv verbalnog delikta ne protestvuju inostrane vlade i wihove nevladine organizacije, kao {to su to ~inile dok je taj delikt postojao u na{em pravu. ûdi i to da dr Vojislava [e{eqa optuùju za verbalni delikt, a slovena~ki dràvnici, koji su prvi direktno organizovali oruàne napade na nenaoruànu regularnu vojsku, nisu ni pomenuti u Hagu. Nije pomenut ni Tu|man koji je prvi javno, usred Zagreba, pozivao na rat, da bi se dobila nezavisnost Hrvatske. Optuùju [e{eqa {to je organizovao i pruào podr{ku srpskim dobrovoqcima, onima koji su branili srpske porodice i ogwi{ta, a ne pomiwu one koji su u~estvovovali u regrutovawu, formirawu, finansirawu, snabdevawu, pruàwu podr{ke i rukovo|ewa inostranim pla}enicima23) koji su do{li u stranu zemqu da, uz platu, pqa~ku i zlo~ine, ostvaruju ne~ije politi~ke ciqeve! Nije sporno da su na strani Hrvata, ali i muslimana u gra|anskim ratovima na teritoriji biv{e SFRJ u~estvovali strani pla}enici, a neki od wih, dràvqani nekih zapadnih ali i azijskih dràva, su se ~ak hvalili da su neposredno vr{ili zlo~ine nad Srbima (postoje i fotografije i video snimci koje su sami sa~inili), a da pri tome niko od wih nije optuèn pred Tribunalom, niti su ih doma}e dràve krivi~no gonile. To je tako|e dokaz diskriminatornosti ha{kih procesa i licemernosti mnogih dràva koje vr{e konstantan pritisak na srpski narod, bilo da je re~ o Srbiji, Republici Srpskoj ili {ire, a da pri tome same ne preduzimaju ni{ta protiv svojih zlo~inaca, koji sami pruàju dokaze svojih zlo~ina. Uostalom, izjave dr Vojislava [e{eqa se svakako mogu kvalifikovati kao govor qubavi u odnosu na govor visokih svetskih politi~ara (zasigurno uticajnijih, {to bi trebalo da zna~i i odgovornijih od V. [e{eqa), generala, novinara, pa i verskih ~elnika. âk i da je u pitawu krivi~no delo koje postoji u na{em zakonodavstvu, a to je izazivawe nacionalne, rasne i verske mr`we i netrpeqivosti, onda je potreban umi{qaj da bi postojala odgovornost okrivqenog. Me|utim, nesumwivo je da iza svake izjave dr Vojislava [e{eqa ne stoji umi{qajna mr`wa prema drugima, ve} umi{qajna qubav prema svom narodu, ma koje vere bio, i qubav prema svakom rodoqubu ma koje on nacije bio. U ovoj sveop{toj inverziji prava, etike i pravde ha{ki procesi mogu dovesti i do novog precedenta: krivi~na odgovornost za qubav, a neodgovornost za terorizam, genocid, ubijawe, ru{ewe boìjih i qudskih domova, za pravu mr`wu, ali pod uslovom da su `rtve Srbi.19

Zakqu~ak U stvari, [e{eq je optuèn za politi~ki delikt mi{qewa, koji je podveden pod formu govora mr`we, jer su tuìoci hteli da kaù da je to hu{kawe naroda jednih protiv drugih (kako bi to rekli nema~ki propisi), odnosno izazivawe rasne, verske i sli~ne mr`we i netrpeqivosti, kao {to to odre|uju propisi nekih dràva, izme|u kojih i na{e. Tzv. govor mr`we, pre svega zbog svoje neodre|enosti, nije pravni, ve} politi~ki pojam,24) zato je takva i optu`nica. Jer, neodre|ena optu`nica uvek je zloupotreba prava u politi~ke svrhe i to pravilo, u~i istorija, nema izuzetaka. Tzv. govor mr`we, kao inkriminacija, na pojedina~nom planu vodi u: 1. diskriminaciju; 2. delikt mi{qewa; 3. ne~ove~no postupawe; 4. poniàvaju}i tretman. Dakle, na pojedina~nom planu vodi u konkretnu nepravednost. Na op{tem planu govor mr`we proizvodi slede}e pravne antinomije: 1. nedovoqna odre|enost sadrìne pojma; 2. cenzura ili neocenzura; 3. diskreciona vlast tuìla{tva, {to vodi u voluntarizam i pravnu nesigurnost; 4. predvorje za zlo~in mi{qewa; 5. bri{e granicu izme|u izraàvawa misli i delawa (~iwewa ili ne~iwewa), jer krivi~no delo se i zove delo, a ne krivi~no mi{qewe ili krivi~ni govor, otuda je govor mr`we, u smislu krivi~nog dela, contradictio in ajecto; 6. zabraniti govor, zna~i onemogu}iti borbu mi{qewa demokratskim sredstvima, zna~i zabraniti su~eqavawe argumenata, a to zna~i da }e se takav govor povu}i u ilegalu i time postati jo{ opasniji; 7. zbog voluntarizma u primeni, usled objektivne neodre|enosti pojma, posta}e instrument politi~ke borbe, {to u krajwoj liniji zna~i da onaj ko drì izvr{nu vlast dobija jedno opasno sredstvo za borbu protiv politi~kih protivnika, a to ne ide u prilog izgrawi demokratije, naprotiv. Na op{tem planu, dakle, ovaj pojam vodi u pravnu nesigurnost i totalitarizam.25) Upravo u toj proizvoqnosti tuma~ewa ~iweni~nog stawa i proizvoqnosti podvo|ewa pod pravne norme leì ugroàvawe prava do stepena negirawa i najve}a je opasnost po pravdu, koja se ovde u stvari pretvara u svoju suprotnost, to je summa iwuria. Sankcionisawe odre|enih izjava moè se prihvatiti, ali mora biti precizno normirano, kao {to je to slu~aj kod uvrede, klevete ili pozivawa na pobunu. Istorija se, naravno ponavqa, i zato je jo{ Hesiod, prvi svetski eti~ar, pre skoro 3000 godina, blagovremeno upozorio: Pravdu }e zameniti pesnica. Gradovi }e padati pod grabeòm. I ne}e pobe|ivati ni onaj koji ~uva zakletvu, ni pravi~ni, ni dobri. Uskoro drzniku i zlotvoru po~ast }e se odavati. Gde je sila, tamo }e biti i pravo.26)20

Zato svako ima du`nost da se suprotstavi nepravdi, a posebna odgovornost leì na pravnicima koji treba da budu sve{tenici u slu`bi pravde. To, naàlost, vi{e nije pravilo, ni kod nas, niti u svetu. Izuzetak je ovaj ~asni skup odgovornih, ~estitih i hrabrih, koji su ustali u odbranu principa, a time i konkretno u odbranu onoga odgovornog, ~estitog i hrabrog ~oveka, Vojislava [e{eqa, koji i pored svih navedenih pravnih garancija, odnosno qudskih prava, suprotno svim konvencijama i deklaracijama, robija u Hagu ve} vi{e od tri godine, a da su|ewe ne otpo~iwe! Ko o ovome }uti, ko ne digne svoj glas protiv mr`we govora, sau~esnik je u te{kim povredama qudskih prava. Ako ne progovori sada, neka sa svojom mr`wom }utawa za}uti zauvek.Napomene: 1) U navedenoj kwizi Z. Petrovi}a, str. 81. 2) Kada je 2006, danski karikaturista vre|ao Vesnika vere Muhameda digao se ~itav muslimanski svet; kada je vre|an Sveti Sava mawina je u Srbiji osudila blasfemiju. Kada su Evroamerikanci, odn. Ameroevropqani razarali Srbiju, ~ak i na Uskrs, nisu se podigli hri{}ani u protest, osim ne{to gr~kih i ruskih. 3) Ditur, @., Sramota vrline, Beograd, 1999, str. 22. 4) Isto, str. 21. 5) Indikativno je da se i nobelovac Ivo Andri} na{ao na ni{anu raznih rasrbqiva~a, Majkl Sels, ameri~ki profesor religije iz Haverforda. 6) Petrovi}, Z., navedeno delo, str. 23. 7) Petrovi}, Z., navedeno delo, str. 130. 8) Ditur, @., navedeno delo, str. 18-19. 9) Isto. 10) Anti}, O., Pravo na pravdu i pravo nepravde, Pravni ìvot, Beograd, 2001, br. 12., tom IV, str. 685-696 11) Potpisana u Rimu 4. novembra 1950, a stupila na snagu 3. septembra 1953. g., dopuwavana vi{e puta tzv. Protokolima (posledwa dopuna stupila na snagu 1. jula 2003. g.). 12) Ne~ove~an tretman obuhvata takav tretman kojim se jednom licu namerno nanosi te{ka patwa, bilo fizi~ka ili mentalna, koja, po okolnostima slu~aja, moè da se smatra neopravdanom. Commission, Report, Greek case, YB 12, 1962, s. 314. Vid. i presudu ECHR, Ranine, RJD, 1997-VIII, br. 58. Nehuman tretman sastoji se i u uskra}ivawu lekarske pomo}i, nege i sl. Vid. presude: ECHR, Peers, RJD, 2001-III, br. 74; ECHR, Kalashnikov, Application 47095/99, br. 95. 13) Tu je merodavan i ~l. 3 i ~l. 5 i ~l. 6 Konvencije. 14) Vid. presude: ECHR, Toth, Ser. A, no. 224, br. 76 i 77.; ECHR, toegmueller, Ser. A, no. 9, br. 5. 15) Pri ~emu ga Ustav obavezuje na odbranu teritorijalnog integriteta. 16) Anti}, O., Zabrana diskriminacije i zlonamernog optuèwa i ha{ki procesi, Zbornik radova sa Me|unarodnog nau~nog skupa Primena me|unarodnog krivi~nog prava u nacionalnim zakonodavstvima, Tara, 2005, str. 151-162. 17) Sva podvla~ewa u tekstu je izvr{io autor. 18) Engleski tekst. 19) Francuski tekst. 20) Usvojenoj od Generalne skup{tine UN 1971. godine. 21

21) Npr.: ~lan 15 Konvencije o diplomatskim odnosima Nikakva razlika se ne moè praviti izme|u {efova misija na osnovu wihove klase sem u pogledu prvenstva i etikecije; Plovidba me|unarodnim rekama (iz Zavr{nog akta Be~kog kongresa od 9 juna 1815) Sloboda plovidbe odnosi se na ceo plovni tok reke i mora da bude primewena, u pogledu trgovine, bez ikakve diskriminacije na pribre`ne i nepribre`ne zemqe. ^lan 1 Dunavske konvencije od 1948. proklamuje na~elo slobode plovidbe za dràvqane, trgova~ke brodove i robu svih dràva na bazi ravnopravnosti u pogledu lu~kih i plovidbenih taksa, kao i u pogledu uslova trgova~ke plovidbe.; Pravo ne{kodqivog prolaza kroz teritorije vaì za brodove svih dràva ~lan 17 Konvencije o pravu mora (1982) Svi brodovi i vazduhoplovi uìvaju pravo prolaska arhipela{kim plovnim i vazdu{nim putevima, ~lan 53 (29 Konvencije o pravu mora) Uop{te, kada se uspostavi odre|eni reìm prolaza nekim delom mora on se mora primewivati na bazi nediskriminacije u pogledu dràvne pripadnosti broda (zastave broda). 22) V. Jak{i}, A., Evropska konvencija o qudskim pravima, Komentar, Beograd 2006, str. 342. 23) Sam pojam alternativne optu`be je nepoznat u krivi~nom pravu. Optu`nica se, naime, u toku postupka moè, pod zakonom odre|enim uslovima, izmeniti ili pro{iriti, ali se optu`ni akt ne moè postaviti alternativno. Ovo je tim besmislenije {to sud u krivi~nom postupku nije vezan pravnom kvalifikacijom tuìoca i moè osuditi okrivqenog, ako to proiza|e iz ~iwenica i dokaza, za neko drugo delo, a ne za ono za koje je optuèn. Alternativne obaveze postoje u pravu, ali Obligacionom pravu, a to su takve obligacije koje imaju dva ili vi{e predmeta koji se tako duguju da se isplatom jednog, cela obligacija gasi (duae res sunt in obligatione, una est in solutione). Indikativno je da sam tuìlac nije uveren u osnovanost sopstvene optu`nice, te zato poku{ava da, s jedne strane, komplikuje postupak uno{ewem alternativne optu`be, a s druge strane, poku{ava da usmeri Tribunal u èqenom pravcu, po{to je evidentno da je osnovni optu`ni akt neosnovan! Takve radwe tuìoca bi se u na{em pravu kvalifikovale kao zloupotreba slu`benog poloàja, a, u angloameri~kom pravu re~ je o Malicious prosecution ili Action of malicious prosecution, o ~emu }e vi{e biti re~i kasnije. Regrutovawe pla}enika je zabraweno i predstavqa zlo~in prema me|unarodnom pravu. Naime, prema Protokolu I iz 1977, uz @enevske konvencije, odre|eno je da pla}enici nemaju status borca (~l. 46), a 1989, usvojena je Konvencija protiv regrutovawa, kori{}ewa, finansirawa i obu~avawa pla}enika, kojom su pla}enici stavqeni izvan zakona, a wihovo kori{}ewe kvalifikovano je kao zlo~in protiv mira i bezbednosti. 24) Tzv. Hate speech ne postoji kao pravni pojam u Blacks Law Dictionary, najkompletnijem re~niku pravnih pojmova angloameri~kog prava, ali ima ga na internetu (WIKIPEDIA) i tu otpo~iwe re~ima da je to sporan izraz! Ina~e, na internetu postoji zbirka velikog broja primera govora mr`we Examples of hate speech, http://www.whatreallyhappened. com/palestinians.html. 25) U stvari, dovoqno je re}i u totalitarizam, jer on podrazumeva pravnu nesigurnost, zloupotrebu prava i u krajwoj liniji u tiranski reìm. 26) Hesiod, Dela i dani, vid. Huseinov-Irlic, navedeno delo, str. 14.

Aleksandar Vu~i}: Dame i gospodo, sada }e vam se obratiti, dodu{e ne sa ove govornice, ve} odavde iz radnog predsedni{tva, razmi{qao sam kako da ga najavim, onda najboqe da kaèm na{ Brana Crn~evi}.22

Brana Crn~evi}: Gospo|o [e{eq, dame, gospodo, uzeo sam ovu privilegiju, jer sam malo bolestan, ali ne toliko da ne do|em na ovaj skup i ne toliko da se ne oduìm onome koji ovakav skup zasluùje vi{e od drugih qudi, jer je jedini tamo i oti{ao sa nekim razlozima. Izviwavam se, zna~i, {to govorim sede}i, ali ja bih vam se i da leìm obratio iz tog poloàja. Mislio sam, dakle, da }e Ha{ki tribunal spustiti zavesu, objaviti da je proma{io ciq, posle smrti Slobodana Milo{evi}a, jer je velika politi~ka pozori{na predstava prakti~no zavr{ena smr}u junaka te predstave oko koga je trebalo napraviti celu pri~u. Gospodin Anti} govori o alternativnoj krivici {to je ve} mnogo, ali ovde imate ve} poku{aj alternacije u sudu li~nosti kojih vi{e nema. Budu}i da se pravno ne moè zavr{iti slu~aj bez onih koji su bili najve}i krivci, kao {to je Slobodan, ili bez najva`nijeg svedoka koji se u pokajawu ubio, ako ga nisu ubili zbog toga da se ne pokaje, gospodina Babi}a, mislilo se da tu negde postoji kraj i da srpske muke, ~ak i muke srpske Vlade prestaju, me|utim, nije tako. Umesto da se obrate Ha{kom tribunalu i kaù gospodo, mi ih hvatamo, a oni vam umiru, od sada ih hvatajte sami, beogradski poslu{nici, koji su razumeli da je Ha{ki tribunal poluga za vladavinu Srbijom i drugim narodima koji se ne}e pokoriti globalisti~kom poretku u svetu jednostavno to i danas drè na prvom mestu u svojoj spoqnopoliti~koj varijanti. Slu{ate te izjave svaki dan, vidite da je Ha{ki tribunal ne{to bez ~ega se ne moè i gledate ove male zapadne instruktore koji dolaze redovno dobro obu~eni, redovno sa nao~arima, redovno sa dobro vezanom debelom kravatom, kako ponavqaju uporno istu re~enicu. Bez obzira na smrt Slobodana Milo{evi}a, bez obzira na odlazak Crne Gore, bez obzira na sve Ha{ki tribunal mora nastaviti svoju svetu delatnost. Zbog ~ega? Zbog toga {to je to jedini na~in da se jedan narod koga ho}e da dresiraju privikne na sudbinu koja mu je odre|ena mnogo ranije. Ne znam da li vi gledate, ja sam TV manijak, ja gledam svaku televiziju, me|u wima i hrvatsku, pre tri dana ili tri ve~eri video sam Martina [pegeqa, zloglasnog nabavqa~a oru`ja za Republiku Hrvatsku, ministra Bojkovca, na petnaestoj obqetnici priprema za oslobo|ewe Hrvatske i ~uo svakojaka priznawa koja nigde nisu uvr{tena. [pegeq, na primer kaè da se ve} 1985. znalo da }e Hrvatska u}i u rat za otcepqewe i da je on li~no nabavqao oru`je preko svojih zapadnih prijateqa. I pored onog famoznog snimka daleko je od optu`nice. A gospodin Mesi} je u svom bezobrazluku oti{ao najdaqe. On je jednostavno povodom te obqetnice izjavio da mu je krivo {to Hrvatska nije prva optuìla Srbe za genocid, jer je dokazano da su u Hrvatskoj ubijani qudi samo zato {to su Hrvati. Prisetite se davne 1941, pa i ovih godina bilo je obrnuto: Srbe su ubijali zato {to su Srbi. Voja [e{eq sigurno spada u qude koji takvu istoriju niti je mogao da primi, niti da prihvati, niti da predaje, niti da ìvi pod tim uslovima i zato je on tamo gde se sada nalazi. On je ~ovek koji ima verbalnu mo} da nekoga pomeri s mesta, da mu ono, {to se kaè, pomeri stra`wicu sa stolice, da nekoga iznervira, da nekome kaè neku od istina, ali zar je to razlog za zatvarawe i razlog za progla{ewe za ratnog zlo~inca. To {to je par puta bio u uniformi dràve u kojoj je bio jedan od politi~kih rukovodilaca i rodo23

qub, je li to dokaz da je zlo~inac i da je nekog ubio. Svi znamo istinu, ne samo ovi u ovoj sali, ne samo qudi kojima se sad obra}am, nego svaki normalan ~ovek u Srbiji zna {ta nam se doga|a, jedino je pitawe imaju li snage, smelosti i voqe da to priznaju sebi. âk i oni koji to kao papagaji govore na televiziji koja nam nije sklona, na B92 ili nekoj drugoj, znaju da govore koje{ta, ali uporno govore koje{ta, jer se koje{tarije pla}aju, a iskrenost ka`wava. I zbog toga je Vojislavu [e{equ preimenovana optu`nica iz onog famoznog za zlo~ina~ki udruèni poduhvat, jer je i Hag sad sramota da utvr|uju zlo~ina~ki poduhvat u kome glavnog zlo~inca nema, nema gospodina Milo{evi}a koga ovde stalno opisuju kao osnovno zlo, kao ratnog po~initeqa i ratnog pokreta~a ratnih neprilika, iako svi znaju da je rat uvezen spoqa, iako svi znaju da je sve {to je zlo uvezeno spoqa i da je nai{lo ovde na plodno tle me|u qudima koji sebi i svojima ne misle dobro. Ali ono {to me ovde u ovom slu~aju kod Voje [e{eqa uznemirava, to je {to mi o Ha{kom tribunalu znamo sve, ali nemamo ni priliku ni mogu}nost da to dokaèmo onoj takozvanoj srpskoj ve}ini, jer radio i televizija, novine, srpski zvani~nici, svi govore o uslovu bez koga se ne moè i svi privikavaju na{u decu da jednoga dana bude prirodno da ve}ina kaè kad tad pa dobro, dajte tog Mladi}a, uhvatite tog Karayi}a, osudite tog [e{eqa da nas jednom ostave na miru. Narod koji to prihvati nije zasluìo da nosi ime naroda i ne moè biti srpski narod. Zbog toga oni u~e Srbe da ne budu Srbi, u~e ih da budu nadnacionalni, rugaju nam se u sopstvenoj dràvi. Pogledajte samo, moram to da kaèm, iako nisam dràvnik pa nemam obavezu da ~ekam odluku Republi~ke komisije u Crnoj Gori i ne obavezuje me da ne kaèm {ta mislim. Devet godina su imali priliku da u~e mladi}e u Crnoj Gori koji danas glasaju, koji danas imaju 18 godina da je Srbija osnovno zlo i da se treba od we odvojiti. I prikupili su, {to bi rekli razbra}a Hrvati, 30, 40 tisu}a takvih momaka, pa su dovukli pone{to iz Amerike, pa su ne{to na{li i u onim krajevima u kojima se nalaze nacionalno zavisni qudi od Albanije i drugih dràva i pobedili, odvajaju se. I mi ne znamo {ta sada da radimo. Ja sam raspame}en {to su oti{li, ne zbog toga {to sam znao da }e oti}i i da je to normalno, nego zaista {to ìvimo u dràvi gde, ja to kaèm na jednoj maloj televiziji, re}i }u i vama, kao sin Crnogorca i Sremice, zna~i neko dete koje je vezano za Crnu Goru moram da kaèm tu stra{nu re~enicu qudi moji, pa trebao bih da se pritajim, trebao bih da }utim, ne bih smeo Srbima da govorim uop{te ko mi je otac, iako je Srbin iz Crne Gore, jer ne vredi ni {to su nam dva posledwa predsednika Srbije i Jugoslavije Crnogorci, pa ne znam {ta treba jo{ ponuditi da budemo zajedno i ne znam za{to su oti{li sem ako ih nisu namerno odveli. Dove{}u to u logi~nu vezu sa boravkom Voje [e{eqa u Hagu. Oni i jesu tamo zbog toga da ne bi mogli o tome ovde govoriti. Wima se ~ini kada jedan od najslobodnijih qudi bude u zatvoru da se ne}e na}i qudi koji su govorili istinu i prevarili su se. Ovaj skup to dokazuje, to dokazuje Srpska radikalna stranka kojoj vredni poslanici i po{tovaoci globalnog poretka mo`da svakojakim smicalicama ne}e dati da pobede na slede}im izborima, ali postoje posle slede}ih izbora slede}i izbori. Zna~i, bilo kad i bilo kako ja mislim da }e ova stranka, uglavnom zahvaquju}i Voji [e{equ, ko24

ji je napravio ovako ~vrstom i monolitnom i zbog toga {to se i danas tako pona{a, kad tad dobiti onih presudnih 0,5 posto glasova vi{e, jer tako preporu~uje Evropska zajednica. Odoh ja daleko od teme, zgodno mi je da sedim pa sam se raspri~ao, ali pozdravi}u vas samo onom najneverovatnijom re~enicom koju sam nedavno ~uo od ha{kih optuènika.Rekao mi je jedan od wih, nema kod wih kao u Srbiji u|e{, iza|e{ i gotovo, nego u|e{ i gotovo. Aleksandar Vu~i}: Dame i gospodo, nekako u posledwih 30, 50, 100 godina, koji god vremenski period da odredite, te{ka su vremena za Srbiju, vunena vremena. Obrati}e vam se jedan od na{ih najistaknutijih pesnika i ne}u preterati ako kaèm jedan od najistaknutijih srpskih rodoquba, Gojko \ogo. Gojko \ogo: Dame i gospodo, vi imate moju qubav, pogotovo gospo|a [e{eq, ali ja }u po~eti sa jednom porukom mr`we. Ako se neprijateq ne preda treba ga uni{titi. Ova qudo`derska poruka, krilatica Maksima Gorkog sluìla je sudijama na boq{evi~kim procesima kao alibi da proliju more krvi po ruskoj zemqi. Me|u `rtvama ve}ina su bili pisci i politi~ari, optuèni za neprijateqsku propagandu ili jezik mr`we, kako se danas naziva nedelo izraàvawa druk~ijeg nepo}udnog mi{qewa. I mi smo do ju~e neprijateqsku propagandu pla}ali stotinama godina robije, a za jezik mr`we tek su po~eli pristizati ra~uni. U me|uvremenu zlokobna krilatica preletela je sa Istoka na Zapad i prometnula se u ratni pokli~ i politi~ko i pravno i moralno na~elo demokratskih imperija. Ono {to ne uspeva da sameqe kolonijalna ma{ina multikompanija uni{tavaju pametne bombe NATO pakta, a miropomazuju misionari nevladinih organizacija. Nove stranice istorije pi{e i overava Ha{ki tribunal. Ovaj pravni surogat je najmoderniji institut za disciplinovawe neposlu{nih naroda. Novi inkvizitorski oltar ispoveda imperijalnu pravdu i ozakowuje pravo sile, pravo vuka na ovcu. Wegovi krsta{i u sudskim togama privode na loma~u one {to ne}e da se priklone novom svetskom poretku. Pri tom dosledno po{tuju obred spaqivawa jeretika, samo ne loè vatru, vi{e vole ispirawe mozga i ritualno isterivawe iz glava vernika i odmetnika nao~igled celog sveta. Tako ova sudska i satanska liturgija zadobija simboli~ni i prakti~ni mitolo{ki i pedago{ki smisao. Deluje magijski i medijski kao sinergija straha i amorala. Za one nepopravqive kad o~i{}ewe ne uspeva, a dokaza krivice nema, ha{ki vidari imaju lekove koji ne le~e kukutu za srce. Na ha{kim ~asovima o~igledne nastave sudije uspostavqaju precedente i paradigme pravne nauke i prakse za ceo budu}i vek. Oni gre{nike hapse i progla{avaju za krivce pre nego {to napi{u optu`nicu. Wima je kriv i duàn ceo narod i oni uistinu hapse cele narode pretvaraju}i wihove dràve u posebne lagere koje podvrgavaju kaznenim sankcijama. Vojne ekspedicije NATO pakta, tajne i javne slu`be kao lovci na qudske glave ubijaju narodne vo|e i tribune ili ih trpaju u svoje tamnice. Kad ne mogu da ih uhvate, ucewuju saplemenike da budu bratoubice. I Srbija je, avaj, vi{e od deceniju takav karantin. Srbi su prema ha{koj hronici Barbare sa Balkana negativni junaci de~ijih filmova, silovateqi i vuko25

dlaci koji u hladnim posteqama i vru}ici sawaju @ene u crnom. Srbija je ogledni logor, negativna paradigma za nepokorni deo sveta. Zaludni su na{i dokazi poslu{nosti i priznawa greha. Zalud isporu~ujemo junetinu i dajemo danak u krvi, zalud no}u zakivamo kov~eg i `rtvujemo najboqe. Zalud molimo da se samoubiju oni {to ne}e da se predaju. Zalud usvajamo naloge |avoqe, a zaboravqamo zapovesti Boìje. Wima je sve malo. Oni znaju da su to dela politi~ke mudrosti, nu`de i nevoqe, a ne izraz qubavi i ~in nemirne savesti. Oni znaju da ih mrzimo i zato }e nas ka`wavati sve dok ne utule i posledwi plami~ak na{eg dostojanstva i samopo{tovawa. Oni nas ka`wavaju kao {to gospodar kiwi slugu sa uverewem da na to ima prirodno pravo. Oni se ose}aju kao na{i pastiri i usre}iteqi, ne razumiju na{u mr`wu i nezahvalnost. Oni celu qudsku zajednicu vide kao odnos gospodara i sluga, belih i crnih, zlih i dobrih. Sva prosvetiteqska i demokratska na~ela i ideali, sve poveqe o qudskim i gra|anskim pravima vrede samo za gospodare sveta. Svet, naàlost, ne opstaje na hri{}anskoj qubavi, nego na ravnoteì straha. I onog {to nam je darovao qubav qudi su razapeli, stoga ni mi nadu i veru u budu}nost ne smemo zasnivati na predaji i samoponièwu. Tako izneveravamo i pretke i potomke odgajamo kao rajetine i sluge sa ropskom sve{}u i podsve{}u, jer dostojan ~ovek moè ~itav ìvot provesti u tamnici a ne biti rob. Nema roba bez ropskog ose}awa, a Srbi nikada nisu bili dobri podanici. Gospodari sveta to znaju, zato im nisu dovoqni nikakvi dokazi pokajawa i priznawa krivice, stvarne ili izmi{qene. Oni traè pro~i{}ewe du{e, dokaze duhovne i mentalne predaje. Ho}e da ih priznamo za spasiteqe i da im se u molbama i molitvama obra}amo jezikom qubavi. Ha{ke sudije i wihovi nalogodavci su pli{ani krsta{i demokratije, demokratije kao ideologije i nove religije. A jezik mr`we ne dopu{ta wihovim misionarima da mirno ispiraju mozak narodu. Oni nas bombarduju, truju, rasta~u dràvu, poniàvaju, ogra|uju bodqikavom ìcom kao crvenoko{ce i gubavce, pa nas potom u~e jeziku tolerancije. I na{i pametari savetuju ako se na nasiqe ne moè uzvratiti silom moèmo milom. Tako se u ropstvu preìvqava, jer dug jezik gotov je konopac, to je pouka srpske istorije. ]utawe je, kaù, boqe. Moè{ mrzeti, ali svoj stav, vlastito mi{qewe nije uputno objavqivati. Ha{ke i na{ke sudije po~ele da ~upaju ra~vaste jezike. Pozdravqam }utawe mojih ro|aka i prijateqa u okru`nom zatvoru, u pe}inama i sojenicama. Wihova }utwa vi{e kazuje i daqe se ~uje nego dobo{i i talambasi wihovih apsanyija. Meni je Bog dao jezik da ne }utim, da jau~em i grdim one koje mrzim, one {to mi uskra}uju pravo da govorim {to mislim, one {to razvaquju temeqe moderne Evrope i ru{e na{u ku}u. Moja je du`nost da prokazujem tirane i razbojnike, jer drugoga zanata i oru`ja nemam. I ovo je slovo moje olovo poruka mr`we i neprijateqska propaganda. Ako svi u}utimo, ako po~nemo mucati i lizati krvavu {apu, bi}e ozakowena nasledna veza izme|u Lubjanke i [eveningena, izme|u tmu{e azijatske i plamena iznad Beograda i Bagdada, izme|u crvenih i plavih ubica, izme|u nenarodne naci i jenki demokratije. Zadirawe u slobodu savesti i slobodu mi{qewa zavr{a26

va spaqivawem qudi. Istorija, sre}om, potvr|uje da Gorki nije u pravu. One {to ne}e da se predaju mogu}e je mu~iti i spaqivati, ali ih nije mogu}e uni{titi. Raspeti je pobedio Pilata i Kajafu. On je, dodu{e, bio Boìji sin, ali i ~ovek je Boìja tvorevina. Kao hri{}anin ne verujem u trijumf zla, samo treba pomo}i dobru da pobedi. Muka i nepravda ne sme pomutiti na{u veru u pobedu dobra. Bog je slobodu dao za ~oveka i niko mu je ne sme oduzimati. Na{a mr`wa je posledica pobune dobra u nama. Zlo~inci ne zavre|uju qubav, mi se zlu ne moèmo odupreti silom, ali moèmo psovkom, to je lekoviti odu{ak, gnev pravednika. Jezik mr`we je, naàlost, jedino oru`je srpskog pokreta otpora, a ni ha{ka ni vra{ka sila novih jaha~a apokalipse nije doveka. Vojislav [e{eq je kao na{ zato~nik oti{ao u Hag da im to kaè u lice. Mi mislimo kao i on, predati se nikada ne}emo, a uni{titi nas ne mogu. Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se gospodinu Gojku \ogu i koristim priliku da prenesem poruku sa velike udaqenosti, dakle, ~ovek je daleko od Beograda, nadam se ne tako daleko od Srbije, u Herceg Novom, Rajko Petrov Nogo {aqe pozdrave svim u~esnicima skupa i svima vama. Molio bih jednog od qudi koji je najvi{e pomagao odbranu Slobodana Milo{evi}a, prof. dr Branka Raki}a da vam se obrati. Prof. dr Branko Raki}: Dobar dan, ja vam se danas obra}am kao neko ko je imao tu nesre}nu privilegiju, ali ogromnu ~ast da kao pravni savetnik predsednika Slobodana Milo{evi}a, u~estvuju}i u odbrani svog predsednika i svog naroda istovremeno branim istinu i pravdu od Ha{kog tribunala i wegovih gospodara. Rade}i na odbrani predsednika Milo{evi}a imao sam i tu privilegiju da tokom petnaestak celodnevnih susreta u {eveningenskom zatvoru zajedno sa predsednikom Milo{evi}em i gospodinom Vojislavom [e{eqem radim na pripremi briqantnog svedo~ewa gospodina [e{eqa, svedo~ewa kojim je postupak protiv predsednika Milo{evi}a, pravno posmatrano, bio okon~an, jer je izbezumqeni tuìlac povukao svoju kqu~nu optu`bu, onu o Velikoj Srbiji, koja je bila stub nosa~ cele optu`nice, a Sudsko ve}e nakon tri i po godine navodnog su|ewa priznalo da im nije jasno za{ta se sudi, da su sve vreme imali pogre{nu predstavu o tome, a to zna~i da te tri i po godine su|ewa nemaju nikakvu pravnu vrednost. Sve to iskustvo koje sam stekao pomoglo mi je da neposredno uvidim ono {to sam i ranije znao, kako je moralno niska, a pravno bezvredna ustanova taj Ha{ki tribunal, a tako|e i da shvatim kolika je privilegija pomagati predsedniku Milo{evi}u, a pri tome imati za saveznike istinu i pravdu. A rad na pripremi svedo~ewa Vojislava [e{eqa omogu}io mi je da shvatim o kakvom briqantnom ~oveku se radi i da steknem ~vrsto uverewe u za mene sada nesumwivu ~iwenicu da Ha{ki tribunal Vojislavu [e{equ ne moè ni{ta i da }e on sasvim sigurno iza}i iz ove borbe kao pobednik. Vojislavu [e{equ se u Hagu sudi zbog govora mr`we. Kada sam pozvan da govorim na ovom skupu o toj temi i kada sam po~eo da razmi{qam o tome {ta da kaèm brzo sam shvatio da to nije nimalo lak zadatak, jer ponekad je27

najteè govoriti o vi{e nego evidentnim stvarima. Suditi nekome na po~etku 21. veka zbog govora to je pojava koja bi trebalo da pripada davnoj i mra~noj pro{losti i tu pravno posmatrano nema mnogo {ta da se kaè sem da se radi o te{kom anahronizmu i izrugivawu pravu. Ali {ok koji kod nas stvara ~iwenica da se nekome danas sudi za govor, to izvrgavawe prava ne treba da zamagli jo{ va`niju ~iwenicu su|ewe Vojislavu [e{equ za govor mr`we je jo{ mnogo vi{e izrugivawe istini, jer ose}awe koje je uvek podsticalo Vojislava [e{eqa da govori i da dela i koje izbija iz wegovih re~i nije mr`wa ni prema kome, pa ni prema pripadnicima drugih naroda, ve} qubav prema svom narodu, rodoqubqe i èqa i spremnost da se taj narod za{titi od fizi~ke ugroènosti kojoj je posledwih decenija bio izloèn. Niti vreme, niti vrsta doga|aja ovde ne dozvoqavaju da u|emo u prikazivawe i raskrinkavawe brojnih neistina koje sadrì optu`nica protiv Vojislava [e{eqa. Ja }u za to kao indikativan da navedem samo jedan primer, onaj iz paragrafa 20 te optu`nice u kome izme|u ostalog pi{e: U novembru 1991. godine, u toku borbi koje su srpske snage vodile da bi zauzele Vukovar, Vojislav [e{eq je obi{ao grad i javno izjavio da nijedan usta{a ne sme da ìv iza|e iz Vukovara podsti~u}i na taj na~in ubijawe Hrvata, kraj navoda. Ovo je samo jedna od brojnih besmislica kakvih je prepuna optu`nica, a iz we se vidi da je tuìlac, da bi Vojislavu [e{equ pripisao ubila~ku mr`wu prema Hrvatima, a ne èqu da za{titi svoj narod, ~itav hrvatski narod poistovetio sa usta{ama. Tako je tuìlac, vu~en svojim progoniteqskim porivom prema srpskim rodoqubima pristao na ovo poistove}ivawe hrvatstva i usta{tva, kao na kolateralnu {tetu prema svojim saveznicima i navodnim {ti}enicima, a mi }emo, {tite}i Vojislava [e{eqa od optu`bi da je podsticao na ubijawe Hrvata, biti u situaciji da {titimo i same Hrvate od tuìo~eve tvrdwe da su svi oni usta{e. Rade}i na odbrani predsednika Milo{evi}a imao sam priliku da se uverim da je upravo Ha{ki tribunal, ukqu~uju}i i Tuìla{tvo, koje je po principu kadija te tuì, kadija ti sudi, wegov sastavni deo, taj koji govori mr`wom i to neskrivenom mr`wom prema srpskom narodu. Neki kod nas tvrde da }e su|ewa pred Tribunalom individualizovati krivicu za navodne zlo~ine i da }e kroz tu individualizaciju srpski narod biti oslobo|en rizika od kolektivne osude i kolektivne stigmatizacije. Ono {to sam ja mogao da vidim u Hagu i da ~ujem tamo upravo govori suprotno. Da je Ha{ki tribunal ustanova kojoj nije stalo do istine, ve} upravo suprotno govori jedan detaq simboli~ne prirode. Naime, kada na internetu u|ete na zvani~an sajt Tribunala na engleskom jeziku, na prvoj strani }ete videti nekoliko slika koje po autorima sajta, dakle, po samom Tribunalu, simbolizuju tu ustanovu. Na jednoj slici se nalazi sudijski kolegijum, na drugoj zgrada Tribunala, na tre}oj sudnica, a jedna slika bi trebalo da simbolizuje zlo~in i wegove `rtve koje bi vaqda Tribunal trebalo da {titi. Ta slika koju su u Tribunalu izabrali kao simbol vlastite funkcije, je ~uvena slika ~oveka-skeleta iza bodqikave ìce iz navodnog srpskog koncentracionog logora za28

muslimane Trnopoqe. Slika koja je krajem 1992. godine obi{la svet kao svedo~anstvo o srpskim zverstvima uporedivim sa zlo~inima nacista. Me|utim, ta slika je la`, montaà koja je jo{ pre desetak godina raskrinkana, jer brzo je ustanovqeno da je ~ovek-skelet, zapravo u otvorenom sabirnom centru za izbeglice, da se nalazi u dru{tvu svojih sunarodnika normalnog izgleda, a da svoj izgled duguje bolesti iz svog detiwstva, te da taj ~ovek i druge izbeglice nisu bili ogra|eni bodqikavom ìcom, ve} ih je ekipa britanske TV stanice ITN, sa novinarkom manipulatorkom Peni Mar{al na ~elu snimala iz bodqikavom ìcom ogra|enog prostora za ostavqawe alata. Sre}om je jedna ekipa Radio televizije Srbije bila u isto vreme u Trnopoqu i snimila manipulatorski na~in na koji je postupala Peni Mar{al i novinari ITN-a. Po{teni nema~ki novinar i istraìva~ Tomas Dajhman izvr{io je rekonstrukciju doga|aja i poku{ao o tome da obavesti obmanutu svetsku javnost. Jasne i ubedqive dokaze o ovoj manipulaciji izneo je predsednik Milo{evi} u svom odgovoru na tuìla~ku uvodnu re~ o Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, a sli~ne dokaze je iznela i odbrana prilikom su|ewa Du{ku Tadi}u. Ipak, iako je jasno da je u pitawu te{ka manipulacija, Tribunal je upravo sliku ~oveka-skeleta izabrao za po~etnu stranu svog sajta. Ali to je i prirodno i normalno la`ni sud je la` uzeo za svoj simbol. A da ovaj besramni sud ne krije u ~iju korist i po ~ijim nalozima ratuje protiv istine i pravde, i da to ne kriju i wegovi jo{ besramniji tvorci i nalogodavci, najboqe potvr|uju slede}i doga|aji. Kada je na konferenciji za {tampu NATO-a od 17. maja 1999. godine, jedan novinar upitao Yejmija [eja, da li i NATO i wegovi postupci potpadaju pod jurisdikciju Tribunala, ovaj je odgovorio da }e Ha{ki sud goniti jugoslovenske dràvqane obrazloìv{i to, izme|u ostalog, i na slede}i na~in: NATO je prijateq Tribunala. NATO je pritvarao optuène zlo~ince u Bosni za Tribunal. Zemqe NATO-a su dale sredstva da se oformi Tribunal. Mi smo me|u najve}im finansijerima, kraj citata. Yefri Najs je bio jo{ eksplicitniji prilikom unakrsnog ispitivawa prof. Ratka Markovi}a 24. januara 2005. godine. Naime, govore}i o Ustavu Srbije iz 1990. godine, on je prof. Markovi}u predo~io kritiku koju je o Ustavu napisao Slobodan Samaryi}, sada{wi savetnik Vojislava Ko{tunice. Na primedbu prof. Markovi}a da Samaryi} kao politikolog nije kvalifikovan da daje pravne komentare, Najs je rekao o Samaryi}u i wegovom tekstu, citat: Ovo svakako nije pisao neko ko je prijateq Tribunala ili bilo kakve zapadne zavere, jer autor opisuje intervenciju NATO-a kao brutalnu, nelegalnu i nelegitimnu intervenciju snaga NATO-a protiv na{e zemqe. Prihvati}ete, s toga, da se radi o Srbinu bez ikakve naklonosti prema silama i snagama koje su uspostavile ovaj Tribunal, kraj citata. To je strana 35.551 transkripta. Dakle, i gazda NATO i sluga Tribunal, odnosno Tuìla{tvo saglasni su u pogledu toga za koga radi Tribunal, a ako se gleda simbol koji je Tribunal izabrao za po~etnu stranu sajta moè se re}i da su saglasni oko toga za koga Tribunal laè. Za one koji su izvr{ili brutalnu, nelegalnu i nelegitimnu intervenciju protiv na{e zemqe, a brutalna, nelegalna i nelegitimna agresija svakako nije akt qubavi, ve} suprotno. Zbog toga ne ~udi {to je rad Tribunala ili wegovog29

Tuìla{tva prepun upravo govora mr`we i to patolo{ke mr`we prema srpskom narodu. Nave{}u samo nekoliko primera sa su|ewa predsedniku Milo{evi}u. Tokom unakrsnog ispitivawa svedoka odbrane akademika êdomira Popova, 16. decembra 2004. godine, Yefri Najs je govorio, to je na stranama 34.606-8 transkripta, o navodnoj potrebi Srba za kontrolom i dominacijom nad drugima i o srpskom nasilnom reagovawu kada osete da gube kontrolu, a kao primer je naveo da su u vreme pred izbijawe Drugog svetskog rata Srbi osetili da gube kontrolu nad Hrvatima i da je usled toga srpski nacionalizam poprimio nasilne oblike. Po Najsu ispada da su Srbi zbog gubitka kontrole izazvali na ovim prostorima rat i izvr{ili nasiqe nad Hrvatima u tom, dakle, Drugom svetskom ratu. Pa {ta je to nego govor mr`we, patolo{ke i laòvske mr`we prema srpskom narodu. Ovo je samo detaq u ukupnom mewawu slike ~ak i o stradawu Srba u Drugom svetskom ratu za koje smo mislili da niko ne}e imati dovoqno nemorala da ih ospori. A i kada priznaju da je bilo srpskih stradawa u Drugom svetskom ratu u Tribunalu odmah iskrivquju sliku o vezi tada{wih doga|aja sa doga|ajima iz devedesetih godina dvadesetog veka. Tako, iako je {iroko poznato da je nova hrvatska vlast dala puno osnova i povoda Srbima na prostoru Hrvatske i nekada{we NDH da se prisete stradawa svojih najbliìh za vreme Drugog svetskog rata, iako je obnavqawe usta{tva kod Hrvata po prirodi stvari moralo da raskopa rane, koje zbog prekratkog vremena jo{ nisu mogle potpuno da zarastu, i da probudi kod Srba pani~an strah od mogu}eg ponavqawa istorije, ha{ko Tuìla{tvo je imalo dovoqno drskosti i nequdskosti da kroz usta navodnog eksperta Renoa Delabrosa, kao o obliku manipulacije, govori o komemorisawu srpskih `rtava kroz istoriju uz citat nekog sociologa Veronik Naungrap koja govori o verskim ceremonijama ponovnog sahrawivawa mrtvih kao staroj antropolo{koj temi. Tako|e, taj isti vajni stru~wak za medije u Srbiji, koji ina~e ne zna srpski jezik, citira deo govora pisca Dobrice ]osi}a prikazan na televiziji 4. avgusta 1991. godine, odrànog prilikom sahrawivawa usta{kih `rtava ba~enih u jamu Prebilovci i to navodi kao primer manipulisawa javno{}u. Kao da srpske `rtve, srpski mu~enici nemaju pravo da dostojno, po svojim hri{}anskim obi~ajima, budu sahraweni, pa makar se to desilo i sa zaka{wewem od pola veka. I kao da najbliì ro|aci, deca, bra}a i sestre tih poklanih i u jame pobacanih Srba koji su imali dovoqno snage i prisebnosti da stegnu srce i da tokom 50 godina, zarad dobrih me|unacionalnih odnosa, kako su tada verovali, ne pokre}u pitawe vlastitog duga prema svojim najbliìma, duga da ih dostojno sahrane, nemaju pravo da taj dug izvr{e makar onda kada je prousta{ka Tu|manova i Mesi}eva vlast u Hrvatskoj krenula ponovo sa veli~awem i obnavqawem usta{tva i sa progonom i ubijawem Srba po tre}i put u istom veku, samo za{to {to su Srbi. A jedan drugi navodni ekspert ha{kog Tuìla{tva, navodni stru~wak za genocid Tomz Van u unakrsnom ispitivawu je dao sebi za pravo ne samo da na {estinu svede broj usta{kih `rtava, ve} i da u nesre}noj uspomeni Srba na svoje najmilije zverski pobijene u NDH prepoznaje, zapravo da u svojoj iz30

vitoperenoj i mr`wom zamra~enoj imaginaciji konstrui{e nekakav fenomen kolektivnog se}awa, koje predstavqa osnov za nekakav navodni srpski genocid sa kraja 20. veka. Govore}i o Srbiji, onaj Reno Delabros citira nekakav izve{taj izvesne Benedikt [estelmou naslovqen Srbija, crna rupa Balkana, i neke Nikol Dirua naslovqen Srbija, televizijska paranoja, u kome stoji: U toj zemqi, Srbiji, sa 46 posto nepismenih, gotovo svaki drugi stanovnik, jedine informacije koje pokrivaju celu teritoriju i dopiru do sela su informacije dràvne televizije. Dakle, za ha{ko Tuìla{tvo na{a otaybina Srbija je crna rupa, a polovina wenog stanovni{tva je nepismena. Pa da li se o nekome ovako laè i daju se ovakve kvalifikacije iz qubavi ili iz mr`we. O stavu prema Srbima i Srbiji navodnog sudskog eksperta za srpski nacionalizam Odri Badig ovde ne}u da govorim budu}i da se o tom stavu obratio ovde prisutni akademik Kosta âvo{ki u nedavno objavqenoj kwizi Badigova protiv Badigove. Srbi, prema Ha{kom tribunalu i Tuìla{tvu nemaju pravo na pesme, posebno ne na one koje govore o otaybini i istoriji. Za Yefrija Najsa je zlo~ina~ka pesma Ko to kaè, ko to laè Srbija je mala i tu ne pomaè ni ~iwenica da je u vreme kada je pesma nastala i o kome peva Srbija bila saveznik wegove Engleske. Za tuìla~kog svedoka Nika Perija velikosrpska i zlo~ina~ka je pesma Od Vardara pa do Triglava. A Najs je svedoku odbrane Kosti Bulatovi}u, pustio snimak bez tona gde se vidi da ovaj ne{to govori pred spomenikom na Gazimestanu i ozbiqno zamerio {to je na tom snimku izraàvao radost zbog smrti cara Murata okvalifikovav{i to kao izraz ozbiqnog i violentnog nacionalizma. Kao da je Kosta Bulatovi} u svojoj {ezdesetoj godini i 600 godina posle Kosovske bitke saznao da je Murat ubijen pa se obradovao. Po{to je sve izgledalo ~udno i besmisleno, predsednik Milo{evi} je traìo da se pusti snimak sa tonom i ispostavilo se da na snimku Kosta Bulatovi} recituje neku pesmu o Boju na Kosovu. Pitam se, kakve bi osude doìveli Srbi, kakvim bi rasistima i krvolocima bili progla{eni kada bi kojim slu~ajem imali neku pesmu poput francuske himne Marseqeze, ~iji refren glasi, citiram: Na oru`je gra|ani, formirajte va{e bataqone, mar{irajmo, neka prqava krv natopi na{a poqa, zavr{en citat. Naravno, niko od nas ne smatra da je Marseqeza zlo~ina~ka pesma, ve} da je samo umetni~ki odraz jedne te{ke, ali slavne istorije francuskog naroda. Srbi, naàlost, na istoriju i na istinu o toj istoriji nemaju pravo, bar {to se Tribunala i wegovih gospodara ti~e, sem ako se ta istorija ne iskrivi, izvitoperi i prikaè kao zlo~ina~ka. Dakle, upravo je Ha{ki tribunal taj koji koristi govor mr`we, patolo{ko la`qivi govor, patolo{ke mr`we prema Srbiji i Srbima. Zato ne ~udi {to su Srbi i po broju i po rangu zna~ajno dominiraju}a grupacija u ha{kom kazamatu, u kome ona i iskqu~ivo ona ima stopu smrtnosti svojih relativno mladih pripadnika jednako onoj kakva postoji u najteìm ratnim vremenima. Budu}i da sam koristi govor mr`we, otrovan i rasisti~ki govor uperen prema celom jednom narodu, a Boga mi i ubila~ku jednu praksu, Ha{ki tribunal ne moè biti kvalifikovan i podoban da druge optuùje i sudi im za govor mr`we. âk i kada bi se uop{te moglo suditi za govor. A31

{to se Voje [e{eqa ti~e, wegov

Documents

vatikanglavnosataninognezdo